Teorija i metodika sportskog treninga€¦ · TEORIJA I METODIKA SPORTSKOG TRENINGA 3 Dr Toplica Stojanović, Dr Proko Dragosavljević, Dr Radomir Kostić TEORIJA I METODIKA SPORTSKOG

TEORIJA I METODIKA SPORTSKOG TRENINGA

1


2

UNIVERZITET U BANJOJ LUCIUNIVERZITET U BANJOJ LUCIUNIVERZITET U BANJOJ LUCIUNIVERZITET U BANJOJ LUCI FAKULTET FIZIČKOG VASPITANJA I SPORTA


3

Dr Toplica Stojanović, Dr Proko Dragosavljević, Dr Radomir Kostić

TEORIJA I METODIKA SPORTSKOG TEORIJA I METODIKA SPORTSKOG TEORIJA I METODIKA SPORTSKOG TEORIJA I METODIKA SPORTSKOG TRENINGATRENINGATRENINGATRENINGA

UdžbenikUdžbenikUdžbenikUdžbenik

2. dopunjeno i prerađeno izdanje

Banja Luka, 2009.


4

SADRŽAJ

UVOD .......................................................................................... 9

I DEO - TEORIJA SPORTSKOG TRENINGA ................................ 15

SPORTSKI NAČIN ŽIVOTA U SISTEMU SPORTA .............................. 17

FENOMEN ŽIVOTA I KRETANJA (ANTROPOMOTORIKE) .................................... 19

PRIRODNI FAKTORI ...................................................................................... 19

IGRA ............................................................................................................ 21

OBRAZOVANJE SPORTSKIH SUBJEKATA .......................................................... 21

VASPITANJE ................................................................................................. 21

SPORT ......................................................................................................... 22

SADRŽAJI SPORTSKOG TRENINGA ................................................................. 22

INTERPRETACIJA TEORIJE SPORTSKOG TRENINGA ...................... 25

POJMOVI U TEORIJI SPORTSKOG TRENINGA .................................................. 27

MESTO TEORIJE SPORTSKOG TRENINGA U SISTEMU TEORIJE O LJUDSKOM FIZIČKOM SAMOKRETANJU I KRETANJU ......................................................... 28

OSNOVNI SADRŽAJI TEORIJE SPORTSKOG TRENINGA .................. 31

SPORTSKA STVARNOST I ČINJENICE .............................................................. 33

KVANTITATIVNE I KVALITATIVNE ČINJENICE SPORTSKOG TRENINGA .............. 33

SPORTSKA TRENIRANOST ............................................................................. 33

SPORTSKA FORMA ........................................................................................ 34

SELEKCIJA U SPORTU .................................................................................... 38

SPORTSKA OPTEREĆENJA .............................................................................. 39

ZAMOR I OPORAVAK SPORTISTA ................................................................... 41

PRETRENIRANOST ........................................................................................ 45

DOPING U SPORTU ....................................................................................... 47

SADRŽAJI TRENINGA .................................................................................... 48

ORGANIZACIJA TRENAŽNOG PROCESA ........................................................... 49

ZAKONITOSTI TRENAŽNOG PROCESA ............................................................. 50

PRINCIPI UČENJA ......................................................................................... 54

METODE TRENIRANJA FIZIČKIH SPOSOBNOSTI U SPORTU .............................. 56

TEHNOLOGIJA PRIMENA NAUČNOG ISTRAŽIVANJA U SPORTU ..... 63

NAUČNO SAZNANJE O FIZIČKIM AKTIVNOSTIMA U SPORTU............................. 65

OSNOVNE FUNKCIJE NAUČNIH SAZNANJA ...................................................... 65

PREDMET NAUČNOG ISTRAŽIVANJA ............................................................... 66

PROBLEM NAUČNOG ISTRAŽIVANJA ............................................................... 67

CILJ NAUČNOG ISTRAŽIVANJA ....................................................................... 67

METODE NAUČNOG ISTRAŽIVANJA ................................................................ 67

STVARNOST I ČINJENICE .............................................................................. 69

SPORTSKA TERMINOLOGIJA I POJMOVI ......................................................... 70

ZAKONI ........................................................................................................ 71

TEORIJA ....................................................................................................... 71

NAUČNI SISTEM ZNANJA U SPORTU .............................................................. 72

KOMPONENTE SISTEMA NAUČNOG ISTRAŽIVANJA U SPORTU .......................... 73


5

SADRŽAJI KOMPONENATA NAUČNOG ISTRAŽIVANJA ....................................... 73

NAUČNA INFORMACIJA ................................................................................. 76

VALORIZACIJA (VREDNOVANJE) SPORTA ........................................................ 81

PROJEKAT ZA NAUČNO ISTRAŽIVANJE ........................................................... 83

ORIJENTACIJA, SELEKCIJA I MODELI SPORTISTA ......................... 87

ORIJENTACIJA .............................................................................................. 89

SELEKCIJA .................................................................................................... 89

DIJAGNOSTICIRANJE I DIJAGNOSTIČKE PROCEDURE ..................................... 101

SPORTSKI TALENAT I GENIJALNOST ............................................................. 115

MODELIRANJE ............................................................................................. 115

SELEKTOR ................................................................................................... 119

TRENER ...................................................................................................... 119

SPORTSKI TIM ............................................................................................. 125

TAKMIČENJE U SPORTU................................................................. 131

TAKMIČENJE ............................................................................................... 133

CILJEVI TAKMIČENJA ................................................................................... 133

SPORTSKA POBEDA I SPORTSKO DELO ......................................................... 134

POBEDA I NAGRADE ................................................................................... 134

ŠKOLSKA TAKMIČENJA ................................................................................. 135

REKREATIVNA TAKMIČENJA.......................................................................... 135

SPORTSKA TAKMIČENJA ............................................................................... 136

TAKMIČENJE PROFESIONALNIH TIMOVA ....................................................... 137

ORGANIZOVANOST TAKMIČENJA .................................................................. 137

ZVANIČNA SPORTSKA PRAVILA ..................................................................... 139

PROPOZICIJE TAKMIČENJA ........................................................................... 139

PROTOKOL ZA UTAKMICE ............................................................................. 139

SISTEMI TAKMIČENJA .................................................................................. 140

SPORTSKI TAKMIČARSKI KALENDAR ............................................................. 140

II DEO - METODIKA SPORTSKOG TRENINGA ......................... 143

DIDAKTIČKO-METODIČKE OSNOVE TRENIRANJA ........................ 145

VASPITANJE I OBRAZOVANJE SPORTISTA...................................................... 147

GENERALNI ANTROPOMOTORIČKI PROJEKT (GAP) ......................................... 148

TEORIJSKE I PRAKTIČNE OSNOVE ANTROPOMOTORIČKOG UČENJA (TRENIRANJA) ............................................................................................. 151

TEORIJSKO-PRAKTIČNI MODEL ANTROPOMOTORIČKOG UČENJA (TRENIRANJA) ............................................................................................. 152

VASPITNO-OBRAZOVNI SADRŽAJI SPORTSKOG TRENINGA ............................. 157

METODIKA TRENINGA SNAGE ....................................................... 169

POJAM SNAGE ............................................................................................. 171

VELIČINA OPTEREĆENJA U TRENINGU SNAGE ZA SPORTISTE ......................... 174

METODE ZA TRENIRANJE SNAGE .................................................................. 175

PLANIRANJE TRENINGA SNAGE..................................................................... 175

KRUŽNI TRENING – TRENIRANJE IZDRŽLJIVOSTI U SNAZI ............................. 177

PROBLEMI TRENINGA SNAGE U MEZOCIKLUSIMA .......................................... 177

VEŽBE SNAGE .............................................................................................. 179

DOPUNSKE VEŽBE SNAGE ............................................................................. 181

TRENIRANJE SNAGE SA DODATNIM OPTEREĆENJEM ..................................... 184


6

TOPOGRAFIJA VEŽBI SNAGE ........................................................................ 187

STREČING .................................................................................................. 194

METODIKA TRENINGA BRZINE ..................................................... 201

POJAM BRZINE ........................................................................................... 203

TRENIRANJE BAZIČNE BRZINE ..................................................................... 204

TRENIRANJE SPECIFIČNE BRZINE ................................................................ 204

METODIKA TRENINGA POKRETLJIVOSTI (FLEKSIBILNOSTI) ...... 209

POJAM POKRETLJIVOSTI I METODE TRENINGA (FLEKSIBILNOSTI) ................. 211

METODE ZA RAZVOJ POKRETLJIVOSTI ......................................................... 212

METODIKA TRENINGA KOORDINACIONIH SPOSOBNOSTI .......... 215

POJAM KOORDINACIJE ................................................................................ 217

PRINCIPI U TRENINGU KOORDINACIJE ......................................................... 220

SREDSTVA ZA TRENING KOORDINACIJE ....................................................... 220

METODE U TRENINGU KOORDINACIJE ......................................................... 221

ETAPE U RAZVOJU KOORDINACIONIH SPOSOBNOSTI .................................... 222

METODIKA TRENINGA IZDRŽLJIVOSTI ....................................... 225

OSNOVNI POJMOVI ..................................................................................... 227

FAKTORI RAZVOJA IZDRŽLJIVOSTI .............................................................. 228

BAZIČNA IZDRŽLJIVOST – AEROBNA IZDRŽLJIVOST ...................................... 229

SPECIFIČNA IZDRŽLJIVOST ......................................................................... 231

SKAKAČKA IZDRŽLJIVOST ............................................................................ 235

SPECIFIČNA BRZINSKA IZDRŽLJIVOST ......................................................... 236

METODIKA TRENINGA IZDRŽLJIVOSTI U KOORDINACIJI ........... 239

OSNOVNI POJMOVI ..................................................................................... 241

METODIKA TRENINGA IZDRŽLJIVOSTI U VOĐENJU SPORTSKE BORBE ........................................................................................... 243

OSNOVNI POJMOVI ..................................................................................... 245

METODIKA PSIHIČKOG TRENINGA ............................................... 247

ZNAČAJ PSIHIČKOG TRENINGA ................................................................... 249

OSNOVNE STRUKTURE PSIHE ...................................................................... 250

PRINCIPI PSIHIČKOG TRENIRANJA ............................................................... 251

SREDSTVA PSIHIČKOG TRENIRANJA ............................................................ 252

METODE PSIHIČKOG TRENIRANJA ............................................................... 252

PSIHIČKA KONDICIJA .................................................................................. 253

AKTIVITET I TREMA .................................................................................... 255

SPORTSKI STRES ........................................................................................ 256

PSIHIČKE KARAKTERISTIKE TRENAŽNIH CIKLUSA ......................................... 260

SPORTSKA PSIHOLOŠKA TIPOLOGIJA I PSIHIČKI MODEL SPORTISTA ............. 267

PSIHIČKE KARAKTERISTKE NA UTAKMICI ..................................................... 268

NAJČEŠĆE PSIHIČKE KARAKTERISTIKE SPORTSKE UTAKMICE ........................ 273

FAKTORI KOJI POJAČAVAJU KORISNOST PSIHIČKOG TRENINGA .................... 276

PLANIRANJE SPORTSKOG TRENINGA ........................................... 283

OSNOVNI POJMOVI ..................................................................................... 285

PLANIRANJE ............................................................................................... 285


7

PERIODIZACIJA CIKLUSA I SADRŽAJA ........................................................... 287

TEORIJSKA I PRAKTIČNA ZNANJA ZA PLANIRANJE TRENIRANJA U MIKROCIKLUSU ........................................................................................... 300

PLAN ZA JEDAN DAN .................................................................................... 303

PLAN JEDNOG TRENINGA ............................................................................. 306

PLAN ZA UTAKMICU ..................................................................................... 309

DELOVANJE FAKTORA IZ OKRUŽENJA ........................................................... 310

KONTROLA EFEKATA TRENIRANJA ................................................................ 313

SPORTSKA DOKUMENTACIJA ........................................................................ 316

METODIKA ZAGREVANJE SPORTISTA ZA SPORTSKE FIZIČKE AKTIVNOSTI .................................................................................. 321

SPECIFIČNOSTI METODIKE TRENIRANJA MLADIH ...................... 327

LITERATURA ........................................................................... 335

BELEŠKE O AUTORIMA ........................................................... 339


209

POGLAVLJE 4

METODIKA TRENINGA POKRETLJIVOSTI (FLEKSIBILNOSTI)

Ključni termini ......................................

Metodika fleksibilnosti, fleksibilnost, aktivna fleksibilnost, pasivna fleksibilnost, optimalna sportska pokretljivost, metode treniranja pokretljivosti, kontrola

fleksibilnosti

Podnaslovi ......................................

Pojam pokretljivosti (fleksibilnosti) Metode za razvoj pokretljivosti

Ciljevi poglavlja

...................................... 1. Obezbediti odgovarajuća znanja o specifičnosti metodike treniranja

pokretljivosti (fleksibilnosti). 2. Istaknuti osnovne karakteristike metoda i metodičkog postupka za razvoj

pokretljivosti


210


211

POJAM POKRETLJIVOSTI I METODE TRENINGA (FLEKSIBILNOSTI)

Pokretljivost je individualna sposobnost da se u zglobovima izvedu pokreti sa željenom amplitudom. Osnovno obeležje pokretljivosti je veličina rastojanja između dva položaja delova tela koji se pokreću u jednom ili u nizu zglobova. Uobičajena je podela pokretljivosti na aktivnu i pasivnu. Aktivnu pokretljivost omogućavaju mišići koji pokreću delove tela, a pasivna pokretljivost se postiže pod dejstvom spoljašnjih sila (pritisak drugog sportista, trenera itd.).

Metodika za razvoj pokretljivosti je specijalni deo sportske metodike treniranja koja obuhvata znanja, umenja, navike i iskustva o metodičkom postupku za razvijanje pokretljivosti. Metodika posebno proučava vežbe pokretljivosti (metodička sredstva), zakonitosti, metode, principe, organizaciju treniranja, kontrolu, telesnu konstituciji, delovanje faktora iz okruženja i naučnu informaciju.

U metodici za razvoj pokretljivost usklađuju se delovanja mnogih faktora iz unutrašnje i spoljašnje sredine.

Najvažniji unutrašnji faktori su čvrstina i elastičnost tkiva koja obuhvataju zglob, godine starosti, stanje i funkcija CNS-a. Od spoljašnjih faktora treba da se istaknu prethodno zagrevanje, temperatura i doba dana, prostorija u kojoj se vežba itd. U tehnici pokretljivost se ispoljava u antropomotoričkom sklopu sa mišićnom silom, brzinom, a naročito s tehnikom.

Sportska pokretljivost

Za sportistu je značajna aktivna pokretljivost u zglobovima šake, lakta, ramena, kičmenog stuba, kukova, kolena i skočnih zglobova. U svakom zglobu mora da se postigne optimalna sportska pokretljivost, čija se veličina izražava veličinom ugla, koja je manja kod pasivne, a veća od normalne pokretljivosti.

Vežbe

Tab. 12. Kontrolni testovi i norme za brzinu treniraniranih seniora i seniorki – odbojkaša

Naziv testa Seniori (s) Seniorke (s) Japan test 16-19 (10x4.5 m) 18-22 (10x3.0 m) Trčanje 9-3-6-3-9 7-8 8-9 30 m - visoki start 4.0-4.5 4.8-5.3 30 m leteći start 3.8-4.5 4.5-5.0 "Jelka" 22-25 23-28


212

Sl. 15

Sl. 16

Sl. 17

Sl. 18

Sl. 19

Sl. 20

Sl. 21

Vežbe istezanja su osnovno sredstvo za razvoj pokretljivosti (Sl. 15 - 21). Ove vežbe se koriste i u mnogim sportovima. Sportisti vežbaju pokretljivost individualno, uz pomoć partnera, sa spravama i na spravama, sa malim spoljašnjim opterećenjem itd. U suštini izbor vežbi zavisi od toga koliko je ona sadržana u sportskim tehnikama.

METODE ZA RAZVOJ POKRETLJIVOSTI

1. Metoda pasivne pokretljivosti je osnovna metoda u kojoj dominira spoljašnja, dozirana sila, kojom se povećava istegljivost zglobnih struktura.

2. Metoda aktivne pokretljivosti – odlikuje se aktivnim delovanjem mišića koji pokreću zglob.

3. Kombinovana metoda (strečing) – ova metoda koristi fiziološki mehanizam, da se zategnuti mišić opušta i isteže posle statičkog naprezanja. Naprezanje mišića traje 10-30 s, opuštanje 2-3 s, a istezanje 10-30 s. U praksi se koristi nekoliko varijanti strečinga:

- statički strečing – sadrži statičko istezanje grupe mišića; - kontrakcija sa relaksiranim antagonistima i - kontrakcija agonista sa koncentričnom kontrakcijom antagonista.

4. Metoda tehnike – je metoda vežbanja tehnike sa povećanim amplitudama pokreta u zglobovima.

Metodička uputstva: - pre vežbanja potrebno je prethodno zagrevanje i razgibavanje;


213

- bazična pokretljivost je osnova za razvoj sportske pokretljivosti; - kompleks vežbi istezanja se sastoji od 10 do 12 vežbi, a broj serija je 2-3; - veličina amplituda zavisi od: perioda pripreme (veća pokretljivost u

pripremnom periodu), strukture i funkcije zgloba; - efikasnija su kraća i češća vežbanja u nedeljnom ciklusu (4-5 puta); - uvek postaviti konkretan cilj (dotaknuti oznaku – dodirnuti vrhove stopala

itd.); - prekinuti vežbu kod pojave bola i - obezbediti uslove za pojavu pozitivnih emocionalnih stanja. Pokretljivost se razvija etapno. Praksa je istakla najmanje tri etape (Tab. 13).

Rezime - Metodika za razvoj pokretljivosti je specijalni deo sportske metodike treniranja koja obuhvata znanja, umenja, navike i iskustva o metodičkom postupku za razvijanje pokretljivosti, vežbe pokretljivosti (metodička sredstva), zakonitosti metode, principe, organizaciju treniranja, kontrolu, telesnu konstituciji, delovanje faktora iz okruženja i naučnu informaciju. - Pokretljivost se tiče pokretnih zglobova i razlikuje se aktivna, pasivna i sportska (optimalna) pokretljivost. - U praksi kao posebne metode su uobičajene: metoda pasivne pokretljivosti, metoda aktivne pokretljivosti, kombinovana metoda (strečing) i metoda tehnike Studijska pitanja: 1. Koji su osnovni sadržaji metodike treniranja fleksibilnosti? 2. Koji su osnovni oblici pokretljivosti (fleksibilnosti)? 3. Koje su metode za razvoj pokretljivosti?

Tab. 13. Etape u razvoju pokretljivosti

Etapa i cilj Vežbe Metode Kontrolni testovi Razvoj bazične pokretljivosti

Pasivne i aktivne vežbe

Metode aktivne i pasivne pokretljivosti i sportski strečing

1. Duboki pretklon na klupici,

2. Iskret s palicom, 3. Špagat.

Razvoj sportske pokretljivosti

Sportske strečing vežbe

Održavanje takmičarske pokretljivosti

Sportske tehnike i strečing


215

POGLAVLJE 5

METODIKA TRENINGA KOORDINACIONIH SPOSOBNOSTI

Ključni termini .........................................

Koordinacione sposobnosti, CNS, analizatori, motoričke predstave, povezivanje, ravnoteža, orijentacija, diferencijacija, reakcija, preobražavanje, ritam.

Podnaslovi .........................................

Pojam koordinacije Principi u treningu koordinacije Sredstva za trening koordinacije Metode u treningu koordinacije

Etape u razvoju koordinacionih sposobnosti

Ciljevi poglavlja .........................................

1. Ukazati na bitne sadržaje metodike treniranja koordinacije u fizičkim aktivnostima sportista.

2. Istaknuti osnovne komponente koordinacionih sposobnosti. 3. Ukazati na značaj sredstava (vežbi), principa, metoda, faze treniranja

koordinacionih sposobnosti. 4. Ukazati na zbačaj kontrole razvoja i treniranosti koordinacijskih sposobnosti.


216


217

POJAM KOORDINACIJE

Koordinaciona sposobnost (koordinacija) (eng. Coordination) je individualna sposobnost da se sportske tehnike, antropomotoričke, umne, psihičke karakteristike i druge sposobnosti, efikasno povežu u sportski sklop sposobnosti, koji je tipičan za kretanjeu sportu.

Metodika razvoja koordinacije je usmereno i planirano treniranje sa ciljem: 1. da sportista brzo, pravilno i ekonomično reaguje i pri tom koristi sportske

sadržaje u novonastaloj situaciji u sportskoj borbi ili na treningu i 2. da razvija bazičnu i sportistku koordinaciju. Pojam koordinacija odnosi se na sklop koji obuhvata veliki broj specifičnih

sposobnosti. Prema nekim autorima, broj konstitutivnih sposobnosti kreće se do 18. Jedna od često korišćenih klasifikacija je ona koju je sačinio Blume (1983) u kojoj se izdvaja: povezivanje, orijentacija, diferencijacija, ravnoteža, reakcija, prilagođavanje i ritmika.

Prirodne osnove koordinacije su genetske predispozicije koje se izražavaju telesnim i fiziološkim pretpostavkama. U prvom redu ističu se:

- funkcija CNS-a (snaga, uravnoteženost, dinamičnost i labilnost), - osetljivost analizatora (vid, sluh, kinestezija itd.) i - funkcionisanje drugog signalnog sistema (stvaranje predstava). Koordinacione sposobnosti se razvijaju (nisu samo preduslov za razvoj

sportista, već postaju i rezultat treniranja). Prema tome, one imaju dvostrano značenje, s jedne strane su speciifična koordinaciona znanja, umenja i navike, a s druge strane su sposobnosti koje omogućavaju uspešnost treniranja. Najefikasniji uzrasni period za razvoj koordinacije je od 8 do 12 godina starosti. Koordinaciju treba razlikovati od sportske okretnosti. Naime, pod okretnošću treba podrazumevati koordinacionu sposobnost brzog i svrsishodnog rešavanja nekog antropomotoričkog zadatka, npr. okretnost driblingu, prijemu palice kod štafetnog trčanja, prelazka preko letvice u skoku uvis itd. U sportu se razlikuju: bazična (opšta, generalna) i sportska koordinacija.

Bazične koordinacione sposobnosti su značajne za početnike. Međutim, sportsko usavršavanje sportista zahteva da se one razviju u sportske. Među sportistima se razvijaju specifične vrste koordinacije, pa se po njima razlikuju izvrsni smečeri, dizači, blokeri, primači servisa itd.

Metodika treniranja koordinacije je specijalna forma metodike sportskog treninga koja proučava zakonotosti, sredstva (koordinacione vežbe) metode,


218

principe, organizaciju, činioce okruženja, unutrašnje faktore koji doprinose razvoju, održavanje i sticanje iskustva u treniranju koordinacionih spososbnosti.

Analiza koordinacionog sklopa

Kordinacija je sklop od niza specijalnih sposobnosti koje su genetski uslovljene i po funkciji samostalne. Kao takve one se odlikuju malom mogućnošću za međusobne transfere.

� Povezivanje je sposobnost da se pojedini pokreti delova tela, pojedine faze pokreta povezuju u jednu jedinstvenu sportistaku tehniku, kojom se rešava konkretan taktički zadatak, npr. povezivanje pokreta ruku i glave pri podbacivanju lopte za serviranje. Sportske tehnike s loptom su bogate varijantama, pa se ovom sposobnošću svrsishodno povezuju pokreti u uvek novim situacijama.

� Orijentacija je psihički proces kojim se sportista fizički orijentiše u prostoru i vremenu u odnosu na značajne orijentacione tačke i akcije (na mehaničke elemente sporta). Osnovne orijentacione tačke (orijentiri) su mreža, linije, zone, trajektorija leta lopte, akcije protivnika (u napadu i odbrani) i akcije saigrača. Orijentacija se bazira na brzoj selekciji primljenih informacija i donošenju odluka o zauzimanju određene pozicije prema orijentacionim tačkama.

� Diferencijacija je sposobnost koja se zasniva na psihičkom procesu, za “finu” usaglašenost strukturnih elemenata jedne tehnike, pri čemu se postiže visok stepen tačnosti i ekonomičnosti akcije. U praksi se označava kao “osećaj” za: loptu, za vreme ili prostor itd. Prirodna osnova je u regulacionim mehanizmima kontrakcije i opuštanja mišića, bez nje se otežano može postići sportska sportska forma ili vrhunsko sportsko majstorstvo.

Za sportiste jeste od posebnog značaja sposobnost diferencijacije strukturnih elemenata tehnika, u kojima dominiraju pokreti jednom ili obema rukama. Za sportiste u sportskim igrama je bitna diferencijacija: dinamike delovanja mišića ruku (prstiju), prostorno-vremenskih parametara lopte, koja doleće, regulisanja delovanja mišića u ramenu, laktu, zglobovima šaka i prstiju. Za individualne sportove (skakači, gimnastika) bitna je diferencijacija položaja tela u odnosu na podlogu ili sprave.

Ravnoteža je sposobnost da se telo drži u ravnoteži, da sportista posle akcije, u kojoj je narušena ravnoteža, zauzme odgovarajući uravnotežen stav. Za sportista je značajno "osećanje" stava uz mrežu, stava u zaštiti smečera i blokera ili terena, jer ono predstavlja bitnu pretpostavku za individualnu


219

taktiku. Borba za loptu iznad mreže izaziva sportista da "oseća" ubrzanje tela pri skokovima, da “oseća” mrežu i da vešto doskoči posle komplikovanih akcija s loptom iznad mreže.

� Reakciona sposobnost je izražena brzom primenom sportskih tehnika na neki signal, iz spoljašnje ili unutrašnje sredine. Poruke se najčešće kodiraju u određene signale, koje sportisti primaju kao akustične, optičke ili kinestetičke informacije. Značajnu ulogu ima pravilno dekodiranje emitovanih signala, naročito ako potiču od protivnika, koji ima mogućnost da prikriva prave informacije i da uz njih emituje lažne. Poznata je uloga varki (finti) u sportskim igrama.

Za sportiste u sportskim igrama su značajne informacije o trajektoriji leta lopte, njenim parametrima za vreme leta, pošto se sve tehnike realizuju povezano sa trajektorijom leta lopte. Prema tome kako, kojom brzinom i oblikom trajektoriji lopta leti, razlikuju se sportske tehnike. Dok je lopta "u vazduhu" emituju se poruke od: protivnika, “od lopte”, od saigrača, svojih kinestetičkih oseta, iskustva itd. Reagovanje je uslovljeno prethodnim iskustvom, ali je i proizvod treniranja, učenja, igre itd.

� Povezivanje (preobražaj) je sposobnost da se u treniranju ili na takmičenju program postupaka prilagodi prema novonastaloj situaciji. Naravno, podrazumeva se, mogu se prilagođavati naučene situacije i aktivnosti i to u predvidljivim situacijama. Funkcija prvog i drugog signalnog sistema (brzina i tačnost opažanja) i prethodno iskustvo značajno utiču na razvoj ove sposobnosti. Povezivanje zavisi od sposobnosti orijentacije i brzine nervno-mišićne reakcije.

� Sposobnost za ritam ogleda se u izražavanju ritmičnih pokreta i kretanja, pri čemu se ističu dve osnovne karakteristike: (a) da se jedan oblik spoljašnjeg, zadatog, ritma uspešno antropomotorički reprodukuje i (2) da se postojeći, naučen, specifičan ritam aktivnosti ili pokreta svesno reprodukuje u sportskim akcijama, te je on za sport značajniji.

Ritmičnost se izgrađuje na osnovu zadatih ritmičkih nadražaja (najčešće akustičnih, optičkih i unutrašnjih). Nadražaji u formi signala u sportskoj tehnici se daju po utvrđenom redosledu. Sportista "poseduje" ritam, ako pravilno koristi prostor i vreme. U svakoj tehnici postoji određen, zadati, ritam u kome se, po određenoj sukcesivnosti, izvode stavovi, pokreti i kretanja (npr. u bacanju koplja: stav, zalet, izbačaj, doskok).

Izvesni oblici opažanja, praćenja i održavanja ritma primećuju se i u sportskoj borbi, npr. u košarci tim uspešno nada i postiže koševe. Zbog toga treneri biraju sportiste u postavi prema takvom načinu osećaja i


220

ispoljavanja ritma. Naročito je značajna sposobnost u održavanju i promeni ritma u sportskoj borbi. Ritmovi osvajanja poena, borbenih akcija, dobrih odbrana i drugih, značajni su elementi tima za pobedu u nadigravanju za poen, gol ili utakmicu.Kao i ostale sposobnosti, ritam ima veliki značaj u procesu obučavanja i povezan je sa mehanizmima za stvaranje i regulaciju energije, intelektualnim i drugim sposobnostima.

PRINCIPI U TRENINGU KOORDINACIJE

Treneri i sportisti treba da uvažavaju osnovne principe u treningu koordinacije: � tehnika vežbe mora biti perfektno izvođena; � maksimizirati zahteve za brzo i tačno izvršenje zadatka; � uvek vežbati prema konkretnom cilju: dotaći loptu, preskočiti prepreku itd. � odabirati vežbe prema uzrastu i stepenu sportskog majstorstva; � učiti nove vežbe, a u naučenoj vežbi promeniti makar jedan segment tehnike.

SREDSTVA ZA TRENING KOORDINACIJE

Osnovno sredstvo za razvoj koordinacionih sposobnosti je telesna vežba. Sportistima su neophodne netipične (Sl. 22 i 23) i tipične sportske koordinacione vežbe (Sl. 24).

Netipične vežbe razvijaju elemente bazične koordinacije. U tu svrhu koristi se širok spektar vežbi iz drugih sportova, posebni trenažeri za razvoj pojedinih

analizatora itd. Tipične sportske vežbe sadrže elemente sportskih tehnika.

Sigurno je da su tehnike u sportskoj borbi najbolje i najefikasnije sredstvo treniranja. Naglašavanjem pojedinih koordinacionih sposobnosti potencira se razvoj brzine reagovanja, npr. promenom brzine leta lopte koju sportista treba da “odigra”.

Sl. 22

Sl. 23

Sl. 24


221

METODE U TRENINGU KOORDINACIJE

� Metoda praktične vežbe. Kao osnovna metoda može se primenjivati u nekoliko varijanti: sintetičkoj, analitičkoj i kombinovanoj.

� Metoda dodatnih vežbi je metoda u kojoj se osnovnoj vežbi dodaju dodatna opterećenja u vidu reagovanja na drugačiju informaciju, npr. smečeru u odbojci posle smečiranja iznenada dobaciti loptu za odbranu.

� Metoda promene spoljašnih uslova je metoda u kojoj se značajno menjaju spoljašnji uslovi (veličina gola, veličina lopte, težina sprave itd.).

� Metoda varijacije elemenata pokreta u suštini predstavlja promenu elemenata pokreta i kretanja (veličina amplitude, stepen upotrebe snage, tempo pokreta u zamahu itd.).

� Metoda maksimalnog tempa je pogodna za razvoj reakcionih sposobnosti i zahteva visok stepen treniranosti.

� Metoda primene vežbi posle prethodnog opterećenja je metoda primene koordinacijskih vežbi u uslovima zamorenosti sportista (izdržljivost u koordinaciji), pa je zbog toga treba oprezno primenjivati.

� Metoda varijacije informacija je u suštini ubacivanje informacija iz drugih izvora, pomaže razvoju upravljačkih sposobnosti koje obuhvataju koordinacione sposobnosti.

� Metoda pomaganja. Usled složenih struktura i potrebe voljnih naprezanja, potrebna je neposredna pomoć trenera u vidu asistencije ili određivanja tempa, npr. izgovaranje ključnih reči u odgovarajućem trenutku sportske akcije.

� Metoda iznenađenja (metoda spremnosti) je metoda kojom se u toku vežbe sportisti dodaje neki nov zadatak. Na njega sportista prethodno nije upozoren, ali treba da zna da će ga biti.

� Metoda takmičenja se odlikuje primenom različitih oblika takmičenja, npr. štafete.

� Metoda specifičnih koordinacionih vežbi odlikuje se primenom takmičenja u koordinaciji. Ova metoda ima dve osnovne varijante:

- varijanta sukcesivnog ponavljanja iste vežbe (sukcesivni prijem dodate lopte, driblinga u seriji od 10 pokušaja, igranje nekoliko utakmica ili delova u seriji itd.) i

- varijanta sukcesivnog ponavljanja različitih vežbi (npr. hvatanje lopte u rukometu – dodavanje ili šut itd.).


222

ETAPE U RAZVOJU KOORDINACIONIH SPOSOBNOSTI

Osnovni faktori od kojih zavisi razvoj koordinacionih sposobnosti su faktori rasta, zrenja i osetljivosti uzrasnih faza na pojedine oblike vežbanja.

Tab. 14. Senzitivnost uzrasta za razvoj koordinacionih sposobnosti (Znakom “++” obeležene su godine u kojima se očekuje najveći prirast u razvoju koordinacionih sposobnosti. Grupisanje ovih znakova ukazuje na

trajanje senzitivnih perioda za razvoj neke sposobnosti (Prema: M. Szczepanik, 1988)).

Sposobnosti Godine

6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17

Povezivanje + ++ ++ ++ ++ + Ravnoteža + + ++ ++ + Diferencijacija + + + ++ ++ ++ ++ + + Reakcija + ++ ++ ++ + Orijentacija + + + + + + + ++ ++ ++ ++ Ritmičnost + + + ++ ++ ++ + + Preobražaj ++ ++ ++ + + +

Razvoj koordinacionih sposobnosti planira se u tri osnovne faze. Te faze odgovaraju razvoju sportske okretnosti. Merila za procenu razvijenosti okretnosti odgovaraju fazama u razvoju koordinacionih sposobnosti:

- prostorna tačnost u vežbi, - tačnost i brzina pokreta i kretanja i - tačnost i brzina pokreta i kretanja u izmenjenim uslovima (Farfelj, 1960).

Kontrola koordinacionih sposobnosti

Postoje specijalne metode za merenje komponenata koordinacje. Najbolje su laboratorijske metode koje se primenjuju u strogo kontrolisanim uslovima. Međutim, za praksu su lakše i efikasnije metode koje se primenjuju u salama i na igralištu. Svaka metoda odlikuje se specijalnim aparatima kao što su: dinamometrijske platforme, kinesteziometri, merači grešaka, pokazatelji tačnosti pogodaka, koordinaciometri, klupice za ravnotežu, klupice za duboki pretklon itd.

Različite metode su uobličene u testove za merenje koordinacije kao što su: koordinacija sa palicom, slalom sa tri medicinke i drugi, a koji su sastavni elementi baterije testova za merenje koordinacije, (npr. baterija testova za procenu koordinacionih sposobnosti, Hošek, 1976).


223

Tab. 15. Primeri vežbi za razvoj koordinacionih sposobnosti za odbojkaše

Sposobnost Opis vežbe Povezivanje

- Skok preko dugačke vijače i "upijač". - Skok preko niske prepone i prijem smeča dok je sportista u letu. - Prijem servisa i smeča u poziciji II. - Prijem smečirane lopte u poziciji V, smečiranje u poziciji IV, blok u poziciji III.

Ravnoteža

- Prelaz preko visoke grede sa okretima. - Stajanje na jednoj nozi na obrnutoj klupici za ravnotežu. - Održavanje ravnoteže na valjku. - Održavanje ravnoteže na poluvaljku i dizanje lopte. - Skokovi na elastičnom stolu. - Tri koluta napred i prelaz preko visoke grede.

Orijentacija

- Izbacivanje lopte uvis, kolut i hvatanje lopte u stavu za sport. - Bacanje lopte uvis između nogu i iznad tela i prijem "čekićem". - Igranje košarke, fudbala i drugih igara sa dve lopte. - Skakanje na elastičnom stolu sa okretima ili drugim zadacima. - Trener ubacuje loptu timu koji pogreši u igri. - Odbrana posle smečiranja.

Diferencijacija

- Bacanje medicinki različitih težina (1-5 kg). - Žongliranje predmetima različite težine i obima. - Sukcesivni skokovi sa dodirivanjem oznaka na različitoj visini. - Prijem smeča različite jačine. - Serviranje naizmenično jakog i plasiranog servisa.

Reakcija

- Start na bačenu loptu iz različitih pozicija. - Skok preko bačene lopte. - Skok preko leteće lopte "helikopter". - U parovima: jedan sportista pokušava da dodirne kolena sportista, koji ga

sprečava guranjem ruke koja je na glavi sasportista. - Prijem smeča od dvojice smečera, koji naizmenično smečiraju. - Prijem servisa kada je server zaklonjen od primača.

Preobražavanje

- Prijem lopte posle koluta napred. - U paru: sportisti stoje jedan iza drugog. Drugi sportista servira na zid, a prvi

sportista prima odbijenu loptu od zida. - Smečiranje protiv dvočlanog bloka, pri čemu jedan bloker namerno "pravi"

rupu u bloku. - Prelazak iz odbrane od jakog smeča u odbranu od plasirane lopte.

Ritam

- Zalet za smečiranje vežbati sa dva, tri i četiri koraka. - Usaglasiti vreme polaska na visoku, srednju i nisku loptu. - Signalizirati početak, sredinu i kraj akcije. - Na loptu prebačenu preko mreže startuju primač, dizač i smečer i napadaju

zadatom kombinacijom protiv dvočlanog bloka.


224

Rezime

- Metodika treniranja koordinacijskih sposobnosti za fizičke aktivnosti sportista proučava kordinacijske vežbe, zakonitosti razvoja koordinacije, proncipe, metode, organizaciju treninga, kontrolu i ulogu trenera. - Osnovne komponente koordinacionih sposobnosti su procesi u CNS-u koji se radi proučavanja mogu definisati kao procesi: povezivanje, ravnoteža, orijentacija, diferencijacija, reakcija, preobražavanje, ritam. - Za razvoj i trening koordinacije koristi se veliki broj metoda: metoda praktične vežbe, - metoda dodatnih vežbi, metoda promene spoljašnih uslova metoda varijacije elemenata pokreta metoda maksimalnog tempa, metoda primene vežbi, metoda varijacije informacija metoda pomaganja, metoda iznenađenja, metoda takmičenja, metoda specifičnih koordinacionih vežbi. - Usled različitosti u strukturi koordinacije za kontrolu razvoja i treniranosti kordinacije, koriste se različite metode i upotrebljavaju različiti aparati. Svaka metoda odlikuje se specijalnim aparatima kao što su: dinamometrijske platforme, kinesteziometri, merači grešaka, pokazatelji tačnosti pogodaka, koordinaciometri, merači brzine reagovanja, itd.

Studijska pitanja:

1. Objasni pojam koordinacije? 2. Koji su principi u treningu koordinacije? 3. Koja su sredstva za trening koordinacije? 4. Koje su metode u treningu koordinacije? 5. Opiši metode za kontrolu treniranosti koordinacionih sposobnosti?

Documents

Teorija i metodika sportskog treninga€¦ · TEORIJA I METODIKA SPORTSKOG TRENINGA 3 Dr Toplica Stojanović, Dr Proko Dragosavljević, Dr Radomir Kostić TEORIJA I METODIKA SPORTSKOG