Teorijatexta Burgin Andrea Palasti

7/24/2019 Teorijatexta Burgin Andrea Palasti

1/5

Andrea Palati

Poststrukturalistika teorija intertekstualnosti u analizi fotografskog medija

Izvoenje analogije vizuelnog i/kao tekstualnog koda kroz teorije Rolana Barta i Viktora Burgina

Vie od bilo kog drugog tekstualnog sistema, fotograja sebe prezentuje kaoponudu koja se ne moe odbiti. Karakteristike fotograkog aparatusa

pozicioniraju subjekt na taj nain da fotograsani objekt slui prikrianju

tekstualnosti fotograje same ! istoremeno zamenjuju"i pasinu recepciju

aktinim #kritikim$ itanjem. (Burgin, u Burgin, op. cit, :146)

Za Viktora Burgina (Victor Burgin), gledane !otogra!ie u"tupa #e"to idei itanju!otogra!"kog tek"ta,

koa dola$i i$ "e#iotike i kori"ti ling%i"ti&ku ter#inologiu u i"tra'i%anu proce"a interpretacie

$na&ena. upra%o pod "na'ni# uticae# strukturalistiko - semiotikog pi"ana, Viktor Burgin u

"%oi# promiljanjimao !otogra!ii, o"lana "e na $apa'ana olana Barta (oland Bart*e"), koa

upu+uu na analogiu i$#eu prirodnog jezika koi "e "a"toi od go%ora i pi"#a i vizuelnih jezika.

"tra'uu+i %e$u i$#eu "like i e$ika, Bart po"#atra "liku kao %ie$na&en"ki "i"te#: "pod "%oi*

o$na&itela ona ra$u#e%a edan le-de+i lanac o$na&eni*, od koi* &itatel #o'e i$a-rati neka, a

$ane#ariti o"tala.1 tek"tu Retorika slike, Bart po"#atra rekla#nu !otogra!iu kao "kup ra$li&iti*

$nako%a i $na&ena koi dau "#i"ao "lici. Pre#a Barto%o# #ilenu, u rekla#i o-a%leno u

no%ina#a koa "adr'i !otogra!iu i tek"t, recipient "like, pri#a i"to%re#eno i opa'anu ali i kulturalnuporuku. Vi$uelni $nak "e tako, po Bartu, "%odi na "i"te# koi ra$likue jeziku, denotativnu i

konotativnuporuku, dakle na #odel koi e do"ta -li$ak ling%i"ti&ko# "i"te#u i koi e pri#enli% na

%er-alno# ni%ou. ezika poruka e nalaka $a tu#a&ene -udu+i da "u o u%ek pi"#o i re&, puni

i$ra$i in!or#acione "trukture, te $a nu ne tre-a nita drugo do po$na%ane odreenog pi"#a i go%ora.

!enotativna poruka e do"lo%ni "#i"ao, i proi$la$i i$ ikonike kodirane poruke, dok e konotativna

poruka$apra%o ikonika nekodirana porukai kulturoloki e kodirana to upra%o o#ogu+a%a da "e u

"lici pronae %ie $na&ena./etorika "like, "toga, ogleda "e u to#e to "e -ro &itana i"te "like #ena u

1 olan Bart, etorika "like, u 0. i+e%i+ i . Potr& (ur.),"lastiki znak, ieka, 1231, "tr. 5./ Videti %ie u: -id.


2/5

odno"u na poedinca, od $nana uneti* u nu. Zapra%o, $a Barta, !otogra!ia e tekst47 %i$uelni $nak

koi #o'e da "e o&ita8pre%ede, er e "t%orena pri#enli%a analogia prirodni* i kon%encionalni*

$nako%a. Za nega e "e#iotika u%ek -ila deo ling%i"tike, &ak i kada "u pred#eti i"piti%ana %i$uelni

!eno#eni: moemo ih posmatrati kaoznaenjske, ali to je zato to nam oni neto govore.5 Meutim,

znaenje i govorjednog fotografskog teksta, mo

e se dogoditi samo kroz

in gledanja. Proces gledanja

i vienja nalazi mesto u Bartovom kasnijem delu Svetla komora, u kojem je akcenat postavljen na

posmatraa i gledanje,6iju e ideju dalje razraivati Viktor Burgin.

9oku"irau+i "e na poglede i$%an i unutar !otogra!ie, Burgin e i"ku"t%ogledanja #otogra#ije, pitana o

poedincu kao po"#atra&u i prie#u !otogra!ie ra$%iao u "%oi# e"ei#a kori"te+i "e

po"t"trukturali"ti&ko# teorio# intertek"tualno"ti i teori"ke p"i*oanali$e. anali$i !otogra!"kog

#edia, Burgin $aklu&ue da e !otogra!ia ko#plek"no kodirani arte!akt, koi #o'e#o &itati kao

kulturalni8p"i*oanaliti&ki8ideoloki $nak. Po"t"trukturali"ti&ka teoria intertek"tualno"ti, tako, go%ori o

to#e, da "u "%aki tek"t8pred#et8$nak8$na&ene kon"tantno pro#enli%i, te "a#i# ti# oni ni"u !ik"ni.

Pro#ilau+i !otogra!iu u odno"u na e$ik, Viktor Burgin u tek"tu $ooking at photographs pie o

!otogra!ii kao tekstovima koji su upisani u pojmovima koje moemo da nazovemo fotografskim

diskursom.8Tajfotografski diskursje poput svakog drugog diskursa: zapleten/povezan s nekim drugim

ale, i "a# poedinac8po"#atra& ogledau+i "e u ;i#-oli&ko# planu, $na&ene proi$%odi unutar tel"tualnog i di"kur$i%nogkruga u ko#e8kro$ e i "a# proi$%eden. , Ca"opi" kole $a i"toriu i teoriu u#etno"ti D;-, -ro 1, godina , un /EE1 : /.5Rolan Bart, Knjievnost Mitologija Semiologija, Nolit, Beograd, 1971: 318, 319.6olan Bart i$d%aatri pri#arna "tano%ita u proce"u gledana: 1) "tano%ite 'peratora -onoga ko "ni#a !otogra!iuF /)(pe)truma 7 o"o-e koa "e !otogra!ie i ) (pe)tatora7 o"o-e koa gleda !otogra!iu, to e"t po"#atra&a. 9oku"irane# na(pe)tatoraBart uo&a%astudijum(na&in na koi na" intere"uu neke !otogra!ie) ipun)tum(#e"to koe pri%la&i na pogled i

po ko#e odreenu !otogra!iu i$d%aa#o od drugi* indenti&nog tipa). Videti %ie u: olan Bart, (vetla komora, ad,Beograd, /EE4. tek"tu $ooking at photographs, Viktor Burgin $apa'a nekoliko tipo%a pogleda: 1) pogled fotoaparata na objektsnimanja; 2) pogled kojim se gleda, promatra fotografija; 3) intra-dijegetiki pogled koji se razmenjuje izmeu

fotografisanih ljudi unutar slike ilipogled kojim ljudi gledaju neki predmet na fotografiji; 4) pogled fotografisanog (Burgin

1982:148).3I Alan Sekula (Allan Sekula, u Burgin 1982) smatra da je znaenje fotografije predmet kulturoloke definicije. U elji dato bolje definiefotografski diskurs, autorpolazi od definicije samog diskursa, koji prema njegovom odreenju, predstavlja

arenu izmenjivanih informacija kao sastav odnosa izmeu meusobno spojenih delova koji uestvuju u komunikacijskoj

aktivnosti. Sam pojam diskursa podrazumeva odreena ogranienja jer je to ipak na neki nain zatvoren sistem.

Komunikacija zahteva izmenu informacija, poruka, a svaka je poruka manifestacija odreenog interesa (Sekula, u Burgin


3/5

diskursom, fotografskim tekstom.(Burgin, u Burgin :143) Stoga, intertekstualnost fotografije poiva

na kompleksnoj mrei znaenja koji su uslovljeni kulturom i drutvom. a$u#li%o"t !otogra!ie, tako,

po Burginu $a%i"i od ni$a drugi* o-lika %i$uelnog i8ili ling%i"ti&kog i$ra'a%ana 7 !otogra!ia nie

autono#ni #edi, te neno $na&ene ne proi$%odi e"tet"ko7te*ni&ki k%alitet "like ili u#etnik7autor %e+

"e ona !or#ira8produkue8tran"!or#ie u kontaktu "a po"#atra&e#: &ak i kad gleda#o !otogra!iu u$kou ili na koo ne#a nikak%og tek"ta, tek"t "e u%ek a%la u !rag#entarno# o-liku, u u#u, kao

a"ociacia. (i"to:144) Stoga, gledanje fotografije s razumevanjem je itanje fotografije, odnosno

stavljanje fotografije u kontekst onoga koji je gleda, tj. njegove slike/iluzije stvarnosti.

Burgin dale o-ana%a da toko# &itana "like, po"#atra& "a "%oi# pogledo# uklu&ue i "%oe

!anta$ie i 'ele,9 kreirau+i tako prostor fotografske slike - prostor posmatraevih kulturalnih i

istorijskih znanja. Meutim, moslike lei u tome, da upravlja posmatraevim pogledom. Kamera je ta,

koja odreuje kontekst slike, kadar usmerava posmatraev pogled. Zato Burgin govori o moi

ideologije, koji utie i u konstruisanju kulture i istorije. ;toga e !otogra!ia i kulturalni, i

p"i*oanaliti&ki, i ideoloki $nak, &ie +e "e $na&ene u%ek #enati $a%i"no od fotografskog diskursa.

Burgin svoju analizu fotografskog medija zapravo te#eli na per!or#ati%no prirodi "like,1Eu koe# i

!otogra!"ki kadar igra deliminu ulogu. A kao rezultat toga, svet/slika postaje jedan prividno

koherentan narativ,11uvek otvoren za prijem posmatraevih pogleda.

Raspravljajui o psiholokim aspektima ina gledanja, za potpunije razumevanje fotografskog

znaenja, u eseju Looking at photographs, Viktor Burgin se poziva i na teoriju stadijuma ogledala

aka Lakana (Jacque Lacan).Po akanu,#aza ogledala e deteto%o prepo$na%ane "op"t%enog lika u

ogledalu kao )eline, i $apra%o pret*odi !a$i ula"ku "u-ekta u e$ik. o%o !a$i odra"tana, u

stadijumu ogledala, dete i$#eu e"t i o"a#nae"t #e"eci "%oe telo "*%ata !rag#entarno, #euti#, dete

"e-e u ogledalu %i$uelno percipira kao celinu. %a "uprotno"t u detetu "t%ara ri%al"t%o pre#a "lici koa

e nego% odra$ G i koa e kao celina, %iena kao "a%renia G te da -i u#irilo ten$iu koa e na"tala,

1982:85).2 Razmatrajui elje i fantazije koje utiu na to ta i kako gledamo, Burgin usmerava analizu fotografske slike na njenu

voajersku i fetiistiku prirodu. Stoga, Burgin svoju tezu postavlja na te#elu &u%enog 9rodo%og (;ig#und 9reud) "lu&aapacienta koi e !etii$irao "a (glanz) na no"u, i argu#entue e "ano# po%rino# koa e "%o"t%ena tako$%anou#etni&ko !otogra!ii. 9rodo%i# re&i#a, u#etni&ka !otogra!ia #o'e -iti neto to 'elite dr'ati u ruka#a, 'elite e dr'ati u$lice ili telo, er u to#e po"toi neka pod"%e"na reakcia. Burgin $aklu&ue da e !otogra!ia, poput !etia 7 re$ultat pogledakoi e trenuta&no i $au%ek $a#r$nuo !rag#ent pro"torno7%re#en"kog kontinuu#a.

Videti %ie u: Victor Burgin, "hotograph*, "hantas*, +un)tion, u =*inking P*otograp*H (ed. V. Burgin), ac#illanPre"" td., ondon, 123/, "tr. 132712E.1E Per!or#ati%na priroda "like $apra%o $na&i da ona nikada nie ap"olutno odredi%a, te da (u $a%i"no"ti od po"#atra&a) "e"talno #ogu pronala$iti i dopi"i%ati no%a $na&ena.11 kontek"tu intertek"tualno"ti i teori"ke p"i*oanali$e $apra%o po"toi "a#o pri%id ko*erencie koi u dato# #o#entu"u-ekt kon"truie i"to%re#eno "e i kon"tituiu+i kao "u-ekt pute# proce"a i dogaaagledanja.


4/5

dola$i do pogrenog prepo$na%ana: dete "e poi"to%e+ue "a "liko#, koa do%odi do "t%arana idealnog

ga, odno"no "u-ekti%iteta.1/ ete tako ula$i u pro"tor #aginarnog1, te "u-ekt po"tae

la'ni %i$uelni doa# 7 proekcia. Viktor Burgin, "toga "#atra da e deteto%o "a#oprepo$na%ane u

#aginarno#, u ter#ini#a ko*erentno"ti koa uno"i "igurno"t i o*ra-rue, e upra%o pogre(e)no

prepo$na%ane (ono to oko %idi i prepo$nae kao


5/5

=>A=A

Allan ;ekula, 'n the Invention o# the "hotographi) 5eaning, &hinking"hotograph*. Victor Burgin, ur. ondon: ac#illian Pre"" td, 123/.

erek Pra", i$ Vel",Razmiljanja o #otogra#iji, u i$ Vel" (ed.),+otogra#ija, Dlio, Beograd, /EE6,"tr.1572E.

Documents

Teorijatexta Burgin Andrea Palasti