Tehnologija ekološkog građenja - Klaus Danijels

7/22/2019 Tehnologija ekolokog graenja - Klaus Danijels

1/18


2/18


3/18294

Re urednika

Izdavaka kua Jasen se od prvog izdanja usvojoj biblioteci Arhitektura opredelila zaafirmaciju optih i savremenih trendova i tema

u arhitekturi.Prevod uvenog Modulora, arhitekte LeKorbizijea, na srpski jezik doprinos je ne samosrpskoj kulturi veje toizdavaki poduhvatvredan panje na prostoru bive SFRJ,prepoznat i prihvaen od ire strunejavnosti.

Dobijanjem autorskih prava od renomiraneizdavake kueBirkhuser za prevod knjigeTechnologie des kologischen Bauens autoraprofesora Klausa Danijelsa (Klaus Daniels)stvorili su se uslovi za afirmaciju odrivoggraenja kao principa i logike koji se sve vie

nameu kao preventiva ili jedini izlaz izekoloke katastrofe u koju savremenacivilizacija srlja.

Na poetku treeg milenijuma svedoci smo sveizraenije promene klime na Zemlji, uzroko-vanepoveanom emisijom CO2u atmosferi,to je posledicapoveane potronje fosilnihgoriva.

Odriva energija i odrivi razvoj su osnovaprevazilaenja nastale krize i problema koji segomilaju usled nekontrolisanog rasta potreba izahteva savremene civilizacije.

U sadanjem trenutku odriva, ekoloka ilizelena arhitektura je terminoloki zastupljena usvakodnevnoj komunikaciji u znaenjuarhitekture ili principa projektovanja kojiposebnu panju posveujuokruenju.

Knjiga profesora Danijelsa promovie ideju okonceptu ekoloki prihvatljivih zgrada kao jedinoispravne logike graenja. Kroz sistematski

rasporeena poglavlja razraene su temeosnovnih principa ekolokog graenja,graevina budunosti, aktivnih mera zakorienje obnovljivih izvora, energije vetra,suneve energije, geotermalnih izvora, kinice,organskih materijala i dr.

Detaljna razrada tema iz sadraja ukazuje da jeknjiga namenjena i studentima arhitekture kao iprofesionalcima koji tee da svoj radizbalansiraju izmeu elja i mogunostiinvestitora,i etikog kodeksa o ouvanju iunapreenju zateenih vrednosti lokacije kroz

primenu znanja i iskustava o oveku, njegovimpotrebama i odnosu prema okruenju.

Izdavakakue Jasen iz Beograda sepredstavila kao ozbiljan partner u kontekstuobogaenja naeg i kulturolokog, iarhitektonskog prostora objavljivanjem izdanjakoja nemaju komercijalni karakter, ali ijeznaenje i kvalitet prerastaju socioloki iekonomski trenutak u kojem se objavljuju, idobijaju karakter pionirskih poduhvata, a samimtim zasluuju i panju i podrku.

Neboja Adi, dipl. in. arh.


4/18

Lisina je pokrovitelj ovog izdanja.

Naziv originala

Technologie des kologischen Bauens: Grundlagenund Manahmen, Beispiele und Ideen / Klaus Daniels, 2.,erw. Aufl. - Basel; Boston; Berlin: Birkhuser, 1999

1995 Birkhuser Verlag AG (Verlag fr Architektur),P.O. Box 133, 4010 Basel, Switzerland

Copyright za srpsko izdanje NK Jasen DOO

BibliotekaArhitektura

UrednikNeboja Adi

Klaus Danijels

Tehnologija ekolokog graenja

IzdavaNK JasenDobraina30, Beogradtel. 011 328 63 39; 064 124 26 [email protected]

Za izdavaaVojo Stanii

Preveo sa nemakog jezika

Slobodan Zeevi

Lektura i korekturaNikola Areina

Priprema za tampuSlobodan Zeevi

tampaDonat graf, Beograd

Tira500

Sva prava za objavljivanje ove knjige zadravaizdavapo odredbi Zakona o autorskim pravima.


5/18

Aktivne mereza korienje obnovljivih energija


6/18

Energija vetra

Kinica

Duboka i plitka geotermija

U krajevima bogatima vetrom, energija vetrave igraistaknutu ulogu. Ipak, ona je u unutar-gradskim prostorima jedva upotrebljiva i time zaplaniranje graevina ima manje bitan znaaj.

Korienje kinice ne znai samo korienjesive vode, ve i hlaenje povrine graevine ilidelova graevine. U spoljnomprostoru u blizinigraevine mogu se stvoriti efekti ispravanja kojipoboljavaju uslove za prirodnu ventilaciju.

Korienje energije zemljine toplote, odnosno,hladnoe do sada nije imalo bitniju ulogu. Ubudunosti e duboka i plitka geotermija, poredsuneve energije, zauzeti istaknuto mesto,poto je neograniena i svuda dostupna. Dok uSaveznoj Republici Nemakoj postoji sveganekoliko velikih pilotskih postrojenja za

korienje toplote zemlje, u vajcarskoj je dosada instalisano vie od 1.600 zemljanih sondipovezanih sa toplotnim pumpama. I zbog togaje emisija CO2u vajcarskoj za ca. 50% nianego u Saveznoj Republici Nemakoj.

12

13

14


7/18220

2.Korienje energijevetra

Korienje energije vetra pri razvoju graevinaprimarno je tema direktne upotrebe (upor.poglavlje 4.1.1. i 5). Pored toga postoji i dobro

poznato pretvaranje energije vetra u elektrinuenergiju preko vetrenjaa.

Dok je u srednjoj Evropi uvoenje ureaja naenergiju vetra ranije bilo ogranieno, u Kalifornijie do 1992. godine stavljeno u pogon vie od6.300 aeroelektrana sa prenikom rotora od 10

do 35 metara. Sa instalisanom snagom od ca..680 MW Kalifornija je postala svetski prvak u

korienju regenerativnih izvora energije.

Vetrenjae su verovatno jo 1700. godine p.n.e.koriene u Mezopotamiji, da bi pokretale

sisteme za navodnjavanje. Korienje energijevetra potvreno je i u spisima iz 7. veka uAfganistanu. U srednju Evropu najstariji mlinovina vetar su se stigli u 12. veku (Engleska iFrancuska). Snaga energije vetra P dobija se iz:

Pvetar= 1/2 A v3

Pri tome je: = gustina vazduhaA = povrina kojom struji vetarv

3 = brzina strujanja (3. potencija)

Na naim geografskim irinama energija vetrase praktino iskljuivo koristi za proizvodnju inapajanje elektrinom energijom u javnoj mrei.U krajevima sa povoljnim vetrovima pararelnimreni rad ve je dostigao ili prekoraio pragekonominosti. Pri tom su veliine ureaja od0,5 do 4.200 kW. Aeroelektrane mogu se uvoditinezavisno od elektrine mree na ostvrima, ali

se ovde radi primarno o sluajevima u zemljamai podrujima bez zadovoljavajue infrastrukturenpr. zemlje u razvoju, nove industrijske zemlje,egioni bez elektrine mree).

Zbog razliitih upotrebnih ciljeva predaeroelektrane postavljaju se razliiti zahtevi,ako da su tehnika reenja podreenakonkretnoj upotrebi.

Aeroelektrane se mogu grubo podeliti premapreniku rotora:

Megavat-ureaji > 50 m Ureaji srednje snage = 2040 m Ureaji prema danskom konceptu, = 10

35 m

Ureaji za korienje na ostrvima < 10 m

Pored odnosa razmene izmeu upotrebe ikonstrukcionog koncepta kao sledeaodluujua veliina pokazuje se pogonski nain(koncept voenja pogona). Koncept voenjapogona obuhvata pored parametara kontroleproizvodnog pogona i mere ogranienja snage iobezbeenja samog ureaja pomou planastrujanja ili podeavanjem ugla kraka. Konceptvoenja pogona kod veine aeroelektranaupravljan je elektronski i obuhata regulatornemehanizme za sledea podruja:

bezvetrica (wm= 0 m/s) neregulisan proizvodni rad

(wm= 3,513,5 m/s) jak pogonski vetar (wm= 13,525 m/s) iskljuivanje za vreme oluje (wm> 25 m/s)

Za dobitak energije, pored specifinog stepenadelotvornosti ureaja, podaci o vetru na lokaciji iglavne mere vertrenjaa su od najveegznaaja. Izbor veliine generatora zavisi odzahteva planera i dizajnera (npr. izlaganje jakomili slabom vetru); glavni podaci o velikim,

srednjim i malim aeroelektranama predstavljenisu u nastavku:

Velike aeroelektrane

rotor ca. 110 mvisina stuba ca. 100 mizlazna snaga ca. 3.000 kW

Srednje aeroelektrane

rotor ca. 30 mvisina stuba ca. 35 mizlazna snaga ca. 300 kW

Male aeroelektrane

rotor ca. 15 mvisina stuba ca. 23 mizlazna snaga ca. 55 kW

Zbog brzina vetra i dimenzija aeroelektrane uunutargradskom prostoru i u neposrednoj blizinigraevina nisu interesantna tema. Zbog toga seo njima na ovom mestu nee dalje pisati.

Korienje energije vetra


8/18221

Slika 310.Razliite graevinske formeaeroelektrana koje se nalaze uupotrebi na nemakompriobalnom podruju i ubavarsko Juri.


9/18222

13.1.Korienje kinice kao sive vode

Pri uvoenju kinice treba principijelno da sekoristi samo kinicu sa krovova, poto se timedobija garancija da u kruni tok kinice nee

dospeti previe oneieni materijali. Znaajnopoboljano delovanje u tome imaju ozelenjenikrovovi, koji su u stanju da filtriraju teke metale,a i prainu. Kinica se po pravilu sakuplja ucisterni, filtrira od mulja i izlae zraenju UV-svetla, da bi konano dospela u pravaspremita. To su rezervoari za vodu iz kojih sesnabdevaju potroai kinice. Voda kojadospeva u spremita za uvanje najpre se filtrirai pomou ureaja za doziranjedobija neophodnutvrdou. Odatle voda preko pumpi dospeva dorazvodnika, a onda dalje razvodi premapojedinim potroaima. Siva voda se u principu

dovodi preko posebnog sistema za sivu vodu(dovod) i ni u kom sluaju ne sme da dospe usistem za pitku vodu. Slika 311.prikazujeshematsku strukturu ureaja za pripremu kinicesa sistemom sive vode. Uzmemo li za primerkancelarijsku graevinu, onda po praviludobijamo da koliina kinice iznosi samo 5060% neophodne koliine sive vode za ispiranjetoaleta, urinara, kao i spoljnog ispiranja, takodase voda za pie mora dodatno koristiti.

13.2.Korienje kinice za hlaenje

Siva voda sa ciljem hlaenja pojavljuje se urazliitim oblicima, koji se ovde trebaju razjasnitina vie primera. U to spadaju hlaenje spoljnegomotaa graevine, hlaenje graevnih delova uindirektnom obliku i hlaenje isparavanjem uspoljnjem prostoru u blizini graevine.

Slika 311.Shema postupkapripreme kinice

3.Kinica

Ve je ranije ukazano na to (poglavlje 4.1.3.Voda), da je ita voda naa najvrednija ivotnanamirnica, za koju nemamo adekvatne zamene.

Nadalje, u poglavlju 10. predstavljeno je kako sezadnjih godina razvijaju trokovi za vodu. Usvakom sluaju, za kratko vreme trokovi zavodu postae veoma visoki, pa e korienjekinice postati razumljivo.

Aniliziraju li se kine karte (slika 27) saprosenim proraunavanjem godinje kolinepadavina u Nemakoj, lako se moe utvrditi dami ivimo u zoni sa dovoljnim koliinama kinice.Utoliko moemo da ovaj resurs osmiljenokoristimo, da bi sauvali nae rezerve istevode.

S druge strane postoje meu strunjacima, kao iujavnosti, miljenja koja su kritiki usmerenaprema korienju kinice. Njihovi glavniargumenti su:

mogua zaraza u rezervoarima zasakupljanje kinice (cisterne),

sa tim je povezana opasnost zaraze pitkevode pri poprenim vezama sa mreom zapitku vodu,

mogue poprene veze zbog neadekvatneugradnje,

mali potencijal utede i visoki trokovi,posebno za privatna domainstva,

u Nemakoj nema nestaice vode.

Ovi prigovori se uzimaju ozbiljno i razmatraju usledeem poglavlju. Koliki je ekonominipotencijal utede stvaran, tek e pokazatibudunost. To treba na svakom sluaju stalnoznova paljivo preispitivati. Prigovor da uNemakoj ne vlada nestaica vode jestespravan. Ali, Nemaka ima problem sakvalitetom vode, koji se na mnogim mestima vesada ogleda u veoma visokim taksama za

otpadne vode. Cilj korienja kinice, shodnoome, jeste uvanje rezervi vode za pie.

Kinica


10/18223

13.2.1.Hlaenje spoljnog omotaa

Ve je u poglavlju 8 (Prostorije pod staklom) zacentralni ulaz hale na sajmu u Lajpcigupredstavljeno i objanjeno hlaenje spoljnog

omotaa sa pitkom vodom i kinicom. Slino jebilo planiranje pri konkursnom nacrtu zarekonstrukciju nemakog dravnog parlamentau Berlinu (kancelarija Calatrava Valls SA, Paris /Zrich / Valencia). Kod ove graevine HL-Technik AG dospela je preko gospodina dipl.-ing. E. Rabea (Savezna graevinska slubaBerlin I) na hvale vrijedan nain do starihplanova istorijskog dravnog parlamenta(arhitekt P. Wallot, ininjer savjetnik DavidGrove). Slike 312.pokazuju na sledeimstranama stanje planiranja, odnosno, izgradnje uperiodu od 1884. do 1994. godine.

Slika 312.1.Tehniki planovi starogdravnog parlamenta uBerlinu

Vodovi za paru i ventilaciju,podrum


11/18224

Prvobitno centralno smetena ventilacijskatehnika dravnog parlamenta nalikovala jeHipokaust grejanju sa, ipak, veoma naprednim idanas panje vrednim graevnim elementima zatedljivo korienje energije. Jezgro je inilo petmehova za pritisak i usisavanje, koji su se

nalazili ispod plenarne sale, a koji su prekovelikih ozidanih prohodnih vodova dovodilevazduh u sve delove zgrade dravnogparlamenta, da bi odatle direktno, ili prekoindividualno podesivih komora za zagrevanjesnabdevale prostorije za boravak.

Ozidani otvori za hladni i topli vazduh, koji suvodili od podrumskih vodova prema gore,nalikovali su tipu dvokanalnog ureaja.Prostorije su se po izboru prikljuivale na kanalsa hladnim vazduhom, pojedinano zagrevankanal sa toplim vazduhom, ili na oba. Time su se

mogli uzeti u obzir najrazliitiji zahtevi zaventilacijom prostorija, a da se nije moraloraunati na tetne gubitke zbog meanja. Danasuobiajeni limeni kanali nisu bili dostupni, to jebila prednost za letnje haenje vazduha preko

zidnih masiva. Za spoljne prostorije satransmisionom potrebom za toplinom postojaloje grejanje toplom vodom, koja je sluila kaoosnovno zagrevanje graevine. Time supostojali svi graevni elementi koji su brinuli zabrzo i individualno regulisanje prostorija. Zbog

skupih drvenih obloga i nametaja spoljnivazduh se vlaio nakon centralnog predgrejanja.Bile su podrane mere protiv stvaranja pukotinau drvenim materijalima sa uvoenjem perploeu velikom obimu.

Dimenzije ondanje ventilacijske tehnike postajujasnije uz nekoliko mera:

2 komore za predgrejanje sa irinom od 6,5m i visinom od 7,5 m

povrina strujanja za depni filter 48 m2, prenik etiri velika aksijalna meha 2 m,

pod za pritisak ispod plenarne sale zaventilaciju odozdo prema gore (samo zanonu ventilaciju) sa visinom prostorije od2,5 m.

Slika 312.2.Tehniki plan starog drav-nog parlamenta u Berlinu

Povratni vodovi kondenzata itople vode, podrumska etaa

Kinica


12/18225

Nadalje, bilo je panje vredno centralnousisavanje sveeg vazduha preko dva ugaonaornja na zapadnoj strani i odvoenje vazduhapreko dva druga ugaona tornja na istonojstrani, zbog ega je pri uobiajenom smeru vetranaroito zapadni vetrovi) izbegnuto meanje

vazduha koji se odvodio i spoljnog vazduha.Povezivanje ventilacionog sistema sa velikimakumulacionim masivima graevine bila jestaknuta prednost za redukovanje trokovaenergije. Prednost u istoj meri su davali irokokonstruisani kanali za ventilaciju, koji su usledmalih brzina strujanja i time malih gubitaka zbogrenja odravale niskim dodatne elektrinerokove. Uz to poboljanje vazduha u zimskomadu podrano je preko termikog efekta iz

dogrejavanih komora. Dovoenje vazduha ustaru plenarnu salu sa odvojenom sistemskomehnikom od glavnog postrojenja bilo je uporite

ondanje ininjerske vetine i zajedniki rad saarhitektima. U potpuno ispunjenoj plenarnoj salivazduh sa ca. 18C ili sa izraenim letnjimstanjem vazduha (akumulacioni efekat) dovoene odozgo, a usisavan ispod stolica u plenumu igaleriji za posete. Prazna plenarna sala moglase za odvod tetnih materija i za predhlaenjenono hlaenje) ventilisati prespajanjem

vazdunih puteva i odozdo; odvod vazduhaodvijao se prirodnim putem preko velike kupoleznad staklenog plafona i time doprinosiohlaenju zagrejane prostorije glasne kupole.

Energetske centrale istorijske zgrade dravnogparlamenta nisu bile, suprotno dananjima,smetene u samoj graevini, ve u kui zamaine iza dravnog parlamenta. Parni i elektrovodovi sprovedeni su preko hodnika zapovezivanje. U kui sa mainama, osam kotlovanije proizvodilo samo paru niskog pritiska, ve ielektrinu energiju, tako da se realizovalospajanje snage i toplote. U podrumu zgrade

dravnog parlamenta na parne vodove nisusamo direktno prikljuene stotine komora zazagrevanje vazduha, ve i pretvarai pare, kojisu proizvodili toplu i vruu vodu za gravitacionogrejanje. Preko dvostruko postavljenog voda zavraanje vazduha gravitacionog grejanja moguda se pokreu dva razliita grejna kruga.Zakljuuji moe se tvrditi da je ininjeru DaviduGroveu sa konkursnim nacrtom izuzetno uspelozameniti do tada jo nepostojee regulisanjetemperature za grejnu i ventilacionu tehniku uzpomo doteranog koncepta ureaja, da bi seobezbedio tedljiv rad. Neophodan zajedniki

rad sa arhitektima sproveden je na uzoran nainzahvaljujui stavovima Paula Wallota: on je usvoj graevinski koncept morao da integriemnogobrojne zidove kanala i celokupan


Podrumska etaaIseci iz nacrta i presek


Sala za sastanke, preseki komore za zagrevanjevazduha toplom vodom,presek i nacrt


13/18226

podrumski prostor da bi zadovoljio tehnikezahteve. Na sveanom otvaranju dravnogparlamenta 7. 12. 1894. Paul Wallot je,podseajui na sestrinske umetnosti arhitekture,slikarstvo i vajarstvo, govorio:

(Citat)Danas se govori o tri sestrinske umetnosti. Ali,u nae vreme pojavljuje se i etvrta, ininjerskaumetnost. Parna maina je za mene utolikonajvei umetniki proizvod, koji svrhu i sredstvostavnja u meusobno ispravan odnos, i akoteim zajednikom dejstvu svih umetnosti, ondasa njima ukljuujem i ininjersku umetnost.Pijem za spajanje sve etiri umetnosti, zanjihovo jedinstvo. (Kraj citata.)

Kod nerealizovanog konkursnog nacrta iz1993/94. godine dr. S. Calatrava (graevinsko-klimatski i tehniki koncept planiranja: HL-Technik AG, Mnchen) razvila se pod veomaslinim zahtevima planska filozifija, koja od onihkoji konkuriu zahtevaju i ekoloki koncept. Pri

tom se u provom planu nalazilo:

korienje prirodnih resurska koliko je tomogue,

izbegavanje tetnih materija, minimiziranje poronje energije, minimiziranje investicionih trokova, jednostavno odravanje i popravljanje.

Kod ekolokog koncepta planirane su svemogue pasivne mere za smanjenje potronjetoplote, za postizanje solarnih dobitaka zimi i zaminimiziranje toplotnih dobitaka leti. Zgrada je

trebala da reaguje, kako u podruju spoljnjegomotaa, tako i u unutranjosti na pravi nain naponudu okoline (sunce, vetar, temperature itd.) ida prirodnu ponudu usaglasi sa zahtevimakorienja u razliitim godinjim dobima.

Slika 312.5.Tehniki plan starog dravnogparlamenta u Berlinu

Shema vodova grejanjaparom i toplom vodom

Kinica


14/18227

Glavna taka pri razvijanju koncepta tehnike bilae korienje energije vetra za prirodnuventilaciju samih graevinskih tela (slike 313.i314), kao i prirodno osvetlenje i korienjeakumulacionih masiva (msivi graevine zahlaenje).

Dalji bitan sastavni deo je bilo istraivanjespravnog oblikovanja staklenih povrina kako upodruju sale, tako i u podruju kupole (slika315). Na kraju je predloeno hlaenje staklenogomotaa krova i kupole sa sivom vodom, sobzirom na optimalni odnos trokovi-korienje.

Slika 313.Statistika vetra na stanituBrlin-Tempelhof, vremenskiperiod 1969-1974

Srednje godinje brzinevetra u m/s

Srednja godinja raspo-dela pravaca vetra u %

Slika 315.Principijelno predstavljanjeostakljene varijante

Ostaljenje zatite od toplotesa unutranjom zatitom odsunca

Ostakljenje sa zatitom odsunca i sa fotovoltaikelementima(polutransparentno)

Slika 314.1.Egzemplarna raspodelapritiska na zgradi pri naletuvetra

cp = f(/2 w2

pritisak vrtlog

Slika 314.2.Prirodno strujanje oko i krozgraevinu usled nad- ipodpritiska

primarno strujanje sekundarno strujanje


15/18228

Slike 316. 1/3 16.2. pokazuju dnevni razvojemperatura u prostorijama u gornjim podrujimagraevine sa vodenim prskanjem u perioduepog letnjeg vremena, odnosno, u jesenjemprelaznom periodu. Ovo reenje moe da seuporedi sa slikom 317. na kojoj je prikazano

hlaenje spoljnjeg zida britanskog paviljona uSevilji. Slika 318.pokazuje shematsku strukturukorienja kinice radi redukcije optereenja zahlaenje graevine hlaenjem spoljnjegomotaa. Minimiziranje potrebe za elektrinomenergijom prema ovom nacrtu sledi kroz:

redukovanje snage hlaenja hlaenjaspoljnjeg omotaa vodom,

redukovanje vremena rada mehanikeventilacije kontinuiranom priordnomventilacijom,

minimiziranje potrebe za elektrinom

energijom optimalnim dnevnim osvetlenjempreko gornjih staklenih povrina.

Slika 316.2.Dnevni razvoj temperaturaprostorija ugornjem podrujugraevine, ostakljenje zazatitu od toplote sa vodenimprskanjem, jesenji prelazni

period

Slika 316.1.Dnevni razvoj temperaturaprostorija u gornjem podrujugraevine, ostakljenje zazatitu od toplote sa vodenimprskanjem, period lepogletnjeg vremena

Spoljna temperatura Temperatura krova Temperatura vazduha u

hali Oseana temperatura

Slika 317.Primer hlaenja spoljnjegzida na britanskompaviljonu, Sevilja(Arhitekt: Grimshaw, London)

Kinica

Pojedinano posmatranjeu 14 satiSpoljna temperatura 15C

Pojedinano posmatranjeu 14 satiSpoljna temperatura 31C


16/18229

Na kraju slika 319.predstavlja tok kvocijenata

dnevnog svetla u poprenom preseku krozgraevinu i pokazuje kvocijente dnevnog svetlaza vei broj zona, koji se nalaze znaajno iznad10% i time mogu da dovedu do istaknutogdnevnog osvetlenja. Kod ovog projekta se mogloveoma dobro demonstrirati uvoenje obnovljivihenergija i upotreba prirodnih resursa, pre svega itime, da se stara graevinska supstancareaktivira na ispravannain.

Potroa:WC-prostorijeVoda za batuTehnika vodaVoda za gaenjeVoda za ispiranjeVoda za prskanje

Slika 319.Tok kvocijenata dnevnogsvetlau poprenompreseku kroz plenarnu

salu u %

Slika 318.Funkcijska shema za korienjekinice i redukovanje optere-enja hlaenjem graevine sahlaenjem spoljnog omotaa


17/18


18/18

Documents

Tehnologija ekološkog građenja - Klaus Danijels