Tehnologija zavarivanja

Tehnologija zavarivanja(MIG/MAG)

Vestina zavarivaca je bitna kod REL i TIG postupka, a kod MIG/MAG je bitno poznavanje i podesavanje samog procesa.

Kod Mig zavarivanja skoro da nema ienja, ali nije dobar za debele elike jer nema dovoljan prodor tenog metala. Zbog niskog napona luka(voltae), niske toplote, ovaj postupak je idealan za materijale do 6 mm debljine, obino debljina ice je 0.6 mm - 1.2 mm. Ovim postupkom mogu da se vare i deblji materijali s tim da se spojevi pripreme u V oblik, tj. neophodno zakoenje ivica i da se vari sa vie prolaza.

MIG trai samo da varilac vodi pravilno zavarivaki pitolj u pravilnoj poziciji du vara. Vano je celo vreme odravati istu preporuenu kontakt-razdaljinu. Pravilno podeavanje zavarivakog pitolja takodje je vano

Karakteristika MIGzavarivanja je razbacivanje vrelih kapljica-komadia istopljenog metala to onemoguava variocu da vidi var, a takoe moe da stvori oteenja u susednoj zoni vara.

Poroznost se pojavljuje zbog stvaranja "depova" gasa ili drugih neistoa unutar samog vara. Neiskusni varioci takoe mogu napravit var bez spajanja radnih delova ako nije dolo do dovoljnog topljenja baznog metala. Iako var moe povrinski izgledati dobar on e biti slab zbog slabog prodora tenog metala u radne delove a to e biti vidljivo tek kad se var slomi.Zavisno od mogucnoti aparata, MIG nudi tri naina nanoenja popunjavajueg metala u rastop: 1)"Potapajui" metod (ili kratko-spojnim varnim lukom), 2)''Globularni'' nanos, 3)sprejni nanos. 1)Kratko-spojni nanos je najei. Zbog niskog napona luka(voltae), niske toplote, ovaj postupak je idealan za materijale do 6 mm debljine, obino debljina ice je 0.6 mm - 1.2 mm. Ovim postupkom mogu da se vare i deblji materijali s tim da se spojevi pripreme u V oblik, tj. neophodno zakoenje ivica i da se vari sa vie prolaza. Metalna ica se doprema direktno u zavarivaki rastop i to od 20 do 200 puta u sec.(svaki put po jedna "kaplja" u kompletnom procesu). "Potapajui" metod je neprekinut ciklus u kome zavarivaki luk luk postoji sve dok se ica i rastop dodiruju. Ovde je varilac stalno zauzet odravanjem zavarivakog luka i kontaktom ica-rastop. Ovaj metod ima svoj karakteristian zvuk "prenja" i daje kvalitetan varni av zbog veoma malog razbacivanja materijala. 2)''Globularni" transfer (nanos metala) karakterie visok napon luka (voltaa), u kome jo uvek ima utapanja s vremena na vreme, ali metal se uglavnom nanosi u rastop "padanjem" velkih kapljica tenog metala. Neke od ovih kapljica padaju izvan rastopa tako da imate veliko razbacivanje materijala. 3)Sprejni nanos metala takoe zahteva visoku voltau i nije izvodljiv na svim podeavnjima. Ovaj metod generie visoku temperaturu pri emu se nanos metala vri u pravilnom rasprivanju finih kapljica preko zavarivakog luka u rastop. Sprejni nanos je idealan za zavarivanje debelih materijala, pri emu njegova temperatura omoguava dobar prodor varnog metala i dobru fuziju(spajanje) radnih delova. Nedostatak ovog metoda je da nije upotrebljiv pri vertikalnom zavarivanju (iznad glave varioca), ili u drugim slinim pozicijama . Ako hoete da preete na sprejni nanos, prvo postavite visoku voltau i brzinu dopremanja ice, zatim smanjite brzinu dopremanja ice sve dok zavarivaki luk ne prestane da "prati" i pone da "zuji"...Luk e se produiti, rastop e se proiriti i postati vreliji, sjaj luka e se pojaati. Pripremite debele rukavice, i tamno zatitnu masku, zatitite kontaktni vrh i pazite na pregrevanje pitolja plamenika.

Pripremne radnje pre zavarivanja: debele rukavice i zatitna maska, zatim proverite ventilaciju u prostoriji i uklonite sve zapaljive predmete sa mesta zavarivanja. Priprema radnih delova. Kao prvo treba oistiti zonu zavarivanja. MIG zavarivaki luk e pucketati ako naie na a)zakorelu prljavtinu, b)ljaku od starog vara, c)ulje, masnou ili galvanizaciju (to sve ne smeta klasinom zavarivanju elektrodom gde zatitni sloj elektrode sve neistoe vezuje u ljaku) MIG ne moe da sprei moguu kontaminaciju zatitnim gasom. Zatitni gas ovde ne moe pomoi jer on iskljuivo spreava atmosfersku reakciju sa varom i slabljenje formiranog varnog ava. Tako za izrazite i jake neistoe neophodno je bruenje zone zavarivanja. MIG moe dati lep izgled vara ak iako su podeavanja voltae i dopremanja ice nepravilno podeeni za taj posao. Ovo moe biti realan problem za zavarivanje debljih materijala kada je premala voltaa i brzina dopremanja ice. Teke i glomazne metalne ploe odvlae toplotu iz zavarivakog rastopa to slabi prodor metala i spajanje delova. Reenje je u bruenju ivica radnih delova u V-spoj i variti sa vie prolaza ako je potrebno dok se ne dobije zadovoljavajua dubina vara. Varite malo bre nego to biste varili klasino elektrodom, ako je brzina suvie mala to stvara viak toplote u zavarivakom rastopu to poveava distorziju radnih delova i rizik od progorevanja. Dok varite ica iza kontaktnog vrha postaje elektrini otpornik. to vie podiete pitolj, vie je ice izmeu pitolja i zavarivakog rastopa i vei je elektrini otpor toku struje. Kao rezultat imate manji i slabiji luk, zavarivaki rastop je hladniji, opada prodor vara u radne delove, spajanje je slabije. Podesite napon strujnog luka (voltau). Poveanje voltae ini luk progresivno duim i irim tako da on greje veu povrinu. Neka je cilj voltaa koja e dati dobar prodor metala, dati gladak varni av i dobru fuziju (spajanje) radnih delova. Podesite brzinu dopremanja ice. Zavarivaka struja se poveava poveanjem brzine dotoka ice. Cilj je dovesti brzinu dotoka ice u balans sa naponom luka(voltaom), tako da se dopremljena ica topi nesmetano a zavarivaka struja odgovara celokupnom procesu.

Za normalan rad izlaz ice je od 6mm do 10 mm mereno od kontaktnog vrha. Poveajte izlaz ice pri varenju tanjih limova da spreite progorevanje, inae odravajte konstantnim za dobar prodor vara i spajanje radnih delova. U "sprejnom" nanosu metala produite icu na 20mm do 25mm. Neki pitolji-plamenici omoguavaju podeavanje izlaza kontaktnog vrha iz dizne. Za tanje limove i niu voltau kontaktni vrh je vidljiv, izlazi iz dizne, za viu voltau i "sprejni" nanos metala dizna pokriva kontaktni vrh.

''gurati'' pistolj kod zavarivanja je donekle neprirodno. Ako vodite var na drugi nain tj. "vui" var, jednostavno odravate varni luk na radnim spojevima gde god elite i u osnovi je mnogo lake. Takoe ne prolazite rukom pored vrelog varnog ava dok "vuete" var. Rezultat je dobar izgled vara, dobar prodor metala i dobro spajanje radnih delova

Nema strujnog luka? Pritiskom na okida uje se "kljocanje" u aparatu, ali strujni luk ne pokazuje ak ni na kleta za "masu". Mogui uzrok Prespojena izolacija izmeu unutranjeg i spoljanjeg omotaa dizne. Dizna za usmeravanje gasa (majstorski naziv "oba") sadri kouljicu izolator koja moe biti prespojena kapljicama metala. Potrebno je paljivo pregledati diznu ako je potrebno i sa lupom i oistiti metalne komadie.

MIG varenje je lake izvriti, var je istiji i zahteva manje ienja nakon varenja nego varenje sa elektrodom.

Podesite dovoljnu koliinu zatitnog gasa, tedei na gasu moete napraviti siromaan i porozan var.Poetnici imaju skonost da dre pitolj dalje od materijala koji vare, i nisu dovoljno blizu da vide spojeve koje vare. Koristite obe ruke da drite vrsto pitolj, vodite icu u pravcu ivice varnog leba, brzina kojom vodite var utie na oblik i kvalitet vara.

Preirok var moe biti izazvan sporom brzinom kretanja pitolja - uobiajena greka poetnika. Spora brzina kretanja, vodjenja vara, takodje moe izazvati nedozvoljeno povienu tooplotu to opet moe izazvati izvitopernost i iskrivljenje radnog dela (baznog metala).

Ako koristite 100% ugljen dioksid radi dubljeg prodiranja vara, treba da znate da to izaziva vee razbacivanje materijala

glasno pratanje, pucanje, znai obino da drite predaleko pitolj od mesta vara ili da brzina odmotavanja ice treba da se povea.

Brzina dovoda ice je verovatno najvanije podeavanje na vaem aparatu i sigurno podeavanje gde ete imati najvie posla. Mnogi problemi MIG zavarivanja nastaju upravo zbog nepravilno podeene brzine ice. Vi moete imati dobar var pri nepravilno podeenoj jaini struje, slab ili prevelik prodor vara, ali var e jo uvek izgledati dobro! Nepravilno podeena brzina ice, i ne moete uopte da varite..! Za male hobi aparate moraete runo podesiti brzinu ice jer je dopremanje ice nezavisno od podeavanja struje. Skuplji aparati imaju automatsku regulaciju brzine ice u odnosu na struju a dugmad su samo za dodatno fino podeavanje.

Za zavarivanje materijala 1/4 ina i debljih, pitolj bi trebalo pokretati napred-nazad i voditi ga linijom popunjavajueg leba i u isto vreme potrebno ga je pokretati levo-desno tj. unakrsno da bi se izvrilo popunjavanje leba i obezbedio vrst spoj radnih delova.

Ako se primeti izboen oblik (ispupcen) varnog ava onda to znai da su podeavanja MIG aparata previe slaba za debljinu materijala koji se vari. Drugim reima, zavarivaki luk nema dovoljno visoku temperaturu i amperau da bi omoguio prodiranje vara u bazni metal. Da bi se varni av "spustio" i obezbedilo dovoljno prodiranje vara u bazni metal potrebno je podesiti pravilnu jainu struje (amperau) za zadatu debljinu baznog metala. Ako je amperaa pravilno podeena treba proveriti napon luka (voltau). Ako je napon luka suvie slab to obino dovodi do drugog problema tj. razbacivanja materijala. Sa druge strane ako je napon luka(voltaa) suvie visok, varilac nee moi da kontrolie ceo proces, i var e imati tendeciju progorevanja. Jedan od naina da se proveri pravilna voltaa je sluanjem. Ispravan zavarivaki luk ima svoj odreen zvuk. Naprimer u kratkospojnom lunom nanosu materijala, zavarivaki luk e imati postojan zujei zvuk. Pri visokoj amperai u sprejnom nanosu materijala, luk e imati pratei zvuk. Zvuk zavarivakog luka moe ukazati na problem, stalno itanje ukazuje da je voltaa suvie visoka i da moe doi do progorevanja baznog metala, dok glasan praskajui zvuk moe ukazati na nisku voltau.

Druga kljuna taka prilikom uzemljavanja na koju treba obratiti panju je stavljanje uzemljenja na radni metal. Zavarivaka struja e traiti putanju sa najmanjim otporom ka strujnom luku. Dakle vrsto stegnite radne kablove na ist ogoljen metal i blizu zavarivakog luka.

Nanos "prskanjem" ili rasprivanjem topljenog metala Preko zavarivakog luka nanosi se struja finih kapljica sa ice na bazni metal. Ove tene kapljice su obino manje od prenika iane elektrode. Zavarivaki luk je uvek prisutan nakon to je jednom uspostavljen. Sprej transfer koristi relativno visok napon luka (24 volta ili vie zavisno od tipa zatitnog gasa), brzina napajanja ice i jaina struje su takodje vii od uobiajenih vrednosti. Zbog visokog strujnog napona ,jaine struje i brzine napajanja ice rezultat je visoka gustina struje . Visoka gustina struje daje visok nanos topjenog metala. Visoka temperatura u takvom sprejnom zavarivakom luku ini rastop, "lokvicu" metala veom i vie tenom. Zbog poviene temperature i veliine rastopa, sprejni nanos metala je delimino ogranien u upotrebi i postupcima zavarivanja. Visoka temperatura i veliina rastopa dozvoljavaju da se vari bazni metal debljine 1/8" ili deblji, obino se vare ravni radni delovi sa "T" lebom i to uglavnom u horizontalnoj poziciji

U sprejnom nanoenju metala zavarivaki luk uvek obezbeuje dovoljno vrsto spajanje radnih delova, poto sprejni nanos je naime omoguen iskljuivo pri visokoj amperai koja opet obezbeuje dovoljno topljenje metala.

Prepust zice je duzina zice koja viri iz dizne i poenta je drzati taj prepust konstantnim! Ovo nije rekao majstor iz ... vec su ljudi sirom sveta mnogo experimentisali sa svakojakim kombinacijama i dosli do toga da je tada prstanje najmanje

Ozbiljan aparat koji bi radio sve debljine elika bi morao da ima realnih 80%-100% na 300A. Prosto, sprej se kod ica 1.2 mm punog poprenog preseka postie na preko 280A u meavini Ar+18%CO2 a to je otprilike i gornja granica i za punjene ice a to je opet i granica da bi zavariva mogao da kontrolie rastopljeni metal, da zraenje luka bude prihvatljivo, da unos toplote bude
takav da ne degradira materijal u ZUT-u, da emitovana toplota i dimovi i gasovi ne ugroavaju zdravlje zavarivaa .. . Uvidom u veinu tih otprilike 80%-100% na 300A aparata dolazimo do aparata od recimo max 400-450A, ija bi intermitenca bila 100% na 300A (zbog rezerve, za svaki sluaj), vodom hlaen, sa 4 tokia za guranje ice i sa to je mogue finijom regulacijom napona (poeljno kontinualnom).

Neke od greaka koje kupac moe da uradi pri kupovini aparata su:
- Da kupi aparat za koji nema servisa ni rezervnih delova (star, polovan, nepoznat na tritu, no -name iz supermarketa...),
- Da kupi aparat a da mu prodavac ne objasni i demonstrira ta svako dugme radi i cemu slui,
- Da kupi aparat a posle se ali da su servisi stravino skupi (slino kao ko d autombila, kupac bi treba da se raspita o cenama tipinog servisa i odravanja pre kupovine aparata),
- Da kupi aparat na re, bez probe. Normalno bi bilo da kupac ponese neke svoje delove, plo e, cevi... i da kod prodavca proba sam ili njegov prijatelj zavariva ili da prodavac pred njim proba prema zahtevu kupca.
- Da kupi, zbog cene, aparat koji je malih intermitenci i snage i onda da ga svo vreme koristi na gornjoj granici (kao kada bi neko kupio automobil sa slabanim motorom i onda svo vreme vozi na max broju obrtaja). Tipian je sluaj kupiti MIG/MAG aparat od 180-200 A i raditi svo vreme na amperaama od 150-200A.

Jo jednom, ne postoji potenciometar za amperau niti se ona moe telovati na aparatu!!! Pri MIG/MAG zavarivanju postoje 2 potenciometra za podeavanje i to za brzinu ice i za voltau, Podeavanjem voltae se praktino podeava duina lukaZamislimo da smo podesili neku voltau, npr 20 V, i da krenemo da varimo. Stvara se luk odreene duine i sva sutina je da je ta duina luka konstantna i da je zavariva ne moe menjati namernim ili nenamernim primicanjem ili odmicanjem pitolja ka ili od radnog predmeta. Duina luka ovde svo vreme odstaje ista, tj konstantna i zato se ovi aparati zovu CV izvori struje (CV = constant voltage) tj aparati sa konstantnim naponom. Evo ta se deava kada zavariva mahinalno zbog drhtanja ruke ili ak namerno pokua da primakne pitolj ka radnom predmetu. Sa slike se vidi da zavariva radi sa nekom duinom luka (taka 1). Kada pokua da skrati luk, amperaa estoko poraste (taka 2) i u mili/mikro-sekundi rastopi onaj viak ice sve dok rastojanje od ice do predmeta ne bude ono prvobitno. Kada zavariva pokua da malo odmakne pitolj tj da povea duinu luka vidi se da e za malo odmicanje, amperaa mnogo da padne tj ica e se sagorevati sporije dok se duina luka ne vrati na originalnu duinu zadatu preko potenciometra za voltau. A gde je tu amperaa? Ona je rezultat podeene brzine ice, prenika ice i prepusta ice (slobodnog kraja ice, to je onaj deo ice koji viri iz dizne tokom zavarivanja) kao i samog materijala ice.

Generalizujmo brzinu ice (koja se podeava na komandnoj tabli) a zanemarimo sve ostalo. Brzina ice se u Evropi izraava u m/min (metara u minuti m/min) a u USA u inima u minuti (ipm). Kada podesite neku brzinu ice imate jednu amperau. Kada smanjite brzinu ice smanjuje se amperaa. Kada poveate brzinu ice poveava se amperaa. Zavisnost amperae od brzine ice zavisi od konstrukcije aparata ali je uglavnom u jednom delu linearna.
(A u opsegu praktine primene u MIG/MAG zavarivanju, amperaa je potpuno nezavisna od napona. Poveanje ili smanjenje napona niti poveava niti smanjuje amperau).

Generalizujmo prepust ice sledi da je amperaa manja kada je L (prepust ice) vei i da je amperaa vea kada je prepust krai.

Generalizujmo prenik ice. amperaa e biti manja kada je prenik manji tj amperaa e biti vea kada je prenik ice vei pri istom izabaranom podeoku brzine ice.

kod REL aparata kada podesite npr 100A, tih 100 A e biti isto bez obzira da li u kljeta stavite 2.5 mm, 3.2 mm ili neki drugi prenik elektrode. Znai bez obzira koji prenik elektrode stavite, kroz nju e proticati ista amperaa koju ste podesili na aparatu.A ovde, kod MIG/MAG-a, ako npr podesite brzinu ice na 5 m/min, za crni elik, amperaa e (grubo procenjeno) za icu 0.8 biti 70A, za 1.0 mm e biti 110A, za 1.2 mm e biti 200A, a za 1.6 mm e biti 320 A...Moe se o ovome jo priati, npr uzeti u obzir i vrstu materijala i njegovu provodljivost pri nekoj temperaturi pa tako pri istoj brzini ice npr 5 m/min, kroz icu prenika 1.2 mm od crnog elika grubo procenjeno protie 200A, a kroz icu od nerajueg elika 170A a kroz icu od AlSi 5 legure 140A...A kada u kljeta REL aparata stavite elektrodu 3.2 mm na 120 A, tu e 120A biti isto bez obzira da li je elektroda od aluminijuma, ili od elika ili od inoxa ili od bakra...Rekapitulacija o amperai. Samouk majstor, a pre svega ako ima iskustva sa REL/TIG zavarivanjem gde se sve svodi na podeavanje amperae, realno ne moe da se snae u MIG/MAG zavarivanju jer se tu amperaa ne podeava, ve se podeavaju brzina ice i napon da bi se se dobilo prihvatljivo zavarivanje tj aparat sam dodaje ili smanjuje potrebnu amperaa za topljenje a da bi svo vreme luk bio iste duine.

Ako je nepravilno zavarivanje, to vise lici na novogodinji vatromet nego na zavarivanje. Tada zavarivanje nije pod kontrolom. Tu sve prti, rastopljene kapljice lete na sve strane, najverovatnije se deava nalepljivanje umesto uvarivanja/penetracije

Kod pravilnog zavarivanja nema vatrometa, luk lepo bljeti, varnice su minimalne, a rastopljenih kapljica (pucni) nema. Nema, zahvaljui dobro pripremljenom materijalu kao i perfektno podeenim parametrima zavarivanja.Da bi neko perfektno podesio parametre zavarivanja mora da dobro poznaje reime / transfere MIG/MAG zavarivanja. Dakle nije dovoljno rei MIG/MAG zavarivanje. To ne opisuje dovoljno kako radite

Da bi se postigao sprej mora aparat biti sposoban da isporui min 25 V pri veim brzinama ice (samim tim i veim amperaama), kao i mora da se koristi gas sa velikim sadrajem argona (sadraj argona u meavini za sprej mora biti min 80%, zato su npr za sprej za crni elik najbolje meavine Ar+18%CO2, Ar+8%CO2 ..., barem u Evropi). Govorei samo o MIG/MAG zavarivanju crnih elika (najpravilnije rei samo MAG zavarivanju elika), aparat mora biti preko 250A, a sam proces zavarivanja u spreju bi trebao biti prvi izbor pri zavarivanju debljina preko 3-4 mm.Znaci, ne moe se sprej transfer odigrati po elji. Za to su potrebni uslovi... A najkrae reeno praktinim jezikom, aparat mora biti potentan, jer se recimo za crni elik sprej u najee korienom gasu Ar+18% CO2 za icu 1.0 mm deava na strujama preko 220A i naponu preko 25V. Za icu 1.2 mm to je jo i vie, recimo preko 260A-280A... Ako uzmemo da aparat treba da radi a ne da prekida rad zbog pregrevanja, ispada da za komforno zavarivanje u spreju treba imati 300A ili jai aparat.
Dalje, gas u kome se sprej razvija mora imati vie od 80% argona, jer sprej nije mogu u istom CO2 gasu. sprej se postie pri sadraju argona preko 80% tj min 80%Ar i max 20%CO2... A poto ne postoje nikada apsolutni brojevi, ve samo relativni u okviru nekih tolerancija, zato je standardom propisano punionicama gasa da sadraj CO2 moe biti 18% +/-10% a to e rei najgora a dozvoljena ara isporuene meavine C18 (Ar + 18%CO2) e sadrati 80.2% Argona i 19.8% CO2 ime je zadovoljen uslov da e taj gas uvek moi razviti sprej. Parametri zavarivanja u spreju su visoki, zato ih je nemogue ostvariti na slabim aparatima.

Da bi se ulo u sprej potrebno je preskoiti ovo podruje, a da bi se preskoilo, potrebno je za svaki gas (naravno sa vie od 80% Ar), za svaki prenik ice, za svaki materijal ice ZNATI gde su poeci tih prelaznih zona tj poeci spreja. (Ko se bavi zadavanjem parametara zavarivanja robotu, ove parametre prelaska iz krupnokpljiastog u sprej zna napamet, pa taman da ga probudite u sred noi i da ga pitate). Jo jednom, znaaj znanja kod MIG/MAG zavarivanja daleko prevazilazi vetinu. Toliko je znanje bitnije da je mogue od robota (neivog stvora) napraviti najboljeg MIG/MAG zavarivaa.

Osim znanja gde je poetak spreja, potrebno je znati i gde su tolerancije napona i amperae (tj pravilnije rei brzine ice, prepusta ice...) za svaku icu i prenik ice.Sprej se odlikuje potpunim odsustvom prtanja, uje se samo prijatno utanje, nema nikakvog praskavog zvuka. Npr za obinu CO2 icu (tip SG2 tj ER 70S-6 tj G3Si1), prenika 1.2 mm, za rad u gasu 82%Ar +18%CO2 sprej se postie na preko 270A i 25V. Zbog ogromnog unosa toplote, praktino se sa ovom 1.2 mm icom u spreju mogu raditi samo debljine preko 5 mm zbog opasnosti od progorevanja tankih delova...

Praktina upotreba spreja je do nekih 350A pri manuelnom zavarivanju. Sve preko 350A bilo 1.2 mm icom bilo 1.6 mm dovodi do problema. Fluidnost kupatila je velika, pa ga je teko kontrolisati pogotovo itavo radno vreme. Postoji i opasnost od zajeda. Unos toplote je toliki da dolazi do pogrubljenja zrna i pada mehanikih svojstava. Ogromna rastopljena povrina i okolna usijana ne mogu uspeno biti tiena gasom tj ostaje van zatite gasa i reaguje sa atmosferom, stvara okside i smanjuje mehanika svojstva, poveava se stepen poroznosti naroito u vieslojnom zavarivanju, pa eventualno i dolazi do prslina pri zavarivanju ukruenih delova ili elika sa povienim vrstoama.

Ako zavarivaa, koji se prvi put sree sa sprejom a ranije radio sa kratkim spojem, ostavite nasamo, velika je verovatnoa kada doete opet da ete ga nai da je oborio parametre i da radi u kratkom spoju. Sprej mu je, kae, brz, nema smisla tako raditi.

Potrebno je uloiti u odsisavanje gasova i dimova, kao i obezbediti dobru i pouzdanu zatitu zavarivau od radijacije toplote i isparenja (maska sa preiavanjem vazduha, pogodne rukavice, zavarivako a ne bilo koje radno odelo, kecelja, kona jakna

Za sprej se dizna nalazi duboko u obi (Prepust ice kod spreja je od 50% do 100% vei nego kod kratkog spoja.)

Dizna uvuena u obu, oko 5 mm.

Poto su brzine ice velike, kao i amperaa i toplota, pametno je kupovati kvalitetne dizne i menjati ih posle svakog kotura ice.

Kod zavarivanja u spreju, pitolj se gura, uglavnom nema njihanja.

Kod perfektnog spreja, duzina luka je mala, mozda 2-3 milimetara

protok gasa za sprej nije isti kao za kratak spoj, vei je. Grubo pravilo je da je za kratak spoj potrebno 10Xprenik ice, tj za 0.8 mm icu dovoljno je 8 l/min... ali za sprej je potrebno to grubo pravilo podii za grubo 40-50%, pa je za icu 1.2 mm u spreju potrebno 16-18 l/min. Paziti na ovo, kada se npr heftanje vri kratkim spojem, a popuna ljeba sprejom. Potrebno je podesiti razliit protok gasa za oba sluaja.

ice punog poprenog preseka prenika 1.0 mm, 1.2 mm i 1.6 mm su najbolje za sprej. ice 0.6 mm i 0.8 mm i 1.0 mm su najbolje za kratak spoj. Vidi se univerzalnost ice 1.0 mm!

Sprejom se unosi mnogo toplote, paziti na deformacije. Roboti mogu raditi brzinama voenja pitolja koje ovek ne moe da postigne i time se kompenzuju visoki strujni parametri, tj ukupan unos toplote zbog velikih brzina je dovoljno mali da se izbegne progorevanje.

Pulsni transfer je pre svega vrsta spreja. Neki izvori kau da elektroniari moraju da podese kontrolu neka 64 parametra, pa se zato ovaj reim ve decenijama ne primenjuje manuelno u smislu da se svaki parametar posebno podeava. Stvorene su takozvane sinergijske pulsne linije, pri emu korisnik kae aparatu koji je gas namestio, koji materijal ice, koji prenik i bira koju e debljinu materijala raditi. Onda kompjuter u aparatu prorauna sve parametre (pomenutih 64 ili 104 koliko li ih ve ima) i daje rezultat. Pulsni aparati (pulsirajuca struja. Elektronika kontrolise svaku kapljicu) su skupi. A najea primena pulsnog zavarivanja je kod tankih delova, znai manjim strujama. Debeli profili se lako zavaruju sprejom, pa cak i starijim aparatima.

Pri veem poveanju strujnih parametara, amperae (tj brzine ice) i napona (preko 35V i preko 450A), deava se fenomen da luk poinje da rotira. ice na koje se moe delovati su 1.0 mm, 1.2 mm, 1.6 mm. Prepusti su 22-38 mm. S obzirom da je za rotirajui luk potrebna velika brzina ice, konvencinalni dodavai, iako nominalno deklarisani na maximalno dodavanje od 25 m/min u stvari ne mogu da izdre dug rad na tim brzinama.

Indukcija (impedansa). Ova funkcija (nekad se zove priguenje ili ok) je aktivna tj ima svoj smisao kod zavarivanja kratkim spojem. fiziki se ostvaruje uvoenjem dodatnog kalema (induktivne otpornosti) u strujno kolo (obino i jo jedan otpornik). Najlake je indukciju opisati kao kontrolu brzine porasta amperae tokom kratkog spoja. Dodavanjem indukcije, brzina porasta struje je (mnogo) dua.

Kontrola proces u MIG zavarivanju (sa postojecim aparatom) podrazumeva:
- izbor vrste zice prema osnovnom materijalu,
- izbor precnika zice prema debljini materijala,
- izbor transfera prema debljini materijala i mogucnostima aparata,
- izbor gasa,
- protok gasa,
- izbor i fino podesavanje brzine zice i voltaze,
- odredjivanje prepusta zice,
- pozicioniranje "dizne" u odnosu na sobu,
- izbor polozaja zavarivanje (ako je to moguce), smera zavarvianja i plana zavarivanja,
- ugao pistolja u odnosu na radni komad,
- guranje ili vucenje pistolja? njihati ili ne?,
- brzina vodjenja tj unos toplote?
- prigusenje tj impedansa.
- jos neke stvari tipa predgrevannje, fixiranje komada, vrsta spoja (suceoni, ugaoni, preklopni...) itd

rad u "kratkom luku"- mali unos toplote - odlican za tanke limove, ali nepodesan za deblje materijale. Sprej transfer se ne moze posticu u CO2 gasu.

protok gasa, grubo prema precniku zice. 0.8 mm treba 7-8 l/min, 1.0 mm=8-10 l/min. Eventualno dodati malo gasa ako postoji promaja itd. Ovaj protok je za "kratak luk".

sa osnovnog materijala ukloniti boju, prevlaku cinka, rdju i ostalo.

brzina dodavanja se meri m/min, a oznake na aparatu 1-2-3-4-... ne oznacavaju brzinu u metrima. Mora se uz pomoc stoperice i metra izmeriti brzine za svaku poziciju. Obicaj je da je za jedan podeok brzina 1.5-1.8 m/min. Neka bude 1.6 m/min.
Za 0.8 zicu, uz CO2 gas pocetni teoretski parametri zavarivanja bi bili (brzina zice/voltaza):
*debljina materijala 0.8 mm: 1.8-2.2 m/min/16V,-uz rizik od progorevanja-1 podeok za brzinu zice,
*debljina materijala 1.0 mm: 2.3-3.0 m/min/17V-prvi podeok,
*debljina materijala 1.2 mm: 2.6-3.5 m/min/18V-drugi podeok,
*debljina materijala 1.6 mm: 3.2-5.4 m/min/19V-drugi ili treci podeok,
*debljina materijala 2.0 mm: 3.8-6.3 m/min/20V-treci ili cetvrti podeok
Sledi da ce se koristiti najcesce prva 3 podeoka za brzinu zice za debljine 0.8-2.0 mm.

prepust zice tj rastojanje izmedju dizne i radnog komada 8-10 mm. ako je krace postoji opasnost da se usled nepaznje zica zavari za diznu. Ako je vece, bice vece prstanje i slaba zastita gasa.

tanje limove je pozeljno postaviti tako da se zavaruju vertikalno nadole. Deblje treba zavarivati u horizontali

u principu pistolj je najcesce nagnut 75 stepeni u odnosu na radni komad

kod tankih limova, suceonih spojeva, gurati pistolj, a kod debljih limova pogotovu ako je ugaoni spoj, vuci pistolj.

brzinu vodjenja mora da sprovede i koriguje onaj koji zavaruje. Kod tankih limova je orijentir je 8 mm/s, kod debljih 4 mm/s...

kod tankih limova se ne njise pistolj vec se samo povlaci a po potrebi i prekida zavarivanje pa nastavlja (maltene kao tackasto) a kod debljih se vrsi njihanje radi boljeg provarivanja.

prigusenjem/impendansom se odredjuje brzina porasta struje posle kratkog spoja. Ima smisao smanjenja prstanja kao i unosa toplote. Za deblje limove staviti vece prigusenje a za tanke manje. (pod uslovom da ovaj aparat ima kontrolu impendanse

Jedno dugme je za napon, a drugo za brzinu dodavanja zice. Inace kod MIG zavarivanja samo se ove dve velicine steluju a amperaza je njihov rezultat. Svi MIG aparati imaju tzv CV karakteristiku (constant voltage) i to u praksi ima sledeci smisao:
- Podesis neke parametre za napon i brzinu zice. Zavarujes i mahinalno priblizis pistolj radnom komadu. U momentu se i smanji duzina luka tj napon, ali odmah reaguje elektrika/elektronika pa se amperaza poveca, topljenje zice se ubrzava dok se ne vrati duzina luka tj napon kako je podeseno prekidacem. Kada podignes pistolj trenutno se podigne napon i poveca duzina luka ali odmah reaguje aparat tako sto se smanjuje amperaza tj topljenje zice dok se duzina luka tj napon ne vrati na zadatu vrednost.
Zato nemoj da vodis racuna o amperazi vec o naponu i brzini zice, a aparat ce sam davati amperazu onako kako je projektovan. Ovaj aparat koliko vidim nema mogucnost dodatnog finog tjuniranja a kada je impendansa u pitanju-tj dodavanje vremena luka i postizanja vece toplote i fluidnijeg metalnog rastopa sa manje kratkih spojeva sto je povoljno za deblje limove i pri radu sa cistim CO2 odnosno suprotno, povecanje kratkih spojeva i dobijanja brzostezuceg rastopa sto je povoljno za tanke limove ds ih ne bi progoreo.

Ako radis crni nelegirani celik, zica je ER 70S-6, gas Ar82%+CO218%

Parametri (napon i brzina zice) se podesavaju prema debljini materijalaZica 0.8 mm:
- debljina lima 0.8 mm, 2.4 m/min, 14 V,
Za vece debljine je besmisleno koristiti 0.8 mm zicu jer se ne dobija dovoljna penetracija.
Zica 1.0 mm:
- debljina lima 4.0 mm, 10.7 m/min, 26 V,-sprej

Pogledaj uputstvo koje si dobio uz aparat i plocicu za zadnje strane aparata: negde ce biti dat napon npr 15-28 V. Podela napona na prekidacima obicno nije linerna, pa moras da "pogadjas" sta koji podeok daje. Zato ili trazi da ti kazu koji podeok daje koji napon ili pretpostavi npr ako pozadi na polocici pise: 15-28V:
- Podeok 1 je 15 V,
- Podeok 2 je 16 V,
- Podeok 3 je 17.5 V,
- Podeok 4 je 19 V,
- Podeok 5 je 22 V,
- Podeok 6 je 25 V,
- Podeok 7 je 28 V,
(obicno su u donjem delu naponi gusci tj korak napona izmedju 2 podeoka je to manji)
Uz podatke za brzinu zice za svaki podeok i ovo gore nagadjano za napon i preporucene parametre, trebao bi da dobijes jako dobro zavarivanje.

Gledaj da ti prepust zice (deo zice koji viri iz dizne) tokom zavarivanja bude 7-9 mm.
Potok gasa 7-10 l/min za male parametre, 16-20 l/min za sprej.

zavarivanje zice za diznu: je cesta pojava i uglavnom nije problem sa aparatom vec ili sa podesavanjem ili nekim delovima. Meni licno se to najcesce desavalo pri zavarivanju aluminiuma, vertikalno navise. Razlog je bio preveliki napon pri pulsnom zavarivanju tj predugacak luk "koji dise" i pad moje koncentacije jer sam priblizavao mahinalno pistolj predmetu. Luk mora biti max 3-4 mm dugacak. Tesko da moze da se desi zalepljivanje za diznu pri zavarivanju u "kratkom-spoju". - premala brzina zice za dati luk. Sporo vodjenje pistolja. ili ovo troje zajedno. lose vodjenje pistolja, tj duzi zastoj na jednom mestu ili nepazljivo primicanje pistolja. Problem sa losom zicom.

potrebno je za zavarivanje odrediti sledece npr:
- precnik zice (ili precnike, npr 0.8 mm za koren a za popunu 1.0 mm),
- tip zice, puna ili punjena (npr puna za koren, punjena za popunu...),
- transfer metala (kratak spoj-npr za koren, sprej-npr za popunu, puls-ko moze),
- polozaj zavarivanja (npr tanak lim je bolje postaviti vertikalno pa zavarivati nadole...),
- brzina zice,
- napon,
- impedansa (ako moze da se podesi),
- nagib-"slope" (ko moze),
- da li da se pistolj gura ili vuce (kod Al se uvek gura npr),
- nagib pistolja,
- sirina njihanja i ev. oblik,
- prepust zice,
- polozaj dizne u odnosu na sobu,
- vrsta gasa,
- protok gasa,
- brzina vodjenja pistolja,
- vrstu dizne (jedne su za celik druge za Al, trece su toplopostojane...)
- (ko moze: creep start, vreme gasa pre paljenja luka, hot start-vreme i amperazu, crater fill-vreme, broj duplih pulseva, 2 takta ili 4 takta...)

Mozda si u stvari zeleo da pitas koliko podesiti protok gasa pri zavarivanju? Zavisi od materijala zice, precnika zice, izabranog transfera, ev. promaje, itd.

Dizna treba da viri van sobe za par milimetara za ovu vrstu zavarivanja (tanji limovi), tzv zavarivanje kratkim lukom tj kratkom spojem

Probaj malkice ali samo malkice da setas cik-cik. Na taj nacin odvodis toplotu sa mesta zavarivanja. Ovo vazi kada imas suceoni sastav, tj kada ne mozes da napravis preklop. Dalje, postoji trik da zavarujes 5-6 mm, pa stanes 1 sekund, pa opet nastavis.

Ako koristis mesavinu gasova, dobices manje prstanje, manji unos toplote i laksu kontrolu rastopljenog metala i brze ces raditi. Rad sa mesavinom je sigurno bolji ali neisplativ za auto-limariju. Mozes da koristis argon iz jedne boce a CO2 iz druge ali ti treba mesac, koji kosta npr 500Eur. TO je je neisplativo. Gas koji bi unosio najmanje toplote bi bio onaj sa 4-5% o2 i ostalo argon. Oksidacija bi bila ogromna ali se pitam da li bi to i koliko stetilo ako prodjes brusilicom ili smirglom preko.

Kao i svim zavarivanjima deformacije lima su neizbezne i kod MIG-a. To se donekle ublazava. Cestim pripojima (na svakim 20 mm), povlacenjem kratkih zavara npr ne duze od 15-20 mm. Mislim da je 15-20 mm u jednom cugu sasvim dovoljno, 40 mm je mozda previse. Dalje ako treba da zavaris npr 300 mm, podeli ih u segment od po npr 30-40 mm, pa zavaruj jedan ovde, drugi tamo itd. Strucno bi rekli zavaruj "povratnim korakom na preskok".

Na broj kratkih spojeva utice struja/amperaza a struja se ne podesava kod tzv CV (constant voltage) MIG aparata, kakav je tvoj i skoro svi ostali. Tako, kad povecas brzinu zice povecas i struju. Kad povecas prepust zice smanjis struju. Po zakonu fizike U=R x I=const. Posto si podesio napon na aparatu on je konstantan i odredjuje duzinu luka. AKo povecas prepust zice, povecavas i otpornost sistema, pa se struja smanjuje (tzv samoregulacija elektricnog sistema) a samim tim i broj kratkih spojeva u sekundi. I obrnuto, ali suvise mali prepust zice dovodi do topljenja dizne ili zavarivanje zice za diznu, zato mora da postoji minimalna vrednost pa je usvojeno iz prakse da je za precnik zice 1.0 mm, najbolji prepust 6-9 mm. Za tanju zicu, ove vrednosti su manje, pa npr za 0.6 zicu bi najbolji prepust bio npr oko 5-6 mm. Veci broj kratkih spojeva znaci da se odvajaju male kapljice i laksi je prenos kapi u rastopljeno kupatilo i time je prstanje manje. Zamisli da bacis mali kamen u vodu i posmatras prstanje. Bacis veliki i prstanje ce biti vece

Kod REL i TIG zavarivanja, sam zavarivac svojom vestinom regulise duzinu luka tako sto priblizi elektrodu (i smanji napon tj duzinu luka) ili malo podigne elektrodu (poveca napon tj duzinu luka). Na aparatu zavarivac steluje samo amperazu. Bez obzira na varijaciju napona, struja ostaje u principu kako je podesio zavarivac i zato se te konstrukcije aparata zovu CC masine (constant current).

Kod CV masina (constant voltage), a to su MIG masine, duzina luka je odredjena kako si podesio napon na aparatu. Ako pokusas da smanjis luk tako sto ces da priblizis zicu struja ce da se poveca sama i topljenje zice ce biti brze i vratice se duzina luka koja odgovara zadtaom naponu. Ako pokusas malo da odmaknes zicu, struja ce da se smanji da bi se zica sporije topila da bi se vratila duzina luka odredjena zadatim naponom. To se zove samoregulacija luka.
Posto je V=constant kako ga podesis na aparatu, ne mozes mu vise nista jer je konstrukcija masine takva, i zato povecanje prepusta zice dovodi do vece otpornosti i pada struje. To je nesto sto je nije moja teorija vec sustina MIG zavarivanja.
Zica se topi u dodiru sa materijalom jer se napravilo strujno kolo izmedju predmeta i zice. Kad priblizis zicu predmetu nista se ne desava jer je vazduh izolator i ne provodi struju. Ali kada pustis gas koji se lako jonizuje tj provodi struju i zatvoris strujno kolo i taknes zicom predmet dolazi do kratkog spoja, oslobadjanje toplote koja uzrokuje da se gas jonizuje i da potece struja od predmeta kroz gas do zice, tj kroz luk koji i provodi struju ali i oslobadja tolotu tj topi i radni predmet i zicu. Ako imas diznu 1.0 mm i zicu 0.6 mm doci ce do pojave mikro luka i na tom mestu koji ce unistiti diznu a pokvariti zavarivanje predmeta.

krupnokapljicasti transfer koji je nepozeljan, a ako je u pitanju jos uvek transfer kratakim spojem, onda je apsolutno nedovoljno za korektnu penetraciju. Da bi dobio korektnu penetraciju potreban ti je sprej transfer a on je u podrucju 8.5 m/min, 25 V. Ne moze da radi ni punjenu zicu kojom ja radim deblje profile (deblje od 3.0 mm). Sprejom, punom zicom, se moze raditi samom horizontalni polozaj. ALi sprejom se moze raditi u svim polozajima punjenom zicom, a penetracija punjenom zicom daleko prevazilazi penetraciju punom zicom pri sprej transferu... zato sam je pomenuo kao resenje...

Sprej je takozvani finokapljicasti prenos metala sa zice u metalno kupatilo, i desava se samo kada u gasu ima vise od 80%Argona a napon je preko 25, a brzina zice takodje velika

Najveci promasaj koji ja vidjam kada negde odem je zavarivanje zicom 1.2 mm, u CO2 gasu na velikim naponima i brzinama zice. Ovo je tipican slucaj tzv krupnokapljicastog prenosa koji je u najvecem broju slucajeva besmislen. Drugi veliki promasaj je zavarivanje transferom u kratkom spoju gde je prepust zice obicno oko 15-20 mm.

UVEK koristim diznu van sobe za oko 3 mm za struje do 130 A, a prepust zice je oko 7-8 mm (za zicu 1.0 mm u 82%Ar+18%CO2) . Zavari koje dobijam su LEPI na oko i sa penetracijom (nekad inspektori traze da se verifikuje tehnologija zavarivanja pa zavarene kontrolne ploce podvrgavaju prelomu), prstanja nema (nema onih kuglica) a i varnice su kratke i malobrojne.

velike struje zavarivanja su namenjene sprej transferu, i tu treba imati napon za sprej i jake intermitence.

Kad zavar nije savrsen:
- Imas preveliko nadvisenje. Kao da je slaba struja ili prebrzo vodjenje pistolja.
- Gusenica nije lepa, vec je negde deblja negde tanja, negde sa velikim nadvisenjem... Probaj da lakat i rame potpuno opustis, koristi drugu ruku da pridrzavas pistolj ili ruku kojom drzis.
- Imas i prstanja: to su one metalne kuglice okolo. Kada radis sa CO2 gasom neko prstanje mora da bude, kada radis sa hobi aparatom sa ko zna kakvom sopstvenom impedansom i "nagibom" takodje mora da ga bude, ali poenta je da ga smanjis na minimum podesavanjem pravih parametara i vodjenjem pistolja.

Penetracija: Procesom zavarivanja topis i zicu ali i osnovni materijal. Time, rastopljena zica se mesa sa rastopljenim osnovnim materijalom. Mereno duzinski, penetracija je dubina do koje je rastopljeni metal zice usao u dubinu osnovnog materijala, mesajuci se sa rastopom osnovnog materijala. Penetracija kod obicnih celika mora da bude velika, iako ne prevelika zbog rasta kristala i time slabljenja materijala.

- Postoje 5 transfera tj prenosa rastopljene kapljice sa zice u osnovni materijal: kratkim spojem, krupnim kapljicama, u spreju, pulsom i duz rotirajuceg luka.
Da spomenem samo 3 transfera:
* kratkim spojem-zica pocne na vrhu da se topi i postaje duguljasta i priblizava se osnovnom materijalu. U jednom momentu zica dodiruje osnovni materijal. Tada struja naglo poraste a napon pada na 0, oslobadja se velika toplota i otkida se ta kapljica i ulazi u metalno kupatilo na osnovnom materijalu. (ovde ulogu igraju tzv Lorencove magnetne sile i fenomen povrsinskog napona ali objasnjavati sad to bilo bi glupo) Ponovo se javlja prostor izmedju zice i materijala a posto se oni nalaze u strujnom kolu, zbog gasa koji se lako jonizuje tj provodi struju i razlike potencijala stvara se elektricni luk koji stvara toplotu koja opet dovodi da se rastapa vrh zice i odrzava tecnim kupatilo na materijalu. Kapljica opet se izduzuje i uranja u rastop u materijal, luk se gasi, struja naglo raste (kao kod klasicnog strujnog kratkog spoja) i sve ispocetka. To se desava npr 120 puta u sekundi i zato ovaj tip zavarivanja karakterise pucketav zvuk. Ako je kapljica mala, manja je verovatnoca da ce pri otkidanju i uranjanju u rastop napraviti veliko prstanje (malecki kamencic kad se polako spusti u vodu ne izaziva veliko prstanje, velika kamencina kad se baci jako izaziva veliko prstanje), ako je porast struje kontrolisan dobrim elektricnim komponentama, kapljica ce lepo i glatko da uroni u rastop, ako je porast struje prevelik i ako se dostizu jako velike struje oce kapljica da explodira i to je veliko prstanje umesto lepo da se otkine i slije u kupatilo bez prstanja... Inace sam luk je nestabilan u CO2 pa neko prstanje u njemu mora da postoji. Kratak spoj je dobar kada se lepo podese parametri (brzina zice i napon), da ima veliki broj kratkih spojeva u sekundi, da je kapljica mala, ali je problem kada se rade deblji delovi, penetracija tj dubina prodiranja rastopa u materijal jako mala i taj spoj je slab, muva da sleti polomice deo. Za tanke limove je nezamenljiv.
* Kada se podignu napon i brzina zice nekontrolisano, umesto da se kapljica sa vrha zice glatko slije u rastop, ona pocne da igra na zici, da se vrti, postaje velika i odleti (cela ili deo nje) ko zna gde tj deo u rastop, ostalo pored kao velika kuglica. Ovo je pocetnicka greska mnogih koji koriste zicu 1.2 mm, velike napone i brzine dodavanja zice kada sve oko njih varnici i prsti. Ovaj transfer jednostavno mora da se izbegava.
* sprej znaci da se sa vrha zice non stop odvajaju vrlo fine kapljice koje bas putuju od zice do kupatila. Zica nikada ne dira rastop na materijalu, napon je npr uvek preko 25V a brzine zice takodje velike. Da se desi sprej, mora se raditi sa min 80% argona, jer se u cistom CO2 sprej ne desava. Moze se raditi samo u horizontalnom polozaju (dizna mora biti u sobi 3-6 mm), prepust zice mora biti 15-19 mm.... deformacije materijala su velike...

Da pokusam da tvoj problem opisem malo jasnije.
Kada pritisnes okidac na pistolju zica izlazi konstantnom brzinom, bez prekida tipa cas izlazi cas ne, tj ne secka? To je kad pustis zicu u prazno bez zavarivanja.
Kada krenes da zavarujes, luk se pali pa gasi, kao da imas osecaj da zica izlazi na trzaje, na materijalu ostaju kao kuglice tj dzombice sa praznim prostorom izmedju?
Prvo sto mi pada na pamet je velika brzina dodavanja zice. Pokusaj sa manjim brzinama. Podesi i voltazu.
Drugo, ovo (zica izlazi u trzajima) je cest slucaj sa zavarivanjem aluminijuma. Pokusaj da drzis polikabl sto je moguce "pravije" tj savijaj ga sto manje.
Trece, kada si zadnji put menjao buzir i diznu i da li uopste imas diznu za odgovarajuci precnik zice?

Pre zavarivanja, obrusi do metalnog sjaja mesto zavarivanja, nosi uvek rukavice i duge rukave, glavu skloni od dima, uvek radi sa maskom

Verovao ili ne, neko je rekao da samo 2-3% MIG zavarivaca (u svetu) znaju da nasteluju sve parametre da bi se dobio najkvalitetniji sav.

Kod MIG zavarivanja moras da stelujes nekoliko parametara da bi dobio max kvalitet, sa sto manje prstanja i pucni (kuglica tj tackica).

Pretpostavka je da ces uvek raditi u tzv kratkom luku (kratkom spoju) (za sprej transfer ti trebaju struje preko 190 A za zicu 1.2 mm, a to bez vodenog hladjenja ne ide...).

U kratkom luku ces uvek imati prstanje, a od tebe zavisi da li ce to biti minimalno ili strasno.

Zica-preporucujem precnik 1.0 mm. Ona je najbolji izbor za kratak luk. Mogao bi da kupis i 1 kotur 0.8 mm za tanje limove.

Kada radis sa 1.0 mm zicom, namesti napon na 17 V, a brzinu dodavanja zice na 4.5 m/min. Dalje mozes da povecas ili smanjis za 1 podeok ova dva parametra i tako dobiejs optimum.

Dizna mora da se menja posle nekih 45-60 kg zice, ili cim postane ovalna. Za kratak spoj, neka dizna viri 3 mm van sobe. Klestima odseci zicu na oko 7-8 mm da viri iz dizne. Luk bi trebalo da bude jos nekih 3 mm. Ukupno rastojanje od vrha dizne do radnog predmeta ce biti oko 10-12 mm.

Guraj pistolj. Neka pistolj bude pod uglom od nekih 15 stepeni u odnosu na vertikalu tj nekih 75 stepenu u odnosu na predmet tj vec polozen zavar, tj nekih 105 stepeni u odnosu na radni predmet u smeru u kome guras. Guraj pistolj (tj ako si desnjak, guraj ga ulevo), tako da zica uvek bude na prednjoj ivici metalnog rastopa. S ovim parametrima mozes raditi u svim polozajima.

moze se smanjiti unos toplote upotrebom mesavine gasova(82%Ar+18%CO2) i brzim vodjenjem pistolja,tj manji unos toplote=manje vitoperenje osnovnog materijala,slabiji aparat moze dobro da odradi posao,manje je prstanje nego u cistom CO2,Argon je dosta skuplji od CO2,ali i vredi.Bez obzira sto posle zavarivanja mag postupkom ne ostaje sljaka,var i prostor oko vara se moraju obrusiti jer na povrsini oko vara se uhvati oksidna skrama koja se ne vidi a posle otpadne zajedno sa farbom.Ako varis u cistom CO2 gasu potreban je aparat jaci od 200A,tj njemu je intermitenca 200A,a posto su to dugacki varovi on ne moze variti punim kapacitetom duze od 10 min,tj aparat bi se pregrevao pa bi dosta vremena gubio zbog hladjenja.Tesko je raditi na otvorenom prostoru,jer ce vetar oduvavati gas sa mesta zavarivanja pa se tada koriste punjene zice u kombinaciji sa gasom.

Minimum za neko profesionalno varenje u MIG postupku je 250 ampera,da bi se postiglo dobro uvarivanje potreban je mlazni-sprej transfer dodatnog materijala u zavarivacko kupatilo,ali njega karakterisu jake struje i moze da se radi samo u horizontalnom polozaju i sa minimum 80% Argona u CO2.Da bi se varilo u svim prostornim polozajima(vertikalno,nadglavno),kao i napolju(da vetar ne bi oduvavao gas)koriste se punjene zice,a postoje mig aparati koji su dosta laki,mobilni,a jaki,to su inverteri.

MIG postupak je maksimalno efikasan na obinim konstruktivnim elicima, ne znam kako si mogao da zakljui da je REL postupak bolji. Nemojte misliti da zakaljivanja nema i kod ovih elika, ali je ono locirano u tankoj zoni izmeu osnovnog i dodatnog materijala i ima prihvatljivu vrednost. Najee zavareni spoj se lomi u tzv. ZUT-u (zoni uticaja toplote) jer je tu najvea krtost spoja. Opet, ponavljam, ovo se odnosi na standardne materijale i postupke

Kao neko pravilo je da za tanje limove guras pistolj (zavarivanje forehand tj ulevo), za deblje vuces (zavarvinaje backhand tj udesno).

Documents

Tehnologija zavarivanja