Tehnika i praksa - vstss.com · u radnoj jedinici „Obrada rezanjem“ tokom decembra 2009. godine u Kompaniji "Sloboda" Čačak. Snimanje su realizovali specijalizanti Visoke škole

Broj 2, 2010.

Tehnika

i praksa

aak

Tehnika i praksa, broj 2, 2010.

Glavni i odgovorni urednici Ivo Vlastelica Radisav uki Tehniki urednik Aleksandar Damnjanovi Lektor Ivana Krsmanovi tampa Visoka kola tehnikih strukovnih studija, aak Format 24 x 17 cm Tira 600 CIP - , 62 TEHNIKA i praksa / glavni i odgovorni urednici Ivo Vlastelica, Radisav uki. - 2010, br. 2 - . - aak (Svetog Save 65) : Visoka kola tehnikih strukovnih studija, 2010- (aak : Visoka kola tehnikih strukovnih studija). - 24 cm Tromeseno ISSN 2217-2130 = Tehnika i praksa COBISS.SR-ID 174764812

Broj 2, 2010.

Glavni i odgovorni urednici

Ivo Vlastelica Radisav uki

Ureivaki odbor

Slavko Arsovski, Mainski fakultet, Kragujevac Zora Arsovski, Ekonomski fakultet, Kragujevac Miroslav Bjeki, Tehniki fakultet, aak Slobodan Bjeli, Fakultet tehnikih nauka, Kosovska Mitrovica Radovan iri, Visoka kola teh. strukovnih studija, aak Vladimir Kati, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad Milivoj Klarin, Fakultet tehnikih nauka, Zrenjanin Milo Koji, Univ. of Texas medical center at Houston, USA Miodrag Lazi, Mainski fakultet, Kragujevac Vidosav Majstorovi, Mainski fakultet, Beograd Aleksa Marii, Tehniki fakultet, aak Vladica Mijailovi, Tehniki fakultet, aak Dragan Milanovi, Mainski fakultet, Beograd Bogdan Nedi, Mainski fakultet, Kragujevac Ratko Nikoli, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad Petar Niki, Visoka kola teh. strukovnih studija, aak Milan Perovi, Mainski fakultet, Podgorica Nenad Radovi, Tehnoloko-metalurki fakultet, Beograd Karlo Raji, Tehnoloko-metalurki fakultet, Beograd Radomir Slavkovi, Tehniki fakultet, aak Dojilo Sretenovi, Visoka kola teh. strukovnih studija, aak Malia iovi, Tehniki fakultet, aak

Izdava

Visoka kola tehnikih strukovnih studija Svetog Save 65, 3200 aak, Srbija

Tel. +381 (0)32 / 222-321 www.visokaskolacacak.edu.rs

E-mail: [email protected]

SADRAJ

1. KORI[]ENJE MA[INSKIH KAPACITETA I ANALIZA AKTUELNIH GUBITAKA .......7 Radisav \uki}, Vladimir Radulovi}, Rastko \or|evi}, Milo{ Petronijevi}

2. ANALIZA LJUDSKIH RESURSA U PROIZVODNOM SISTEMU SLOBODA, ÂÂK ............................................................15

Radisav \uki}, Bojan Paripovi}, Vladimir Mijovi}, Vule Resimi}

3. PROUÂVANJE I MERENJE RADA U PREDUZE]U TRENDTEX ..............................21 Radisav \uki}, Miloradka Stefanovi}, Elvira Roàjac, Nevenka Jevtovi}

4. PROIZVODNI MENAD@MENT BAZIRAN NA PREDVI\ANJU BUDU]IH SITUACIJA I TRENDOVA..........................................................................................29 Radisav \uki}, Admir Fetahovi}, Sla|ana Trivkovi}, Boban Jevremovi} 5. PRISTUP UPRAVLJANJU PROIZVODNJOM KORI[]ENJEM ALATA MS PROJECT.........................................................................................37 Jelena Jovanovi}, Radisav \uki}, Ivan Jovi}evi}, Suzana Antonijevi} 6. PRIMENA TEHNIKA ZA UPRAVLJANJE PROJEKTIMA U OBLASTI VISOKOG OBRAZOVANJA ...................................................................................45 Radisav \uki}, Jelena Jovanovi}, Nikola Isailovi}, Dragan Milinkovi} 7. PRIMENA STATISTIKIH METODA U KOMPANIJI SLOBODA AD ZA POTREBE REALIZACIJE UGOVORA ZA INO-KUPCA ................................................53 Petar Nik{i}, Ivo Vlastelica, Vule Resimi}, Milo{ Klasanovi} 8. MJERENJE VIBRACIJA PRIMENOM DIJAGNOSTI^KOG SISTEMA COMPASS U TE GACKO ...............................................................................................59 Svetislav Markovi}, Du{anka Govedarica, Radmila Ivkovi} 9. MOGU]NOSTI PRIMENE EDUKACIONOG DATA MINING-A NA PRIMERU MOODLE SISTEMA ZA UPRAVLJANJE UÊNJEM .................................67 Marija Blagojevi} 10. MERENJE UGLA DIELEKTRI^NIH GUBITAKA I KAPACITIVNOSTI NAVOJA STATORA ..................................................................................73 Milan Dobri~i}, Mirjana Mandi} 11. KARAKTERISTI^NI PRIMERI KOMPENZACIJE REAKTIVNE ENERGIJE..................81 Doj~ilo Sretenovi}, Branislav Gavri}

12. INCIDENTNE SITUACIJE U KORI[]ENJU SF6 VISOKONAPONSKIH PREKIDA^A I PREVENTIVNE MERE ZA NJIHOVO SPRE^AVANJE ............................87 Dragan Brajovi}, @eljko ]urguz, Obrad Stija~i} 13. BRZA LOKALIZACIJA KVAROVA NA SN VODOVIMA UPOTREBOM MIKROPROCESORSKIH RELEJA I DIGITALNE GEOGRAFIJE .......................................95 Dragan Brajovi}, Viktor Savi}, Du{an Mladenovi} 14. POVE]ANJE ELEKTROENERGETSKE EFIKASNOSTI U DOMA]INSTVIMA...........107 Mom~ilo Vuji~i}, Milojko Kaloserovi}

15. PRORAUN GUBITAKA U MREI NISKOG NAPONA NA OSNOVU PODATAKA DOBIJENIH ANKETOM .......................................................................115 Doj~ilo Sretenovi}, Boban Mati} 16. INDEKS AUTORA.................................................................................................................................123 17. UPUTSTVO AUTORIMA......................................................................................................................125

KORIENJE MAINSKIH KAPACITETA I ANALIZA AKTUELNIH GUBITAKA

Radisav uki1, Vladimir Radulovi1, Rastko orevi1, Milo Petronijevi2

REZIME: Proizvodni kapacitet predstavlja maksimalnu mogunost proizvodnje odreenog

asortimana i kvaliteta proizvoda, na raspoloivoj proizvodnoj opremi, sa raspoloivim ljudskim i prostornim resursima, u odreenom vremenskom intervalu, izraen naturalno ili vrednosno. U radu je opisana metoda trenutnih zapaanja (MTZ) i demonstrirana njena primena za merenje i analizu proizvodnih kapaciteta. Za dobijanje odgovarajuih numerikih rezultata i dijagramskih prikaza korien je softverski paket Mathematica 5.2.

Kljune rei: proizvodni kapaciteti, iskorienje, gubici, softveri

THE USE OF THE MACHINE CAPACITY AND ANALYSIS OF ACTUAL LOSSES

ABSTRACT: Production capacity is a maximum possbility of a production of a certain product

and its quality, based on the production equipment with the avaliable space and human resources, in a given period of time, expressed subsistantially or in a value. This paper describes a method of current observations to be used for the measurement analysis of a production capacity. To calculate the certain numerical data and obtain diagrams, a software package Mathematica 5.2 is used.

Key words: production capacity, exploitation, losses, software 1. UVOD Utvrivanje mainskih kapaciteta slui kao osnova za merenje njihovih

iskorienja. Zavisno od nivoa (maina, grupa maina, mainski park), tehnolokog procesa (kontinualni, diskontinualni) i eljene preciznosti, koristi se metoda trenutnih zapaanja, metoda mainskih asova i metode bazirane na praenju koliine strugotine, iskorienju instalisane snage elektromotora i optimizacije. I pored intenzivne aktivnosti na razradi metodologije merenja iskorienja proizvodnih kapaciteta, nema jednog jedinstvenog metoda koji bi posluio za sve proizvodne organizacije i nivoe.

U radu su prikazane formule za izraunavanje kapaciteta prozvodne opreme, objanjena metoda trenutnih zapaanja, prikazan snimaki list i podaci dobijeni snimanjem u Kompaniji "Sloboda" aak.

1 Visoka kola tehnikih strukovnih studija, aak 2 A.D. Litopapir, aak

8 Tehnika i praksa, Broj 2, 2010. Za izraunavanje stepena korienja mainskih kapaciteta i aktuelnih

gubitaka korien je program napisan u softverskom paketu Mathematica 5.2. 2. KAPACITET PROIZVODNE OPREME Kapacitet maine je njena radna sposobnost da u okviru odreenog

vremenskog perioda (uobiajeno godinu dana) izvri izvestan broj operacija. Ovako definisan kapacitet prevashodno bi se odnosio na specijalne (namenske) maine jer u periodu od godinu dana, samo one rade jednu te istu operaciju za koju su i namenjene. Veina poslovno-proizvodnih sistema poseduje maine univerzalnih svojstava koje su angaovane na izradi velikog broja artikala i jo veeg broja odgovarajuih elemenata, koji sa svoje strane mogu biti izraeni u vie varijanti, to znai na raznim mainama. Zbog toga za jedinicu izraavanja koristimo mainski as (m).

kknsti DDSC == 24 (1) ( )kktit gDtCC == 124 (2)

( ) ( )kneknsrotei gSTgSDGCC === 11 (3) mpmnsre pSDC = (4)

jmjpmjnsrej mpSDC = (5)

emo CKC = (6)

sre DT = (7) 1=+ mm g (8)

XOVIMAki

im gggggggggg +++++++===

8

1, (9)

i = K, A, M, , I, V, O, X ; 0 gi 1 (10) Cti - idealan tehniki kapacitet (m/), Dk - ukupan broj dana (kalendarski dani/), - planski period (mesec, kvartal, godina), Ct - realni tehniki kapacitet (m/), t - ukupan broj asova potreban za odravanje radne sposobnosti maine (m/), gk - gubici u radu maine nastali zbog preventivnog i tekueg odravanja Cei - idealni eksploatacioni kapacitet (m/), Dr - ukupan broj radnih dana, Go - gubici u eksploataciji izazvani projektovanim uslovima rada (m/), s - projektovan fond efektivnih asova rada u smeni (e/sm), Sn - projektovan broj smena u danu (sm/danu), Te projekt. fond efektivnih asova rada u smeni u odgovarajuem periodu (e/), Ce (Cej) - realni eksploatacioni kapacitet maine (komponentnog kapac. Mj) (m/), pm (pmj) - proseno izvrenje norme maine (grupe maina Mj), mj - broj maina u komponentnom kapac. Mj, Co-ostvareni kapacitet maine (m/), gm - ukupni gubici u radu maine izazvani planiranim i neplaniranim zastojima, m - stepen korienja kapaciteta maine (izmeren), 0 < m < 1, Km - koeficijent koji uzima u obzir zastoje u radu maine koji se ne mogu predvideti.

Tehnika i praksa, Broj 2, 2010. 9 Uzroci gubitaka mainskih kapaciteta su: kvar maine (K), nedostatak alata

(A), ekanje proizvoda sa prethodne operacije (I), zastoj gde je uzronik ovek (), nedostatak materijala (M), ekanje proizvoda iz druge proizvodne celine (V), ostali razlozi (O), nema posla (X).

3. METODA TRENUTNIH ZAPAANJA - MTZ Ova metoda je zasnovana na matematikoj statistici i teoriji uzoraka.

Pomou nje moemo izmeriti stepen korienja mainskih kapaciteta i aktuelne gubitke. Da bismo primenili ovu metodu potrebno je: prikupiti podatke o raspoloivim mainskim kapacitetima i izvriti grupisanje u komponente kapaciteta, definisati reprezentativan uzorak, odabrati vremenski period kada treba snimati (smena, mesec, koliko dana, koliko snimaka u smeni), izvriti pripremu za snimanje (obuka snimaa, identifikovati uzronike gubitaka, pripremiti snimaki list, definisati nain unosa podataka, putanju snimaa i redosled snimanja maina).

Za izraunavanje stepena korienja kapaciteta (m), parcijalnih (gi) i ukupnih gubitaka, potrebnog-teoretskog broja opaanja (nt) i intervala poverenja koristimo relacije (11) (17).

[ ]%100)( +=n

nm (11)

[ ]%100)( =n

ngi (12)

1

2

2tnt (13)

( ) ==+ 12( tn

gtn

gtP (14)

),(1)(22

ktsnStgg

nStgP iiiii ==+ 30, 2

10 Tehnika i praksa, Broj 2, 2010. - pretpostavljen stepen korienja mainskih kapaciteta, nt teoretski broj opaanja, Si standardna greka za i-tu vrstu gubitka, N ukupan broj dana (radni dani u posmatranom periodu), gij dnevni gubitak za i - tu vrstu uzronika zastoja po danima, j = 1,n2, gisr proseni gubitak po i-tom uzroniku zastoja za ceo period snimanja n2, n2 ukupan broj radnih dana kada je vreno snimanje.

4. EKSPERIMENT Snimanje stepena korienja kapaciteta i aktuelnih gubitaka realizovano je

u radnoj jedinici Obrada rezanjem tokom decembra 2009. godine u Kompaniji "Sloboda" aak. Snimanje su realizovali specijalizanti Visoke kole tehnikih strukovnih studija iz aka, sa studijskog programa Industrijsko inenjerstvo, modul: Inenjerski menadment. Na slici 1 prikazan je deo mainskog parka sa oznakama snimanih maina i trajektorijom kretanja snimaa.

M1

M2

M3

M4

M5

M6

M7

M8

M9

STO

Legenda: M1 Strug za kopiranje DUBIED 517 M2 Obradni centar MIKRON HESLER M3 Horizontalna glodalica MACKERS M4 Glodalica za navoj HELLER GF 65/160 M5 Univerzalni doradni strug GROSMAN M6 Stona builica STEINEL M7 Jednovreteni automat TORNOS M-10 M8 estovreteni automat GILDEMEISTER AS-32 M9 Stona builica PRVOMAJSKA

Slika 1: Raspored i oznake snimanih maina sa ucrtanom trajektorijom

po kojoj se kreu snimai

Tehnika i praksa, Broj 2, 2010. 11

Slika 2: Snimaki list rada maina prvog dana snimanja

12 Tehnika i praksa, Broj 2, 2010.

5. REZULTATI U softverskom paketu Mathematica 5.2 napisan je program za obradu

rekapitulacija sa snimakih listova (ulaznih podataka). Podaci su uneti u obliku trodimenzionalne matrice (snimaki dani, maine, obeleja). Program omoguava dobijanje analitikih i zbirnih podataka, po mainama, grupama maina, danima i za ceo period snimanja. Deo rezultata prikazan je u tabelama 1 i 2 i slikama od 3-12.

Tabela 1: Stepen korienja kapaciteta i gubici maine M1, po danima, smenama i

za ceo period snimanja

GUBICI

Smen

a

Dan

i m gm ga gk g gx gi gv go

gm

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 1. 0,50 0,25 0.10 0,15 0,502. 0,80 0,15 0,05 0,20 3. 0,40 0,60 0,60 4. 0,75 0,10 0,15 0,25 5. 0,10 0,10 0,80 0,90 6. 0,70 0,30 0,30 7. 0,60 0,15 0,25 0,40 8. 0,90 0,10 0,10 9. 0,95 0,05 0,05 10. 0,80 0,15 0,05 0,20

I

0,65 0,04 0,04 0,13 0,05 0,08 0,01 0,35 1. 0,10 0,90 0,902. 0,10 0,85 0,05 0,90 3. 0,45 0,55 0,55 4. 0,55 0,05 0,40 0,45 5. 0,95 0,05 0,05 6. 0,20 0,80 0,80 7. 0,40 0,20 0,40 0,60 8. 0,40 0,60 0,60 9. 0,95 0,05 0,05

II

10. 1,00 1,00 0,41 0,09 0,01 0,25 0,01 0,13 0,10 0,59

0,53 0,07 0,02 0,19 0,03 0,10 0,06 0,47


Tabela 2: Pregled korienja kapaciteta i struktura gubitaka za ceo mainski park, po danima

GUBICI

Red

ni

broj

O

znak

a m

ain

a

m gm ga gk g gx gi gv go gm

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 1. M1 0,53 0,07 0,02 0,19 0,03 0,10 0,06 0,47 2. M2 0,61 0,06 0,03 0,14 0,12 0,04 0,39 3. M3 0,63 0,11 0,04 0,08 0,03 0,08 0,03 0,37 4. M4 0,58 0,03 0,07 0,03 0,18 0,05 0,01 0,06 0,42 5. M5 0,56 0,05 0,03 0,03 0,05 0,17 0,06 0,05 0,44 6. M6 0,60 0,07 0,06 0,02 0,02 0,20 0,01 0,01 0,01 0,40 7. M7 0,54 0,12 0,09 0,05 0,05 0,11 0,04 0,46 8. M8 0,55 0,03 0,04 0,07 0,20 0,06 0,03 0,02 0,45 9. M9 0,47 0,04 0,01 0,10 0,03 0,23 0,09 0,02 0,01 0,53 10. 0,56 0,04 0,04 0,07 0,04 0,15 0,06 0,03 0,01 0,44

Slika 3: Korienje kapaciteta maine M1 Slika 4: Korienje kapaciteta M1-M9

Slika 5: Gubici zbog nedostatka materijala Slika 6: Gubici zbog nedostatka alata

dani2 4 6 8 10 12

0.2 0.4 0.6 0.8

1 iskori enje

2 4 6 8 10 M1 M9 0.2

0.4

0.6

0.8

1iskorienje

enje

2 4 6 8 10 M1 M9 0.2

0.4

0.6

0.8

1iskori

M9 2 4 6 8 10 M1

0.2

0.4

0.6

0.8

1iskorienje

M9 2 4 6 8 10 M1

0.2 0.4 0.6 0.8

1 iskori enje

M9 M1 2 4 6 8 100.2 0.4 0.6 0.8

1 iskori enje

Slika 7: Gubici zbog kvara maine Slika 8: Gubici zbog nediscipline


2 4 6 8 10M1 - M9

0.2

0.4

0.6

0.8

1iskorienje

Slika 9: Gubici zbog nedostatka posla Slika 10: ekanje proizv. sa prethodne op.

Slika 11: ekanja proizv. iz druge org. celine Slika 12: Gubici zbog ostalih razloga

6. ZAKLJUAK Proseno iskorienje maine M1 za ceo period snimanja iznosi 0,53 (53%).

Struktura gubitaka maine M1 za ceo period snimanja iznosi: gm=0,07 (7%), ga=0,02 (2%), gk=0,19 (19%), g=0,03 (3%), gx=0,10 (10%), gi=0, gv=0,06 (6%), go=0. Proseno iskorienje mainskog parka (M1-M9) iznosi 0,56 (56%). Struktura gubitaka mainskog parka (M1-M9) iznosi: gm=0,04 (4%), ga=0,04 (4%), gk=0,07 (7%), g=0,04 (4%), gx=0,15 (15%), gi=0,06 (6%), gv=0,03 (3%), go=0,01 (1%).

7. LITERATURA [1] Klarin M.: Utvrivanje stepena korienja kapaciteta primenom

modifikovane metode trenutnih zapaanja, Nauna knjiga, Beograd, 1984.

[2] Klarin M., uki R.: Prirunik za utvrivanje stepena korienja kapaciteta u metalopreraivakoj industriji namenske proizvodnje, Institut za ekonomiku industrije Beograd, Beograd, 1984.

[3] uki R.: Utvrivanje i merenje uzronika gubitaka kapaciteta, 30. jubilarno savetovanje proizvodnog mainstva SCG, aakVrnjaka Banja, 2005.

[4] uki R.: Jovanovi J., Mutavdi M.: Istraivanje stepena korienja mainskih kapaciteta, uzronika zastoja i strukture gubitaka, 35. Jupiter konferencija, Mainski fakultete Beograd, Beograd, 2009.

[5] uki R., Milanovi M., Jovanovi J.: Program za utvrivanje stepena korienja mainskih kapaciteta, Festival kvaliteta, Kragujevac, 2010.

2 4 6 8 10 M1 M9 0.2

0.4

0.6

0.8

1iskorienje

2 4 6 8 10 M1 M90.2 0.4 0.6 0.8

1 iskori enje

2 4 6 8 10 M1 M9 0.2

0.4

0.6

0.8

1iskorienje

2 4 6 8 10 M1 M90.2 0.4 0.6 0.8

1 iskori enje

ANALIZA LJUDSKIH RESURSA U PROIZVODNOM SISTEMU ,,SLOBODA" AAK

Radisav uki1, Bojan Paripovi1, Vladimir Mijovi1, Vule Resimi2

REZIME U poslovnom okruenju osnovni resurs svake organizacije ine ljudi i njihove

sposobnosti kojima doprinose ostvarenju organizacionih ciljeva. Njihova kreativnost, inovativnost, motivisanost, informisanost, osobine su koje ih ine drugaijim od ostalih resursa u preduzeu. Prema tome, zaposleni predstavljaju najvaniji resurs u kreiranju dodatnih vrednosti preduzea. Upravo sveobuhvatan, sistemski pristup odnosima sa zaposlenima omoguuje najvei stepen poboljanja performansi svake organizacije. U radu je prikazana analiza ljudskih resursa po linim kvalifikacijama, strukturi angaovanja (proizvodnja-reija) i gubicima radnog vremena po uzronicima. Akcenat je stavljen na utvrivanje stepena korienja proizvodnih ljudskih resursa u cilju definisanja njihovog realnog potencijala. Kljune rei: ljudski resursi, analiza, gubici, proizvodni kapacitet.

AN ANALYSIS OF HUMAN RESOURCES WITHIN A PRODUCTION SYSTEM IN ,,SLOBODA" AAK

ABSTRACT People and their abilities contributing to the company and achieving organizational goals are major resources of any organization within a business environment. Their creativity, innovativeness, motivation and level of information are among the characteristics that distinguish them from the other resources within a company. Thus, employees serve as the most important resource in creating added values for the company. Only a comprehensive systematic approach to employer-employee relations can secure the highest level of improvement in the company performance. This paper deals with the analysis of human resources based on their personal qualifications, engagement structure (production-management) and losses of real time based on causers. The emphasis is put on the determining of the level of the used human resources in a production, in order to define their real potential. Key words: human resources, analysis, losses, producing capacities.

1. UVOD Termin ,,ljudski resursi govori nam o ljudima u organizaciji, o njihovom potencijalu, kao i svim sposobnostima koje mogu da prue organizaciji u cilju ostvarenja njenih potreba. Ranije se smatralo da je ovaj pojam previe grub da bi se njime oznaavali ljudi kao iva bia, jer se polazilo od toga da je sama re resurs

1 Visoka kola tehnikih strukovnih studija, aak

2 Kompanija Sloboda, aak

16 Tehnika i praksa, Broj 2, 2010. neto to bi pre oznaavalo opremu u organizaciji ali nikako i ljudski potencijal. Meutim, ispostavilo se da samim pojmom ,,resurs ljudi upravo dobijaju veoma vano mesto, jer ga time stavljaju u ravnopravan poloaj sa ostalim resursima, moda ak i bolji, jer su za njihovo kvalitetno upravljanje potrebne odreene sposobnosti i znanja. Globalna konkurencija podstie organizacije na stalni razvoj i napredak, kako bi uspele da opstanu pred novim zahtevima koje postavlja globalizacija. Ukoliko posedujemo dobar ljudski potencijal, tj. kvalitetne i obrazovane ljudske resurse, mogue je odgovoriti na izazove i zahteve sa kojima se stalno suoavamo. Obrazovanje ljudskih resursa u poslovno-proizvodnom sistemu od velikog je znaaja za njegov razvoj i napredak. Ljudski resursi ine znaajan troak poslovanja. U zapadnim zemljama, posebno u velikim preduzeima, trokovi radne snage ine 20-30% ukupnih trokova, negde ak i do 50%. U privredama u tranziciji, zbog niih cena radne snage, ovaj procenat je neto nii, ali nije nimalo zanemarljiv. Analiza ljudskih resursa, istraivanje uzronika i gubitaka radnog vremena realizovani su u sloenom poslovno-proizvodnom sistemu Kompanija ,,Sloboda", aak. ,,Sloboda" je osnovana 1948. godine, a u proizvodnom programu zastupljeno je preko 200 artikala, od aparata za domainstvo, vatrometnih sredstava, pa do proizvoda specijalne namene. Istraivanje je obuhvatilo vremenski period od 2002. do 2009. godine.

2. PROIZVODNI KAPACITET I LJUDSKI RESURSI Kada analiziramo kapacitet determinisan proizvodnim ljudskim resursima, potrebno je sagledati uzronike i strukturu gubitaka radnog vremena, broj zaposlenih, nivo kvalifikacije i njihov odnos prema radu poev od radnog mesta, organizacione celine, preduzea, grupacije, grane pa i itave industrije. Utvrivanje proizvodnih kapaciteta slui kao osnova za merenje njihovog iskorienja. Stepen korienja najopirnije definisan, predstavlja odnos ostvarene proizvodnje prema utvrenom kapacitetu koji moe biti iskazan u koliinskim, procentualnim, vremenskim i vrednosnim pokazateljima. Proizvodni kapacitet determinisan ljudskim resursima izraunavamo koristei sledee formule:

esrzi TzDzC == (1) ( ) nsrrnsrgz pDzpDzzC == (2)

(3) nen pTT =

zzrzzz rg =

= (4)

( )PSNDD kr ++= (5) nz

dpdpoprbbg

rnrnernsrr

zzzzzzzzzzTzTzpTzpDzC ==== (6)

goi ++++++++= (7) 2zzz

1

gr = (8)

au zzz += (9)

Tehnika i praksa, Broj 2, 2010. 17 gde je: Czi - idealan potencijal proizvodnih ljudskih resursa u odgovarajuem planskom

periodu i podsistemu (organizacionoj celini) iskazan u (e/), Dr - ukupan broj radnih dana (radni dani/), s - projektovan fond efektivnih asova rada u smeni (e/sm), Te - projektovan fond efektivnih asova rada u odgovarajuem planskom periodu (e/), Cz - realno raspoloiv potencijal proizvodnih ljudskih resursa u odgovarajuem

planskom periodu i podsistemu (organizacionoj celini) iskazan u (n/), zu - ukupan broj radnika (rad/), za - ukupan broj administrativnih radnika (rad/), z - ukupan broj proizvodnih radnika (rad/), zr - prosean broj proizvodnih radnika prisutan na poslu (rad/), zg - prosean broj proizvodnih radnika odsutan po svim osnovama (rad/), pn - izvrenje norme za posmatranu organizacionu celinu i vremenski period, Tn - projektovan fond norma asova u odgovarajuem planskom periodu (n/), r - stepen korienja proizvodnih ljudskih resursa, Dk - ukupan broj dana (kalendarski dani/), N - nedelje, S - subote, P - praznici, zb1 - prosean broj radnika odsutan zbog bolovanja (do 30) (rad/), zb2 - prosean broj radnika odsutan zbog bolovanja (preko 30) (rad/), zi - prosean broj radnika odsutan zbog neopravdanih izostanaka i izlaznica (rad/), zgo - prosean broj radnika odsutan zbog godinjeg odmora (rad/), zpr - prosean broj radnika odsutan zbog prekida rada (nema posla, via sila,

trajkovi) (rad/), zo - prosean broj radnika odsutan zbog plaenog i neplaenog odsustva (rad/), zp - prosean broj radnika odsutan zbog korienja obavezne pauze za ruak

i odmor (30 min/sm) (rad/), zdp prosean boj radnika odsutan zbog dravnog praznika (rad/), zd - prosean broj radnika odsutan zbog angaovanja u drutveno politikim

organizacijama (rad/), gr - ukupni gubici (%), Tr - planiran obim proizvodnje za odgovarajui podsistem u planskom periodu

(n/).

3. RASPOLOIV POTENCIJAL I GUBICI PROIZVODNIH LJUDSKIH RESURSA

Analiza strukture ljudskih resursa i utvivanje raspoloivog potencijala zaposlenih predstavljaju jedan od osnovnih kriterijuma dinamikog upravljanja ne samo ljudskim resursima ve itavim poslovno-proizvodnim sistemom. U cilju identifikacije i otkrivanja zakonitosti u ponaanju uzronika gubitaka radnog vremena, prikupljeni su i analizirani odgovarajui podaci u sloenom poslovno-proizvodnom sistemu kompanije Sloboda u periodu od osam godina (2002-2009). U tabeli 1 i slici 1 prikazan je pregled radnika u stalnom radnom odnosu, po linim kvalifikacijama. Na slici 2 prikazan je pregled ukupnog broja radnika i

18 Tehnika i praksa, Broj 2, 2010. pregled radnika po strukturi angaovanja (proizvodnja, reija) u periodu od osam godina. U tabeli 2 i na slikama 3 - 12 prikazani su podaci o uzronicima i gubicima proizvodnih ljudskih resursa i stepenu njihovog korienja.

Tabela 1: Pregled radnika u stalnom radnom odnosu po linim kvalifikacijama i strukturi angaovanja (proizvodnja, reija)

Tabela 2: Ukupan broj proizvodnih radnika z, struktura gubitaka radnog vremena po uzronicima iskazana procentualno u odnosu na z, ukupni gubici zg i stepen korienja

proizvodnih ljudskih resursa r


3

1

2

Slika 1: Dijagramski prikaz strukture ljudskih Slika 2: Dijagramski prikaz ljudskih resursa analizirane u vremenskom periodu od resursa po strukturi angaovanja, 2002-2009. god po linim kvalifikacijama proizvodnja (1), reija (2) i ukupno (3)

r

gr

Slika 3: Dijagram korienja proizvodnih Slika 4: Dijagramski prikaz gubitaka ljudskih resursa u %, po osnovu zb1

Slika 5: Dijagramski prikaz gubitaka Slika 6: Dijagramski prikaz gubitaka u %, po osnovu zb2 u %, po osnovu zi

Slika 7: Dijagramski prikaz gubitaka Slika 8: Dijagramski prikaz gubitaka

u %, po osnovu zgo u %, po osnovu zo



u %, po osnovu zpr u %, po osnovu zp


u %, po osnovu zdp u %, po osnovu zd

4. ZAKLJUAK Ljudski resursi imaju znaajnu ulogu za preduzee, jer ljudi utiu na ekonomsku efikasnost preduzea. Oni kreiraju i proizvode robe i usluge, kontroliu kvalitet, plasiraju proizvode, upravljaju finansijskim sredstvima, i utvruju optu strategiju i ciljeve organizacije. U tom kontekstu, potrebno je izmeriti i analizirati stepen iskrorienja ljudskih resursa i strukturu njihovih gubitaka, kako bi se njihova produktivnost i efikasnost kroz razne organizacione i upravljake procese podigla na najvii mogui nivo, u skladu sa ciljevima organizacije. Stepen korienja PLJR u analiziranom vremenskom periodu kree se u intervalu od 70-75%.

5. LITERATURA [1] uki R., Jovanovi J., Uticaj ljudskih resursa na dinamiko

upravljanje proizvodnim sistemima, 35. Jupiter konferencija, 37. Simpozijum Upravljanje proizvodnjom u industriji prerade metala, Mainski fakultet Beograd, Beograd, 2009.

[2] Ika N., Menadment ljudskih resursa, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2006.

[3] Mihailovi D., Risti S., Menadment ljudska strana, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2007.

[4] Vuji D., Menadment ljudskih resursa i kvalitet, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2008.

PROUAVANJE I MERENJE RADA U PREDUZEU "TRENDTEX"

Radisav uki1, Miloradka Stefanovi2, Elvira Roajac1, Nevenka Jevtovi1

REZIME U radu je analiziran proizvodni ciklus jednog proizvoda u preduzeu "Trendtex"

Prijepolje. Utvren je redosled izvoenja tehnolokih operacija i izmerena su vremena trajanja odgovarajuih elemenata rada. Respektujui teorijski okvir iz oblasti studije rada i vremena prikazan je program za izraunavanje sastavnih elemenata vremena izrade, norme i kapaciteta u odgovarajuem vremenskom periodu.

Kljune rei: studija rada, merenje, vremenska norma, kapacitet, programiranje.

RESEARCH INTO WORK AND MEASUREMENT OF ITS RESULTS IN THE COMPANY TRENDTEX

ABSTRACT The paper deals with the analysis of the production cycle of a product in the

company "Trendtex" in the town of Prijepolje. The order in which the technological operations are performed is determined, and the duration (time periods) of the corresponding work elements is measured. Having in mind the theoretical framework in the field of study and time, we have presented the program for calculation of the integral elements of the time needed for the product production, as well as standards and capacity in the appropriate period of time.

Key words: work research, measurement, time standard, capacity, programming. 1. UVOD Prouavanje i merenje rada predstavljaju integralnu celinu sa ciljem da se

utvrdi optimalni nain rada i potrebno vreme. Utvrivanje vremenske norme potrebno je zbog: planiranja proizvodnje, vremenskog usklaivanja proizvodnje (kad ta uraditi i u kojim rokovima), plaanja rada i utvrivanja trokova. Vremenska norma je, pre svega, organizaciono sredstvo pa tek onda sredstvo plaanja. "Trendtex" d.o.o je specijalizovano preduzee za izradu HTZ odee i konfekcije za ugostiteljstvo, medicinu i druge delatnosti.

Proizvodni program ine radni mantili i pantalone, kombinezoni, bluze, hiruka odela itd. Preduzee poseduje specijalizovanu opremu namenjenu za krojenje, ivenje i peglanje. Proizvodnja se realizuje po porudbini, pri emu se dizajn proizvoda zasniva na korienju raunara i uvaavanju svih zahteva kupaca.

1 Visoka kola tehnikih strukovnih studija, aak 2 Kompanija "Sloboda", aak

22 Tehnika i praksa, Broj 2, 2010. Proizvodi se izrauju od kvalitetnih i atestiranih materijala koji se uvoze iskljuivo sa zapadno-evropskog trita.

2. VREMENSKA NORMA Vremenska norma predstavlja vreme koje je potrebno proseno vetom i

kvalifikovanom radniku da pod odreenim uslovima, na propisan nain, uz normalno zalaganje i zamor, i sa predvienim sredstvima za rad proizvede jednu jedinicu proizvoda. Utvruje se na nivou pokreta, zahvata, operacije i tehnolokog postupka, kao celine, poev od izrade elemenata (pozicija) pa do zavrne montae finalnog proizvoda (slika 1).

PROIZVOD

SKLOPOVI

PODSKLOPOVI

ELEMENTI

POLUPROIZVOD

TEHNOLOKIPOSTUPAK

SUMA OPERACIJA

SUMA ZAHVATA

SUMA POKRETA

tn

tpz = Tpz

qtk

tiz td

tm tr

t t t tt = tm + tr + tko t t t tp = pm + pr + pko

Slika 2: Struktura sloenog proizvoda Slika 2: Sastavni elementi norme

Na slici 2 prikazani su sastavni elementi vremenske norme gde dominantno

mesto zauzima vreme izrade. Jedinice za iskazivanje vremenske norme su: norma as (n/kom), minut (min/kom), centias (ch/kom), sekund (sec/kom), dema (dmh/kom) i centima (cmh/kom).

Iskustveno vreme potrebno za obavljanje odreene operacije-posla moe se dobiti na bazi individualnih procena odgovarajuih lica, ili na bazi statistikih podataka o izvrenju u proteklom periodu. Iskustvena (empirijska) vremena treba koristiti sa rezervom jer iskustvo uvek nosi peat subjektivnosti i ne uzima u obzir uslove pod kojima su se obavljali poslovi. Zbog toga vreme izrade treba odrediti snimanjem (kamera, hronometar, metoda trenutnih zapaanja), pomou formula (mainsko) i pomou sistema unapred odreenih vremena (Methods Time Measurement, Work Factor).

Kroz sloenu interakciju i optimalno usklaivanje u sistemu "ovek maina" nastaje proizvod. Obim participacije [3] definisan je izrazom (1):

( )[ ]( ){ }( danpzkormpzdizpzn KKKKtttqT

tttt +++++=++= 11 ) (1)


Prilikom utvrivanja norme i odgovarajuih parametara vremena izrade koriste se sledee relacije:

srs t

ttK minmax = (2)

tan1 = 0.964 i cos2 = 0.99 => 0.142. Prema (1) dobija se potrebna snaga ureaja za kompenzaciju kako

sledi Q = 378 kVAr, pa treba odabrati prvi vei tipski ureaj, a to je 400 kVAr. Frada potroaa. Kompenzacijom se najee eli postii da faktor snage

cos2 bude izmeu 0,95 i 1. Meutim, da bi se izbeglo plaanje prekomerno preuzete reaktivne energije, dovoljno je postii cos2 = 0,95.

Da bi postojala rezerva u snazi kompenzacijskog urje potroakog postrojenja, te zbog opadanja kapaciteta kondenzatora usled

starenja, preporuljivo je u projektu dimenzionisati automatski kompenzacijski


2.2. Odreivanje kompenzacijske snage na osnovu rauna za struju Na mesenom raunu industrijskih (tzv. ugovornih) potroaa za

isporue

ergija (kVArh),

preuzeta reaktivna energija je pozitivna razlika izmeu rgije i reaktivne energije koja odgovara faktoru

snage c

nu elektrinu energiju navedeni su sledei podaci: a) utroena aktivna energija (kWh), b) utroena reaktivna energija (kVArh), c) prekomerno preuzeta reaktivna end) snaga i e) faktor snage cos. Prekomerno

stvarno preuzete reaktivne eneos2 = 0.95, odnosno to je preuzeta reaktivna energija koja prelazi 33%

preuzete aktivne energije. Potrebna snaga ureaja za kompenzaciju moe se izraunati na osnovu

sledee formule:

)tan(tan 21 +

=AA

Q NV , (3) TC

gde su:

NV

NV

AAWW

++

=1tan . (4)

Ovde je oznaeno sa: QC potrebna snaga ureaja za kompenzaciju;

via tarifa,

, ,

zdoblju i

elektrine energije (iz obrauna) je AV = 50 MWh, A = 40 MWh, WV = 45 MVArh, WN = 43 MVArh, T = 250 h i eljeni cos2 =

3. P = 100 kW, cos1 = 0.74, cos2 = 0.95. Odgovarajuim trigonometrijskim relacijama dobiju se vrednosti za tan1 i tan2, pa se prema (1) dobija s

Ugradnjom ureaja za kompenzaciju rastereuju se transformatori, kablovs EES. Na taj nain omoguava

AV aktivna energija, AN aktivna energija, nia tarifa, WV reaktivna energija, via tarifaWN reaktivna energija, nia tarifaT broj radnih sati u obraunskom ratan2 = tan eljenog cos2. Primer 2. Meseni utroak

N 0,95. Iz (3) dobie se potrebna snaga ureaja za kompenzaciju QC = 233

kVAr, a iz (4) dobie se vrednost za tan1 koja iznosi 0,977 na osnovu koje se dobija vrednost za cos1 u iznosu od 0,71. eljeni cos2 je 0,95 pa je tan2 = 0,329.

Primer

naga kondenzatora koji treba ugraditi u iznosu od 58 kVAr.

2.3. Strujno rastereenje kompenzacijom

ki i vazduni vodovi, kao i svi ostali elementi

86 Tehnika i praksa, Broj 2, 2010. se prikljuivanje novih potroaa (cos1 odgovara struji I1 pre, a cos2 struji I2 nakon kompenzacije).

Vrednost struje pre kompenzacije I1 dobija se iz sledeeg izraza:

11 cos3 =

PI , U

(5)

a vrednost struje nakon kompenzacije I2 iz :

1cos=

212 cos

II , (6)

dok se strujno rastereenje dobija iz formule:

21 III R = . (7)

Primer 4. Strujno rastereenje rauna se br. 3), cos1/cos2 = 0,78. Iz (5) dobija se vrednost za struju pre kompenzacije I1 = 195 A,

a osnovu iznesenog (teorijskih razmatranja i primera) moe se zakljuiti da kom e snage (u blizini potroaa) i odreivanje snage kompen

i opteree

[1] Rajakovi N.: Analiza elektroenergetskih sistema I, Akademska 2.

, aak 1999.

4.

iz prethodnog primera (Primer

iz (6) dobija se vrednost struje nakon kompenzacije I2 = 152 A, a strujno rastereenje dobijeno iz (7) iznosi IR = 43 A.

3. ZAKLJUAK Npenzacija reaktivnzacijskog ureaja predstavlja vaan segment u stabilnosti

elektroenergetskog sistema, kako za distributera (npr. zbog smanjenja gubitaka), tako i za krajnjeg kupca (manji finansijski izdaci za utroenu elektrinu energiju).

Snagu kompenzacijskog ureaja treba odabrati tako da ne doe do preterane kompenzacije koja moe dovesti do tehnikih problema naroito pr

njima viih harmonika (izazivanje smetnji) i povratnog delovanja na MTU (mreno ton-frekventno upravljanje).

4. LITERATURA

misao, Beograd 200[2] Smailovi LJ.: Postrojenja za kompenzaciju reaktivne energije, Tehniki fakultet aak[3] Rajakovi N., Tasi D., Savanovi G.: Distributivne i industrijske mree, Akademska misao, Beograd 200[4] Mii B., Zeljkovi M.: Ureaji za kompenzaciju reaktivne snage, Energetiar, Banjaluka 2009. [5] Sretenovi D.: Prenos elektrine energije, Edicija Akademija, aak 2007.

INCIDENTNE SITUACIJE U KORIENJU SF6 VISOKONAPONSKIH PREKIDAA I

PREVENTIVNE MERE ZA NJIHOVO SPREAVANJE

Dragan Brajovi 1, eljko urguz 2, Obrad Stijai 3

REZIME Ovaj rad obrauje registrovane incidentne situacije u korienju visokonaponskih prekidaa izolovanih gasom SF6, u periodu 2005 - 2009., koji se nalaze u pogonu u svim postrojenjima EMS-a, na naponskim nivoima 110 kV, 220 kV, 400 kV. Rad kazuje na potrebu za donoenje propisanih zakonskih procedura za siguran rad u prisustvu prekidaa sa SF6 gasom, kao i skladitenje iskoriene opreme i gasa. Takodje dati su konkretni predlozi za sigurnije i pouzdanije praenje promena u sluaju incidentnih situacija na visokonaponskim prekidaima izolovanim gasom SF6 u postrojenjima.

Kljune rei: prekida, gas SF6, curenje, pad pritiska.

INCIDENTS IN USAGE OF THE SF6 HIGH VOLTAGE POWER SWITCHES AND PREVENTIVE

MEASURES FOR THEIR INHIBITION

ABSTRACT This paper deals with incidents in usage of SF6 high voltage power switches, registered in the period from 2005-2009. The switches are part of all high voltage plants of EMS, on high voltage level 110 kV, 220 kV and 400 kV. These incidents imply that it is essential to bring a law procedure for safe work with SF6 power switch, as well as for the storage of used equipment and gas. The paper offers some direct suggestions for safer and more reliable monitoring in incident situations on high voltage SF6 power switches.

Key words: power switch, gas SF6, dripping, drop pressure.

1. UVOD Incidentne situacije su one situacije kod kojih dolazi do nekontrolisanog

isputanja gasa u atmosferu i postoje rizici po pogonsko osoblje. Takve situacije su: - Veliko isticanje SF6 gasa usled greke na zaptivanju, - Unutranji kvar koji dovodi do nekontrolisanog elektrinog pranjenja (luka) unutar opreme sa SF6 gasom,

1 Visoka kola tehnikih strukovnih studija, aak 2 Elektrodistribucija, Vlasenica 3 JP EMS, Beograd

88 Tehnika i praksa, Broj 2, 2010. - Spoljanji uticaji na opremu koji dovode do mehanikih oteenja, koja uzrokuju abnormalna isticanja gasa, kao to su poar, zemljotres i dr.

1.1. Sluajevi isticanja SF6 gasa u zatvorenom prostoru Ako doe do isticanja SF6 gasa potrebno je merenjem utvrditi

koncentraciju supstanci koje su nastale razlaganjem SF6 gasa koje su opasne po zdravlje ljudi i time utvrditi da li prekoraene dozvoljene granine vrednosti definisane indeksom rizika (TVL). Na osnovu dobijenih rezultata, bie odlueno koje mere treba preduzeti.

1.2. Unutranji kvar Unutranji kvar moe nastati kada se formira luk izmeu kontakata

prekidaa a ne dolazi do njegovog gaenja, ili luka izmeu glavnog kontakta i uzemljenog dela prekidaa. Ovakve situacije se retko deavaju, a kad doe do njih usled velike energije luka dolazi do brzog rasta pritiska, razlaganja gasa i izbacivanja gasa i produkata razlaganja iz prekidaa. U zavisnosti od koliine energije koja se oslobodi pri pojavi luka mogu se razlikovati tri sluaja:

- Unutranji kvar koji ne dovodi do isputanja SF6 gasa. To se dogaa kada energija oslobodjena elektrinim lukom nije dovoljna da doe do progorevanja ili otputanja pritiska unutar komore; - Unutranji kvar gde toplota luka izaziva topljenje i unitenje zida opreme tako da nastaje rupa;

- Unutranji kvar gde je porast pritiska tako velik da dovodi do aktiviranja sigurnosnih ureaja. To moe biti sigurnosni ventil ili oslabljeno mesto na konstrukciji, koje omoguuje kontrolisano oslobaanje pritiska.

Kod svih incidentnih situacija gde dolazi do isticanja SF6 gasa mogu se stei uslovi da zdravlje ljudi bude ugroeno, pa se moraju koristiti lina zatitna sredstva.

2. INCIDENTNE SITUACIJE

Incidentne situacije na visokonaponskim prekidaima izolovanim gasom SF6 u postrojenjima EMS-a mogu se svesti na: - Curenje gasa usled neispravnog transporta ili montae na terenu, - Pad pritiska usled curenja gasa izazvanog nepoznatim uzrocima, - Pad pritiska usled curenja gasa izazvanog atmosferskim temperaturnim uslovima, - Pad pritiska izazvan atmosferskim temperaturnim uslovima koji ne zahteva dopunjavanje gasa, - Pad pritiska i curenje gasa usled loeg zaptivanja, - Unutranji kvarovi nisu evidentirani.

Evidentirano je nekoliko sitnijih mehanikih kvarova, koji se mogu podvesti pod neispravan transport ili montau na terenu ili greku u proizvodnji.


Tabela 1: Dopune gasa SF6 u prekidae u periodu 2005-2009. BR. DATUM NAPON OBJEKAT POLJE PREKIDA TIP GOD. 1. 26.9.2005 400 KV TS SM 2 TR 3 NEPOZ. HGF1116/2B 2001 2. 21122006 110 KV TS SO 3 SP 110 SIEMENS 3AP1FI NEP. 3. 13.4.2005 110 KV TS NS3 1136 SIEMENS 3AP1FI 2001 4. 19.1.2007 220 KV TS BGD 5 SP220 SIEMENS 3AP1FI 2001 5. 19.1.2008 220 KV Obrenovac 256 A SIEMENS AP1-FI 2002 6. 9.12.2008 110 KV TS NS 3 1136 SIEMENS 3APIFI123 1985 7. 28122006 110KV TS NI1 156 SIEMENS 3APIFTI123 2002 8. 23.32009 220 KV Obrenovac TR2 SIEMENS 3APIFI123 2002 9. 29.5.2009 220 KV TS BGD8 252 AREVA GL314 2006 10. 17.7.2009 220 KV TS BGD8 252 AREVA GL314 2006 11. 6.1.2009 110 KV TS BOR2 147/1 VATECH SB6m145 2005 12. 12.2.2009 110KV TS NI1 156 SIEMENS 3APIFI123 2002 13. 21.7,2009 110KV TS BOR2 TR1 MINEL HGF111/1C 2001 Tabela 2: Razlozi dopune gasa SF6 u prekidae iz tabele 1. BR. RAZLOG

1. Postepeno gubljenje SF6 gasa 2. Nii pritisak SF6 u jednoj fazi 3. Zamenjeni dihtunzi radi saniranja curenja gasa i pada pritiska 4. Dopunjen gas u novi prekida, mesto curenja nije utvrdjeno 5. Dopunjen je gas ali curenje na razdelniku nije otklonjeno 6. Dopunjen gas SF6 u polu 4 i zamenjen zaptiva na spoljnom delu densimetra 7. Otklonjeno curenje gasa na prekidau 8. Dopunjen gas SF6 u fazi 0, drugo dopunjavanje za dve godine 9. Sanirano curenje gasa u prekidau u polu 4

10. U polu prekidaa 0 i 4 curi gas i pada pritisak 11. Greka instrumenta (-11C), Gas je dopunjen. Nepovratni ventil nije u funkciji 12. Dopunjavanje SF6 gasa. Godinji gubitak gasa i pad pritiska od 0,5 do 0,6 Bar 13. Pojava alarma. Prekida dopunjen

Kako se moe videti iz tabela 1. i 2. broj intervencija na prekidaima je

veoma mali i odnosi se uglavnom na curenje gasa usled neispravne montae, loeg zaptivanja, promene meteorolokih uslova, ali postoji i odreen broj curenja za koje uzrok nije poznat.

2.1. Incidentna situacija na TS Novi Sad 3 u polju 110 kV DV 1136 Tokom 2001-2002 u polju DV 1136 je ugraen i puten u pogon SF6

prekida proizvoaa Siemens, tip 3AP1FI, za napon 123 kV. Primedbe komisije za prijem su otklonjene, osim neispravnog povratnog ventila na polu prekidaa u fazi L2.

Tokom eksploatacije praene su promene pritiska gasa SF6 na odgovarajuem manometru i uoene su znaajne razlike u pokazivanju u polovima

90 Tehnika i praksa, Broj 2, 2010. faza L1, L2, L3. Prema proizvoakom uputstvu za odravanje prekidaa, korekcije u punjenju SF6 gasa moraju se izvriti ako je odstupanje reda veliine 0,3 Bar. Na dijagramu 1. su prikazane vrednosti kao i proizvoake karakteristine krive. U septembru temperatura se kretala od 6 C do 25 C. Kako se trend odstupanja izmeu mernih i proizvoakih vrednosti pritiska nije menjao, nije se insistiralo na otklanjanju primedbi. Kontrolno oitavanje u januaru pri temperaturi od -2 C nije bilo zabrinjavajue. Meutim, situacija se promenila sa izuzetno niskim temperaturama u februaru. Vie puta se javljao signal gubitak gasa SF6 i to pri temperaturama od oko -16C. Sa dijagrama se vidi da se to dalo oekivati, ali ne i gubitak gasa u sve tri faze.

Promene pritiska SF 6 gasa sa temperaturom

01234567

6(maj04.) 6(sept.04.) 11 16 24 12

temperatura (stepeni C)

priti

sak

SF6

(bar

)

0 4 8 nominalne vrednosti signal "gubitak SF 6"

Slika 1: Dijagram promene pritiska gasa SF6 sa promenom temperature

Prilikom otklanjanja kvara 14. aprila 2005., zateene vrednosti pritiska su bile: 5,4 Bar-faza L1, 6 Bar faza L2, 5,2 Bar faza L1, pri temperaturi ambijenta 18C. Nominalna vrednost pritiska za ovu temperaturu je oko 5,9 Bar.

Tokom popravke uraeno je sledee: - Zamenjen je nepovratni ventil iz pola faze L2 (otklonjena primedba sa prijema), - Isputen gas iz svih polova i obavljeno vakumiranje polova, - Svi polovi su napunjeni novim SF6 gasom, sa pritiscima 5,8; 5,9; 5,8 Bar.

Utvreno je da nema isticanja gasa. Meutim prema uputstvima proizvoaa pre putanja u pogon mora se proveriti istoa SF6 gasa kontrolom take rose i prisustva vazduha. Podaci o tome nisu dobijeni prilikom prvog putanja prekidaa u rad.

TS Novi Sad 3 je opremljen runim ureajem za proveru istisanja gasa (snupfer). I sami proizvoai smatraju da taj ureaj nije dovoljno precizan, da ne moe da ustanovi sva isticanja s obzirom na okolinu prekidaa u smislu strujanja vazduha, i u ovom sluaju se to i potvrdilo. Za utvrivanje uzroka kvara

Tehnika i praksa, Broj 2, 2010. 91 neophodno je merenje kvaliteta gasa, ali je svakako vano i pronalaenje mesta curenja.

3. PREVENTIVNE MERE Preventivne mere se mogu podeliti na: - Preventivne mere koje preporuuje proizvoa,

- Korienje apsorbenta (molekularnog sita), - Ugradnja dodatne opreme za nadzor. 3.1. Preventivne mere proizvoaa

Preventivne mere proizvoaa su: - Uslovi montae i punjenja, - Ispitivanje prekidaa, - Korienje runog detektora (snupfer).

3.1.1. Uslovi montae i punjenja Kod ugradnje prekidaa SF6 izuzetno su vani uslovi i dinamika punjenja,

odnosno kontrola pritiska i temperature. Novi SF6 gas je nezapaljiv i neotrovan. Meutim est puta je tei od vazduha i kao takav u prvom trenutku pada dole. Ukoliko je curenje ovog gasa veliko, on moe istisnuti kiseonik te moe doi do guenja. Opasnost od ovoga je vea u zatvorenim prostorijama. U sluajevima isticanja gasa, potrebno je omoguiti strujanje vazduha na mestu isticanja.

Svi proizvoai savetuju da se pre montae proveri pritisak u prekidau i uporedi sa pritiskom pri kojem se transportuje prekida. Proizvoa daje vrednost pritiska na 20C, pa je potrebno obratiti panju da li se pritisak meri sa instrumentom bez temperaturne kompenzacije (pri emu je potrebno uz pomo krive pritisak-temperatura svesti pritisak na temperaturu 20C) ili densimetrom koji ima temperaturnu kompenzaciju i kod koga se direktno oitava pritisak pri 20C. Ukoliko je pritisak nii od oekivanog obavezno pristupiti mestu isticanja gasa.

Brzina punjenja treba da bude izmeu (0,5-1 ) Bar/min. Preporuljivo je prilikom punjenja omski testiran kontakt blokade i alarma

pritiska SF6 gasa.

3.1.2. Ispitivanje prekidaa Proizvoa preporuuje ispitivanje parametara rada prekidaa nakon 2000-

3000 operativnih ciklusa pri I

92 Tehnika i praksa, Broj 2, 2010. sadraja vlage ili vazduha u SF6 gasu, ali i dopuna gasa. Da bi ova merenja bila praktino protumaena, vano je formirati bazu podataka vrednosti kontrolnih veliina.

3.1.3. Korienje runog detektora (snupfer) Korienje runog detektora isticanja gasa (snupfer), preporuuje

odreen broj proizvoaa opreme, npr. Siemens. Ovaj metod se pokazao kao nepouzdan u praksi (to priznaju i sami proizvoai) jer ne moe biti dovoljno precizan tj. ne moe da ustanovi sva isticanja s obzirom na okolinu prekidaa u smislu strujanja vazduha. Zbog toga, u praksi se esto ureaj stavlja u plastinu foliju koja je obmotana izolacionom trakom da bi se otklonili uticaji na detekciju.

3.2. Korienje apsorbenta (molekularnog sita) Hromatogrami pokazuju znatno smanjenje koncentracije produkata razlaganja u sluaju korienja molekularnog sita. Maksimalna dozvoljena vrednost koncentracije gasa SF6 u prostorijama gde borave ljudi 8 sati dnevno, pet dana u nedelji je 1000 ppm (6000 mg/m). Maksimalno dozvoljene vrednosti neistoa u novom SF6 gasu prema standardu IEC 376 su:

Tabela 3: Tabela maksimalno dozvoljenih neistoa u novom SF6 gasu

NEISTOA MAKSIMALNO DOZVOLJENO CF4 500 ppm O2 500 ppm

VODA 15 ppm HF 0,3 ppm

HIDROLIZOVANI FLUORIDI 1,0 ppm 3.3. Ugradnja dodatne opreme za nadzor Najsavremenije metode detekcije curenja podrazumevaju primenu

laserskih kamera. Kamera omoguava detekciju sa bezbedne razdaljine i predstavlja kombinaciju CO2 lasera podeenog na infracrvenu apsorpciju talasne duine SF6 gasa, i infracrvenog sistema koji obezbeuje korisnicima vizelni efekat prisustva gasa u radnom okruenju.

Automatsko praenje prisustva gasa omoguava primena davaa baziranih na IMS (Ion Mobility Spectrometer), koji rade na principu detekcije kretanja jona gasa pod uticajem elektrinog polja detektora. Automatski davai curenja, bazirani na IMS metodi detekcije, projektuju se tako da omoguavaju povezivanje senzora u sistem za upravljanje i nadzor postrojenja.

Tehnika i praksa, Broj 2, 2010. 93 4. ZAKLJUAK

Tokom procesa obnavljanja postrojenja oteenih u NATO bombardovanju 1999. ugraivana je oprema iz donacija Elektroistoku (EMS), to je podrazumevalo i novu opremu u SF6 izvedbi. Ugradnju opreme je uglavnom radio sam Elektroistok u saradnji sa ovlaenim predstavnicima donatora odnosno proizvoaa opreme. U ovoj fazi zamene opreme se pokazalo da nedostatak tehnikih uputstava i iskustva u ovoj oblasti moe biti veliki problem.

Svi prekidai u SF6 izvedbi ugraeni u tom periodu odlikuju se visokim kvalitetom izrade i realizacijom zahteva maintance free (bez odravanja) u prvih desetak godina eksploatacije. Ovo svakako zavisi od mesta instalacije prekidaa u mrei i uslova rada.

S obzirom na to da se radi o relativno novoj opremi (po proizvoakim specifikacijama najmanje 10 godina bez odravanja, sto se u praksi nije pokazalo sasvim tano) i trendu rasta ugradnje ove vrste opreme i ovako mali broj incidenata koji je registrovan je razlog za stalno praenje rada opreme, preduzimanje preventivnih mera i uspostavljanja procedura za reagovanje u sluajevima kad je neophodna intervencija.

Kao problem namee se toksinost produkata gasa SF6 kod incidentnih situacija, kao i zbrinjavanje samih prekidaa i gasa na kraju eksploatacionog veka. Ovaj problem je vie vezan za za pitanje zdravlja i ekologije nego za pitanje isto tehnikog kvaliteta ove vrste prekidaa. Meutim Evropska unija namee stroge standarde u vezi zdravlja i ekologije, koji e se morati prihvatiti (ako ne zbog ulaska u EU onda zbog zdravlja sopstvenog naroda).

Uslovi trita elektroenergetske opreme danas su odreeni i sa sve veom brigom za ouvanje okoline i zdravlja, to proizvoae VN opreme navodi na kompromis u primeni gasa SF6. O ovome govori podatak da je godinja proizvodnja gasa SF6 u svetu (bez Ruske federacije i N.R. Kine) smanjena na nivo iz 1984. godine. Danas u Srbiji ne postoji nijedna norma koja propisuje nain zbrinjavanja i odlaganja ovakve opreme i iskorienog gasa SF6. U takvim sluajevima koristi se standard Meunarodne elektrotehnike komisije (IEC). Koriste se sledei standardi:

- Upotreba i rukovanje sa SF6 gasom u visokonaponskim postrojenjima

IEC- 61634/95,

- Preuzimanje novog SF6 gasa IEC - 60376/71,

- Uputstvo za proveru SF6 gasa uzetog iz elektrine opreme IEC-60480/74.

U razvijenim zemljama pored postojanja normi problemi se reavaju i preventivnim delovanjem, kvalitetom izrade i montae, ali i strogim uslovima eksploatacije. Krajnje je vreme da se na tom polju i u naoj zemlji napravi neki pomak.

94 Tehnika i praksa, Broj 2, 2010. 5. LITERATURA [1] Nahman J., Miailovi V.: Razvodna postrojenja Akademska misao,

Elektrotehnii fakultet, Beograd 2005 [2] *** Tehnika dokumentacija i interni propisi JP Elektroistok- EMS [3] Draki K., Rajakovi V.: Nadzor i odravanjeElektoenergetske

opreme izolovane gasom SF6, Elektrotehniki institut Nikola Tesla, Beograd

[4] najderov V., Srdi B., Markovi V.: Problemi u eksploataciji SF6 prekidaa, Zbornik Juko-cigre2005

[5] *** Standardi Meunarodne elektrotehnike komisije

BRZA LOKALIZACIJA KVAROVA NA SN VODOVIMA

UPOTREBOM MIKROPROCESORSKIH RELEJA I DIGITALNE GEOGRAFIJE

Dragan Brajovi 1, Viktor Savi 2, Duan Mladenovi 2

REZIME U radu je opisana lokalizacija kvarova na srednjenaponskim vodovima u ED

Jagodina-PJ Rekovac. U praksi se pokazalo da najvei deo vremena prilikom prekida ode na lokalizaciju kvara dok je vreme potrebno za otklanjanje kvara znatno manje. Kako svuda u svetu pa samim tim i kod nas postoji trend smanjenja duine trajanja prekida, uvedeni su u upotrebu savremeni mikroprocesorski releji sa mogunou lokalizacije mesta kvara. Efekat se poveava ako se dobijeni rezultati koriste u kombinaciji sa digitalnom geografijom u DMS softveru kao i sa reklozerima i indikatorima kvara postavljenim na stratekim mestima na srednjenaponskim vodovima. Na ovaj nain se vreme prekida prilikom kvarova znaajno smanjuje.

Kljune rei: lokalizacija, kvarovi, releji, geografija, DMS, reklozeri, indikatori.

FAST LOCALIZATION OF FAULTS ON THE MV LINES BY USING MICROPROCESSOR RELAYS AND DIGITAL

GEOGRAPHY

ABSTRACT The paper deals with errors localization on medium-voltage power lines ED Jagodina-PJ Rekovac. It was shown in practice that more time was required to localize a failure on the occasion of break than it was required to correct the failure. Like everywhere in the world, and therefore in our country, there is a trend towards reducing the length of breaks by introducing the use of modern microprocessor relays with the possibility of localization of failures. The effect increases if the achieved results are used in combination with digital geography in the DMS software and also with failure indicators which are set in strategic places on the medium-voltage power lines. In this way, the length of break when the failures occur is significantly decreased.

Key words: localization, faults, relays, geography, DMS, indicators 1. UVOD U novim regulatornim uslovima koji prate deregulaciju

elektroenergetskog sektora, pitanja pouzdanosti napajanja korisnika prenosnog i distributivnog sistema, dobijaju poseban znaaj, ne samo tehniki kao do sada, nego i ekonomski. Deregulacija i restrukturisanje elektroprivrednog sektora imaju

1 Visoka kola tehnikih strukovnih studija, aak 2 D.O.O. Elektrosrbija, Rekovac

96 Tehnika i praksa, Broj 2, 2010. za posledicu poveanje sloenosti u radu i poslovanju preduzea. Nova zakonska regulativa i trino orijentisano poslovanje EES, dovode u prvi plan potrebu za kontinualnim, celovitim i dokumentovanim praenjem performansi rada i servisa koji se pruaju klijentima i potroaima, od kojih su najznaajniji pouzdanost napajanja i kvalitet isporuene elektrine energije u takama razmene/predaje. Meutim u toku eksploatacije distributivnog elektroenergetskog sistema dolazi do kvarova na njegovim pojedinim delovima, to izaziva niz poremeaja u pogonu. Krajnji rezultat poremeaja obino je prekid napajanja kada je potroaima uskraeno snabdevanje elektrinom energijom. U veini sluajeva podrazumeva se da su napojni elementi potroaa tada u beznaponskom stanju. Poremeaji u elektrinim mreama mogu da budu kratkotrajni, prolaznog karaktera, a mogu da budu i trajni sa teim posledicama.

U praksi, najvei procenat kvarova javlja se na nadzemnim vodovima. Uzroci kvarova su veoma razliiti, na primer: vetar, klizanje zamljita, inje, sneg i led, atmosferska pranjenja i slino. Osim prirodnih pojava, uzronici kvarova mogu biti i mehanike prirode, na primer: pad polomljenih grana drvea na provodnike, dotrajala oprema na vodovima, nabacivanje raznih predmeta na provodnike, uzletanje ili sletanje ptica na provodnike, udar puanog zrna u provodnik ili izolator, poar u blizini voda i dr. U periodu od 1990 - 2000. godine itava zemlja bila je zahvaena sankcijama, ekonomskom krizom i mnogim drugim problemima tako da su investicije u EPS-u u svim oblastima bile redukovane na minimum ili ih uopte nije ni bilo. Takva situacija je bila i u ED Jagodina-PJ Rekovac. Iz tog razloga su SN vodovi i razvodna postrojenja bili u jako loem stanju pa je dolazilo do estih kvarova na EEO i do prekida u isporuci elektrine energije. U tim sluajevima najvei deo vremena bio je potreban za lokalizaciju kvara, dok je znatno manje vreme bilo potrebno za otklanjanje istog. Oteavajua okolnost bila je i to to je veina vodova bila radijalna sa velikim brojem ogranaka znaajne duine. U cilju bre i efikasnije lokalizacije kvarova u srednjenaponskim nadzemnim mreama 10 kV i 35 kV, ED Jagodina-PJ Rekovac je 2003. godine poela da preduzima mere za to efikasniju lokalizaciju kvarova. Tu moemo pre svega svrstati rekonstrukciju RP 35/10 kV Rekovac koja je izmeu ostalog obuhvatila i ugradnju savremenih mikroprocesorskih releja koji u sebi sadre mogunost lokalizacije kvara na srednjenaponskim nivoima, kao i ugradnja nove SCADA-e. Sledei korak bio je ukljuenje u razvoj i korienje DMS Softvera koji prua mogunost lokalizacije mesta kvara i iscrtavanje lokacije na digitalnoj geografiji na osnovu rezultata dobijenih sa mikroprocesorskih releja. Ovde svakako treba pomenuti i reklozere na srednjenaponskim vodovima sa mogunou daljinskog upravljanja kao i indikatore kvarova na srednjenaponskim izvodima.

2.1. PRINCIP LOKALIZACIJE KVARA NA SN VODOVIMA Praksa u sluaju nastanka kvara odnosno ispada srednjenaponskog izvoda,

koja se primenjuje u distributivnim preduzeima je sledea: lokalizaciju kvara vri se po standardnoj proceduri lokalizacije kvara, ukljuenjem deonice po deonicu dalekovoda do konane lokalizacije deonice pod kvarom. Kada na vodu ne postoje reklozeri, aktuatori, lokatori kvara a rastavljai nemaju motorni pogon i daljinsko

Tehnika i praksa, Broj 2, 2010. 97 upravljanje, vreme potrebno za lokalizaciju mesta kvara je najee dugo. Kada se na to doda vreme koje je potrebno za pronalaenje mesta kvara na lokalizovanoj deonici, kao i vreme potrebno za otklanjanje nastalog kvara, dolazi se do zakljuka da je teta nastala usled ispada za distributivno preduzee znaajna. Ova teta se moe podeliti na dva dela i to na direktnu i indirektnu. U direktnu tetu moemo svrstati vrednost sredstava koja su izgubljena zbog neisporuene elektrine energije kupcima, kao i trokove nastale prilikom lokalizacije kvara i otklanjanja istog. Indirektna teta se pre svega odnosi na kredibilitet distributivnog preduzea kod kupaca el. energije to e u novim uslovima deregulisanog trita biti veoma znaajno. U cilju brze lokalizacije kvara na mikroprocesorskim relejima u RP 35/10 kV Rekovac, ukljuena je funkcija lokatora kvara. Vrednosti koje sakupi relej, alju se u dispeerski centar. Kada se iste primene na digitalnu geografiju u DMS softveru, daju priblinu lokaciju mesta kvara. Korienjem podataka sa lokatora kvara koje on nakon kvara takoe alje u dispeerski centar, u kombinaciji sa podacima iz geografije, kvar se jo preciznije locira. Reklozer koji u sebi ima mikroprocesorsku opremu u sluaju kvara, iskljuuje deonicu na SN vodu iza sebe i podatak o iskljuenju kao i podatke o kvaru alje u dispeerski centar. Primljene podatke osoblje primenjuje na digitalnoj geografiji i vri priblino lociranje kvara. Ako i na vodu iza reklozera postoje lokatori kvara, lokalizacija kvara je jo tanija. Nakon toga dispeer alje ekipu na teren koja iskljuuje najkrau deonicu pod kvarom i u vrlo kratkom periodu locira tano mesto kvara i vrstu kvara koga odmah nakon toga otklanja.

2.2. KORIENJE MIKROPROCESORSKIH RELEJA I

DIGITALNE GEOGRAFIJE ZA PRONALAENJE MESTA KVARA NA SREDNJENAPONSKIM VODOVIMA Princip rada ovih releja je sledei: funkcija lokatora kvara na relejima za jednostruke vodove odreuje informacije koje su skupljene za svaki kvar, a potom kao rezultat prorauna daje razdaljinu do mesta kvara. Podaci koji su neophodni za izraunavanje su: 1) dva susedna uzroka napona i struja prikupljenih u trenutku kada je nastao kvar, 2) impedanse voda na kojima se desio kvar, 3) duine voda, 4) odnosi transformacije naponskih i strujnih transformatora preko kojih je primeen kvar. Dobijeni rezultat predstavlja rastojanje do mesta kvara u kilometrima. Relej se programira unoenjem gore navedenih parametara i nakon toga je relej, tj. funkcija lokatora kvara spremna za rad, tj. lokalizaciju kvara. Rad lokatora kvara delimo u 5 koraka i to: - Detekcija trenutnog kvara, - Filtriranje pre i posle kvara, - Prepoznavanje vrste kvara, - Algoritam lokacije kvara, - Prikazivanje rezultata.

98 Tehnika i praksa, Broj 2, 2010. Kada reaguje zatita algoritam detekcije kvara poinje da obrauje analogne signale primljene pri pretraivanju od trenutka kada je kvar nastao. Ova pretraga se sastoji u uporeivanju uzroka susednih ciklusa. Od trenutka kada se detektuje kvar, 20 ciklusa se uva u memoriji i eka se potvrda delovanja zatite kako bi se obradili sauvani podaci. U sluaju da dogaaj koji je izazvao reagovanje zatite nestane bez njenog delovanja, izraunavanje udaljenosti mesta kvara se obustavlja, a u sluaju da je zatita reagovala, nastavlja se obrada prikupljenih signala. Algoritam prorauna udaljenosti kvara koristi osnovne harmonike naponskih i strujnih talasa. Filtriranje izvlai pomenute komponente iz signala sauvanih u trenutku reagovanja. Prikupljeni signali se obrauju digitalnim filterom koji daje osnovne harmonike napona i struje. Za ovu fazu koristi se kosinusni filter. Filtiranje se prilagoava broju ciklusa kvara i to maksimalno 5 ciklusa, a minimalno 1 ciklus. Prikazivanje rezultata dobijenih na osnovu lokacije kvara mogu se ostvariti : - na ekranu releja, - u izvetaju kvara koji se alje na raunar SCADA sistema, - u kontroli merenja.

Slika 1: Displej staninog raunara

Na slici 1 je prikazan prikaz rezultata na staninom raunaru. Podatak o daljini kvara smenski dispeer moe da pogleda na SCADA-i kao i na samom RTU u stanici putem mree. Kada smenski dispeer vidi ovaj podatak on dalje pristupa manipulacijama neophodnim za otklanjanje kvara. Kada releji ne bi imali funkciju lokatora kvara, dispeer bi sa ovog raunara mogao videti vrednost struje kvara kao to se vidi na slici, pa zatim da sa ovom vrednou pristupi iznalaenju mesta kvara uz pomo DMS geografije. Da bi releji mogli to tanije da izraunaju udaljenost kvara potrebno je da se u njih unesu impendanse vodova, kako direktne tako i nulte impendanse. U ED Jagodina-PJ Rekovac, aktivirane su funkcije za daljinu kvara i to na izvodima 10 kV i 35 kV. Izvodi 35 kV su radijalni vodovi i jedan je tip provodnika AL-e 95/16 mm odnosno AL-e 70/12 mm tako da je impendansa ovih vodova:

Tehnika i praksa, Broj 2, 2010. 99 Z= zvL , (1) gde je: zv(/km). Kada se desi kvar na jednom od ovih vodova na releju e biti ispisana duina, tj. udaljenost mesta kvara, a kako je to radijalni vod, proveru tanosti dobijenih vrednosti emo odrediti uz pomo digitalne geografije sa tano unetim podacima.

Slika 2: Digitalna geografija iz DMS softvera Udaljenost mesta kvara koja se ispisuje na displeju releja, takoe pomou

SCADA-e prenosi se u Dispierski Centar gde smenski dispeer uz pomo digitalne geografije locira mesto kvara. Na slici 2 je prikazan jedan radijalni vod i mesto kvara. Duina kvara na digitalnoj geografiji se prikazuje u donjem desnom uglu. Nakon lociranja mesta kvara, on tada alje ekipu koja pristupa otklanjanju kvara. Mesto kvara koje se odredi na ovakav nain, tj. uz pomo releja u praksi je sa grekom od 5 %. za radijalne vodove. Ovakvim nainom lokalizacije kvara nismo dobili ba precizno mesto kvara, ve sa grekom jednog stubnog (tj. dalekovodnog) polja. Ovakav nain iznalaenja kvara je bolji od obinih lokatora kvara koji se montiraju na dalekovodni stub i koji javljaju da je mesto kvara iza lokatora i to na nekoj veoj udaljenosti, gde bi posle toga ekipa morala da utroi jo dodatno vreme na iznalaenju tane lokacije kvara. Kod mree 10 kV preciznost iznalaenja mesta kvara je manja zato to vod nije radijalan ve ima dosta ogranaka i sastavljen je od meovitog voda tj. od kablovskog i vazdunog voda sa dosta razliitih preseka, tako da je Zuk=zv1l1+zv2l2+zv3l3+ .......+ Zvnln. Kada nastane kvar i rezultat kvara se upie na displeju postupak za odreivanje mesta kvara je slian kao kod radijalne mree, osim to su nam u ovom sluaju neophodni lokatori kvara koji bi nas usmerili na pravac na kom je nastao kvar. Kada se pomou lokatora kvara odredi

100 Tehnika i praksa, Broj 2, 2010. na kom pravcu je nastao kvar, na DMS digitalnoj geografiji utvrdimo razdaljinu do mesta kvara. Ovakvim postupkom smo blie locirali kvar i smanjili vreme prekida.

2.3. KORIENJE LOKATORA KVARA ZA PRONALAENJE

MESTA KVARA NA SREDNJENAPONSKIM VODOVIMA Lokatori kvara su postavljeni na strateki odabranim lokacijama du voda,

kao to su vorita i sekcijski analizatori. Montiraju se na stub, 3-5 m ispod provodnika zarafljivanjem ili obuhvatnim trakama. Montiranje dok je vod pod naponom je sigurno, lako i brzo. Nakon detekcije kvara na vodu, indikator daje intermitentno treperenje LED diode ili opcione ksenonske svetiljke. Ovo treperenje se moe videti sa razdaljine od 200-300 m (kod ksenonskih i do 1.5 km) nou. Donji poklopac indikatora se moe okrenuti u bilo koju stranu zbog optimalne vidljivosti.

Slika 3. Indikator za vreme kvara

Nakon nastanka kvara, svi indikatori instalirani izmeu napojne TS-e i kvara e reagovati. Indikatori postavljeni iza kvara ostaju ugaeni. Detektovanje kvara je bazirano na detekciji elektromagnetskog polja ispod provodnika. Jedinica je totalno samostalna, nisu potrebni nikakvi spoljni transformatori niti bilo koja dodatna oprema. Da bi utvrdio da li je ili nije vod pogoen kvarom, indikator trai da se desi odreena sekvenca dogaaja kod voda pre nego to pone da svetli. Generalna sekvenca je sledea: 1. Vod mora biti pobuen barem 5s, 2. Struja voda mora naglo da poraste iznad podeene vrednosti (nominalni nivo TRIP-a), 3. Vod treba da bude iskljuen.


Slika 4: Sekvenca kvara

Izmereno magnetsko polje se donosi na adaptivni dB/dt detektor. Ovaj detektor se automatski prilagoava normalnim uslovima voda. Male promene struje optereenja nee uticati na detektor. Struja kvara e uzrokovati brzi porast magnetskog polja na koje e detektor reagovati. Detektor zahteva da su dva uslova ispunjena: 1. Relativan porast dB(%) vei od odreenog nivoa, 2. Apsolutni porast dB(T) vei od podeene vrednosti. Odgovarajue magnetsko polje moe se izraunati korienjem formule: gde je:

o=410-7- magnetska permeabilnost u vakuumu d

xITB SET

2][ 0=

ISET = 4, 7, 15 ili 50A podeena vrednost struje d = 3m udaljenost izmeu provodnika i indikatora

Osim modula za detekciju kvarova, indikatori kvarova imaju i ugraenu komunikacionu nadzornu jedinicu i GSM modul. Funkcija nadzorne jedinice je komunikacija sa modulom za detekciju kvara i GSM modulom, kreiranje alarmnih poruka, prijem poruka nadreenog sistema i memorisanje informacija o registrovanim kvarovima sa oznakama tanog vremena. Ugraeni GSM modul je industrijski modem za prenos podataka i govora preko GSM mree. Kada indikator registruje kvar, preko signalizacije svetlom i LCD displejem na prednjoj strani kuita isti se signalizira. Istovremeno se pobuuje nadzorna jedinica koja registruje aktivno stanje indikatora i aktivira unapred definisanu SMS poruku (detektovan kvar, nizak napon baterije, ukljuenje indikatora, test indikatora uspean, itd.). GSM modul zatim ovu poruku prenosi preko javne GSM mree na unapred definisani prijemnik mobilni telefon ili stanini raunar.

102 Tehnika i praksa, Broj 2, 2010. 2.4. KORIENJE AUTOMATSKIH REKLOZERA ZA

PRONALAENJE MESTA KVARA NA SREDNJENAPONSKIM VODOVIMA

Automatski reklozeri konstruisani su kako za primenu na nadzemnim distributivnim vodovima tako i za primenu u distributivnim podstanicama za naponske nivoe 15 i 27 kV respektivno. Proizvod se isporuuje zajedno sa upravljakim i komunikacionim ormanom RC. Upravljaki orman RC je kontroler zasnovan na mikroprocesorskoj tehnici, koji obezbeuje zatitu, registrovanje podataka i komunikacione funkcije u jednom ureaju. On je konstruisan za upotrebu kao samostalan ureaj koji se moe lako ugraditi u distributivnu automatiku i eme daljinskog upravljanja korienjem ugraenih komunikacionih sposobnosti. Ugraena distributivna automatika podesiva od strane korisnika koja se koristiti sa komunikacionim sistemom, smanjuje vreme prekida napajanja i poveava profitablinost mree.

Slika 5: Automatski reklozer

Automatski reklozeri koriste vakuumske prekidne elemente unutar polikarbonatskog kuita koje je zatvoreno u aluminijumsko kuite. To obezbeuje maksimum u pogledu ivotnog veka i pouzdanosti, sa potpuno izolovanom konstrukcijom unutar dugotrajnog aluminijumskog kuita. Napon se meri na svih est (6) provodnih izolatora korienjem kapacitivno spregnutih provodnih gumenih ekrana. Struja se takoe meri na svih est (6) provodnih izolatora. Tri (3) provodna izolatora obezbeuju merenje faznih struja a druga tri (3) provodna izolatora obezbeuju merenje nultih komponenti struja. Mehanizam reklozera se pokree putem tri (3) zasebna magnetska pogona, jednog po fazi. Ovi magnetski pogoni se mehaniki blokiraju da bi garantovali ispravno tropolno funkcionisanje. Ureaj se zabravljuje u iskljuenom i ukljuenom poloaju magnetskim zabravljivanjem. Magnetski pogoni su pogoni sa jednim namotajem i rezultat su razvoja etvrte generacije magnetskih pogona. Reklozer se moe mehaniki iskljuiti korienjem mehanike poluge na osnovi kuita kojom se manipulie motkom sa kukom. Iskljuen i ukljuen poloaj ureaja se pokazuje zelenim "O" kao pokazivaem iskljuenog poloaja ureaja i crvenim "I" kao pokazivaem ukljuenog poloaj ureaja, koji se takoe nalaze na osnovi kuita. Poloaj reklozera se takoe prikazuje upravljakoj elektronici preko dve mikro-sklopke. Elektronska ploa na kojoj su postavljene mikro-sklopke nema aktivnih elemenata to drastino poboljava otpornost na impulsne pojave.


Provodni izolatori glavnog kola su proizvedeni od stabilnog polimera otpornog na UV zrake i imaju omota od silikonske gume da bi se obezbedila zahtevana puzna staza. Magnetski pogoni se pokreu preko energije akumulisane u kondenzatorima koji se nalaze u upravljakom ormanu RC. Na osnovi kuita se nalazi natpisna ploica koja sadri karakteristike kuita prema zahtevima standarda ANSI C37.60. Sa strane kuita nalazi se taka za uzemljenje. 1 - Prikljuak na provodnom izolatoru 2 - Omota izolatora od silikonske gume 3 - Vakuumski prekidni element 4 - Polikarbonatsko kuite 5 - Aluminijumsko kuite 6 - Magnetski pogon 7 - Pogonska izolaciona ipka 8 - Opruga za iskljuenje 9 - Strujni i naponski senzori 10 - Pomone sklopke

Slika 6. Presek automatskog reklozera

Za povezivanje sa TELUS softverom za PC, obezbeen je prikljuak RS232 na prednjoj ploi. To obezbeuje puno podeavanje i mogunosti upravljanja podacima. Za povezivanje sa daljinskim upravljakim sistemom obezbeen je prikljuak RS485 RTU koji nudi 300 - 19,2 kbauda, u punom i polu-dupleks reimu. U standardnim proizvodima obezbeeni su DNP3 i Modbus komunikacioni protokoli, kombinovani sa mogunou da se naprave novi protokoli radi zadovoljenja zahteva korisnika. Upravljaki orman ima mesta za montau radija ili modema i napajanje za radio od 12 V i 15 W trajnog rada, 30 W u 50% ciklusnom reimu. U upravljakom ormanu RC je sadran standardni I/O modul sa est (6) korisniki podesivih ulaza i est (6) korisniki podesivih izlaza. Opciono se moe dodati drugi I/O modul, da bi se proirilo na dvanaest ulaza i dvanaest izlaza. Do 4 razliite take se mogu mapirati na svaki ulaz, i do 8 taaka se moe mapirati na svaki izlaz.


2.5. EFEKTI PRIMENJENIH MERA NA KONZUMU PJ REKOVAC Sve ove mere koje su primenjene dale su i odreene rezultate to se moe videti i iz naredne tabele.

Tabela 1: Pregled broja prekida i neisporuene energije po godinama u PJ Rekovac

Koriena oprema Redni

broj

Godina

Rekloze

r

Indikator

kvara

Mikroprocesorski

rele i digitalna geografija

Broj havarij

skih prekida

Prosena duina prekida (min.)

Neisporuena

elektrina energija (kWh)

1 2003 NE NE NE 108 187 82 857 2 2004 NE NE NE 96 166 75 364 3 2005 DA NE NE 88 151 51 118 4 2006 DA NE NE 75 139 48 002 5 2007 DA DA NE 69 135 34 154 6 2008 DA DA DA 49 109 26 236 7 2009 DA DA DA 73 84 24 598

Iz date tabele moe se videti da je efekat primene nove opreme dao

pozitivne rezultate koji se pre svega odnose na smanjenje neisporuene koliine elektrine energije kao i na smanjenje prosene duine prekida.Ako se poredi vreme prekida kada se koriste mikroprocesorski releji, reklozeri i indikatori kvarova sa vremenom prekida kada se isti ne koriste vidi se da je duina prekida korienjem ove opreme skraena za oko 100 minuta. Vreme prekida koje je dato u tabeli odnosi se na vreme od nastanka kvara do otklanjanja kvara. Takoe koliina neisporuene elektrine energije je za vie od tri puta manja nego ranije. Ovde treba napomenuti i da je u periodu koji je dat u tabeli dolo i do rekostrukcije izvesnog broja srednjenaponskih vodova to je takoe doprinelo smanjenju broja prekida.

Tehnika i praksa, Broj 2, 2010. 105 3. ZAKLJUAK

Korienjem mikroprocesorskih releja i digitalne geografije, reklozera i indikatora kvarova doli smo do bre lokalizacije kvara, a samim tim i do manjeg vremena prekida. Potroai koji se napajaju sa izvoda na kome je kvar vie ne trpe brojne manipulacije (ukljuenje i ispade vodova) koje su bile neophodne da bi se locirao kvar. Ove manipulacije esto su uzrok kvara na kunim ureajima to predstavlja dodatne trokove kako za potroae tako i za distributivno preduzee.Takoe smanjen je i pritisak na osoblje u dispeerskom centru od strane potroaa jer je broj telefonskih poziva znatno smanjen. Zahvaljujui ovim postupcima trokovi PJ Rekovac su smanjeni kako zbog lake lokalizacije kvara tako i zbog ouvanja elektroenergetske opreme (prekidaa i rastavljaa snage) koji doivljavaju najvei stres prilikom manipulativnih postupaka. Kredibilitet firme kod kupaca je porastao a time su se stekli i neki od uslova za dolazak novih investitora koji bi postali novi potroai elektrine energije. Takoe koliina neisporuene energije na godinjem nivou je znatno smanjena to predstavlja jo jedan vid dobiti firme. U cilju poveanja efikasnosti u predstojeem periodu PJ Rekovac je predvidela ugradnju motornog pogona na postojeim rastavljaima snage kao i na klasinim rastavljaima i daljinsko upravljanje istim. Pored ovoga predvieno je da se broj rastavljaa sa motornim pogonom povea kako bi se mogla iskljuiti najkraa deonica koja je pod kvarom. Daljinsko upravljanje ovim rastavljaima vrie se pomou postojee SCADA-e koja se koristi i za upravljanje ostalom opremom. Planom poslovanja PJ Rekovac za period 2010 - 2015. god. predviena je i izgradnja novih SN vodova koji e se koristiti kao veza za prsten dva ili vie SN voda tako da nakon toga nee biti nijednog radijalnog voda. Pored ovoga predvia se i ugradnja slaboizolvanog ueta na novim SN vodovima, kao i zamena golog ueta na deonicama koje prolaze kroz ume i nepristupane predele. Na taj nain bie eliminisani trenutni ispadi usled trenutnog dodira provodnika, prolaznog zemljospoja, dodira provodnika sa granama i slino. Kada ovi planovi budu realizovani, u sluaju kvara nakon brze lokalizacije kvara korienjem pomenutih metoda moi e da se iskljui daljinski samo deonica pod kvarom za vrlo kratko vreme (par minuta) a potroai iza mesta kvara napoje elektrinom energijom sa drugog voda. Na taj nain koliina neisporuene enrgije svee se na minimum, a ekipe koje otklanjaju kvar moi e bez pritiska da vre otklanjanje kvara jer e svi potroai imati elektrinu energiju.


4. LITERATURA [1] Brankovi S.: Elektrine mree i dalekovodi, Zavod za

udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1992. [2] alovi M., Sari A., Stefanov P.: Eksploatacija

elektroenergetskih sistema u uslovima slobodnog trita, Tehniki fakultet, aak, 2005

[3] Kati N., Strezoski V.: Uticaji deregulacije i restrukturiranja elektroprivrede na organizaciju i poslovanje elektrodistributivnih preduzea, III jugoslovensko savetovanje o elektrodistributivnim mreama JUKO CIRED, R-5.3, Vrnjaka Banja, 2002. godine.

[4] Strezoski V., Popovi D., Bekut D., venda G., Duji J., Gorean Z.: Sistem za nadzor, analizu, upravljanje i planiranje pogona distributivnih mrea, III jugoslovensko savetovanje o elektrodistributivnim mreama JUKO CIRED, Vrnjaka Banja, Oktobar 2002, R-4.11.

[5] Tehniki fakultet N. Sad, DMS Softver, Novi Sad, 2004. godine

[6] Kuva .: Detekcija deonice kvara u SN mrei, Cired, Herceg Novi 2004. godine.

[7] Tehnika dokumentacija za PL 300 zatita [8] Tehnika dokumentacija Tavrida Elektrik [9] Tehnika dokumentacija NORTROLL [10] Knjige prekida PJ Rekovac 2003-2009. god. [11] Analiza prekida ED Jagodina 2003-2009. god.

POVEANJE ELEKTROENERGETSKE EFIKASNOSTI U

DOMAINSTVIMA

MomiloVujii 1, Milojko Kaloserovi 2

REZIME U ovom radu e biti rei najpre o strukturi proizvodnje i potronje elektrine

energije u domainstvima u Srbiji. Zatim e biti navedene neke od mogunosti za poveanje elektroenergetske efikasnosti i metode za utedu. Za neke od metoda koje su navedene potrebno je finansijsko ulaganje, dok za neke nije potrebno nikakvo ulaganje. Poseban deo je posveen korienju solarnih kolektora za zagrevanje vode u domainstvima, takoe je ukazano i na ekoloke aspekte uteda elektrine energije.

Kljune rei: elektrina energija, elektroenergetska efikasnost, solarni kolektori.

INCREASE IN ELECTRICAL EFFIECIENCY IN HOUSEHOLDS

ABSTRACT This paper deals with the structure of power production in Serbia and the structure

of its usage in households in Serbia. Some possibilities for electrical efficiency increse are presented in this paper, with suggestions for its savings. Some of the listed methods require financial investments, but some of them do not require any. A special part of the paper deals with the usage of water heating collectors in households, with an aspect of ecological savings of electric power.

Key words: electric power, electrical efficiency, solar collectors. 1. UVOD Pitanje poveanja elektroenergetske efikasnosti u domainstvima je

problem koji u naoj zemlji zavreuje posebnu panju. Jedan od osnovnih razloga to je ovo pitanje aktuelno je taj to je dugo godina unazad cena elektrine energije bila nia od realne vrednosti, tako da se o potronji elektrine energije uglavnom nije vodilo rauna. Kao posledica toga se stvara veliki prostor za utedu elektrine energije u domainstvima, odnosno za poveanje energetske efikasnosti. Svako domainstvo moe da nae nain da smanji potronju energije, a uteda koja se na ovaj nain ostvari direktno smanjuje raune. U ovom radu e biti izloen pokuaj da se ukae na niz pozitivnih efekata, koji nastaju primenom mera za poveanje energetske efikasnosti, njihov uticaj kako na elektroenergetski sistem tako i njihov ekonomski uticaj na samo domainstvo, ali i globalni ekoloki uticaj. Danas je svet suoen sa velikom potronjom. Neobnovljivih izvora energije je sve manje pa treba

1 Tehniki fakultet, aak 2 Studio za projektovanje ARCHIDES, aak

108 Tehnika i praksa, Broj 2, 2010. reenje traiti u alternativnim izvorima energije koji e ovaj problem u budunosti reiti i uticati na smanjenje potronje elektrine energije.

2. STRUKTURA PROIZVODNJE I POTRONJE ELEKTRINE

ENERGIJE U SRBIJI 2.1. Struktura proizvodnje elektrine energije u Srbiji Kada se govori o utedama elektrine energije u domainstvima, potrebno

je najpre analizirati elektroenergetsku situaciju u zemlji, kao i efekte koje bi eventualne utede nosile. Obim i struktura energetskih rezervi i resursa Srbije je veoma nepovoljna. Rezerve kvalitetnih energenata, kao to su nafta i gas su simboline i ine manje od 1% u ukupnim bilansnim rezervama Srbije, dok preostalih 99% energetskih rezervi ine razne vrste uglja, gde dominira niskokvalitetni lignit, sa ueem od preko 92% u ukupnim bilansnim razervama. Ovo se posebno odnosi na lignit koji se eksploatie u rudnicima sa povrinskom eksploatacijom, koji sa ukupnim eksploatacionim rezervama od oko 13.350 miliona tona, predstavlja najznaajniji energetski resurs Republike Srbije. Na sledeem dijagramu prikazana je struktura proizvodnje elektrine energije u Srbiji.

Slika 1. Struktura proizvodnje elektrine energije u Srbiji

Mogue je zakljuiti da je u Srbiji oko dve treine od ukupne proizvodnje

elektrine energije proizvedeno od neobnovljivih energetskih resursa, koji su najnepovoljniji sa ekolokog aspekta proizvodnje elektrine energije. Najznaajniji obnovljivi energetski resurs Srbije je hidropotencijal (oko 17000 GWh), od ega je do danas iskorieno oko 10000 GWh, tako da ukupan preostali, tehniki iskoristiv hidroenergetski potencijal u Srbiji, iznosi oko 7000 GWh.

2.2. Struktura potronje elektrine energije u Srbiji O moguim utedama elektrine energije u domainstvu bi bilo najbolje da

svako pojedinano domainstvo za sebe izvri analizu potronje, i da identifikuje najvee potroae kao i eventualna mesta gde je mogue najpre izvriti utedu. Sva domainstva u Srbiji se sa aspekta potronje elektrine energije mogu svrstati u dve grupe:

domainstva koja se greju elektrinom energijom i

Tehnika i praksa, Broj 2, 2010. 109 domainstva koja se ne greju elektrinom energijom.

Struktura potronje elektrine energije u domainstvima koja se greju i ne greju elektrinom energijom je prikazana na sledeim dijagramima.

Slika 2. Struktura potronje elektrine energije za domainstvo koje se greje el. energijom

Slika 3. Struktura potronje el. energije za domainstvo koje se ne greje el. energijom

2.3. Mogunosti i metode za utedu elektrine energije u

domainstvima Mogunosti za utedu el. energije uvek postoje. Postoje razliite metode za

utedu, koje mogu biti zasnovane na merama koje iziskuju odreena finansijska ulaganja, dok su neke bez ikakvih dodatnih ulaganja i zasnivaju se samo na racionalnom korienju elektrinih ureaja. Jedna od metoda je smanjenje upotrebe elektrine energije za grejanje u zimskim uslovima ili nekim drugim prelaznim

110 Tehnika i praksa, Broj 2, 2010. uslovima u kojima se el. energija koristi za dogrevanje. U tim sluajevima je potrebno za grejanje koristiti neke druge energente koji su isplatljiviji i ekoloki pogodniji, kao to je prirodni gas. Zato je potrebno podsticati projekte koji se odnose na poboljsanje izolacije u zgradama i smanjenja upotrebe elektrine energije za potrebe grejanja u domainstvima. Metoda zamene starih elektrinih ureaja novim, energetski efikasnijim ureajima, je jedno od resenja. Zastarele aparate treba zameniti novim, koji troe znatno manje elektrine energije. injenica je da ova metoda iziskuje najvie ulaganja. Svaki ureaj u domainstvu treba pravilno i racionalno koristiti. Sledea metoda je upotreba ureaja u toku nie tarife kada je cena elektrine energije i do etiri puta nia. Ovo se posebno odnosi na ureaje u kupatilu koji su veliki potroai (bojler i maina za pranje vea) i na ureaje za grejanje. Takoe, veliki znaaj za utedu elektrine energije ima preporuka da svi aparati koji nisu u upotrebi, budu i iskljueni sa mree, kao i da se ukljue samo oni aparati za ijim radom se javila neposredna potreba.

2.4. Solarni kolektori za zagrevanje vode Solarno grejanje je proces zagrevanja prostora, vode ili vazduha pomou

konvertovane suneve energije. Suneva energija zraenja se pretvara u toplotnu energiju uz pomo toplotnih prijemnika suneve energije koji se obino zovu solarni kolektori. Energija moe biti koriena za grejanje prostora za boravak ljudi, zagrevanje vode za bazene ili vazduha za staklene bate. Bilo koja povrina izloena sunevom zraenju moe biti prijemnik toplote. Nekoliko jednostavnih pravila odreuju oblik, vrstu i izgled solarnih prijemnika. Tamne povrine vie upijaju zraenja nego svetle, ukoliko je povrina normalna na pravac zraenja dovoljna je manja povrina prijemnika, ukoliko je prijemnik od metala tada se lake prenosi toplota na radni fluid a izolacija prijemne ploe od okolnog prostora poveava efikasnost pretvaranja toplote. Postoji vie vrsta solarnih kolektora:

ravni solarni kolektori solarni kolektori sa vakuumiranim cevima

2.4.1. Postupak Topla voda koja se dobija pomou ovakvog sistema (ravni solarni

kolektor) se skladiti u rezervoar (ujedno i razmenjiva toplote), (temperature oko 60C) i kapaciteta od 150 - 300 l, to zavisi od broja lanova domainstva ili povrine stana. Povrina kolektora je od 4-6 m2. Elementi sistema su:


TV izlaz tople vode, HV ulaz hladne vode I/R izmenjiva i rezervoar, EP ekspanziona posuda, TSK solarni kolektor

Slika 4: Sistem zagrevanja vode

Prikazani sistem ima bojler iznad prijemnika i nema pumpu u kolu pa se kretanje vode obavlja kao posledica irenja na vioj temperaturi i penjanja navie. Ovo u stvarnosti funkcionie i zove se sifonski efekat, ali je mnogo efikasnije ako postoji pumpa i prisilno tera vodu kontrolisa

Documents

Tehnika i praksa - vstss.com · u radnoj jedinici „Obrada rezanjem“ tokom decembra 2009. godine u Kompaniji "Sloboda" Čačak. Snimanje su realizovali specijalizanti Visoke škole