MODELI GRADOVA IZ URBANE TEORIJE I PRAKSE

Toni Garnije: Industrijski grad Ogista Pere: novi grad Avr Le Korbizje: Grad za 3 miliona stanovnika, Plan Voisin i Ozareni grad Minoru Yamasaki: Sent Luis Pruit Igo

INDUSTRIJSKI GRAD TONI GARNIJEA 1898. godine mladi Toni Garnije se uselio kao nosilac nagrade Grand Prix de Rome u vilu Medii. Preuzeo je na sebe da izradi projekat za jedan sasvim novi grad, poevi od opteg urbanistikog plana, pa do projekata enterijera pojedinih prostorija u kuama. Industrijski grad planiran je za 30.000 stanovnika.

Generalni plan izloio je 1901, detaljni projekat 1904. ali tek 1917 godine publikovana je knjiga sa njegovim projektima. Napravio je veliki napredak time to je projektom obuhvatio ceo grad, a nije se izgubio u moru detalja kao mnogi njegovi savremenici.

Jasno se u gradu raspoznaju njegove funkcije: rad, stanovanje, odmor i saobraaj. Industrija je odvojena od samog grada zelenim pojasom, kao to je kasnije raeno u ruskim projektima za linearne gradove, i to je predlagao i Soria y Mata za predgrae Madrida.

Garnije planira i reava arhitekturu grada u duhu industrijske epohe razdvajanjem urbanih funkcija.

Ali to razdvajanje za 30.000 ljudi nije razdvojeost i nije zoniranje, koje e kasnije razbiti urbanu formu, doneti gradove - spavaonice i poremetiti tako uzbudljivu integraciju urbanih oblika i ivota tradicionalnih, pre-industrijskih gradskih primera.

Garnijeov rekreacioni centar postavljen je na zaklonjenom mestu, na padini oblinjeg brega, orijentisan na jug. Sredina izduenog grada predviena je za drutveni centar, kolski blok i jedan kompletan i bogat sportski kompleks, koji je izlazio u slobodnu prirodu tako da bi se kasnije mogao proirti. eleznika pruga se podzemno ulivala u glavnu elezniku stanicu. Predviao je i jedan autodrom ili ulicu za brzi saobraaj, kao i probno polje za avionske motore.

Grad je podeljen na uzane trake u pravcu istok zapad, da bi se olakalo ispravno orijentisanje prostorija u odgovarajue postavljenim kuama. Svaka traka u gradu bila je veliine 30 x 150 m. Ove po duini jedinice dale su gradu novi izraz i znaile su radikalno odvajanje od centralizovanog renesansnog tipa gradskog kompleksa. Nesvesno je ovde makar i delimino ostvaren princip linearnog grada.

Odreujui svakom svoje mesto, Garnije je tako reio situaciju da se proirenjem pojedinih delova ne ometaju ostali delovi.

Arhitektura poinje sa konstrukcijom a zavrava se sa urbanizmom, Garnijeovo delo poiva na oba elementa, njegov grad izrastao je iz punog razmevanja socijalnih potreba.

Garnije je za svoje konstrukcije izabrao armirani beton, Francuska vrlo razvijena zemlja u pogledu graevinskih konstrukcija ve na poetku veka poela je sa eksperimentisanjem sa ovim novim materijalom.

Svedoanstvo velikog dijaloga kua i njihovog urbanog konteksta. RR

Garnije je bio sklon klasici, kao to se jasno vidi iz oblikovanja njegovih projekata za kue.

U projektu industrijskog grada se oslobodio ove sklonosti.

Kue ovog grada sa terasama i vrtovima na ravnim krovovima predstavljaju kombinaciju moderne konstrukcije i stare tradicije sredozemne kulture.

Garnijeovi planovi su kasnije delimino izvedeni u Lionu, gde je gradio bolnice, klanice, sportske stadione i stambene etvrti.

Uravnoteenost njegove postavke nije razorena koncentrisanjem na specijalne teme, na poseban problem saobraaja ili na manje vie osoben problem stanovanja, koji je toliko okupirao pristalice vrtnog grada.

Traio je organske odnose izmeu funkcija svojeg grada.

Dugi blokovi sa zelenim povrinama esto su planirani tako da ine manje mesne jedinice sa sopstvenim kolama i svim drutvenim servisima.

Industrijski grad je direktno uticao na ljude koji su radili na smernicama za budue planiranje gradova. Ovaj uticaj je razumljiv jer Garnijeovi projekti sadre u sebi klicu dananjih metoda rada. Putevi razvoja idu esto u neoekivanom pravcu. Tako je ponovo naen izgubljeni instinkt za urbanizam, zahvaljujui mladom pasioniranom dobitniku nagrade Grand Pri Rima.

AVR rekonstrukcija celokupne strukture grada

Le Korbizje Savremeni grad za 3.000.000 stanovnika 1922. godine

Koncept grada je objavljen u knjizi Urbanisme 1925. godine. Uslovi u tadanjem Parizu: demografska eksplozija, problemi saobraaja, beda i prenaseljenost, rasprostranjenost tubelrkoloze i nehigjenski uslovi.

Ulica je maina za cirkulisanje kao to je stan maina za stanovanje.

Saobraajnice u rasteru 400x600 metara. Ogromna parkiralita, peaci nezavisno od kolskih saobraajnica vode se kroz zeleni prostor izmeu objekata ili ispod onih koji su podignuti na stubove. Savrena segregacija saobraaja, predloeno sedam nivoa kretanja.

Samo dva tipa stambenih objekata, stambeni blok na regulacionoj liniji i stambeni meandar, oba standardizovane visine od 12 spratova..

U samom centru grada smetena je poslovna etvrt koju sainjavaju 24 identina ezdesetospratna oblakodera sa osnovama u obliku krsta.

Pored poslovnog dela smeteni su gradski i kulturni centar, a iza njih se protee slikovito oblikovan park.

Industrija je izdvojena zelenim pojasom i smetena izvan grada.

Stroga segregacija funkcija - stanovanje prognano iz centra.

Trgovina, biblioteke, kafane, poslastiarnice, pozorita... Potpuno su odsutni u stambenim zonama.

Le Korbizjeov grad budunosti iz 1922. godine je APSTRAKTNI MODEL URABNE FORME, a ne lek za specifine probleme Pariza ili gradova Francuske.

Korbizje plan Voisin 1925. godine.

Izloen u paviljonu LEsprit Nouveaua.

Zasnovan na istim principima kao i prethodni model, ali je sada raen za konkretnu urbanu situaciju rekonstrukcija istorijskog centra Pariza.

Uzroci krize savremenih gradova lee iskljuivo u motorizovanom saobraaju, ali je on i okosnica njihovog spasa.

Plan je nuen raznim proizovaima automobila, jedino je Voisin pokazao interes za ulaganje finansijskih sredstava u njega, zbog ega je i predstavljen pod tim imenom.

Osnovni koncept je da je tradicionalna kompleksnost grada besmislena u savremenim uslovima, zbog ega je plan radikalan i drastian.

Raster saobraaja je na distanci izmeu 350 i 400 metara. Ceo kompleks preseca autoput koji vodi od istoka ka zapadu, ija je funkcija da rastereti Jelisejska polja.

Od istorijskog Pariza u svom reenju Korbizje je sauvao samo Luvr, Palais Rojal, Trg Vendom, Trg Konkord, Trijumfalnu kapiju i nekoliko crkava i palata.

Ozareni grad 1930. godine

Prvi put predstavljen na izlobi, kao i prethodna dva.

Uvidei nedostatke prethodnih modela Korbizje organizuje novi grad oko osovine menjajui dotadanj centralni model grada u linearni. Poslovni deo je iz sredita pomeren na severnu ivicu. Ispod poslovnog dela je eleznika stanica, na ijem je krovu stanica za avio taksi.

Stara Korbizjeova deviza da je grad stvoren za brzinu ujedno i uspean grad i ovde je primenjena.

U osovini poslovne etvrti pozicioniran je i gradski centar sa ije se obe strane nalaze stambeni delovi, u kojima se nalazi samo jedan tip stambenih objekata.

Industrija je sastavljana iz paralelnih traka i izdvojena irokim pojasom zelenila. Osnovne postavke su sunce, prostor i zelenilo. Saobraaj u rasteru 400x400 metara u dva nivoa teretni i putniki.

Stambena zajednica 2.700 stanovnika, pratei programi sport i obrazovanje, bez trgovine.

Lucio Kosta Brazilija 1917.

Korbizje Marseljski blok Poznavanje istorijskog razvoja grada je od posebnog znaaja za svako novo

planiranje, jer se svaka epoha kontinualno nadovezuje na prethodnu.

Sent Luis - Pruit Igo pozicija budueg STAMBENOG naselja.

16 marta 1974. arl Denks objavljuje: smrt Moderne Arhitekture sruen projekat Minoru Yamasaki.

Projekat dobio nagradu za najbolju arhitekturu u Americi 20 godina ranije, a posle toga sruen kompleks zbog loih uslova stanovanja. Masovna proizvodnja umesto da reava probleme simbolizuje ih. Moderna arhitektura postaje simbol socijalnih tekoa. Moderna arhitektura je antiurbana banalizacija principa.

MODELI GRADOVA IZ URBANE TEORIJE I PRAKSEINDUSTRIJSKI GRAD TONI GARNIJEA1898. godine mladi Toni Garnije se uselio kao nosilac nagrade Grand Prix de Rome u vilu Medii. Preuzeo je na sebe da izradi projekat za jedan sasvim novi grad, poevi od opteg urbanistikog plana, pa do projekata enterijera pojedinih prostorija u kuama.Industrijski grad planiran je za 30.000 stanovnika. Generalni plan izloio je 1901, detaljni projekat 1904. ali tek 1917 godine publikovana je knjiga sa njegovim projektima. Napravio je veliki napredak time to je projektom obuhvatio ceo grad, a nije se izgubio u moru detalja kao mnogi njegovi savremenici.Jasno se u gradu raspoznaju njegove funkcije: rad, stanovanje, odmor i saobraaj. Industrija je odvojena od samog grada zelenim pojasom, kao to je kasnije raeno u ruskim projektima za linearne gradove, i to je predlagao i Soria y Mata za predgrae Madrida.Slide Number 5Slide Number 6Slide Number 7Grad je podeljen na uzane trake u pravcu istok zapad, da bi se olakalo ispravno orijentisanje prostorija u odgovarajue postavljenim kuama. Svaka traka u gradu bila je veliine 30 x 150 m. Ove po duini jedinice dale su gradu novi izraz i znaile su radikalno odvajanje od centralizovanog renesansnog tipa gradskog kompleksa. Nesvesno je ovde makar i delimino ostvaren princip linearnog grada.Odreujui svakom svoje mesto, Garnije je tako reio situaciju da se proirenjem pojedinih delova ne ometaju ostali delovi. Slide Number 10Garnije je za svoje konstrukcije izabrao armirani beton, Francuska vrlo razvijena zemlja u pogledu graevinskih konstrukcija ve na poetku veka poela je sa eksperimentisanjem sa ovim novim materijalom. Slide Number 13Slide Number 14Slide Number 15Slide Number 16Slide Number 17Slide Number 18Slide Number 19Slide Number 20Industrijski grad je direktno uticao na ljude koji su radili na smernicama za budue planiranje gradova. Ovaj uticaj je razumljiv jer Garnijeovi projekti sadre u sebi klicu dananjih metoda rada. Putevi razvoja idu esto u neoekivanom pravcu. Tako je ponovo naen izgubljeni instinkt za urbanizam, zahvaljujui mladom pasioniranom dobitniku nagrade Grand Pri Rima.Slide Number 22Slide Number 23Slide Number 24Slide Number 25Slide Number 26Slide Number 27Slide Number 28Slide Number 29Slide Number 30Slide Number 31Slide Number 32Slide Number 33Slide Number 34Slide Number 35Slide Number 36Slide Number 37Slide Number 38Slide Number 39Slide Number 40Slide Number 41Slide Number 42Slide Number 43Slide Number 44Slide Number 45Slide Number 46Slide Number 47Slide Number 48Slide Number 49Slide Number 50Slide Number 51Slide Number 52Slide Number 53Slide Number 54Slide Number 55Slide Number 56Slide Number 57Slide Number 58Slide Number 59Slide Number 60Slide Number 61Slide Number 62Slide Number 63Slide Number 64Slide Number 65Slide Number 66Slide Number 67Slide Number 68Slide Number 69Slide Number 70Slide Number 71Slide Number 72Projekat dobio nagradu za najbolju arhitekturu u Americi 20 godina ranije, a posle toga sruen kompleks zbog loih uslova stanovanja.Masovna proizvodnja umesto da reava probleme simbolizuje ih. Moderna arhitektura postaje simbol socijalnih tekoa.Moderna arhitektura je antiurbana banalizacija principa.Slide Number 74Slide Number 75Slide Number 76Slide Number 77Slide Number 78Slide Number 79Slide Number 80Slide Number 81Slide Number 82Slide Number 83Slide Number 84