Upload
others
View
2
Download
0
Embed Size (px)
Citation preview
Министарство финансија
Република Србија
ТЕКУЋА МАКРОЕКОНОМСКА КРЕТАЊА
Мај 2014
Индикатори текућих економских кретањаИндикатори текућих економских кретања, исти период претходне године=100, у % III 2014 I-III 2014
Индустријска производња, физички обим 3.8 2.1Прерађивачка индустрија 6.1 3.6Реални промет у трговини на мало 2.7 1.2Извоз робе изражен у еврима 21.3 17.9Увоз робе изражен у еврима, ц.и.ф. 0.6 0.6Потрошачке цене 2.3 2.7Просечан број запослених -1.7 -1.5Активно незапослена лица, крај периода -0.2 -0.2Реална просечна нето зарада, укупно 1.9 -1.6Реална просечна нето зарада, јавни сектор 2.3 -0.2Реална просечна нето зарада, приватни сектор 1.6 -2.3Просечне пензије, реално 0.4 0.0ЕУР/РСД, просек периода, номинално -3.6 -3.5ЕУР/РСД, просек периода, реално -1.8 -1.5
Индикатори текућих економских кретања, у милионима евра III 2014 I-III 2014
Дефицит робне размене -314.9 -894.4Дефицит текућих трансакција -107.2* -141.4*Нето прилив страних директних инвестиција 68.1* 93.7*Девизне резерве НБС, крај периода 10,428 10,428Интервенције НБС на међубанкарском девизном тржишту, нето 190 800Девизна штедња, крај периода 8,404 8,404Динарска штедња, крај периода 315 315Спољни дуг, крај периода 25,604* 25,604*Спољни дуг, јавни сектор, крај периода 13,096* 13,096*Спољни дуг, приватни сектор, крај периода 12,508* 12,508*
Извор: РЗС, НБС, НСЗ, РФПИО
* Подаци се односе на фебруар и на период јануар-фебруар 2014. године
44
Постепен опоравак привредне активности и тражње у зони евра, у првом кварталу 2014. требало би позитивно да утиче на кретање
наше економске и спољнотрговинске активности
Извор: Еуростат
Регионално окружењеКретање БДП главних спољнотрговинских партнера Србије
*Процена МФИН за Србију
-6.0
-5.0
-4.0
-3.0
-2.0
-1.0
0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
2008
Q1
2008
Q2
2008
Q3
2008
Q4
2009
Q1
2009
Q2
2009
Q3
2009
Q4
2010
Q1
2010
Q2
2010
Q3
2010
Q4
2011
Q1
2011
Q2
2011
Q3
2011
Q4
2012
Q1
2012
Q2
2012
Q3
2012
Q4
2013
Q1
2013
Q2
2013
Q3
2013
Q4
2014
Q1
дсз, %
Бугарска Хрватска Мађарска
Румунија Словенија Србија*
-5.0
-4.0
-3.0
-2.0
-1.0
0.0
1.0
2.0
3.0
2008
Q1
2008
Q2
2008
Q3
2008
Q4
2009
Q1
2009
Q2
2009
Q3
2009
Q4
2010
Q1
2010
Q2
2010
Q3
2010
Q4
2011
Q1
2011
Q2
2011
Q3
2011
Q4
2012
Q1
2012
Q2
2012
Q3
2012
Q4
2013
Q1
2013
Q2
2013
Q3
2013
Q4
2014
Q1
дсз, у %
ЕУ(28 земаља) Немачка Италија Србија*
55
Према флеш оцени (РЗС) БДП је у првом кварталу успорио раст на 0,4% мг. Раст вођен вођен, пре свега, нето извозом, док са
производне стране, процењује се позитиван допринос индустрије и услужних сектора, а негативан пољопривреде и
грађевинарства
Извор: РЗС
Доприноси тромесечној стопи раста БДП, расходнастрана
Доприноси тромесечној стопи раста БДП, производна страна
-6.0
-4.0
-2.0
0.0
2.0
4.0
6.0
8.0
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4
2008 2009 2010 2011 2012 2013
п.п.
Пољопривреда Индустрија Грађевинарство
Услуге БДП
-6.0
-4.0
-2.0
0.0
2.0
4.0
6.0
8.0
-21
-18
-15
-12
-9
-6
-3
0
3
6
9
12
15
Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4
2008 2009 2010 2011 2012 2013
п.п.
Приватна потрошња Државна потрошња
Инвестиције Промене у залихама, %БДП
Нето извоз БДП (десна скала)
66
Краткорочни индикатори државне и инвестиционе потрошње сугеришу да је домаћа тражња и у првом кварталу 2014. остала слаба и упркос благом опоравку промета у трговини на мало
Извор: РЗС
Индикатор кретања државне потрошње, међугодишње стопе, у %
Кретање индикатора потрошње и дохотка, међугодишње реалне стопе, у %
Инвестициона активност и грађевинарство, међугодишње реалне стопе , у %
-10
-5
0
5
10
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2010 2011 2012 2013 2014
Издаци за запослене/куповину роба и услуга сектора државе, међугодишње стопе, реалноИздаци за потрошњу сектора државе, национални рачуни, реалне међугодишње стопе
-50.0
-40.0
-30.0
-20.0
-10.0
0.0
10.0
20.0
30.0
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4
2010 2011 2012 2013Бруто инвестиције у фиксне фондове Вредност изведених радова у грађевинарству Грађевинарство, национални рачуни
-25-20-15-10
-505
10
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2010 2011 2012 2013 2014Приватна потрошња (национални рачуни)Трговина на малоПотрошња становништва (према АПР)Реална маса зарада
7
Извор: РЗС
-10
-5
0
5
10
15
20
25
Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Јан Феб Мар
2013 2014РударствоПрерађивачка индустријаСнабдевање ел енергијом, гасом и паром и климатизацијаУкупно
84
89
94
99
104
109
114
119
124
Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Јан Феб Мар
2013 2014
Ø20
13=
100
Оригин. серија ДСЗ серија
Индекси индустријске производње Индустријска производња по секторима, међугодишње стопе, у %
Благи међугодишњи раст физичког обима индустријске производње
• Физички обим индустријске производње умарту и у периоду јануар-март 2014. годинеповећан је за 3,8% и за 2,1%, респективно, уодносу на упоредиве периоде 2013. године;
• Према десезонираним подацима, у односу нафебруар индустријка производња је повећана1,9%, а производња прерађивачке индустријеза 4,2%.
• У марту је прерађивачка индустријаповећала производњу за 6,1%, секторрударство за 2,6%, док је сектор снабдевањеелектричном енергијом, гасом, паром иклиматизација забележио пад производњеод 2,4%.
8
• У марту је реални промет повећан за2,7%, а у периоду јануар-март за 1,2%, уодносу на упоредиве периоде 2013.године;
Извор: РЗС
0
100
200
300
400
500
600
700
0
20
40
60
80
100
120
140
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2012 2013 2014
хиљаде тона
Индекси
, Ø 2
013=
100
Вредност изведених радова, реално
Часови рада
Производња цемента, десна скала
-20
-15
-10
-5
0
5
10
15
Јан
Феб
Мар
Апр Мај
Јун
Јул
Авг
Сеп
Окт
Нов
Дец Јан
Феб
Мар
Апр Мај
Јун
Јул
Авг
Сеп
Окт
Нов
Дец Јан
Феб
Мар
2012 2013 2014
текуће цене сталне цене
Промет у трговини на мало, међугодишње стопе Грађевинарство
• Грађевинску активност у 2013. години обележило је смањење вредности изведених радова и застој у уговарању нових грађевинских радова.
Опоравак промета у трговини на мало и пад грађевинске активности
99
• У марту 2014. године је забележена дефлација од 0,3% у односу на претходни месец;
• Дефлацији у марту највише је допринела непрерађена храна, пре свега поврће (-4,4%);
Извор: РЗС, НБС
0
2
4
6
8
10
12
14
16
Јан
Феб
Мар
Апр Мај
Јун
Јул
Авг
Сеп
Окт
Нов
Дец Јан
Феб
Мар
Апр Мај
Јун
Јул
Авг
Сеп
Окт
Нов
Дец Јан
Феб
Мар
Апр Мај
Јун
Јул
Авг
Сеп
Окт
Нов
Дец Јан
Феб
Мар
Апр Мај
Јун
Јул
Авг
Сеп
Окт
Нов
Дец Јан
Феб
Мар
2010 2011 2012 2013 2014
Референтна каматна стопа Потрошачке цене, м/м Циљана инфлација, м/м
-0.1
0.1
0.3
0.5
0.7
0.9
1.1
Јануар Фебруар Март
Децембар
2013
=10
0
ИПЦ без енергије, хране, алк и дувана (базна инфлација)
Услуге
Енергија
Индус.произ. без хране и енерг.
Прерађена храна
Непрерађена храна
Регулисане цене
Доприноси месечној инфлацији, п.п.
• У односу на децембар 2013. годинераст потрошачких цена у марту јеизносио 1,2% и опредељен је растомрегулисаних цена од 3%;
• У оквиру регулисаних цена истиче сеповећање цена дувана, лекова и ценасаобраћајних услуга, са доприносомукупној инфлацији од 0,546 п.п.
Међугодишња инфлација (2,7%) у првом кварталу 2014. године око доње границе дозвољеног одступања од циља
Инфлација, међугодишње стопе раста, у %
1010
• Реална апрецијација динара у првом кварталу 2014. од 0,5% утицала је на благо смањење екстерне ценовне конкурентности;
• Кретања на девизном тржишту у марту 2014. године у односу на претходни месец обележила је номинална стагнација динара у односу на евро и реална депрецијација од 1,2%;
• Ради ублажавања прекомерних краткорочних осцилација девизног курса НБС је у марту интервенисала на међубанкарском девизном тржишту продајом 210 мил. евра и куповином 20 мил. евра.
Извор: НБС
Реални и номинални курс, индексидецембар 2010=100
Кретање девизног курса и интервенције НБС на међубанкарском девизном тржишту
-300
-200
-100
0
100
200
300
400
500
600
95
100
105
110
115
120
Јан
Мар
Мај
Јул
Сеп
Нов Јан
Мар
Мај
Јул
Сеп
Нов Јан
Мар
Мај
Јул
Сеп
Нов Јан
Мар
2011 2012 2013 2014
Интервенције НБС, нето, мил. евра (десна скала)
Просечан девизни курс - EUR/RSD
75
80
85
90
95
100
105
110
115
120
Дец Јан
Феб
Мар
Апр Мај
Јун
Јул
Авг
Сеп
Окт
Нов
Дец Јан
Феб
Мар
Апр Мај
Јун
Јул
Авг
Сеп
Окт
Нов
Дец Јан
Феб
Мар
Апр Мај
Јун
Јул
Авг
Сеп
Окт
Нов
Дец Јан
Феб
Мар
2010 2011 2012 2013 2014
Просечни реални девизни курс - EUR/RSD
Просечни номинални девизни курс - EUR/RSD
Депрецијацијски притисци на девизном тржишту, изазвани глобалним и домаћим факторима ублажени су нето
интервенцијама НБС од почетка године (800 мил. евра)
1111
• Запосленост је у марту 2014. смањена у свим секторима привреде: грађевинарству (-7,3%), пољопривреди (-3,8%), индустрији (-2,7%) и услугама (-1,1%).
• Према облику својине, запосленост је смањена у јавном сектору за 0,1%, а у приватном за 2,3%.
Извор: РЗС
Регистрована запосленост и стопа незапослености
Реалне просечне нето зараде у приватном сектору и јавном сектору, индекси 2008=100
25.5
22.4 24.1
20.120.8
0
5
10
15
20
25
30
1,670,000
1,680,000
1,690,000
1,700,000
1,710,000
1,720,000
1,730,000
1,740,000
1,750,000
Јан
Феб
Мар
Апр Мај
Јун
Јул
Авг
Сеп
Окт
Нов
Дец Јан
Феб
Мар
Апр Мај
Јун
Јул
Авг
Сеп
Окт
Нов
Дец Јан
Феб
Мар
2012 2013 2014
Укупан број формално запослених (лева скала)
Стопа незапослености - МОР (десна скала)
• У марту 2014. године просечна нето зарада је реално повећана у свим секторима: индустрији (4,6%), грађевинарству (3,7%), пољопривреди (2,7%) и услугама (0,4%).
• Просечна нето зарада у јавном сектору реално је повећана за 2,3%, а у приватном сектору за 1,6%.
75
80
85
90
95
100
105
110
115
120
125
Јан
МарМај
Јул
Сеп
Нов Јан
МарМај
Јул
Сеп
Нов Јан
МарМај
Јул
Сеп
Нов Јан
МарМај
Јул
Сеп
Нов Јан
МарМај
Јул
Сеп
Нов Јан
Мар
2009 2010 2011 2012 2013 2014
Просечна нето зарада у јавном сектору
Просечна нето зарада у приватном сектору
На тржишту рада забележен је пораст стопе незапослености на 20,8% услед смањења запослености у делатностима које су под
утицајем сезонског фактора
1212
Пад кредитне активности и пораст удела ненаплативих кредита услед смањене ликвидности
• Кредитну активност банака у марту 2014. године на међугодишњем нивоу карактерише номинални пад кредита привреди (-12,3%) и номинални раст кредита становништву (4,2%), уз пораст депозита банака од 3,5%.
Извор: НБС и РЗС
БДП и кредитна активност, међугодишње стопе раста
Стопе раста кредита привреди и становништву, међугодишње стопе раста
Ненаплативи кредити
-15
-10
-5
0
5
10
15
20
25
Јан
Феб
Мар
Апр Мај
Јун
Јул
Авг
Сеп
Окт
Нов
Дец Јан
Феб
Мар
Апр Мај
Јун
Јул
Авг
Сеп
Окт
Нов
Дец Јан
Феб
Мар
2012 2013 2014Привреда Становништво
* Домаћи кредити по искључењу ефекта курса и промене цена
17.1% 18.6% 18.8% 19.0% 20.4% 19.5% 19.9% 18.6% 19.9% 19.9% 21.1% 21.4% 22.3%
0%
10%
20%
30%
40%
50%
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2011 2012 2013 2014
Привредна друштва Физичка лица Укупно
-15-10
-505
101520253035
Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1 Q2Q3Q4 Q1
2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014
БДП Домаћи кредити
1313
У марту 2014. године извоз робе јеповећан за 21,3%, а увоз за 0,6%, узсмањење спољнотрговинског дефицитаза 35,4%, у односу на исти месец 2013.године;У односу на фебруар 2014. године, извозизражен у еврима је повећан за 1,9%, аувоз смањен за 2%.
Извор: РЗС
-750
-250
250
750
1,250
Јан
Феб
Мар
Апр Мај
Јун
Јул
Авг
Сеп
Окт
Нов
Дец Јан
Феб
Мар
Апр Мај
Јун
Јул
Авг
Сеп
Окт
Нов
Дец Јан
Феб
Мар
2012 2013 2014
Салдо Извоз Увоз
Спољнотрговинска активност, мил. евра
Кретање извоза, мил. евра
2008 Мар, 621.0
2009 Мар, 506.7 2010 Мар, 596.1
2011 Мар, 772.12012 Мар, 775.5
2013 Мар, 845.6
2014 Мар, 1,025.9
300
400
500
600
700
800
900
1,000
1,100
1,200
Јан
Мар
Мај
Јул
Сеп
Нов Јан
Мар
Мај
Јул
Сеп
Нов Јан
Мар
Мај
Јул
Сеп
Нов Јан
Мар
Мај
Јул
Сеп
Нов Јан
Мар
Мај
Јул
Сеп
Нов Јан
Мар
Мај
Јул
Сеп
Нов Јан
Мар
2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014
Висок међугодишњи раст извоза и пад робног дефицита
1414
Извор: РЗС
Друмска возила, 15.5
Електричне машине и апарати,
8.3
Житарице, 5.1
Поврће и воће, 4.3
Обојени метали, 4.3
Одевни предмети,
4.2Производи од метала,
3.8
Производи од каучука,
3.5
Остало, 51.0
Друмска возила, 11.5
Нафта и деривати нафте, 8.0
Гас, 5.4
Електричне машине и апарати, 2.2
Медицински
производи, 3.5
Хемијске материје,
3.2
Хартија и картон, 3.1
Индус, машине за општу
употребу, 3.1
Остало, 60.0
• Порасту извоза у прва три месеца 2014.године највише је допринео извоз друмскихвозила, електричних машина и апарата,житарица, поврћа и воћа, обојених метала иодевних предмета, што чини 41,7% укупногизвоза;
Структура извоза, јануар-март 2014, % Структура увоза, јануар-март 2014, %
• На увоз друмских возила, нафте и деривата нафте игаса односила се једна петина укупног увоза у прватри месеца 2014. године.
Аутомобилска индустрија носилац раста извоза
Италија, 19.2
Немачка, 13.0
Босна и Херцеговин
а, 7.7
Руска федерација,
6.5
Румунија, 4.9
Црна Гора, 4.2
Македонија, 3.8
Остале земље, 40.7
Немачка, 12.3
Италија, 11.8
Руска федерација,
11.2
Кина, 7.6
Мађарска, 4.6Аустрија, 3
Француска, 2.9
Остале земље, 46.6
Извор: РЗС
• На извоз у земље ЕУ односило се 68,2% укупног извоза, а на увоз из ових земаља 63% укупног увоза;
• Више од половине укупног извоза било је усмерено на пет земаља: Италија, Немачка, БиХ, Руска федерација и Румунија;
• На увоз из Немачке, Италије, Руске федерације и Кине односило се 42,9% укупног увоза.
Удео земаља у укупном извозу Србије, јануар-март 2014, у %
Удео земаља у укупном увозу Србије, јануар-март 2014, у %
Земље ЕУ највећи спољнотрговински партнер
1616
• Извоз компаније „FIAT automobili Srbija“је у прва четири месеца 2014. годинеповећан за једну трећину у односу на истипериод 2013. године.
174.8 175.5
81.0
118.4
0
20
40
60
80
100
120
140
160
180
Јул
Авг
Сеп
Окт
Нов
Дец Јан
Феб
Мар
Апр Мај
Јун
Јул
Авг
Сеп
Окт
Нов
Дец Јан
Феб
2012 2013 2014Извор: РЗС
15 НАЈВЕЋИХ ИЗВОЗНИКА У ПЕРИОДУ ЈАНУАР-АПРИЛ 2014
НАЗИВ ИЗВОЗНИКА Извоз (мил. ЕУР)
FIAT AUTOMOBILI SRBIJA 515,2
NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE 108,8
TIGAR TYRES 80,4
HIP - PETROHEMIJA 67,2
ŽELEZARA SMEDEREVO 65,3
GORENJE 58,0
TETRA PAK PRODUCTION 50,3
HEMOFARM 47,5
YURA CORPORATION 41,4
TARKETT 39,5
RTB INVEST 37,8
SIRMIUM STEEL 36,0
IMPOL SEVAL 33,0
BALL PAKOVANJA EVROPA BEOGRAD 31,1
VALY 30,5
Извор: Управа царина
Извоз путничких аутомобила, мил. ЕУР
Највећи извозник компанија „FIAT automobili Srbija“
1717
У периоду јануар-фебруар 2014. године дефициттекућег рачуна је смањен са 291,6 мил. евра уупоредивом периоду претходне године на 141,4 мил.евра, чему је допринело смањење робног дефицита;Укупан платни биланс је био у дефициту од 430,8мил. евра према суфициту од 834,9 мил. евра у првадва месеца 2013. године;
Извор: НБС
-800
-600
-400
-200
0
200
400
Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Јан Феб
2013 2014
Салдо робе и услуга Доходак, нето
Текући трансфери, нето Дефицит текућег рачуна
-50
0
50
100
150
200
250
300
350
Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Јан Феб
2013 2014
Капитални и финансијски рачун, нето Стране директне инвестиције, нето
Платни биланс, мил. ЕУР Структура финансијског биланса, мил. ЕУР
• Нето прилив страних директнихинвестиција износио је 93,7 мил. евра, апортфолио инвестиција 44,2 мил. евра.
Преполовљен дефицит текућег рачуна платног биланса, по основу бржег раста извоза робе и услуга од увоза
1818
Смањење укупног спољног дуга услед раздуживања банака и јавног сектора и пад девизних резерви узрокован знатним
интервенцијама НБС на МДТ
• Укупан спољни дуг на крају фебруара 2014. године износио је 25.604 мил. евра, што је у поређењу са крајем 2013. године смањење за 237,7 мил. евра.
• Спољни дуг јавног сектора је смањен за 78 мил. евра и износио је 13.096 мил. евра, док је спољнидуг приватног сектора смањен за 160 мил. евра и износио је 12.508 мил. Евра.
Извор: НБС
Структура Спољног дуга Штедња становништва и девизне резерве НБС, мил. ЕУР
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
Јан
Феб
Мар
Апр Мај
Јун
Јул
Авг
Сеп
Окт
Нов
Дец Јан
Феб
Мар
Апр Мај
Јун
Јул
Авг
Сеп
Окт
Нов
Дец Јан
Феб
2012 2013 2014
Јавни сектор Банке Предузећа
• Девизне резерве НБС смањене су на крају марта 2014. године у односу на претходни месец за 404 мил. евра и износиле су 10,4 млрд евра.
• Ниво девизних резерви НБС довољан је за покривеност новчане масе М1 од 335% и за покривеност од седам месеци увоза робе и услуга.
7,200
7,400
7,600
7,800
8,000
8,200
8,400
8,600
0
2,000
4,000
6,000
8,000
10,000
12,000
Јан
Мар
Мај
Јул
Сеп
Нов Јан
Мар
Мај
Јул
Сеп
Нов Јан
Мар
2012 2013 2014
Девизне резерве НБС
Девизна штедња становништва (десна скала)
1919
Консолидовани дефицит (64,5 млрд РСД) у првом кварталу 2014. већи је у односу на исти период прошле године. Бржи
раст расхода у односу на приходе последица је раста расхода за камате и социјалних трансфера.
Извор: Министарство финансија
Консолидовани месечни приходи, расходи и дефицит, млрд РСД
Фискални резултат по нивоима власти, у млрд РСД
Буџет Републике ПИО ФондРепублички фонд здравственог осигурања
Национална служба за
запошљавањеФонд СОВО
ЈП "Путеви Србије" и
"Коридори Србије"
Локални ниво државе
јануар- март 2013 -50.9 -1.9 6.9 -1.3 0.3 -1.6 11.7јануар- март 2014 -74.8 0.1 6.1 0.0 0.2 -2.5 6.4
-80-70-60-50-40-30-20-10
01020
јануар- март 2013 јануар- март 2014
-45
-35
-25
-15
-5
5
020406080
100120140160180
Јануар
Фебруар
Март
Април Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар
Јануар
Фебруар
Март
2013 2014
Резултат (десна скала) Јавни приходи Јавни расходи
2020
У структури консолидованих прихода индиректни порези чине 42,7%, док на страни расхода највеће учешће чине
расходи за плате и пензије са око 55%
Извор: Министарство Финансија
Структура консолидованих расхода у периоду јануар-март 2014
Структура консолидованих прихода у периоду јануар-март 2014
Порез на доходак грађана
9.6%
Порез на добит 4.6%
Порез на додату вредност
27.8%
Акцизе12.8%
Царине2.1%
Остали порески приходи
3.2%
Социјални доприноси
29.5%
Непорески приходи
9.8%
Капитални приходи
0.3%
Донације0.2%
Расходи за запослене
23.8%
Куповина роба и услуга12.7%Отплата
камата8.9%
Субвенције
4.8%
Пензије31.2%
Накнаде незапосле
ним лицима
0.8%
Накнаде за боловања
0.5%
Социјална помоћ и остали
трансфери домаћинст
вима10.1%
Остали текући расходи
2.4%
Капитални расходи
3.5% Буџетски кредити
1.3%
2121
У структури консолидованих прихода буџет Републике учествује са 53,6%, док на страни расхода са 41,1% услед
трансфера осталим нивоима властиСтруктура консолидованих прихода по нивоима власти у периоду јануар-март 2014
Извор: Министарство Финансија
Структура консолидованих расхода по нивоима власти у периоду јануар-март 2014
Буџет Републике
53.6%
ПИО Фонд21.4%
Републички фонд
здравственог осигурања
10.3%
Национална служба за
запошљавање
1.3%
Фонд СОВО0.2%
ЈП "Путеви Србије" и
''Коридори Србије''
1.0%
Локални ниво власти
12.2%
*без трансфера од других нивоа власти
Буџет Републике
41.1%
ПИО Фонд31.6%
Републички фонд
здравственог осигурања
11.1%
Национална служба за запошљава
ње1.2%
Фонд СОВО0.3%
ЈП "Путеви Србије" и
''Коридори Србије''
1.8%
Локални ниво власти
12.7%
*без трансфера другим нивоима власти
2222
Јавни дуг је у марту 2014. износио 20,5 млрд ЕУР, односно 62,3% БДП
Извор: Управа за јавни дуг
Валутна структура јавног дугаУчешће јавног дуга* Републике Србије у БДП
20.9%
45.8%
27.3%
0.9%4.5%
0.5%
RSD EUR USD CHF SDR Остале валуте *
* односи се на дуг централног нивоа власти
169.3
105.2
72.966.9
55.3 52.2
37.730.9 29.2
34.744.5 48.2
60.2 63.862.3
0
50
100
150
200
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
2013
2014
у %
2323
Преглед еврообвезница емитованих на међународном финансијском тржишту
Извор: Управа за јавни дуг
* Захтевана стопа приноса на ре-отварању
Крива цена/принос Еврообвезница 2021 РепубликеСрбије
Крива цена/принос Еврообвезница 2017 Републике Србије
Емитент Купон % Датум емисије Рочност Fitch Rating S&P Rating Обим емисије
Република Србија 2021 7.25% 9/21/2011 10g B+ BB- 1.000.000.000 USDРепублика Србија - ре-отварање емисије
*6,625% 9/27/2012 9g* B+ BB- 1.000.000.000 USD
Република Србија 2017 5.25% 11/14/2012 5g B+ BB- 750.000.000 USD
Република Србија 2020 4.875% 2/14/2013 7g B+ BB- 1.500.000.000 USD
Република Србија 2018 5.875% 12/3/2013 5g B+ BB- 1.000.000.000 USD
Хрватска 6.00% 11/26/2013 10g BB+ BB 1.750.000.000 USD
Словенија 5.25% 2/18/2014 10g BBB+ A- 2.000.000.000 USD
Румунија 4.875% 1/22/2014 10g BBB- BB+ 1.000.000.000 USD
Мађарска 5.375% 3/25/2014 10g BB+ BB 2.000.000.000 USD
Кретање каматних стопа државних ХоВ на домаћем тржишту
Преглед извршних стопа динарских државних хартија од вредности