Teorija dr`ave i prava

PredavanjaDoc. dr Ljubica \or|evi}

ljubica_djordjevic@yahoo.com

Teorija dr`ave i prava (Uvod u pravo)

Teorija države i prava (Uvod u pravo) daje opšta znanja o državi i pravu. To je posebna nauka koja te`i{te svog izu~avanja usmerava na ono {to je osnovno i op{te, zajedni~ko za sve dr`ave i prava; op{ta pravna nauka koja iz konkretne gra|e izvla~i ono {to je op{te i zajedni~ko za dr`avu i pravo, daje op{ta znanja o dr`avi i pravu. Teorija dr`ave i prava istra`uje pravo i dr`avu u njihovoj op{tosti, utvrđuje pojmove prava i dr`ave, njihove funkcije, izvore, razloge va`enja prava, stepen pravednosti prava i kako se pravo primenjuje i dalje razvija. Re~ je o uvodnoj pravnoj nauci za izu~avanje svih ostalih pravnih nauka, pa je slobodno mo`emo ozna~iti kao bukvar prava.

Dr`ava kao organizacija• Monopolska kontrola nad sredstvima sile• Teritorijalnost• Suverenost

– Spoljna nezavisnost dr`avne vlasti (spoljni element suverenosti)

– Unutra{nji elemet suverenosti (nadmo} dr`avne vlasti nad drugim vrstama vlasti na njenoj teritoriji)

– Pravna neograni~enost.• Bezli~na struktura vlasti• LegitimitetDr`ava je osnovna politi~ka organizacija u

potpunom dru{tvu koja raspola`e najvi{om, suverenom, vla{}u nad stanovni{tvom nastanjenim na odre|enoj teritoriji, utemeljenoj na pravu na legitimnu upotrebu monopola fizi~ke sile i koja u`iva bar minimum podr{ke vlastitog stanovni{tva.

Dr`ava kao politi~ka zajednica• Jelinekovo u~enje o tri elementa dr`ave (die Drei-Elemente-

Lehre)– Dr`avna teritorija

• Materijalni element dr`ave. Predstavlja zapreminu, a ne samo povr{inu, jer pored odre|ene zemljine povr{ine obuhvata i njenu unutra{njost, vazdu{ni stub iznad te povr{ine, kao i odre|eni morski pojas (ukoliko dr`ava izlazi na more).

• Eksteritorijalnost: pravo jedne dr`ave ne primenjuje se na njenoj teritoriji ako se radi o zemlji{tu na kome se nalaze zgrade stranih predstavni{tava, nego pravo dr`ava o ~ijim se predstavni{tvima radi.

– Dr`avno stanovni{tvo • Personalni element dr`ave. ^ine ga svi ljudi nastanjeni na

teritoriji dr`ave, podre|eni njenoj vlasti i obvezani na po{tovanje njenih pravnih normi.

• Dr`avljanstvo: trajna veza jednog lica s odre|enim dr`avnim i pravnim poretkom. Postoje dva osnovna sistema sticanja dr`avljanstva ro|enjem: ius sanguinis (pravo krvi) prema kome dete sti~e dr`avljanstvo svojih roditelja, i ius soli (pravo tla) prema kome dete dobija dr`avljanstvo zemlje u kojoj je ro|eno nezavisno od dr`avljanstva roditelja. Dr`avljanstvo se mo`e ste}i i naturalizacijom.

– Dr`avna vlast• Legitimna, na normama zasnovana mo}

(sposobnost da se uti~e na pona{anje drugih ljudi na na~in koji oni nisu odabrali).

• Tri su{tinska svojstva dr`avne vlasti su: – Nezavisnost - dr`avna vlast nije

pot~injena ni jednoj drugoj vlasti unutar svoje teritorije ili izvan nje.

– Neprekidnost - Neprekidnost je svojstvo te vlasti da traje, bez obzira {to se njeni nosioci menjaju (le roi est mort, vive le roi).

– Nedeljivost - dr`avna vlast je jedna i kad se vr{i posredstvom vi{e organa- dr`avna vlast je suverena ali su njene “funkcije” podeljene.

Funkcije dr`ave• Funkcija osiguranja egzistencije

dr`ave i dru{tva• Funkcija mira• Klasna funkcija • Funkcija ostvarenja slobode• Funkcija obezbe|enja socijalne

sigurnosti• Funkcija saradnje i integracije

Promene dr`avno-pravnog poretka

• Evolutivne ili kvantitativne promene su sitne promene koje traju relativno du`i vremenski period.

• Revolutivne ili kvalitativne promene zahvataju samu su{tinu pojave, njen karakter.

• Reforma – stvaranje uslova za ve}u dru{tvenu efikasnost dr`ave i prava.

• Dr`avni udar – visoki dr`avni funkcioner suprotno pravu preuzima celokupnu dr`avnu vlast ili neki njen deo.

• Pu~ - sli~no dr`avnom udaru, ali ga vr{e lica koja se nalaze na ni`em mestu u dr`avnoj hijerarhiji.

• Revolucija – korenita promena dr`avnog poretka koja predstavlja najodlu~niji raskid sa starim poretkom.

Pojam pravaDru{tvena norma – pravilo o pona{anju ljudi u dru{tvu,

proiza{lo iz dru{tva i upu}eno na volju i svest ~oveka.Zasniva se na postojanju:

– Subjekata koji stvaraju norme (adresanata)– Subjekata kojima su norme upu}ene (adresata)– Raznih mogu}nosti pona{anja adresata u dru{tvenim

odnosima koji su predmet ure|ivanja normom– Ciljeva koji se `ele ostvariti normom.

Funkcija dru{tvenih normi – prinudno uticanje na adresate da se u odre|enim dru{tvenim odnosima pona{aju ujedna~eno, tj. postupe u skladu sa normom.

Razlozi za prinudno usmeravanje odnosa:– Pojednostavljivanje slo`enih dru{tvenih odnosa u kojima

se ljudi mogu pona{ati previ{e razli~ito– Neophodnost {to racionalnijeg re{avanja sukoba interesa

ljudi u dru{tvenim odnosima.

Obi~aj i moral

Obi~ajne norme – stalno ponavljanje jednog istog na~ina pona{anja koji se infiltrirao u ~ovekovoj svesti kao obaveza za budu}e takvo pona{anje.

Moralne norme – rezultat kolektivnog i sponatanog iskustva ljudi u raznim dru{tvenim situacijama i odnosima. Tesno su vezane za pojamove DOBRA I ZLA. – Zabranjuju povredu tu|eg ili zajedni~kog

javnog dobra i obuhva}ene na~elom pravi~nosti, ili

– Plediraju na unapre|enje ljudskih vrednosti i dobara.

PravoPravo je ona vrsta dru{tvene norme koju primenjuje dr`ava, u

krajnjij liniji uz primenu monopola fizi~ke sile. Glavna obele`ja prava:• Pravne norme prete`no stvara dr`ava kroz dono{enje posebnih

pravnih akata,• Pravne norme su prinudne norme – adresati normi su du`ni da

se pona{aju u skladu sa normom bez obzira da li to `ele,• Obi~ajne norme mogu postati pravne norme kad i ako budu

sankcionisane od strane dr`ave,• Pravo mora obezbediti bar minimum uva`avanja od strane

adresata koje obavezuju,• Sadr`ina pravnih normi mora biti takva da obezbe|uje pravu

uva`avanje i po{tovanje (legitimnost prava).– Na~elo proceduralne pravde - ustav i druge najvi{e pravne

akte donosi narod po posebno utvr|enom postupku.– Na~elo supstancijalne pravde – pravom su priznata i

za{ti}ena temeljna ljudska prava I slobode.

Definicija prava; odnos pravo-obi~aj-moral

Definicija: Pravo je skup normi kojima se ure|uje zajedni~ki `ivot ljudi, za{ti}enih organizovanim sankcijama koje primenjuje dr`ava, u krajnjoj liniji, legitimnom upotrebom monopola fizi~ke sile kojim raspola`e. Pravo treba da ostvaruje pravdu, mir, sigurnost, slobodu i druge najvi{e vrednosti.

Pravo-obi~aj: Dr`ava mo`e da preuzme odre|ene obi~ajne norme i obezbedi im karakter pravne norme (kada za to postoje opravdane potrebe u dru{tvu).

Pravo-moral: Moral je uslov i cilj prava (ali ne treba te`iti jednakosti morala i prava). Moralnost prava se u modernom dru{tvu obezbe|uje pre svega uva`avanjem NARODNE SUVERENOSTI i po{tovanjem LJUDSKIH PRAVA I SLOBODA.

Pravna organizacija dr`ave

• Dr`avna organizacija je pravna organizacija, pravnim normama se uspostavljaju dr`avni organi i ure|uje njihova nadle`nost.

• Ustanove - Dru{tvene tvorevine koje traju nezavisno od promene ljudi koji ih ~ine.

• Dr`ava ima svojstvo pravne li~nosti koja istovremeno i stvara pravo ~ime se uspostavlja posebna povezanost dr`ave i prava (dr`ava i stvara i primenjuje pravo, a pravo ure|uje dr`avnu organizaciju i njenu delatnost), koja se izra`ava sintagmom dr`avno-pravni poredak.

Dr`avna organizacija i dr`avni aparat

• Posebna grupa ljudi koji vr{e dr`avnu vlast

• Dr`avna organizacija – sva lica koja vr{e dr`avnu vlast, redovno ili povremeno

• Dr`avni aparat – slu`bena lica koja redovno vr{e dr`avnu vlast

• Birokratija (bureaucratie) – lica koja su stekla posebno obrazovanje i koja vr{e stru~ne dr`avne poslove

Osnovna na~ela dr`avne organizacijeHijerarhija - prema koli~ini vlasti, dr`avni organi

se raspore|uju hijerarhijski u jednu lestvicu s vi{e nivoa, gde na ~elu stoji najvi{i a na dnu najni`i dr`avni organ, pri ~emu su ni`i organi podre|eni vi{im. Hijerarhija dr`avnih organa uti~e i na odgovaraju}u hijerarhiju pravnih akata.

Centroperiferno povezivanje dr`avnih organa i na~elo koordinacije - Pravnim propisima se ure|uje me|usobni odnos kako centralnih i perifernih organa (po principu centralizacije ili principu decentralizacije), tako i neophodnost i modaliteti saradnje (koordinacije) dr`avnih organa koji raspola`u istom koli~inom vlasti, a obavljaju iste ili povezane dr`avne poslove.

Dr`avni organ i dr`avno slu`beno lice

Dr`avni organ predstavlja organizacionu jedinicu dr`avne organizacije koja obuhvata, po pravilu, vi{e slu`benih lica i koja obavlja pravnim propisima utvr|eni krug dr`avnih poslova kao svoju nadle`nost.

Dr`avna organizacija se sastoji iz izvesnog broja slu`benih lica koja vr{e dr`avnu vlast.

Dr`avni organ je jedna organizaciona jedinica dr`avne organizacije, a dr`avno slu`beno lice je fizi~ko lice koje, u izvesnoj meri, vr{i dr`avnu vlast.

Nadle`nost dr`avnih organa/slu`benih lica

Nadle`nost je skup poslova koje vr{i dr`avni organ, odn. dr`avno slu`beno lice.

Stvarna nadle`nost dr`avnog organa je pravo i du`nost tog organa da vr{i odre|enu vrstu dr`avnih delatnosti, dr`avnih poslova.

pravna priroda spora (ratione causae)vrednost predmeta spora (ratione valoris) ili

visina zapre}ene kaznepriroda subjekata u sporu.

Mesna nadle`nost je pravo i du`nost dr`avnog organa, odn. dr`avnog slu`benog lica da svoju stvarnu nadle`nost vr{i na odre|enoj teritoriji.

Funkcionalna nadle`nost, nazvana i instanciona nadle`nost je jedna podvrsta stvarne nadle`nosti i odnosi se na nadle`nost vi{eg organa da odlu~uje o `albama protiv prvostepenih odluka ni`ih organa.

Vrste dr`avnih organa

• pozitivno-pravna podela dr`avnih organa - podela ustanovljena pravom

• teorijska podela - podela do koje je do{la teorija analizom dr`avnih organa ustanovljenih pozitivnim pravom

• Ustavom neposredno ustanovljeni organi i organi ustanovljeni zakonom ili podzakonskim aktima.

• Demokratski i nedemokratski organi• Odlu~uju}I i izvr{ni organi

• Politi~ki i stru~ni organi • Inokosni (individualni) i zborni (kolegijalni)

organi – Odlu~ivanje u kolegijalnim organima:

• Kvorum- minimalni broj ~lanova zbornog organa koji mora biti prisutan da bi organ punova`no radio.

• Jednoglasnost• Obi~na (relativna) ve}ina, tj. odluka je doneta

kada za nju glasa ve}ina prisutnih ~lanova.• Apsolutna (natpolovi~na) ve}ina, tj. odluka je

doneta kada za nju glasa jedan vi{e od polovine svih ~lanova zbornog organa.

• Kvalifikovana ve}ina, tj. za dono{enje odluke je potreban ve}i broj glasova od apsolutne ve}ine (napr. 2/3, 3/4 ili 4/5).

• Oru`ani i civilni organi– Civilna kontrola oru`anih organa– Problem militarizacije dr`ave– Problem policijske dr`ave

• Centralni, okru`ni (regionalni) i lokalni organi

Zakonodavstvo, egzekutiva, sudstvo

• Naj{ira podela rada u dr`avnoj organizaciji.• Problemi terminolo{ke prirode: vlast, funkcija,

delatnost. • Dualisti~ke teorije: su{tina dr`avne vlasti se

sastoji u nare|ivanju I izvr{avanu naredbi – vlast koja propisuje op{ta pravila pona{anja je zakonodavna, a ona koja ta pravila izvr{ava je izvr{na.

• Trijalisti~ke teorije: dr`avne delatnosti se dele na zakonodavnu, izvr{nu (upravnu) i sudsku.

• Kvadrijalisti~ke teorije: zakonodavna, funkcija vlade, upravna funkcija, sudska funkcija.

• Kriterijum podele: sadr`ina delatnosti dr`ave kojom ona ostvaruje svoje ciljeve.

Zakonodavstvo• Nastalo iz potrebe da se op{tim i

apstraktnim pravnim pravilima urede slo`eni dru{tveni odnosi.

• U modernoj dr`avi, posebno posebno posle ameri~ke i Francuske revolucije, op{ta pravna pravila stvara predstavni~ki organ- parlament.

• Zakonodavna vlast (funkcija ili delatnost) postavlja temelje politi~kog i pravnog ure|enja globalnog (potpunog) dru{tva, stvaraju}I ustavne i zakonske norme. Ove norme su obavezuju}e i za gra|ane i za dr`avne organe.

Izvr{na vlast (egzekutiva)• Egzekutivu ~ini mno{tvo dr`avnih organa sa

veoma razli~itim nadle`nostima. ~esto se koristi negativna definicija egzekutive. Treba koristiti nabrajaju}u definiciju egzekutive.

• Dve podvrste egzekutive: funkcija vlade, tj. izvr{no politi~ka funkcija i upravna funkcija.

• Izvr{no-politi~ka funkcija- {ef dr`ave i/ili vlada. Ovi organi su izvr{ni organi prema ustavno-zakonodavnom organu i, istovremeno, politi~ko-odlu~uju}I prema dr`avnoj upravi. U nadle`nosti su im: poslovi izv{enja zakona, koordiniranje i usmeravanje uprave, planiranje i vo|enje op{te i spoljne politike.

• Uprava donosi konkretne pravne akte i preduzima materijalne radnje u izvr{avanju dispozicija zakona ili podzakonskih akata. Uprava je ni`a dr`avna delatnost i od zakonodavstva i od vlade. Uprava prema potrebi izvr{ava i sudske presude.

Sudstvo• Obezbe~uje odr`avanje i ostvarivanje

pravnog poretha, i posebno, {titi priznata osnovna prava i slobode ~oveka i gra|anina.

• Sadr`ina sudske funkcije se svodi na vrednovanje ljudskog pona{anja po meri pravne norme, a u cilju re{avanja sporova.

• Na~elo vladavine prava I pravne dr`ave ne mogu se ni uspostaviti ni odr`ati bez nezavisnog sudstva.

• Na~elo stalnosti i nepokretnosti sudija.• Pravo na `albu protiv prvostepenosti

presude.• Javnost su|enja.

Pojam i vrste dr`avnih oblika• Oblik dr`ave je na~in na koji je ona

organizovana, tj. sastav i veza njenih organa, kako me|u sobom, tako i sa narodom.

• Oblici vladavine odre|eni su prema organizaciji poglavara dr`ave i ima ih, u osnovi, dva – monarhija i republika.

• Oblici politi~kog poretka odre|eni su prema politi~kom nosiocu suverene dr`avne vlasti i ima ih, u osnovi, dva – demokratija i autokratija.

• Oblici dr`avnog ure|enja odre|eni su prema tome da li u dr`avi postoji jedna ili vi{e dr`avnih organizacija i ima ih, u osnovi, tri – unitarna, regionalna i slo`ena dr`ava.

• Oblici dr`avne vlasti odr|eni su prema odnosu izme|u zakonodavstva, egzekutive i sudstva i ima ih, u osnovi, tri – jedinstvo vlasti, podela vlasti i ravnote`a vlasti.

Oblici vladavine

• Oblik vladavine zavisi od organizacije poglavara ({efa dr`ave).

• Dr`avni poglavar – organ koji oli~ava dr`avu, koji je predstavlja kao posebni subjekt, kao jednu celinu.

• Dr`avni poglavar vs. suveren, vrhovni organ.

• Inokosan ili kolegijalan {ef dr`ave• Monarhija i republika

Monarhija• [ef dr`ave je lice sa izuzetnim privilegijama, koje

ga stavljaju iznad obi~nih gra|ana. • Privilegije su vezane za LI^NOST, a ne za vlast

koju vr{I kao dr`avni organ. • NEODGOVORNOST

– Pravna - Ako monarh povredi pravne norme, ne mo`e biti izveden pred sud, niti mo`e pravno odgovarati na bilo koj na~in. Monarrh je suverena LI^NOST (ne podle`e pravnim sankcijama), ali ne mora biti SUVEREN ORGAN (donosi propise koji imaju obavezan karakter).

– Politi~ka –monarh neodgovoran za svoje politi~ke akte. Izvesni organi umesto njega odgovaraju za njegove politi~ke radnje, tj. Akte vlasti koje vr{i. Institucija premapotpisa.

• Polo`aj monarha je po pravilu NASLEDAN i DO@IVOTAN.

Vrste monarhije• Kriterijum za klasifikaciju – pravni polo`aj monarha. • Neograni~ena monarhija – monarh istovremeno i {ef dr`ave i

vrhovni dr`avni organ. Monarh je suvereni izvor svake vlasti u dr`avi. Njegova volja se smatra zakonom (si veut le roi, si veut la loi – ho}e kralj, ho}e i zakon). Upravnu vlast kralj je vr{io ili li~no ili preko poslu{nih organa. I pravda se izrucala u njegovo ime, jer se on smatrao kao njen izvor (fountain of justice).Apsolutna monarhija u periodu od XVI do XVIII veka.

• Ograni~ena monarhija – monarhu ostavljena li~na privilegija neodgovornosti, a njegova suverena vlast preneta na druge organe. – Ustavna monarhija – Monarh je izgubio ustavotvorni vlast –

ustav donosi neko drugi. – Parlamentarna monarhija – Suveren organ je ili sam

parlament ili parlament zajedno sa kraljem. Parlament vr{i zakonodavnu vlast sam, ili ~e{}e, zajedno sa kraljem. Apsolutan veto monarha na predloge zakona. Monarh je {ef uprave, on postavlja ministre, ali njih mo`e oboriti parlament. Ministarski premapotpis.

– Stale{ka monarhija – monarha su ograni~avali stale{ka skup{tina ili neka druga tela.

Republika• Predsednik republike nema li~ne

privilegije, nije suverena li~nost. – Politi~ka odgovornost – odgovara za politiku

koju vodi i, na~elno, mo`e biti smenjen sa svog polo`aja i pre isteka mandata.

– Krivi~na odgovornost – mo`e odgovarati krivi~no za sve svoje radnje koje predstavljaju krivi~na dela, kao i svaki drugi gra|anin.

• Izboran – bira ga narod ili parlament. • Mandat predsednika traje ograni~eno

vreme, pri ~emu se ~esto zabranjuje da isto lice bude dva ili vi{e puta birano za predsednika.

• Apsolutni veto monarha vs. suspenzivni veto predsednika republike.

Vrste republika• Neograni~ene • Ograni~ene

– Predsedni~ke ({ef dr`ave je istovremeno i {ef vlade)

– Parlamentarne (pored {efa dr`ave postoji i poseban predsednik vlade odgovoran parlamentu)

– Me{ovite republike (vlada odgovara i parlamentu i {efu dr`ave).

Oblici politi~kog poretka • Kriterijum za odre|ivanje –politi~ki nosilac

suverene dr`avne vlasti.• Demokratija – Dr`avna vlast pripada ve}ini

naroda, ta ve}ina bira nosioce dr`avne vlasti, vr{i kontrolu nad njihovim radom i postavlja pitanje njihove odgovornosti.

• Autokratija – dr`avna vlast pripada manjini naroda, nosioci vlasti ne izvode pravo na vlast iz volje ve}ine naroda, niti podle`u kontroli i odgovornosti pred narodnom ve}inom.

Demokratija• Demos – narod i kratos – vladavina :

Demokratija kao vladavina naroda.• Ideja slobode i jednakosti ljudi. • Pretpostavke demokratije:

– Nijedan ~ovek nije prirodno nadre|en drugom.– Interesi naroda najbolje su za{ti}eni ako je

narod izvor i utoka vlasti. • “Government of the people, by the people, for

the people” – Abraham Linkoln• Demokratija kao skup pravila i procedura

za konstituisanje politi~ke vlasti u koji su utkane odre|ene vrednosti (sloboda, jednakost, pravda).

Elementi demokratije

• Politi~ka svest gra|ana i razvijena politi~ka kultura

• Minimalni nivo `ivotnog standrada gra|ana • Osnovna demokratska pravila i procedure,

posebno osnovna prava i slobode ~oveka i gra|anina

• Ustavne garancije i proceduralna jemstva za ostvarivanje ljudskih prava i sloboda

Facit: Nema demokratije bez narodne suverenosti i vladavine prava (pravne dr`ave).

Vrste demokratije• Formalna i stvarna• Politi~ka i socijalna • Neposredna demokratija – ceo narod

neposredno vr{I dr`avnu vlast. Narod = dr`avna organizacija; narod je zborni organ koji odluke donosi ve}inom glasova

• Predstavni~ka demokratija, razlikovanje nosioca i vr{ioca vlasti. Dr`avni organi vr{e vlast u ime naroda.

U~e{}e naroda u vr{enju vlasti

• Izbori– Aktivno i pasivno bira~ko pravo – Op{te, jednako, neposredno, tajno pravo glasa.

• Narodna inicijativaOvla{}enje odre|enog broja bira~a da predlo`I izmenu ustava ili dono{enje zakona.

• ReferendumOblik neposrednog odlu~ivanja gra|ana o predlogu za ustavnu promenu, dono{enje zakona ili odlu~ivanje o drugom zna~ajnom javnom pitanju.

• PlebiscitSli~an referendumu ali se od njega razlikuje po tome {to se narod prvenstveno izra`ava o poverenju odre|enom visokom dr`avnom funkcioneru i o aktima i merama koje on predla`e.

Autokratija• Auto – sam i krateo – vladati• Vladavina pojedinca, na osnovu

– Ugleda (harizmatska legitimnost)– Tradicionalnih i religijskih uverenja

(tradicionalna legitimnost)– Oru`ane mo}I kojom raspola`e.

• Stanovni{tvo je li{eno prava da u~estvuje u politi~kom `ivotu, subjekti dr`ave su podanici, a ne gra|ani.

• Oligarhija – vladavina manjine: vlast pripada manjini (eliti), i to na osnovu njenog sopstvenog prava.

Autoritarna i totalitarna dr`ava• Autoritarna dr`ava

– Manjina vlada bez saglasnosti naroda– Ne te`i se ukidanju razlike izme|u dr`ave

i civilnog dru{tva, ve} gu{enju opozicije i ograni~avanju politi~kih prava. Strana~ki pluralizam je samo prividan; sve stranke su podre|ene odre|enom politi~kom centru. Ipak, nema sistematskog, masovnog terora I fizi~kog uni{tavanja politi~kih protivnika ili celokupnih nacionalnih, verskih ili rasnih manjina.

• Totalitarna dr`ava– Te`nja ka potpunoj mo}i, politizuje se svaki vid dru{tvenog i

li~nog `ivota i ukida civilno dru{tvo i privatnost. Obele`ja:– Obe}anje li~ne bezbednosti, podsti~u}i ljude da zbog toga

`rtvuju znatan deo svoje slobode,– Postojanje samo jedne zvani~ne ideologije i jednopartijski

sistem,– Ustanovljenje policijskog sistema terora,– Obezbe|eni monopol nad sredstvima masovnih komunikacija i

sredstvima ratovanja,– Uspostavljanje dr`avne kontrole nad svim oblicima privatnog

`ivota,– Stvaranje borbenog duha potrebnog za uni{tenje neprijatelja

(klasnog, verskog, nacionalnog ili ideolo{kog),– Princip vo|e kome se treba po~initi a koji nije nikome

odgovoran, po{to je nosilac najvi{ih vrednosti.Totalitarna dr`ava sada{nju slobodu I sre}u pojedinca `rtvuje

nekoj budu}oj vrednosti, odre|enom kolektivnom entitetu.Pojavni oblici – fa{isti~ka Italija (1922.–1943.) i nacionalsocijalisti~ka Nema~ka (1933.–1945.)

Oblici dr`avnog ure|enja• Kriterijum za podelu je postojanje jedne ili vi{e

dr`avnih organizacija, tj. postojanje unutra{njih delova u okviru dr`ave koji ne poseduju svojstva dr`ave ili poseduju takva svojstva.

• Federalna (savezna) dr`ava je slo`ena dr`ava jer se sastoji iz vi{e (autonomnih) dr`ava-~lanica.

• Priroda konfederacije • Unitarna dr`ava raspola`e celokupnom

dr`avnom nadle`no{}u, bez deobe tih nadle`nosti sa drugim autonomnim organizacijama.– Dva osnovna oblika dr`avnog ure|enja jednostavnih

dr`ava su centralizacija i decentralizacija.

Konfederacija i federacija• Do nastanka SAD izraz “federalizam”se neodre|

eno upotrebljavao za ozna~avanje bilo kog oblika ujedinjavanja autonomnih politi~kih zajednica.

• Proces obrazovanja politi~ke volje u zajednici (savezu) koja je sastavljena od autonomnih grupa.

• Federalizam – latinski foedus – savez, ugovor, nagodba.

• Federalizam u anti~koj Gr~koj– Sredi{nja vlast imala nadle`nost samo u oblasti vojske i

odbrane, a gradovi-dr`ave su zadr`ali za sebe sve ostale poslove.

– Ahajska liga (gr~ki gradovi-dr`ave severnog Peloponeza u borbi protiv Filipa Makedonskog)

– Etolska liga (gradovi-dr`ave Etolije radi odbrane od Ahajske lige i anti~ke Makedonije)

• Hansa• SAD kao prva moderna federacija.

Konfederacija (savez dr`ava)• Osim konfederacija istorija poznaje i druge

oblike povezivanja samostalnih dr`ava:– Personalna unija – zajednica dve ili vi{e

potpuno odvojenih dr`ava povezanih li~no{}u zajedni~kog monarha.

– Realna unija – ugovorna zajednica dve ili vi{e dr`ava. Svaka dr`ava ~lanica realne unije zadr`ala je svoje posebno zakonodavstvo, upravu i sudstvo, s tim da je u nadle`nost zajedni~kih organa preneto vo|enje spoljnih poslova, vojske I finansija. U me|unarodnim odnosima realna unija se pojavljivala kao jedinstveni subjekt.

• Konfederacija za razliku od realne unije nikada nije posedovala svojstvo subjekta me|unarodnog prava. Konfederacija nije dr`ava jer ne poseduje ni jedan od konstitutivnih elemenata dr`ave.

• Konfederacija, kao labava zajednica suverenih dr`ava, nastaje me|unarodnim ugovorom dr`ava-~lanica.

• Zajedni~ki organ konfederacije, predvi|en ugovorom, vr{I isklju~ivo poslove koji su mu povereni tim ugovorom. Odluke se donose jednoglasno, njihova primena pretpostavlja potvrdu od nadle`nog organa dr`ave-~lanice, a tako potvr|ene odluke neposredno izvr{avaju organi dr`ava ~lanica.

• Dva osnovna elementa konfederacije:– Pravo nulifikacije, pravo veta na odluke zajedni~kog

organa– Pravo secesije, tj. pravo istupanja iz konfederacije (uslovi i

na~ini za prestanak ~lanstva u konfederaciji se po pravilu utvr|uju u ugovoru kojim se uspostavlja konfederacija).

Federacija (savezna dr`ava)• Federacija se sastoji iz vi{e (autonomnih) dr`ava-~lanica.

Razli~iti razlozi dovode do formiranja federalne dr`ave – etni~ki, istorijski, privredni i sl. Nastaju ili agregacijom ili devolucijom.– Kada federalna dr`ava nastaje sporazumom do tada

samostalnih dr`ava, re~ je o metodu agregacije.– Kada unitarna dr`ava promenom svoje unutra{nje strukture

postane federalna, re~ je o metodu devolucije. • Federacija je dr`ava. Poseduje sva tri konstitutivna

elementa pojma dr`ave (teritoriju, stanovni{tvo, vlast). Zasnovana je na ustavu, a ne na me|unarodnom ugovoru. Dva nivoa vlasti na istoj teritoriji i nad istim stanovni{tvom – slo`ena dr`ava.

• Suverenost pripada saveznoj dr`avi, a ne dr`avama-~lanicama.– Tradicionalna teorija – savezna dr`ava istovetna sa unitarnom

decentralizovanom dr`avom, samo {to je stepen decentralizacije vi{i.

– Savremena teorija – spoljna nezavisnost i unutra{nja suprematija su svojstva federalne vlasti, a ne dr`ava ~lanica.

• Savezna dr`ava poseduje svoje posebne zakonodavne, politi~ko-izvr{ne, upravne i sudske organe, koji su utvr|eni saveznim ustavom. Savezna dr`ava i dr`ave ~lanice istovremeno poseduju i samostalna podru~ja vlasti (isklju~iva nadle`nost ili federacije ili dr`ave ~lanice) i me{ovita podru~ja (konkurentna nadle`nost). Podela nadle`nosti (tzv. vertikalna podela vlasti) utvr|uje se u saveznom ustavu, kojim se istovremeno daju garancije predvi|enoj samostalnosti dr`ava ~lanica. Savezna dr`ava ima pravo utvr|ivanja vlastite nadle`nosti (Kompetenz-Kompetenz). Promena vertikalnepodele vlasti mogu}a samo kroz reviziju saveznog ustava.

• U federaciji ne postoji ni pravo na nulifikaciju, ni pravo na secesiju. Savezni parlament donosi odluke primenom na~ela dvodomosti.

• Konstrukcija federalne dr`ave zasniva se na kombinaciji tri na~ela:– Suprematija federalne dr`avePravni poredak federacije se prostire na celokupnoj teritoriji i neposredno

se primenjuje na gra|ane u federalnim jedinicama. Federalno pravo ima prioritet nad pravom federalnih jedinica, te svi pravni akti moraju biti u skladu sa saveznim ustavom (“Bundesrecht bricht Landesrecht”).

– Autonomija federalnih jedinicaSavezni zakoni moraju uva`avati ustavom utvr|enu nadle`nost federalnih

jedinica; u suprotnom ustavni sud je du`an da poni{ti neustavne odredbe saveznog zakona. Sopstvenu nadle`nost federalne jedinice obavljaju samostalno preko svojih organa.

– Participacija federalnih jedinicaU SAD, svaka federalna jedinica {alje jednak broj svojih predstavnika

(koje bira neposredno narod ili parlamen fedrelne jedinice) u dom federalnih jedinica.

U Nema~koj, drugi dom nema~kog parlamenta, Bundesrat, ~ine predstavnici vlada federalnih jedinica, pri ~emu vladama pripada pravo na nejednak broj predstavnika.

Izvr{avanje saveznih zakona: ameri~ki sistem – postojanje posebnih saveznih organa u federalnim

jedinicama koji izvr{avaju savezne zakone, iNema~ki sistem – savezne zakone neposredno izvr{avaju organi

federalnih jedinica.

Unitarna dr`ava• U unitarnoj dr`avi celokupna dr`avna vlast pripada

centralnim organima. Centralni organi poveravaju vr{enje dela vlasti ili prenose deo vlasti na necentralne organe.

• Necentralni organi mogu vr{iti vlast nad svim stanovnivima na odre|enoj teritoriji (lokalni necentralni organi).Necentralni organi mogu vr{iti vlast nad svim ~lanovima koji imaju odre|ene osobine (veru, profesiju) (li~ni necentralni organi)Necentralnim organima mogu da se povere odre|eni poslovi I pod njihovu vlast potpadaju svi stanovnici dr`ave koji imaju veze sa tim poslovima (realni necentralni organi).

• Teritorijalni kriterijum izdvajanja necentralnih organa – mre`a teritorijalnih jedinica (od op{tine preko sreza ili okruga do pokrajine ili oblasti).

Centralizacija i decentralizacija• Centralizacija : necentralni organi su u

punoj zavisnosti od centralnih. Necentralni organi su sastavni delovi samih centralnih organa. Centralni organi vr{e kontrolu zakonitosti i celishodnosti akata koje donose necentralni organi. Odre|ena slu`bena lica u necentralnom organu postavljaju i smenjuju centralni organi.

• Fakti~ka decentralizacija• Pravna decentralizacija: zakonom je

ustanovljen odre|eni stepen samostalnosti necentralnog organa u odnosu na centralni.

• Dva oblika decentralizacije s obzirom na obim decentralizacije:– Ima necentralnih organa koji sve poslove

vr{e kao decentralizovani organi. Ukoliko pored decentralizovanih poslova ima i centralizovanih poslova, dr`ava ih vr{i preko posebnih centralizovanih organa. Tzv. sistem duplog koloseka ili francuski sistem.

– Necentralni organ je delimi~no centralizovan, a delimi~noi decentralizovan, tj. u svojoj nadle`nosti ima i poslove iz sopstvene nadle`nosti i poslove iz prenete nadle`nosti.

• Teritorijalna i funkcionalna decentralizacija

Regionalna dr`ava• Italija, [panija, Belgija• Vi{i stepen samostalnosti regiona

(mogu}nost dono{enja zakona, izvesni oblici samoorganizovanja), pravo da u~estvuju u vr{enju centralne vlasti (u posebnom domu parlamenta). Regioni ne mogu neposredno u~estvovati u vr{enju ustavotvorne i zakonodavne vlasti, ve} samo posredno, preko posrednika.

Oblici dr`avne vlasti • Dr`avna vlast je legitimna, na normama

zasnovana mo}, tj. sposobnost da se uti~e na pona{anje drugih ljudi na na~in koji oni nisu odabrali.

• Princip nedeljivosti dr`avne vlasti: dr`avna vlast je jedna i kad se vr{i posredstvom vi{e organa- dr`avna vlast je suverena, ali su njene “funkcije” podeljene.

• Terminolo{ka neslaganja za ozna~avanje osnovnih dr`avnih vlasti/funkcija/delatnosti.

• Oblik dr`avne vlasti je na~in na koji je organizovano vr{enje zakonodavstva, uprave i sudstva i ustanovljen odnos me|u nima.

Zakonodavstvo, egzekutiva i sudstvo• Zakonodavstvo - stvara op{ta i apstraktna pravna

pravila (kroz ustavne i zakonske norme) kojima se reguli{u dru{tveni odnosi. Parlament kao centralno zakonodavno telo. Dejstvo zakona i prema dr`avi i prema gra|anima.

• Egzekutiva – izvr{na vlast i uprava. Izvr{na vlast se stara o izvr{enju odluka zakonodavne vlasti. Ona vr{i op{ti nadzor i daje op{te smernice za izvr{avanje zakona. Donosi i politi~ke akte. Upravna vlast donosi upravne akte, tj. pojedina~ne akte kojima se konkretizuju dispozicije op{tih normi i izvr{avaju materijalni akti.

• Sudstvo kroz re{avanje konkretnih sporova ocenjuje da li su pojedina~na pravna pravila, kao i konkretne materijalne radnje ljudi, u skladu sa op{tim pravnim pravilima.

• Dva osnovna organizaciono-tehni~ka na~ela pomo}u kojih se ure|uju odnosi izme|u nosilaca glavnih dr`avnih vlasti/delatnosti: podela vlasti i jedinstvo vlasti.

Podela vlasti• [arl Monteskje – “O duhu zakona” (@eneva, 1748.g.)

– Teorija o podeli vlasti nastala je u periodu apsolutne vlasti kralja u Francuskoj, koji je bio nisilac celokupne dr`avne vlasti. Monteskje se, pou~en primerom engleskog ure|enja, zalo`io da svaku od tri vrste dr`avne vlasti poseban organ (odnosno niz istovrsnih organa).

• ^ista podela vlasti bi postojala kad bi vr{enje tri vlasti bilo tako organizovano da svaku pojedinu vlast vr{i isklju~ivo samo jedan organ (jedna vrsta organa), potpuno nezavisno od druga dva organa. – Organizaciona nezavisnost isklju~uje mogu}nost da

organi jedne vlasti odlu~uju o postavljenju ili smenjivanju slu`benih lica u organima drugih vlasti.

– Funkcionalna nezavisnost spre~ava da se organi jedne vlasti me{aju u delatnost organa drugih vlasti.

• Razlozi za podelu vlasti: obezbe|enje slobode gra|ana, ograni~enje dr`avne vlasti iznutra, specijalizacija dr`avnih organa za vr{enje pojedinih funkcija.

• Dva osnovna na~ina ograni~enja dr`avne vlasti:– Izdvajanje odre|ene oblasti iz zahvata dr`avne vlasti (u

demokratskim dr`avama to je oblast osnovnih ljudskih prava).

– Organizaciono ra{~lanjivanje i uzajamna povezanost dr`avnih organa na takav na~in da se kao rezultat dobije odre|eno podru~je slobode za svakog pojedina~nog ~oveka. Sistem podele vlasti.

Osnovna ideja na kojoj se zasniva podela vlasti je ograni~enje dr`avne vlasti kroz uspostavljanje ravnote`e mo}i. “Checks and balances”. Svrha podele vlasti je u spre~avanj zloupotrebe dr`avne mo}I kroz uspostavljanje delotvornih ograni~enja dr`avnoj vlasti. Izme|u nosilaca tri dr`avne funkcije ne postoji kruta izdvojenost (izolacija) ve} saradnja koja olak{ava uspostavljanje ravnote`e mo}i.

• Princip podele vlasti nesme da vodi paralizi dr`avne vlasti jer bi posledica paralize bila anarhija.

• Podela vlasti kao dominantni princip organizacije vlasti.

Jedinstvo vlasti• Apsolutno jedinstvo vlasti: jedan organ (ili jedan

hijerarhijski niz istih dr`avnih organa) vr{i sve tri vlasti.

• Relativno jedinstvo vlasti: jedan organ (ili hijerarhijski niz organa jedne vlasti) dominira nad organima drugih dveju vlasti. Svaku od glavnih dr`avnih funkcija vr{i poseban organ, ali sve tri vlasti nisu nezavisne. Jedinstvo vlasti se uspostavlja na taj na~in {to jedan dr`avni organ ima nadmo} nad drugim dvema vrstama dr`avnih organa. – Birokratski sistem jedinstva vlasti: ako izvr{na vlast

dominira nad drugim dvema vlastima.– Demokratski sistem jedinstva vlasti: zakonodavna vlast

dominira nad drugim, a posebno izvr{nom vla{}u. Jedinstvo vlasti postoji samo kad se zakonodavni organ me{a u rad, u specifi~nu nadle`nost uprave I sudstva, a ne samo zbog toga {to izdaje zakone kojih ovi ograni moraju da se pridr`avaju.

• Organizaciona i funkcionalna sredstva uticaja

– Organizaciona: Kori{}enje ovla{}enja za izbor nosilaca drugih funkcija dr`avne vlasti i mogu}nost da oni budu opozvani zbog nezakonitog i necelishodnog rada - organi vrhovne vlasti mogu da postavljaju i smenjuju organe druge dve vlasti.

– Funkcionalna: Nadzor nad nad radom druge dve vlasti i mogu}nost njihove zamene ili ~ak i preuzimanja poslova od strane vrhovne vlasti. Organi vrhovne vlasti imaju pravo da poni{tavaju akte organa druge dve vlasti, da nare|uju kakve }e akte da donesu i da u izvesnim slu~ajevima donose takve akte umesto njih.

• Argumenti za jedinstvo vlasti: pomo}u nadmo}nosti vrhovnog organa vlasti nad drugim vrstama vlasti posti`e se ograni~enje dr`avne vlasti iznutra. Do jedinstva vlasti dolazi kad ho}e da se jednom dr`avnom organu obezbedi premo} nad ostalim, te da se tako da prevlast odgovaraju}im dru{tvenim ili politi~kim snagama koje se preko njega izra`avaju.

• Kritike: Sistem jedinstva vlasti se odri~e neophodnih ograni~enja vlasti u interesu politi~ke slobode i u sebi sadr`I ozbiljnu opasnost za razaranje pluralizma u okviru demokratije.

Tri/^etiri konkretna oblika dr`avne vlasti

• U zavisnosti od odnosa izme|u zakonodavne, izvr{ne i sudske vlasti dr`avne oblike mo`emo podeliti na predsedni~ki, parlamentarni, me{oviti i skup{tinski sistem.

• Predsedni~ki sistem: Sistem podele vlasti u SAD i dr`avama koje su ustavno ure|ene prema ameri~kom modelu. Zasniva se na ideji najpotpunije podele vlasti; svaka vlast treba da vr{i isklju~ivo one poslove koji joj po prirodi stvari pripadaju i da bude {to nezavisnija od druge dve vrste vlasti. Predsedni~ki sistem kao sredstvo da se upravna I sudska vlast obezbede od suvi{nog zahvatanja zakonodavne vlasti u njihovu oblast.– Zakonodavnu vlast vr{i dvodomni parlament.– Upravnu vlast vr{i predsednik.– Sudsku vlast vr{e sudovi.

– U na~elu, organe sve tri vlasti bira narod, svi oni podjednako imaju demokratski karakter i imaju isti autoritet. Nijedan organ se ne me{a u postavljanje ili smenjivanje drugih organa.

– Predsednik-Kongres: Predsednik ima pravo suspenzivnog veta na zakone koje izglasa parlament.

– Kongres-Predsednik: Kongres SAD odlu~uje o bud`etu i porezima; Kongres mo`e podi}i optu`nicu i suditi presedniku SAD za odre|ene te{ke povrede ustava; Kongres ima izvesna prava u procesu postavljanja visokih dr`avnih funkcionera; Kongres mo`e obrazovati istra`ne odbore.

– Vrhovni sud-Kongres: Sudu mo`e da vr{i kontrolu nad Kongresom u pogledu po{tovanja ustava. Vrhovni sud mo`e da spre~i primenu svih zakona za koje smatra da su suprotni ustavu.

• Parlamentarni sistem: Engleska je “majka” parlamentarnog sistema podele vlasti. Mo`e se tvrditi da je teorijsko utemeljenje ovog sistema podele vlasti nastalo naknadno, po{to su odre|ene politi~ke institucije uobli~ene u stalnoj borbi monarha i parlamenta. – Zakonodavna vlast pripada parlamentu, ~iji se

~lanovi biraju op{tim i neposrednim glasanjem. – Izvr{na vlast je bicefalna i ~ine je {ef dr`ave i

vlada. Uticaj parlamenta na vladu: Ustanova vlade je bitna osobina parlamentarnog sistema. ^lanovi vlade su ministri, koji se nalaze na ~elu upravnih resora. Ministri (kao i vlada u celini) su odgovorni parlamentu, koji ih bira i smenjuje. Parlament kroz ovla{}enje da bira i smenjuje vladu/ministre mo`e vr{iti bitan uticaj na vo|enje politike.

Uticaj vlade na parlament: Vlada, odn. {ef dr`ave na predlog vlade, mo`e da raspusti parlament i naredi nove izbore. Zakonska inicijativa vlade – vlada predla`e zakone parlamentu.

– Tri osnovna na~ela parlamentarnog sistema podele vlasti:• Ravnopravnost legislative i egzekutive,• Saradnja izme|u dve vlasti, i• Postojanje sredstava uzajamnog uticaja

jedne vlastina drugu.– Kancelarski sistem u Nema~koj: kancelarska

vlada, institut konstruktivnog glasanja o nepoverenju kancelaru.

• Me{oviti sistemi podele vlasti nastali su kombinacijom elemenata predsedni~kog i parlamentarnog sistema podele vlasti.

• Jak predsednik sa {irokim ovla{}enjima, ali i postojanje vlade koja je odgovorna parlamentu.

• Predsednik republike je organizaciono i funkcionalno nezavisan i od parlamenta i od vlade; bira ga ili narod ili posebno izborno telo. Predsednik republike mo`e proglasiti vanredno stanje i uticati na konstituisanje i rad vlade.

• Vlada je odgovorna i parlamentu i predsedniku republike. Fakti~ka bicefalnost ili monocefalnost izvr{ne vlasti.

• Heterogenost me{ovitih sistema.

• Konventski (skup{tinski sistem) kao sistem demkratskog jedinstva vlasti. Prema pricipu narodne suverenosti, narod poverava vr{enje vlasti skup{tini, koja je najvi{i organ vlasti, a izvr{na vlast nema i ne mo`e imati sopstvenu volju razli~itu od volje skup{tine. Prema Montanjarskom ustavu 1793. g. predstavni~ko telo se nazivalo Konvent, pa po tome i ceo sistem nosi naziv konventski sistem.

• Savezni savet u [vajcarskoj je najvi{i direktorijalni i izvr{ni organ, koga bira Savezna skup{tina. Savezni savet ima sedam ~lanova koje bira Savezna skup{tina na period od ~etiri godine. Savezna skup{tina ne mo`e opozvati Savezni savet, a Savezni savet ne mo`e raspustiti Saveznu skup{tinu. Savezni savet kao celina ne mo`e podneti ostavku.

Pravna dr`ava• Ideja pravne dr`ave nastaje u u Nema~koj na prelazu

izme|u XVIII i XIX veka, kao ideja vodilja u borbi bur`oazije protiv apsolutisti~ke policijske dr`ave. Borba se pre svega odnosila na obezbe|ivanje individualne sfere oslobo|ene od me{anja dr`ave (kroz garanciju ljudskih i gra|anskih prava), ali i {ire na spre~avanje dr`avne samovolje kroz kontrolu vlasti i vezivanje dr`avnog delovanja za zakon.

• Ideje koje su bitno uticale na pojavu ideje pravne dr`ave: sigurnost, za{tita od dr`avne samovolje, mir i pravedno re{avanje sporova kroz pravo i pravno ure|en postupak.

• Cilj pravne dr`ave le`i u formiranju dr`ave koja svoje delovanje ograni~ava slobodom pojedinca, donosi jasne zakone i ima sudove za za{titu gra|ana. Jednakost pred zakonom, pravna sigurnost i pravna za{tita.

• Ideja kodifikacije i pisanog ustava.

• Pravna dr`ava kao politi~ka forma Princip pravne dr`ave je princip koji oblikuje dr`avu jer

je jedna dr`ava sa podelom vlasti, sa zasnovano{}u dr`avne vlasti na zakonu, sa sudskom kontrolom dr`avnih akata i za{titom odre|ene sfere od dr`ave kroz garanciju ljudskih i gra|anskih prava druga~ije institucionalno organizovana od dr`ave koja ne poznaje ove principe.

Osnovni principi pravne dr`ave su konstitutivni strukturni principi slobodarskog politi~kog poretka: formiranje dr`ave na principu pravne dr`ave daje joj oblik, stabilnost i legitimitet. Kroz princip pravne dr`ave dru{tveni odnosi sti~u racionalnost- u pravnoj dr`avi postoji pravna sigurnost kao temeljni princip zajedni~kog dru{tvenog `ivota. Pozicije koje su ste~ene u skladu sa pravom ostaju netaknute u promenljivoj dinamici politi~kih odnosa. Dr`avna mo} je ograni~ena i kontrolisana kroz princip podele vlasti I sudsku kontrolu. Garantije osnovnih prava obezbe|uju pojedincu li~nu sferu delovanja koja je izuzeta od me{anja dr`ave.

U demokratskim dr`avama postoji tesna veza izme|u principa demokratije i principa pravne dr`ave.

Dva aspekta pravne dr`ave• Formalni aspekt pravne dr`ave

– Dr`ava u kojoj se vlast zasniva na pravu; svaki akt dr`avne vlasti mora biti zasnovan na zakonu. Pravo obavezuje i gra|ane i vlast. Pravna dr`ava razli~ita je od dr`ave samovolje.

– Vladavina sub lege: podre|ivanje svake vlasti pravu i vladavina per leges: vladavina posredstvom zakona, dono{enjem op{tih i apstraktnih pravnih normi.

• Materijalni aspekt pravne dr`ave– Dr`ave ima vrednosni pravni poredak koji se

zasniva na slobodi, jednakosti i pravdi. Za{tita ljudskih prava i po{tovanje principa socijalne dr`ave.

• Pravna dr`ava kao dr`ava zakona i dr`ava pravde.

Osnovni elementi principa pravne dr`ave

• Vezanost dr`avne vlasti pravom– Ustavna suprematija – ustav je najvi{I pravni akt,

koji obavezuje sve nosioce dr`avne vlasti (uklju~uju}i zakonodavstvo). Poseban zna~aj ima neposredno dejstvo ustavnih normi koje reguli{u pitanja osnovnih ljudskih prava i sloboda.

– Vezanost izvr{ne i sudske vlasti zakonom. Akti ove dve grane vlasti ne smeju biti u suprotnosti sa zakonom (“Vorrang des Gesetzes” – predsnost zakona) i uvek moraju imati osnov (ovla{}enje) u zakonu (“Vorbehalt des Gesetzes”). U osnovnim normativnim oblastima bitne odluke mora donositi redovno zakonodavno telo, a ne sme odlu~ivanje prepustiti ovla{}enom organu izvr{ne vlasti (“Wesentlichkeitstheorie”).

• Podela vlasti– Podela vlasti na legislativu, egzekutivu i judikativu

koje se dopunjavaju, kontroli{u i ograni~avaju. Posebno je zna~ajna nezavisnost sudova (i sudija) od me{anja izvr{ne vlasti.

– Vertikalna podela vlasti. • Sudska kontrola dr`avne vlasti

– Odluke javne vlasti podle`u sudskoj kontroli; nezavisni sudovi mogu ispitivati pravovaljanost odluka javne vlasti i u odre|enim slu~ajevima ih ukinuti ili poni{titi.

– Efektivna pravna za{tita: Nije dopu{teno tako urediti procesna pravila da se fakti~ki isklju~i dostupnost suda.

– Sudska za{tita mora biti pru`ena u razumnom roku.

– Sud je obavezan da potpuno ispita i pravno i ~injeni~no stanje povrede koja je predmet spora i nije vezan nalazima organa uprave.

– Obaveza suda da obrazlo`i odluku.– Delotvorna pravna za{tita u gra|anskim

sporovima.

• Ljudska prava i slobode– Najva`niji element materijalnog aspekta

principa pravne dr`ave. – Za{tita slobode i jednakosti pojedinca.

Za{tita odre|ene privatne sfere od uplitanja dr`ave. Eliminisanje samovolje dr`ave kada postupa u istim situacijama.

– “In dubio pro libertate”

• Na~elo srazmernosti (proporcionalnosti)– Zadiranje dr`ave u pojedina~na prava je

dopu{teno samo onda kada je to neophodno za ostvarivanje ustavnopravno dopu{tenih ciljeva. Mere koja dr`ava pritom koristi moraju biti neophodne i pogodne za ostvarenje cilja i primerene tom cilju. Mera je neophodna ako ne postoji drugo sredstvo sa istim dejstvom, a koje ne ograni~ava ili u manjoj meri ograni~ava pojedina~na prava.Mera je pogodna ako se njenom primenom mo`e ostvariti `eljeni cilj.Mera je primerena ukoliko se zadiranje u prava nalazi u razumnom odnosu sa svrhom i ciljem koji se `eli posti}i.

• Pravna sigurnostAkti i radnje dr`avne vlasti moraju biti

predvidivi za gra|ane. Pravne norme moraju biti jasne, javno objavljene, dovoljno odre|ene i sadr`inski me|usobno {to je mogu}e manje kontradiktorne, kako bi adresati uop{te bili u mogu}nosti da svoje pona{anje usklade sa njima.

Na~elna zabrana retroaktivnog dejstva zakona.

Pravosna`nost akata

Vladavina prava• U anglosaksonskom sistemu, pravnoj dr`avi

(Rechtsstaat) odgovara izraz vladavina prava (Rule of Law).

• Princip vladavine prava, a ne ljudi. • Mno{tvo zna~enja izraza vladavina prava, koje

proisti~e iz ~injenice da vladavina prava nije pravna norma. Vladavina prava kao politi~ki i moralni princip, ~ija sadr`ina zavisi od politi~kih stavova, nacionalnih granica i vremenskih razdoblja.

• Tvorac na~ela vladavine prava britanski konstitucionalista Albert Dajsi (Albert Dicey).– Tri uslova za postojanje vladavine prava:

• Princip nullum crimen, nulla poena sine lege,• Jednakost pred zakonom, a posebno jednakost

dr`avnih funkcionera koji ne treba da imaju nikakve posebne privilegije,

• Postojanje ustavnog zakona koji mo`e na se menja samo prema `eljama naroda.

– Vladavina prava se odnosi i na proceduru primene zakona i na sadr`inu zakona. Zakon treba da obezbedi visok stepen predvidivosti. Ljudi moraju znati svoja prava i obaveze, pre nego {to odlu~e da se bave odre|enim preduzetni~kim ili politi~kim aktivnostima, ili da stupe u odre|ene socijalne odnose.

– Na~elo vladavine prava zahteva da parlament ne prenese zakonom diskrecionu ili {iroku vlast na vladu.

• Fridrih Hajek (Freidrich von Hayek)– Funkcija vladavine prava sastoji se u obezbe|

ivanju da vlada (izvr{na vlast) bude obvezna u svim svojim aktivnostima unapred donetim pravnim normama.

– Va`nost pristupa gra|ana nezavisnom sudstvu, pred kojim mogu osporiti zakonitost vladinih akata i radnji.

– Vladavina prava kao apsolutna vrednost, koja je ja~a od vrednosti dr`ave blagostanja.

• Hari D`ons (Harry Jones)– Vladavina prava je relativna vrednost

koja treba i mora da postoji zajedno sa dr`avnom blagostanja (socijalnom dr`avom).

– Vladavina prava postoji sve dok zakonodavstvo, vlada i sudstvo po{tuju “dosudni ideal” (adjudicative ideal). Sa na~elom vladavine prava se ne kosi postojanje fleksibilnih zakonakoji omogu}avaju vladi da pri`I razli~ite odgovore na izazove odre|enih situacija, ali ona pritom ne sme imati arbitrarna ovla{}enja. Ona mora donositi argumentovano obrazlo`ene odluke, na osnovu fleksibilnih pravnih normi.

Odnos pravne dr`ave i vladavine prava

• U pojmu vladavina prava nema izri~itog pozivanja na dr`avu, dok se pojam pravna dr`ava odnosi direktno na dr`avu. Razlike u pojmovima proizilaze iz razli~itog ustavno-istorijskog razvoja u Engleskoj (Velikoj Britaniji) i Nema~koj. Oba pojma imaju dugu, me|usobno razli~itu, istoriju.

• Pitanje da li je sukob oko termina sukob oko politi~kog ideala. Oba pojma u sredi{te stavljaju ljudsku slobodu u okviru postoje}eg politi~kog poretka. Oba pojma su zasnovana na istim principima, iza oba pojma se krije isti ideal.

Elementi pravne dr`ave/ vladavine prava u Ustavu

Srbije• ^l. 3 Ustava: izri~ito opredeljenje Ustava za

vladavinu prava.– Instrumenti za ostvarivanje vladavine prava prema Ustavu

Srbije: slobodni i neposredni izbori, ustavna jemstva ljudskih prava, podela vlasti, nezavisna sudska vlast, povinovanje vlasti Ustavu i zakonu.

• Elementi pravne dr`ave (vidi slajd 65 i dalje) u Ustavu Srbije:– Suprematija ustava: ~l. 194 st. 2 i st. 3 Ustava Srbije.– Zakonitost: ~l. 195 st. 1i st. 2 i ~l. 198 st. 1. – Podela vlasti: ~l. 4.– Sudska kontrola dr`avne vlasti: ~l. 198 st. 2, – Ustavnosudska kontrola dr`avne vlasti: ~l. 166 st. 1, ~l.

170.– Jemstva ljudskih prava: ~l. 18-81. – Pravna sigurnost: ~l. 196 st. 4, ~l. 197.

Sistem i elementi pravaPODSE]ANJE (vidi napred, slajd 11 i 12): Pravo je skup normi kojima se ure|uje zajedni~ki `ivot ljudi,

za{ti}enih organizovanim sankcijama koje primenjuje dr`ava, u krajnjoj liniji, legitimnom upotrebom monopola fizi~ke sile kojim raspola`e. Pravo treba da ostvaruje pravdu, mir, sigurnost, slobodu i druge najvi{e vrednosti.

Glavna obele`ja prava:• Pravne norme prete`no stvara dr`ava kroz dono{enje

posebnih pravnih akata,• Pravne norme su prinudne norme – adresati normi su du`ni

da se pona{aju u skladu sa normom bez obzira da li to `ele,• Obi~ajne norme mogu postati pravne norme kad i ako budu

sankcionisane od strane dr`ave,• Pravo mora obezbediti bar minimum uva`avanja od strane

adresata koje obavezuje,• Sadr`ina pravnih normi mora biti takva da obezbe|uje pravu

uva`avanje i po{tovanje (legitimnost prava).

Pravni poredak• Pojam pravnog poretka

– Deo dru{tvenog poretka koji je regulisan pravom.– Pravni poredak je jedinstvo pravnih normi, ljudskog

pona{anja po tim normama i pravnih vrednosti u konkretnom dru{tvu u datom istorijskom trenutku.

• Elementi pravnog poretka– Normativni element: sastoji se iz pravnih normi, kao

pravila o pona{anju, i iz pravnih akata, tj. psihi~kih radnji kojima se stvaraju pravne norme ili se postavljaju uslovi za njihovo primenjivanje.

– Fakti~an element: sastoji se iz ljudskih materijalnih radnji kojima se pravne norme ostvaruju, tj. primenjuju. • Zakonitost: odre|en odnos izme|u pravnih akata,

odnosno pravnih normi, kao i izme|u njih i materijalnih radnji, koji je regulisan pravom i ~ini jedan element pravnog poretka.

• Pravni subjekti: ljudi koji vr{e materijalne radnje i koji me|u sobom stoje u pravnim odnosima, pa su i oni (pravni subjekti) elementi pravnog poretka.

– Vrednosni element: sastoji se od dru{tvenih vrednosti koje su idejni izvori pravnih normi. •Nespecifi~ne pravne vrednosti: `ivot,

zdravlje, porodica i sl.•Specifi~ne pravne vrednosti: pravda,

mir, pravna sigurnost i sl.– Logi~ka pore|anost elemenata pravnog

poretka. Pravni poredak kao postavljanje, stvaranje pravnih normi na osnovu odre|enog vrednovanja i njihovo ostvarivanje. Pravni poredak po~inje stvaranjem normi, u ~ijem je temelju vrednovanje odre|enih dru{tvenih odnosa, a zavr{ava se njihovim ostvarenjem u ljudskom pona{anju.

– Pravni poredak kao dinami~ka pojava, koja je u neprekidnom kretanju i stvaranju.

Pravni poredakPrema Blagojevi}, Slobodan M., Uvod u pravo, Beograd 1995, str. 163.

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Normativni Ustav Op{ti pravni akti

element Zakon (op{te pravne norme)

Podzakonski op{ti akti Drugi formalni izvori prava ___________________________________________________________________________________________________________________________________________

Presude, re{enja, ugovori i drugi pojedina~ni Pojedina~ni

pravni akti pravni akti_____________________________________________________________________________________________________________________________

_

Pravni Pravna ovla{}enja i pravne obaveze subjekata prava

odnos___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Fakti~ki Vra}anje duga, pla}anje poreza, naknada {tete Materijalne

element i druge materijalne ljudske radnje radnje

(ljudske radnje)

______________________________________________________________________________________________________________________________

Pojam pravne norme• Najbitniji deo, element prava. Vid normativne

dimenzije prava. • Pravna norma je pravilo o pona{anju ljudi koje je

za{ti}eno dr`avnim aparatom prinude. Za odre|ivanje pojma pravne norme bitna je njena vezanost za dr`avu, to je ona dru{tvena norma koju dr`ava primenjuje, sankcioni{e. Za pravnu normu nije bitno kakvu sadr`inu i oblik ima i koliko traje.

• Pravna norma NIJE ~lan ili paragraf zakona ili drugih pravnih akata. Pravna norma je naj~e{}e izra`ena u vi{e ~lanova istog pravnog akta ili u vi{e pravnih akata, pa ih pravna nauka i pravna praksa izdvajaju i tako dolaze do celine pravne norme.

• Pravnom normom se uspostavljaju pravna ovla{}enja i pravne obaveze pravnih subjekata, koje ih vezuju u pravnim odnosima.

• Primeri:Gra|ani koji imaju imovinu, du`ni su da pla}aju porez; ukoliko to ne urade kazni}e se nov~anom kaznom.Ko drugome pri~ini {tetu, du`an je da je nadoknadi.Ko drugoga li{i `ivota, kazni}e se kaznom zatvora.Za sklapanje braka je potrebno prisustvo oba bra~na druga; ni{tav je brak zaklju~en bez prisustva oba bra~na druga ili jednog bra~nog druga i punomo}nika drugog.

Vrste pravnih normi• Uslovne i bezuslovne

– Uslovne pravne norme su one pravne norme koje se donose za stanja, za situacije koje jo{ nisu nastupile, za doga|aje koji se jo{ nisu desili. Uslovna norma se ne mo`e primeniti ako ne nastane situacija koja je njom predvi|ena, i to je njen uslov.

Primeri: ko ima imovinu du`an je da plati porez, u suprotnom }e biti ka`njen nov~anom kaznom. Ko drugome pri~ini {tetu, du`an je da je nadoknadi. Ko drugoga li{i `ivota, kazni}e se kaznom zatvora. Bez posedovanja imovine, odn. pri~injavanja {tete, odn. ubistva nema primene navedenih pravnih normi.

– Bezuslovne pravne norme su one norme koje se odnose na stanja, situacije koje su nastupile, za doga|aje koji su se desili. Primer: Marko Markovi} je du`an da naknadi {tetu Petru Petrovi}u u iznosu od sto hiljada dinara.

Pravni poredak ne mo`e postojati bez bezuslovnih pravnih normi, dok uslovne norme (dodu{e teorijski) nisu nu`nost. Ipak, uslovne norme su bitne za ostvarivanje dru{tvene funkcije prava. Regulisanje dru{tvenih odnosa unapred pru`a subjektima prava izvesnost u pogledu njihovih prava i obaveza, odnosa u koje stupaju, a igra i ulogu ~inioca jednakosti gra|ana, po{to se uslovne norme na jednak na~in odnose na sve subjekte.

• Op{te i pojedina~ne pravne norme– Op{te norme se odnose na neodre|en broj slu~ajeva,

odnosno lica koja se nalaze u istoj situaciji ili mogu do}i u istu situaciju predvi|enu normom. Op{ta norma ne iscrpljuje svoj pozitivitet jednom upotrebom, jednom primenom, ve} va`i dok se ne ukine. Op{ta norma se uvek donosi pre nastanka situacije koja je normom predvi|ena.

Primer: Lica koja poseduju imovinu du`na su da pla}aju porez, u suprotnom }e biti ka`njena nov~anom kaznom. Ova norma se odnosi na neodre|en broj lica, ne prestaje da va`i jednom primenom, ve} i za sve budu}e slu~ajeve pla}anja poreza, norma je doneta pre nastanka svake konkretne situacije posedovanja imovine, na osnovu ~ega se pla}a porez.

Op{te pravne norme treba primenjivati na konkretne slu~ajeve. To se ostvaruje dono{enjem pojedina~nih pravnih normi.

– Pojedina~na pravna norma je norma koja se odnosi na ta~no odre|eno lice, odnosno na ta~no odre|en (jedan) slu~aj, koja iscrpljuje svoj pozitivitet jednom primenom i koja se donosi posle nastanka situacije koja se njom reguli{e.

Primer: Petar Petrovi} je du`an da plati porez u iznosu od 10000 dinara na ime stana u ul. Jagodica Bobica 5 u Novom Sadu.

Elementi pravne norme• Dva osnovna elementa pravne norme su dispozicija i

sankcija. I dispozicija i sankcija su pravila pona{anja, i to

alternativna pravila pona{anja (ili se primenjuje jedno ili drugo, a nikako oba) pri ~emu je upravo neprimenjivanje dispozicije uslov za primenu sankcije.

Svaka pravna norma sadr`i i uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se norma primenila. Deo pravne norme koji sadr`i uslove nije pravilo pona{anja i nema normativan karakter, jer je samo opis jedne fakti~ke situacije. Taj deo prave norme je pretpostavka ili hipoteza pravne norme.

• ^etiri elementa uslovne pravne norme Pretpostavka dispozicije, dispozicija, pretpostavka

sankcije, sankcija.• Tri elementa bezuslovne pravne norme

Dispozicija, pretpostavka sankcije, sankcija.

• Pretpostavka dispozicije je onaj deo norme koji odre|uje fakti~ku situaciju ili ~injenice koje moraju postojati da bi se dispozicija, glavni deo norme, mogla primeniti. ^injenice koje se reguli{u dispozicijom opisane su u njenoj pretpostavci. “Svako ko ima imovinu du`an je da plati porez, u protivnom }e biti ka`njen”.

• Dispozicija je sr` pravne norme. Dispozicija je samo pravilo pona{anja ljudi. Sama po sebi ima normativni, ali ne i pravni karakter.“Svako ko ima imovinu du`an je da plati porez, u protivnom }e biti ka`njen”.

• Pretpostavka sankcije se sastoji u opisu prekr{aja dispozicije (delikta), tj. pona{anja koje je suprotno pona{anju koje propisuje dispozicija. “Svako ko ima imovinu du`an je da plati porez, u protivnom }e biti ka`njen”.

• Sankcija sadr`i pravilo o pona{anju onog lica na koje se odnosila dispozicija, ali koje je ovu prekr{ilo, kao o pona{anju odgovaraju}eg dr`avnog organa koji prema tom licu ima primeniti odgovaraju}u meru dr`avne prinude ukoliko ono odbije da se pona{a prema sankciji.

“Svako ko ima imovinu du`an je da plati porez, u protivnom }e biti ka`njen”.

Pretpostavka dispozicije• Pretpostavka dispozicije odre|uje doga|aj ili

situaciju koja treba da nastupi da bi tek onda za subjekt nastupila obaveza da postupa po dispoziciji.

• Pretpostavke op{te norme“Svako ko ima imovinu du`an je da plati porez, u protivnom }e biti ka`njen”

Pretpostavke op{te norme opisuju ~injenice koje treba da nastupe, dok pojedina~ne norme imenuju, navode te iste ~injenice kad su one ve} nastupile.

“Petar Petrovi} je du`an da plati porez u iznosu od 1000 din. na ime stana u ul. Jagodice Bobice u Novom Sadu”

• Pretpostavke pojedina~ne norme“Ukoliko se Petru Petrovi}u pove}a imovina za X

dinara, bi}e du`an da plati Y dinara poreza”.

Dispozicija• Dispozicija je zapovest o pona{anju ljudi. Dispozicija sadr`i

uslovnu, relativnu zapovest, jer subjektu nare|uje da postupi po njoj samo ako `eli da izbegne primenu sankcije. Me|utim, pravna norma kao celina nije uslovna zapovest, ona ima dve alternativne zapovesti, od kojih jedna mora biti po{tovana.

• Nare|uju}e dispozicije nare|uju subjektu da se pona{a na odre|eni na~in, tj. zapovedaju subjektu da izvr{i izvesnu pozitivnu radnju (~injenice). “Roditelji su du`ni da vaspitavaju svoju decu”.

• Zabranjuju}e dispozicije zabranjuju subjektu da izvr{I neku radnju, one nare|uju ne~injenje. “Zabranjeno je ubijati”.

• Ovla{}uju}e dispozicije ovla{}uju subjekt na jedno pona{anje, niti nare|uju niti zabranjuju. “Svako ima pravo da bira i bude biran u dr`avne organe”.

• Svaka dispozicija sadr`I zapovest, ali ova ne mora uvek da bude izra`ena u zapovednom tonu. I ovla{}uju}a dispozicija sadr`I zapovest jer ovla{}uju}i jednog subjekta u pravnom odnosu ona obavezuje drugog.

Odre|enost dispozicije• Dispozicija mo`e biti razli~ita prema

stepenu odre|enosti. Vrste i nivoi neodre|enosti mogu biti razli~iti. Najva`nije me|u njima su dispozicije sa nedovoljno odre|enim pojmovima, alternativne dispozicije, dispozicije koje daju diskrecionu vlast i dispozitivne dispozicije.

• Obim upotrebe neodre|enih dispozicija i mera njihove neodre|enosti, tj. mera slobode koja se ostavlja subjektima pri primeni dispozicije, zavisi od cilja koji se time `eli posti}i. Ima dru{tvenih oblasti gde je potrebno i korisno gde je ostaviti ve}u meru slobode i onih gde je obrnut slu~aj.

Dispozicije s neodre|enim pojmovima

• Primeri potpuno odre|ene dispozicije:Gra|ani koji navr{e osamnaest godina starosti du`ni

su da slu`e vojsku.Licu koje je pritvoreno mora se uru~iti pismeno

obrazlo`eno re{enje u ~asu pritvaranja ili najdocnije u roku od 24 ~asa os pritvaranja.

• U nizu slu~ajeva je slo`enost okolnosti tako velika da nije mogu}e u}i u njihovo podrobno regulisanje, po{to bi to zahtevalo dono{enje nepreglednog broja normi. Stoga se u takvim primerima upotrebljavaju neodre|ene dispozicije, a nekom pravnom subjektu se stavlja u du`nost da ih bli`e odredi, zavisno od konkretnih okolnosti datog slu~aja. Primeri: Roditelji su du`ni da vaspitavaju svoju decu.

Koliki je udeo svakog bra~nog druga u zajedni~koj imovini odre|uje u slu~aju spora sud, prema njihovom doprinosu.

• Pravni standardi su pojmovi koji menjaju svoju konkretnu sadr`inu zavisno od svake konkretne situacije u kojoj se dispozicija primenjuje. Primeri: savestan, dobar doma}in, brza vo`nja, javni red i

mir, javni moral i sl. Organ koji primenjuje doti~nu dispoziciju treba da za

svaku konkretnu situaciju oceni kako bi se pona{ao prose~an ~ovek, pa da tako potuno odredi dispoziciju.

• Za dispozicije sa pravnim standardima je bitno da one za svaki konkretan slu~aj propisuju samo jedno pona{anje koje potpuno odgovara dispoziciji, dok svako drugo pona{anje predstavlja njen prekr{aj.

• Dispozicije sa neodre|enim pojmovima daju pravnoj normi karakter kau~uk norme, rastegljive, tako da se zavisno od konkretne situacije pod nju mogu podvesti razli~ite radnje ili predmeti.

Alternativne dispozicije• Dispozicije koje subjektu odre|uju jedno

pona{anje kao obavezno nazivaju se kategori~nim dispozicijama.

• Dispozicija koja predvi|a dva ili vi{e pona{anja koja su sva podjednako dopu{tena i pri ~emu samom subjektu ostavlja da izabere jedno od njih naziva se alternativnom dispozicijom. Primer: Du`nik je du`an da vrati dugovanu stvar

ili da plati njenu nov~anu vrednost. • Alternativna dispozicija daje slobodu

subjektu obaveze da izbere jedan od dva ili vi{e na~ina za izvr{enje svoje obaveze.

Dispozicije koje daju diskrecionu vlast

• Dispozicije koje daju diskrecionu vlast ovla{}uju organe dr`avne vlasti da u primeni norme biraju izme|u dve ili vi{e mogu}nosti, pri ~emu oni (organi vlasti) propisuju nekom drugom subjektu dispoziciju po kojoj ovaj subjekt mora da se pona{a. Organi dr`avne vlasti biraju}i jednu od dopu{tenih mogu}nosti svog pona{anja, vr{e vlast prema drugim subjektima.

• Ovla{}enje iz dispozicije koja daje diskrecionu vlast je istovremeno i subjektivno pravo i obaveza. Diskreciona vlast nije samovoljna vlast.

• Naj~e{}a primena u odre|ivanju nadle`nosti upravnih i sudskih organa, i to u oblasti dono{enja pojedina~nih pravnih akata.

• U slu~aju diskrecione vlasti, subjekt kome je ta vlast data nije slobodan da sam stvara normu. Njemu je unapred odre|eno kakvu normu treba da stvori i kako da se pona{a. On je jedino slobodan da izbere izme|u vi{e mogu}nosti svog pona{anja, odnosno normi, koje su sve odre|ene. Pri tome, diskreciona vlast se mora vr{iti u interesu slu`be, odnosno dr`ave, po ~emu se diskreciona vlast razlikuje od subjektivnog prava. Ako se diskreciona vlast vr{i u svome ili tu|em, a ne u dru{tvenom intersu, tada postoji zloupotreba vlasti.

• U okviru svoje diskrecione vlasti organ je slobodan da ceni celishodnost svog pona{anja, odnosno svojih pravnih akata, i nad tom ocenom se ne mo`e vr{iti nikakav nadzor od strane drugih organa. Drugi organi mogu vr{iti samo kontrolu zakonitosti takvih akata.

Dispozitivne dispozicije• Prinudne (imerativne) dispozicije su dispozicije koje sadr`e

pravila pona{anja koja su obavezna za adresate. • Dispozitivne dispozicije sadr`e jedno pravilo pona{anja

subjekta, ali istovremeno ovla{}uju ovog ili nekog drugog zaintersovanog subjekta da umesto date dispozicije sam stvori drugu. Subjekt na koga se odnosi dispozitivna dispozicija mo`e sam da stvori dispoziciju kojom reguli{e sopstveno pona{anje ili pona{anje drugih subjekata.

• Naj~e{}e se primenjuju u oblastima imovinskog, gra|anskog prava gde vlada princip autonomije volje stranaka.

• Ako je dispozicija prinudna, onda svako pona{anje koje je suprotno njoj predstavlja prekr{aj, a ako dispozicija dispozitivna, takvo pona{anje ne}e biti prekr{aj ako je u skladu sa drugom dispozicijom, donetom da je zameni.

• Obaveznost dispozitivne dispozicije: Ako subjekt upotrebi svoje pravo da sam donese dispoziciju, onda ova dispozicija nije ni{ta manje obavezna od prinudne dispozicije.

Pretpostavka sankcije• Sankcija mo`e biti primenjena tek ako je izvr{en

prekr{aj dispozicije. Uslov primene sankcije je prekr{aj ili delikt.

• Prekr{aj mora biti ljudska radnja, po pravilu voljna i svesna radnja. Prekr{aj se sastoji iz radnje koja je suprotna pona{anju koje dispozicija odre|uje koa obavezno za subjekta. Radnja kojom se kr{I dispozicija mo`e biti pozitivna (~injenje) ili negativna (ne~injenje).

• Klasifikacija delikata uti~e na klasifikaciju sankcija. Dve osnovne vrste delikata su delikti upereni protiv svojine i delikti upereni protiv dr`ave.

• Krivi~no-pravni i gra|ansko-pravni delikti: krivi~na dela i nano{enje {tete. Disciplinski delikti. Administrativni delikti-prekr{aji u u`em smislu.

Sankcija• Pojam sankcije

– Dva zna~enja pojma “sankcija”:1. Deo pravne norme koji joj daje pravni karakter, deo koji

sadr`i pravilo o pona{anju subjekta koji je prekr{io dispoziciju i pravilo o pona{anju dr`avnog organa prema prekr{iocu norme. Sankcija je u ovom slu~aju sekundarna dispozicija.

2. Sankcija kao prinudna mera koju dr`avni organ sile primenjuje nad prekr{iocem dispozicije. Sankcija je ovde jedan fakti~ki ~in pona{anja- primena prinude.

– Primena sankcije na dr`avni organ koji je bio du`an da primeni prvobitnu sankciju pa to nije u~inio i koji je time u~inio prekr{aj prve sankcije. Ova druga sankcija predstavlja pravnu posledicu prekr{aja prve sankcije.

– Pravna odgovornost je podlo`nost prekr{ioca dispozicije sankciji. Ona mo`e biti krivi~na, gra|anska, disciplinska itd.

– Subjektivna i objektivna odgovornost: Subjektivna odgovornost pretpostavlja krivicu, dok objektivna odgovornost postoji i bez krivice.

• Vrste sankcijaVi{e vrsta sankcija kao prinudnih mera protiv

prekr{ioca dispozicije.Sankcije prema licima i sankcije prema aktima.Dve osnovne vrste sankcija prema licima su kazne

(za krivi~na dela) i naknada {tete (gra|ansko-pravne delikte). Za disciplinske prekr{aje postoje disciplinske kazne, a za administrativne prekr{aje, administrativne kazne.

Sankcije prema aktima su mere koje su neposredno uperene protiv pravnih akata I sastoje se u poni{tavanju izvesnih akata koji bi, ina~e, proizveli posledice koje su protivne nekoj pravnoj normi.

Sankcije moraju biti ograni~ene i ta~no odre|ene.

Povezivanje pravnih normi u pravni poredak

• Uspostavljanje logi~nog odnosa izme|u op{tih i pojedina~nih pravnih normi. Odnos izme|u op{te i pojedina~ne pravne norme je takav da op{ta norma slu`i kao osnov za pojedina~nu pravnu normu. Op{te norme su stoga vi{e od pojedina~nih, ~ime se uspostavlja hijerarhijski odnos izme|u njih, a norme se svrstavaju u poredak. Ni`e norme moraju biti u saglasnosti sa vi{im. Lex superior derogat legi inferior.

• Hijerarhijski odnos izme|u samih op{tih normi.• Slo`ena hijerarhija normi u kojoj svaka ni`a

norma zavisi od prethodne vi{e, sve do najvi{e, koja ne zavisi ni od koje druge pravne norme.

Pravni akt• Pojam pravnog akta

– Psihi~ki akt koji je dono{enje izvesne odluke koja ili sadr`I izvesnu normu, pravilo o pona{anju, ili predstavlja uslov za primenu neke druge norme.

– Pravni akt kao akt volje, pa se naziva i izjava volje.

– Unutra{nji akt, koga ne mogu neposredno saznati drugi ljudi, i kratkotrajan je.

– Sredstva za spoljno izra`avanje, materijalizaciju.– Dva elementa pravnog akta: unutra{nji, psihi~ki

akt i spoljnji, materijalizacija tog psihi~kog akta.– Pod izrazom pravni akt se obi~no podrazumeva

spoljni izraz psihi~kog akta, ne sam psihi~ki akt. Materijalizovani akt se odvaja od svog psihi~kog akta i dobija izvesnu samostalnost u odnosu na njega.

• Odnos izme|u psihi~kog akta i njegovog spoljnog izraza– Spoljni akt slu`I samo da izrazi unutra{nji, on je sredstvo

pomo}u koga se unutra{nji akt izra`ava. Pitanje da li u slu~aju nesaglasnosti izme|u psihi~kog akta I njegovog spoljnog izraza kao pravni akt treba uzeti unutra{nji akt ili njegov izraz. Pitanje slaganja volje i njene izjave.

– Za saznavanje unutra{njeg akta preko spoljnog izraza neophodno je:

• da ga spoljni izraz doista ta~no izrazi,• saznati spoljni izraz,• Obezbediti mogu}nost kontrole da li spoljni izraz

ta~no izra`ava unutra{nju su{tinu pravnog akta. – Neslaganje spoljnog izraza s unutra{njom su{tinom

pravnog akta:• Unutra{nji akt (volja) stvarno postoji i potpuno je

odre|en, ali je neta~no izra`en- gre{ka u izra`avanju (u ugovoru se napi{e 10 umesto 100 din, 3 umesto 30 godina zatvora i sl).

• Sam unutra{nji akt ima izvestan nedostatak, subjekt koji ga je stvorio ne bi ga stvorio da na njega nisu uticali odre|eni spoljni ili unutra{nji faktori. Re~ je o neslaganju postoje}eg, a ta~no izra`enog unutra{njeg akta, sa aktom koji bi bio stvoren kad ne bi delovali oni uzroci koji su delovali da se akt stvori ba{takav kakav je.Zabluda- unutra{nji uzrok neslaganja, donosilac akta donosi akt smatraju}i da su ~injenice na osnovu kojih ga donosi druga~ije nego {to jesu i to u toj meri druga~ije da bi ga saznanje o stvarnim ~injenicama navelo da ne donese takav akt. Prevara- zabluda donosioca akta izazvana je namernom delatno{}u nekog drugog lica, a ne njega samog.Prinuda- na donosioca se fizi~kim ili psihi~kim sredstvima nasilja deluje da donese akt kakav u stvari ne `eli.

• Dono{enje pravnog akta– Pravni poredak sam reguli{e sopstveno

stvaranje. Pravne norme se stvaraju pravnim aktima, a samo dono{enje pravnog akta se reguli{e nekim drugim prethodnim pravnim aktom. Najvi{im pravnim aktom se zasniva pravni poredak.

– Regulisanjem svog sopstvenog stvaranja pravni poredak odr`ava svoje jedinstvo.

– Pravni poredak reguli{e i na~in, postupak dono{enja pravnih akata i samu sadr`inu pravnih akata.

• Oblik (forma) pravnog akta– Oblik pravnog akta je skup materijalnih

~inilaca i na~ina kojima se on stvara i ispoljava i sastoji se iz tri elementa, koji su odre|eni prethodnim pravnim aktom.

– Tri elementa forme pravnog akta:• Nadle`nost subjekta za njegovo dono{enje.

Ovla{}enje odre|enih subjekata da donose odre|ene pravne akte. Dve vrste ovakvih subjekata: dr`avni organi i nedr`avni subjekti. Nadle`nost za dono{enje pravnom aktu se daje onom subjektu za koga se smatra da }e akt najbolje doneti.

• Postupak dono{enja obuhvata one konkretne radnje pomo}u kojih tvorac akta mora da stvori akt. Postupak ima za cilj da akt bude donet na najispravniji na~in. Ukoliko postupak nije unapred ure|en, on je slobodan, tj. donosilac ga slobodno odre|uje.

• Materijalizacija akta je telesna radnja kojom se akt spolja izra`ava, kao i materijalno sredstvo pomo}u koga se obezbe|uje njegovo trajanje.

• Sadr`ina (materija) pravnog akta– Glavni element je jedna odluka razuma i volje

(“izjava volje”) koja izaziva odre|ene pravne posledice. Akti kojima se stvaraju pravne norme i akti kojima se postavljaju uslovi za primenu pravnih normi.

– Sporedan element sadr`ine pravnog akta je ozna~avanje samog akta - koja je vrsta akta, koji ga subjekt donosi, pravni osnov dono{enja, mesto i vreme dono{enja, i sl.

– Akti kojima se stvaraju pravne norme dele se na op{te i pojedina~ne, i na one kojima se stvara potpuna pravna norma ili samo jedan element pravne norme.

– Sankcije prema aktu za prekr{aj propisa o formi i sadr`ini. Formalna i materijalna neispravnost akta.

• Formalan i materijalan pojam pravnog akta– Za odre|ivanje formalnog pojma

pravnog akta najva`niji element je nadle`nost subjekta, a tek u drugom redu stoji postupak. U istu vrstu pravnih akata u formalnom smislu dolaze svi akti za ~ije dono{enje je nadle`an isti subjekt.

– Materijalni pojam pravnog akta se odre|uje prema njegovoj sadr`ini.

– Na~elno poklapanje pravnih akata u njihovoj formi i sadr`ini.

Op{ti pravni akti (izvori prava)• Op{ti pravni akti su vi{i od pojedina~nih i

smatraju se “izvorima” pojedina~nih, po{to se ovi donose na osnovu op{tih akata.

• Tri vrste izvora prava– Materijalna izvor prava- dru{tvena

~injenica iz koje pravo nastaje.– Idejni izvor prava, dru{tvene vrednosti

iz kojih “izvire” pravo.– Formalan izvor prava, op{ti pravni akt.

• Materijalan izvor prava– Uzrok koji izaziva stvaranje prava, ili– Dru{tveni ~inioci koji, pod dejstvom tih

uzroka, stvaraju pravo. – Materijalan izvor prava su dru{tveni

odnosi u kojima nastaju sna`ni sukobi interesa, od tolikog zna~aja za opstanag potpunog dru{tva, da ih je neophodno prinudno usmeravati prinudnim normama.

– Najva`niji dru{tveni ~inilac u stvaranju prava je dr`ava.

• Vrednosni (idejni) izvor prava– Dru{tvene vrednosti predstavljaju vrednosni (idejni)

izvor pravnih normi. – Dve osnovne vrednosti: sloboda i pravda.

• Sloboda kao samoodre|enje.• Pravda kao jednakost, a jednakost prava zahteva op{tost

pravne norme.• Aristotel: op{ta pravda je potpuna vrlina I sastoji se u

po{tovanju moralnog zakona, tj. op{teg dobra. Posebna pravda je deo op{te pravde I odnosi se na ne{to konkretno. Distributivna pravda- podela svih dobara me|u pripadnicima jedne dr`avne zajednice (svaki pojedinac dobija od zajedni~kog dobra srazmerno svojim zaslugama). Komutativna pravda- svaka od dveju strana koje stoje u me|usobnom odnosu dobija podjednako.

• Pravna sigurnost- prdvidljivost ovla{}enja i obaveza utvr|enih pravnim normama i izvesnost ostvarenja tih ovla{}enja i obaveza.

• Vrednost mira- nepostojanje nasilja me|u pojedincima odn. dr`avama.

• Formalan izvor prava– Op{ti akt. Iz op{teg akta, odn. op{te norme

koju on sadr`I obavezno “izviru” pojedina~ne pravne norme. Primenom op{te norme na jedan konkretni slu~aj ne prestaje njena va`nost, ve} ona va`I i za sve budu}e istovetne slu~ajeve, sve dok ne bude ukinuta.

– I formalan izvor ima stvarala~ku ulogu u pravu- on kristalizuje, formuli{e, precizira normu koja sledi iz materijalnog izvora. Formalni izvor odra`ava materijalni izvor, ali ga i stovremeno i menja, dogra|uje. Dijalekti~ki, a ne mehani~ki odnos materijanlog i formalnog izvora prava.

– Pravna praznina. Pojedina~an akt nije proiza{ao iz op{teg, ve} je stvoren samostalno.

– Va`nost op{tih akata za pravnu sigurnost i jednakost.

• Razlike u formalnim izvorima prava u evropsko-kontinentalnom i anglosaksonskom pravu: zakon i obi~aj.

• Koji }e akt u jednom pravnom poretku biti izvor prava odre|uje se pozitivnim pravom.

• U zavisnosti od subjekta koji stvara izvore prava (dr`ava ili nedr`avni subjekt), izvori prava se dele na dr`avne, nedr`avne i me{ovite. Re~ je ustvari o neposredno ili posredno dr`avnim izvorima prava. Dr`ava izri~ito ili pre}utno daje nadle`nost nekim nedr`avnim subjektima da stvaraju izvore prava I zato su njihovi izvori posredno dr`avni.

• Hijerarhija pravnih akata. • Najva`niji izvori prava danas: zakon, dr`avni akti

ni`I od zakona, pisani nedr`avni akti, sudski precedent, obi~aj, i donekle, ugovor. Sudska praksa i pravna nauka nisu izvori prava ali nisu bez zna~aja, jer se kroz praksu sudova primenjuje pravo, a pravna nauka obra|uje izvore prava (pozitivno pravo).

Ustav• Ustav (u materijalnom smislu) ~ine

– osnovne pravne norme o organizaciji dr`ave (stvaranje, zadaci, ovla{}enja i postupci ostvarivanja tih ovla{}enja najvi{ih dr`avnih organa)

– Pravne norme o drugim temeljnim strukturama celokupnog dr`avno-pravnog poretka (svojina, podela vlasti)

– Pravne norme o pravnom statusu pojedinaca u dr`avi

– Na~ela i vrednosti na kojima su utemeljene pravne norme u ustavu.

• Ustav kao poseban pisani op{ti pravni akt najvi{e pravne snage. Ustav donosi najvi{a, ustavotvorna vlast iz ~ega proizilazi njegova najvi{a pravna snaga. Reviziju ustava mo`e doneti samo ustavotvorna vlast po posebno propisanom postupku.

• Ustav u formalnom smislu kao pisani op{ti pravni akt donet od ustavotvorne vlasti, sa vi{om pravnom snagom i vi{om garantijom trajanja u odnosu na obi~ne zakone, {to obezbe|uje ve}u stabilnost ustava i materije koju ure|uje.

Zakon• Tri glavna smisla termina “zakon”

– Pravno pravilo uop{te, pravilo koje dr`ava name}e kao obavezno svojom prinudom, bez obzira na oblik u kome se javlja.

– Pisani pravni izvori uop{te, samo oni pravni akti koji su pisani, i to specijalno oni koje izdaje dr`avna vlast.

– Samo jedna vrsta pravnih izvora, pisani izvor koji ima najvi{u pravnu snagu od svih pisanih pravnih izvora, tj. pisani izvor koji izdaju posebni, zakonodavni organi, po posebnom postupku. (naju`e i pravo zna~enje pojma “zakon”)

• Pojam zakona u formalnom smislu odre|en je po formalnim karakteristikama i po pravnoj snazi koja otud poti~e. Ovakvo odre|ivanje pojma zakona ne ulazi u pitanje njegove sadr`ine. Svi akti koje donose odre|eni organi (zakonodavni) u

formi odre|enoj za dono{enje zakona jesu zakoni, bez obzira na to kakva im je sadr`ina.

• Pojam zakona u materijalnom smislu se odre|uje po sadr`ini akta. Obi~no se kao zakon u materijalnom smislu smatra samo onaj pravni akt koji sadr`i op{te pravne norme, i to svaki op{ti akt, bez obzira na njegovu formu. Zakon u materijalnom smislu je istovetan sa op{tim aktom, pa su svi izvori prava (kao op{ti akti) zakon u materijalnom smislu.

• Ipak zakonom kao izvorom prava se smatraju samo oni akti koji su istovremeno i zakoni u formalnom i zakoni u materijalnom smislu.

• Zakonodavni postupak– Podno{enje predloga zakona, koji pripremaju

posebni stru~ni i politi~ki organi (naj~e{}e vlada)– Pretres u odboru zakonodavnog tela– Pretres u plenumu zakonodavnog tela i glasanje o

predlogu– Objavljivanje zakona u slu`benim novinama– Stupanje na snagu posle odre|enog proteka

vremena (vacatio legis)– Izme|u izglasavanja zakona i objavljivanja mogu}e

su i slede}e faze postupka:• Sankcija, potvr|ivanje zakona od strane {efa

dr`ave,• Promulgacija, tj. {ef dr`ave utvr|uje da je

doti~an zakon zaista donela zakonodavna vlast u predvi|enom postupku i da se on ima primenjivati na sve.

• Kodifikacija– Veliki zakoni, koji obuhvataju celu jednu ili ~ak

vi{e pravnih oblasti, odnosno pravnih grana, nazivaju se zakonici, odn. kodeksi, a njihovo dono{enje kodifikacija.

– Bitni uslovi za uspe{nu kodifikaciju:• Stabilnost, odre|enost i razvijenost dru{tveno-

ekonomskog i politi~kog sistema koji se `eli kodifikovati.

• Ekonomski uslov kodifikacije- odre|en nivo razvoja I stabilnost sistema proizvodnje. Bitna je jedinstvenost I razvijenost tr`i{ta.

• Odre|eni nivo razvoja prava.

– Zakonik treba da daje smo na~ela, a ostalo da ostavi praksi i ni`im propisima. Uz to, zakonik treba da bude sasvim jasan i precizan (pri ~emu jezik kodifikacije ne sme biti suvi{e stru~an).

Me|unarodni ugovori• Me|unarodnim ugovorom se spaja

volja dva ili vi}e me|unarodnih usbjekata radi ure|enja njihovih interesa me|unarodnim normama.

• Me|unarodni ugovori obavezuju samo strane ugovornice, za tre}e dr`ave je ugovor res inter alios acta.

• Ratifikacija me|unarodnog ugovora kao uslov za njegovu primenu u nacionalnom pravu.

Podzakonski pravni akti• Op{ti pravni akti ni`e pravne snage od zakona koje donose

organi izvr{ne vlasti ({ef dr`ave, vlada, uprava) i lokalni organi samouprave.

• Uredba je neposredno ni`i pravni akt od zakona, a vi{i od drugih podzakonskih akata. Njena neophodnost proisti~e iz apstraktnosti i nedovoljne odre|enosti zakonskih odredaba. Uredba je izvedeni, a ne samostalni akt (vezana je za zakon).– Generalno ustavno ovla{}enje vlade za dono{enje uredbi

za izvr{enje zakona ili– Specijalno ovla{}enje (vlada mo`e doneti uredbu za

izvr{enje zakona samo ako je u samom zakonu ovla{}ena na to).

– Ordonanse u francuskom pravu. – Dono{enje uredbi u vanrednim prilikama (uredbe po nu`di).

• Odluka je izvr{ni akt koji se donosi radi konkretizacije odre|ene zakonske odredbe.

• Podzakonski op{ti pravni akti moraju biti i formalno i materijalno uskla|eni sa ustavom i zakonom. Postojanje me|usobne hijerarhije podzakonskih akata.

Op{ti akti dru{tvenih organizacija• Pravo kao pluralisti~ki fenomen.

• Delatnost privrednih organizacija kao osnova savremenog unutra{njeg i me|unarodnog ekonomskog `ivota. Te privredne organizacije nastaju u skladu sa zakonom kojim se ure|uje njihov nastanak i druga va`na pitanja, ali se njima ostavlja {iroka autonomija da vlastitim op{tim aktima ure|uju niz va`nih pitanja.

• Statut privrednog dru{tva kao osnovni op{ti pravni akt.

• Kolektivni ugovori o radu.

Obi~aj kao izvor prava• U modernom pravu obi~aj predstavlja supsidijaran izvor

prava ni`e pravne snage od zakona. • Obi~aj kao instrument za popunjavanje pravnih

praznina (obi~aji praeter legem), za upotpunjavanje zakona (obi~aji secundum legem) ili za derogaciju zakona (obi~aji contra legem).

• Obi~ajno pravo obuhvata pravne norme koje nastaju dugotrajnim ponavljanjem odre|enog pona{anja u okvirima jedne zajednice.

• Konstitutivni elementi obi~aja :– Pravna svest (opinio iuris) ili svest o nu`nosti (opinio

necessitas)– Dugotrajnost pona{anja (lunga consuetudo)/ ova

praksa je spoljni izraz svesti o obaveznosti. • Teorije o pravnoj obaveznosti obi~aja

– Teorija uverenja – Teorija priznanja

• Obi~aji u me|unarodnom i trgova~kom pravu

Sudska presuda kao izvor prava (sudski precedent)

• Sudija sudi o proteklim a ne budu}im doga|ajima (lex de futuro, iudex de preterito).

• Na~ela da presu|ena stvar ra|a pravo pravo samo izme|u stranaka i da se ima smatrati istinitom va`e i u modernom evropskom pravu.

• Sudska presuda kao izvor prava u anglo-ameri~kom pravu.• Svojstvo presuda vi{ih sudova. • Sudskim precedentom se smatra presuda vi{ih sudova, doneta u

konkretnom slu~aju, koja obavezuje sud koji je tu presudu doneo i sve ni`e sudove od njega, na istovetne presude u budu}im istovetnim slu~ajevima (tj. sli~nim slu~ajevima ~iji je ratio legis isti) koje budu re{avali.

• Obaveznost dela obrazlo`enja presude, koji se u engleskom pravu naziva racio decidendi, a u ameri~kom pravu holding. Stare decisis.

• Mogu}nost da vi{i sud iste jurisdikcije ukine precedent ni`eg suda, ili da to bude u~injeno zakonom.

• Razlozi jednakosti, pravi~nosti, pravne izvesnosti i ekonomi~nosti.

Sudska praksa i praksa drugih organa

• Sudijska delatnost kao tuma~enje zakona.

• Stvarala~ka uloga sudije u primeni i tuma~enju zakona.

• Sudska praksa kao izvor prava ?• Delatno{}u sudova su nastala

posredno brojna op{teobavezna pravila.

Pravna nauka• Pravna nauka kao bitan izvor prava u

periodu od XIII do XIX veka. • Od kraja XIX veka pravna nauka

po~inje sticati sve ve}I zna~aj u stvaranju I primeni prava.

• Stvaranje op{tih pravnih principa.• Tuma~enje prava• Pravna nauka kao posredan izvor

prava ili autoritet u pravu.

Pravna praznina i slobodno stvaranje prava

• Zadatak potpunog pravnog normiranja je nemogu}e ostvariti, a pre svega zbog slo`enosti i dinamike dru{tvenog `ivota.

• Pravne praznine su konfliktni dru{tveni odnosi koji su pravno neregulisani ili nedovoljno regulisani.

• Merila za razvrstavanje pravnih praznina:– Praznine u pravnoj normi- pravna norma je nepotpuna ili

nejasna,– Praznine u zakonu,– Kolizione pravne praznine – u zakonu postoji protivre~nost

izme|u dve ili vi{e normi,– Praznine u pravnoj oblasti ili pravu u celini. – Po~etne (primarne) praznine, tj. Praznine koje je

normotvorac predvideo u momentu dono{enja odre|enog izvora prava.

– Naknadne (sekundarne pravne praznine) su se javile posle dono{enja pravnog izvora.

• Institut tzv. re~itog }utanja zakonodavca.• Sud je du`an da re{i slu~aj koji je iznet pred njega i kad taj

slu~aj predstavlja pravnu prazninu. Stvarala~ka uloga suda.

Pojedina~an pravni akt• Pojedina~an pravni akt je onaj pravni akt koji sadr`i

ili stvara pojedina~nu normu u celini ili jedan njen deo.

• Op{te norme kojima nije potrebno da budu konkretizovane pojedina~nim aktom da bi se mogle ostvariti, i op{te norme koje kao uslov za svoju primenu zahtevaju dono{enje pojedina~nog akta sa pojedina~nom normom.

• Sankcije koje predvi|aju op{te norme koje ne zahtevaju konkretizaciju kroz pojedina~an akt se mogu primenjivati neposredno na osnovu op{tih normi i njihovog prekr{aja, dok se u drugom navedenom slu~aju sankcije mogu primenjivati tek po{to budu donete i prekr{ene pojedina~ne norme.

• Dono{enjem pojedina~nog akta zavr{ava se proces stvranja pravnih normi, tj. normativnog elementa pravnog poretka.

Vrste pojedina~nih pravnih akata• Pojedina~ni akti koji stvaraju norme,

odnosno normativne elemente (dispoziciju i sankciju):– Potpuni pojedina~ni pravni akti stvaraju oba

normativna elementa, i dispoziciju i sankciju– Nepotpuni pojedina~ni akti koji stvaraju ili samo

pojedina~nu dispoziciju ili pojedina~nu sankciju.• Pojedina~ni akti koji stvaraju samo izvesne

elemente predvi|ene u pretpostavci pravne norme (napr. student podnese molbu za upis na fakultet, `alba vi{em organu uprave, tu`ba sudu).

• Po formi pojedina~ni akti se dele na dr`avne akte i nedr`avne akte (pravne poslove).

Potpun pojedina~an pravni akt• Pojedina~ni akti koji sadr`e i dispoziciju i sankciju

su relativno retki u pravnom poretku. Izvdajanje akata koji sadr`I samo dispoziciju ili samo sankciju proizilazi i iz toga {to se pojedina~na sankcija samo uslovno mo`e odrediti aktom koji odre|uje dispoziciju, jer u trenutku dono{enja uslov sankcije jo{ uvek ne postoji, tj. dispozicija jo{ nije prekr{ena. Izvesnim subjektima se zato samo u izuzetno daje nadle`nost da jednim istim aktom odrede i pojedina~nu dispoziciju i pojedina~nu sankciju.

• Slu~ajevi dono{enja potpunog pojedina~nog pravnog akta su retki, pa subjekti koji su nadle`ni da takve akte donose nisu posebno izdvojeni a ni postupak za njihovo dono{enje nije posebno odre|en. Ovi akto nemaju svoju posebnu formu, ve} se donose u formi drugih akata (upravnih, sudskih ili u formi pravnog posla).

Nepotpun pojedina~an pravni akt• Pojedina~ni akti koji odre|uju pojedina~nu

dispoziciju: upravni akt i pravni posao, i pojedina~ni akti koji odre|uju sankciju: sudski akt.

• Upravni akt: U formalnom smislu upravni akt je svaki akt koji donosi upravni organ po utvr|enom postupku. U materijalnom smislu upravni akt je onaj pojedina~ni akt koji odre|uje dispoziciju. Sporedan element upravnog akta je utvr|ivanje ~injenica koje predstavljaju uslov za primenu dispozicije.Upravni akt po sadr`ini je pojedina~ni akt kojim se odre|uje dispozicija koja subjekta ~ije pona{anje reguli{e obavezuje i protiv njegove volje.

• Pravni posao je pojedina~an akt nedr`avnog subjekta (pojedinca ili organizacije) koji odre|uje dispoziciju koja je za subjekta ~ije pona{anje reguli{e obavezna samo sa njegovim pristankom. Nedr`avni subjekt zna~I da pravni posao donosi (zaklju~uje) subjekt koji se ne pojavljuje kao nosilac dr`avne vlasti.

• Pravni poslovi kao sredstvo kojim odnosni subjekti (u gra|anskom pravu) slobodno reguli{u svoje me|usobne odnose.

• Pravni poslovi mogu biti jednostani ili dvostrani (vi{estrani). Jednostrani pravni poslovi su oni koji nastaju izjavom volje samo jedne strane (testament, menica, obe}anje nagrade i sl.). Dvostrani ili vi{estrani pravni poslovi nastaju saglasno{}u volja dve ili vi{e strana. To su ugovori.

• Sudski akt je– u formalnom smislu akt koji donosi sud po naro~itom,

sudskom postupku,– u materijalnom smislu pojedina~an pravni akt kojim

se odre|uje sankcija. • Sudskim aktom se pre odre|ivanja sankcije utvr|uje

postojanje prekr{aja (delikta) koji je pretpostavka sankcije. Potpun sudski akt sadr`i i pretpostavku sankcije i sankciju, a nepotpun sudski akt utvr|uje da nema prekr{aja i da se sankcija ne mo`e primeniti.

• Sudski akt kao strogo formalan akt, koji se donosi po slo`enom i sporom postupku koji je detaljno ure|en odgovaraju}ima zakonicima (krivi~nom, parni~nom, izvr{nom ili vanparni~nom).

• Amnestija - akt kojim se spre~ava izvr{enje sankcije u nizu slu~ajeva, a pomilovanje je pojedina~an akt za pojedina~ni takav slu~aj. Sudska presuda u ovim slu~ajevima ostaje punova`na,a njene posledice (tj. primena sankcije) se ni{te.

Pravni odnos• Pravni odnos je onaj dru{tveni odnos koji

je regulisan pravnim normama. Preko pravnog odnosa se normativni deo pravnog poretka (pravne norme) povezuje sa fakti~kim delom (ljudskim radnjama).

• Pravni odnos mo`e biti ili odnos regulisan jednom op{tom normom, ili i jednom op{tom i jednom pojedina~nom normom, ili samo jednom pojedina~nom normom jer nema op{te pravne norme (postoji pravna praznina).

Elementi pravnog odnosa• Pravni odnosi kao odnosi izme|u lica, pravnih

subjekata, koji nisu elementi pravnog odnosa. • Dva osnovna elementa svakog pravnog odnosa:

pravno ovla{}enje i pravna obaveza. Svako ovla{}enje jednog subjekta pretpostavlja du`nost drugog subjekta, i obrnuto.

• Pravno ovla{}enje: Mogu}nost odre|enog pona{anja subjekta koje je za{ti}eno pravnim poretkom. Pona{anje subjekta obaveze u odnosu na subjekt ovla{}enja su:– Pasivno pona{anje, ne~injenje, koje se izra`ava u

obavezi trpljenja pona{anja subjekta ovla{}enja.– Aktivno pona{anje, ~injenje, koje se izra`ava u

obavezi subjekta da radi ono {to mu subjekt ovla{}enja naredi.

• Dve osnovne vrste pravnog ovla{}enja su subjektivno pravo i nadle`nost.

• Subjektivno pravo je pravno ovla{}enje subjekta prava radi za{tite njegovog sopstvenog interesa. Za subjektivno pravo je karakteristi~no da je, u odre|enim granicama, subjekt prava potpuno slobodan da se pona{a po sopstvenom naho|enju.

• Apsolutna, stvrna prava, i relativna ili obligaciona. Stvarna prava deluju prema svima (erga omnes), a relativna prava deluju prema ta~no odre|enim licima (inter partes).

• Prenosiva i neprenosiva prava – u zavisnosti da li su vezana za li~nost ili ne.

• Nadle`nost je pravno ovla{}enje subjekta prava kojim on treba da {titi ne~iji tu| (a ne svoj) interes, tj. interes drugog subjekta u ~ije ime dela. Navedeni interes je u stvari subjektivno pravo tog drugog subjekta.

• Subjekt subjektivnog prava je mnogo slobodniji u vr{enju svog ovla{}enja od subjekta subjekta nadle`nosti. Subjekt nadle`nosti mora da dela onako kako bi delao onako kako bi delao onaj ~iji interes ovaj ostvaruje. Nadle`nost stoga pored ovla{}enja sadr`I i obavezu. Prema subjektu u ~ijem interesu se vr{i nadle`nost, subjekt koji nadle`nost vr{i pojavljuje se kao subjekt obaveze. Subjekt nadle`nosti mora vr{iti svoja ovla{}enja kad god je to racionalno.

• Racionalnost zami{ljene volje.

• Pravo na tu`bu: Pravo na ovla{}enje sadr`i kao svoj sastavni element i pravo na pravnu za{titu ovla{}enja, odn. Pravo na tu`bu. Pravo na za{titu se sastoji u ovla{}enju subjekta prava da zahteva da dr`avni organ sile interveni{e (svojom silom) da bi za{titio subjektivno pravo.

• Zloupotreba subjektivnog prava sastoji se u upotrebljavanju svoga prava tako da se potpuno ili delimi~no onemogu}ava kor{}enje drugog subjekta njegovim pravom. Zloupotrebom se ne ~ini prekr{aj, ve} se vr{i subjektivno pravo.Pitanje namere kao elemena zloupotrebe prava.

• Zloupotreba nadle`nosti: Zloupotreba nadle`nosti kao zloupotreba ovla{}enja-odgovara zloupotrebi subjektivnog prava. Zloupotreba nadle`nosti postoji i kada subjekt nadle`nosti ne vr{i nadle`nost u interesu subjekta, u ~ijem interesu bi nadle`nost trebalo da vr{i.

• Zloupotreba vlasti kao zloupotreba nadle`nosti od strane dr`avnog organa. Naro~ito bitno u slu~ajevima vr{enja diskrecione vlasti.

• Pravna obaveza (du`nost) zna~i da je subjekt prava u takvoj situaciji da njegovo pona{anje obavezno reguli{e pravna norma, po kojoj treba da postupi, jer }e u suprotnom na njega biti primenjena sankcija. Subjekt odgovaraju}eg ovla{}enja mo`e zahtevati od subjekta obveze da tu obavezu izvr{i.

• U jednom pravnom odnosu jedan pravni subjekt mo`e imati samo ovla{}enje ili samo obavezu, ali ima i onih pravnih obaveza gde se na strani jednog subjekta mogu na}i i ovla{}enje i obaveza.

• Prenosivost obaveze. • Pravno stanje (situacija, status) je skup pravnih

ovla{}enja i pravnih obaveza koje subjekt prava ima u odre|enom trenutku.

Nastanak, menjanje ili prestanak pravnih odnosa

• Pravni odnos nastaje onog trenutka kad jedna pravna norma po~ne obavezivati dva odgovaraju}a subjekta prava. Pravni odnos prestaje kad prestane ova obaveza pona{anja po pravnoj normi, a menja se kad obaveza postane druga (tj. jedan odnos prestane, a novi nastane).

• Nastanak pravnog osnosa na osnovu bezuslovne pravne norme: odnos nastaje neposredno na osnovu ovakve norme, ~im norma stupi na snagu.

• Nastanak pravnog odnosa na osnovu uslovne pravne norme: za nastanak pravnog odnosa je pored stupanja norme na snagu neophodno i ostvarenje uslova koji je normom predvi|en. Tek nastupanjem uslova, nastaje pravni odnos.

• Mutatis mutandis va`i za prestanak pravnog odnosa.

Pravna ~injenica• Pravne ~injenice su ~injenice koje su predvi|ene

u pretpostavci uslovnih pravnih normi, a na osnovu kojih (~injenica) nastaju ili prestaju pravni odnosi.

• Obi~ne ~injenice i pravne ~injenice– Obi~ne ~injenice su one koje nisu pravne pojave.– Pravne ~injenice su odre|ene pravom, tj. spadaju u oblast

specifi~nih pravnih pojava.

• Doga|aji i ljudske radnje– Doga|aji su sve promene u prirodi koje nastaju bez u~e{}a

ljudske volje i svesti. – Ljudske radnje su one telesne ili psihi~ke radnje ~oveka koje

su izvr{ene voljno i svesno, koje ~ovek sam izaziva. Ljudske radnje mogu biti:

• Pravni akti• Ostale ljudske radnje- telesne radnje i psihi~ke radnje.

Po drugom merilu ljudske radnje delimo na:• Radnje saglasne pravu• Prekr{aje (delikte).

Zastarelost i odr`aj• Protek vremena kao pravna ~injenica.• Zastarelost je protek vremena usled koga se izvesna

ovla{}enja gube, odnosi prestaju. • Odr`aj je protek vremena usled koga se izvesna

ovla{}enja sti~u, izvesni odnosi nastaju. • U na~elu, svako ovla{}enje je vremenski ograni~eno,

tj. svakom subjektu se daje izvestan rok da svoje ovla{}enje vr{i. Ukolio on u tom roku ne upotrebljava ovla{}enje, oda ga gubi, ovla{}enje i pravni odnos prestaju da postoje.

• Pravno gledano, ovla{}enje postoji u pravnom poretku i kad se ne vr{i. Me|utim, ukoliko se jedno ovla{}enje ne vr{I odre|eno vreme, onda ono zastareva, prestaje da postoji. Zastarelost te~e samo onda ako je subjekt prava u mogu}nosti da svoje ovla{}enje vr{i, pa ga ne vr{i, ali ne i onda kada nije u mogu}nosti da svoje ovla{}enje vr{i.

• Sticanje ovla{}enja na osnovu dugog vr{enja naziva se odr`ajem.

Objekt prava (stvar)• Objekt prava je predmet na koji se odnose

pravna ovla{}enja i pravne obaveze subjekata u pravnom odnosu. Pod objektom prava obi~no se podrazumeva stvar, deo spoljnog, materijalnog sveta koji nije ~ovek (zemlji{te, ku}a, kniga, novac, ma{ina). Objekt prava nalazi se u ~ovekovoj pravnoj vlasti, on njega mo`e koristiti, njime raspolagati, ubirati plodove.

• Pokretne i nepokretne stvari. • Zamenljive i nezamenljive stvari.

Subjekt prava• Pravne norme se u prvom redu odnose na ljudsko

pona{anje, pravni odnosi postoje izme|u ljudi. U naj{irem I najpreciznijem smislu, ljudi su subjekt prava, jer se ono jedino na njih odnosi.

• Subjekt prava treba da se shvati u prvom redu kao subjekt kome pravo stavlja ne{to u korist ili na teret, bez obzira na njegovu svest i volju. Ako je takav subjekt li{en sposobnosti svesti i volje, onda postoji zastupnik koji dela u njegovo ime.

• Pravni agenti mogu delati i u svoju i u tu|u korist, tj. i u svoje i u tu|e ime.

• Subjekt prava=pravna sposobnost, svojstvo da se bude nosilac ovla{}enja i obaveza.

Fizi~ko lice• Sposobnost fizi~kog lica za svesne radnje koje

izazivaju pravne posledice– Pravni agent- lice koje ima dovoljno razvijenu svest i

volju da pravne norme mo`e shvatiti i njima motivisati svoje pona{anje ima sposobnost da svojim svesnim radnjama izazove odgovaraju}e pravne posledice.

– Sposobnost da se odgovara za svoje svesne radnje je sposobnost za izvr{enje delikta.

– U svim granama prava smatra se da svako lice koje je zdravo i punoletno ima dovoljno razvijenu svest i volju.

– Politi~ka sposobnost – aktivno I pasivno bira~ko pravo.– Poslovna sposobnost kao sposobnost za vr{enje

pravnih poslova.– Deliktna gra|anskopravna sposobnost kao sposobnost

da se snosi odgovornost za u~injeni delikt (za nanetu {tetu)

– Deliktna krivi~nopravna sposobnost.

• Pravna svest– Svest – mogu}nost da se shvati {ta se normom

zahteva– Volja – mogu}nost dono{enja odluke da li da

se postupi prema normi ili ne.– Prvi element pravne svesti je poznavanje

prava, tj. svest o postojanju prava i poznavanje njegove sadr`ine.

– Drugi element pravne svesti je zauzimanje stava prema pravu.

• Nepoznavanje pravne norme– Pravilo da se za kr{enje norme niko ne mo`e

izviniti svojim neznanjem norme.Ignorantia legis nocet- neznanje zakona {kodi.

Pravno lice• Dru{tvene tvorevine kojima je priznato svojstvo pravnog

subjekta nazivaju se pravnim licima.Svojstvo subjekta prava sti~u samo one dru{tvene tvorevine koje ispune uslove utvr|ene zakonom ili drugim propisom I budu upisane u poseban registar koji se vodi kod nadle`nog dr`avnog organa.

• Pravno lice je dru{tvena tvorevina koja predstavlja dovoljno organizovanu jedinku, s vlastitom imovinom i zakonitim ciljem delovanja. Pravno lice prdstavlja ve{ta~ku li~nost razli~itu ne samo od drugih pravnih lica, ve} i od fizi~kih lica od kojih je to pravno lice sastavljeno. Ljudi koji se povezuju u pravno lice se pona{aju tako da se posledice njihovih radnji ne ura~unavaju njima, ve} pravnom licu.

• Pravno lice mo`e imati samo ona ovla{}enja koja odgovaraju njegovoj prirodi i cilju radi koga je stvoreno.

• Pravno lice poseduje delatnu sposobnost, tj. sposobnost da sopstvenom voljom i sopstvenim radnjama izaziva pravne posledice.

• Imovinska odgovornost pravnog lica.• Posebni uslovi za nastanak pravnih lica.• Upis u registar kao trenutak “ro|enja” pravnog lica.

• Vrste pravnih lica– Javna (dr`ava, op{tina, provincija; javne

ustanove; javna preduze}a), i privatna pravna lica (trgova~ka dru{tva i druga dru{tvena udru`enja).

– Pravna lica privatnog prava se dele i na profitna i neprofitna pravna lica, u zavisnosti da osnovana radi sticanja dobiti ili radi sticanja odre|enih socijalnih i kulturnih ciljeva.

– Profitna pravna lica se dele na trgova~ka dru{tva lica i trgova~ka dru{tva kapitala.

Zastupnik• ^injenica sa postoje fizi~ka lica koja nemaju poslovnu

sposobnost odnosno da postoje subjekti prava koji nisu fizi~ka lica (ve} su pravna lica) i koji stoga ne mogu sopstvenim radnjama izazivati pravne posledice uslovila je pojavu institucije zastupnika. Navedene vrste subjekata prava ne mogu li~no vr{iti pravna ovla{}enja i obaveze, pa to umesto njih ~ini jedno poslovno sposobno fizi~ko lice koje je njihov zastupnik.

• Zastupnik ima ovla{}enja i obaveze da u ime i u interesu drugog lica (zastupljenog) zaklju~uje odre|ene pravne poslove ili preduzima druge pravne radnnje.Subjekt ovako zaklju~enog pravnog posla je zastupljeno lice, a ne zastupnik.

• Zakonski zastupnici- roditelji i zakonski zastupnici pravnih lica.

• Staraoci- zastupnici na osnovu pojedina~nog akta nadle`nog dr`avnog organa.

• Statutarni zastupnik- statutom utvr|eni zastupnici pravnog lica.

• Ugovorno zastupni{tvo- institucija punomo}nika.

Zakonitost• Pojam zakonitosti

– Tri nivoa konkretizacijie pojmaSaglasnost svih akata sa zakonom kao vi{im aktom.Svi pravni akti i sve materijalne radnje dr`avnih organa i gra|ana moraju da se donesu i vr{e u skladu sa zakonom i na osnovu zakona,Svi pravni akti manje pravne snage moraju biti doneti ili na osnovu zakona ili drugih pravnih akata ve}e pravne snage.

– Pravni poredak sam ure|uje svoje stvaranje. U pravnom poretku va`i na~elo da vi{i pravni akti odre|uju i po formi i po sadr`ini ni`e pravne akte. Zakonitim se naziva onaj akt (pravni ili materijalni) koji je u skladu sa vi{im aktima od sebe, a nezakonitim (ili protivpravnim) onaj akt koji nije u skladu sa vi{im aktima.

• Oblici zakonitosti– Formalna zakonitost postoji kad su akti slabije

pravne snage formalno saglasni (doneti od nadle`nog organa, prema predvi|enom postupku, sa odgovaraju|om materijalizacijom) sa aktima ve}e pravne snage.

– Materijalna zakonitost postoji kad su akti slabije pravne snage po svojoj sadr`ini saglasni sa sadr`inom vi{ih pravnih akata.

– Neposredna i posredna zakonitost– Po~etna i naknadna zakonitost– Stvarna zakonitost (ili nezakonitost) i formalno

utvr|ena zakonitost (ili nezakonitost)

• Osobine zakonitosti– Vezanost za dr`avu i pravo– Univerzalnost– Jedinstvenost– Relativnost

Pravna snaga• Pravna snaga je mera uticaja, dejstva

jednog pravnog akta na druge akte. Ona zavisi prevashodno od forme pravnog akta. Zavisno od koli~ine vlasti kojom raspola`e subjekt koji donosi pravi akt, odre|uje se i pravna snaga pravnog akta. Ako isti subjekt donosi vi{e vrsta pravnih akata, njihova pravna snaga zavisi od postupka po kome su doneti.

• Pravni akti koji zauzimaju vi{e mesto u hijerarhiji pravnih akata ostvaruju ve}u meru uticaja na druge akte, kao {to trpe manju meru uticaja drugih akata na sebe.

Pravno sredstvo• Pravno sredstvo je izjava volje kojom ovla{}eni

subjekt zahteva od nadle`nog organa da ispita zakonitost izvesnog pravnog ili materijanog akta.

• Na~elo dvostepenosti- odluka dr`avnog organa doneta u prvom stepenu mo`e biti preispitana pred drugostepenim organom.

• Najva`nija pravna sredstva kojima se obezbe|uje kontrola i za{tita zakonitostu su tu`ba i `alba.

• Kada se zahtev za ispitivanje zakonitosti podnosi nekom sudskom organu, tada se takvo pravno sredstvo naziva tu`ba.

• @alba je pravno sredstvo kojim se zahteva ispitivnje zakonitosti upravnih akata od strane vi{eg upravnog organa.

• Pravni lekovi su posebna vrsta pravnih sredstava kojima se zahteva dono{enje drugostepene odluke suda, odnosno upravnog organa, i imaju za cilj da pobiju odluku koja se smatra nezakonitom.

• Redovni i vanredni pravni lekovi.– Redovni pravni lekovi se ula`u protiv odluka koje

jo{ nisu postale pravosna`ne. Karakteristi~an redovni pravni lek je `alba protiv prvostepene odluke nadle`nog dr`avnog organa. Devolutivni-o njima re{ava vi{a instanca; suspenzivni- odla`u pravosna`nost pobijane odluke.

– Vanredni pravni lekovi se ula`u protiv odluka koje su postale pravosna`ne. Napr. Zahtev za za{titu zakonitosti, Zahtev za ponavljanje postupka.

• Granice do kojih se mo`e vr{iti kontrola zakonitosti:– Najvi{a sudska instanca– Postavljanje vremenskih rokova za upotrebu

odgovaraju}eg pravnog leka.

Sankcije zbog nezakonitosti• Prema nezakonitim aktima se primenjuju pravom

utvr|ene sankcije, koje se razlikuju u zavisnosti da li je nezakonit akt pravni ili materijalni akt.

• U slu~aju nezakonitih pravnih akata izri~u se sankcije prema aktima koje imaju za cilj poni{taj pravog akta i posledica koje je proizveo u pravnom poretku.

• Ni{tavi pravni akti se otklanjaju iz pravnog poretka tako {to se poni{tavaju sve posledice koje je proizveo nezakoniti pravni akt i to od momenta njegovog dono{enja (ex tunc). Poni{tenje akta se vr{i po slu`benoj du`nosti, a na ni{tavnost akta se mo`e pozvati svako pravno zainteresovano lice. Rok za podno{enje zahteva za poni{taj nije ograni~en.

• Uklanjanje ru{ljivih pravnih akata iz pravnog poretka– Na ru{ljivost se mo`e pozvati samo odnosno pravno

zainteresovano lice.– Zahtev za uklanjanje ru{ljivog akta iz pravnog

poretka mo`e se podneti samo u predvi|enom vremenskom roku.

– Relativno ni{tavi akti u gra|anskom pravu.– Ukidanje ru{ljivog akta u ustavnom i upravnom

pravu-pravna dejstva ukinutih akata prestaju od trenutka kada je postala pravosna`na odluka o ukidanju ru{ljivog akta (ex nunc).

– Konvalidacija ru{ljivog akta.• Sankcije prema nezakonitim materijalnim aktima se

sastoje u vr{enju suprotne radnje sa ciljem da se uspostavi ono stanje koje je postojalo pre nezakonitog materijalnog akta (restitutivne sankcije). Prema licima koja su u~inila nezakonite materijalne ranje mogu se primeniti i retributivne sankcije, koje imaju za cilj da ih odvrate od daljeg vr{enja nezakonitih akata.

Pravosna`nost• S obzirom da pravni poredak te`i kona~nom

uklanjanju svake povrede prava, odnosno neopozivom odstranjenju spornih situacija, pravom je predvi|eno da postupak ispitivanja zakonitosti odre|enih akata mora biti, u odre|enom trenutku, definitivno okon~an.

• Akti ~ija je zakonitost utvr|ena okon~avanjem postupka za ispitivanje njihove zakonitosti nazivaju se pravosna`nim. Protiv ovakvih akata se ne mogu vi{e ulagati redovni pravni lekovi.

• Pravosna`nost nastupa– Protekom roka koji je odre|en za pokretanje postupka

ispitivanja zakonitosti, ako ovaj (postupak) nije pokrenut,

– Odricanjem od prava na `albu protiv prvostepene odluke pod uslovima predvi|enim zakonom, ili

– Dono{enjem kona~ne odluke o zakonitosti akta, ako je `alba ulo`ena.

• Dejstvo pravosna`nosti:– Nemogu}nost da iste stranke iznose isti spor

na re{avanje nadle`nom dr`avnom organu (na~elo ne bis in idem)

– Vezanost nadle`nog dr`avnog organa za pravosna`no presu|eni slu~aj.

• Mogu}nost pobijanja pravosna`nih akata vanrednim pravnim lekovima.

Stupanje na snagu• Stupanje na snagu zna~i da su subjekti ~ije se

pona{anje ure|uje normom sadr`anom u op{tem aktu obavezni od trenutka stupanja na snagu tog okta (odn. pravnih normi koje akt sadr`i) da se pona{aju po toj normi.

• Trenutak stupanja na snagu nekog zakona odre|uje se:– Zakonom, tako {to sam zakon na kraju odre|uje kada

stupa na snagu, ili– Ustavom ili posebnim zakonom koji sadr`I op{tu normu

o stupanju na snagu zakona.

• Op{ti pravni akti stupaju na snagu, a pojedina~ni pravni akti sti~u svojstvo pravosna`nosti.

• Kona~nost i pravosna`nost upravnih akata.

Izvr{nost• Izvr{nost jednog pravnog akta zna~i da su subjekti du`ni

da se po njemu pona{aju, jer od trenutka nastupanja izvr{nosti postoje svi uslovi za to pona{anje.

• Izvr{ni su po pravilu samo pojedina~ni akti, koji ta~no predvi|aju uslove za svoju izvr{nost i trenutak njenog nastupanja.

• Izvr{nost u {irem smislu predstavlja svojstvo pojedina~nog pravnog akta koji je stupio na snagu da bude izvr{en.

• Izvr{nost u u`em smislu zna~i da odnosni pravni akt od trenutka sticanja izvr{nosti mo`e da bude izvr{en primenom dr`avne prinude.– Paricioni rok je rok u kome lice koje je du`no da postupi po

pravosna`nom pravnom aktu mo`e “dobrovoljno da izvr{I ~inidbu” Istekom paricionog roka akt se mo`e izvr{iti primenom dr`avne prinude.

• Izvr{an mo`e biti svaki pojedina~an pravni akt. Upravni i sudski akt neposredno se izvr{avaju prinudom (kad je to nu`no), a pravni posao se izvr{ava posredno – putem sudskog akta.

• Odnos pravosna`nosti i izvr{nosti.

Primena prava• Primena prava je pona{anje pravnih subjekata po

pravnim normama. Kako se pravna norma sastoji od dispozicije i sankcije i primena prava se mo`e odrediti kao pona{anje odgovaraju}ih pravnih subjekata bilo po dispoziciji bilo po sankciji.

• Pona{anje po dispoziciji –dobrovoljna primena prava. (Pona{anje subjekta pot~injenog dispoziciji).

• Prinudna primena prava - pona{anje po sankciji. (Pona{anje dva subjekta, prekr{ioca dispozicije i dr`avnog organa za prinudu).

• Restitutivne i retributivne sankcije.• Primena prava kao primena op{te pravne norme na

konkretan slu~aj koji je u njoj predvi|en.– Utvr|ivanje da se op{ta norma odnosi na dati

konkretan slu~aj (pravni silogizam)– Izvo|enje pojedina~ne pravne norme za taj

konkretni slu~aj iz op{te norme.

Metodi i radnje kojima se primenjuje pravo

• Metodi primene su sve radnje koje se vr{e u procesu primene, i umne i telesne.

• Metodi odre|ivanja pojedina~ne norme na osnovu op{te, odn. primene op{te norme na konkretan slu~aj i

• Metodi samog ostvarivanja prava, tj. izvr{enja pravne norme odgovaraju}im pona{anjem pravnog subjekta.

• Efikasnost primene se sastoji u podobnosti metoda primene da pravo izazove ono dejstvo koje mu je postavljeno kao cilj.

• Ekonomi~nost primene zna~i da do primene prava treba da se do|e najkra}im putem, {tede}i i vreme i ljudske radnje i materijalna sredstva.

Postupak primene pravne norme• Radnje kojima se primenjuje pravo su usmerene na dva

cilja:– Ta~no odre|ivanje pona{anja koje norma zahteva u datom

konkretnom slu~aju,– Izvr{enje samog pona{anja.

• Odre|ivanje pona{anja prema pravnoj normi– Neophodno je utvrditi i oceniti ~injenice konkretnog

slu~aja koji treba re{iti. Jezi~ko oblikovanje i utvr|ivanje pravno relevantnih ~injenica konkretnog slu~aja koji treba re{iti.

– Neophodno je izna}i normu odnosno izvr{iti izbor pravnih normi pogodnih za primenu na doti~ni slu~aj. Pritom treba utvrditi autenti~an tekst tih normi (tzv. ni`a kritika pravne norme) kao i va`enje ovih pravnih normi (tzv. vi{a kritika pravne norme). Tuma~enje pravnih normi.

– Neophodno je uporediti pravne ~injenice opisane u pretpostavci dispozicije uslovne pravne norme sa realnim ~injenicama konkretnog slu~aja.

– Subsumcija- zaklju~ak da li se konkretni slu~aj mo`e podvesti (subsumirati) pod utvr|enu pravnu normu.

– Izricanje pravne posledice ili posledica.Odluka u konkretnom slu~aju javlja se u obliku

pravne posledice odnosno konkluzije procesa subsumcije, ~ija je misaona {ema pravni silogizam (u formalnoj logici, silogizam se odre|uje kao posredan deduktivan zaklju~ak iz ta~no dve premise).

Pravnom silogizmu se mo`e pristupiti tek kad je obavljen zadatak tuma~enja apstraktnog pravnog pravila (velike premise) i data kvalifikacija pravno relevantnih ~injenica konkretnog slu~aja (mala premisa).

Dokazi• Dva osnovna zna~enja re~i dokaz:

– Dokazno sredstvo - uvi|aj, isprava, svedok, ve{tak,– Rezultat izvedenog dokaza – iskaz svedoka,

ve{taka, sadr`ina isprave.• Nikad se ne dokazuju SVE ~injenice jednog slu~aja,

ve} samo PRAVNO RELEVANTNE ~injenice.• Neposredni i posredni dokazi

– Neposrednim dokazima se postojanje izvesnih pravno relevantnih ~injenica utvr|uje neposrednim ~ulnim opa`anjem o svojstvima ili stanjima stvari ili lica (uvi|aj ili pregled isprave).

– Posredni dokazi su oni dokazi gde se ~injenice koje se dokazuju ne mogu posmatrati neposredno, ve} se njihovo postojanje utvr|uje pomo}u veze izme|u njih i drugih ~injenica (dokaza u u`em smislu) koje se mogu neposredno posmatrati (napr. iskaz svedoka, iskaz ve{taka).

• Ocena dokaza:– Na~elo slobodne ocene dokaza- sud ili drugi

dr`avni organ je slobodan u oceni dokaza. Slobodna ocena dokaza NIJE proizvoljnost. Argumentacija suda/dr`avnog organa podlo`na je kontroli vi{e instance. Uz to, ni prema na~elu slobodne ocene dokaza se sudu ne daje ovla{}enje da se upu{ta u ocenu dokazne snage javne isprave. Sem toga, sud slobodno ceni iskaz ve{taka, ali ga redovno usvaja.

– Na~elo tzv. formalne istine: organ pred kojim se izvodi dokazivanje je bio obavezan da izvesnu ~injenicu smatra dokazanom ~im za nju postoji odre|en broj dokaza odre|enog kvaliteta.

Pretpostavke• Pravne pretpostavke ili prezumcije su pravila koja

odre|uju da se izvesne pravno relevantne ~injenice imaju smatrati istinitim i bez potrebe da budu dokazane.

• Oborive pretpostavke: kod oborivih pretpostavki se pretpostavljaju kao ta~ne one ~injenice koje su normalno, u najve}em broju slu~ajeva zaista i ta~ne, i koje su verovatno ta~ne i u datom konkretnom slu~aju. Da bi se omogu}ilo utvr|ivanje neta~nosti pretpostavke, dopu{teno je onom ko tvrdi da ona nije ta~na i zainteresovan je, da to i doka`e. Teret dokazivanja u slu~aju oborive pretpostavke prebacuje se na onoga ko tvrdi da je ona neta~na.

• Neoborive pretostavke: u izvesnim slu~ajevima dru{tveni interes mo`e zahtevati da se izvesne pretpostavke proglase neoborivim, tj. da se isklju~i mogu}nost dokazivanja njihove ta~nosti.

Fikcije• Fikcija je pravnotehni~ko sredstvo

kojim se progla{ava za ta~no ono {to nije ta~no i za {ta se zna da nije ta~no.

• Svrha fikcija u pravu je da se na najlak{I na~in ostvare izvesni dopu{teni ciljevi.

• Smatranje za~etog deteta ro|enim, ako je to u njegovom interesu ili pak smatranje zgrade ambasade strane dr`ave delom teritorije te dr`ave kao primeri fikcija u pravu.

Va`enje pravnih normi u prostoru

• Na~elo teritorijalnog va`enja pravnih normi: Pravo jedne dr`ave va`i na teritoriji te dr`ave. Po tim normama su du`na da se pona{aju samo lica koja se nalaze na teritoriji te dr`ave, a pravo se primenjuje i na stvari koje se nalaze na njenoj teritoriji.

• Re{avanje sukoba zakona prema me|unarodnom privatnom pravu.

• Fikcija eksteritorijalnosti.• Va`enje pojednina~nih pravnih akata i

pravnih poslova na celoj teritoriji.

Va`enje pravnih normi u vremenu• Dva vremenska momenta, po~etak i prestanak

va`enja pravnih normi, odn. pravnih akata koji sadr`e pravne norme.

• Pravna norma, na~elno, mo`e po~eti da va`i ili– Od momenta njenog usvajanja odn. izricanja, ili– Od trenutka njenog objavljivanja odn.

dostavljanja adresatu, ili – Protekom odre|enog vremena od objavljivanja

u slu`benom glasilu odn. od dostavljanja adresatu.

• Pravilo da op{te pravne norme stupaju na snagu protekom odre|enog vremena od dana objavljivanja u odgovaraju}em slu`benom glasilu. Vacatio legis

• Prestanak va`enja pravne norme– Abrogacija: izri~ito ukidanje va`e}e pravne

norme dono{enjem nove u kojoj se isti~e da prethodna norma prestaje da va`i.

– Derogacija: pre}utno ukidanje va`e}e pravne norme dono{enjem nove pravne norme iste ili vi{e pravne snage kojom se ure|uje isti odnos na druga~iji na~in, s tim da se u njoj ne navodi izri~ito da ranije va`e}a norma prestaje da va`i.• Lex superior derogat legi inferiori (vi{i zakon

ukida ni`i)• Lex posterior derogat legi priori (docniji

zakon ukida raniji)• Lex specialis derogat legi generali (specijalni

zakon ukida op{ti).– Ako je pravna norma doneta na odre|eno

vreme, ona prestaje da va`i istekom tog vremena.

Povratno dejstvo pravnih normi• Po pravilu, pravna norma va`i za budu}nost, tj.

od trenutka kad je stupila na snagu za budu}e pona{anje odnosnih subjekata.

• Slu~aj da pravne norme budu obavezne za odnosne subjekte i pre nego {to su donete naziva se povratno (retroaktivno) dejstvo pravne norme.

• Povratno dejstvo pravne norme zna~i da se na pona{anje subjekta koje je regulisano normom koja ima povratno dejstvo primenjuje sankcija te norme, ukoliko je to pona{anje prekr{aj doti~ne norme, ili da se pravne posledice subjektovog pona{anja cene po normi sa povratnim dejstvom.

TUMA^ENJE PRAVA• Pojam tuma~enja uop{te

– Tuma~enje je delatnost kojom se utvr|uje zna~enje (smisao) neke materijalne pojave koja je i upotrebljena da bi se ono (zna~enje) saop{tilo. Materijalna pojava koja je nosilac zna~enja naziva se znak.

– Dve strane u procesu tuma~enja:• Jedna upotrebljava znak da bi saop{tila sadr`aj svoje psihe,• Druga opa`a znak i pomo}u njega saznaje pomenuti sadr`aj.

– Zakonik (kodeks) zna~enja - dogovor o zna~enju znakova.– Jezik kao najva`niji sistem znakova.– Tri mogu}a zna~enja:

• Zna~enje koje tvorac pridaje znacima,• Zna~enje znakova prema zakoniku zna~enja,• Zna~enje koje subjekt tuma~enja daje sistemu znakova. • Cilj saobra}aja svesti putem znakova je poklapanje ova tri

zna~enja. U praksi me|utim uvek postoji odre|eno nepoklapanjne izme|u navedenih zna~enja.

– Pravi cilj tuma~a nije da utvrdi smisao samih znakova koji su upotrebljeni, dr`e}i se njihovog zakonika zna~enja, nego da putem njih utvrdi sadr`aj svesti koji je oda{ilja~ izrazio pomo}u njih.

• Pojam tuma~enja prava – Tuma~enje prava kao utvr|ivanje ta~nog

(ili pravog) zna~enja (smisla) pravnih normi.

– Primer:• “Bra~ni drugovi imaju ista prava i du`nosti

prema deci: oni su du`ni starati se zajedni~ki o njihovom izdr`avanju i vaspitavanju”.

• “Za obaveze koje u toku braka uzme na sebe jedan bra~ni drug za teku}e potrebe zajednice odgovara poveriocu i drugi bra~ni drug kao da ih je on sam na sebe uzeo”

• “Bra~ni drug koji nema sredstava za `ivot, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdr`avanje od drugog bra~nog druga ukoliko je ovaj u stanju da to u~ini”.

• Tuma~enje prava i pravna praznina– Tuma~e}i bilo koju normu, uvek se u stvari tuma~i

celokupan pravni sistem ~iji je ona deo. Tuma~enje pravne norme je zato uvek tuma~enje doti~nog pozitivnog prava kao celine.

– U slu~aju postojanja pravne praznine naro~ito dolazi do izra`aja tuma~enje prava kao celine. Tuma~ u ovom slu~aju tuma~i normu koja takore}i i ne postoji te je ovde re~ o tuma~enju u {irem smislu, za razliku od tuma~enja postoje}e norme (odn. tuma~enja u u`em smislu).

• Zna~aj tuma~enja prava– Tuma~eje prava kao sastavni deo procesa saznanja

pravne norme.– Do kr{enja pravne norme i od gra|ana, a naro~ito od

dr`avnih organa, ne dolazi toliko otud {to oni namerno `ele da prekr{e pravo, ve} pre svega otud {to nisu dobro protuma~ili odnosne pravne norme.

• Predmet tuma~enja prava– Predmet tuma~enja u u`em smislu je

pravna norma, jedna ili vi{e njih, me|usobno povezanih nekom vezom.

– Predmet tuma~enja u {irem smislu ceo pravni sistem, sve norme.

Vrste tuma~a prava• Tuma~e treba podeliti najpre najpre prema tome da li su

– Dr`avni organi, ili– Nedr`avni subjekti.Kad dr`avni organi tuma~e pravo kao svoju slu`benu

nadleznost, po pravilu njihovo tuma~enje ima odre|enu obaveznu pravni snagu. Kad pravo tuma~e nedr`avni subjekti, njihovo tuma~enje nema obaveznu pravnu snagu.

• Tuma~enje norme od strane stvaraoca norme i od subjekta koji nije stvaralac doti~ne pravne norme.– Autenti~no tuma~enje norme vr{i njen sopstveni

stvaralac. Autenti~no tuma~enje u stvari i nije tuma~enje u pravom smislu - kada dr`avni organ tuma~i normu koju je doneo on stvara novu pravnu normu, donosi novi pravni akt, kojim se precizira i razra|uje norme koju je ranije doneo i koju “tuma~i”. Radnja tuma~enja dodu{e postoji, ali se njoj dodaje i stvaranje nove pravne norme, kojom je izra`en rezultat tuma~enja.

– Povratno dejstvo interpretativnih zakona.

• Tuma~enje dr`avnih organa– Radnja tuma~enja kao sastavni deo radnje primene

prava od strane upravnih i sudskih organa.– Va`nost sudskog tuma~enja.

• Tuma~enje nedr`avnih subjekata– Sa ciljem primenjivanja neke norme koju je neko

drugi stvorio, ili– Kao vrsta autenti~nog tuma~enja sopstvenih

normi. U ovom slu~aju takvo tuma~enje obavezuje odnosne tuma~e, zavisno od pravne snage akta kojim se ono daje. Obaveznost sa pristankom.

• Nau~no tuma~enje– Tuma~enje koje daje pravna nauka u svojoj

slobodnoj delatnosti i koje nema za svrhu neposrednu primenu prava od strane samog tuma~a.

– Celokupna pravna nauka kao sredstvo tuma~enja.

• Postupak tuma~enja– Utvr|ivanje ta~nog teksta norme, kao i

da li ona ~ini deo pozitivniog prava.– Utvr|ivanje pravog zna~enja pravne

norme• Utvr|ivanje njenog ta~nog zna~enja shodno

zakoniku zna~enja, tj. utvr|ivanja njenog jezi~kog zna~enja.

• Uvr|ivanje pravog zna~enja pravne norme.• Upore|ivanje jezi~kog i pravog zna~enja

pravne norme. Ukoliko se ova dva zna~enja poklapaju, tuma~enje je zavr{eno. Ukoliko se pak razilaze, pristupa se ispravljanju jezi~kog zna~enja pravim zna~enjem.

• Sredstva tuma~enja– Jezik– Logika– Sistem prava– Istorija norme– Cilj norme.

Pomo}u sredstava tuma~ pristupa tuma~enju, povezuju}i rezultate koje dobija pojedinim sredstvima u jednu logi~nu celinu.

Jezik kao glavno sredstvo, ostala su u odre|enom smislu sporedna, tj. slu`e samo ispravljanju jezi~kog smisla.

Unutra{nja sredstva: logi~ko i sistemsko tuma~enje.

Spolja{nja sredstva: istorijsko i ciljno tuma~enje. Navedenim sredstvima (logi~kim, sistemskim,

istorijskim i ciljnim tuma~enjem) utvr|uje se pravo zna~enje pravne norme.

Jezi~ko zna~enje pravne norme• Jezi~ko zna~enje je ono zna~enje koje se dobija primenom

zakonika zna~enja, tj. pravila jezika, jezi~kim tuma~enjem.• Jezi~ko zna~enje dobijeno jezi~kim tuma~enjem mo`e biti ili

jasno ili nejasno. Ukoliko je nejasno, ono se mora razja{njavati drugim sredstvima tuma~enja, ~ime se istovremeno utvr|uje i pravo zna~enje norme.

• Nejasno zna~enje– Besmislena norma

• Pravna norma je besmislena kad nema nikakvog zna~enja, tako da se ne mo`e otkriti sadr`aj psihe koji se njome iskazuje.

• Besmislenost norme kad se pove`e s drugim pravnim normama. Protivre~nost normi koja dovodi do sukoba zna~enja normi, koji se re{ava sistemskim tuma~enjem.

– Neodre|ena norma• Neodre|ena norma ima vi{e zna~enja, a ne zna se koje

od njih je pravo. Uzroci: nesavr{enost jezika ili neodre|enost pojmova.

• Neodre|eni pojmovi

Jezi~ko tuma~enje• Jezi~ko zna~enje norme utvr|uje se jezi~kim tuma~enjem, tj.

pomo}u zakonika zna~enja pojedinih elemenata jezika kao sredstva izra`avanja.

• Glavni elementi jezika koji se upotrebljavaju za izra`avanje su re~i, skupovi re~i, re~enice i, u pisanom jeziku, interpunkcijski znaci.

• Leksi~ko, gramati~ko, sintaksi~ko, interpunkcijsko tuma~enje.• Zna~enje upotrebljenih jezi~kih elemenata se utvr|uje prema

zakoniku zna~enja koji je upotrebljavao tvorac norme. • Stvaranje posebnih termina za preciznu oznaku najva`nijih pravnih

pojmova.– Jednima se ozna~avaju ~isto pravni pojmovi koji ne postoje van

oblasti prava (napr. vinost, poslovna sposobnost, izvr{nost)– Drugi pojmovi postoje i van prava, u obi~nom `ivotu, pa ih

pravo uzima odatle i daje im posebno precizirano zna~enje (napr. Stvar, roditelj, akt).

• Prilikom jezi~kog tuma~enja se mora uzeti da svaki jezi~ki znak ima svoje sopstveno zna~enje, tj. da nije suvi{an u op{tem tekstu norme.

• Svakom jezi~kom znaku, ukoliko on ima vi{e zna~enja, treba dati ono zna~enje koje on normalno, po zakoniku zna~enja ima, i to zna~enje koje mu je prvo ili glavno.

• Tehni~ka pravila za utvr|ivanje jezi~kog zna~enja– Jezi~kim znacima ne treba pridavati poseban pravni

smisao ukoliko za to ne postoje dovoljno osnovani i ~vrsti razlozi.

– Znacima koji o~igledno imaju osobeno pravno zna~enje, razli~ito od onog u obi~nom jeziku, treba, po pravilu pridavati op{te pravno zna~enje, tj. ono koje imaju s obzirom na celokupan pravni sistem, a samo izuzetno posebno pravno zna~enje, tj. ono koje imaju u okviru jednog dela pravnog sistema.

– Pri odre|ivanju posebnog pravnog zna~enja pojedinih izraza mora se voditi ra~una i o zna~enju sli~nih znakova u drugim odgovaraju}im delovima pravnog sistema.

– Ukoliko je u pravnom aktu izri~ito odre|eno zna~enje pojedinih znakova, treba se strikno dr`ati tih odredbi.

– Istim znacima u istoj pravnoj normi, odnosno aktu, ne treba bez dovoljno razloga, davati razli~ita zna~enja.

Pravo zna~enje pravne norme• Zadatak tuma~enja pravne norme je u utvr|

ivanju njenog pravog zna~enja.• Pravo zna~enje kao zna~enje pravne norme koje

obezbe|uje ispravno i najpotpunije mogu}e vr{enje one uloge koju ta norma ima u dru{tvu.

• Vezano i slobodno tuma~enje – Vezano tuma~enje je ono tuma~enje koje kao pravo

zna~enje uzima jedno od jezi~ki mogu}ih zna~enja, odnosno jedino mogu}e jezi~ko zna~enje, ako je mogu}e samo jedno takvo zna~enje.

– Slobodno tuma~enje je ono tuma~enje gde tuma~ nije vezan nikakvim jezi~kim zna~enjem norme, ve} je slobdan da joj da onakvo zna~enje kakvo on nalazi za potrebno, bez obzira {to ono nije jezi~ki mogu}e. Slobodno tuma~enje kao conradictio in adjecto (oksimoron).

• Subjektivno tuma~enje– Subjektivno tuma~enje se sastoji u

poistove}ivanju pravog zna~enja norme s onim zna~enjem koje joj je hteo dati njen tvorac. Pitanje volje tvorca pravne norme.

• Objektivno tuma~enje– Objektivno tuma~enje ne istra`uje volju tvorca

norme. Po objektivnom tuma~enju pravo zna~enje norme nije ono koje joj pridaje njen tvorac ve} koje joj pridaje dru{tvo. • U`e shvatanje objektivnpg tuma~enja: Pravo

zna~enje norme je ono koje je odre|eno zakonikom zna~enja, a ovaj je dru{tvena tvorevina. Norma je sam tekst norme, jezi~ko zna~enje je jedino pravo zna~enje norme.

• [ire shvatanje objektivnog tuma~enja ne smatra da je pravo zna~enje norme njeno jezi~ko zna~enje. Pravo zna~enje norme je zna~enje koje bi joj pridao jedan savr{eno razuman subjekt kako bi najbolje poslu`ila dru{tvu u kome je i za koje je stvorena.

Pravna norma nije ono {to je njen tvorac hteo da ona bude, ve} ono {to ona stvarno jeste. Relevantnodt IZJAVE volje.

Jezi~ko zna~enje nije pravo zna~enje pravne norme ali ono odre|uje granicu objektivnom tuma~enju.

Izme|u subjektivnog i objektivnog tuma~enja treba izabrati objektivno kao ono koje pru`a pravo zna~enje norme.

Subjektivno tuma~enje kao dopunsko sredstvo objektivnog tuma~enja.

• Stati~ko tuma~enje– Prema stati~kom tuma~enju pravi smisao pravne

norme je onaj koji je norma imala u trenutku svog dono{enja.

• Evolucionisti~ko tuma~enje– Evolucionisti`ko tuma~enje postoji kad se pravim

zna~enjem norme smatra ono zna~enje koje norma ima u trenutku tuma~enja. Evolucionisti~ko tuma~enje postoji samo ako se zna~enje norme promenjeno od trenutka njenog dono{enja, do trenutka tuma~enja.

Sredstva utvr|ivanja pravog zna~enja

• Logi~ko tuma~enjeLogi~ko tuma~enje se sastoji u utvr|ivanju zna~enja norme pomo}u logike, tj. primenom zakona logike na zna~enje koje se dobija jezi~kim i drugim vrstama tuma~enja. Dva osnovna rezultata logi~kog tuma~enja:– Utvr|ivanje da li zna~enje koje se dobija drugim

vrstama tuma~enja logi~ki mogu}e,– Izvla~enje iz norme onog zna~enja koje se ne

mo`e dobiti jezi`kim ili drugim tuma~enjem.Protivre~nost u samoj normi i protivre~nost izme|u dve ili vi{e normi.

– Izvla~enje iz norme onog zna~enja koje se ne mo`e dobiti jezi`kim ili drugim tuma~enjem.

• Prosta primena osnovnog logi`kog na~ela istovetnosti (principa identiteta). Zna~enje koje se ovim tuma~enje izvla~I iz norme potpuno je pouzdano utvr|eno kao I ono koje se dobija jezi~kim tuma~enjem. Njime se dato jezi~ko zna~enje pro{iruje i na predmete koji nisu neposredno sadr`ani u samom iskazu.

• Zna~enje norme se izvodi pomo}u mnogo slo`enijih zaklju~ivanja na osnovu izvesnih pravila koja je te{ko nazvati logi~kim u strogom smislu re~I I koja nisu sadr`ana u samom pravu, ve} ih stvara sam tuma~.

“Zabranjeno je i}I desnom stranom ulice”. Logi~kim tuma~enjem utvr|ujemo da je dopu{teno i}I levom stranom ulice.

Neophodan oprez pri upotebi ove vrste tuma~enja. Da li je zna~enje utvr|eno ovim tuma~enjem pravo zna~enje pravne norme mo`emo utvrditi tek posle tuma~enja i drugim sredstvima tuma~enja.

• Sistematsko tuma~enje Sistematsko tuma~enje je utvr|ivanje zna~enja pravne

norme pomo}u veze izme|u nje i svih ostalih normi koje ~ine pravni sistem. Dve osnovne vrste sistematskog tuma~enja:

• Ono koje se vr{i pomo}u mesta koje norma zauzima,• Ono koje se vr{i pomo}u smisaonog povezivanja

normi. Raspore|ivanje normi u pojedine delove jednog akta i

davanje naslova ovim delovima ima za cilj da bli`e odredi njihovo zna~enje. Od mesta norme u odnosnom delu akta zavisi i njeno zna~enje. Sistematika, naro~ito naslovi pojedinih delova akta, ne ~ine sami po sebi nikakve pravne norme, koje bi po svojoj obaveznoj snazi bile jednake pravnim normama. Njih treba shvatiti kao pomo}na sredstva.

Ni`a norma po obimu ne sme ne sme protivre~iti vi{oj normi, koju konkretizuje. Pomo}u zna~enja op{tije norme odre|uje i zna~enje manje op{te. Op{tija norma samo postavlja okvire, granice zna~enja manje op{te norme.

Na~ela su op{te pravne norme koje vr{e odre|en uticaj na tuma~enje ni`ih pravnih normi.

• Istorijsko tuma~enjeIstorijsko tuma~enje tuma~i norme

pomo}u dru{tvenih okolnosti. Ovim tuma~enjem se istra`uju okolnosti koje uti~u na odre|ivanje cilja norme istorijskim metodama.

Istorijsko tuma~enje ispitujeOp{te dru{tveno stanje koje je prethodilo

normi,Pripremne radove na dono{enju normi,

postupak dono{enja, predloge I njihove promene, diskusije, i sl,

Promene u samoj normi tokom njenog trajanja i uzroke koji su ih izazvali.

• Ciljno (teleolo{ko) tuma~enjeCiljnim tuma~enjem se re{ava koje je od

mogu}ih zna~enja (zna~enja utvr|enih drugim sredstvima tuma~enja) pravne norme njeno pravo zna~enje.

Cilj norme je ostvarenje odre|enog uticaja na dru{tvo, koji je koristan.

Odre|ivanje cilja norme.

Analogija• Analogija odn. tuma~enje po sli~nosti je osnovni na~in tuma~enja

pomo}u koga se popunjavaju pravne praznine. • Analogija zna~i da se na jedan slu~aj koji nije regulisan

op{tom pravnom normom primenjuje pravna norma koja je predvi|ena za neki drugi slu~aj, koji je sa njim sli~an, i to upravo na osnovu te sli~nosti.

• Analogija je me{ovit, induktivno-deduktivan zaklju~ak, koji nam omogu}ava da na osnovu zajedni~kih poznatih obele`ja dva slu~aja i poznatih obele`ja za koja znamo da u jednom slu~aju proisti~u iz zajedni~kih obele`ja, zaklju~imo da takva ista obele`ja postoje i u drugom slu~aju, iako nam ovo niije poznato.

• Ta~nost analogije zavisi od ta~nosti premise deduktivnog zaklju~ka, tj. Od ta~nosti induktivnog dela.

• Bitna ta~ka pri primeni analogije je utvr|ivanje odgovaraju}eg dru{tvenog interesa koji se {titi normom koja treba da bude primenjena analogijom, utvr|ivanje tzv. zakonskog razloga (ratio legis), razloga zbog koga je ta norma doneta. Ovo se posti`e ciljnim tuma~enjem. Pomo}u analogije posebna pravna norma koja se odnosi na jedan slu~aj pro[iruje se I na drugi, zato {to I u jednom I u drugom slu~aju postojiisti zakonski razlog, odn. Isti interes koji treba za{tititi.

• Zakonska (analogia legis) i pravna (analogia iuris) analogija.

Razlog suprotnosti – Argumentum a contrario

• Razlog suprotnosti slu`i da se pravne praznine popunjavaju na na~in koji je suprotan analogiji.

• Prema razlogu suprotnosti se za sve slu~ajeve koje neka norma ne obuhvataprimenjuje norma koja joj je sli~na.

• Pri zaklju~ivanju na osnovu zakona suprotnosti polazni stav je da je jedna norma propisana za jedan slu~aj na osnovu svih njegovih sastavnih obele`ja- zakonski razlog nije samo jedno ili nekoliko obele`ja slu~aja ve} sva obele`ja u celini. Po{to se takav slu~aj nesumnjivo razlikuje od slu~aja koji predstavlja prazninu, to se na njega i ne mo`e primeniti norma koja je propisana za druk`iji slu~aj, ve} njoj suprotna norma.

• Argumetum a cotrario kao na~in zaklju~ivanja koji se primenjuje kada postoji jedna op{ta i jedna posebnija norma, koja predstavlja izuzuetak u odnosu na op{tiju. Tada se za sve slu~ajeve koji nisu obuhva}eni posebnijomnormom na osnovu razloga suprotnosti smatra da potpadaju pod op{tu normu.

Usko tuma~enje izuzetakaExceptiones non sunt

extendendae• Izuzetak u pravu treba usko tuma~iti.• Ako je jedna norma izuzuetak u odnosu na

neku drugu, op{tiju normu, onda se ona mora usko tuma~iti, tj. mora se kao njen pravi smisao uzeti onaj naju`i smisao.

• Izuzetak je posebna norma u odnosu na op{tiju koja ima suprotan sadr`aj od ove.

Popunjavanje pravnih praznina op{tim na~elima

• Op{ta na~ela su pravne norme koje obuhvataju veoma veliki broj konkretnih slu~ajeva, tako da slu`e kao osnov za nastanak mnogobrojnih konkretnih normi koje ove slu~ajeve podrobnije reguli{u. – Na~elo da svaka {teta treba da se nadoknadi;

na~elo da ugovori moraju savesno da se izvr{avaju.

– U izvesnim slu~ajevima na~elo ne mora biti razra|eno konkretnom normom. Takve praznine se popunjavaju op{tim pravnim na~elima. Prividna praznina ?

Upore|ivanje jezi~kog i pravog zna~enja

• Tuma~ je vezan jezi~kim zna~enjem norme i pravo zna~enje norme mo`e biti samo jedno od njenih jezi~kih zna~enja. Pravo zna~enje norme ne mo`e biti neko zna~enje koje nije jezi~ko zna~enje. Zahtev pravne sigurnosti, zakonitosti i jednakosti pred pravom.

• Ispravljanje norme s jasnim zna~enjem u slu~aju oma{ke– S objektivnog gledi{ta oma{ka postoji kad nijedan

prose~an ~ovek, koji bi stvarao normu ne bi ovu formulisao tako kako je formulisao, jer bi time o~igledno u~inio nemogu}om njenu primenu ili tako te{ko o{tetiointeres koji ina~e pravo normalno {titi, da bi to bilo potpuno neprihvatljivo.

– Vozila se u gradu moraju kretati najmanjom brzinom od 3000 km na sat. Za kra|u kradljivac mo`e biti osu|en kaznom zatvora od 300 godina.

– Oma{ku treba razlikovati od nesavr{enosti norme. Kod nesavr{enosti norme tvorac norme stvara nesavr{enu normu kad ho}e da ona bude takva kakva je, a ona kao takva nije savr{ena. Nesavr{enost norme se ne ispravlja.

– Utvr|ivanje oma{ke spada u tuma~enje, a njeno ispravljanje u stvaranje prava.

– Oma{ka je samo ona koja se nalazi u originalnom tekstu norme.

• Ispravljanje norme u slu~aju pravne praznine– Pitanje da li postoji pravna praznina ili je re~ o

odnosima koji ne treba da budu regulisani pravom. – Doti~an deo prava slu`I kao bitan oslonac za

popunjavanje pravne praznine. Taj deo prava pru`a ono pravo zna~enje koje je jedno od njegovih mogu}ih zna~enja ukoliko se pove`e sa zna~enjem celokupnog prava.

• Ispravljanje besmislenih normi– Besmislenost kao rezultat oma{ke.– Besmislena norma se smatra nepostoje}om, a na slu~aj

koji ona reguli{e se primenjuju pravila o pravnoj praznini. – Me|usobno protivre~ne norme: ni jedna od njih ne postoji,

ili se uzima da jedna od njih postoji I va`i. Izbor zavisi od ocene va`nosti odgovaraju}ih interesa u sukobu.

– Besmislena norma nema jezi~ko zna~enje, pa tako nema ni pravo zna~enje, jer pravo zna~enje mo`e biti samo jedno od jezi~kih zna~enja.

• Ispravljanje neodre|enih normi– Neodre|ena norma je ona koja ima vi{e mogu}ih jezi~kih

zna~enja, pa je njeno pravo zna~enje jedno od njih. – Podela zna~enja po obimu na srednja, uska i {iroka.

Srednje zna~enje (normalno, bukavalno) je ono zna~enje koje obuhvata one subjekte koji se normalno, prose~no obuhvataju doti~nim zna~enjem, tj. koje je prvo i naj~e{}e shodno zakoniku zna~enja.