Profesor: Radili:

Ljubica Lalić Daša Radosavljević

Aleksa Belošević

Petar Mitrović

Beograd, jun 2012

Evolucija: činjenica i teorija evolucija kao činjenica(“ono što se dogadja”): svi

živi organizmi se neprestano menjaju, iz generacije u generaciju

evolucija kao teorija(“zašto se dogadja?”): model koji najbolje objašnjava činjenicu evolucije, i daje predvidjanja kako će se ona odvijati u budućnosti

teorija u nauci NIJE isto što i hipoteza(pretpostavka)

teorija je objašnjenje koje je empirijski podržano

Darvin i njegova otkrića 1831. Darvin putuje na Galapagos

zapanjuje ga raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta koji tamo pronalazi, i zaokupljen je pitanjem kako su tamo dospele

Darvinove zebe: pronalazi 14 vrsta zeba za koje pretpostavlja da su sve nastale od jedne početne vrste, koja je nekako dospela sa kopna

u naredne dve decenije je nastavio da sakuplja i obradjuje podatke, formulišući svoju teoriju

Darvin i njegova otkrića 1859. izdaje svoje najpoznatije delo Poreklo vrsta, gde

iznosi nekoliko revolucionarnih ideja: jedinke u okviru populacije se medjusobno

razlikuju(postoje varijacije)

varijacije se prenose na sledeće generacije(nasledjivanje)

ukoliko postoji veći broj potomaka od onog koji biotop(stanište) može da podrži, javlja se borba zaresurse, potrebnih za preživljavanje

organizmi najbolje prilagodjeni na date uslove imaju najviše izgleda da prežive i ostave potomstvo( survival ofthe fittest)

Savremena teorija evolucije –Neodarvinistička sinteza

nastaje izmedju 1936. i 1947. godine

predstavlja sintezu Darvinove teorije sa saznanjima iz drugih oblasti biologije, pre svega genetike, koja su Darvinu bila nepoznata

nova saznanja: pored prirodne selekcije, danas je poznato još nekoliko

bitnih evolucionih mehanizama( mutacije, genetički drift)

karakteristike koje se nasledjuju se prenose u obliku gena, a varijabilnost je posledica postojanja više alela

nastanak novih vrsta(specijacija) se dešava usled velikog broja malih promena

MUTACIJE slučajne promene u genetskom materijalu, koje nastaju

prilikom procesa replikacije DNK, i, zajedno sa rekombinacijama, uzrokuju raznovrsnost

Po jedinku, odnosno njeno preživljavanje, mogu imati tri efekta: neutralan: promene se prenose na sledeću generaciju, ali nemaju nikakav uticaj na preživljavanje

negativan: ovakve jedinke ne prežive dugo i ne ostavljaju potomstvo, te su njihovi geni eliminisani iz procesa evolucije

pozitivan: jedinkama koje ih nose daju prednost u odnosu na druge članove populacije, i samim tim postoji jak selektivni pritisak da se one prošire u okviru populacije

GENETIČKI(ALELSKI)DRIFT predstavlja promenu u učestalosti genskih alela u

okviru populacije

može dovesti do potpunog nestanka alela nekog gena, i samim tim bitno uticati na raznovrsnost

najviše utiče na male, izolovane populacije, i time još više ugrožava njihovo opstajanje, za koju je raznovrsnost jako bitan faktor

što je više alela, efekat genetičkog drifta je slabiji

SPECIJACIJA predstavlja proces nastanka novih vrsta

o dve različite vrste govorimo kada ne mogu da se razmnožavaju medju sobom

specijacija se dogadja usled akumulacije mikroevolutivnih promena, tj. promena u okviru vrste

kada nastaju dve vrste govorimo o makroevolutivnim promenama, tj. promenama izvan granica vrste

makroevolucija = mikroevolucija na velikoj vremenskoj skali

Alopatrička specijacija: do nastanka nove vrste dolazi usled geografske barijere, koja dve grupe sprečava da se medjusobno razmnožavaju, dok se s vremenom razlike medju njima sve više povećavaju, te razmnožavanje nije moguće.

sSimpatrička specijacija: nova vrsta nastaje usled prestanka protoka gena izmedju jedinki koje naseljavaju istu teritoriju, što može biti izazvano različitim faktorima.

LITERATURA en.wikipedia.org

teorijaevolucije.com

talkorigins.org

evolution.berkeley.edu

Biologija za 3. razred gimnazije društveno – jezičkog smera

Priroda, ilustrovana enciklopedija, Beograd 1982