Teodora Basta Seminarski

7/23/2019 Teodora Basta Seminarski

1/31

1

Projekat enterijera knjiare

Seminarski rad

Teodora Basta


2/31

2

Sadraj

1. Uvod

1.1. Predmet istraivanja

1.2.

Ciljevi istraivanja1.3. Zadaci istraivanja

2. Analiza objekta2.1.

Drutveno-istorijski kontekst2.2. Istorijski podaci

2.3. SWOT analiza

2.3.1. Snage

2.3.2. Slabosti

2.3.3. Prilike

2.3.4. Pretnje

2.3.5. Zakljuak SWOT analize3.

Transformacija knjiare u XXI veku-analiza programa3.1. Definicija i istorija knjiarstva3.2. Uticaj novih medija i tehnologija na odrivost knjiare3.3. Analiza studije sluaja

3.3.1.

Kriterijumi za odabir primera

3.3.2. Cultura Bookstore

3.3.3.

Livraria de Vila

3.3.4. Knjiara u Bratislavi3.3.5.

Saraiva Bookstore

3.3.6. Fangusio Bookstore

3.3.7. Zakljuak studije sluaja4.

Odnos virtuelnog i materijalnog prostora

4.1. Pojam virtuelnog prostora

4.2. Pojam materijalnog prostora

4.3. Zakljuak5. Literatura

6. Indeks ilustracija


3/31

3

1.Uvod

1.1. Predmet istraivanja

Predmet istraivanja rada predstavlja projekat enterijera knjiare unutarpostojee strukture objekta robne kue Novi Bazar u Novom Sadu. Objekatse nalazi na uglu ulice Kralja Aleksandra 7 i Bulevara Mihajla Pupina 1.

Projekat enterijera obuhvata prizemlje i prvi sprat zapadnog dela graevine.

Predmet istraivanja takoe obuhvata preispitivanje odrivosti tipologijeknjiare u savremenom digitalnom drutvu, uticaja spoljanjih sila drutva,ekonomije i tehnologije, te ulogu arhitekture u tim uslovima.

1.2. Ciljevi istraivanja

Cilj istraivanja podrazumeva definisanje prostorno-programskog reenjaenterijera knjiare unutar definisane prostorne strukure, usmerenim i

promiljenim procesom projektovanja kako bi se omoguilo stvaranje prostorakoji inspiriu, podstiu i usmeravaju korisnike istovremeno im ostavljajuidovoljno slobode za kreativno realizovanje sopstvenih potreba. Ostvarenje

ovakvog procesa projektovanja zahteva zadovoljenje sledeih ciljeva:

Definisanje jasne i precizne programske ideje i oblikovne logike, a

zatim i ostvarivanje njihove meusobne povezanosti

Ostvarivanje prepoznatljivosti i atraktivnosti prostorno-programskog

reenja

Ostvarivanje doslednosti i primena racionalnosti u reavanjufunkcionalnih problema

Adekvatno iskorienje postojee arhitektonske strukture i njenihkvaliteta

Postizanje integrisanosti enterijera objekta u neposredno okruenje

Podsticanje procesa unutar objekta

Podsticanje razliitih naina korienja objekta

Obezbeivanje socijalne, kulturoloke i ekonomske odrivosti objekta


4/31

4

1.3 Zadaci istraivanja

Na osnovu definisanog predmeta istraivanja i ciljeva istraivanja,mogu se naznaiti sledei zadaci istraivanja:

Utvrivanje kvaliteta i potencijala odabrane lokacije krozanalize drutveno-istorijskog konteksta, istorijskog razvoja iSWOT analizu

Utvrivanje ekonomskog, drutvenog i kulturnog konteksta injegovog uticaja na odrivostprograma

Preispitivanje uloge novih tehnologija i medija u savremenoj

kulturi i njihovih uticaja na odrivost i transformaciju programa

knjiare

Istraivanje postojeih primera realizacije analiziranogprograma kroz studiju sluaja, te izvoenje zakljuakakljunihza proces projektovanja

Preispitivanje uloge dizajna, enterijera i arhitekture u

ostvarenju odrivosti programa

Istraivanje fenomena virtuelnog prostora i njegovog odnosa safizikim i arhitektonskim prostorom


5/31

5

2. Analiza objekta

Program knjiare, koji predstavlja predmet istraivanja rada, zahteva odabirlokacije koja e na adekvatan nain doprineti odrivosti, podstaknuti procese

socijalizacije i omoguiti formiranje prostora atraktivnog za potencijalnekorisnike. U cilju ostvarivanja ovih zahteva, analizom uticajnih faktora, izabran

je objekat Novi Bazar, koji se nalazi u samom centru Novog Sada, naraskru ulice Kralja Aleksandra 7 i bulevara Mihajla Pupina 1.

Imajui u vidu istorijski, kulturni i drutveni znaaj ove graevine, preprocesaprojektovanja unutranjeg prostora neophodno je izvriti analizu samog objektakoja obuhvata istraivanje drutveno-istorijskog konteksta, istorijskog razvoja iSWOT analizu1. Znaaj ovih analiza u direktnoj je povezanosti saostvarivanjem cilja istraivanja koji se odnosi na integrisanostnovoprojektovane strukture u postojei kontekst i adekvatno iskorienjekvaliteta lokacije.

Sli ka 1.Prikaz pozicije objekta u centru Novog Sada

1SWOT analiza je metoda strategijskog planiranja koja se koristi kako bi se ocenile snage

(Strenghs), slabosti (Weaknesses), prilike (Opportunities) i pretnje (Threats) nekog

projekta.


6/31

6

2.1 Drutveno-istorijski kontekst

U periodu ezdesetih godina dvadesetog veka stilsko opredeljenjevojvoanskih arhitekata predstavljao je Internacionalni stil modernizma2.

Promena u pristupu projektovanju nastupa sedamdesetih godina dvadesetog

veka kada internacionalni stil biva obogaen novih formama. Prema reimaora Alfirevia pod uticajem istaknutih svetskih primera neo-ekspresionizmai skulpturalne Moderne u Srbiji se javljaju prve realizacije kod kojih suekspresionistiki principi (skulpturalnost, plastinost i retko kolorizam)

primenjeni u celosti3, meu kojima navodi i primer robne kue Stoteks uNovom Sadu.

Period sedamdesetih godina dvadesetog veka takoe karakterie podizanjeveeg broja poslovnih objekata i robnih kua irom Jugoslavije , a samim tim iVojvodine. Tada nastaju objekti u Novom Sadu, Subotici, Beeju i drugimvojvoanskim gradovima, kao rezultat poveanja drutvenog standarda i

poveanja ponude i potranje proizvoda masovne potronje. Neka odnajznaajnijih ostvarenja ovog tipa u Novom Sadu su robna kua NorkMilana Matovia (1971), poslovna zgrada sa robnom kuom i bioskopomUgled Andrije reka (1971), te robna kua Stoteks (danas Bazar)Milana Mihelia (1972).

Robne kue su preteno bile pozicionirane na centralnim gradskim lokacijama.

Povrina ovih graevina iznosila je od osam do deset hiljada metarakvadratnih. Njihova struktura i konstruktivni sistem bili su jednostavni iomoguavali su fleksibilnost u korienju unutranjeg prostora. Fleksibilnost isloboda u upotrebi i preraspodeli prostora posebno su znaajni za ovutipologiju objekata, jer se u robnim kuama nudilo vie razliitih vrsta

proizvoda, od prehrambenih, preko odee, obue i nametaja, do potrebtinaza domainstvo, alata i manjih maina, bicikala i gramofonskih ploa.4Ove

proizvode trebalo je strukturirati i organizovati po odeljenjima i oblastima kako

bi se omoguilo lake snalaenje i adekvatna upotreba prostora. Kako bi sepanja korisnika usmerila prema unutranjosti i kontrolisalo unutranje

osvetljenje, fasade graevina su bile zatvorene, sa malim brojem prozorskihotvora. Arhitekti su stoga veliku panju pridavali oblikovanju fasada, kako biih uinili dinaminijim i atraktivnijim. Upotreba tipografije na fasadamaobjekata je vrlo esta.

2Vladimir Mitrovi:Arhitektura XX veka u Vojvodini, Akademska knjiga, Novi Sad, 2010,

str. 281.3ore Alfirevi:Ekspresionizam u arhitekturi XX veka u Srbiji, doktorska disertacija,

Arhitektonski fakultet, Beograd, 2015, str. 1864Vladimir Mitrovi:Prilog istoriji arhitekture socijalistikog opinga, DaNS br.60, Novi

Sad, 2007, str. 14


7/31

7

Sli ka 2.Naslovna strana publikacije Novi Sad 1972, Zavod za izgradnju grada, Novi Sad,

1972; Na fotografiji je prikazan pogled na novoizgraenu robnu kuu Stoteks sa bulevaraMihajla Pupina

Sli ka 3.Robne kue Ugled (1972) i Nork(1971) simboli socijalistike potronje5

5Dejana Neduin:Postsocijalistiki grad promena drutvene i prostorne strukture Novog

Sada u periodu tranzicije, doktorska disertacija, Fakultet tehnikih nauka u Novom Sadu, NoviSad, 2014, str. 29


8/31

8

2.2 Istorijski podaci

Robna kua Bazar predstavlja jednu od najekspresivnijih graevina u NovomSadu. Izgraena je 1972. godine prema projektu poznatog slovenakog

arhitekte Milana Mihelia, iji je projekat pobedio na konkursu raspisanom1968. godine6. Zgrada je od otvaranja do 1984. godine nosila naziv Stoteks,koji je potom promenjen u Bazar7. U lanku lista Politika od 30. septembra1978. godine pominje se i alternativni naziv Robna kua Novi Sad8.Odrekonstrukcije koja je izvedena 2004/2005. godine graevina nosi naziv NoviBazar. Prema reima autora Milana Mihelia ovaj objekat predstavlja jednood najznaajnijih dela u njegovom stvaralakom opusu.9

Objekat je pozicioniran na raskru ulice Kralja Aleksandra 7, u kojoj se nalazestare novosadske zgrade manje spratnosti i Bulevara Mihajla Pupina 1 u kom

dominira modernistika arhitektura vee spratnosti. Novoprojektovana zgradana izvanredan nain reava jedan delikatan gradski ugao izmeu stare i novearhitektonske celine grada, ostvarujui istorijski kontinuitet10.

Graevinu sainjavaju dve glavne zone: prizemni zastakljeni deo sa dugakomnatkrivenom kolonadom stubova i trospratni deo robne kue koji se nalaziiznad. Trospratni deo robne kue koji je usmeren prema Bulevaru MihajlaPupina uspeno je reen pomou dinamine fasade izgraene u ritmuzatvorenih belih ravni sa bono postavljenim staklenim prorezima. Ugao

objekta, oblikovan kao veliki stakleni ekran, povezuje dva razliita karakterafasade, miran prema ulici Kralja Aleksandra i dinamian prema BulevaruMihajla Pupina.11

Prvobitna namena objekta je trgovina te je stoga intravertnog karaktera, sa

malim brojem prozorskih otvora kako bi panja posetioca bila usmerena nasadraj u unutranjosti. Konstruktivni sistem je skeletni i omoguava velikufleksibilnost u korienju unutranjeg prostora. Zatvoreni delovi fasadeobloeni su ploama mermera.

6Konkursi, Pregled znaajnih urbanistiko-arhitektonskih konkursa u Novom Sadu, DaNS br.

70, 2010, str. 257Slobodan Jovanovi:Arhitektura Novog Sada druge polovine XX veka, DaNs, Novi Sad,

20008Duan Krsti: Graditeljska raskra starog grada, DaNS br. 70, Novi Sad, 2010, str. 31

9Matev Granda: Milan Miheli-intervju, Klik br. 117, 2010, str, 32

10Duan Krsti: Graditeljska raskra starog grada, DaNS br. 70, Novi Sad, 2010, str. 31

11Vojteh Ravnikar, Marua Zorec, Tina Gregori, Nataa Koselj:Evidenca in valorizacija

objektov slovenske moderne arhitekture med leti 1945-70, Fakulteta za arhitekturo, Ljubljana,

2000, str. 48


9/31

9

Rekonstrukcija graevine izvedena je 2004/2005. godine po projektu arhitekteKsenije Bulatovi. Projekat rekonstrukcije je obuhvatao manje promene ukonstruktivnom sistemu, inovacije u enterijeru i oivljavanje fasada. Funkcijaobjekta je izmenjena, pa je u skladu sa tim oblikovan i enterijer. Fasada objekta

je animirana upotrebom nonog osvetljenja u boji. Upotrebom ovih sredstavanaglaena je dinaminost objekta i njegova uloga arhitektonskog simbolagrada. 12

Sli ka 4.Robna kua Stoteks 1972. godine,pogled sa bulevara Mihajla Pupina

Sli ka 5. Ugao bulevara Mihajla Pupina 1 i ulice Kralja Aleksandra 7 1972. godine

12Informacije preuzete sa sajta: http://www.cubex.rs/download/cubex-brochure.pdf


10/31

10

Sli ka 6.Robna kua Novi Bazar danas, pogled sa bulevara Mihajla Pupina

Sli ka 7.Upotreba osvetljenja u boji za isticanje dinaminosti fasade objekta nou


11/31

11

2.3. SWOT analiza

2.3.1. Snage

Objekat najveu snagu crpi iz svog poloaja u znaajnom kulturno-istorijskomjezgru Novog Sada. Zgrada robne kue Novi Bazar nalazi se na znaajnojlokaciji, na maloj udaljenosti od bitnih upravnih i kulturnih ustanova,

istorijskih objekata i znaajnih kolskih i peakih saobraajnica. Ne trebazanemariti ni istorijski i kulturni znaaj samog objekta koji se svrstava uarhitektonske simbole grada.

Najvea snaga samog enterijera objekta zasniva se na fleksibilnosti skeletnogkonstruktivnog sistema koji je primenjen tokom izgradnje i ouvanostioriginalnih arhitektonskih elemenata. Objekat obiluje vertikalnim

komunikacijama ime je pojednostavljeno kretanje kroz etae. Prostornaorganizacija objekta omoguava slobodu u projektovanju unutranjeg prostora i

prua mogunost da se prikladnom rekonstrukcijom objekat prilagodi novojnameni.

2.3.2. Slabosti

Pored mnogobrojnih dobrih strana, objekat robne kue Novi Bazar posedujei odreene slabosti. S obzirom da je objekat prvobitno bio namenjen trgovini,

postoji vrlo malo transparentnih povrina na fasadi, te je koliina prirodnesvetlosti u unutranjem prostoru ograniena, to direktno utie na percepciju iiskustvo korisnika ovog prostora.

Prilikom rekonstrukcije koja je izvedena 2004/2005. godine postojeitransparentni delovi objekta su zatvoreni upotrebom pregradnih zidova, kako bi

se formirali izlozi. Time je prizemlje potpuno zatvoreno i odvojeno od javnog

prostora koji se nalazi ispred njega. Ova barijera odvojila je objekat od

njegovog okruenja, ime je onemoguen kontakt ekterijera i enterijera.

Rekonstrukcijom su pregraeni i prostori na prvom spratu objekta, pri emu sunie koje formira dinamina fasada potpuno odvojene od objekta. Ove prostorekarakteriu bono postavljeni prozorski otvori kroz koje dopire prirodnasvetlost, pa bi oni mogli biti iskoriteni na adekvatniji nain. Transparentna

povrina-ekran, koja definie ugao objekta, takoe je zatvorena i onemoguenje vizuelni kontakt sa okruujuim gradskim tkivom.


12/31

12

2.3.3.Prilike

Fleksibilnost konstrktivnog sistema objekta i ouvanost arhitektonskihelemenata pruaju mogunosti za razliite transformacije unutranjeg prostora

u zavisnosti od izabranog programa. Jedan od glavnih potencijala objektapredstavlja njegovo prizemlje koje bi moglo bolje da se povee se spoljanjimprostorom koji ga okruuje. S obzirom da se nalazi na uglu dve znaajne uliceobjekat svakako privlai panju korisnika. Otvaranje prizemlja podstaklo birazliito korienje objekta i doprinelo integrisanosti objekta u neposrednookruenje.

Prvi sprat objekta obiluje zanimljivim prostorima koji su trenutno zanemareni.

Nie koje formira dinamina fasada prema buevaru Mihajla Pupina, mogue jeiskoristiti za formiranje intimnijih prostora sa specifinom atmosferom u

zavisnosti od programa. Transparentna fasada na uglu objekta takoe bi semogla upotrebiti u cilju poveanja koliine prirodne svetlosti unutar objekta.

2.3.4.Pretnje

Najveu pretnju za ovaj objekat predstavlja uticaj brenda na formiranjeunutranjeg prostora koji se direktno manifestuje na spoljanji prostor.Analizirani objekat trenutno ima namenu robne kue, koja zahteva upotrebu

sredstava (grafiki dizajn, osvetljenje) koja se mogu definisati kao reklama.Neadekvatnom upotrebom ovih sredstava mogu se znaajno naruitiarhitektonski kvaliteti graevine i zanemariti prvobitni koncepti upotrebe

prostora postavljeni od strane autora.

2.3.5.Zakljuak SWOT analize

Najvee snage objekta Novi Bazar predstavljaju poloaj unutar kulturno-istorijskog jezgra grada, fleksibilnost konstruktivnog sistema i ouvanostoriginalnih arhitektonskih elemenata. Meutim objekat odlikuju i slabosti

poput manjka transparentnih povrina na fasadi pa samim tim i prirodnogosvetljenja u unutranjem prostoru.

Kako bi se iskoristili svi potencijali objekta potrebno je otvoriti prizemlje i

transparentne delove fasade na drugoj etai prema spoljanjem prostoru , te nataj nain stvoriti specifian ambijent u eterijeru. Ipak treba imati u viduopasnosti uticaja brenda i reklame koji mogu naruiti arhitektonske kvalitetegraevine.


13/31

13

3.Transformacija knjiare u XXI veku- analiza programa

U cilju boljeg razumevanja predmeta istraivanja rada, neophodno je izvritianalizu programa knjiare, drutvenog, ekonomskog i kulturnog konteksta i

preispitati uticaj novih tehnologija i medija na odrivost analiziranogprograma.

3.1. Definicija i istorija knjiarstva

Prodaja knjiga predstavlja poslednju fazu izdavakog procesa. Postoji vierazliitih naina distribucije i prodaje knjiga: u okviru knjiara, koje mogu bitinezavisne ili deo veeg lanca knjiara, preko internetskih stranica i natandovima u spoljanjem, javnom prostoru. Poseban primer prodaje knjiga sutandovi postavljeni du obale Sene u Parizu (Les Bouquinistes de Paris)13,

koji doprinose specifinom ambijentu grada i koji su prepoznati kao vrednost izatieni od strane UNESCO-a. Standardni tip knjiara moe zauzimatirazliite povrine u zavisnosti od kapaciteta knjiga. Postoje i univerzitetskeknjiare koje su fokusirane na prodaju strunih knjiga i udbenika. Jo jedantip knjiara predstavljaju radnje koje prodaju i kupuju koriene i antikvarneknjige. esto se u okviru ovih prostora mogu nai vrlo retka izdanja.

Moderni sistem prodaje knjiga datira od izuma tampe u 15. veku, koja jeomoguila laku distribuciju pisanog materijala. Rani izdavai su ujedno bili iurednici i prodavci knjiga. Kasnije je bilo potrebno napraviti dinstinkciju

izmeu prodavca knjiga i izdavaa. U 16. veku knjige prodaju putujuitrgovaki predstavnici izdavaa. Od 17. veka u najveim evropskim centrima

postepeno se pojavljuju knjiare specijalizovane za komisionu prodaju, zaantikvarnu grau, za muziku, gravire i umetnike predmete. U velikimgradovima i univerzitetskim centrima postoji publika koju ine ueni ljudi iljubitelji knjiga. Knjige se takoe prodaju u okviru sajmova i trnica. O ovojekspanziji knjiarstva govori i Frederik Barbije: Iako knjiara predstavljarezervisani prostor, knjiga i tampanog materijala ima svuda po gradu.

Nevezano za sajmove i pijace, drvene kuice se postavljaju na najposeenijim

mestima- u blizini gradske kue, berze, troarine, itd.14

Tokom 18. i 19. vekanastavlja se razvoj knjiarstva. U pogledu tampanog materijala 20. vekkarakterie ulazak u sve sloenije, integrisane sisteme komunikacija iinformacija.

13Histoire des bouquinistes, Le Parapet n. 52, 2007, preuzeto sa sajta:

http://www.bouquinistedeparis.com/pdf/53.pdf14

Frederik Barbije:Istorija knjige, Clio, Beograd, 2009, str. 247


14/31

14

Sli ka 7. tandovi sa knjigama na Keju Montebelo, Pariz, 1960, Fotograf:Patrice Molinard


15/31

15

3.2 Uticaj novih medija i tehnologija na odrivost knjiare kao programa

Da je knjiga izmiljena posle raunara, ona bi znaila ogromannapredak. Njene vrline su znatne: laka je, raspoloiva, ne kota mnogo,radi a ne troi energiju, odlina je za oglaavanje. Osim toga, knjiga jekao neki interfejs, meupolje naroito dobro prilagoeno oveku.oveji mozak je sposoban za izvrsno prostorno pamenje koje muomoguava da posle itanja priblino lokalizuje informaciju ili odlomak.

Prelistavanjem se moe brzo preleteti kroz itav sadraj, to je pogodnostkoju nikakav raunar niti sajt na Internetu ne moe pruiti...15

Geoffrey Nunberg

U toku prolog veka dolo je do pojave nekoliko medija, meu kojima sunajznaajniji radio, film i televizija. Meutim uprkos tadanjim predikcijamamas-mediji nisu uspeli da izazovu krizu knjiarstva. Knjige su zadrale svojstatus najefektivnijeg sredstva za uvanje i prenoenje ljudskog znanja.

Nakon izuma Interneta (World Wide Web) 1991. godine raunar postaje medijza prenoenje pisanog materijala. Ova digitalna, globalna mrea se sve viekoristi u publikaciji i distribuciji knjiga, urnala, novina i drugih tekstova kojisu ranije bili izdavani samo u tampanom obliku.16Knjige se distibuiu na ovajnain u digitalnom obliku, kao elektronske knjige i preko onlajn knjiara poput

Amazona. Meutim sa razvojem ovih informacionih tehnologija dolazi dodisbalansa izmeu kvantiteta i kvaliteta ponuenog materijala. Sa Internetomkoliina informacija koje su lako dostupne svima, znatno se poveava, ali netreba zanemariti injenicu da se ove informacije ne filtriraju i dovode do

prezasienja. O ovim pojavama svedoi i Umberto Eko:

I konano smo stigli do Spiska nad spiskovima, po definicijinezavrenog poto je u stalnom nastavljanju, World Wide Web, koji

je istovremeno i paukova mrea i lavirint, ne jedno sreeno drvo, ikoji nam, od svih vrtoglavica obeava najmistiniju, takorei u

potpunosti virtuelnu, i zaista nam prua katalog obavetenja zbogkoga se oseamo bogati i svemoni, po cenu da vie ne znamo kojiod njegovih elemenata se odnosi na podatke o stvarnome svetu a

koji ne , bez ikakve razlike izmeu stvarnosti i pogrenog.17

15Frederik Barbije:Istorija knjige, CLIO, Beograd, 2009, str. 403

16Adriaan van der Weel:Bibliography for the new media, Koninklijke Brill, Leiden, 2005

17Umberto Eko:Beskrajni spiskovi, Plato. Beograd, 2011, str. 360


16/31

16

Digitalne tehnologije sve vie postaju deo naeg svakodnevnog ivota, ne samokao alatke ve uesnici u naoj stvarnosti. Javja se opinjenost novihtehnologijama i nematerijalnim mogunostima koje one nude. Prema arlijuGiru: ...svet se nalazi u nekoj vrsti stanja zaaranosti, opinjenosti, u kome,zavarani efektima novih tehnologija i medija, i onim to oni naizgledobeavaju, proputamo da vidimo da su oni deo aparata potinjavanja, kontrolei eksploatacije.18

Uticaj distribucije knjiga preko Interneta, svakako ima direktan uticaj na

tradicionalni oblik knjiara. Meutim taj uticaj ne potie u tolikoj meri oddistribucije knjiga u digitalnom obliku. I Frederik Barbije primeuje da:Uprkos prividu, elektronska knjiga je po svoj prilici manja konkurencijatradicionalnom knjinom sistemu nego pojave koje smo pomenuli.19Pod ovim

pojavama Barbije podrazumeva onlajn knjiare, koje omoguavaju isporukuteksta u tampanom obliku uz minimalan rok. Onjaln knjiare, poputAmazona,stvarna su pretnja odrivosti tradicionalnih materijalnih knjiara.

Onjaln kupovina knjiga omoguava laki pregled i pronalazak eljenogmaterijala i ne zahteva materijalni prostor u koji e biti smetena. Nasuprottome tradicionalne knjiare definisane su prostorom u koji su postavljene. Taj

prostor definie dogaaje i procese koji se odvijaju unutar njega i stvaraambijent svojstven samo njemu. Jedini nain na koji tradicionalna knjiaramoe biti konkurencija onlajn knjiarama je kroz orkestriranje procesa unutar

materijalnog prostora i formiranje specifinog ambijenta. Kroz ove postupke,zapravo se vri preokret od primarne funkcije prodaje knjiga ka pruanjumaterijalnog iskustva prostora, u emu arhitektura igra znaajnu ulogu.Iskustvo prostora je neposredno povezano sa atmosferom koju formiraju

materijalni objekti koji nas okruuju. O psiholokoj povezanosti ljudi samaterijalnim predmetima govori i Peter Cumtor : Prelepi predmeti, prelepeknjige, sve su bile izloene, i instrumenti takoe- violine i slino. Ali te knjige!Ipak, sve je to ostavilo ogroman utisak na mene, bilo je veoma ekspresivno. 20an Bodrijar se takoe bavi objektima i definie ih kao sve to je produktstrasti subjekta, figurativno, voljeni objekat.21Ovo svedoi o ljudskoj potrebi

za materijanim prostorima koji akumuliraju odreenu vrstu atmosfere i kojinude iskustva, koje virtuelni svet iskljuuje.

18arli Gir:Digitalna kultura, CLIO, Beograd, 2011, str. 20

19Frederik Barbije: Istorija knjige, CLIO, Beograd, 2009, str. 421

20Peter Zumthor:Atmospheres, Birkhauser-Publishers for Architecture, Basel, Boston,

Berlin, 2006, str. 3621

Jean Boudrillard: The system of objects, Verso, London, New York, 1996, str. 85


17/31

17

Internet knjiare zasnovane su na individualizmu i iskljuenju ostalih, doktradicionalne knjiare podstiu inkluziju razliitih individua, prodavaca ikupaca. Ovaj inkluzivni karakter tradicionalih knjiara potrebno je dodatnonaglasiti, ak stvarajui uslove za socijalizaciju korisnika. Time e sedefinisato jasna dinstinkcija u karakteru upotrebe ova dva sistema prodaje

knjiga. Oba sistema prodaje knjiga mogu postojati istovremeno, a da se

meusobno ne ugroavaju. Razlika je u izboru korisnika, imajui u vidu dakorisnici imaju razliite potrebe i zahteve u razliitim trenutcima ivota. Primerove tvrdnje moe biti i distribucija kafe. Kafa se moe konzumirati u kafeima,u specifinom ambijentu, ali se moe konzumirati i u vidu kafe za poneti.Svaki vid distribucije kafe ima svoje prednosti. Oba sistema postoje i

funkcioniu istovremeno, ne ugroavajui jedan drugog, pruajui korisnicimamogunost da zadovolje svoje potrebe na razliite naine.


18/31

18

3.3 Analiza studije sluaja

Tradicionalne knjiare i dalje postoje, nastojei da ree problematikuekonomske ekodrivosti na razliite naine. Analiza studije sluaja je

neophodna kako bi se utvrdila tranformacija knjiare u 21. veku. Odabraniprimeri takoe predstavljaju polaznu osnovu za projektovanje i istraivanjekonceptualnih ideja.

3.3.1. Kriterijumi za odabir primera

Prilikom odabira primera za studiju sluaja primenjeni su sledei kriterijumi:

Kontakt sa okruenjem

Veza sa spoljanjim prostorom- formiranje izloga

Programska reenja- povezivanje sa drugim namenama

Nain postizanja odrivosti objekta

Veliina povrine koju zauzima objekat

Kvalitet konceptualnog reenja

Utemeljenost u drutvenoj stvarnosti

Nain funkcionisanja

Nain upotrebe materijala i osvetljenja u enterijeru

Nain upotrebe mobilijara i opreme

Arhitekturalnost

Originalnost


19/31

19

3.3.2 Cultura bookstore

Lokacija: Sao Paulo, Brazil

Arhitekta:Studio MK27

Godina izgradnje: 2012

Sli ka 8. Deo enterijera knjiare Cultura bookstore

Koncept objekta zasniva se na programu. Zamiljen je kao knjiara a ujedno imesto za sastajanje i socijalizaciju. Objekat ne predstavlja samo mesto za

kupovinu knjiga ve poziva korisnike da provedu vie vremena unutar knjiare,da itaju i drue se. Autori nazivaju ovaj prjekat knjiarom 21. Veka.

Enterijer knjiare zauzima etiri etae, sa prostorima koji ukljuuju prostorijuduple visine koja moe da se koristi za predavanja i znaajne dogaaje,galerijski prostor i terasu sa kafeom. U obradi enterijera upotrebljeno je drvo,

kako bi se stvorila prijatna atmosfera. Upotrebljene su i udobne, ikoninefotelje Dorda Nelsona (Coconut chair). Police sa knjigama su osvetljene ledosvetljenjem, dok je ambijentalno osvetljenje reeno visilicama linijskogoblika. Prostor obiluje vertikalnim komunikacijama koje omoguavaju lakekretanje kroz etae.


20/31

20

3.3.3. Livraria de Vila

Lokacija: Sao Paulo, Brazil

Arhitekta:Isay Weinfeld


Sli ka 9. Izlog knjiare Livraria de Vila

Koncept ove knjiare zasnovan je na specifinom odnosu prema spoljanjemprostoru. Objekat u prizemlju sadri izlog sastavljen od polica koje se rotiraju ina taj nain formiraju ulaz u knjiaru. Kada je knjiara zatvorena, police ostajuzatvorene i imaju ulogu izloga.

Objekat sadri tri etae i podrum. U podrumu se nalaze prostor namenjendejoj literaturi i mali auditorijum za predavanja i dodatnu nastavu. Nanadzemnim etaama zidovi su prekriveni policama s knjigama koje se proteudo plafona. U obradi enterijera upotrebjeni su tamni tonovi i indirektno

osvetljenje. Najvei kvalitet ovog reenja zapravo predstavlja elemenatrotirajuih polica u prizemlju koji formira vezu sa spoljanjim predprostorom i

poziva korisnike da posete i istrauju prostore u unutranjosti knjiare.


21/31

21

3.3.4. Knjiara u Bratislavi

Lokacija: Bratislava, Slovaka

Arhitekta:Martin Janok i Ale edivec


Sli ka 10.Enterijer knjare u Bratislavi

Koncept ove male knjiare u Bratislavi je formiranje neformalnog

auditorijuma, upotrebom drvenog poda u vidu stepenica. Sa strane ovog

auditorijuma nalaze se police sa knjigama. Danju ove stepenice funkcioniukao sedita za svakoga ko eli da se odmori i prelista knjigu, dok za vremeznaajnih dogaaja mogu zaista sluiti kao auditorijum popunjen redovimagledalaca. Knjiara sadri i kafe. Autori projekta zamislili su ovu knjiaru kaomesto socijalizacije i prostor za odravanje kulturnih dogaaja.


22/31

22

3.3.5. Saraiva Bookstore

Lokacija: Rio de Janeiro, Brazil

Arhitekta:Studio Arthur Casas


Sli ka 11. Enterijer knjiare Saraiva

Koncept objekta zasniva se na stvaranju javnog trga i knjiare, mesta za soci-

jalizciju, odmor i koncentraciju u isto vreme. Enerijer knjiare obuhvata etirietae. Police su rasporeene na razliite naine, po galerijama i etaama, kakobi se ostvarila dinaminostunutranjeg prostora. Fotelje i udobna mesta za sed-enje nalaze se vie pozicija. Upotrebljen je mobilijar koji svedoi o istoriji bra-zilskog dizajna, poput Paustilano stolice ( Paulo Mendes Rocha) i Beg fotelja

(Sergio Rodriguez). Ovaj mobilijar poziva korisnike da zaborave na vreme i da

uivajvim knjigu u njihovim knjigama. U podzemnoj etai nalaze se kafe, audi-torijum i prostor za decu.


23/31

23

3.3.6. Fangsuo Bookstore

Lokacija: Chengdu, Sichuan, Kina

Arhitekta:Chu Chih-Kang


Sli ka 12. Enterijer Fangsuo knjiare

Fangsuo knjiara locirana je u podzemnom nivou, ispod komercijalnih ulica

koje okruuju hram Daci. Njen koncept je duboko povezan sa istonjakomfilozofijom. Stoga je ideja bila da se stvori podzemno mesto za skladitenjesvih vrsta znanja, poput knjiga, tekstova i starih pisama. Upotrebom materijala

nastojalo se da se postigne specifina atmosfera nalik onoj u starim skladitimaKine. Knjiara nudi posetiocima mesto za pronalaenje unutranjeg mira i me-diaciju. Postoji mnogo prostora unutar ove strukture u kojima ljudi mogu da

zastanu i odmore se, uivajui u mirnom vremenu namenjenom itanju.


24/31

24

3.3.7. Zakljuak studije sluaja

Analizom odabranih primera objekata knjiara mogu se izdvojiti bitni zakljuciu pogledu razliitih aspekata koji utiu na formiranje objekta knjiare:

Odabir adekvatne lokacije predstavlja bitan faktor u formiranju

koncepta samog objekta. Pogodno je da knjiara ima nekakvu vrstuodnosa sa spoljanjim prostorom, ime se poveava atraktivnost

programa

Kako bi se osigurala ekonomska odrivost programa potrebno jepredvideti dodatne sadraje u okviru knjiare, poput kafea iliauditorijuma, koji e omoguiti kvalitetnije korienje prostora inadopuniti primarni program

Upotrebom arhitektonskih sredstava potrebno je stvoriti specifinuatmosferu koja e privui posetioce i uiniti da se oni due zadravaju utom prostoru i prepoznaju ga kao prijatno i atraktivno mesto

Prostorna organizacija objekta treba da podstakne procese socijalizacije

unutar prostora i navodi posetioce da kreativno koriste sadraje koji suim ponueni. Ovo podrazumeva formiranje intimnijih prostora zaitanje, prostora za socijalizaciju i dr.

Ukoliko prostor knjiare obuhvata vie od jedne etae objektaneophodno je postaviti dovoljan broj vertikalnih komuikacija kako bi se

olakalo kretanje posetilaca


25/31

25

4.Odnos virtuelnog i materijalnog prostora

U poglavlju 3. istraivan je odnos tradicionalnih knjiara i savremenih onlajnknjiara. U cilju boljeg razumevanja njihovih karakteristika i sloenih odnosa,

neophodno je definisati aspekte prostornih nivoa koje one obuhvataju. Stoga ese u ovom poglavlju razmatrati pojam virtuelnog i pojam materijalnog,

fizikog prostora i analizirati njihov meusobni odnos u savremenom drutvu.

4.1. Pojam virtuelnog prostora

Nita se ne moe dogoditi a da se ne dogodi negde.22

Meta Hoevar

Virtuelni prostor obuhvata nematerijalne prostore kreirane razvojem

tehnologije. To je zapravo mesto gde se ljudske aktivnosti odvijaju na

digitalnom nivou, umesto na nivou fizikog iskustva. Pojam virtuelniprostor postao je sastavni deo nae kulture ekspanzijom informacionihtehnologija i raunara. Prema Oru Etlingeru sve vie ujemo o virtuelnimstvarima: Internet nudi virtuelne prodavnice, virtuelne muzeje, virtuelne

uionice, knjige se izdaju virtuelno; ujemo o virtuelnim zajednicama,virtuelnim sastancima i virtuelnim kancelarijama, ak i pop bend Jamiroquai

peva o virtuelnom ludilu.23

Primarna snaga virtuelnog prostora je u lakoj distribuciji neograniene koliineinformacija i demokratinosti koja omoguava svakome da unutar ovog

prostora objavi eljeni sadraj i podeli ga sa milionima pojedinaca irom sveta.Ova karakteristika analiziranog prostora dovela je do poveanja aktivnostikoje se odvijaju unutar njega poput kupovine i komunikacije putem drutvenihmrea. Ipak ne treba zanemariti injenicu da se vrtoglavim poveanjemkoliine informacija dolazi do prezasienosti i rasejanosti. Korisnik ovihdigitalnih sadraja ne moe kritiki da sagleda ta mu je od tih informacijazaista potrebno. U knjizi Simulakrum i simulacija an Bodrijar zakljuuje:Nalazimo se u univerzumu u kome ima sve vie informacija, a sve manje

smisla.24

Osnovna karakteristika virtuelnog prostora koja ga odvaja od materijalnog je

nain percepcije. Prilikom percepcije virtuelnog prostora ovek aktivira samovid i sluh , dok su ostala ula u potpunosti iskljuena. Vizuelni doivljaj

postaje dominantan, pa se virtuelni prostor moe smatrati primarno vizuelnimprostorom.

22Meta Hoevar:Prostori igre, Jugoslovensko dramsko pozorite, Beograd, 2003, str. 10

23Or Ettlinger:In Search of Architecture in Virtual Space, Arhitektonski fakultet, Ljubljana,

2008, str. 224

an Bodrijar: Simulakrum i simulacija, Svetovi, Novi Sad, 1991,str. 83


26/31

26

4.2. Pojam materijalnog prostora

etnja kroz umu okrepljuje i isceljuje zahvaljujui stalnoj interakciji

svih ulnih modaliteta.Oko sarauje sa telom i drugim ulima;Percepcija stvarnosti je ojaana i artikulisana ovom konstantnominterakcijom.25

Juhani Palasma

Dok je virtuelni prostor definisan vizuelnom percepcijom, fiziki, materijalniprostor podrazumeva doivljaj svim ulima. Pored osnovnih pet ula, pri

percepciji, koja predstavlja sloen psihiki proces, ukljuena su i ula koja seodnose na orijentaciju, gravitaciju, ravnoteu, stabilnost kretanje, trajanje,razmeru i osvetljenost. Fiziki prostor determinisan je elementima koji gasainjavaju, materijalima, mirisima, svetlou, zvukomSvi ti elementi delujuna oveka i izazivaju u njemu niz utisaka povezanih sa emocijama,senzibilitetom, imaginacijom i memorijom. Materijalni prostor akumulira

odreenu vrstu atmosfere koja je svojstvena samo njemu. Ova karakteristikaposebno je znaajna za arhitektonske prostore, koji imaju ulogu da reflektujuideju idealnog ivota.26 Oni imaju ulogu da upotrebom arhitektonskihsredtsava stvore specifian ambijent koji e zadovoljiti potrebe buduihkorisnika. Kvalitet arhitektonskog prostora u velikoj meri zavisi od ambijenta,

raspoloenja koje proizvodi. Ljudi percipiraju ambijent kroz emocionalnisenzibilitet, vrstu intuicije, koja funkcionie veoma brzo.27Neto unutar nasgovori nam puno o nekom mestu, odmah nakon to smo kroili unutar njega.

Bitan preduslov za percipiranje atmosfere prostora je da moramo biti fizikiprisutni unutar njega. 28 Ova tvrdnja izdvaja nas od mogunosti da iskusimoambijent virtuelnog prostora. Virtuelni prostor ne moe ponuditi sredstva kojaaktiviraju sva ljudska ula istovremeno, te je logino da ne moe proizvestiatmosferu.

25Juhani Pallasma: The eyes of the skin, John Wiley and Sons, England, 2005, str.41

26Juhani Pallasma: The eyes of the skin, John Wiley and Sons, England, 2005, str.71

27Peter Zumthor:Atmospheres, Birkhauser-Publishers for Architecture, Basel, Boston,

Berlin, 2006, str. 13

28Gernot Bhme:Atmosphere as the Fundamental Concept of a New Aesthetics, Thesis

eleven, 1993, str.125, preuzeto sa sajta: http://desteceres.com/boehme.pdf


27/31

27

4.3. Zakljuak

Virtuelni prostor sve vie postaje deo naeg svakodnevnog ivota. Razvojinformacionaih tehnologija stvorio je preduslove za stvaranje ovih

nematerijalnih prostora koji sve vie okupiraju nau panju. Ipak virtuelniprostor ne moe postojati bez fizikog prostora. Dok virtuelni prostor aktivirasamo ulo vida, materijalni prostor utie na sva ljudska ula i formiraatmosferu svojstvenu samo njemu. Prednosti fizikog prostora nad virtuelnimsu evidentne. Ipak ravnotea izmeu upotrebe ova dva vida prostora uljudskom ivotu neophodna je radi zadovoljenja kompleksnih potreba kojenamee savremeno drutvo.


28/31

28

5. Literatura

Adriaan van der Weel:Bibliography for the new media, Koninklijke Brill,

Leiden, 2005

Dejana Neduin:Postsocijalistiki grad promena drutvenei prostornestrukture Novog Sada u periodu tranzicije, doktorska disertacija, Fakultet

tehnikih nauka u Novom Sadu, Novi Sad, 2014

Duan Krsti: Graditeljska raskra starog grada, DaNS br. 70, Novi Sad,2010

Gernot Bhme:Atmosphere as the Fundamental Concept of a New

Aesthetics, Thesis eleven, 1993, str.125, preuzeto sa sajta:

http://desteceres.com/boehme.pdf

Frederik Barbije:Istorija knjige, Clio, Beograd, 2009

Jean Boudrillard: The system of objects, Verso, London, New York, 1996

Juhani Pallasma: The eyes of the skin, John Wiley and Sons, England, 2005

Matev Granda: Milan Miheli-intervju, Klik br. 117, 2010

Meta Hoevar:Prostori igre, Jugoslovensko dramsko pozorite, Beograd,2003

Or Ettlinger:In Search of Architecture in Virtual Space, Arhitektonski

fakultet, Ljubljana, 2008

Peter Zumthor:Atmospheres, Birkhauser-Publishers for Architecture, Basel,Boston, Berlin, 2006

Slobodan Jovanovi:Arhitektura Novog Sada druge polovine XX veka,DaNs, Novi Sad, 2000

Umberto Eko:Beskrajni spiskovi, Plato. Beograd, 2011

arli Gir:Digitalna kultura, CLIO, Beograd, 2011

ore Alfirevi:Ekspresionizam u arhitekturi XX veka u Srbiji, doktorskadisertacija, Arhitektonski fakultet, Beograd, 2015

Vojteh Ravnikar, Marua Zorec, Tina Gregori, Nataa Koselj:Evidencain valorizacija objektov slovenske moderne arhitekture med leti 1945-70,

Fakulteta za arhitekturo, Ljubljana, 2000

Vladimir Mitrovi:Arhitektura XX veka u Vojvodini, Akademska knjiga,Novi Sad, 2010
http://desteceres.com/boehme.pdfhttp://desteceres.com/boehme.pdfhttp://desteceres.com/boehme.pdf


29/31

29

Vladimir Mitrovi:Prilog istoriji arhitekture socijalistikog opinga, DaNSbr.60, Novi Sad, 2007

an Bodrijar: Simulakrum i simulacija, Svetovi, Novi Sad, 1991

Sajtovi:

http://www.dezeen.com/2014/10/24/studio-mk27-livraria-cultura-bookstore-

sao-paulo-meeting-place/

http://www.dezeen.com/2010/03/21/livaria-de-vila-by-isay-weinfeld-

arquitecto-2/

http://www.dezeen.com/2012/02/08/alexis-by-martin-jancok-and-ales-

sedivec/

http://www.archdaily.com/525381/cultura-bookstore-studiomk27/

http://www.archdaily.com/553008/saraiva-bookstore-studio-arthur-casas/

http://www.archdaily.com/610249/fangsuo-book-store-in-chengdu-chu-chih-

kang/
http://www.dezeen.com/2014/10/24/studio-mk27-livraria-cultura-bookstore-sao-paulo-meeting-place/http://www.dezeen.com/2014/10/24/studio-mk27-livraria-cultura-bookstore-sao-paulo-meeting-place/http://www.dezeen.com/2014/10/24/studio-mk27-livraria-cultura-bookstore-sao-paulo-meeting-place/http://www.dezeen.com/2014/10/24/studio-mk27-livraria-cultura-bookstore-sao-paulo-meeting-place/http://www.dezeen.com/2014/10/24/studio-mk27-livraria-cultura-bookstore-sao-paulo-meeting-place/http://www.dezeen.com/2010/03/21/livaria-de-vila-by-isay-weinfeld-arquitecto-2/http://www.dezeen.com/2010/03/21/livaria-de-vila-by-isay-weinfeld-arquitecto-2/http://www.dezeen.com/2010/03/21/livaria-de-vila-by-isay-weinfeld-arquitecto-2/http://www.dezeen.com/2010/03/21/livaria-de-vila-by-isay-weinfeld-arquitecto-2/http://www.dezeen.com/2010/03/21/livaria-de-vila-by-isay-weinfeld-arquitecto-2/http://www.dezeen.com/2012/02/08/alexis-by-martin-jancok-and-ales-sedivec/http://www.dezeen.com/2012/02/08/alexis-by-martin-jancok-and-ales-sedivec/http://www.dezeen.com/2012/02/08/alexis-by-martin-jancok-and-ales-sedivec/http://www.dezeen.com/2012/02/08/alexis-by-martin-jancok-and-ales-sedivec/http://www.dezeen.com/2012/02/08/alexis-by-martin-jancok-and-ales-sedivec/http://www.archdaily.com/525381/cultura-bookstore-studiomk27/http://www.archdaily.com/525381/cultura-bookstore-studiomk27/http://www.archdaily.com/553008/saraiva-bookstore-studio-arthur-casas/http://www.archdaily.com/553008/saraiva-bookstore-studio-arthur-casas/http://www.archdaily.com/610249/fangsuo-book-store-in-chengdu-chu-chih-kang/http://www.archdaily.com/610249/fangsuo-book-store-in-chengdu-chu-chih-kang/http://www.archdaily.com/610249/fangsuo-book-store-in-chengdu-chu-chih-kang/http://www.archdaily.com/610249/fangsuo-book-store-in-chengdu-chu-chih-kang/http://www.archdaily.com/610249/fangsuo-book-store-in-chengdu-chu-chih-kang/http://www.archdaily.com/610249/fangsuo-book-store-in-chengdu-chu-chih-kang/http://www.archdaily.com/610249/fangsuo-book-store-in-chengdu-chu-chih-kang/http://www.archdaily.com/553008/saraiva-bookstore-studio-arthur-casas/http://www.archdaily.com/525381/cultura-bookstore-studiomk27/http://www.dezeen.com/2012/02/08/alexis-by-martin-jancok-and-ales-sedivec/http://www.dezeen.com/2012/02/08/alexis-by-martin-jancok-and-ales-sedivec/http://www.dezeen.com/2010/03/21/livaria-de-vila-by-isay-weinfeld-arquitecto-2/http://www.dezeen.com/2010/03/21/livaria-de-vila-by-isay-weinfeld-arquitecto-2/http://www.dezeen.com/2014/10/24/studio-mk27-livraria-cultura-bookstore-sao-paulo-meeting-place/http://www.dezeen.com/2014/10/24/studio-mk27-livraria-cultura-bookstore-sao-paulo-meeting-place/


30/31

30

6. Indeks iustracija

Sli ka 2.:Naslovna strana publikacijeNovi Sad 1972, Zavod za

izgradnju grada, Novi Sad, 1972

Sli ka 3.: DaNS br 60.

Sli ka 4. : Sajtwww.skyscrapercity.com

Sli ka 5.: Sajtwww.skyscrapercity.com

Sli ka 7.: Preuzeto sa

https://www.pinterest.com/pin/536913586802951926/

Sli ka 8.;Preuzeto sahttp://www.dezeen.com/2014/10/24/studio-mk27-livraria-cultura-bookstore-sao-paulo-meeting-place/

Sli ka 9.:Preuzeto sa http://www.dezeen.com/2010/03/21/livaria-de-

vila-by-isay-weinfeld-arquitecto-2/

Sli ka 10.:Preuzeto sahttp://www.dezeen.com/2012/02/08/alexis-by-

martin-jancok-and-ales-sedivec/

Sli ka 11.: Preuzeto sahttp://www.archdaily.com/553008/saraiva-

bookstore-studio-arthur-casas/

Sli ka 12. : Preuzeto sa http://www.archdaily.com/610249/fangsuo-

book-store-in-chengdu-chu-chih-kang/
http://www.skyscrapercity.com/http://www.skyscrapercity.com/http://www.skyscrapercity.com/http://www.skyscrapercity.com/http://www.skyscrapercity.com/http://www.skyscrapercity.com/https://www.pinterest.com/pin/536913586802951926/https://www.pinterest.com/pin/536913586802951926/http://www.dezeen.com/2014/10/24/studio-mk27-livraria-cultura-bookstore-sao-paulo-meeting-place/http://www.dezeen.com/2014/10/24/studio-mk27-livraria-cultura-bookstore-sao-paulo-meeting-place/http://www.dezeen.com/2014/10/24/studio-mk27-livraria-cultura-bookstore-sao-paulo-meeting-place/http://www.dezeen.com/2014/10/24/studio-mk27-livraria-cultura-bookstore-sao-paulo-meeting-place/http://www.dezeen.com/2010/03/21/livaria-de-vila-by-isay-weinfeld-arquitecto-2/http://www.dezeen.com/2010/03/21/livaria-de-vila-by-isay-weinfeld-arquitecto-2/http://www.dezeen.com/2010/03/21/livaria-de-vila-by-isay-weinfeld-arquitecto-2/http://www.dezeen.com/2012/02/08/alexis-by-martin-jancok-and-ales-sedivec/http://www.dezeen.com/2012/02/08/alexis-by-martin-jancok-and-ales-sedivec/http://www.dezeen.com/2012/02/08/alexis-by-martin-jancok-and-ales-sedivec/http://www.dezeen.com/2012/02/08/alexis-by-martin-jancok-and-ales-sedivec/http://www.archdaily.com/553008/saraiva-bookstore-studio-arthur-casas/http://www.archdaily.com/553008/saraiva-bookstore-studio-arthur-casas/http://www.archdaily.com/553008/saraiva-bookstore-studio-arthur-casas/http://www.archdaily.com/553008/saraiva-bookstore-studio-arthur-casas/http://www.archdaily.com/610249/fangsuo-book-store-in-chengdu-chu-chih-kang/http://www.archdaily.com/610249/fangsuo-book-store-in-chengdu-chu-chih-kang/http://www.archdaily.com/610249/fangsuo-book-store-in-chengdu-chu-chih-kang/http://www.archdaily.com/610249/fangsuo-book-store-in-chengdu-chu-chih-kang/http://www.archdaily.com/610249/fangsuo-book-store-in-chengdu-chu-chih-kang/http://www.archdaily.com/553008/saraiva-bookstore-studio-arthur-casas/http://www.archdaily.com/553008/saraiva-bookstore-studio-arthur-casas/http://www.dezeen.com/2012/02/08/alexis-by-martin-jancok-and-ales-sedivec/http://www.dezeen.com/2012/02/08/alexis-by-martin-jancok-and-ales-sedivec/http://www.dezeen.com/2010/03/21/livaria-de-vila-by-isay-weinfeld-arquitecto-2/http://www.dezeen.com/2010/03/21/livaria-de-vila-by-isay-weinfeld-arquitecto-2/http://www.dezeen.com/2014/10/24/studio-mk27-livraria-cultura-bookstore-sao-paulo-meeting-place/http://www.dezeen.com/2014/10/24/studio-mk27-livraria-cultura-bookstore-sao-paulo-meeting-place/https://www.pinterest.com/pin/536913586802951926/http://www.skyscrapercity.com/http://www.skyscrapercity.com/


31/31

Documents

Teodora Basta Seminarski