Prilozi za e-knjigu

Slobodan . JankoviTEHNIKE PELARENJA

Slobodan . Jankovi, nastavnik, roen je 1946. godine. Pelari od 1998. godine, sa konicama DB, Farar i Alpska. Pokreta je, i glavni i odgovorni urednik biltena Obrenovaki pelar.

ROJENJE PO ZAVRETKU BAGREMOVE PAE

U Zborniku radova II Kongresa pelara Srbije, odranom u Aleksincu 28. i 29.9.2002. godine, objavljen je i rad pelara edomira Jovanovia iz Nia sa nekoliko primera Prirodnog rojenja na vetaki nain, od kojih je, i po samom autoru, najinteresantniji trei primer obraen na strani 37.

Kako ja, bar za sada, pelarim stacionarno, modifikovao sam navedeni primer, uinivi ga dostupnim svim pelarima. Istovremeno sam ugradio i neka poboljanja, u odnosu na osnovni metod.

Postupak koristim po zavretku bagremove pae, za vreme oduzimanja medinih nastavaka. Na svakom nastavku treba da postoji okrugli otvor prenika 25-35 mm na prednjoj strani. Skinuti medine nastavke, na plodite staviti prazan nastavak, pa poklopnu dasku, a zatim vratiti medine nastavke s tim da okrugli otvori budu okrenuti suprotno od leta konice (Slika 1.) .

Ispod poklopne daske treba zakaiti jednu do dve antivarozne letvice (Slika 2.).

Sutradan skinuti medine nastavke koji su ostali bez pela i odneti na vrcanje.

Za poklopnu dasku uhvatie se roj odreene veliine. Radi se o viku pela, koje su, po oduzimanju medita, a deo i pre toga, ostale bez posla. Kao takve, one su ne samo viak, ve i pretnja moguem ulasku drutva u rojevi nagon.

U popodnevnim satima, preduzimamo sledee mere:

1. Skidamo kompletan nastavak sa poklopnom daskom, na kojoj se nalazi roj i postavljamo ga na ranije pripreljen medini nastavak (ili plodite) u kojem zavisno od tipa konice moe biti 9 ili 11 ramova sa satnim osnovama i jedan ram sa to mlaim otvorenim leglom (Slika 3.).

Leglo je mogue uzeti iz iste ili neke druge konice (na njemu ne treba da bude pela), i taj ram, na kojem se u kavezu nalazi i nova, sparena matica, postavljamo u sredinu novoformirane konice.

2. Staru konicu (starku) premestimo na novu lokaciju (dovoljno udaljenu od nove kako bi je napustile izletnice), a na njeno mesto postavljamo novoformiranu konicu (roj). Pored pela iz novoformiranog roja, u novoj konici e se uskoro nai i sve izletnice iz starke. Na ovaj nain formirae se dosta jak roj, sa znaajnim odlikama prirodnog roja.

3. Do kraja dana i u toku noi, sve pele e napustiti medini nastavak i prei e u plodini deo na ram sa leglom i ramove sa satnim osnovama. U jutarnjim satima uklonimo medini nastavak i ranije postavljene letvice. Pelama prepustimo da same oslobode maticu.

4. Kako je starka ostala bez izletnica, leto suzimo i u narednih nekoliko dana, dok ne stasaju nove izletnice, prihranjujemo sa razblaenim medom ili eernim sirupom. I novoformirani roj prihranjujemo eernim sirupom 1:1 radi to bre izgradnje saa.

5. Za 8-9 dana, otvorimo novoformiranu konicu i iz nje izvadimo ranije ostavljeni ram sa leglom. On je posluio kao mamac za preostale varoe, a kako smo rekli da je u vreme stavljanja na njemu trebalo biti to mlae otvoreno leglo, to smo omoguili da se na istom formiraju matinjaci, za sluaj da matica nije prihvaena. Dakle, ovaj ram je imao i kontrolnu svrhu u pogledu prijema matice (njega vraamo u starku ili u neko drugo drutvo). Tada uklanjamo i kavez u kojem je bila matica i nakratko proveravamo aktivnost matice i roja u celini.

6. U narednim danima, zavisno od potrebe, i dalje vrimo prihranu sa 100-200 g sirupa, a posebno vodimo rauna o blagovremenom proirenju i deblokadi konice dodajui po potrebi nove ramove sa satnim osnovama (ili i ceo nastavak - to zavisi od tipa konice), uz eventualno vaenje novoizgraenih ramova, preveavanja u gornji nastavak zatvorenog legla (kod LR i Farar konica), a sve radi to efikasnijeg korienja snage roja.

7. Sa starkom postupamo kao i sa ostalim slinim drutvima.

8. Postoji mogunost, ako se to eli, da se formiraju i dvomatina ili dvojna drutva. U tom sluaju, starka se ne pomera na novo mesto, ve se po zavrenim radnjama vezanim za formiranje roja, postavlja iznad novoformiranog roja, sa letom okrenutim na suprotnu stranu od prethodnog poloaja a time i od leta roja (Slika 4.).

Posle primene uobiajene terapije za oslobaanje od varoe drutava koje imaju leglo (viekratno dimljenje, letvice i sl.), i zamene matice, i gornje drutvo imae sve uslove (uz uklanjanje starog i deformisanog saa), ne samo za zdrav i ubrzan razvoj u drutvo spremno za uspeno prezimljavanje, ve u povoljnim panim uslovima i za donoenje vika meda.

ta smo dobili, sa ovako modifikovanim metodom?

Dobili smo novo drutvo koje je na najbolji mogui nain u poziciji da se brzo razvija koristei snagu prirodnog roja.

Novostvoreno drutvo, primenom letvica protiv varoe i rama sa leglom oslobodili smo veoma velikog broja varoe.

Novostvoreno drutvo razvijae se u celini na novoizgraenom i nezagaenom sau, ime je osloboeno i mnogih drugih bolesti i problema koje sa sobom nosi staro sae.

Spreili smo eventualni rojevi nagon i sve probleme u vezi sa njim.

Doli smo do novog drutva, na kako to kae i edomir Jovanovi najracionalniji i najproduktivniji nain. Najracionalniji je jer nema stresanja i smetanja ramova ( kako je to inae opisano u primeru jedan navedenog Zbornika, na strani 36, a pre toga i u knjizi Savremeni principi pelarenja 2, izdanje 2001., strana 29). Produktivnost se odraava kroz najbri razvoj i najvei broj izgraenih i zalegnutih ramova.

Modifikacijom osnovnog metoda, dobijam dosta jai roj (jer mu pridruujem i sve izletnice), koji e imati jo ubrzaniji razvoj, a izbegao sam eventualno spajanje vie manjih rojeva u jedan, to se preporuuje u osnovnom metodu, ako roj (iz jedne konice) nije do-voljne veliine.

U zavisnosti od jaine roja i kvaliteta matice, kao i panih uslova, postoji mogunost da bude potrebno postavljanje i medita.

Navedeni metod rojenja, rezultat je linog iskustva, a rezultati dosadanje primene su veoma dobribolji od svih ranije primenjivanih.

Koriena literatura:

1. Zbornik radova, II Kongres pelara Srbije, Aleksinac, 28. i 29.9.2002.

2. Dr Rodoljub ivadinovi, Savremeni principi pelarenja 2, str. 29, 2001. METODA VOLOHOVI

Aleksandar Ivanovi Volohovi razradio je metodu dranja pela koja omoguava postizanje i do 5 puta vei pprinos meda od prinosa koje moe da da osnovno jednomatino drutvo. U Kustanoinskoj oblasti u kojoj pelari, od svojih 12 drutava dobije svake godine u proseku oko 4 tone meda.

Evo kako taj metod opisuje sam Volohovi.

Kroz mnogo godina rada ja sam izradio metodu stvaranja snanih drutava. Na mojem pelinjaku poslednjih 1o godina koliina meda dostigne 200-300 kg, od zazimljenog drutva. Od 1960. godine stalno ima 12-15 drutava u pelinjaku. To je optimalni broj drutava koja se mogu odravati po mojoj metodi.

Poeu od zazimljavanja. Pelinja drutva zazimljavam veoma jaka. Pele drim i na dvanaestoramnim nastavcima (na ramu 435x230 mm). Klube drutva zauzima svih 12 ramova i dva rama koji lee na gornjim letvicama (satonoama ispod poklopca pod kojim su podmetnute letvice debljine 12 mm. Svih 14 ramova potpuno su pokriveni pelama, deo njih visi kao brada duine 5-7 cm. U donju prazninu konice gde grade zaperke i pri prihranjivanju zalivam ih sirupom. Svak drutvo u jesen prihranjujem sa 10 kg eera.

Prostor iznad rama i brada pod klubetom pomau dobro zimovanje jer omoguavaju slobodno kretanje pela. Klube ima oblik konice pa su tako i sami krajevi potpuno ispunjeni pelama. Svaki od 14 ramova sadri najmanje 2 kg meda, koji je pripremljen u prvoj polovini leta. To je vano jer jesenji med kod nas jako kristalie.

Za zimu drutva formiram, od dva odvojka (nukleusa) i ostatka pela od samog drutva giganta, pre 15. septembra. Posle toga odmah dajem invertovanu hranu. Te radove zavravam do 20. septembra. Poslednji proiavajui let pele kod nas vre od 12- 15. oktobra. Pre prihranjivanja, a ako je potrebno, i posle njega tretiram pele od varoatoze rastvorom oksalne kiseline. U prolee i leto pele ne tretiram.

Pele unosim u zimovnik oko 7. novembra, jer tada su kod nas jaki mrazevi (-8 do 12 0C. Zimovnik ima temperaturu 3-40S, i vlanost vazduha 75-85%. U konici je sanitarni otvor pod mreom otvoren. Leto u gornjem nastavku je pritvoreno (smanjeno) a u donjem nastavku zatvoreno. Po celoj irini konice niz zadnjeg zida postavljam laneno platno za utopljavanje. Odozgo, ispod krova stavljam zatitnu mreu protiv mieva. Pri takvoj pripremi za zimu u konici nikad nema ni vlage ni plesni, pele prezimljavaju udobno i nema velikih pomora. Brada se smanjuje kako se blii dan izlaenja pela iz zimovnika, a ponekad sasvim nestaje. Obino troe malo hrane, a u nekim godinama 18-20 kg, uzroci nepoznati.

Pele iznosim na rani proisni let pri temperaturi +60S u hladu. Obino je to izmeu 20-25. marta. Ponovljeni proisni let je od 1-10. aprila. Dobro prezimljena drutva izleu snano, a slabija pri takvoj temperaturi ostaju u konici.

Iznosim konice predvee, a kroz 4 sata, kada se smire, stavljam ih na iste podnjae, pomeram donji prazan nastavak, zatvaram ventilaciju iznad gnezda i otvaram leto na 3-4 sm. U toku noi pele se smiruju, a ujutru kad otopli poinju da lete. Sledeeg dana, u tri sata kada su se smirile pregledam ih, proveravam hran u i maticu. Pri tome skidam dva gornja rama i na sredini iznad gnezda stavljam 1 ram sa pergom zaliven medom. Dobro ih utopljavam, zato to kod su nas u to vreme noni mrazevi -10 do 150S.

Ako je stabilna temperatura u zimovniku od jeseni do prolea na dan pregleda snana pelinja drutva jo nemaju legla. Drutva koja nisu troila energiju na ishranu legla u zimskom periodu, posle se brzo razvijaju u snana.

esti pregledi pelinjih drutava u prolee su korisni, ali ne treba preterivati. Na 10-12 dana vrim pregled i dajem preventivu (lek) prihranu protiv nozemoze u eernom sirupu nalivenom u ramu sa pergom. Takoe, stalno otvaram ramove sa medom do legla. Kroz 10 dan prihranjujem protiv aksosferoze (kreno leglo).

Pri prvom jesenjem pregledu obraam posebnu panju na oinska drutva. Imam ih dva. U njih u jesen stavljam trutovo sae pripremljeno vetaki. Obini ramovi sa trutovim elijama nisu pogodni. To sae pripremam ovako. U junu uzimam 20 ramova sa svetlo-tamnim saem i na 5 sm od gornje letvice (satonoe) niz ramova reem dletom sve pelinje elije do osnove. To inim i sa druge strane saa ali od donje letvice rama. Takve ramove postavljam u svim drutvima. Pele na strani odrezanih elija uvek izgrauju trutove elije i matica ih zalee trutovskim jajima. Vrlo je vano da se iz njih izvedu najmanje dve generacije trutova. Na taj nain, na pripremljenom ramu trutove elije s druge strane saa prekrivena su pelinjim elijama. U jesen skupljam ve gotove zalivene hranom ramove i stavljam ih po 10 komada u oinska drutva za izvoenje trutova u prolee.

U prolee oinska drutva treba da budu jaka i ako treba pojaavati ih pelama. Otvaram ramove sa medom i dodajem najmanje 3 kvalitetna rama perge i neprestano prihranjujem rastvorenim medom. Zahvaljujui tome, oko 20-25. aprila u mukim drutvima imam dovoljno zatvorenog trutovskog legla. Obavezno treba matica u tim drutvima da odgovara vrsti pela. Ramove sa zatvorenim trutovskim leglom delim svim drutvima, a kao zamenu u oinska drutva stavljam leglo iz drugih drutava. Samo tako mogu se dobiti rani trutovi.

Istovremeno s oinskim, pripremam i ogajivako drutvo. Ono, takoe, mora biti jako i do 20-29. aprila (prva partija matica) da ima mnogo legla. Ovo drutvo jo pojaavam mladim pelama. Postupam ovako. Po toplom vremenu odstranjujem maticu. Pod telo konice, na dno, stavljam umetak (nastavak manji) kojim poveavam obom konice (u tesnom gnezdu dobre matice se ne proizvode). Na gornje letvice ramova nanosim nekoliko kapi likera od nane za dobijanje mirisa u drutvu, zatvaram konicu, i kod donjeg leta dodajem dasku veliine 50h50 sm, za istresanje pela. Na nju tresem pele sa otvorenog legla uzete iz drugih drutava. Pele izletnice poleu i vraaju se svojim drutvima, a mlade po sletnoj dasci ulaze u odgajivako drutvo. Na taj anin u nju ubacujem vetaki veliku koliinu mladih pela koje su neophodne za odgoj matica. ViAk pela koje se pojavljuju u konici vise bradom u postavljeni podmetak (polunastavak). Ako je potrebno reguliem ventilaciju konice. Odstranjujem jedan ram, iz sredine gnezda, bolje izmeu otvorenog legla, i stavljam ram sa matinim osnovama. Treeg dana posle uzimanja matice u drutvu se pojavljuju frustule matinjaka i iz njih odabiram matini mle. Poeljno je da matini mle nije stariji od 24 sati. Taj mle koristim za presaivanje 12 satnih larvi uzetih iz majinskih drutava. Matica iz njih je obavezno istokrvna.

Ja svake godine dobijam ne manje od 10 matica iz rasadnika. etiri najbolje ostavljam za zaimu, a u prolee najplodnija postaje materinska. Na taj nain u mom pelinjaku se iskljuuje krvnorodno sparivanje neoploenih matica sa trutovima drugih vrsta, jer u to vreme, u susednim pelinjacima uopte nema trutova.

Prvo izvoenje matica (25-25 kom.) podeeno je u vreme cvetanja vrbe, drugo pet dana posle prvog (30-36 matinjaka) u cvetu klena, i tree najsigurnije posle deset dana od drugog (36 matinjaka) u cvetanju maslaka. Za vreme izvoenja matica stalno dajemrastvor meda sa vodom u otvorenoj hranilici.

Matice i njihov kvalitet to je osnova svakog uspeha , zato se to radi (izvode matice) veoma ozbiljno. Pet dan posle presaivanja pregledom matinjaka i oni moraju da budu istog uzrasta i veliine (najsitnije i najkrupnije unitavam). Na taj nain uspem da dobijem matice u svakoj partiji u isto vreme. Izvedene matice lovim i smetam u Titove kaveze ispunjene hranom i vraam u drutvo 24 sata na dozrevanje. Zatim ih dajemu pripremljene oplodnjake radi oplodnje.

Oplodnjake za prvu partiju matica pravim od obinih nastavaka koji imaju leto na dve strane i obojeni su sa dve boje. Unutar nastavka je hermetika pregrada. U oplodnjake stavljam ram sa hranom iz rezerve, ram sa zatvorenim leglom na izlazu s pelama i ram sa satnom osnovom.Gnezdo sa obe strane ograniavam pregradom i utopljavam. Oplodnjake odvozim na 3-4 km, a ako ihostavim nastarom mestu, onda stresem u njih pele jo sa dva rama. Nakon 24 sata dodajem matice.

Nastavke sa oplodnjacima postavljam tako da sunce u 13 sati obasjava leta, jer obino u to vreme matice izlaze na oplodnju. Kada sam ranije jedan otvor okretao na sever, a drugi na jug, rezultat je bio da u oplodnjacima sa otvorom na sever izletala je jedna, a iz onih na jug devet do deset. To se dogaalo zato to su u oplodnjacima, iji su otvori okrenuti na sever matice izletale u 17.00-18.00 asova, kada se najvei broj trutova vratio u konice.

Zatim dajem matice u mikronukleuse na 1/6 rama 435h230 mm. Mikrokonica je razdeljena na tri odeljka i u svakom su tri rama. Prednji zidovi su ofarbani u tri boje. Naseljavam nukleuse na sledei nain. Prinosim mikrokonicu do konice, otvaram poklopac svakog odeljka i u svakomstavljam maticu u Titovom kavezu sa otvorom zalepljenim voskom. U konici nalazim ram sa mnogo pela, utvrdim da na njemu nema matice i stresam ih u oplodnjake tako da odmah upadaju u sva tri odeljka.Brzo zatvaram poklopce i prevozim oplodnjake na novo mesto mesto na etiri dan. Za to vreme pele puste maticu, posle ega nukleuse mogu vratiti u pelinjak. Na taj nain oplodnjaci primaju sve matice.

Matice tree partije delim u oplodnjake ije se matice nisu vratile iz prve partije i izgubljene iz duge. Nekad je potrebno da neoploenu maticu u kavezu i odgajivakom drutviu drim do 5 dana.

Kako sam ve govorio u mom pelinjaku imam 12 osnovnih drutava, na svakom od njih imam dve mlade matice, a u sunim godinama i tri, jer iz dva oplodnjaka pele mogu da se roje. Sparene matice stavljam u nukleuse obrazovane od pet ramova legla koje pokrivaju pele i dva sa medom (poeljno je nukleuse odvesti na novo mesto). Takav e se nucleus razvijati normalno, jer ima raznovrsnog legla i pele. Mlada matica postie maksimum polaganja jaja za deset dana. U to vreme u navedenim nukleusima zatvoreno leglo e izai, osloboditi elije, i matica e moi da razvije maksimalnu sposobnost polaganja jaja.

Male nukleuse nemogue je praviti jer nema dovoljno pela koje e ga opsluivati. Mogue je imati mladu plodnu maticu i ne dobiti od nje mnogo legla. U osnovnom drutvu treba obavezno imati najmanje osam ramova, potpuno pokrivenih pelama, a od njih est ramova legla. Ako bi privremeno oduzeli jedan ram legla sa pelama, to bi za dugo preseklo razvoj osnovnog drutva, a to znai da neu imati gde da uzimam neophodne reserve pela.

Svi radovi na izvoenju i dodavanju matica treba da se zavre od 5-8. juna. Od tada matice u svim drutvima imaju sve neophodne uslove za najvredniji rad. Punu snagu mlade matice dostignu ve 15. juna, kada e se od 15-20. jula drutvo burno razvijati.

U tome se sastoji moja metoda u poveanju velike koliine pela u glavnoj pai, koja kod nas poinje 20.-25. jula i traje do 20. avgusta.

Na poetku glavne pae (20.-25.jula) stvaram drutva gigante iz 2-3 nukleusa) ogranaka i osnovnog drutva, ije su matice u toku meseca radile maksimalno. Snaga takvog drutva giganta odrae se na visokom nivou u toku itavog medobranja.

O tome brinem mnogo ranije. Od 5. juna, posle izjednaavanja snage drutva i ogranaka (nukleusa), oni brzo rastu, kada cveta esparzeta, oni ve zahtevaju nove nastavke. Celom pelinjaku (sada on ve ima 36-40 mesta), dodajem drugi nastavak u toku sledea 2-3 dana. U svakom nastavku su 2 rama satne osnove i ettiri izgraena rama. Iz osnovnog, donjeg, nastavka podiem u drugi nastavak: 2 krajnja rama smedom i dva sa zatvorenim leglom, a kao zamenu stavljam u gnezdona krajeve 2 rama satne osnove iu centar - suprotno od leta, meu ramove sa otvorenim leglom - 2 rama izgraena (svega u dva nastavka 12 ramova). Kao rezultat u gornjem nastavku dobijam 6 ramova 2 sa medom, 2 sa leglom i dva izgraena prazna. Te izgraene stavljam meu ramove sa leglom. Na krajeve stavljam pregradne daske i utopljavam gnezda. Otvor, leto gornjeg nastavka otvaran na 5 sm, a dalje proirujem (irim) gornji nastavak dodavajui izgraene ramove do 12 ramova, u avisnosti od razvoja gnezda i snage drutva.

Ako odmah dodamo drugi nastavak sa komplet 12 ramova, razvoj drutva e se ukoiti i taj nastavak nee moi da se napuni.

Pri ovakvom postavljanju drugog nastavka i bez naruavanja tehnologije, pele e ga napuniti za 20-22 dana. Ako se pojavi potreba za treim nastavkom njega stavljam Ovako: u njega stavljam 8-10 ramova satnih osnova i 2-4 izgraena rama, zavisno od snage drutva i karaktera pae. Po pravilu, trei nastavak drutvo ispunjava za 10-12 dana. Taj period moe biti i krai u dobrim godinama.

Za vreme razvoja drutva moj osnovni zadatak je da obezbedim pelinjaku stalni nivo pae, da drutvo ne oskudeva u praznim ramovima, sa satnim osnovama i izgraenim. Ja, takoe, stalno nadgledam rad matica, u svim drutvima. U svakom drutvu postoji karton u kome se vodi itko i precizno sve to je uraeno i ocenjuje se kvalitet matice.

Ako mi se zbog neega ne svia kvalitet matice, ja je odmah menjam rezervnom. Drutva pregledam jednom u est dana, ee nema smisla i tetno je, a ree moe se propustitimomenat i ukoiti njihov razvoj. U takvom stanju pelinjak ulazi u glavnu pau.

Uoi stvaranja drutva giganata pronalazim odgovarajue mesto i prouavam njegove mogunosti. Prevoziti ogromna drutva nije lak posao: teina svakog nije manja od 130 kg. Na novom mestu stavljam drutva i ogranke u grupe po 3-4 konice. Odabiram tako, da bi krajnji broj nastavaka na svakoj konici bio jednak 8-9. Kada kontrolna konica pokae jednodnevni prinos od 2 kg mogu se formirati drutvagiganti. Pri takvom medobranju ona e doneti ne manje od 12 kg nektara svakodnevno i nee se rojiti.

Kako zadrati takvo drutvo da ono radi, a da se ne roji

Mogue je imati veliki broj pela i nemati meda. Iz 8-9 nastavaka saterujemo pele i leglo u 6-7 (njih skupljamo na 50-70 ramova). Takvih drutava u prirodi nema, i zato se rad sa njima razlikuje od obinih, a sve se svodi na to da se instikt pela. Ali krenimo redom.

Formiram drutvo- gigant na sledei nain: iza budueg drutva stavljam dva prazna nastavka, na njih stavljam prazan nastavak sa matinom reetkom, tu stresam pele iz drutva sa starom maticom; pele padaju u prazan nastavak. Maticu lovim na reetku i dajem je u nukleus koji pravim iz tog drutva (2 kvalitetna rama puna sa leglom na izlazu ipelama, 1 ram sa medom i pelama i 2 rama sa satnim osnovama). Nukleus zatvaram i odvozim na novo mesto. (To je veoma vano). Tako isto postupam saostalim nukleusima. Matice u tim nukleusima treba da budu veoma dobre, jer e one razvijati pele za drutva koja idu u zimu. Ramovi koji su se oslobodili od pela iz drutva i ogranaka aljem u pogon za vaenje meda. Pele spajam uz pomo kapljica nane, pri tome nisam zapaao tuu meu njima. Ramove sa leglom, takoe vrcam, ali veoma oprezno da iz njih ne bi izletelo otvoreno leglo. To je vano mada i njih nema mnogo u to vreme, jer rast drutva se pribliava zavretku. Izvrcane nastavke sa leglom stavljam iznad (gore) kuda se podiu i pele. Poslednji ogranak iz tog kompleta vrcam posebno, ne odvajajui maticu, i preko mree postavljam na vrh formiranog drutva.

Sledee drutvo formiram potpuno isto, ali umesto 2 donja prazna nastavka, stavljam 2 nastavka legla, koji su ostali od prvog drutva. I tako formiram sva drutva u pelinjaku. Od poslednjeg drutva preostalo leglo dajem prvom drutvu, jer kako se seate, kod njega dole stoje 2 prazna nastavka (njih sam sklonio i vrcao). Mnogi pelari pitaju: zato tresemo ramove sa leglom, to ne treba raditi? Da, ali na drugi nain nemogue je zadrati tu snagu. Do spajanja u svim drutvima i nukleusima dominirao je instikt razmnoavanja i skoro potpuno je kulminirao instikt na rojenju. Mi treba da ugasimo taj instikt i da izazovemo novi instikt sakupljanja hrane, ali do njega se ne moe stii drugim putem, nego kroz instikt samoodranja. ta je to? Mi smo stresli na gomilu masu pela i legla, odabrali maticu, ostavili jednu gore iznad reetke. Pele svih drutava su se privikle da lete na nivou 2-3 nastavka, a u esti, gde se sada nalazi matica, one nee poletati. Zato u prvih 24 asa masa pela osea prazninu, a jo je od njih oduzet sav med (sem meda koji je pri slabom vrcanju na ramovima sa leglom ostao). Kao rezultat kod pela se budi instikt samoodravanja. U konicu se skuplja masa pela, otvorenog legla, raaju se mlade pele od 3-4 matice i svima je potrebna hrana. Rano ujutru, pele izvidnice daju znak o pojavi prvog nektara u prirodi i drutvo je poelo tako da radi da je to teko zamisliti. Kroz 24 sata pred vee, oprezno podiem dva gornja nastavka (bez dima, ali sa kapljicama nane u donji otvor), podiem mreu na 1-2 sm, pravim otvor niz zadnjeg zida nastavka. Kroz njega pele poinju da opte sa maticom. A posle 24 sata mreu uklanjam. Tako se dobije jedno drutvo, koje zauzima 6-7 nastavaka i imaju jednu maticu. Ne treba ograniavati maticu, pele e same ograniiti njen rad sakupljenim nektarom. Zato to je omiljeno mesto matice gornji nastavci, pele takoe nose nektar gore. Prinos nektara u takvim drutvima pojedinim danima, iznosi 20-22 kg. Matica biva zarobljena medom. Ali veoma je vano ne ograniavati je u konici. Sa velikim naprezanjem radi drutvo gigant 10 dana. Posle toga treba vrcati med, jer ga ima oko 100 kg, a i drutvo se moe izrojiti. Treba ponovo ukljuiti instikt sakupljanja, i prekinue se instikt za rojenje. Pele e zaliti medom sve do poslednjeg rama, ali instikt za razmnoavanje se nee pojaviti, ak iako bi mi to hteli.

Takav pelinjak treba stalno pratiti i pomagati ga. Obino kasno uvee, obilazim ga i sluam zvuke, koji dolaze iz konice. Oni karakteriu stepen ventilacije u gnezdu. Ako je neophodno, malo podiem prednji deo jednog ili nekoliko nastavaka i podmeemmeu njih 12 mm letvice, otvaram dopunske otvore na itavu irinu nastavka. Prirodno, sva leta na nastavcima su otvorena. To je neophodno za brzo sazrevanje meda. Sanitarni (donji) otvor je, takoe otvoren.

Ako u dane vrcanja dolazi velikiprinos nektara, tada treba vrcati pre ruka, da bi manje nektara upalo u med. Pri pravilnom prilazu poslu, ne treba brinuti o kvalitetu meda.

Ja med prodajem dravi. Interesantno je, da je po laboratorijskim analizama, od jakih drutava kvalitet meda uvek bolji, nego od srednjih i slabih. Mnogi pelari pitaju gde e pele skladirati med, a ja odgovaram, da ja uvek mislim na to, ko e ga skladirati a mesto e se nai: pa leglo u najboljem sluaju zauzima 2/3 ramova, a jo svakog dana se oslobaaju 6-8 hiljada elija od legla, tako da je za prvih 10 dana mesta dovoljno.

Drugo vrcanje poinjem tada, kada konice na vagi dostie 260-280 kg. Znai vreme je da stresemo i smanjimo drutvo na jedan ili 2 nastavka. Drutvo radi najrentabilnije ako pele ispunjavaju ramove knap. U drutvu gigantu nije teko izazvati instikt sakupljanja, ali je teko ponovo razbuditi instikt razmnoavanja. Zato na kraju sezone u njemu ostaje samo 5-6 ramova legla na monjoj povrini. Zato na kraju sezone u njemu ostaje samo 5-6 ramova legla na manjoj povrini. Jasno je da ono nee moi samostalno da ide u zimu, pa ih spaavaju ogranci (nukleusi) koje sam napravio uoi glavne pae. Pri pravilnoj nezi oplodnjaci izrastaju i imaju u to vreme po 7-8 ramova legla. Ogranke treba stalno nadgledati, da bi u njihovim gnezdima bila perga i mesto za odlaganje jaja matice.

Posle glavnog vrcanja, oko 15. septembra, spajam dva ogranka (nukleusa) sa ostacima drutva giganta. Legla od njih ne staju u jedan nastavak, zato u donji nastavak stavljam 10 ramova zatvorenog legla, u gornji nastavak smetam mlae leglo. Posle izlaska legla iz donjeg nastavka sakupljam suvine ramove. Ako pele grade zaperke i vise u bradi, tada ih ja ne uznemiravam, i one tako idu u zimu.

Ponekad itavo leglo ne stane u konice 12 drutava, u takvom sluaju obrazujem jo 2-3 drutva. U prolee, na raun suvinih drutava, pojaavam slabija drutva.

Osnova moje metode sastoji se u tome, da ja itavo vreme stvaram takva drutva, kakva su mi potrebna u datom periodu.

Za opsluenje mog pelinjaka potrebna je, naravno, mala mehanizacija. Elektrina vrcaljka na 12 ramova, elektrini no na bazi obinog, skrativi ga za 6 sm i umetnuti spiralu. Sva ta tehnika radi na prikljucima automobila GAZ-24. Napravio sam kolica za prevoenje konica, udobni sto za otvaranje ramova i drugo to olakava rad.

Hou da vam obratim panju na obezbeenju saa u pelinjaku. Na 12 drutava imam 100 nastavaka, tj. 1200 ramova sa saem. Ramove posle vrcanja uvam u radnim nastavcima koje stavljam pod nastrenicu gde stoje do upotrebe. Protiv moljaca ne upotrebljavam nita, jer ih kod mene nema. Ubeen sam ako radi paljivo i precizno tada nema protiv ega da se bori. Rezerve hrane i pergu uvam u zimovniku.Iz iskustva pelara edomira Jovanovi, NiGigant Volohovia primenjen u naim uslovima"I kad u prirodi meda nema daje 70 kg Pre svega zahvaljujem gospodinu Uredniku na objavljenom lanku metoda VOLOHOVI" u Pelaru" br. 9. iz 1995. godine koji sam preveo iz sovjstskog pelarskog asopisa Pelarstvo" br. 11 i 12 iz 1989. godine i poslao Uredniku.Za metodu VOLOHOVI" saznao sam iz Pelarskog prirunika - Uvod u pelarstvo, izdanje 1993. godine, grupe naih eminentnih pelarskih strunjaka, i to: M. Mladenovi, S. Popovi, V. Mlaen, B. Veskovi, P. Nei, B. Petrovi, S. Jakovljevi, gde na strani 28. pie: Viematiiim sistemom pelarenja i primenom Volohovievog metoda" postigne se vei prinos i 5 puta vie meda od osnovnog drutva ali je ovaj metod neto komplikovaniji za poetnika, pa emo ga na nekom drugom mestu objasniti".Traei Metodu Volohovia", naao sam lanak zagrebakog novinara J.E. pod naslovom: Ljudi, jel' mogue 300 kg meda po konici", gde on u stilu sportskog reportera Mladena Delia objanjava i komentarie metodu Volohovi", te je na taj nain uneo jo vie neverice u ovaj metod. Avram Zdravko iz Podgorice u Pelaru" br. 1. i 2. iz 1994. godine, a na osnovu lanka gore pomenutog novinara, t. komentarie metodu Volohovi" ali sa gledita naunih dostignua poznatih svetskih imena (Lebedeva, Poljakova, Velikova, Difera i Rihara).Originalni tekst METOD VOLOHOVI" objavljen u Pelarstvu" br. 11. i 12. iz 1989. godine dobio sam decembra 1994. godine, i odmah preveo. Tokom januarskih seminara pslara u Niu svi zainteresovani su dobili ovaj prevod. Sada, na kraju sezone, kod nekih sam se interesovao o rezultatima VOLOHOVIEVOG METODA", ali uglavnom, veina odgovara da to nije za nae uslove, ili da ga nisu primenjivali, a tek mali broj da ga je delimiio primenio.Kada sam reio da budem pelar (1989), odluio sam, da se bavim savremenim pelarstvom, a ne da uvam pele kao to je to radio moj otac i veina pelara u Srbiji.Osnova mog pelarenja je Fararov viematini sistem sa originalnim nastavcima (456 x 170)". Posedujem 10 konica i to 4 FARAR" i 6 DB" koje sam osavremenio za viematini sistem, a od ove godine i Volohoviev metod". Sa lakoom sam pravio gigante" od 7 nastavaka. Nisam morao da vrcam ramove sa leglom kao Volohovi, jer je na Fararovim ramovima leglo od satonoe do donje letvice, bez imalo meda. Kao to znamo, bagrem ove godine nije medio, pa ipak, giganti su dnevio punili jedan nastavak. Na pau su doveeni (sa zakanjenjem) 16. maja. Od 19-24. maja bilo je veliko zahlaenje sa kiom. Pele uopte nisu radile. 28. maja prestao je unos nektara pa su sva drutva gornje nastavke kao i neke ramove u donjim ispraznila za zatvaranje meda, tako da su nastavci proseno davali po 12 kg meda. Vrcanje meda bilo je 2. juna. Napominjem, da su dva drutva pravila matinjake.Posle vrcanja, odselio sam pele na drugi bagrem koji je bio proao ali su poele livade. Drutva su i dale bila snana i uspela da napune po dva nastavka livadskog meda. Tako su 2 giganta", Fararov" i DB" napunili po 6 nastavaka, ukupno 12 (12 x 12 = 144 kg) nastavka. Druge dve, koje su razliito pojaavane, napunile su (4 + 3) ukupno 7 nastavaka (7 x 12 = 84 kg) i DB" koju nisam pojaavao napunila je samo 1 nastavak.Iz ovoga se vidi da su sva (10) drutva ila u pau, inae drim jaka drutva, verovatno bih imao 10 nastavaka meda, odnosno 10 x 12 = 120 kg. Iao sam sa 5 drutava, od toga dva giganta" i dobio sam 20 nastavaka meda, odnosno 20 x 12 = 240 kg.alosno je bilo gledati kako pelari kamionima vraaju svoje konice (40-60 kom.) sa pae bez kapi izvrcanog meda. Zato poruujem, kolegama pelarima da prestanu brojati konice, a ponu brojati pele u konicama.Po meni, Metoda VOLOHOVI" sadri vrhunska dostignua u pelarstvu uz reenje rojevnog problema, tako to instikt razmnoavanja pretvara u instikt samoodranja odnosno skupljanja hrane. Da bi se shvatio i praktino primenio, potrebno je predznanje i izvesna praksa. Nije mi namera da ga tumaim i objanjavam, ve da ga praktino primenim u naim uslovima. Kada prouavate Volohovia obratite panju na snagu drutva koja on zazimljuje (ne kako), kvalitet matica (ista rasa i zamena svake godine), hranu koju daje za razvoj (med i pergu) i na sutinu njegovog metoda u poveanju velike koliine pela u glavnoj pai", odnosno, stvaranje giganta" od 150.000 - 160.000 pela.Poto naa glavna bagremova paa stie rano (oko 10. maja), to mi ne moemo primeniti njegov redosled tehnologije - proizvodnja matica 20. aprila do 5. juna - ujednaavanje 5. juna - razvoj 5. juna do 20. jula - giganti 20. jula - paa 20. jula do 20. avgusta. Matice moramo spremiti u proloj godini i zazimiti ih u viematinim drutvima ili za svaki gigant" imati jo 2-3 nukleusa. On 5. juna zavrava sa izvoenjem i dodavaljem matica i vri ujednaavanje a zatim kree u razvoj za koji ima 45 dana. Tada on ima 36-40 drutava.U naim uslovima, 45 dana pre pae je 25 mart. Tada moramo izvriti ujednaavanje i krenuti u razvoj (tako sam ja radio) tako to emo u DB" konicama, kada se sva legla saberu da ima 5 punih ramova, a to js 5 x 6.500 = 32.500 pela. Ili u FARAROVIM" 8 ramova legla, a to je 8 h 4.000 = 32.000 pela. Svi ramovi u konici moraju biti pokriveni, knap" pelama, a oni koji nisu, izvaditi iz konice. Za 10 dana izai e preko 30.000 mladih pela koje treba zaposliti. Osnovni zadatak pelara je da obezbedi stalni nivo kvalitetne pae (ne pogae i eer, ve med i pergu) i prostor za zaleganje matice, tj. izgraene ramove, satne osnove i nastavke. Za vreme razvoja primenjujem automatsko nadraajno prihranjivanje sa ramovima perge iz rezerve i ramovima meda koje zbog loeg kvaliteta saa vadim iz konice. Redovno otvaram ram sa medom do legla. Proleno prihranjivanje eernim sirupom 1 : 1 obogaen vitaminima vrim u jesen.U naim uslovima april mesec je veoma pogodan za burni razvoj pelinjih drutava uz obezbeenje prethodnih uslova. Ove godine april je bio nepogodan ali je zato mart bio odlian. Evo radova, po datumima, iz mog radnog dnevnika:27. 02. 1995. godine: - prvi detaljni pregled: ramovi sa leglom okrenuti za 180; gnezdo sueno i dodatno utopljeno. Svi ramovi na kojima nema pela izvaeni. Stavljen ram sa pergom za auto-matsko nadraajno prihranjivanje. Prvo tretiranje hemovarom.11. 3. do 3. 4. 1995: - Proirivanje izgraenim ramovima i satnim osnovama. Drugo i tree tretiranje. Sipanje sirupa po 300 gr, sa lekom za nozemu i dalje dodavanje ramova sa pergom i medom. U ploditu stavljeno po 4 satne osnove. 7. 04.1995. godine: - Stavljen prvi nastavak ija je jedna polovina pregraena da ne uu pele. U zavisnosti od vremenskih uslova, drugu polovinu otvaram za 2-3 dana. Matice izlaze gore i zaleu.22-24.4.1995. god. - Stavljen drugi nastavak sa izgraenim pomeanim ili samo sa satnim osnovama. U ploditu, gde nije bilo 12 ra-mova sa leglima, dopunjavao sam iz pomonih drutava. 09-16.05. 1995. god. - GIGANTI" 03.06.1995. godine: - Vrcanje bagremovog meda iz 14 nastavaka 06.06.1995. godine: - Seoba na livadsku pau 20.06.1995. godine: - Vrcanje livadskog meda iz 6 nastavaka. Zatim proizvodnja matica 25 komada i pet rojeva.Nikad neu rei: Zar je to mogue" i u naim uslovima, to je nemogue". injenice govore da je mogue. Farar je imao 200-250 kg. Slovenac Maks Krmelj 100-150 kg a jedna konica dala mu je i 318 kg meda. Volohovi 400 kg meda po konici.Ukoliko ne uspem smatrau da nisam znao.VISOKOPRODUKTIVNO PELARENJE NASTAVLJAAMA

(Vladimir Hunjadi, Novi Sad)

Metoda je primenljiva u pelarenju raznim vrstama konica nastavljaa, poev od A konica (kojim pelari autor Vladimir Hunjadi), DB, LR, Farar itd.

Sama priprema drutava, do kraja vrbove pae, (oko 3 nedelje pred bagremovu pau) podrazumeva preduzimanje, u prethodnom periodu, svih onih pelarskih postupaka koji do navedenog vremena treba da obezbede oko 50-60 dm2 legla, odnosno oko 56.000 elija sa leglom u oko 80% od ukupnog broja drutava. To podrazumeva ubacivanje kompletnog pomonog drutva zajedno sa maticom u plodite slabog drutava iz kojeg je prethodno odstranjena matica; dodavanje zrelog legla iz pomonih proizvodno orijentisanim drutvima koja nisu dostigla taj stepen razvoja, oduzimanje 2-3 rama legla najjaim drutvima da ne uu u proces rojidbe, otklapanje meda i sl.

Razrojavanje i stvaranje akumulatora

Ako se uspelo da 3 nedelje pre bagremove pae obezbedimo u drutvu oko 70 dm2 legla (u drutvima koja imaju manje od toga dodaje se zrelo leglo iz pomonih drutava), tada se moe raunati sa preko 60.000 pela,, koje e se u toku bagremove pae iskljuivo brinuti o unosu nektara, bez bojazni da drutvo doe u rojevno stanje.

Tada preduzimamo sledee mere (podrazumeva se da ako se vri selidba na bagrem, doseljenje treba obaviti na oko 7 dana pre poetke medenja):

- Do poetka cvetanja bagrema treba izvrcati sav med sa ramova na kojim nema legla, to se radi istovremeno sa postupkom razrojavanja. Tanije, sa pojavom prvih kapi sveeg bagremovog nektara u praznim elijama unutar legla (u ploditu), pristupa se razrojavanju. Ovo se smatra najvanijim korakom u toku cele pane sezone.

- Iz plodita i medita, vade se svi okviri. U plodite vraamo 2 okvira legla razliite starosti zajedno sa maticom. Ostali deo plo-dita popuniti izgraenim praznim saem iz rezervi (ili izvrcanim saem) koje postavljamo naizmenino.

Pravilo je da koliko je okvira sa leglom oduzeto, toliko se moe dodati ramova sa satnim osnovama.

Ove satne osnove od strane pela bivaju besprekorno izgraene. Razlog je u tome to smo postupkom razrojavanja dobili drutvo koje se ponaa kao prirodni roj sa ogromnom radnom energijom. Tada se ak i zaperci izgraeni sa radilikim a ne trutovskim elijama. Sa takvim radnim elanom, ve prvog dana moe se oekivati unos 4-5 kg nektara.

Preostalo izlazee leglo koje se inae nalazilo u meditu (preveano ili ranije dodato) stavlja se u sredinu medita, a ostala mesta popunjavaju devianskim izgraenim saem.

Postoji mogunost, da zbog naglog nestanka legla (koje smo oduzeli), pele izvre tihu smenu matice, to se odvija u vanredno povoljnim uslovima.

Ramovi sa medom iz plodia i medita idu na vrcanje, a izvaeno leglo, zajedno sa pelama koje se na njima nalaze, smeta se u posebne (prazne) konice. U svakoj od tih konica, pored hrane koja se nalazi na ramovima sa leglom (oni se i ne vrcaju), treba staviti i dva rama sa plenom. Ovako formirane konice zvaemo akumulatori.

Sledeih nekoliko dana, sve izletnice iz akumulatora, vraaju se u svoja osnovna drutva.

U proizvodnim drutvima, u kojim je ostalo 2 okvira legla, sve nezaposlene mlade pele postaju aktivne i uestvuju u smetaju nektara, a po potrebi (to je najee) postaju i izletnice ranije nego to je to uobiajeno za njihov uzrast. U ovim konicama smanjuje se i broj vodonoa.

Sprovedenim zahvatima, uinili smo da i deo plodita postane medite, tako da se po zavretku pae, moe vrcati i deo ramova sa medom ije je sae izgraeno u toku pae. Istovremeno, preduzetom tehnikom rada onemogueno je pojavljivanje rojevog nagona za sve vreme pane sezone.

Prema Hunjadiju, brojno stanje pela, u proizvodnoj konici, po izvrenju navedenih radnji je sledee:

- na 20 dana pre pae u konici

je bilo oko +30.000 pela

- za 20 dana ugine oko 50% - 15.000 pela

- izleglo se iz 70 dm2 x800 + 56.000 pela

- u akumulator je premeteno:

- 5 ramova sa pelama

(5x3120) - 15.000 pela (misli se na A ram)

- od istih se 25% vraa

u osnovno drutvo + 4.000 pela

- Ukupan broj pela u proizvodnom

drutvu na poetku pae 60.000 pela

Navedeni broj pela angaovan je na poslovima unosa i skladitenja nektara na poetku bagremove pae.

Mada su vremenske prilike u vreme bagremove pae, vrlo promenljive, esto i veoma loe, navedena masa pela i pored navedenog moe, za samo nekoliko dana, uneti vrlo velike koliine nektara. Ve prvog dana, mogu je unos 4-5 kg nektara. U situaciji kada su vremenske prilike povoljne mogu se ostvariti rekordni prinosi.

Sve preduzete mere imaju za rezultat:

-presecanje rojevnog nagon bez obzira u kojoj se fazi eventualno naao

- budi se nagon za sakupljanje hrane

- matici je obezbeeno dovoljno prostora za zaleganje

- obezbeena je uposlenost pela voskarica

- drutvo je osloboeno loeg saa, mnogih bolesti a i najveeg dela varoe (preneta u ramovima legla u akumulatore).

- stvorena je odreena zaliha rezervnih koliina meda (isceen ili u ramovima)

Tretiranje proizvodnih drutava se planira po zavretku ukupne pane sezone, a 1-2 puta i u decembru-januaru,(npr. Apitolom) kada je drutvo bez legla.

ta se deava u akumulatoru

U narednih nekoliko dana od dana formiranja, izletnice se vraaju u osnovno drutvo. To je najkritiniji period za stanje u akumulatoru jer izletnica nema, pa prema tome ni preko potrebne vode. Tek 4-5. dana mlade pele poee da izleu po vodu i polen.

Da se izbegnu svi mogui problemi zbog nedostatka vode i eventualno hrane, drugi i trei dan ovako formirane akumulatore treba prihraniti razreenim medom (odnos 1:1). Zbog velike mase ivog materijala leglo ne trpi od hladnoe.

Mlade pele, premetene sa ramovima legla, oseaju nedostatak matice i poinju sa izvlaenjem prisilnih matinjaka. Ovi prisilni matinjaci, po autoru, slini su onim koji se dobijaju u starterima (jer su i u starterima pele bez matice - zato se one ne tretiraju kao prisilni matinjaci?).

Poto se u akumulatoru nalazi ogroman broj mladih pela (ustvari, samo su takve pele ovde i prisutne) one su u stanju da obilno i kvalitetno hrane larve u matinjacima.

Stvaranje nukleusa podelom akumulatora

U periodu od osmog do desetog dana, od dana izvrenog razrojavanja, akumulatore sa pregradnim daskama delimo na 3-4 oplodnjaka pri emu se vodi rauna da u svakom odeljku bude 2-3 matinjaka.

U nekoliko narednih dana matice e izai, sazreti, oploditi se i poeti sa polaganjem jaja.

Preporuka je da se nakon podele, oplodnjaci ne otvaraju oko dve nedelje. Posle tog perioda, ako se kontrolom ustanovi da matica ne polae jaja, u takav oplodnjak dodati ram sa mladim otvorenim leglom. Ako i posle toga ne dobijemo oploenu maticu, izvaditi pregradnu dasku i spojiti taj sa susednim oplodnjakom koji ima oploenu maticu. Uspenost uzgoja novih matica je izmeu 80 i 90%.

Da se ne bi desilo da nakon formiranja akumulatora pele povuku matinjake nad larvama starijim od 36 asova, mogu se petog dana, od dana formiranja, unititi svi zatvoreni matinjaci. To se moe uraditi i nakon tri do etiri dana, kada se unitavaju svi matinjaci koji su pred zatvaranjem.

Tretiranje formiranih nukleusa protiv varoe

Kako smo vaenjem zatvorenog legla iz plodita osnovnih drutava, sa istim preneli i ogroman broj varoe, to izmeu 22. i 28. dana od dana formiranja akumulatora vrimo tretiranje postupkom dimlje-nja. U tom periodu, sva varoa se nalazi na pelama, te je dovoljno izvriti jednokratno tretiranje. Do kraja suncokretove pae nije potrebno vriti ponovno tretiranje.

Jo neki poslovi u toku pane sezone

U pripremi za vrcanje meda, odsee se sav vosak koji je vee debljine od debljine satonoe, i na taj nain, pored dobijanja vee koliine kvalitetnog voska, postie se i angaovanje mladih pela na dogradnji saa. Ovo je i mera usmerena protiv eventualne pojave rojevnog nagona.

Nakon svakog vrcanja meda, izbacuju se svi ramovi sa nepravilno izgraenim ili tamnim saem.

Sa izgradnjom novog saa ne treba uriti, pa se zbog toga satne osnove i ne dodaju pre bagremove pae. Znatan broj okvira, visokog kvaliteta, mogu izgraditi pomona drutva.

Drutva ne treba ni esto otvarati. Dovoljno je posmatranje ponaanja pela na letima, pregled izbaenog trunja i sl. Da bi se odluilo o eventualnoj akciji za saniranje odreenog stanja. Ovo iz razloga, to u panoj sezoni, oduzimanje meda za vrcanje povlai sa sobom i pregled i sreivanje drutava.

Zapisi prireivaa, sa predavanja koje je V. Hunjadi odrao u Obrenovcu 2002. godine (koriena i dobijena broura - 36 strana A5 formata, kao i napisi iz asopisa Pelar).

PAGE 24