GRUJICIC I . MILOV AN, prof.

j

TEHNOLOGIJA ZANIMANJA

. -

ZA III RAZRED USMERENOG OBRAZOVANJA ZA ZANIMANJE INSTALATER VODOVODA I KANALIZACIJE

LOZNICA, 1979.

3

TEHNOLOGIJA ZANIMANJA y

ZA III RAZRED USMERENOG OBRAZOV ANJ A ZA ZANIMANJE INSTALATER VODOVODA I KANALlZACIJE

Autor:

Gruj iCic 1. Milovan, prof. Odobreno r~enjcm Komisije I.zvrlnog veCa Slrupstine SR Srbije za odobravanje rukopisa za udZbenike za osnovno i srednje usmereno obrazovanje i vaspitanje

05 br. 612-3Q4lf/17S Beograd, 24. 08. 1979. godine

Jlecenzentl: Krstic Anc1elko Lukic Vidoje

Lektor: Slavko Trifunovic

Izdavaf:

Obrazovni centar .Vujo Matic Loznica, Save Kovaceviea 1 .

TehnickJ urednlk:

Borisav Stanic

Tira.z: 2.000 primeraka

radna organizacija . PROLETER. Loznica, Filipa Klja,iiea 9

U v 0 D

Uvoitenjem reforme u sisitemu ~kolstva kod 'nas doslo je do mnogih pro-mena u procesu vaspitanja i obrazovanja. Ipak. najobironije promee u pro

2. SVRHA I ZNACAJ IZGRADNJE VODOVODA I KANALIZACUE \ Sa razvojem tehnickilLdostignuCa i Ijuds!te svesti oSeCa se sve v..eCa fiv()-

tna potreba za komforom Zivota i stanovanja~koja prima sve Sire, kako prillredno tMo i ~jalno i kulturno maeenje. Snabdevan ' e vodom i qd.vO!1enjem-Gtpadnih-voda i fekalija, predstavlja danas jednu od osnovnih otreba_saY.I:emeno fivota j rada Ijudl. Ove instalacije dobijaju. sve iiU primenu i od prvorazred.nog_ su mao eaja zaindustriju i bigjjenu gradova, nasclja, stanova i Ijud.i:l

Stambene prostorije u bigijeIiskom pogledu predstavljaju deo naselja. '{Kako_lju9,Lnajveei deo v.remena provode u svo'im stanovima, to se sv~Q...n~elje,

a u njemu i svaki stan posebno, mora o..Qremiti najosnovn!jim potrebama za savre-~eni.. nacin ~vo~ored Citavog niza raznih fakt~d kOjlfi zaVlS zaIavstvena zaj.lLta stanovnika naselja, OOnosno korisnika stana, najmaeajnije mesto ~uzima ju insta1acije zasru!bd~vanje vodom i odvo

Ako se iz odre

Razorno dejstvo leda usled sirenja najveee je od 2710K do 2670K ~o je od velike vamosti u tehnici rclavanja instalaci nih problema 0 remu se mora voditi ra~una pri projek tovanju instalacija kako za dovod vode za piCe tako i za odvodenje otpadnih voda Vamo je napomenuti da hemijski ~ista voda ne pro-vodi elektrifuu struju, barem je vrlo malo prvodi, tako da se prakti~no moze smatrati da nije provodnik elektri~ne struje.

Voda je takoc1e los provodnik toplote, sto doprinosi da primljenu toplo-tu dufe zadrlava, a to je od velikog znafuja u tehnici instalacija grejanja.

2.1.1 SfaJaee - pIJa&: vode

Da bi se veda mogla upotrebiti za pice mora da ispunjava izvesene us-love. Treba da je bistra i bez mikroba, bez boje i mirisa, da ne sadrli mnogo rastvorenih mineralnih materija, koje bi joj davale poseban t$ls (gQrak, sian, ki sec, zemljast), da je umereno hladfta od 280 do 4850K i da sadrZi dovoljno ras-tvorenog kiseonika, sto joj daje ugodan ukus, tj. Qni je pitkom.

Voda koja u sebi sadrZi mnogo rastvorenih soli kalcijuma i magneiijuma _ karbonata, naziva se .tvrdac voda. Ukoliko sadrli same male koli~ine zemno-al kainih metala, onda se takva voda naziva . mekac voda. Tvrdoea vode odrec1uje se higrometrijskim stepenima. Voda koja pokazuje tvrdoeu od 1 - 10 higromet. rijskih stpeni smatra se mekom, a od 10 - 20 pa i viSe higrometrijskih sltepeni je vrlo tvrda voda Tvrde vode nisu podesne za kuenu i industrijsku upotrebu. Ovo zbog toga, sto tvrde vode pri pranju trose velike kolieine sapuna a pri kupa nju ostvaljaju u posudama velike kolieine taloga. Ove vode u instalacijama tople vode, u industriji i domacinstvu, stvaraju vodeni kamenac koji osteeuje instalaci-onu mre!u.

Twda veda ne predstavlja nareCitu opasnost za zdravlje Ijudi, ali ona smeta tehnoloskim procesima mnogih industrija. yelila broj industrija u svojim proizvodnim procesima ne podnosi tvrdu vodu kao: proizvodnja konzervi, indu-strija tekstil3" koze, i leda, perionice i dr. Pored ovoga, tvrda voda ostvlja nasla ge kamenca u kotlovima i tirec1ajima za toplu vodu i tome slieno. Zbdg toga se za potrebe industrije tvrda voda omeksava odredenim metodama. N"ajcistije vode za pice su planinske vode. One su pitke, 5tO znaci da sadrle normalnu kolieinu ras tvorenih minera1nih matenja. Medutim, velika naselja nisu uvek u mogucnosti da se snabdevaju planinskom vodom, a eesto ni vodom iz bunara velikih dubina. Ra di toga naselja se najeesce snabdevaju vodom iz r eka (tekuee yodel , koje eesto prolaze kroz veliki broj drugih naselja i redoVDO sadrle dosta organskih materija i mikrorganizama. Pored toga 5tO se od vode zahteva da je kvalitetna, ona i u po-gledu koliCine treba da odgovara potrebama. Smatra se da j e za svakog s tanov nika naselja proseeno dnevno potrebno od 0,1 - 0,15 mS vode.

Veda za piee koja se uzima za snabdevanje naselja preCisCava se raznjm fiziekim i hemijskim metodama.

Fizl&e metode su filtriranje i destilacija, pri remu se filtriranjem od-stranjuju nerastvorene materij,e, dok se destilacijom veda oslobac1a rastvorenih materija Filtri za filtriranje vode nekada su bili obieni peScam, tzv . spari filtri. Danas se upotrebljavaju .brzi filtric sa prethodnim talozenjem, koje ubrzava talo-renje suspendovanih materija.

MIkroorgan_~ . ~ iz vade mo~ ~traniti isldjuavo hemijskim meto-dama, odnosno sterilizaclJom vode. Za manJe potrebe, uldanjanje bakterija iz vo-

7

de moze da se obavi i pomoeu specijalnih filtara od azbesta, gline, uglja, infuzori j ske zernlje itd. Ovi filtri se moraju eeUe slerilizovati u ras tvoru kalijumper. manganata, pa zatim u rastvoru natrijumbisulfata. ;

Postoji nac!:in pr&~tavanja vode od bakterija zagrevanjem do tem perature klju&nja, tj. do 37301(. Medutim, tako prokuvana voda postaje neukusna, jer se kuvanjem iz vode odstrani i kiseonik koji je bio rastvoren.

0dstranjivanje bakterija iz vode hemijskim metodama moZe se obavlja. ti na razne naane ito: pomoeu hlora, ozona i pomoeu ultravioletnih zraka. Me-todam hlorisanja vode, blor se moZe upotrebiti kao gasni hlor ill u vidu jedinje-nja, kao hlomi ktet ill hipohlorit. Kolic!:ina hlora, koja se upotrebljava za sterili zaciju vode, zavisi od koliCine organskih materija u vodi, kao i od toga da Ii je voda prethodno filtrirana. Za vodu koja prethodno nije filtrirana upotrebljava se f,. 10-1 ill 0,6 delova hlomog kr-eCl na 1.000.000 delova vode. Ukoliko je veda fil trirana, onda se na 1.000.000 delova vode upotrebljava 2 10-1 dela hlomog kreCa. Za stenlizaciju vode za piCe dovoljno je 1 1(}-4 do 3 1()-, (0,0001 do 0,0003 kg) blora na m 3 vode.

Ozonom, odnosno .metodom IO()Z()niranjac vode, ~to se obavlja specijalnim aparatima .ozonizerimac. U ove aparate se ubacuje ozonirani vazduh, koji se do-bija delovanjem elektriene varnice na vazduh koji prolazi pored aparata u ko-me se vrsi pra!enjenje elektriene struje, odnosno stvaraju elektriene varnice. Ozonizer moze dnevno da sterilizuje oko 200.000 m S vode.

Dobra strana ove metode za sterilizaciju vode sastoji se u tome, ~to se u vodi, koja se sterilizuje, ne unose nikakve strane materije. Ovom metodom se mikroorganizmi u vodi ubijaju brzo i sigumo.

Pornoeu ultravioletnih zraka bakterije se u vodi ubijaju sa razdaljine od 3 . 10-1 (0,30) m. Da bi se ova metoda sterilizacije vode mogla primeniti, voda mo-ra pretbodno dobro da se izbistri i da se iz nje odstrane koloidne i obojene mate ri ie. Ovo je vaZoo zbog toga da bi sterilizacija pomoeu ultravioletnih zraka bila sto sigurnija i potpunija.

Savremena nauka, kao i dosadasnja iskustva, odredili su minimalne ko-lir.ine korisnih sastojaka vode za pite, kao i maksimalne kolicine nepozeljnih sas-,ojaka.

Kod ovoga se ne sme zaboraviti da se kolicina tih sastojaka u vodi to-korn godina menja a u vezi sa promenom vremenskih prilika. Zbog toga je nu i na s lalna analiza vode za pite. jer utvrdene kolicine sastojaka po jednom li'tru vode su krajnja granka, koja se ni u kom sluc!:aju ne sme prekorac!:iti. Treba ima I i na umu da i najsavremenija analiza vode za pite sarno p ruZa sliku s tanja vode u momentu kada je vrsena analiza Posto su promene moguce i ces te to je nuZno d2 se i analiza vode za pice vrsi sto ceSce, posebno u slucajevima kada se snab-devanje naselja vodom obavlja iz lekucih voda

2.2. Snabdevanje naselja vodom

Svako savremeno naselje zahteva velike koIicine vode. Potrebne kolicine vode u prvom redu zavise od samog karaktera naselja. Pri izgradnji naselja os-novni problem je njegovo snabdevanje vodom. Ako na podrucju naselja ima dovo-Ijno podzemne vode, ali na manjim dubinarna, onda treba posebno povesti racuna o tome da se crpna mesta postave izvan naselja i uzvodno od njega, raeunajuc.i prema smeru toka podzemnib voda. Ukoliko se naselje nalari na krlevitom pod

8

rucju, crpno mesto se ne sme postavi ti oko izvora vode ni ti oeposredno uzvodno od njega , a oi tako da 000 lefi u pravcu odakle izvori dobijaju vodu, Sve ovo ima za cilj da se crpna mesta za soabdevanje naselja vodom zastite od zagadeoja or gaoskim materijama, sto neposredno dovodi u pitanje zclravlje stanovnika nase Ij a

Potrebe naselja za vodom mogu se pokriti jedino raspoloZivim koliCina rna vode koja se nalazi u prirodi. Potrebna voda uzima se sa prirodnih izvora, iii se izvori veStalli stvaraaju koriscenjem podzemnib voda, a u najgorem slu eaju koriste se povrsinski tokovi voda u neposrednoj bliiini naselja ill u ojegovoj bllioj okolin L Pri tome sva mesta snabdevanja vodom moraju se nalaziti na uz vodnoj strani naselja.

Prema tome, za snabdevanje pojwioib naselja vopom koriste se uglav-nom:

a) poviSinske vode reka, jezera, potoka, b) podzemne vode, i c) u nedostatku povrlinske i podzemne vode koristi se atmosferska voda

-kiSnica. Sto se kvaliteta tice najbolja je -podzemna, a najlosija je povrsinska vo

da. Pri koriscenju povrsinskib voda za snabdevanje naselja vodorn za piCe, neop-hodno je da se one prethodno preciste i sterilizuju, pa tek onda da se koriste za potrebe stanovnistva.

2.3. Pofromja vode

Dnevna potrosnja vode po stanovniku varira i to znatno u pojedinim naseljima i krajevima. To zavisi od citavog niza razlicitih faktora. Tamo gde u pri rodi nema dovoljno vode, stanovnistvo se sticajem okolnosti, priviklo na manju potrosnjl,l. Takoc1e, manja potrosnja vode, ako nije u pitanju nestasica vode, je i dokaz niske civilizacije stanovnika takvog naselja. 'Ali je neoboriva cinjenica da, kada se naselje obezbedi dovoljnim koliCinama vode; potrosnja permanentno raste pokazujuCi stalnu tendenciju porasta. Tada se moraju primeniti mere cija je svr ha ogranicenje i svodenje te potrosnje u garnice koje odgovaraju raspoloZivim ko-licnama vode na izvoris tu sa koga se naselje snabdeva kvalitetnom vodom. Mere koje se pri tome preduzimaju su uvodenje vodomera, koji obezbeduju placanje prema utrosenim kolicinama vode, kao i odgovarajuCa ceoa za utrosak vode.

Javne potrebe za vodom obuhvataju potrosoju vode u objektima javnog karaktera, potrebe u vodi za pranje i polivanje trotoara, ulica i trgova, zalivanje parkova i nasada , ispiranje l:ana la i dr. Dnevno, javna pOlrosnja vode u naselju po staoovniku je redovno veta, ukoliko je i naselje vete. U istom naselju potro-snja vode raste proporcionalno porastu stanonvika naselja kao i stepenu opste obrazovanosti i kulture stanovnika.

Prilikom projektovanja sistema za snabdevanje vodom svakog objekta treba pre svega da se odredi koliko vode i kakvog kvaliteta jepotrebno dopremiti datom objektu. Voda iz gradskog vodovoda troSi se za vrIo razlicite potrebe. Je-dan Covek pod normalnim uslovima Zivota i fzickog napora trosi za pice 1 100s do 2 1(}-3 (0,001 do -0,002) IDS. dnevno. Medutim, njegove potrebe za vodom za druge svrhe relativno su velike. One obuhvataju u domacinstvima kuvanje, pranje, lrupanje, pojenje stoke i zalivanje povrtnjaka ill cveea, a pored toga obuhvataju

9

razli~ite po1rebe, za gradske potrebe i industriju. Me

a) tmom stanju kada more biti: kifuica, bunarska, izvorska, reCna, je. zerska i morska;

b) u gasovitom stanju - vodena para, i c) cvrstom stanju - sneg, inje i led. Bez obzira u kakvom se agregatnom stanju nalazi u prirodi, ona se nazi

va prirodnom vodom .i uglavnom se deli .Ila: obicnu i mineralnu. U obiene vode spadaju izvorske i bunarske vode kao i barske, te vode

potoka, jezera i mora. Zavisno od porekla, primese koje zagaduju vodu, u vodi se mogu nalaziti

u rastvorenom iii suspendovanom stanju. Ki~nica koja sadrli najmanje primesa uvek sadrZi rastovorene gasove 0.2, co.2 i N2 i eestice pruine, garefi i slieno.

. . U podrucjiroa sa razvijenom industrijom gde je znatan sadr!aj 50.2 i 5o.a, ki~nica moZe sadriati i ove gasove.

2.42. Plja~ vade

Bunarske vode se dobijaju iz manje iii vere dubine zemlje. o.ne iroaju najviSe moguenostIi i wemena da u zemlji dodu u dodlir sa mineralima, da ih u graaticama njiliove rastvorljavosti rastvore i da nam pomaZiu kao vOOe sa najveCim sadrZajem mmerala, najccice kadxmata. OSilIll ovili mi.nerala ave vode mogu sa driati sulfate i sulfJide. bikarbonate ,i itd. .

o.d sadrlaja mienrala, sulfata i nekih gasova u mnogome zavisi i kvali tet pijace rode. Tako na primer karbonatna tvrdoea dolazi od karbonata i bikarbo-nata kalaijuma i magnezijuma i ona j~ pitka do tvrdoee od 15 nemai5kib stepeni .

. ,

2.4.3. Izvorska voda

Kvalitet vode zavisi od sastava i podrucja kuda prolazi. Nastaju jedno-stavno procliranjem ki~nice kroz povr~inu tla do ustaijenih kanala Pri tome ova voda dolazi u kontakt s mineralima koje poiako rastvara ali je kontakt manje prisam jer voda kroz zemlj.u teee u tanjem iii debljem mlazu i vreme kontakta je znatno krace nego kod bunarskili voda. Iz tih razloga sadrlaj rastvorenih materi ja nije veliki niti je suviSe razvrstan sa izuzetkom voda koje izviru iz velikih duo bina. Dakle, sadrlaj primes a kod izvorskih voda gotovo je identican kao kod bu narske. ali u umanjenoj meri. Kvalitet vode zavisi od sas tava zemlji~ta kroz koje prolazi, od goclimjeg doba.

2.4.4. Reena voda

Reene vode su uglavnom iste kao i izvorske. sarno ~to su ove vode za raz-liku od izvorskili zasieene grubim primesama: pesak, zemlja, Zilje i drogo.

2.4.5. Jezerska voda

Jezers'ke vode mogu bin vrio razlicite, zavisno od uticaja porninsk.ih i reCnih veda. Kod manjih jezera u reenim to'kovima, jezerska voda se ne razlikuje od re6ne vode. Kod veeih jezera, sastav rastvorenih soli i temperatura vode vari-raju zavisno od dubina Prema dnu jezera kvalitet vode se pribliZava kvalitetu

11

bunarske vode. Kod zatvorenih j ezera, bez odli"anja, sadrlaj ras tvorenih soli je daleko veei nego kod bunarskih ili izvorskih voda. l ove vode rnogu sad rfavati gruba i koloidna oneciSeenja.

2.4.6. Morska veda

Sadrfaj soli u ovoj vodi neuporedivo je veei nego li u rekama i jezerirna. Na primer u morskoj vodi se nalaze sledeee soli: hloridi natrijuma i magneziju rna; sulfati magnezijuma i kalcijuma; bikarbonati kalcijum i rnagnezijum kao i bromida. Osim pomenutih soli u morskoj vodi preovladavaju sumpor, stroncijum, bor, fluor, silicijum, litijum, olovo, jod, fosfor, barijum, gvoide, bakar, zlato itd.

Karakteristiene razalike izmellu refuib i morskih voda su u tome ~to su minerali u rel'bim vodama uglavnom soli kalcijuma i magnezijuma i to naj~ bi karbonati, dole su soli natrijuma matno manje sacirtane, a u rnorskoj vodi je to obmuto.

To dolazi otuda ~to su soli natrijuma uglavnom rastvorljive a za floru i faunu gotovo neupotreb)jive, a soli kalcijuma i magnezijuma predstavljaju bitan mineralni dec za razvoj lore i faune.

Druga karakteristiena pojava je vidno manji sadrlaj kalcijumovih soli u morskoj vodi u odnosu na natrijumove soli.

U zemljistu je kalijum u svojim kompleksnim jedinjenjima mnogo stabil nij i, a u biljnom svetu mnogo vaZniji od natrijuma.

2.4.7. Lekovite vode

U miniralne vode spadaju one vrste voda koje sadrle izvesnu kolicinu rastvorenih lekovitih minerala. Ukoliko su tople, one se nazivaju terme. U lekovi-te mineralne vode spadaju radioaktivne, gorke, kisele, gvoidevite, .sumporovite, jodne itd.

2.5. Odriavanje 1 potromja vode

U prirodi je voda najrasprostranjenija materija, a moze biti u teenom, cvrstom i gasovitom s tanju. Nalazi se u atmosferi (vodena para). na povrlini te-rena (lednici), mora, jezera, r eke, m ocvare i u Zemljinoj kori (podzemna voda). Pozato je da se 70,8% Zemljine povrsine nalazi pod vodom. Ukupna kolicina vode u svim navedenim sredinam a p rocenjuje se na 1,50 101! mS, a mora ~ okeani oko 1,35 1012m 3 vode. Podzemne vode na dubini od 8 102 (800) m ima oko 4 109m s, a priblii:no isla kolicina nalazi se na veeoj dubini u Zemljinoj kori.

Voda j e u prirodi u stalnom krui;nom k retanju. Pod dejstvom (oplote i vetra nastaje isparavanje sa vodenih povrlina, Zemlje i biljaka. Stvorena vodena para u atmosferi (tzv. stratosferi) gradi oblake, kondenzuje se i YmCa na Zemlju u vidu padavina. Kad dospe na Zemlju, voda otiee, ponire i isparava se. Pokretac navedenog stalnog kruZnog toka vode je suneeva energija.

Proces isparavanja, tj . prelaz vode iz tecnog a re(fe i iz tvrstog u gasQ. vito stanje, deSava se svuda na Zemlji. Intenzitet isparavanja zavisi od tempera-ture i vla!nosti vazduha, reljefa terena, vegetacije i drugih faktora.

Kolicina vode koja ispari sa povrSine reka, mora i okeana matno je veca ad kolicine koja se u vidu padavina YmCa na istu povrSinu. Visak isparavanja u

12

vidu vodenog taloga pada na kopno, a pribliino je ravan kolitini vod!! koja sa kopna otite u more i okeane.

Pored ispravanja vodenih povrlina veoma je izrafeno isparavanje vode sa zemljBta, sa rastinja posle padavina, a izrueno je i ispu~tanje vodene pare preko mea. Biljke preko korenja uzimaju dosla vode, da bi je, uz zadrlavanje sarno male kolitine, ispustile preko IBea. Rafuna se da od jednog m S vode blljke zadrie najvBe 2, 100s do 3 100s (0,002 do 0,003) m 3, a ostatak ispari. Jedan struk kukuruza, na primer iscrpi iz terena 2 10-2 do 1.2 10-1 (0,02 do 0.12) m S vode za vreme svog postojanja. a odraslo bukovo stablo isorpi tokom leta oko 9 ma vode.

Vrsta vodenog taloga koji pada na Zemiju zavisi od temperature vaulu ba. Pri temperaturama u atmosferi iznad nule, talog je U obliku tetnosti, a pri temperatura ispod nule u ~tom stanju.

Kolillina padavina izra!ava se u mililitrima iii litrima na kvadratni me-tar. Na kolifuru padavina utifu mnogi faktori ali su najva!niji.: geoglafska sirina, reljef, vegetacija i b1izina vodenih povrlina (mora, jezera, reka). Po pravilu, koli t ina padavina se pove6iva sa visinom terena. lznad sumskih terena ima viSe pa davina nego iznad goleti. Padavine iznad mora vere su nego iznad kopna. U obIa stima oko polutara pada najvise atmosferskog taloga.

Jedan deo atmosferskog taloga ponire u teren (upijanje iii fil tracij a). Poniranaje vode zavisi od poroznosti i geoloske, strukture tla" reljefa, vegetacije i drugih !aktora. Za svaki teren moze se odrediti procenat padavina koje poniru. Ako je zemljjste poramo voda brzo ponire. Kada je tere," strm, slivanje je nagio, a poniranje slabije. Rastinje zadrlava padavine pa je poniranje veee u predelima pokrivenim ~umom. Za vreme pljuskova poniranje je manje, jer je naglo oti

3. SNABDEVANJE NASELJA VODOM

Ako jedno naselje raste po gustini naseljenosti ose61 se potreba za za. jednickim snabdevanjem vodom, za javnim vodovodom. Snabdevanje velikog nase-lja ne moZe zavisiti od pojedinacnih izvoriSta vode, kao sto su izvori, bunari ill cisteme, malog kapaciteta. iz kojih se snabdeva jednG domacinstvo ill. mali broj domacinstava u blizini. Porast koncetracije stanov:nistva oteZava postavljanje bu nara koji daju vodu zadovoljavajueeg kvaliteta, a isto tako i do meteorske ill po-vrSinske vode je sve teie doci, tako da pojedinaeno snabdevanje vodom postaje nemoguce. Na taj nacin nastaje potreba da se za svako vere i gusee naselje traZi izvoriste koje ce zadovoljiti sve potrebe za vodom u naselju i to kako po koliCini tako i po kvalitetu. Ovakvo izvoriste se bira tako cia se buducim razvojem ilase lja, razvoj naselja ne ugroZava vee da u dogJednoj buducnosti zadovolji potrebe za vodom u naseJju. Ponekad, za velika naselja koristi se i vise od jednog izvori sta, jer je tesko na jednom izvoristu obezbediti dovoljnu kolicinu vode, ill je ne-

eko~omieno ceo grad snabdevati vodorn samo sa jeclnog mesta. Tako postaju grads-ki vodovodi, kojiJna se sa jeclnog ill sa nekoliko izvorista dovodi voda za naseJje i tu se raspodeljuje svim potrosacima putem jaYne razvodne mreze, pod pritiskom. Ponekad se zajednickim sistemirna za snabdevanje vodom obuhvata veci broj na selja, ako svako naselje ne raspolaie zadovoljavajucim izvoristern vode. Takvii vo-dovodi se nazivaju interkornunalni vodovodi. U slueaju potrebe, kvalitet vode se popravlja u narocitim instalacijama za popravku kvalaiteta vode.

To maci da snabdevanje iz zajednickog vodovoda irna niz preimucstava [lad pojedinacnim snabdevanjern, kao 5to su:

- za javne vodovode se uvek bira voda najboljeg kvaliteta od svih onih koje stoje na raspolaganju;

- ukoliko izvoriste vode dobrog kvaliteta nije dovoljne izdasnosti koristi se i voda slabijeg kvaliteta;

- J,.-valitet vode u javnim vodovodima se stalno kontr::liSe i time se obez beduje neophodna sigurnost zastite zdravlja potroSaea;

- voda se u savremenim vodovodima provodi zatvorenim cevima pod pritiskom i tako je pod normalnim uslovima, iskljuceno svako nakadno zagaadi-vanje vode.

Javni vodovod u izvesnim slueajevima moZe predstavljati jedlni nacin za-stite zdravlja stanovnistva. Poznati su slueajevi naSih naselja u kojima se javlja endernni nefritis ciji uzrok pojave nije utvr

Javni vodovod, medutim, moze predstavljati i veliku opasnost. Javnim vodovodom, ukoliko je on lose projektovan, iIi nesuuCno izveden iIi se njime ne-stnlCnO rukuje, iIi nastupe neredovne prilike (sleganje terena, toplotne iIi druge preterano velike di:latacije cevi, poplave, zemljotres i drugi uzroci matnijih d~rmacija cevovoda, pramjenje mrefe usled nedostatka vade itd.), mogu se nJlme brzo preneti klice zarnzne bolesti (iIi drugih kakvih stetnih sastojaka) i prosi-riti na celo naselje za veoma kratko vreme u vidu epidemije. Primeri ovakvih po. java poznati su u isloriji vodovoda u naSoj i .drugim zemljarna. Takve pojave ret: ko mogu nastupiti u retko naseljen\m mestima, gde svako domacinstvo ima SVOJ bunar.

U izvesnim pojavama vada se susreCe iIi meSa sa drugim materijama ali se ne vezuje hemijski sa njima vee se pros to sa njima meSa iIi ih rastvara. Ako su materije sa kojima se vada pri tome meSa kakvi otpaci iIi prljave mate-rije, ona se i sarno prlja iIi zagaciuje. Da bi opet bila Cista iz nje se moraju ad-straniti materije koje je prljaju.

U naseljima i u industrijama, voda koja pada iz atmosfere, podzemna voda, voda u otvorenim tokovima iIi jezerima i barama dolazi u dodir sa razno-vrsnim otpacima i njime se zagacluje.

Najopasnije po zdravlje od svih prljavih voda su nesumljivo upotrebljene vode. Ove vode sadrle sve otpatke svakidaSnjice u suspendovanom iIi rastvorenom obliku. Posto su posluiile svojoj nameni u kuCi iIi indus trij i, Ij. posto su upotre-bljene u korisne svrhe i tom prilikom pokupile sve moguce olpatke mineralne i organske prirode kao i mikroorganizme, u ovim vodarna veoma lako dolazi do truljenja.

U mademo urecienim naseljima u kojima postoji javni vodovod iz koga se svako domacinstvo snabdeva vadom pod pritiskom dovedenim u svaki stan, postoje dye vrste upotrebljivih vada.

U prvu vrstu dolaze vade koje su sluiile za pranje povrCa i za drugu pri-premu hrane, za kuvanje jela, za pranje sudova, vode iz umivaonika, kupatiJa, pe-rionica, za odrlavanje cistoce stana. Pored tih voda jos i vode iz klozeta i pisoara (i stalske vode ponekad). Sve se ove vode nazivaju domace upotrebljive vode.

3.1. OpSte snabdevanje vadom

Objekti preko kojih se snabdeva staovnistvo naselja i gradovi vodom mo-gu imati javni karakter, za kolektivno snabdevanje slanovnistva vodom ili lokalni karakter pri cemu sluie za snabdevanje vodom sarno pojediuih zgrada. Bilo da se radi 0 objektima za snabdevanje vodom lopsteg iii pojedinacnog znacaja ti ob jekti moraju da obezbede dovoljnu kolicinu vode koja treba da je. takvog kvali-teta kakav se uslovljava za dobru i zdravu vodu za piCe. Snabdevanje vodom ne predstavlja veliki tehnicki problem gde ima velike kolicine podzemne vode, uko-liko je ona dovoljno zastieena ad zagaciivanja s~ povrsine. Za snabdevanje naselja vadom postoje razliciti objekti koji cine delove sistema za snabdevanje vodom i to:

1. Objekti za zahvatanaje vodom - zahvatne gracievine (kapta1e na re-kama, jezerima - prirodnim iIi veStackim) na prirodnim izvorima: galerije. buna-ri i niz.ovi bunara za zahvatanje podzemnih voda, sabime povrline i cisteme za meteorsku vadu.

15

2. Objekti za popravku kvaliteta vode, ukoliko voda na izabranom iz voriStu ne odgovara odredenim osobinama, njen kvalitet se mora popraviti na naroCitim instaJacijama za popravku kvali teta vode. Instalacija mora obavezno bili postavljena izmedu izvori~ta i potro~ata.

3. Objekti za sakupljanje i fuvanje ~iste vode, za iz.raWlavanje razlika izmedu dolicanja vode i potro~nje i za odriavaanje potrebnog priliska u mreZi -rezervoari .

3.2. Kapta!e V Povdinske i podzemne vode se kaptiraju (hvataju) i koriste za napajanje

vodovodnih instalacija Uredaji u kojima se mi hvatanje vode nazivaju se kap-tatnim ob jektima (51. 1.).

-

S l.iKAP IAiNI OBJEKA~ .~ Sabirna Jt.omora; /1 Zcrlvarccniacro ,

P-jp,.,JI(/, I; two i OtOd'vod; V) /W1ti1ctcljo .

3.2.1. Kaptah Izvora .(i!esme)

Ovi objekti su tako konstruisani da se sastoje od dye prostorije ito: sabirne i prolazne.

Sabirne prostorije sluie da kap-tiranu vodu prikupljaju i vrsi tao loiemje ukoliko u njoj ima mulja i peska.

U prolazne prostorije su sme~teni uredaji za rukovanje kaptainim objektima koji se drugaCije zove zatvaraenicom jer se u ovoj pro-storij i naJaze dva zatvara~a koja

sluie za regulisaje ispustanja i pre-livanja vode iz sabirne prostorije.

Ako se za napajanje vodovoda koristi voda prirodnog izvora, onda se kapta2:n.i objekat gradi na samom izvoru.

Pre donosenja odluke 0 kaptiranju odredenog izvora treba izvditi ispili vanje izdamosti izvora. Ocena izdasnosti izvora od oka nije pouzdana. Merenje iz-daSnosti izvora se vrsi svakih 10 dana u toku 1 - 3 godine, a posebna pafnja se obraea poste padavina. Kotebanje najmanje iznad 1:50 su nepovoljna jer je u tak

16

vim uslovima nedovoljno filtersko delovanje zemlji~ta. Pored izdasnosti odreduje se i temperatura vode koja u toku godine treba da iznosi dspod 271oK. Uporedo sa merenjem izdaSnosti uzimaju se povremeno uzorci vode za analizu, a najrnanje jednom godisnje.

Ako su osnovni slojevi kroz koje dolazi izvorska voda pokriveni relativno tankim slojem nanesenog materijala debljine 2 m, taj materijal se uklanja.

Kaptaia mora biti neprqpusna na svim delovima izuzev predvidenih mesta za u1az, odvod i pre1iv vode. KaptaZni radovi moniju biti izvedeni strucno i od materijala dobrog kvaliteta. .

Bakterioloska ispitivanja izvora pre kaptiranja ne daju uvek pouzctane rezu1tate. Za hvatanje izvora ima raznih i tipskih planova, ali"je oblik zahvatne gradevine razlicit i prilagoden specifiCnim uslovima. Oblik gradevine moze se ko-naeno odrediti tek kada se izvor otkopa Pri otkopavanju izvora ide se za mestima iz kojih izbija voda Ako izbija na padini brda kopa se horizontalan rov, a a1to je nvarni izvor 1ropa se jama u dubinu.

Sporedne izvore treba otkopati pri otkopavanju glavnog iZvora. KaptaZna gradevina izvora mora se fundirati na vodonepropusnom sloju. Pri izgradnji kap-tafa ne sme se koristiti jak eksploziv, vee barut ill drugi odgovarajuCi eksploziv u manjim nabojima.

Kaptafua gradevina se pravi od betona koja mora biti spolja i iznutra ~ izolovana, uglaeanom kosuljicom od cementnog maltera najmanje debljine od.

2 1(}-2 (0,020) m. avo je potrebno radi oCuvanja prirodnog kvaliteta vode i nepro-pustljivosti.

, Ako ne postoji dovoljan zastitni sloj terena iznad izvora. tlo treba otkriti i postaviti sloj ilovaee debljine 5 I(}-l (0,5) m . Oko kaptaie treba izvesti iviCni kanal za spreeavanje prodora atmosferskih voda na ,kaptaii.. U prolece i jesen uzorke vode treba uzeti nakon obi1nih padavina.

Prelivna voda odvodi se najmanje 6 m od kaptaZe. Ispusna cev prelivne vode mora biti zatvorena. tzv. iabljim poklopcem koji otvara prelivna voda.

Ventilacije, preliv, izliv i ulaz u kaptaZu moraju biti tako izvedene da se nista ne moze ubaciti ni uliti u vodu kao i da se spreCi prodor insekata i gmiza-vaca.

Ventilacione glave i vrata treba graditi od gvozda i dobro ih izolovati od korozije. Vrata treba snabdeti bravom sa narocitim kljucem.

3.2.2. KaptaZa povrslnskih voda

Povrsinska kaptaZa moze bili obalska i reena. Obalske kaptaze e grade na obali reka ill jezera, a reene se postavljaju ~ to blize matid reka. Recne kaptaze se takode koriste kod jezera i akumulacija.

Obalske kaptaZe se primenjuju kada je dubina reka kcid obala 2 - 3 m kod rnalih tokova ill kada postoje uslovi za produbljavanje dna reka.

3.2.3. KaptaZa atmosfersIre vode

Koristi se u bezvodnim mestima. Voda se moZe sakupljati u cisterne po-jedinacno i grupno za vi~e kues ill citavo naselje. Treba da obezbede vodu u pe-riodu ~e koja traje od 60 do 120 dana

,-.,

"-____________ .....t_. "--' < - 17

Obezbedenje vode za potrebe vodovoda u bezvodnim mestima vrli se iz rezervoarasabirnih cisterni u duiem vremenskom periodu kao neophodnim re-zervama.

3.3. Cevnl bunarl

Prave se putem bu!enja u zemlju vertikalnih cilindrifuih kanala - bu!o-tina .U vecini sIu~jeva treba zidove bu!otina uCvr~Civati relitnim ill betonskim cevima koje obrazuju cevni bunar. U granicama vodonosnog sloja, da bi se omo-gucilo uzimanje vode iz zemlj~ta, pravi se od perforiranih cevi testo snabdevenih specijalnim filterima.

Cevni bunari se obimo primenjuju kod relativno dubokih vodonosnih slojeva u zavisnosti od debijine sloja zemlje. Otuda i karakteristitna osobina cev nib bunara jeste u tome ~to. inia mali prefuik koji olakSava prolaienje kroz vern debljinu sloja. Cevni bunar moZe biti korueen za dobivanje podzemnib voda kako pnih koje nisu pod pritiskom tako i onih pod pritiskom. .

Radi snabdevanja vodom veCih razmera potrebno je izvesti vi~e cevnih bunara objedinjenih u zajednicki sistem vodozahvatnog objekta, odnosno u jedan zajednitki zbimi bunar.

Ovako dobivena voda je z.aStiCena od zaga

dovoljnih proticaja vode u povrlinskim tokovima, zaddaremo se n~t~ vie ~ ovim objektima. Zahvatanje vode tZ prirodnih jezera je slieno z::n~a~Ju vade ~ vdtackih jezera, mada je n~to manje sloZeno jcc zahteva manJe I Jeru:ostavmJ~ objekte. Zahvat vode iz jezera i a1.'UIIlulacije treba izvrliti po mogucnosti na dubl ni od 10 do 30 m a najmanje od 3 do 5 m iznad dna jezera. .

Na akumulacijama se neposredno pored brane grade zahvatne grat1evme vade. Zahvatne grat1evine vode jezera i akumulacije omogucavaju kori~renje vade sa raznih dubina, zavisno od kolicine, odnosno nivoa vade.

V~taCka jezera iIi akumulacije dobivaju se, bilo podizanjem vodostoja, bilo iskopavanjem rezervoara u zemljL Ponekad ovi objekti sluie same jednom cilju, na primer za snabdevanje vodom naselja ill industrije, a ponekad i za vie ciljeva kao na primer.

- snabdevanje vadom domaCinstva, farmi, industrije; - is~tanje upotrebljivih voda i drugih gradskih i industrijskih otpad

nih voda; - navodnjavanje obradivog zemljita; - proizvodnja energije; - poveeanje proticanja pri maloj vodi radi plovidbe iIi razblaZenja ot

padnih voda u donjem toku reke; - rekreacija - ribolov, veslanje, plivanje; - ~tita od poplave. Dobro je da se jedna akumulacija koristi za ~to vi~e ciljeva iz ekonom

skih razJoga. U snabdevanju vodom osnovni zadatak akumulacija jeite da omoguci

caspoJaganje potrebnom koliciom vode u svako doba, ali da utieu i na izjednaea vanje i pobolj~anje kvaliteta vode. Proueavanjem ovih promena bavi se linkolo-gJja, nauka 0 jezerima, iIi sire nauka 0 kopneninl vodama.

1)'0 Vt/ (; 3.6. Vrste razvodnlh IDrem --'~------------'-Situacioni plan podeone mrde uslovljen je pravcima ulicnih blokova, reljefu terena i gustinom Daseljenosti potrosaea. Situacioni plan mreze zavisi i od nacina dovot1enja vode; od ulaznill tacaka (taCaka na peri ferij i grada gde se voda dovodi glavnim dovodima) kao i od polofaja rezervoara. Po~to su ovi. uslovi mnogobrojni i razliciti za svako naselje, to se i plan vdovodne mreze moze raci onalno projektovati sarno metodskorn analizom uslova i poredenja nekoliko vari-janti. Cevna mre!a se sastoji iz jednog iii vise glavnib dovoda kfJ j ima se sva voda! dovede do naselja na jednu ili na vise taeaka. na periferiji naselja. Oda tIe se daJje deli ograncima cevi vezanib za glavni dovod, iIi se najpre vodi u rezervoare pa se iz njill razvodnim cevima deli ograncima.

3.6.1. Granaste mrd.e v

Ove mreZe polaze ad rezervoara i idu prema mestima potrosDje, tako da voda tcCe cevovodima samo jednim smerom. Ovaj sistem se rede upotrebljava u gradovima.

Njegova prectnost je u tome sto je jeftiniji od sistema prstenaste mreZe a glavni nedostatak .ie 510 potpuno obustavlja vodu mZvodno od mesta gde se vcli opravka. Za grananJe vodovodne mreZe u naselja i gradove kroz popreene ulice,

19

skretanje iz pravca i izvodenje drugih konstruktivnih pojedinosti na mreZi, upo-trebljavaju se tzv. .fazonski delovi. Svaki od ovih delova ima svoju odgovara jucu funkciju i naziv. Sva1ca grana mrez.e treba da je snabdevena zatvaraWm. Za tvaraCi. ill zasuni upotrebljavaju se za zatvaranje pojedi.n.ih linija vodovodne mreZe. Ovi zarvarncr se postavljaju u zemlju sa kompletnom garniturom i uliCnim poklop-cern. Ugrac::tena garnitura sibera (zasuna) ima vertikalnu sipku sa eetvrtkom na kraju na koju se stavlja kljuc i taka se vrSi zatvaranje i otvaranje zatvaraea (51. 2.). Ukoliko je zasun veci od " 2.10-1 (0,20) m obavezno se gradi sahta za po-sluZivanje.

6RANAST A MREZA S l. 2 .

3.6.2. Prstenaste (zatvorene) mreie . U ovim mre2.ama,a voda kroz svaki ogranak moZe kretati u oba pravca.

NajeesCe se cevi u prstenastim mre2.ama napajaju sa oba kraja, pa se zbog toga pritisci bolje ujednaeavaju i bolje koriste nego u granatoj mreZi. Kada se desi kvar na gJavnoj napojnoj cevi, defektno mesto se izoluje zatvaracima dok se ne popravi, a za weme opravke os tala mreza se napaja kruZim putevima, tako da defekt u jednom delu ne znaci i prekid snabdevanja dela mrde nizvodno ad de fektne deonice (51. 3.).

51. ~. 3.7. Sistem vodovoda V

Sistem vodovoda maze biti: reonski, mesni i grupni vodovod. Ako se preko vodovodne instalacije snabdevaju vodom sve kategorije potrosaea (komu nalni vodovod, za domacinstva, industrijski vodovod, zeleznicki vodovod), onda je takav vodovodni sistem poznat pod nazivom reonski vodovod.

20

Ukoliko se vodovodom zadovoljavaju potrebe za vodom i sk1ju~ivo sa jed. nog mesta, tj. naselja ili grada onda se takve vodovodne instalacije nazivaju mes-oim vodovodom. Grupnim vodovodom se nazivaju ure/taji koji snabdevaju vodom niz naseljenih mesta, grupu naselja, odnosno grada. U zavisnosti od karakteris,Si' ka i stepena udaljenostLprimdnpg izvorHla, terenskih topografSkih uslova i koli ana vode koje se transportuje mogu da se primene rami sistemi transporto-vanJa vode 1 u skladu s tim usv~e rami tipOVl 0 Je ata za transportovanJe.SVi I!ciktiCrio ISKOnstlVl tiJ?Ovi t.akyjh 0 . ekat~ mQgU da se podele u dYe osnOVDe

...&!!! ; - gravitacioni vodovod, i

s vanj-..... 3.7.1. Gravitactonl vodovod v-

On je tako projektovan i izveden da vocla sopstvenim padom stvara u ra7iVOdnoj mreii dovoljan pritisak koji je dovodi do mesta potroSnje, a moZe se postia sarno pod povoljnim topografskim uslovima podru~ja sa kojeg se uzima voda za snabdevanje naselja i nalazi se na visim kotama od mesta potrosnje. Tako voda obezbcluje sopstvenim padom odgovarajuCi pritisak. (S1. 4.).

---

=- 6 ---:::...:::. -- - --.JL - 1

--

----

SI. 4. A - bazen, b - rezervoar za vodu, B - p01!rosa~, (a - b) dovodi vode pod pritiskom i a - b 2 j b3 - tunel za dovod vode gravi tacijom.

KoriUenje gravitacionog vodovoda je ekonomi~nije . Me~utim i ' prilikom ispunjavanja tog uslova, postojanje raznih uzvisenja po trasi vodovoda moze da stvara potrebu da se voda dUe pom06u pumpi radi njenog prebacivanja preko tih uzvisenja. Izdizanje vode crpnim ure~ajima do rezervoara postavljenog na naj"i Soj tacki uzvisenja koje se preseca, omogucuje da se izbegne gradenje tunela (a- b2 i b3)

3.7.2. Vodovod sa poliskivanjem V U slueajevima kada su kote mesta snabdevanja vodom niZe od mesta po-

trosnje, onda se potreban pritisak u vodovodnoj !IU"eZi postiZe na veSta~ki na~in, upotrebom razlicitih crpnih urclaja (pumpi). Posto dovodni vodovi pod pritiskom dopuStaju praktieno svako menjanje padova po duZini vodovoda, njihovo koris l!enje ~to omogueuje da se matno skrati ukupna duZina dovodnika (vodovoda).

Na podru~jima koja ne dozvoljavaju iz tehni~kih i ekonnomskih razloga, izgradnju rezervoara (5tO je najWce slueaj u ravniearskim predelima), izgradnja vodovodnih instalacija je obicno sa veStackim izdizanjem vode, same bez rezer yoara. Ovakva vrsta vodovodnih instalacija poznata je pod nazivom pneumatski vodovod (s1. 5.).

V--:----'.:'-";;:;..::..::.:.-------------pl '" v 17 if 21

S I. S. 1-gJava, 2 - gravit. vodovi. 3 - priobaIni bunar. 4 - crpna stanica

3.8. Pojedinablo snabdevanje Objekti za pojedinaeno snabdevanje vodom imaju jos uvek veliki mataj

u snabdevanju vodom s tanovnistva naSe zemlje. Koriste se za dobivanje vode za potrebe manjih potrosata. U ove objekte spadaju kopani. buSeni pobijeni bunari, kaptaie izvora sa izgradnjom Cesama, gaIerija i cisterne. Izgradnja ovih objekata cesto se mi nestrueno i bez odgovarajuce kontrole. s to predstavlja odreden epi-demioloski rizik.

Hunari se dele na: kopane buSene i pobijene (utisnute). prema naCinu izgradnje, a na plitke i duboke, prema dubini.

3.8_1. Plitld bunari

Kopaju se na slobodnom prostoru uzvodno od izvora zagac1ivanja a do-voljno udaIjeni od okolnih bunara. Ne smeju da se postavljaju u stambenim i nekim drugim zgradama. Oni moraju biti udaIjeni najmanje 20 m uzvodno od klozeta, svinjaca, dubriva, a 15 m od stambenh zgrada, a od vodnih tokova i preko 150 m. Dubina ovih bunara iznosi do 20 m .

Teren oko bunara u precniku od 10 m ne sme da se dubri . Ovi bunari su zidani ciglom, kamenom ill betonorn.

3.8.2. Zldanl bunari

Ovi bunari moraju biti udaIjeni od dubrista i septickih jama najrnanje 50 do 70 m. Bunare treba postavljati na onim mestima gde ima najvise uslova za dobivanje dovoljnih koliCina vode i gde su oni dobro zaStieeni od zagac1ivanja. Moraju se izbegavati prljavi tereni, mesta ispod grobova i neposredne b1izine pr-ljavih potoka i reka. .

Sa aspekta zdravstvene zaStite zidani bunari su manje preporucljivi od busenih (cevnih) bunara. Ovi bunari slufe za hvatanje (kaptiranje) podzemnih voda na dubinama do 40 m, a najcesce od 6 do 20 m, a grade se preCnika od 8 10-1 (0,8) do 4 In. Kopani (zidani bunari) dobivaju vodu uglavnom sa dna. Zidani bu-nari se obieno grade (zidaju) kamenom ill cigJom ill betonskim cevima (51. 6.). ~ 22

Ako se kopani bunan zidaju kamenom, onda je debljina zida 4 10--1 do S . 10--1 (0,40 do 0,50) In. a od dobro pet.ene cigle debljine 2,5. 10--1 do 3,8 10--1 (0,25 do 0,38) ID. BUDar se more zidati i sa nabijenim betonom aja se debljina Jtre.

~ '

6e od 2 10-1 do 3 10-1 (0-,20 do 0,30) m. Zidanje bunara izvodi se na taj na6n, ~to se postupno kopa i zida time se spreeava odronjavanje z.emlje. A kada se bu Dar manje dubine kopa na tvrdom tIu dozvoljava se prvo da se iskopa cela jama bunara, koja se posle ozida odozdo pa sve do vrha.

Gornji deo bunara treba izdignuti imad povdine zemJje za 5 10-1 (0,50) do 1 m i omalterisati ga cementnim malterom. Oko tog ozidanog bunara treba nabiti sloj masDe gline debljine najmanje 3 10-1 do 4 10-1 (0,30 do 0,40) m. Ceo gornji prostor u pretniku od 5 do 6 m izbetonirati sa padom od bunara prema spoljnoj povt1ini tako da se voda De bi cedila u bunar.

Bunar se odozgo mora za~titi drvenom konstrukcijom (kuticom) i pokriti drvenom ill limenom konstrukcijoIIL Iz ovog bunara moZe se voda vaditi pomoeu vitla ill derma, uz upotrebu kofe, ill upotrebom motorne pumpe.

3.8.3. Utisnuti bunarl ~enl-cevnl bunarl) Utisnuti bunarl (norton pumpe, pobijeni iii abisinski bunan) , grade se

sarno na odredenim peskovito-sljunkovitim terenima gde su podzemne vode duo

24

HIVO I2:D,1.HI

.. .

. .

~~ /.>< . . '

f?27.) " ",.: ~II . .. ~ '.

R:?l' ~! .

~v. a b

SI. 7. BU.5EHI BUHAR SA ~'LJUH~AHI)'! FllTRO)'! ". ,, _ , r ,_ ... _. 51jun,anl'fl\tctu poc

bine 5 do 8 m. Izvode se pobijanjem iii uvrtanjem Siljate beSavne celime cevi (sL 7.) preCnika 2,5 . 10-2 do 5 10-2 (0,025 do 0,050) m. Na donjem kraj u cevi je izbu.sena (2 m visine) radi prijema vode. Cevi su obieno duZine 2' do 6 m i nastavljaju se upotrebom navoja iii zavarivanjem pri utiskivanju u teren. Bunar se zavrsava iz-oad terena, a za crpljenje vode najce~ce se montira ruena pumpa.

Glava ovog bunara za~ticuje se od zamrzavanja. Bunar se osigurava od I.agadivanja zaStitom masne i10vaee i izgradnjom trotoara od betona ili kaldrme.

Da bi bu.seni bunari bili potpuno zaSticeJ od moguCnosti zagadivanja ' polja, mora se na gornji sloj staviti ilovaee deblj:l.ine do 3 10-1 (0,30) m a zatim

ovih objekata, ne bi bilo ni moguee a ni preporucljivo da se propge jedan op~ tip kaptaZe za sve moguce raznovrsne .s~uCajeve. Vaino j~ napo~en?ti da se. ~ projektovanju ovih objekata mora vOditl raeuna 0 siedeeilll teh.ni&:im UsiOVlMa.

_ da se kaptafui objckt!i fuildiraju na zdravom i tvrdom tiu; _ da se postavi na nepropustljiv sloj; _ da se ukoliko vodonosni sioj nije prekriven nepropustijivim slojem

cija je debljina najmanje 2 m, zemIjiste iznad vode i u neposrednoj bJizini ka?" Wog objekta ukloni, a zatim nanese sloj masne gline debJjine 5 10-1 (0,5) m kOJa se zastiti od susenja sJojem zemIje odgovarajuee debljine;

- da se obezbedi nepropusijivost kaptafuog objekta; - ako voda prirodnog izvora izbije iz peskovitog i sIjunkovitog sloja,

onda zahvat vode treba obavljati preko peSctanog filtera; - uKoliko voda izvora dolan iz evrstih stenovitih slojeva, onda se voda

moze direktno bez prethodnog ciSeenja pustiti u vodenu komoru objekta ill eesmu. Dobro i racionalno izvedena kaptaZa, moZe da prikupi i najmnje kolicine

vode prirodnog izvorn. Ovi objekti tzreba da su, takode, gradeni da obezbeduju zahvaatanje celokupne vode izvora. Radovi na zahvatanju vode prirodnih izvora na kaptaii izvora, sastoje se u tome da se pre svega raSCiste mesta izbijanja vode od materijala od koga se voda pojavljuje. Kaptaini objekat mora biti tako konstruisan da on nicim ne usporava tok vode iz prirodnog izvora. Zbog toga je najbolje da se voda izvora hvata u prelivni dec rezervoara tako da se niCim ne ometa njen prirodni odliv i siobodno otieanje kroz eev cesme, takozvane Iule.

3.9. Samosta1ni kuCnl vodovodi

Ako u naselju nema vodovoda, onda se za individtialne potrebe projektu ju instalacije za sarnostalno snabdevanje vodom na lieu mesta. Voda se uzima iz bunara, pa se iz njih crpe i potiskuje u mrefu. Za ovakvo fiinkcioriisanje vodo-voda u zgradi potreban je pritisak. Prema tome, postoje dYe moguenosti resenja ito: ako naselje ima elektricnu struju onda se primenjuju kuCni hidrofori. ill rezervoari na tavanu, odakle se voda gravitacijom razvodi po zgrasLUkoliko na selje ili zgrada nema eiektricnu struju, onda se primenjuju sarno rezervoari na tavan sa rucnom erpkompumpom i tako se stvara samostalni vodovod sa rezer voarom na tavanu.

Celo postrojenje se sastoj~ iz kopanog bunara, ruene pumpe i potiskujuceg voda, rezervoara na tavanu i razvodne mreze tocecih slavina. Pumpa se stavlja u podrum zgrade u nel-.-u malu zasebnu prostoriju ill u perionieuPri postavljanju pumpe treba vomti racuna, da oI1pna visina, odnosno visinska razlika izmedu oso-vine pumpe i nilvoa vade u bunaru, ne bude veta od 6 m . U protJivnom sIueaju, treba spustJ.tli patos podruma za visak koji se bude pokazao. Pumpa je obiena krj. Ina nIena. Crpna cev je od 3,81 10-1 m (6/4") a potiskujuCa od 3,18.10-% m (5/4"). Rezervoar nal tavanu izgraden je od eelienog lima debljine 2 1(}-3 do 3 1(}-3, (0,002 do 0,003) m, lim je pocinkovan iznutra a spolja obojen masnom bojom. Zapre-mina rezervoara zavisi od velicine zgrade ali se izraduju zapremine od 1 m" najvise 2 do 3 m3 sadrZine. U slueaju da je potreban veei rezervoar, onda se umesto jednog rezervoara od viSe kubika radije instaliraju dva manja, podeSena za simetricno 26

punjeje i prafnjenje. Ovo se Cini iz praktiCnih razloga zbog lakSih pre~osa i ruko-vanja pri montranju, a u isto vreme se stvara jedna rezerva u sluCaJu kvara na rezervoaru.lVoda u rezervoaru mora se zaStiti od temperatumih uti~ja, da se lelli ne zaweva a zimi ne bude odvi~e hladna ill da se ne zamrme. ~lIita._~_~ toji od drvene opIate u vidu saduka vecih dimenzija od rezervoara, a mec1up~s-~tor se ispuni izolirajucim materijalom; strugotina, stiropor, pluta i tome slieno. COmji drveru poklopac takoc1e se obloZl Ziltitnom postavom.

~ryoar pri yrhu jrna otvore za dayodnu i prelivnu cev, a sa donje strane ima otvore za odvodnu cev i za ispust sadrline rezervoara u slucaju potre-be opravki, dezinfekcije i c~cenja Rezervoare treba smestiti u zasebnu malu kro-vnu prostoriju pod kljuCem i treba ga izcliCi od tavana najmanje 2 101- (0,20) m na drvene grede ill na gvozdene ill drvene nosaee.. Ova je mera wlo korisna da bi se lako mogao uOCiti eventuaJni kvar na rezervoaru i prop~tanje vode pre nego 5tO bi 05tetio taVaniClL Preliv treba sprovesti jednom cevi do prostora gde je smeStena pumpa, da bi se malo kad je rezervoar napunjen vodom.. Iz rezervo-ara se voda razvodi gravitacijom do pojedinih slavin a_ Jasno je da ce pritisak u mreZi biti dosta slab, narocito u gornjem spratu, ali ipak dovoljan da voda teee. Da ne bi toCenje bilo suvi5e slabo - sporo, naroCito kod :kada, preporucuje se da dimenzije cevi budu veee za 6,4 l(}-s m (114") od norm~ preCnika.

Nedostatak ovakvog snabdevanja vodom je to 5tO rezervoar pored svih predostroZnosti moze da propusti vodu i 05teti objekat. Takoc1e pri jakim mra-zevima, ako izolacija nije propisno izvedena, moze doCi do smrzavanja vode u re-zervoarima ill cevima, a za vreme leta voda gubi sveZinu usled stajanja, te zato ova!kve rezervoare ne treba predimenzionisati, kako bi doslo do CeSCe prom6ile vo-de u rezervo3ru.

3.9.1. Samostalni vodovodi sa elektriCnJm pogonom

Ukoliko u naseIju ima elektricne struj e, 5to je danas gotovo u svim mes-tima, onda je mnogo lak5e izgraditi samostalni kuCni vodovod. U tom slucaju po-stoje dYe moguenosti, da se voda crpe iz kopanih bunara iii da se voda crpe iz busenih bunara. U oba ova sIueaja mogu biti dva sistema:

- da se voda potiskuje pumpoIDj. u rezervoar pa se otuda razvodi putem gravitacijf! do sanitarnih pribora, na isti naCin kao i kod rezervoara sa ruenom pumpom, .izuzev 5to se u ovom sIueaju pumpa sa motorom au.tomatski aktiv.ira po-motu plovka u rezervoaru;

- da se voda u mreZi odrlava uvek pod odrec1enim pritiskom pomocu kazana za pritisak, takozvanog hidrofora. Ovo je najsavr5eniji i higijenski najop. ravdanija samostalna kuena instalacija vodovoda Hidroforski urec1aj sluZi jos i za pojaeanje pritiska u vodovodnoj kuenoj mreZi, kada je pritisak nedovoljan u ulienoj cevi.

I1

3.10. IDdrofori, visina crpJjenja i osnovni prorabm snage motora

Hidroforski uredaji se sastoje jz slede6ih deIova: (51. 8.)

51. 8. AKSO METRJ J5KI PRIK AZ HIDROFORSKOG UREilAJA

1-b!idrofol's'ki ko tao, 2 - EM, - 3 pumpa, 4 - pritisni prekidac, 5 -preklidaci i osiguraOi sllIuje, 6 - Powatni odbojni ventil, 7 -X'1.lcni kompresor, 8 -propusni venti!, 9 - vodo kazno staklo, 10 - manometar, 11- otvor sa poklopcem, 12 - sla-vina za ispu9tanje vode, 13-dovodna cev, 14 - od'Vodna cev, IS-zaobi1azna cev, 16 - reSetka spojeva sa kanalizaaijom, 17 - odvod e1ektrUOne energije, 18 - e1ek-triOni spoj sa pre'k:idacem, 19 - spoj sa e1elctJromotorom.

Kotlovi za pritisak se izraduju od obicnog celicnog ill pocinkovanog lima, cija deblj ina mora bi ti proracunata.

Princip rada hidroforskog uredaja zasniva se na sledecem: I. Voda iz bunara ill vodovodne mrete, pumpom se sabija u hidroforskli

kotao pribllino 213 njegove zaprernine, te se na taj nacin vazduh u kpt1u sabije do odTedenog prl

VlI"eme izmedu

Potrebna snaga motora dobiva se iz obrasca: Q . HY

N = ------ [kW] ~ . 102

u kome su: N - efektivna pogonska snaga motora u KW, Q _ udvostrucena kolicina vode m3/sec H - ukupna manometarska visina (potiskivanja i eventualnog usisa

vanja kod bunara) u m (odgovara P max), Y - gustina vode kg/ms, '1 - Ikoefioijent korisnog ' dejstva pumpe koji zavisi od kapaciteta pumpe

a krete se od 0;5 do 0,7.

Ovako sraeunata snaga motora u praksi se jos poveCava zbog eventual-DOg preoptereeenja, trenja i slieno, za 10 do 20%, zavisno od izraCunate snage.

Mnoge fabrike u naSoj zemlji (Jugostroj u Beegradu; "Jastrebacc U NiSu, Litrostroj u Ljubljani, Metalni zavodi u Skoplju itd) isporuCuju komple-toe hidroforske uredaje sa raznirn velicinama kotla i visinama dizanja vode.

Pitanja

30

1. Znaeaj vodovoda u savremenom Zivotu? 2 U ~mu se ogIeda osoblna vade? 3. Kako se odre

4. ' VODOVONE CEVI I MATERUAL ZA IZRADU

Cevi od Uveuog gvoZ&L. Cevi od sivog livenog gvozda su veoma otpome prema agresivnom dejstvu vode i zemljiSta, ali se ipak:, radi veCe sigumosti, no-luju spolja i iznutra asfaltnim premazom..=40vaj asfaltni premaz se izvodi u fabrici gde se proizvode cevi, po narocitim postupcima. Asfaltni premaz mora biti takocte takvog kvaliteta da ne utiee nepovoljno na kvalitet vode. Cevi se liju po normama koje propisuje kvalitet liva, postupak za ispitivanje gotovih cevi, oblik, dimenzije, dopustena odstupanja mera gotovih cevi, probni i radni pritisak cevi.

Svaka izlivena cev, bez obzira a naein livenja, jos u fabrici se ispituje pod bladnim hidrauliCnim pritiskom vode. Pored ispitivanja gotovih cevi na unu-traSnji pritisak: u livnicama se vrse mnoga druga ispitivanja sirovina i odlivaka.

Livene cevi su krte, a naroeito ce.ntrifugalno livene cevi. U nasoj zemlji postoji niz livnica koje izraduju cevi livene u pesku. Cevi od sivog livenog) gvozda zraiiuju se u d1!zinama do 5 m. Cevi od l!eUka. Ove cevi se izraduju sa savom i bez sava od eelienog

lima, sa uZdllZnim i popreCnim zavarivanjem, ill sa spiralnim zavarivanjem. Zavarene cevi, od eelienog lima izniduju se u fabrikama savnih cevi. Izo-

lacija ovih cevi iznutra je najeesce asfaltna a spolja se izvodi od vise slojeva pre-maza vrelim b btumenom i staklenom vunom, Hi bitunrinizirane jute. Ovaj oblik karl-sti se za vece protoke, dok za kucne vodovodne mreze se primenjuju pocinkovane cevi eija duZina iznosi 4 do 6,5 m.

Celicne cevi bez sava nisu izolovane. Za upotrebu u vodovima moraju se izolovati slieno kao i livene. One se upotrebljavaju za specijalne namene jer mogu da izdrie wlo veMike prit!i5'ke.

Cevi od celika nisu osetljivi na udar kao livene, ali narocito veliku paZ nju nreba obratiti na to da s izolacija ne ostetIi, jer na os tecenim mestima koro-zija nagriza celik daleko brie nego na potpuno neostecenim mestima.

Celiene cevi bez sava imaju primenu kod spoljnih instalacija vodovdne mreze Ciji pritisak iznosi od. 9,81 . 105 do 39,24. 105N m~ (10 do 40 at.). Celiene beiia-vne cevi proizvode se Manesmanovimc postupkom Cija duZina iznosi od 10 do 16 m.

Cevi od betona. Ne preporueuju se za sprovodenje eiste vode, jer beton nema dovoljnu otpornost na kidanje i savijanje pa ne mogu da rade pod pritis-kom i usled toga moze da docte do pucanja i naknadnog zagadivanja vode. Beton se moze koristiti kao tunelska obloga gde se ne oeekuje sleganje u velikim nerav-nomernim pritiscima, ill za cevovode bez pritisaka, ill pod malim pritiskom za vodu koja treba da se preeiSeava. '

31

Cevi od annlranog hetona. ave cevi mogu se koristiti svuda gde i cevi od sivog livenog gvozda. Treba sarno voditi rafuna 0 tome da li j e voda agres i. vna prema cementu, jer u takvom slueaju cevi mogu propasti za kratko vreme. Cevi od armiranog betona mogu da se izraduju na lieu mesta, u rovu, a mogu se pripremiti u fabrikarna i na gradili~tu sarno ugralHvati.

ad debljine zidova i kolieine armature zavisi radni pritisak koji mogu izdrlati. love cevi se u fabrici ispituju na hidraulieni pritisak.

Annirano betonske cevi mogu da budu i prednapregnute. Prednaprezanje se vrli na primer na taj naein da se oko klasiene gotove armirane cevi spiralno obmota zategnuta fica za prednaprezanje pa se spolja rutiti slojem betona naba-Cenog pgtoljem.

Annirano betonske cevi se izraduju sa naglavkom koji slufi za brle mon-tiranje.

CevI. od azbest~menta. love cevi se izraduju od mehvine dugaekih azbesnih v1akana i cementa. U nekim fabrikamrna dodaje se i mIeven kvarcni pesak-kvarcno bramo. Njihova otpomost prema agresivnom dejstvu vode odge-vara otpornosti betonskih cevi i zavisi od vrste cementa.

Azbest

3,55 . 10-1 (0.040 do 0,355) m: Otpornost polietilena otpada otprilike za 10% do 3()()OK pa bi i kod njih dozvoljeni raclni pritisak za toplu recnu vodu trebalo sma ojiti u tern smislu.

Drvene cevL Mada zvuCi neverovatno, ovo je jo~ moderan postupak, iako se upotrebljava od najranijih vremena. Primenjuje se najv~e u Americi, Skanmnavs l.cim zemljama i u Cent~alnoj Bvropi. Cew se sastoje od spojenih drve-nih duga. U ovom slueaju duge su spojene medusobno putem okivanja metalnim obrucima koji su sastavljeni pomoeu navrtke. Bubrejne drveta osigurava nepro-pustljivost na spojenim mestima. Cevoved od drveta je nepropustan za te6losti ali se kod transportovanja zbog toplog suvog vazduha, pribegava specijalnim po-stupcima impregnacije.

4.1. Uslovi koje mora cia ispuIii vodovodna mrefa (cev)

Vodovoclna cev se gradi od naroCitog materijala, koja je u stanju da trpi unutrasnji pritisak vOOe koji je potreban za snabdevanje vodom i koji voda ne moze da nagriza, oclno5Oo razara hemijskim putem iii mehaniCkom snagom, koji ne levari levalitet vode, na koji ne uticu promene temperature vode i koji je dugotrajan. Ako ove uslove zadovoljavaju onda se mogu primeniti za vodovonu mrciu. Navedene uslove mogu ispunjavati slede6i materijali: s1vo liveno gvo:ide, eelik, beton (izuzetno i to samo u razvodima bez pritiska), annirani be-ton, azbest-cement i plastifua masa. Pored toga vodovoclne mreze moraju imati moguenost kontrole u svim uslovima terena sa posebnim delovima (fazosnki de-low), 1wlena, raOve, lulrovi i td. kao i uredaj.j (armailure: zatvaraCi, slavine, ventili, priklopci itd.).

4.2. NaCin spajanja cevi

Medusobna veza delova cevovoda treba da odgovara ovim osnovnim za htevima:

1. Da jc nepropustljiva, 2. Da moze primiti uzdufue sile, i 3. Da se lako sastavlja i rastavJja.

Ccvi od livenog gvozda spajaj u se naglavcima i obodima, a celicne cevi samo obodima, cevnim navrtkama, zavarivanjem, zakivanjem i Jemljenjem. Od toga se najcesce primenjuju celicne cevi spojene obodima, navrtkama i zavari-vanjem.

Spajanje cevi nagiavcima {sl. 9.). Veze ove vrste su jeclnostavne i jeftine, ali su podesne samo za umerene"'pritiske, poste ne mogu da prime veee uzdufne sileo

Pored toga veti pritisak mogao bi da izbaci zaptivku kola se drli sarno trenjem. S druge strane , oVakav spoj omogueuje toplotne dilatacije cevi i dopu-

. sta ugaonu pokretljivost cevi, ~to je veoma korisno pri polaganju cevi gasnih, vodovodnih i kanalizacionih razvoda u zemlji gde se podudaranje osa cevovoda ne moZe obezberuti.

33

Ova vrsta spoja ne zadovoljava uslove lakog rastvaranja. jeT da bi se rev, na priroer u slueaju kvara. mogla izvaditi iz revovoda. potrebno j e uzdui.no pomeranje cevi za dvostruku duZinu kojom ona Icli u naglavku. Stoga se nagJav cima spajaju sarno cevi podzemnih vodova. gde su slucajevi demontiranja relati-vno retki.

.- .----

51. 4? SPAJANJE CEVI

P ri spajanju se stavlja glatki- kraj cevi koja se su-sedne cevi \ jedan dec 5talnog meauprostora se u katranu ill loju . Zatim se oko nagJavka napravi kalup 1 preostali dec meauprostora zalije olovom. Posle toga se kalup Od5trani a olovo se. prema nag-lavku, obradi i poc1 bij e (51. 10.).

5 I. io.

34

Veea ugaona p omeranja i u-a janje os-~t!!sti naglav-cilacije cevi ci .omlOSi~ veze iitlIOtl~

Sljka 11. prcdstavlja zglavkastu vezu, koja se moZe lako raslaviti. U slu-~ju niskih temperatura delovi zglavkaste veze su od bronze, cev je od Celienog liva, a dvode1ni naglavak od sivog liva. Ukoliko su manja reIativna pomerenja delova zglavkasle veze, utoliko je lalcle poslici hermetienost spoja.

51. 1..1.

.- .----

Brw otklanjanje kvara u sluOlju kao na primer kada naprsne cev, posti.Ze se primenom dvode1nih nag-lavaka. Ovakvi dvodelni naglavci imaju obode koji se zateZu zavr-tnjima 51. 13.

SI-1~

jk,",;:CCC~ . , .. .... ,

Ova kratka kraja cevi spajaju se pokretnim naglavkom (sl. 12.) koji se zaptiva na oba m-ja. Isto tako se postupa kada se neka o~tecena cev iseee iz cevnog vo-da, pa se zameni sa dYe kraee glatke cevi, a sa-stavci se spoje. sa po-kretnim naglavcima.

J DVODELNI

, . HA6LAVAK

sd4.

Na zaokretima i odvojcima u.k-Ijueuju se i posebni delovi kao rae. ve, IlIcrlDjaci, lu.kovi i cevovo

D

---------SI. ii, SP,..J ANJE CEVI OBO 01 iotA

Spajanje cev! zavarlvanjem. Narocito je podesno za dugacke vodove vi-sokog pritiska. Posto se krajevi cevi medusobno zavare, dobija se neprekidan ce- . vovod, kod koga se obodi moraju primeniti sarno na mestima gde se prikljucuju ventiU i sUcni delov'i armatura. Takvi cevovocli, u slueaju opravke iii ciscenja ne mogu biti rastavljeni, vee momju biti preseceni na potrebnim mestima, a po/Ie opet zavareni.

Zavarivanje cevi moZe biti sueeono i na preklop. SuoCenim zavarivanjem izraduju se cevi za manji pFitisak (za vodovod), a za veCe pritiske spajanje cevi vrli se na preklop, (sl. 16.). Ovaj naCin Spajanja primenjuje se za cevi precnika veCeg od 2,5 . 10-2 (0,025) m.

1:-. _ ,

.'

.~ .- . - {

( 51.i6 Z AVAREN I SPOJ

Spajanje za1dvanjem. CeliOle cevi velikog preCnika cesto se izraduju za-kivanjem, zavinso od pritiska ill preOlika cevi. Sastavak se izraduje u vidu pre-klopnog ill suceonog spajanja. moZe imati jedan ill vise redova zakovica, sto zavi-si od pritiska i vrste teenosti koju provocli.

Spajanje cevi navojem. Cevi manjeg preenika obicno se sastavljaju po-moeu navrtki. U lorn slueaju krajevi cevi imaju navoj (sl. 17.). Zaptivenost se po-stiZe naleganjem navoja ill upotrebom kudelje (namotane na navoje) uz premaz firnajzom. Ponekad se zaptivnost postiZe nameStanjem navratki za zaptivanje (manje visine) koje se navrnu na krajeve cevi pre namestanja osnovne navrtke a

37

~~~~s. C::za1~1l1l lIZ OsnOVDU. Na slikama 16. i 17. prikazan \ su spojevi cevi zava-preldGp i sa navojem .

. -.,-:--

CE YIN AYOJEIoC

4.3. Izbor DaMna sastavlJanJa u :zavisnostl. od mesta i uslova rada

Od vrste materijala od koga je cev izra(l:ena zavisi i nacin spajanja, a tao kO

Ventlll (51. 19.). Ploea ill tanjir ventila se kreee upravno na ravan sedita (leZita) bez klizanja, tj. od.i.Ze se sa sedita. OLvaranje i zatvaranje ide vrlo brzo. Zaptivne povrline lako se izraduju. NedostaLak ventila je, ~to daju velike otpore. po proticanju uz ma tne .promeoe smera kreLanja. U oovim koostrukcijama ovo Je mamo ublafeno pa Cak i gotovo potpuno otklonjeno.

Zbog oaglog zatvaranja i otvaranja prolazi ventila su cesto uzrok jakib udara pokretnib masa u cevnom vodu. Duma ventila je velika a visina relativno mala.

Na slici prikazani ventil je stanciardnog oblika gde su dati i nazivi svih njegovih elemenata kao i nazivne mere karakteristiane za ugradnju. Dtilina yen tila (1) je mera izmedu ivice oboda, a visina (II) je mera izmedu ose cevi igor nje ivice ventilil, kada je ventil zatvoren. On - je nomina1ni otvor ventilske cevi, a A pomina preseka prolaza.

I----L---51. i9. VENTIL STANDARDNOG OBLIKA

1. p~curkQ iii tonjir; 2.:;td(shi J. kUCICQj ~.vrltcnoi 5. poklopac ,kuciitoj &. Yodico; 7. po kt opac .ap tivacQ; S. nosQe navrUcC"

Y. 10 J 9.navrtlcaj lO.ruenl tocak'.

. Materijal za kucite veotila i os tale ojegove elemente zavisi od vr ste fluida, temperature i pritiska.

Ploea ventila je od mainske bronze za temperaturu do 4983K i ona je na mestu naleganja fino uglaeana

Sedite koje je takode fino ug laeano radi hermeticoosti, najcece je zaseban prsten, utisnut, uvaljan ill privaren u kucicu ventila. On je od masinske bronze za temperatu. re do 548oK, a za hladnu vodu mo-ze bili od gume ill koze. Smer pro ticanja redovno je takav, da priti sak pri zatvorenom ventilu deluje odozdo na plocu ventila . Kada prj

Lisak na plocu prelazi 400 . 9,81 N, smer proticanja je obrnut; lada se radi r aste reCeoja ventila pri otvaranju predvida obilazni cevovod sa manjim venLilom koji se ramje otvara radi izjednaeenja pritiska sa jedne i

Primena ventiJa kao zalvaraea moguea je tame gde ne postoji mogue-nost vodenih udara jer se potpuno otvaranje iii za tvaranje ventila postiZe sa rna lim bodoll.

UgraPrikIopcl (kJapne) su konstruktivno najprostiji zatvaraci. Na 51. 20. data je s= priJclopca Klapne se obreu oko osovine pri otvaranju ill se difu zahva IjujuQ sav.itljivoslli materija!la cd kojeg su izra--

SL~G.~EI-(A PRIKLOPCA

ICIapna naJefe na sediSte nepo-sredno i tada mu je povrlina naJe . ganja fino ugJatana, ill ima utisnut fino uglaeen bronzani prsten. Pri kJopci se upotrebljavaju ugjavnom pri niskim pritiscima, zatvaranje im ugJavnom nije potpuno benne-ticno. Da bi se obezbedio dovoljan pritisak naleganja pokJopac se sta vlja iznad cevi a optereeenje se peromc za uspravne povrSine na-leganja ill se povrsina naJeganja pravi nagnuta prema vertikaJi.

PrikJopci se kao cevni zatvraCi u pravom snllslu reci malo upotreblja vaju, oni su cesee namenjeni reguJisanju protoka (smanjenju ill poveeanju pre seka proticanja, iIi imaju naroCitu namenu kao automatski prikJopci na pumpama).

Na cevovode se uglawom montraju pomocu oboda ill navoja. ZasunJ se uglavnom upotrebljavaju za nominaJne otvore iznad 8 10-2

(O,OBO) m i pogodni su za visoke pritiske i temperature. Daju najmanji olpor pro. licaju lecnosli , gasovima i pari. Najpros tiji oblik zasuna dat je na slid 21. Osnov ni element zasuna je ploea koja ima oblik kJina, nagib"a obicno izmedu 1:8 i 1:15 fino, uglacen i prstenovi po obimu ploce pritisnuti vrelenom uz sediste, obezbeZasuni sa plocom u obliku kJina upotrebljavaju se kao zatvaraci cevi za sprovodenje vode i gasova, pa i para ms-kog pti tiska i temperature. fu1i viSim tern. peraturama ploea se nejednako siri i Jako se moze uglaviti u sediste. avo nejed nako sirenje ploce je uzrok nezaptivenosti.

Za paru visokog pritiska i temperature upolrebljavaju se zasunJ sa para lelnim ploeama. Na cevovode se ugra40

t

St U. SA XUN A 5TO 101 P Lol 0 101 , : kuCIJCQi 2. plolo j J4zoptiv?ii prl'tctnij I.. vr~tcnoi 5.navrtko;l5 .poklopo.c l'uci!toj 6 .. vo4icQI 7.za,tivnCl

,

caurai

jem i varenjem. Cevovodi na kojima se ugraltuju zasuni moraju biti cis ti od me-hanickih necistoca, jer iste lako mogu da ostete ploCu i njen prsten, a s to dovo-di do nezaptivenosti i propuStanja vode, pare iii gasa.

Slavlne. Na slici 22. data je slavina koja je kons truktivno prost zatvarac. Sas toji se iz tela i cepa. Cep je koniean. Konicnos t je 1:6. U njemu je otvor od nosa sirine prema visini 1 :2,75.

1 2 51.1.2. 5l AVINA

Konicnost cepa prestaje van kuciSta, a ku Ciste od ivice tepa nadole nije konicno. 0 \"0 jc potebno radi naknadnog ~aCanja tepa radi dobijanja zaptivne povcline koja je u radu po-trebna. Zaptivne povcline na kuCici i tepu tre ba da budu fino ugiacane. KJu6ica je od sivog . livenog gvoZda, a cep od istog mmer~jala me-singa, maSinske ill speoija1ne bronze.

Ponekad se zaptivne povcline slavina pod. mazuju kroz kanale za podmazivanje. Ovo se radi kada postoji moguenost zaglavljivanja ce-pa u radu.

41

Na cevovod se uglavnom montira pomot u oboda, zavojnice, a re(te zava-rivanjem.

Redudr ventill imaju zadatak da stvaraj u otpor p roticanja vode, sto iza-ziva pad pritiska u cevima_

Rezervoari vodovodnih ins talacija postavljaju se na takva mesta - kote da mogu snabdevati vodom sve spra tove zgrada_ Usled ovoga moze da se desi da u nilim delorima zgrade bude pritisak veei nego sto je potIreban,

~1. 1.11. pOI ARN 1 HIDRANT

.PWU'nmi- hidrant. P0d7.emni veliki hidrant (s!. 25.) dolazi u obzir kod ku-ene mrefe gde iron vellldh d o.ri~ta, kod velildh kompleksa zgradn jedne uS'tanove (na primer kod bolnicn i slitnih socijalnih ustanow), koje imaju unutnWlje ulice sa vodovodnom mrefom.

I .1 <

1 I

5 1. 2.5: .

VELIKI Uli CNI PODZE M HI HIDR AN,

Hidmnt se s3stoji iz podzemne i nadzemne a r 0l3 ture. Podzemni dec ima u dou !i,eni luk od ~ r2 l"3d s. noiicom, Z3 tim li,'eni cevni omotac za p . 1!l2 vode u kome je smeSten zatvarac i toCeCi deo hidmnta koji se zavclaw s gornje strane livenom kapom. Nadzemni je dec pokretan i sasloji se iz visokog Kljuea, uliene stojeee ce,..] koja se navrne oa izlivno grlo hidranta i iz gumenog creva rBme duii ne sa mesinganom mlamicom. Po prestanlru toCenja vade, viSak ode koji zaostane u dovodnom omOlaeu istiee polako u teren kroz male ispusne otvore u dou toeeceg dela, te je iskljuceno zamrzavanje vode zimi. Izgrartuje velicjnarna_~~eg preCn.ikn

'--______ -A 5 1 0080) - -, , m .

43

4.6. Vodomerl

....... -....,...",::1S::-"ll--:namena vodomera.

Vi~mlazni propeleroi vodomer (sl. 26.) proizvodi se prema medunarodnom tipu koji je usvojeo kao najpovoljoiji za kucoe vodomere. U poredenju sa vodo-merima nekih drugih tipova, ovaj standarni tip ima mokar mebanizam, tj. meba pizam koji se stalno oalazi postavljeo u vodi. Na taj paOn je izbegnuta upotreba osetljivih &ura, za ispitivanje. Zbog toga je ovaj tip vodomera konstruktivno je-dnostavan i trajan U pogonu.

Syaki pojedini vodomer posebno je ispitan i Zigosan oil strane Savemog zavoda za mere. Preduzeee proizvodac mora da garantuje kvalitet svojib proizvo-da.

B):Oj~ se izraduje u dva medusobno zamenJjiva oblika, sa dobo~ima iii sa Jfuzaljkama.

51 .26. V ODO MER

4.6.t Konstrukclja vodomera

ViSemlazni paralelni vodomeri koje proizvode oase radne organizacije turbinskog su tipa. Dovod vode u ca~u propelera ostvareo je pomoeu ve~eg broja tangeocijalnih mlaznib kanaJa.

Kod visemmlaznib vodomera opterecenje glavne osovioe propelera i oje-nih le'!ita je potpuno ravnomerno, to kao p osledicu ima vecu trajnost vodomera. Ovo je jedna qd veCeg broja prednosti viSemlaznili vodomera oad jednom1aznim.

KuciSte vodomera napravljeoo je od kvalitetnog mesinga. Sam mehani zam vodomera je izradeo od kvalitetnih pJasticnih masa, zatim od tvrde gume, kao i od nerdajuci hromnikJ legura. PJastiene mase od koj ib se rade neki delovi vo-domera odlikuje se dobrim mehanickim osobinama, postojane su u drugotrajnom radu u vodi i otpome oa vodeoe udare.

Glavrui leillta turbinskog propelera izraduju se od specijalnog poludra gog kamena.

44

gore,

Uputstvo za montaiu . .----.::.------'-~----

- pre ugra

5. VODOVODNA MRE2A

Vodovodna JIlI'da je jedan od osnovnih elemenata sistema za snabdeva-nje vodom. Nerazdvojivo je povezana sa dovodnicima, pumpIrim stanicama koje do-premaju vodu, a tokode i sa reguIacionim zapreminama (rezervoarima i vodotor-njevima).

Osnovni zahtevi kojima mora udovoljiti pravilno projektovana vodovod-na mrcia jesu:

a) obezbe&!nje dovoitenja potrebnih kolicina vode do svih mesta po-trosaea, pod zahtevanim pritiskom;

b) sigurnost i neprekidnost rada; c) najmanji ukupni troskovi za gradenje i eksploataciju kako same mre

ze tako i nerazdvojno povezanih sa njom elementima vodovodnog sistema-pumpnih stanica i regulacionih ureitaja .

Ispunjenje tih uslova postiZe se praviInim koriscenjem konfiguracije te-rena i materijaIa cevi a takoite i praviInim odredivanjem preCnika cevi sa te~ic. kog i ekonomskog aspekta. Prvi zadatak koji se reSava pri projektovanju mreze jeste trasiranje, tj. davanje mrezi odredenog geometrijskog oblika na planu .

Rasporedivanje Iinija vodovodne mreze odreduje se u zavisnosti: 1. Od karaktera planiranja objekta koji se snabdeva vodom; 2. Od postojanja prirodih i vestackih prepreka za polaganje cevi (reka,

jaruga, kanala, zeleznickih koloseka itd.); 3. Kao specifican oblik mreze je gradski vodovod za dovodenje vode do

kuCnih prikljucaka. Treba napomenuti da se vodovodne linjje mogu polagati po svojoj poprecnoj i poduZnoj osi utica, pa ova vodovodna mrcia poprima oblik krugova ill grana odredenih uglavnom pJaniranjem grada.

Iz ceJokupne mase linija koje cine vodovodnu mrefu izdvoji se linija koja se zove magistralna Iinija. Ona ima zadatak da transportuje vodu u udaIjenije reo one (leritorije) xoji se snabdevaju sa magistraIne linije. OstaIelinijeocojese pripa-jaju na magistraInu mreZu i dobivaju vodu iz nje sacinjavaju distributivnu mrei.u.

Osnovni zadatak distributivne mrei.e je neposredno dovoitenje vode do po-jedinih IruCnih prikljuealka kao i Odvodenje vode poZarnim hidrantima.

Na izbor traSiranja magistraIe ima uticaj i sam reljef terena. MagistJra1ne linije treba po mogucnosti provoditi po najvisim tackama teritorije. U takvim uslovima postojanje dovoljnih slobodnih pritisaka u magistra1noj mreZi obezbec1u-je da se stvore dovoljni pritisci i u distributivnoj mreZi (koja se ne proraeunava) ona se napaja od magistraie, a polare se na niZim terenima.

46

MreZa izgra(!ena za dovodenje vode za domaee potrebe treba da i.ma ka-pacitet poiarnog proticanja pri maksimalnom trosenju hidranta.

Za proveravanje m.reZe na propustanje POZarnog protoka na teritoriji grada monju se predvideti najnepovo\jnije taCke poZal"a.

Za ispiranje vodovodnih kanala i cevi od taloga, treba na Dajnifun ta~ kama vodovodne m.reZe postavljati ispuste za ispiranje.

Da bi se lako i Desmetano mogle da vrle popravke na mreZi, treba Da odgovarajuCim razmacima postaviti zatvaraee .

... Ispus!e i zatvaraCe na spoljnoj vadovodnoj mreZi treba rasporediti tako da se svaki pojedini vod m.reZe moZe iskljuciti iz upotrebe-ispramiti, popraviti i ,rod deZmfekovati, a da se pri tome De ometa rad osta1ih vodova mreZe_

Vodovi spoljne m.reZe De smeju da prolaze kroz kanale o1padne vod.e niti da prolaze ispod Djih. Razmaci izme.:lu vodova l

podrumu na 3 . 10-' do 5 . 10-1 (0,30 do 0,50) m ispod Pdoda, dradi o~eZbelte?jabotd mehanillih ostecenja cevi. Na ovo.m ukopan?m d~lu V? o~o .a, ~evl. moraJu . I I zaSticene od uticaja vlage izolaciomID pr:'~aZ1ma bltumlDa 1 .bltulita 1 polaganJem u ku. Sinna kao i dubina kanala zaVISl od samog mesta I uslova terena. Tako i5~ ulica dubina k~aJa mora ?iti ~ ~~ od .1,5 m . .

Ako je zemljlste rastresltO, iii Je dubtna veGa, potrebno Je sa s trane po. . staviti bofue podupirace od daske da se ne obmSi zemlja.

Trasa vodovodne mrcle postavlja se van kolovozne trake. A u slucaju da se mora postaviti na kolovoznu traku, onda se to postavlja na ivicu kolovoza.

Pre polaganja !reba cevi i delove jos jednom pregledati i obraditi. One za koje su ~tanovi da nisu ispravne moraju se popraviti iii odbaciti

Cevi i deioVi moraju se pre spuStanja u roy spolja i" iznutra dobr.o Cis-titi, a oStel'ena !Desta izolovati i popraviti. Cevi treba u roy spuStati prikladnim napravama iii maSinama jednovremeno duf Citavog trupa bez udaraca od kojih ;;e cevi mogu Stetiti.

, Pri tome se za vezivanje trupa cevi ne smeju upotrebljavati lanci ni ufe ta, vee Siroki. pojasi dovol~ne CvrstoCe koji ne mogu oStetiti izolaciju.

U prethodnom izlaganju smo videli da se za vodovodne cevi koriste raz ni materijaJi, a za koje se zna da im mehanicke, fizicke i hemijske osobine nisu jednake, otuda proizilazi da se pri polaganju cevi mora voditi raeuna 0 kvaJitetu cevi koje se polafu. Tako na primer u cvrstom zemljiStu cevi od sivog llva se p-laiu neposredno na dno rova, a cevi od azbesta na sloj peska od 1 1(}-' do 1,5 10-' (0.10 do 0.15) m debljine. U stenovitom zemljiStu se i livene cevi polafu na sloj peska radi rav.nomernog naieganja (s1. 27.).

U slabom zemljiStu sve se cevi polafu na podlogu sljunka i peska iii od mrlavog betona. Ako postoji opasnost od ispiranja podloge tekucom vodom iii ako je zemljiSte sasvim slabo cevi se postavljaju na sipov,.;. U svakom slueaju rna kako da je obradeno dno =Va u njemu se moraju izraditi udubljenja za izradu spojeva.

----'--.,..--

5 I. 2.~. SLOJ PESKA 01(0 CEVI

Pravilnost polaganja cevi kon-troIiSe se postavljanjem krstova na teme cevi iii libelom (vaservagom) iii upotrebom vagresa. Posle pola ganja cevi , cevi se zatrpavaju prvo peskom ili mekom zemljom, kako ne bi doslo do ostecenja zidova ce vi u toku nabijanja . .

. Cevi od azbesta se zatrpavaju do 3 10-' (0,3) m visme wan temena, a onda zemljom iSKopariom iz rova.

Cevi od sivog llva, betona, celika itd. mogu se zatrpavati zemljom iz rova iz koje je povadeno kamenje.

Opasno je da kameri ostane u zemlji za zatrpavanje rova, jer on vreme-nom moZe da legne na cev i da nju prenosi optereeenje na jedno mesta i da talto izazove pucanje cevi u nekoj nepovoljnoj prilici. (S"l. 28.) .

48

51. 2.8. Ul06A SlOJA PESKA OKO CEVI

Uzdumo zavarene cevi polaiu se tako da zavareni say 1m u gornjoj tre-CiDl cevi, ali po mogucnosti ne u temenu. Uzduini savovi spojenih cevi treba da su medusobno pomaknuti. Cevi se polaiu u smeru uspona rova. Koltaste cevi po-lain se s kolCakom prema usponu cevi.

Zo/i,,{!ni

POSTAVLJANJE lIVENO~ CEVOVODA U ROV

pri gradnji se mora uvek naiazHi Owsto umsnut cep koji se neprestano povla':;i kako napreduje polaganje cevi. Posle prekida rada moraj u se sve rupe u cevima zatvoriti cepovima, poklopcima iii punim prirubnicama.

Unutrasnjost i krajevi cevi mora ju se jos jednom pailjivo oCistiti, cevi dobro popraviti i taCno centrira ti. Treba paziti da se odrle p ropisni razmaci .iz-medu pojedinih delova na roCito razmak izmedu krajeva cevi i dna naglavka Owl-Caka) koji ne sme biti manji od 5 10-3 (0,005) m. Cevi se nakon toga Cvrsto pod-lote bilo klinasto obradenom opekom, podbijanjem nasipnog materljala, oblikova-,niem joli neke podloge od mrsavog betona, poc!laganje stJubova i slimo. Ovo treba

nomerio. da se ~re ispitivanja postigne potrebna Cvrstoca. NaroCito treba uzeti u obzir tclke uslove ako se gradnja izvodi pri niskim temperaturama. Cevi od 1.5 . 10-1 (0,15) m promera, mogu se zbog USPeSDOg rada za ispitivanje privremeno osigurati razuporima, koji se Daknadno moraju zameniti zidanim iIi betonskim osiguranjima.

Za vreme polaganja De sme bili vode ni u rovu ni u jatnicama. (sl. 29.). Za ceo vovod od 2 10-1 (0,20) m promera, jamice se kopaju tako da se roy produbi za 3 . 10-1 (0,30) m u duZini od 8 10-1 (0,80) m, dok se jamice za cevovode veeih promera moraju izvesti tako da se omoguCi nesmetan i siguran rad.

5.2.1. Spajanje i zaptivanje cevi

CrteZi za spajanje i zaptivanje cevi, prikazani su u poglavlju eetiri. Od same Damene kao i od vrste materijala spojevi mogu biti: nerazdvo-

jivih veza (elastiCnigibivi). U nerazdvojivu vezu spada: - zavarivanje, - lemljenje, i - zakivanje. U razdvojivu vezu spada (elastiCni gibivi): - spajanje pomoeu navoja (sa zavrtkom), - pomocu naglavka (koleasti spojevi, zaptivno koleasti spojevi uvaljanom

gumom, spojevi Zibo (Gibault) i dru~. U ovima se po pravi111 za zapm,vanje upo-trebljava guIDa.

Spajanje cevi prlrubnicom. Ovaj oblik spajanja priroemnjuje se uglav. nom kod metalnih cevi. Prirubnica moze biti izlivena zajedno sa cevi ill zasebno a zatim postavljena na cev. Cevi se spajaju pritezanjem prirubnice zavrtnjima. A da bi postig!i bolju hermetienost, onda se izmeltu prirubnica postavlja zaptivni prsten.

Spajanje cevi navojem, se najcesce priroenjuje kod ce!icnih cevi manjeg preen1ka, omeno se sastavljaju pomo6u spojniCikih navrtkIi. Nakrajevima cevi mora biti narezan navoj koji se moze rezati na terenu ill u samoj radnoj organizaciji za izradu cevi. Pri spajanju cevi potrebno je navoj obaviti jednim slojem kudelje namazane firnajzom a zatim prvo navrnuti na jednu cev.

Spajanje cevi pomoeu naglavka Ovaj naciu spajaoja primenj uje se kod cevi od sivog !iva koje se polafu u zemIju i koje sluie za provoclenje vode iii kanalizadju. U naglavak jedne cevi uvuce se glatki kraj druge cevi, a zatim se dobro nacentriTa i odredi pra:vi1an zazor, izmec1u jedne cevi i nagiavka druge cevi. Posle ove pripreme uzmu se tanke vitice kudelje natopljene katranom koje se obaviju oko Zljebova na spoljnoj strani cevi i patljivo se uvuku u naglavak uz dobra nabijanje kudelje. Pre nego sto nabijemo olovo, obavije se oko gornjeg mba naglavka deblji komad uieta i ceo se spoj oblepi zameSanom ilovaoom. Potom se pafljivo izvuce ute a kroz otvor odozgo nalije olovo u meltuprostor koji se posle hlaltenja sabija.

Ovaj spoj priroenjuje se tamo ode je predvilteno skoro rastavljanje spo-ja gde se oeekuje izvesno ugibanje.

so

Pri pojedinirn konstrukcijarna naglavaka narOCito sa veeim prefuicima Ulptivni materija! se uevrswje pomoeu prstena od livenog gvoMa i zavojnice. Spajanje ovih cevi. vrli se na sIedeei naCin: prvo se . na glatki kraj cevi stavi pr-stelD 5a navojem a zaum guma zaptivat pa se onda ova rev uvlaa u naglavak., a zatim se vrsi centriranje. Posle centriranja vrsi se zatezanje prstena pomofu ku-kastog kljuta.

Spajanje cevi zavarivanjem. Zavarivanje spojeva telitnih cevi mole cia se vrSi na ~ naCina. U zanatskoj izgradnji naj~ se koristi autogeno zavari-vanje.. Ovaj naan zavarivanja sve viSe ustupa mesto elektritnom zavarivanj~. Pri prema cevi za zavarivanje je ista kako kod elektritnog tako i kod gasnog zava-rivanja.

Spajanje cevi moZe biti na teop.o i na preklop. Za zavatjvanje cevi veCeg unutraSnjeg preOka kao i pri veC:em pretniku preko 2,5 1(}-1 (0,25) m, zavariva-Dje je na preklop. A za spajaje cevi manjeg pretnika koristimo suoteno zavari-vanje.

Upotrebom zavarenih nastavaka smanjuje se braj cevnih sastavaka sa obodom iii naglavkom lito znamo olaksava naelzor nad cevovodom.

Spajanje cevi zakivanjem. Zakivani nastavci upotrebljavaju se kada se cevi veeeg pretnika i to ugiavnom za spravo

podrumu. Pored ovoga na najoUoj tacki cele vodovodne instalacij e objektazgradc mora se postaviti propusna slavina za prai-njene cele vodovodne mreie. Na najnj roj taCki vodovodne mreie treba p redvideli (ugradili) ispusnu slavinu radi prai.-njenja cele kut ne vodovodne rnreze.

Kako se najoUe tacke vodovodne mrefe zgrade nalaze u podrumskirn proslorijama objekta, to propusnu s lavinu treba postaviti u onoj pros toriji po-druma koja je povezana kanalizacionom mrezom.

Ugracfivanje propusne slavine je nuino, kako zbog povremenili generalnib opravki cele kutne mreie, tako i od Z3.Stite od zamrzavanja vode u mreZi kada objekat u zimskirn danima ostane bez grejanja. 5.4. Protlvpoiarnl razvod

SluZe za razvodenje vode pri gaSenju poZara na (sl. 30.) prikazaoi su

52

51. 51. POKRETHO VlllO NE'POKR.ETNO

51.

, HESlro!lIIZAVAJUCl

HIDRAN,

51. lUK .... KEySER

ZAH VAT 5 .60 JEDN I t-f Ve"lJi lOH t. l V . HAC IJA

G L)'VA S I STE ~A ... KEYSE R

.51. 30. K.AZOElH ICA SA JEONI""

VENTllOW tip ,PARISKI YATRO~ASAC

OPREMA ~ROTUPoiARHE . . P,JtESEK K UCNO~

petAIIND. HID ,,""TA ZASTI IE

razvodi za poi.arne bid-rante. !Cao preventiva od paZara 011:0 zgrade i u zgradi ugraduju se protivpoiarnj hldranti na posebnu mreiu raz-vodnog vada. Na toj tat Jci ne smeju se ug;racfiva-ti nikavi zailJVaraCi, lradi toga da -ave!< bude obez-bedena voda. Za vik spratoice izvode se po-i.arne vertikale, a nji-hoy preCnik zavisi od velieine i broja spraIn-va. To se odnosi i na spoljne hldrante koji se nalaze van zgrade.

Pozarni bidranti u zgradi sas toje se od me talnog sandueica koji je okacen a zid. Pribo" protivpoi.arnog hidran.. ta sastoji se od kose lule postavljene pod Ug-lorn " 14 rad. i platne-nog voskom natoplje-nog creva duZine 20 m i mesingane mIazoice. Ve-

Heine propusnih slavma !rod ovih uredaoja loreeu se od 1,27 1~2 do 5,08 1~2 m (112 " do 2 "). ?vi ~ict.rant i ~luie za lo~~i~vanje p0Z::'ra. ~ zgrad~, odnosno za gao ~eDje istih. Pozarru hidrantl moraJu b,ti Vldno obelezeru 1 oa pnstupacno mesto postavljeni . Zbog toga se i say pribor pofarnog hidranta stavlja u sanducic sa %as-takijenim vratancima koja u slucaju potrebe treba razbiti. Po!arni hidranti se najCeSCe postavljaju oa odmOIrll'ima, glavnih stepenista III stambenim z,gradama dok se kod upravnib i drugih zgrada postavljaju obieno u hodnicima.

Za ga.senje poZara postoje i automatski uredaji (sp\inkeri). Mrefa splin. kerskog uredaja imli rasparedene glave splinkera na mestima verovamog izbijanja poiara.

Glave splinkera su tako konstruisane da se venti! glave otvara samo pri teroperaturi visoj od 343oK. Pri izbijanju po'l.ara lako topivi materijal naprave za orvanmje venti!a se otopi, venti! se otvori i glava splinkera rasprskava vodu i na taj naCin gasi pom.

5.5. Poloiaj 1 SIDeStaj vodomera

Vodomer se stav1ja 1,5 m od regulacione linije i to kod zgrada: na regula. cionoj liniji doJazi odmah u podrumu zgrade iza spoljnjeg fasadnog zida, ako je zgrada povucena od regulacione linije sa balitom u dvoriSte. Ispred se stavlja vodo-memo okno-sahta (odmah iza ogradnog zida). Vodomeri u podrumu moraju biti lao ko pristupaeni po moguCstvu da su u nekom malom zasebnom prostoru pod ldju cern. Posle vodomera, razvodna mreia u podrumu moze biti polorena ispod poda na dubini najmanje 3 1~1 (0,30) m, ispred i iza vodomera obavezno se ugraduju zasuni za isldjuCivanje vode u slueaju popravke ill zamene vodomera (51. 31.).

IIreporueuje se, da se vodomeri ne u~aduju pre ispiranja lfu6nih instalacija i deznfekcije. I odstranijvanje evrstih mehanickih cestica, jer bi doslo do zagulii vanja vodomera.

~- .'

. -' .-

r. - VOOCI'1U? 2 .- ZATYARAS1.31. SEMA RASPOR EilA OPREI

Olma za vodomer mogu biti izgrac:tena posebno ill kao sastavni delovi zgrade. ako se izgra

6. IZVOBENJE KUCNE MREZE

Kuena mreZa vodovoda sastoji se od horizontalnog dela montiranog u pG-drumu ill u spoljnjem razvoda i vertikalne mrere ugrac1ene u zidovima zgrade. wodi se iskljucivo od pocinkovanih celi~ cevi sa ~avom ill bez ~ava, a za ma nje objekte od plast~ cevi. Nastavljanjepocinkovanih cevi pri izvoc1enju kuene instalacije wadi se pomoeu navoja i fitinga dok se promena pravca i rabvanje pn montiranju cevi postiZe pomoeu fazonskih delQva. Velicina svakog defu odrec1e.

. _ ,,-

na je preCnikom cevi. VertikaJnj vodovi kucnih instalitcija fiksiraju se specijalnim obujmicama na zid, koje mogu biti razlicite konstrukcije. Obujmice se mogu pri. evrstiti na drveni, kameni i betonski zid. Od mesta i poloZaja postavljanja cevi,

,

zavisi konstrukcija obujmii:e .koja Ce se upotrebiti. Prilikom projektovanja zgra. de vodi se racuna da se ~to vise potrosaca grup~e u tzv. sanitarne cvorove. Tako se na jedan vertikalan vod vezuje najveCi moguCi broj potro~aCa, cime se ~tedi u cevima za dovoctenje vode a i kanalizaciona mreza je prostija i kraCa. Ako kuce iii stambeni blok ima vise spratova, onda toceCa mesta, odnosno potrosaei i komple-tnj-sanitarni cvorovi se postavljaju jedan iznad drugog .

. 1. Povezivanje sanltam1h urec1aja

God sanitarnim urectajima podrazumevaju se uredaji za licnu higijenu kaa: kade za ~patila, Mevi, umivaonici, klozetske solje sa vodo-kotliCim-;" sol je

.- C~, - c:-- _:lI za pranje nogu, higijenske solje za zene~ ~vao~ci sa ogled~ma i ~ima pe~. !sira. Tu spadaju i uredaji za pripremu tople i hladne vode i kuhinjski urectaV

~vezivanje sanitamih urec1aja na vodovodnu mre'lu vrsi se preko specija !nih priklju~ kao ~to SU, sifoni za umivaonik i sudopere i tus baterije za toplu i hlaxlnu vodJl.li automatske urec1aje za higidenu 'lena.

.(!gozetske ~olje. Pri postavljanju klozetske ~olje mom da se obtati pa'lnja na oa.odno grlo Solje kako bi se odvodna cev mogla pravilno da udalji od zida prostorije. 0 ovome se mora voditi racuna jer razliciti tipovi klozetskih solja zah. tevaju i razlieita odstojanja. Zbog toga je veoma vaZno pre postavljanja ogranaka mati tip solje {sL 32~

55

~-0 f'

" I I I

I I I

1\ I I I I I I

I I I

: t I I I I I

-

- - ~

I I I I I I

I~ I I I I

I I I I , I I I I I I I I

t

Sl.~?. SEMA RADA ISPIRAi!A KlOZE1HE SOUE

ar dolaze na zaWo1lnje. Toreba posebnu PaZnju posvetiti na postavljanje voc1ice za potezaljku, jer povlacenje mora biti ventikalno da ne bi zvono .iskakalo (ispadaIo) iz svog leti'sta (sL 33.) .

.

-V-" " (~.

\ ~ ~ 'f1i ~,

,

.... v 1-=1 .. ~~

'" . i / ..

t J.: '~"""''l '!' " SI.)lfIiISKI ISPIRA-e~STAHDA_RD' SA KO'lEI!PM ---

. St~MEHAHIZAM IIISKOG 15P'IRACA .STANDARD

~nji deo razexvoara spojen je sa olovnom cevi pomocu navoja zapti-ven gumom u obliku prstena ill na neki drugi nacin. Gornji deo rezervoar vezan je za vodovodnu mreZu pomocu oIovn~ i:li plastiene cevi koja na klrajevUna ima spojnicKe navrtk:JsL 34, 35. i 36.).

! : 1/

pisoari koriste se za pojedina~nu upotrebu. Visina pisoarske ~olje kod ovih sani taroih uredaja je oko 7 . 10- 1 (0,70) m.

Pri postavljanju grupnih pisoar3. (s1. 38 i 39) mora se znati i njiliov razmak ko ji iznosi 6 10-1 (0,60) m, mereno ad mesta prildjuCka ill odvodnika. Gomji dec piso-ara vezan je preko ventila za doticanje na vodovodnu mrefu prsko navoja ill spoj niae navrtke da bi na kraju postavill rozetu da pOJaije vezu ugradenu u rid. Do-nji deo pisoara vezan je sa ugradenim sifonom i zaptiven kamenim kitom, Il sIo-bodan kraj sifona vez.e se za odvodnu kanalizacionu rev.

M.NOHT ... i ... . SOUE PISO ... R ...

~/($"\~r~5~fo/~ . .. . ~ SI~.GRUPNI ZIONI PISO .... Rf BEZ ~OSEBHIH SIFON ... S'"

U~IVANJEN U POOIlU. PISQARSKU . R~~ETK:U SA ULJEN

_ J- -

Umivaonlc1 se postavljaju na ridu u visiQ,i od 8,5 . 10-1 (0,85) mad poda po-moeu ~oDZoie koje rnogu biti od sivog liva) emajlirane, mesingane i poniklo-vane ill hromirane (s1. 40.).

3 2

5 I. Ito . UIoCIVAO HIK ...

1PA?aPV.,'S"NI rHT/L~ ,2-t7TYORD a:st'11.7E; }-SIFOJI

Sigumo je da se pri postavljanju umivaonika mora voditi racuna i 0 estetskom izgledu.@eza umivaonika sa dovodom vodovodne cevi kao j sa. odvodnom kanalizaciomnom ce-vi, ostvaruje se preko vodt;nog zap-

tiva~ sifona, ko]i je obimo preeni-ka f/> 4 10-2 (0,040) m. Sifon ima . krak od poniklovane cevi za spoj, odnosno vezu sa odvodnom ' cevi kanalizacije Ovaj poniklovani k:ra!k je pre~ 3,81 1()---! m (6/4"), a nje-

gova veza sa odvodnom lranalizaci-onom cevi ugradenom u zid, poJai.

va se sa poniklovanom rozetom. ri montaZi umivaoni:ka treba obratiti posebnu painju na spoj sifona sa ~oljom umivaonika. Taj spoj se iz-vodi pomo6u specijal:nih ventUa, a mara bi-Iii tako ixvOOen da ne propuSta rri kap vode na po_21 I I --+ ~- ~ .. ,+ ~ r ~ I ... ~

'

~ . " ~ .. ~ '" ~

, j ~ ///1 /11//1/ /1/ / / / / / //11 I / ////JJII//I//I////

51. 41 -1 ,/ / u /1// 11//

- Cesmenske ~IJe se priCvrlCuju na zid