TEORIJE ISTINE

TEORIJE ISTINE

POSTOJE RAZLIČITE TEORIJE ISTINE

• 1. TEORIJA KORESPODENCIJE• 2. TEORIJA EVIDENCIJE• 3. TEORIJA KOHERENCIJE• 4. TEORIJA VERIFIKACIJE• 5. DIJALEKTIČKA TEORIJA ISTINE

1. TEORIJA KORESPODENCIJE

• Teorija korespodentnosti je najstarija i najznačajnija teorija istine.

• Prvi je formulisao Aristotel u Metafizici: • "Istina je: reći o onome što jeste da jeste, a o

onome što nije da nije. • Neistina je reći o onome što jeste da nije, a o

onome što nije da jeste".


• Istina je odgovaranje (korespodentnost) jednog tvrđenja stvarnosti.


• Tvrđenje "Avale je 16 kilometara daleko od Beograda" je istinito ako zaista udaljenost grada koji se zove Beograd i planine koja se zove Avala iznosi 16 kilometara.

• Tvrđenje "Mocart je živeo do 1791. godine" je istinito ako je u stvarnosti veliki kompozitor koji se zvao Mocart umro 1791. godine


• Komplikacije nastaju kada govorimo o predmetima koje nismo u stanju da čulno opažamo.

• Kad kažemo da se atom vodonika sastoji iz jednog protona i jednog elektrona mi nismo u stanju da vidimo niti na bilo koji drugi način neposredno čulno utvrdimo postojanje atoma, protona i elektrona.

• Mora postojati neki način da utvrdimo istinitost jednih tvrđenja nezavisno od njegovog odnosa prema stvarnosti.


• Teorija korespodencije nam ne kaže kako da utvrdimo da li je jedno tvrđenje istinito.

• To su osnovni razlozi zbog kojih su filozofi počeli da tragaju za drugačijim definicijama pojma istine.

• Pitanje je dakle bilo: Pod kojim uslovima je jedno tvrđenje istinito.

2. TEORIJA EVIDENCIJE

• Po teoriji evidentnosti • istiniti su oni iskazi koji su praćeni našim

osećanjem neposredne očevidnosti (izvesnosti).

• Navodno je očevidno da je 2 > 1, da je nebo plavo a šuma zelena itd.


• Od Aristotela filozofi i naučnici su smatrali da u egzaktnim naukama postoje očevidni i nesumnjivi aksiomi ("prvi principi"),

• pomoću kojih se sve ostalo dokazuje ali koji sami ne mogu biti izvedeni iz još principa jer takvi ne postoje.


• Glavna teškoća je u tome što je očiglednost - nešto subjektivno.

• Ono što je očigledno jednoj osobi ne mora biti drugoj.

• Na primer, u Euklidovoj geometriji dve paralelne prave nikada se ne seku što izgleda očigledno. Međutim, u geometriji Rimljana dve paralelne prave se u ogromnoj daljini seku zato što je prostor zakrivljen.

3. TEORIJA KOHERENCIJE

• Po teoriji koherentnosti • istiniti su oni iskazi koji se slažu sa svim

ranije prihvaćenim tvrđenjima, • kad pripadaju skladnom sistemu u kome nigde

nema unutrašnje protivrečnosti.


• Koherentnost je neophodni uslov istinitosti ali nije dovoljan.

• Moguće je da jedan celovit sistem iskaza bude koherentan, ali da on u celini bude potpuno pogrešan.

• Na primer, mišljenje paranoidnih osoba. U njemu sve može biti dosledno i logički povezano. Ali ako je bar jedna početna premisa pogrešna, na primer, da toj osobi neka grupa ili organizacija radi o glavi, sve će pogrešno.


• Znači, bar neki uslovi sistema moraju biti istiniti po nekom drugom osnovu a ne po osnovu sklada i logičke doslednosti.

• Kriterijum koherentnosti pretpostavlja važenje još nekog drugog kriterijuma.

4. TEORIJA VERIFIKACIJE

Po teoriji verifikacije istiniti su oni iskazi koji mogu biti iskustveno provereni.Dve različite filozofske škole su insistirale na proverenosti kao bitnoj osobini istine:LOGIČKI EMPIRIZAMPRAGMATIZAM


LOGIČKI EMPIRIZAMLogički empirizam, Rasla i Karnapa smatra one iskaze istinitim iz kojih se mogu logički izvesti iskazi koji su provereni u neposrednom čulnom iskustvu. Na primer, "Nikotin je kacerogena materija" ispitivanje bolesnika od raka pluća pokazaće da je među njima broj onih koji su pušili duvan veći od broja onih koji nisu.


PRAGMATIZAMPragmatizam, Džemsa, Djuia shvata verifikaciju kao proveravanje u praktičnoj delatnosti. Po Džemsu istinita su ona uverenja, tvrđenja i teorije koje uspešno usmeravaju našu praksu. Tako, na primer, deo Magelanove ekspedicije je 1522. godine stigao u luku u Španiji iz koje je krenuo. To je bila posledica koja se mogla logički izvesti iz pretpostavke o Zemlji kao lopti.


• Glavna slabost pragmatizma je u tome što praktična uspešnost nije jedini kriterijum istine.

• Uspeh u praksi ne mora biti posledica neke istine već nekog sasvim drugog uzroka.

• Zbog toga se jedno tvrđenje može prihvatiti kao istinito samo onda ako se može potkrepiti i teorijskim i praktičnim razlozima.

5. DIJALEKTIČKA TEORIJA ISTINE• Po dijalektičkoj teoriji istine dijalogom

predstavnika različitih teorija istina vodi jednom celovitom rešenju u kome će biti prevaziđene slabosti i jednostranosti svake od njih.

• Istina jeste u saglasnosti našeg mišljenja sa stvarnošću, ali i neki uslovi moraju biti zadovoljeni.

5. DIJALEKTIČKA TEORIJA ISTINE

• USLOV SMISAONOSTI• Mora se znati značenje datog tvrđenja. • Ako je, na primer, u pitanju tvrđenje "Jupiter

ima četiri satelita" moramo znati šta je to "Jupiter", šta su sateliti i pod kojim uslovima se može utvrditi da li Jupiter ima i koliko ima satelita.


• USLOV KOHERENTNOSTI• Tvrđenje o čijoj istini je reč pripada celini

drugih stavova i teorija.• Mora biti moguće da se tvrđenje o Jupiteru i

njegovim satelitima potkrepi drugim znanjima o planetama, satelitima.

• To tvrđenje mora biti teorijski potkrepljeno.


• USLOV VERIFIKACIJE• Iz tvrđenja "Jupiter ima četiri satelita" sledi da

su moguća određena opažanja. • Da bi to tvrđenje bilo prihvaćeno kao istinito

moraju se dobiti oni iskustveni podaci koji potvrđuju pretpostavku da Jupiter ima satelite i da ih ima upravo četiri.


• Kad je jedno smisaono tvrđenje i teorijski dovoljno potkrepljeno i iskustveno provereno onda imamo dobre razloge da kažemo da je to tvrđenje istinito i da tačno odgovara samoj stvarnosti.

Documents

TEORIJE ISTINE