MUZEJ PREDRASUDA

U NOVOM SADU

TIJANA DIMITRIJEVIĆ

TEMA

Predrasude u svakodnevnom životu srećemo na svakomkoraku i u raznim oblicima. Muzej predrasuda počiva napretpostavkama da predrasude postoje, da su one opasne,i da smo svi zajedno i svako ponaosob odgovorni za svojepredrasude.

LOKACIJA – NOVI SAD

Mesto Muzeja predrasuda je Novi Sad.Muzej predrasuda u Novom Sadu ima dvostruku

funkciju – prema unutra je muzej, a ka spolja pozitivanznak na slici Novog Sada i Srbije.

Muzej je smešten u starom centru Novog Sada, u naj-gušćem delu grada.

ARHITEKTONSKI ELEMENTI

Ovaj deo grada karakterišu: uski pasaži, kroz koje može-mo da zavirimo u unutrašnjost zgrada i dvorišta sve dosledeće ulice; alternativni sadržaji poput galerija, kafića iklubova; skrivena i zapuštena unutrašnja dvorišta, zatr-pana smećem i starim stvarima.

POZICIJA ZGRADE MUZEJA

Muzej završava blok zgrada koji se nalazi u srcu pešačkezone – Zmaj Jovina, Laze Telečkog i Miletićeva ulica.Blok ima četiri lica: Zmaj Jovina – glavna ulica (sređenefasade, austrougarski štimung); Laze Telečkog – ulica salternativnim sadržajima; Miletićeva – ulica s galerijama;uski pasaž (vojvođanski šor širine oko 3 metra).

Blok zgrada se ponaša kao kompaktna masa, vertikal-no izbušena unutrašnjim dvorištima, a horizontalno pa-sažima. Fasade se kao jedna kontinuirana traka nižu okocelog bloka.

Muzej ovu traku fasada nastavlja, da bi je zatim zavr-nuo u unutrašnjost bloka, i tako stvorio novi otvorenijavni prostor. Muzej je kao javna zgrada i sam produžetakjavnog prostora grada.

KAKO MUZEJ FUNKCIONIŠE

Paralelno sa otvorenom stranom bloka povla-čim dva visoka zida i između njih smeštam mu-zejski prostor.

Uski pasaž i novi javni prostor su povezaniprolazom ispod muzejskog prostora.

Prema ulici Laze Telečkog nalaze se ulazni,uslužni i informativni prostori (ulaz, kasa, ka-fić, informacije).

Ovaj deo zgrade je delimično transparen-tan, pa tako dopušta vizuelne i prohodne vezeizmeđu muzejskog prostora, dvorišta, novogjavnog prostora i unutrašnjih dvorišta starihzgrada.

Važan element je unutrašnje dvorište mu-zeja koje buši rupu kroz celu zgradu – tu je po-lazni i završni prostor muzejske putanje.

KONSTRUKCIJA I MATERIJALI

Noseću konstrukciju muzeja čine zidovi i pločeod armiranog betona (livenog na licu mesta).Dva velika zida oko muzejske putanje su sa spo-ljašnje strane obložena korom od belog vidlji-vog betona (exposed concrete skin).

Sa unutrašnje strane vidimo samu nosećukonstrukciju. Podna obloga muzejskog prosto-ra i zidovi drugog niova su od dekorativnog es-

trich betona.Fasadu ulice Laze Telečkog čini čelična

konstrukcija zida-zavese, a fasada okrenuta no-vom javnom prostoru i Miletićevoj ulici jekompozicija čeličnih prozora i panela od kopi-lit stakla.

Do unutrašnjeg dvorišta stižemo kroz ver-tikalne panele od kopilit stakla, i polazni pro-stor muzeja se postepeno otvara pred nama.(Kao ruske babuške.)

PUTANJA MUZEJA

Iz unutrašnjeg dvorišta ulazimo u međuprostorizmeđu dva zida odakle nas lift vodi na najvišisprat muzeja.

Na najvišem spratu je 1. nivo muzeja – ni-vo svakodnevnih predrasuda. Taj prvi nivo ka-rakteriše poricanje i ne priznavanje predrasu-da, te stav da su predrasude bezopasne.

Nalazimo se u prostoru koji se blago uspi-nje, iznad glave vidimo nebo i svakodnevnusvetlost, pa mislimo kako je sve obično i u redu.Prostor je izbušen vertikalnim cevima, krozkoje možemo pogledati nadole, na niže nivoemuzeja. Na kraju putanje vidimo osvetljeniEXIT znak – tu je požarno stepenište i evakua-cioni izlaz.

Lift nas vodi jedan sprat niže, u 2. nivo

muzeja – to je nivo nadogradnje-na-predra-sude: delovanje predrasuda u medijima i upropagandne svrhe. Uvrnuti, zakrivljeni lavi-rint od homogenih materijala na zidovima ipodu; ekspresionistički prostor; vizuelne iakustične veze u prostoru – vidimo i čujemoponešto od onoga sto se događa u prostorimaispod, pored, iza i iznad nas. Vertikelne cevi iovde buše prostor, kroz njih vidimo nivoe iz-nad i ispod sebe.

Lift nas vodi još jedan sprat niže, prolazikroz otvoreni javni prostor u prizemlju, ali setu ne zaustavlja, nego silazi u podrum. Ovde jeposlednji nivo muzeja – nivo posledica: činje-nice, podaci, brojevi (na primer, broj žrtavazločina pravdanih predrasudama). Prostor jejednostavan, određen upravnim ravnima. Cevikoje buše muzejni prostor ovde su samo rupe uploči plafona iznad nas. Pogledavši kroz njihvidimo odakle smo došli.

48

Reč no. 80/26, 2010.

Na kraju puta izlazimo u unutrašnje dvo-rište. Vidimo iznad sebe ulaz u prizemlju, po-red dva zida muzeja, a skroz gore iznad glaveotvoreni slobodni prostor. Ovo je završni pro-stor muzeja, stigli smo do samog kraja (sve be-žeći od početka).

Odavde se liftom ili stepenicama vraćamo uuslužne prostore muzeja, u kafić, i ponovo smou svakodnevnom prostoru.

Prostori muzeja, njihov redosled, prohod-ne i vizuelne veze između nivoa, svetlost, mate-rijali, sve to priča opštu priču o predrasudama,dok mogući izložbeni predmeti i instalacije uprostorima muzeja mogu prikazivati konkretnepriče.

CILJ MUZEJA

Cilj Muzeja je da prikaže tri nivoa predrasuda –svakodnevne predrasude, nadogradnju napredrasude, posledice predrasuda – i da poka-že da se ta tri nivoa nadovezuju jedan na drugi,da su neposredno povezani.

Vertikalne cevi koje buše ceo muzejski pro-stor vizuelno povezuju sva tri nivoa. Na sva trinivoa postoji EXIT znak i evakuacioni izlaz. Toznači da na svakom nivou imamo pregled situ-acije i mogućnost izlaza što nas čini odgovorni-ma za vlastite izbore.

49

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

50

53

Reč no. 80/26, 2010.

55

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

56

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

58

Reč no. 80/26, 2010.

59

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

60

Reč no. 80/26, 2010.