of 29 /29

Click here to load reader

Teorije organizacije

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Menadzment

Text of Teorije organizacije

Sadraj:Uvod...........................................................................................................................................2 Istorijske osnove razvoja organizacije.......................................................................................2 kole teorije organizacije...........................................................................................................3 Klasina kola teorije organizacije.........................................................................................4 Teorija naunog upravljanja...................................................................................................5 Administrativna teorija menadmenta....................................................................................7 Odnos menadmenta i organizacije..........................................................................................12 Birokratska teorija menadmenta.........................................................................................13 kola meuljudskih odnosa i bihejvioristiki pravac...........................................................14 Humanizacija klasinih principa..............................................................................................15 Parkinsonov zakon...................................................................................................................15 Principi klasine teorije............................................................................................................17 Zakljuak..................................................................................................................................20

Seminarski rad

Teorija organizacije

UvodJo od najranijih poetaka civilizacije ljudi su se udruivali radi postizanja odreenih ciljeva koje samostalno ne bi mogli da ostvare I radi prevladavanja neke opasnosti i nevolje. U najirem znaenju, pod organizacijom se podrazumeva grupa ljudi ujedinjena zajednikim motivima za ostvarenjem specifine svrhe. Za svestranije razumevanje smisla I principa organizovanja potrebno je sagledati razvoj organizacionog znanja I mudrosti izvedenih kroz vekovne pokuaje organizovanja ljudi I sredstava, na postizanju razliitih zadataka koji su se zavravali kako uspesima tako I neuspesima.

Istorijske osnove razvoja organizacijeU kontekstu istorijskog razvoja postoji nekoliko kljunih fenomena vezanih za organizovanje: podela rada, raspodela autoriteta, koordinacija i merljivi i nemerljivi inioci, veze i odnosi. Podela rada Prvo strukturno sredstvo ranih malih organizacija porodica i plemena, je bilo podela ukupnog rada, koji je morao da se obavi. Stareina porodice ili voa plemena je lino nadzirao operacije koje je izvodio svaki lan. Voa takve zajednice je mogao da posmatra i koriguje lo nain obavljanja zadatka ili da udalji I kazni lanove, koji nisu ostvarili ono to im je bilo povereno. Raspodela autoriteta se javila kao sledei bitan fenomen u razvoju organizacije. Vremenom su organizacije postajale vee i sloenije, voe takvih organizacija su bile suoene sa problemom deobe sopstvenih dunosti i odgovornosti i traili su ljude kojima mogu preneti deo svojih obaveza I koji ih mogu povremeno zamenjivati, radei u njihovom interesu i u korist organizacije, vladara ili vlasnika. Istovremeno, organizatori su shvatili da postoji opasnost od prostog poverenja u druge da e ih dostojno zamenjivati I delovati kao organizatori i zbog toga su poele da se razvijaju metode za adekvatno dodeljivanje autoriteta I ovlaenja. Na taj nain su se polako oblikovale i zaivljavale takve koncepcije - kao to su: delegiranje, decentralizacija, odnos autoriteta nadreenih i podreenih, jedinstvo komandovanja itd. Koordinacija Poto su daljim razvojem organizacije nastavile da se ire, novi problem prostornog i vremenskog usmeravanja i objedinjavanja njihovog rada, je postao dominantan. Vlasnici ili voe nisu vie mogli da nadgledaju sve poslove ,da prate sve vane informacije i da istovremeno budu u svim mestima, na kojima su se aktivnosti njihove organizacije odvijale. Potreba organizatora da proverava i ne gubi iz vida mnoge aktivnosti I ljude postajala je vremenom sve vanija I sve tea za sprovoenje. Prirodno je da se u takvoj situaciji naglo poveao interes za nainima i sredstvima koordinacije, kao to su hijerarhijsko izvetavanje, pravila i propisi, komisije, odbori i posebno sistemi i vetine komuniciranja.

2

Seminarski rad

Teorija organizacije

Sagledavajui pravac pomenutih nastojanja, tokom daljeg razvoja, dolo je do pojave dve razliite, ali podjednako vane grupe metoda koje su neophodne za uspeno izvodjenje poslova: 1.Metode podele organizacionih zadataka, resursa, autoriteta i ovlaenja (koje se esto nazivaju i metode diferencijacije). 2.Metode povezivanja svih elemenata organizacija u jedinstvenu celinu koja moe da realizuje postavljene ciljeve (poznate jo kao metode integracije). Odreeni I neodreeni inioci Kada se prouava bilo koja organizacija uvek su prisutne dve grupe inilaca: a) odreene i oigledne komponente organizacije, sredstva rada jasni i razumljivi uticajni faktori itd., kao to su ema organizacione strukture, broj i raspored rukovodilaca, sistem informisanja, zakonski propisi, itd. b) neodreeni, neizmerljivi i apstraktni inioci kao to su organizacione koncepcije, filozofija upravljanja, organizaciona kultura, neformalna struktura, neformalne grupe,itd. Delovi organizacije, kao i organizacija u celini, predstavljaju meavinu odreenih i neodreenih inilaca na koje utiu faktori diferencijacije i integracije, odnosno predstavlja spoj konkretnih ljudi, sredstava, pravila i znanja, sa jedne strane i apstraktnih principa, neformalnih odnosa neizmerljivih uticaja i vrednosti, sa druge strane. Najnovije etape razvoja nauke o organizaciji upravo idu u pravcu sveobuhvatnog posmatranja, analize i integrisanja svih pomenutih inilaca i faktora i njihovog uticaja na efektivnost i efikasnost organizacije.

kole teorije organizacijePioniri teorije organizacije, kao i naunici savremene epohe, bili su suoeni sa pitanjem zato su neke organizacije efektivnije i efikasnije od drugih. Pored toga, teoretiare organizacije i menadere iz dve razliite epohe spaja jo uvek mnotvo podudarnih interesovanja, kao to su: Kako obezbediti efektivno komuniciranje u organizaciji? Kako osigurati realizaciju postavljenih ciljeva? Koliko hijerarhijskih nivoa u organizacionoj strukturi treba postaviti?...

Ovakva pitanja i razmatranja aktuelna su i danas isto toliko koliko i poetkom ovog veka.

3

Seminarski rad

Teorija organizacije

Klasina kola teorije organizacijeo Louis Allen: Organizacija je mehanizam strukture koji omoguava ivim elementima da deluje skupa efikasno. o Herbert Hiks i Ray Gullet Organizacija je struktura odnosa, uticaja, ciljeva, uloga, aktivnosti, komunikacija i drugih faktora koji postoje kada ljudi rade skupa. o E. Dale Organizacija je sredstvo za postizanje ciljeva. Istraivai i autori prvih znaajnih radova u ovom podruju su: Frederik Tejlor, Anri Fajol, Maks Veber, Herington Emerson, Dejms Muni, Alen Rili, Luter Galik i Lindal Arvik. Oni su dali znaajan doprinos, u prvih nekoliko decenija ovog veka razvijajui i sistematizujui osnovne principe organizovanja i upravljanja. Oni se nazivaju predstavnicima klasine kole teorije organizacije. Pomenuti istraivai su bili zaokupljeni idejom da pronau skup univerzalnih principa, ijom bi se primenom postigla visoka organizaciona efektivnost. Oni su posmatrali organizacije i na bazi toga izvode smernice ili principe koji razluuju uspene od neuspenih organizacija. Neki od vanijih stavova koji lee u osnovi njihovih razmatranja su: Efektivnost odreenog principa ili postupka treba da se meri iskljuivo kao produktivnost na koju on moe da utie adekvatnom primenom Veina radnika ne voli da radi. Industrijski rad je u suprotnosti sa ljudskom prirodom. Veina radnika nema zadovoljavajui nivo inteligencije, sposobnosti rasuivanja niti motivisanosti. Zbog toga je potrebno obezbediti nad njima blizak i detaljan nadzor i usmeravanje, koje e nagoniti da vie rade uz savetovanje kako da rade. Radnici moraju razumeti granice svojih poslova i moraju biti prisiljeni da ostanu u okviru tih granica. Kako moraju da rade, ljudi vie vole da im se dodeljuju odreeni konani zadaci sa upustvom kako da ih urade, nego da se oslanjaju na svoje sopstveno rasuivanje. Zadaci koji se dodeljuju radnicima treba da budu to mogue prostiji. Takvi zadaci se lake savlauju i usvajaju i na taj nain se ostvaruje vea produktivnost. Radnici se moraju posmatrati objektivno i bezlino, tj. bez obraanja panje na njihove subjektivne probleme i karakteristike. Radnici rade zbog novca. Njihovo stimulisanje za vee zalaganje i tee poslove treba da bude novanog karaktera.

4

Seminarski rad

Teorija organizacije

Klasini principi teorije organizacije uzimali su u obzir ove predpostavke. Po shvatanju predstavnika klasine kole, nevedene predpostavke izraavaju univerzalne ljudske karakteristike i zbog toga principe, koji se na njima zasnivaju treba primenjivati u svim sluajevima. I pored nesumnjivih doprinosa klasine kole ona je napravila dva velika propusta, koji se odnose na: Ignorisanje individualnih karakteristika i potreba ljudi i Ignorisanje karakteristika i zahteva specifinih situacija vezanih za okruenje, organizaciju, tehnologiju, itd.

Teorija naunog upravljanjaOsnovne ideje i doprinosi Frederika Tejlora (1856-1915) Frederik Tejlor (Frederick Winslow Taylor) je poeo kao obian radnik, da bi se ubrzo po zaposlenju kolovao i da bi za relativno kratko vreme postao inenjer. Svoja iskustva i saznanja je, u najveoj meri, stekao u industriji elika SAD Midvel Steel Company i Bethlehem Steel Company. Principi menadmenta koje je formulisao Fredrik Tejlor rezultat su studija vremena i studija pokreta na montanoj traci. Na bazi ovih studija, Tejlor je bio u stanju da razloi svaki proces na aktivnosti (ili poslove) i da formulie najkrai i najbolji metod obavljanja pojedinane aktivnosti.

Celokupan njegov rad moe se posmatrati kroz tri studije: o Sistem plaanja po komadu(1895) o Upravljanje pogonom (1903) i o Principi naunog menadmenta(1911) Njegove ideje se mogu saeti u 4 osnovna principa: Oblikovanje rada - Do Tejlora se smatralo da radnici, brigadiri i poslovoe sami, najbolje znaju kako se obavlja rad za koji su specijalizovani, To znanje prenosilo se kroz generacije u okvirima odreenih struka. Tejlor je smatrao da je takav pristup pogrean te da se moe pronai bolji nain, koji e se dobiti prouavanjem rada uz naunu i strunu analizu, pa takav nain treba zapisati i propisati svima.

5

Seminarski rad

Teorija organizacije

Izbor i obrazovanje radnika Za svaki rad trebalo bi izabrati najprikladnijeg radnika, s obzirom na to da fizike i psihike sposobnosti ljudi ne odgovaraju jednako svim vrstama rada. Potrebno je za odreeni rad pronai ljude kojima to najbolje odgovara, i onda ih obuiti u skladu sa standardnom metodom rada. Motivacija radnika - Tejlor je smatrao da je potrebno odrediti minimalnu nadnicu za radnike koji e rad obavljati prema standardnoj metodi i standardnom uinku. Meutim, za poveanje uinka potrebno je radniku dati novanu materijalnu stimulaciju. Radnike koji ne mogu da ostvare standardni uinak treba premestiti ili otpustiti. On je smatrao da radnika treba stimulisati i sa boljim uslovima rada, uzimanjem u obzir njegovih elja, paljivije tretiranje i sl. Odvajanje planiranja od izvravanja Svakom radu prethodi manja ili vea priprema, koju treba da obave posebni kadrovi, odnosno ne isti koji izvode sam rad. U tu pripremu spada, po Tejloru, oblikovanje rada, odreivanje pomonih sredstava za rad, odreivanje normi, planiranje rada, terminiranje, obuavanje radnika, i sl. Za svoj pristup prouavanju rada i principe koje je razvio, Tejlor je upotrebio termin scientific management (nauno upravljanje). Taj njegov pristup je meu radnicima doiveo otpor, ideje nisu prihvaene jer ih je to prisiljavalo na sistemski rad i analize. Tejlorove ideje su uticale na celu plejadu strunjaka koji su nastavili i proirivali zapoeto delo, a time i podruje organizacije i upravljanja. Taylor zakljuuje da je nemogue da jedan ovek u novim sloenim uslovima u proizvodnji udovolji raznovrsnim zahtevima koji se pred njega postavljaju. Taylor predlae posebne poslovoe za pojedine poslove.Taylor istie potrebu strogog podvajanja planiranja i pripreme proizvodnje od samog izvrenja poslova. Taylor istie potrebu postizanja harmonije izmeu menadera i radnika. Ako poslodavac moe nauno da odredi dnevnu zaradu, ako je zaposleni u mogunosti da obavi zadatak na najbolji nain i pritom da zaradi premiju za nadprosene rezultate i ako su poslodaveve namere potene, onda je to idealno. Sledbenici Tejlora su:Henri Gant i Brani par Frenk i Lilian Gilbert. Henri Gant (1861-1919) je smatrao da Tejlorov sistem treba demokratizovati i humanizovati. Gant je uveo grafikon poznat kao Gantova karta ili Gantogram. Gilbertovi su prvi koristili pokretni film da bi prouavali pokrete ruku i tela. Pazljivom analizom Frenk je u ciglani smanjio broj pokreta u zidanju sa ciglama sa 18 na 5 negde i na 2.On se zalagao da se posao prolagodi radniku , dok je njegova ena kao doktor psihologije ukazivala na znaaj psihologije u obuavanju radnika.

6

Seminarski rad

Teorija organizacije

Administrativna teorija menadmentaOsnovne ideje i doprinosi Henri Fajola (1841-1929) Henri Fajol se smatra tvorcem klasine organizacione teorije. On teoriju organizacije i upravljanja definie kao kolekciju principa, pravila, metoda i procedura koji su nastali i provereni kroz opte iskustvo. On je kao rudarski inenjer relativno brzo dospeo do viih rukovodeih poloaja u rudarskim kompanijama, gde je prouavao efikasnost organizacije i odluivanja. Osnove rukovoenja saeo je u 5 procesa koje sprovode rukovodioci: planiranje, organizovanje, nareivanje, koordiniranje, kontrolisanje. Principe upravljanja saeo je u 14 taaka: 1. Podela rada - odnosi se na specijalizaciju i podelu rada 2. Autoritet i odgovornost - obuhvata mo da se daju nareenja i da se utie na druge 3. Disciplina - podrazumeva disciplinu unutar organizacije i njenih lanova 4. Jedinstvo komandovanja - zaposleni mogu dobijati nareenja samo od jednog pretpostavljenog 5. Jedinstvo usmerenosti - zajednika grupa aktivnosti u okviru jednog plana ima isti cilj 6. Podreenost pojedinanih interesa optim interesima - eliminisanje sebinosti, arogancije, linih ambicija 7. Nagraivanje prema radu - davanje ne samo plata, ve i bonusa i razliitih benificija 8. Centralizacija ili decentralizacija - pitanje proporcije u deljenju autoriteta 9. Hijerarhija autoriteta - rangiranje autoriteta od najviih u organizaciji do najniih 10. Poredak - Red - obezbeuje da se stvari nalaze na svom mestu 11. Pravinost - fer i poten odnos izmeu zaposlenih u organizaciji 12. Stabilnost poloaja zaposlenih - planiranje kadrova. Treba imati u vidu da je potrebno dosta vremena da se ovek adaptira na odreeni posao da bi ga efikasno izvodio 13. Inicijativa - podsticanje pojedinaca da daju pun doprinos organizaciji 14. Duh zajednitva - obezbeivanje harmonije unutar organizacije. Timski rad i oseaj jedinstva se moraju podsticati i negovati. Sam Fajol je konstatovao da ove principe ne treba shvatati kruto, i da oni nisu apsolutni. Smatrao je da su prncipi fleksibilni i adaptibilni u odnosu na svaku posebnu situaciju i potrebu.Njihova primena je stvar znanja i umea koje zahteva inteligenciju, iskustvo, odluivanje i meru. Vizionarski je tvrdio da navedeni principi

7

Seminarski rad

Teorija organizacije

ne predstavljaju sve mogue principe i da e iskustvo ukazati na nove, koji e se vremenom razviti i sistematizovati. H. Fajol je poslove preduzea podelio u est grupa: 1. 2. 3. 4. 5. 6. o Proizvodnja Komercijala (nabavka i prodaja) Finansije Obezbeenje ljudi i imovine Raunovodstvo Administracija Tehnika grupa poslova - obuhvata deo u kome se ostvaruje proizvodnja i sve ono to je neposredno uslovljava, a to pokriva veoma veliki broj raznovrsnih operacija.

Fayol istie da su sve grupa poslova podjednako znaajne: svih est pomenutih bitnih funkcija stoje u tesnoj zavisnosti jedna od druge. o Komercijalna grupa poslova - obuhvata nabavku svega to je potrebno za normalan rad preduzea kao i prodaju proizvedenih dobara. Ona se stara da obezbedi krajnju svrhu proizvodnje i to pod uslovima koji omoguavaju ekonomski uspeh preduzea kao celine. Fayol: znati i umeti kupiti i prodati je tako vano i znaajno, kao i umeti fabrikovati i izraditi. o Finansijska grupa poslova - svoj osnovni sadraj nalazi u obezbeenju kapitala. Nita ne moe poeti u poslovanju bez finansijskih sredstava. Kvalitet ove funkcije je ostvariti to blagovremeno i pod povoljnim uslovima. o Funkcija bezbednosti treba da osigura imovinu i ljude od svih opasnosti: poar, krae, trajkovi, atentati... Fayol: To je skup mera predostronosti koje uvode duevni mir, potreban za rad preduzea. o Funkcija raunovodstva Fayol: organ vida preduzea. Od raunovodstva se zahteva da prui sliku stanja u svakom trenutku kroz vrednosne pokazatelje. Njeni podaci su osnova za donoenje visokokvalitetnih upravljakih odluka. o Administrativna funkcija ima ulogu da povee i uskladi svih pet funkcija, to zbog specifinog sadraja svake od njih ne bi usledilo, a za jedinstveni program akcije na nivou celine preduzea. Fajol je zagovornik izvesnog tipiziranja, koje dolazi do izraaja tako to predlae dva modula za konstituisanje organizacije, i to:

8

Seminarski rad

Teorija organizacije

a) na nivou izvrnih radnika jedan poslovodja nad grupom od 15 radnika. b) na svim ostalim nivoima na 4 podredjena efa jedan predpostavljen.Strunost -------------Radno mesto Direktor ef proizvodnje ef odeljenja Poslovoa Proizvodno radno mesto

Tehnika [%]

Komercijalna [%]

Finansijska [%]

Raunovodstvena [%] 10 10

Administracija [%] 40 35

Ukupno [%]

15 30

15 40

10 5

100 100

30 45

5 5

5 -

20 15

30 25

100 100

85

-

-

5

5

100

Koncepcija oblikovanja organizacione strukture preduzea Fayol je zagovornik izvesnog tipiziranja: o na nivou izvrnih radnika jedan poslovoa nad grupom od 15 radnika o na svim ostalim nivoima na 4 podreena efa jedan nadreeni ematski prikaz oblikovane organizacione strukture prema iskazanim pravilima

Ovim reenjem Fayol izraava svoje shvatanje o veliini raspona menadmenta i dolazi do zakljuka da je mogue dati jedinstvenu optu organizacionu strukturu:

9

Seminarski rad

Teorija organizacije

Akcionari Administrativni savet Glavna direkcija sa tabom Rudnik Fabrika

Rudnik A

Rudnik B

Fabrika A

Fabrika B

123456

123456

123456

123456

Radovi Taylora i Fayola inspirisali su brojne istraivae da se nauno bave problemima menadmenta. Menadment je oblikovan u nauku koju ine brojne kole, teorije i koncepti. Menadment ne predstavlja sistem znanja koji nije u potpunosti zaokruen jer on ne sadri sve nauno utvrene i prihvaenje odgovore koji su potrebni za uspeno reavanje upravljakih problema. Zato je menadment nauka koja se nalazi u razvoju.

10

Seminarski rad

Teorija organizacije

11

Seminarski rad

Teorija organizacije

Odnos menadmenta i organizacijeStabilnost i stalnost su osnovne karakteristike menadmenta. Menadment je univerzalna profesija osposobljena da stvara raznovrsne organizacije. Pravila upravljanja su skoro ista u svim organizacijama. U svima se moraju sjediniti ljudski i materijalni faktori, na odreenom mestu, u odreeno vreme i uz najpovoljnije uslove. U svakoj organizaciji se mora planirati, organizovati, voditi, koordinirati i kontrolisati. Planiranje je sve, a plan je nita. a) Cilj planiranja je da se osujete ili ublae posledice stalno prisutne neizvesnosti i kretanja tehnolokog razvoja drutva. Da ne postoji neizvesnost, nepoznanice i nesigurnost, ne bi trebalo ni planirati. Time se ukazuje na to da su neizvesnost i kretanje, tj. promene osnovni uzroci ili razlozi planiranja. Vei stepen neizvesnosti u organizaciji zahteva i veu potrebu za planiranjem i obrnuto. Planiranje se razvilo u posebnu naunu disciplnnu sa formulisanjem odreenih postavki na kojima se zasniva i funkcionie. Ono je istraivako-analitiki proces, na osnovu ijeg rezultata dobijamo mogue podatke o buduem stanju nekog dogaaja, procesa ili pojave. Pod planiranjem se podrazumeva kontinualni proces donoenja i sprovoenja planskih odluka za ostvarenje postavljenih ciljeva. Bez njega je nemogue racionalno upravljati savremenom organizacijom. b) Organizovanje je drugi elemenat menadmenta. Njegova sutina je u rasporedu vlasti na pojedine nivoe organizacije. Organizovanjem se odreuje koliko samostalnosti treba da ima neki deo u poslovnom sistemu ili ovlaenja u donoenju odluka. U osnovi, poslovni sistem moe biti organizovan po principu: centralizacije ili decentralizacije. U centralizovanom nainu organizovanja odluke se donose na najviem nivou, tj. u top menadmentu. Decentralizovano organizovanje ostvaruje se prenoenjem vlasti na nie nivoe organizovanja. c) Svaka organizacija mora imati vostvo, jer je rad vie ljudi nemogue efikasno organizovati bez voenja poslova. To pravilo vai kako za klasinu, tako i za svaku drugu organizaciju. Voenje ima svoju tehnologiju, svoj proces, pa se organizacije i razlikuju po nainu voenja. Ukoliko u voenju preovladavajuformalni,interpersonalni i hijerarhijski odnosi, tada govorimo o klasinim organizacijama. Ukoliko se pak voenje zasniva na individualnim ciljevima, potrebama i motivima lanova organizacije, neformalnom povezivanju i delovanju, onda se moe govoriti o demokratskim organizacijama. Bez obzira na razliite pristupe voenju, treba konstatovati da su njegovi elementi: (1) odluivanje; (2) izvravanje pomou drugih; (3) motivisanje. (4) koordinacija je vaan posao menadmenta. Njome se ispravljaju ili dopunjuju nedostaci ili greke iz prethodnih faza i elemenata rukovoenja. Sutinu organizacije Galbrajt vidi u koordinaciji,pa kae: Organizacija je sistem svesno koordiniranih delatnosti ili sila dvaju ili vie osoba. To je najvanija re, to znai da su pojedinci gurnuliu stranu svoje individualne tenje ili ciljeve i prednost dali ciljevima organizacije. 12

Seminarski rad

Teorija organizacije

e) U definiciji koju je dao Robert J. Mokler navode se osnovni elementi kontrolnog procesa: Kontrola menadmenta je sistematski pokuaj da se postave standardi za uinak pomou planiranja ciljeca, da se projektuje sistem informativne povratne sprege, da se upotrebe stvarni rezultati sa ovim unapred utvrenim standardima, da se utvrdi da li ima odstupanja, i da seizmeri znaaj odstupanja, kao da se preduzmu sve mere kako bi se osiguralo da se svi korporativni resursi koriste na najefikasniji i efektivniji nain radi ostvarenja korporativnih ciljeva. Kontrola u kompanijama se razliito shvata. Veina ljudi kontrolu posmatra kao vlast iza koje stoje propisi, a onda i sankcije. Navedeni pristup kontroli je pogrean. Kontrola je elemenat menadmenta kojim se uporeuju planirani regulacioni tokovi i procesi u sistemu sa njihovim ostvarenjem. Njome se proverava uinak u odnosu na postavljene standarde. Kontrolom se zavrava, ali i otpoinje novi menaderski proces. Tek na osnovu ostvarenog uvida u uinak postavljenih standarda moemo poeti sa novim menaderskim procesom, tj. planiranjem.

Birokratska teorija menadmentaOvu teoriju je razvio Maks Veber(1864-1920),nemaki sociolog koji je prouavao organizacione aktivnosti. Veber je opisao idealan tip organizacije koju je nazvao birokratija. Birokratiju karakterie podela rada i jasno definisana hijerarhija. Birokratija bi trebalo da bude zasnovana na logici , radu i legitimnom autoritetu. Veber razlikuje tri tipa autoriteta: o Racionalno pravni (poiva na tome da podreeni potuju autoritet utvren poloajem ili rangom (predsednik drave), o Tradicionalni(potovanje na osnovu tradicije), o Harizmatski- koji izaziva potovanje sledbenika na osnovu verovanja u linost osobe koja ima odreenu harizmatinu mo. Veberova birokratija je bio pokuaj da se formulie idealan prototip za organizacije. Kljuni principi Birokratske organizacije su: Hijerarhija Na bazi jasno definisane podele rada i odgovarajuih nadlenosti razvijaju se odnosi podreenosti i nadreenosti. Na tim osnovama uspostavljaju se ovlaenja i nadzor, od vrha do dna. U tim okvirima precizno se definiu odgovornosti i autoritet svakog pojedinca. Tako se formira hijerarhijska struktura. To je podloga za napredovanje pojedinaca, a na osnovu kvalifikacija, esto formalnih, i uspenosti. Pravila i procedure Ponaanje svake jedinke razraeno je u detalje i propisima utvreno kao obavezno, bez obzira na svojstva pojedinaca kao izvrilaca. Na ovaj nain uspostavlja se osnova za unapred predvieno ponaanje pojedinca i ujedno njegovo kontrolisanje, to omoguava razvijanje discipline u ponaanju. Utvrena pravila i procedure omoguavaju razradu i ralanjavanje zadataka do rutinskih elemenata to rezultira i specijalizaciju izvrilaca.Put ka obezliavanju je otvoren, to neretko vodi do deformacije odnosa meu ljudima.

13

Seminarski rad

Teorija organizacije

Autoritet Autoritet je vezan za poloaj, a ne za pojedinca linost. Ukoliko poloaju pripada vii autoritet utoliko ga ima i linost na tom poloaju bez obzira na line kvalitete. Takva interpretacija autoriteta ima za posledicu brojne slabosti. Struktura U birokratskoj organizaciji formalna organizaciona struktura je sutina. Sve je podreeno formalnoj strukturi. Najbitnija kritika primedba Birokratske organizacije je to ignorie oveka i njegovo ponaanje, to je neodrivo kada se zna da ljudi ovakvi kakvi su nose i ostvaruju organizaciju, pa je prirodno da u nju unesu i deo svoje linosti

kola meuljudskih odnosa i bihejvioristiki pravacOd 1924. do 1932. godine grupa istraivaa sa Univerziteta Harvard ispitivala je efekte koji se javljaju pod uticajem razliitih fizikih uslova rada na produktivnost radnika u delu kompanije Western Electric Companys Hawthorne Works. Ovo istraivanje sprovodili su Elton Meiu, F. Rutlizberger, T. Vajthed i ono je poznato u teoriji kao uveni Hotornski eksperiment. Njihovi nalazi doveli su do raanja posebne kole organizacione misli, nazvane kola meuljudskih odnosa i do jednog specifinog teorijskog pravca nazvanog kola ljudskog ponaanja, poznatijeg kao bihejvioristiki pravac (behaviour na engleskom znai vladanje, ponaanje). Ove 2 kole imaju veliki deo zajednikih stavova, pa se mogu zajedno razmatrati. Istraivai su tokom eksperimentisanja bili iznenaeni potpuno neoekivanom pojavom, koja se ispoljavala kao poveanje produktivnosti uprkos uvoenju teih fizikih uslova rada na radna mesta. Dalja istraivanja i intervjui sa zaposlenima otkrili su da drutveni i emotivni faktori, a ne samo promene u uslovima rada, mogu znaajno da utiu na varijacije u rezultatima rada. Strunjaci eksperimentatori su bili utivi, paljivi, i prijateljski naklonjeni radnicima i lino su sa njima kontaktirali. U svom ukupnom dotadanjem radnom iskustvu radnici nikada nisu sreli takav odnos i uzajamni kontakt, zbog ega su bili voljni da sarauju i marljivije rade, uprkos teim uslovima koje je postavljao eksperiment. Fenomen pozitivnog odgovora subjekata na novu i interesantnu situaciju, u kojoj su postali svesni da se nalaze u fokusu panje, nazvan je hotornski efekat.

14

Seminarski rad Zakljuci iz ovog efekta glase:

Teorija organizacije

1. rad je drutvena aktivnost, kao i fizika. Ljudi u industrijskim i poslovnim organizacijama tee da razviju neformalne veze i odnose 2. neformalne drutvene grupe, unutar radne sredine, imaju sledee karakteristike: Stvaraju i nameu sopstvene norme i pravila ponaanja Pomau u oblikovanju statusa njihovih lanova i usmeravaju njihovo ponaanje i Pomau u zadovoljavanju potreba svojih lanova identifikovanjem, oseajem pripadnosti i sigurnosti. Te potrebe su vanije u odreivanju radnog morala uesnika i njihove produktivnosti, nego fiziki uslovi u radnoj sredini.

Ovi zakljuci su u suprotnosti sa predpostavkama klasine kole organizacije koje skoro ignoriu radnika. Pod uticajem novih saznanja menaderi sagledavaju problem sa aspekta ljudskih odnosa i oseanja tj. aspekte problema kojima se bavi i reava kola meuljudskih odnosa.

Humanizacija klasinih principaSaznanja hotornskog istraivanja su jo uvek aktuelna i znaajna jer naglaavaju ljudski faktor kao presudan inilac radnog mesta. Jedan od glavnih doprinosa bihejvioristike kole se sastoji u humanizaciji principa klasine kole organizacije. Ovaj pokret se vie zanimao za individualne i meuljudske reakcije i meuodnose, nego za to kako treba strukturisati organizacije , stanovite meuljudskih odnosa je imalo, i jo uvek ima, znaajan uticaj na razmatranja strukturalnih aspekata organizacije. Klasini principi organizovanja i upravljanja, nastavili su da utiu oblikovanje svih organizacija, pogotovo velikih. Principi meuljudskih odnosa utiu na razmiljanja rukovodilaca (menadera) u smislu da radnike tretiraju kao ljude, a ne kao bezline dodatke mainama i proizvodnim trakama.

Parkinsonov zakonParkinson iznosi dve osnovne postavke u vezi sa ponaanjem osoblja, koja se uklapa u pravila i odnose koje karakterie birokratska organizacija: 1. slubenik eli da umnoava potinjene 2. slubenici optereuju jedni druge poslom

15

Seminarski rad

Teorija organizacije

Ako je slubenik stvarno ili fiktivno preoptereen poslom, on ima pred sobom tri mogue alternative za reenje: 1. moe podneti ostavku 2. dati predlog da se rastereti prenoenjem dela zadatka na kolegu B 3. zatraiti poveanje osoblja sa dva podreena slubenika Razmatrajui mogua reenja metodom eliminacije proizilazi: 1. Ne dolazi u obzir zbog gubitka svega to je dotadanjim radom steeno kako u pogledu sadanjeg statusa tako i u odnosu na budunost. 2. Podelom posla sa kolegom stvara takmiarsku situaciju, koja ugroava sadanji i budui status u smislu napredovanja kada zajedniki ef treba da ustupi mesto jednom od njih 3. Postavljanje dvojice C i D automatski uzdie A kao njihovog efa. I dalje proces se reprodukuje kada nastupi slina situacija bilo kod C ili kod D, ime se A uzdie u hijerarhiji. Izsaetog prikaza Parkinsonovih ideja veoma reljefno se ocrtavaju odreeni sutinski defekti birokratske organizacije.

Kljune teorije menadmenta Neo-koncept meuljudskih odnosa Contingency prilaz Sistemski prilaz Kvantitativna kola Bihejviorizam Klasina kola menadmenta

1890 1900 1910 1920 1930 1940 1950 1960 1970 1980 1990

1890 Nestaica posla 1900 Eksplozija biznisa 1910 Prvi svetski rat (1914-1918) 1930 Poetak velike depresije 1940 Drugi svetski rat (1941-1945)

1980 Formiranje Apple (1977) i IBM PC (1981) korporacija16

Seminarski rad

Teorija organizacije

Principi klasine teorijeFayol-ovi principi su prikazani u okviru izlaganja celokupnog njegovog stvaralakog opusa. Ernest Dale: Ciljevi Organizacija mora imati jasno definisan cilj. Ciljevi se razrauju na odgovarajue nosioce, to sve skupa orijentie, da kroz obavljanje pojedinanih aktivnosti doprinese postizanju zajednikiih ciljeva. Specijalizacija Svaki pojedinac treba da se usredsredi na jednu funkciju, koje se objedinjavaju, grupiu pod jednim efom. Koordinacija Oliava objedinjavanje svih snaga za postizanje zajednikog cilja Autoritet Na elu organizacije je lice sa najviim autoritetom. Od vrha do dna protee se jasno definisana linija autoriteta razliitog hijerarhijskog znaaja zavisno od nivoa, to uslovljava odreene odnose potinjenosti. Odgovornost Autoritet mora biti usaglaen sa odgovornou. Lice koje je odgovorno za ostvarenje nekih zadataka, ciljeva, mora imati u odgovarajuoj meri autoritet da to i sprovede. Efikasnost Projektovana organizacija mora biti takva da omoguava postizanje ciljeva sa najmanjim ulaganjima svih oblika rada. Delegiranje Odluku treba prepustiti, delegirati najniem nivou, sa odgovarajuim autoritetom i odgovornou, na kome se moe adekvatno odluivati. Delegiranje odluivanja ne oslobaa odgovornosti neposrednog pretpostavljnog za posledice donete odluke od strane njegovog potinjenog. Time se obezbeuje adekvatnost delegiranja svake odluke. Jedinstvo komandovanja Svako lice je odgovorno samo jednom pretpostavljenom. Raspon menadmenta Jedan ef ne moe imati vie od est potinjenih saradnika. To ogranienje proizilazi iz mogunosti oveka da uspeno komunicira. Lanac komandovanja Zadaci odnosno izvetaji, prenose se odozgo na dole, odnosno odozdo na gore. Treba teiti to kraem lancu, manjem broju hijerarhijskih nivoa. Uravnoteenost U svakoj organizaciji treba obezbediti usklaenost, uravnoteenost izmeu razliitih meusobno oprenih svojstava, kao na primer: standardizacija i fleksibilnost, centralizacija i decentralizacija odluivanja.

17

Seminarski rad Ostali teoretiari: Lyndal F. Urwick Harold Koontz Cyril O'Donell

Teorija organizacije

Uporednim razmatranjem principa raznih teoretiara moe se zakljuiti: Prilina slinost u pogledu prisutnih principa Postojanje cilja Podela rada odnosno specijalizacija u radu Autoritet i odgovornost Jedinstvo komandovanja Raspon menadmenta

Funadmentalne karakteristike klasine teorije organizacije: 1. 2. 3. 4. 5. Cilj Organizacija je sredstvo za postizanje ciljeva - odreuje orijentisanost svake organizacije na stvaranje uslova za ispunjavanje ciljeva. Cilj je eljeno stanje koje treba ostvariti, npr. osvajanje trita u odreenom regionu.Cilj mora imati svoje prostorno i vremensko odreenje. Podela rada Interpretacija podele rada, iako neosporna kao osnovni princip je razliita kod pojedinih autora. Fayol: Niko i ne zamilja da je mogue imati napretka u ma kom poslu kako u nauci, tako i u vetinama i zanatima, bez specijalizacije, koja je tako tesno skopana sa podelom rada. Do podele rada dolazi usled dva kljuna faktora: 1. Poveanje obima kvantitativni aspekt iznad radnog kapaciteta pojedinca, uz prisutno vremensko ogranienje, uzrokuje podelu na vie izvrilaca, radnog sadraja, koji moe biti raznorodan, ali i srodan. 2. Strinost radnog sadraja kvalitativni aspekt prevazilazi strunu osposobljenost jednog ili vie izvrilaca, to uslovljava podelu na vie pojedinaca ili vie grupa, zavisno od obima posla. cilj podela rada raspon menadmeenta hijerarhijska struktura koordinacija

18

Seminarski rad Tokom vremena, nastupaju promene u podeli rada, to zavisi od:

Teorija organizacije

o Spoljnih uslova (mogunosti plasmana, tehniko-tehnolokog napretka o Unutranjih uslova (kadrovskog sastava, programa obuke i obrazovanja) Faktori podele rada Output kao proizvod, usluga, te svaki drugi oblik tvorevine koji zadovoljava ivotne potrebe oveka Prostor, kao nuna dislokacija neophodnih resursa u odgovarajuim granicama koji zadovoljava kriterije, to racionalnijeg ostvarenja odreene tvorevine, sa stanovnita ljudskih, materijalnih i drugih resursa na ulazu u proces, i dostupnosti korisniku oveku.

19

Seminarski rad

Teorija organizacije

ZakljuakGeneza nastanka klasine teorije organizacije, naroito posmatrano kroz: birokratsku organizaciju, Fayol-ovu administrativnu doktrinu, Taylorizam i niz poznijih radova ne odlikuje se punom konzistentnou. Neki elementi: formalna organizacija, hijerarhijski odnosi, podela rada i specijalizacija, raspon menadmenta su uniformnije definisani. Klasina teorija organizacije je donela skup principa: postojanje cilja podela rada sa specijalizacijom koordinacija autoritet i odgovornost uravnoteavanje znaaja pojedinih funkcija Sa druge strane: Prenaglaavanje formalne organizacije uslovilo je tekoe i nesporazume Kruti hijerarhijski odnosi i na toj osnovi izgraena struktura vlasti je negativnost primene principa Klasine teorije organizacije Preterivanja sa atomizacijom radnog sadraja zadatka radnika Druga brojna zanemarivanja uloge ljudskog faktora, gde obezliavanje postaje normalna pojava Nedovoljna fleksibilnost postavki klasine teorije organizacije, u drastino izmenjenim uslovima privrednih i posebno drutveno-ekonomskih odnosa, zametak je samounitenja klasine organizacije. Ne moe se porei injenica da je u dananje vreme jo uvek veoma prisutna upravo koncepcija organizacione strukture na klasinim principima.

20