Tercijalni insekti

Insekti iz ove grupe napadaju vazdušno suvo drvo u kome se procenat higroskopne vlage kreće između 7 i 20 %. Prilagođeni su da žive u suvoj sredini, luče fermente koji razlažu polioze i celuloze, ili žive u simbiozi sa mikrorganizmima koji poseduju te fermente. Kada jednom nasele drvo ne napuštaju ga dok ga potpuno ne razore.

Bostrichus capucinus-buba kapuciner

Areal Bostrychus capucinusa je Srednja i Južna Evropa.Nanosi veliku štetu suvom lišćarskom drvetu. Dug je 8-14 mm. Telo mu je crno, sa crvenim pokriocima i trbuhom. Vratni štit crn, spreda nazubljen a odozgo zrnasto nabran.

Posle rojenja, koje se odigrava u maju i junu ženke polažu veoma sitna jaja obično u pukotine drvenih predmeta ili na preseke sudova. Nakon 10 do 15 dana ispile se larve prvog stupnja koje nekoliko dana provode ne hraneći se, a zatim se ubušuju u drvo i, duž vlakana, prave hodnike prečnika do 0.5 cm. Vrsta ima jednogodišnju generaciju koja se odigrava u dve kalendarske godine. Larve razvijaju isključivo u sloju beljike i hrane se uglavnom skrobom.

Limexylon navale-lađar

L. navale je vrlo štetan insekt i mada se danas se ređe javlja štete ipak nisu prestale.Mužjaci su dužine 6 - 10 mm, a ženke 8 - 13 mm. Telo imaga je uzano i izduženo. Mužjaci su crni sa smeđom osnovom pokrioca, a ženka crveno smeđe sa crnom glavom i nešto tamnijim pokriocima. Antene su kod oba pola čekinjaste. Elitre ne pokrivaju ceo abdomen i nemaju uzdužnih rebara.Larva ima vrlo tanko telo. Dužina odraslih larvi iznosi 15mm.Odrasli insekti javljaju se od kraja maja do jula. Posle parenja ženka polaže jaja prvenstveno na drvo bez kore, koje je prosušeno, ali ne sasvim. Larve koje se izlegu odmah se ubušuju u drvo. Hodnici su vrlo uski, tako da se praktično ne mogu zapaziti. Kako se larva hrani,raste i presvlači, oni se proširuju i dostižu prečnik od 1,5 - 2 mm. Delimično su pokriveni crvotočinom.Hodnici se prostiru u radijalnom pravcu. Kad odrastu, larve se obrću, te se iz dubine debla vraćaju ponovo ka periferiji, najčešće ka istom mestu gde su se ubušile. Hodnici jedne larve ponekad imaju ukupnu dužinu od 1 - 2 m. U blizinu površine drveta larva ostavlja samo jednu tanku netaknutu skramu drveta i tu izgrađuje lutkinu kolevku čiji izlazni kraj zatvara čepom od crvotočine.Trajanje generacije je jednogodišnje. Kod L. navale nije konstatovana simbioza sa gljivama. Larveni hodnici prodiru vrlo duboko i idu često i do centra debelih trupaca. Napadnuto drvo je u tehničkom smislu potpuno uništeno i neupotrebljivo.

Lyctus linearis

Spadaju u rod Lyctidae koje napadaju iskljucivo beljiku lišćara.To su insekti sitnih dimenzija (3.5 do 7 mm). Boja im je uglavnom smeđa ili smeđe žuta. Larve su bele i duge do 7 m, potkovičasto savijene prema trbušnoj strani. Lako se razlikuje od larava Anobiidae po stigmi na 8 trbušnom segmentu, koja je znatno veća od ostalih. Noge su kratke i prividno tročlane. Lyctus linearis je autohtona evropska vrsta i raširen je skoro u svim krajevima gdje ima hrastovog drveta.

Ptilinus pectinicornis-češljasti drvotočac

Pripada rodu Anobidae .Imaga su dužine od 3 - 5 mm, izduženog cilindričnog tela. Mužjaci imaju češljaste pipke po kojima se razlikuju od ženki (seksualni dimorfizam). Vrsta je rasprostranjena u celoj Evropi. Rojenje traje od početka aprila i nastavlja se tokom maja, a nekada i do sredine juna. Pare se najčešće u blizini izletnih otvora, posle čega se ženke vraćaju u drvo radi polaganja jaja u hodnicima. Imaga žive oko tri nedelje, a parenje se vrši i u samim hodnicima. Generacija traje najmanje dve godine, a u našim uslovima vrsta ima jednogodišnju generaciju. Češljasti drvotočac napada drvo svih liščara, a naročito bukve.

Anobium punctatum-tačkasti drvotočac

Tačkasti drvotočac je svakako najčešća i najštetnija vrsta iz familije Anobiidae u Evropi. Pored kućne strižibube predstavlja najopasnijeg razarača ugradjenog drveta. Vrlo često se ove dve vrste javljaju zajedno, pri čemu kućna strižibuba zahvata gornje delove zgrada (tavanske grede i krovne konstrukcije), a tačkasti drvotočac donje delove i unutrašnjost. Rojenje traje vrlo dugo (od aprila do avgusta), ali glavni let pada u mesecima maju i junu. Imaga žive relativno dugo (dve do tri nedelje), ali se ne hrane.

Stromatium fulvum-riđa kućna strižibuba

Veoma štetna vrsta.Napada isključivo ugrađeno lišćarsko drvo.Rojenje se odigrava u junu i julu. Ženka u gomilice položi od nekoliko pa čak do 80 jaja tamo gde su sastavci dasaka ili pukotine, ali takođe i potpuno ravne, glatke i otvorene površine (politirane i lakirane površine). Posle tri nedelje larve koje izađu iz jaja odmah se ubušuju u drvo. Ubušni otvori su sitni i slabo vidljivi golim okom. Hodnici starijih larvi ispunjeni su sitnom crvotočinom (širine od 3 – 6 cm). Izletni otvori su ovalni, većeg prečnika 0,5-1 cm. Vrsta ima dvogodišnju ili trogodišnju generaciju. Njen značaj kao tehničke štetočine lišćara, jednak je onom kod Hylotrupes bajolus kada su u pitanju četinari. Napada svu okoranu gradju kao i ugrađeni materijal. Vrlo je česta u parketu i masivnim elementima nameštaja. Kod nas se dosta često na suvom ugrađenom lišćarskom drvetu i u stanju je da napravi ogromne štete. Pri napadu riđe kućne strižibube, larve se mogu lako locirati po intenzivnom zvuku koji proizvode za vreme izgrizanja drveta.

Phimatodes testaceus-promenjljivi kalidijum

Dužina imaga varira izmedju 1-1,7 cm. Telo je spljošteno i široko, metalno plave, zelene ili plavo zelene boje. Larve su cerambicidnog tipa, žućkasto bele, dužine 1-1,5cm i blago spljoštene. Period rojenja je prilično rastegnut i traje od maja do jula. Na granici izmedju kore i beljike larve kopaju relativno široke hodnike koji plitko paraju beljiku, a ispunjeni su čvrsto sabijenom crvotočinom. Tek pred kraj razvića, u proleće naredne godine, one se ubušuju u beljiku radi izgradnje kukastog hodnika. Tehničke štete koje larve izazivaju nisu naročito velike, naročito ako su u pitanju debeli sortimenti. Izletni otvori, koji su ovalni i čiji duži prečnik iznosi 6,5 mm, a najmanji 4-4,5 mm, jako podsećaju na otvore kućne strižibube (Hylotrupes bajulus). Ovo je prvenstveno štetočina neokoranog četinarskog drveta, a ređe se nalazi u lišćarskom. Javlja se u nekoliko formi. Tipična forma je jednobojno crvena (crna je donja strana trbuha i teme). Jedna od najčešćih je forma Variabilis L. koja ima potpuno ili delimično crven vratni štit, plavocrna pokrioca i crno teme, noge i vrhove butova,a dužine je od 8-14 mm. Ova vrsta u našem klimatskom području ima jednogodišnju generaciju, ali se ona može produžiti i 2-3 godine u zavisnosti od klimatskih uslova. Značaj ove vrste je skoro isti kao i prethodne, obzirom da se susreće na istim mestima i nanosi slične štete. Ako se zaraženo drvo upotrebi za izradu nameštaja, larve su u stanju da u finalnim proizvodima završe razviće i formiraju izletne otvore koji pretstavljaju veoma neprijatno oštećenje.

Callidium sanguineom- crveni kalidijum

Crveni kalidijum je ređa vrsta od prethodnih, a napada uglavnom sveže posečeno ili suvo drvo tvrdih lišćara (hrast i bukva).

Crne je boje, a elitre imaju lepu, vatreno crvenu boju, pa otuda i njegov domaći naziv. Ciklus razvića je veoma sličan plavom i promenljivom kalidijumu.