Terminologija hadisa - Sami Džeko

Terminologija hadisa - Sami Džeko

1


2

TERMINOLOGIJA

HADISA

Sami Džeko

Prijepolje 2012.


3

Uvod

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog

Od prvih dana islama ulema se bavila definisanjem ipodjelom hadisa u cilju njegovog što boljeg shvatanja injegove bolje upotrebe. Na tu temu su napisana i mnogadjela sa manjim razilaženjima među njima u definisanju određenih stvari. Kako bismo početnicima olakšali bavljenje hadisom i hadiskim naukama odlučili smo napisati ovu skromnu brošuricu moleći Allaha, dž.š., da nam je upiše kao sevap i učini je korisnom za sve one koji se bave hadisom.

U pisanju ove brošure najviše smo koristili djela “El Idahfi ‘ulumil hadisi vel istilah” prof. dr. Mustafe Seid ElHanna i dr. Bedi’ Es Sejjid El Lehhama, “Nuzhetunnezari fi tevdihi nuhbetil fikri fi mustalehi ehlil eseri”Hafiza Ibn Hadžer El Askalanija, kao i djelo “Kava’idu fiulumil hadis” Zafer Ahmed El Usmani Et Tehanevija,Allah, dž.š., ih sve obilato nagradio.


4

Razvoj hadiske nauke

Hadis kao riječ, djelo, prećutno odobravanje i psihofizički opis Poslanika a.s., na svom putu do nas prošao je kroznekoliko faza koje su pomogle njegovom čišćenju od primjesa.

Prva faza: Pamćenje

Ovo je prva faza kroz koju je hadis prošao i potrajala jeod vremena Poslanika a.s., perioda hilafeta prve četvorice halifa pa sve do početka Emevijske dinastije.

Razlozi čuvanja hadisa Božijeg Poslanika, a.s., na ovaj način uglavnom se mogu svesti na sljedeće:

- Arapski ummet u kojem se Muhammed, a.s., rodio bioje nepismen, nisu znali čitanje i pisanje, osim jedan mali broj njih. Allah, Uzvišeni, ih je opisao tim svojstvom irekao: „ On je onaj koji je nepismenima poslao Poslanikaod njih.“1 Sa druge strane, ovaj ummet bio je primjerinteligencije i jačine pamćenja a dokaz tome bilo je njihovo pamćenje rodoslova, historije, praznika i poezije sa izuzetnom preciznošću.

- Nedostatak sredstava pisanja i sposobnih pisara. Zbognepostojanja papira za pisanje je korišteno pločasto kamenje, palmino lišće, uštavljena koža i sl.

- Njihova briga za očuvanjem Kur'ana i ulaganje svih sredstava u zapisivanje Allahove riječi.

1 El Džumu’a, 20.


5

- Poslanikove zabrane pisanja bilo čega mimo Kur'ana iz straha da se ne pomiješa sa Kur'anom. Od Poslanika, a.s.,se prenosi da je rekao: „Nemojte pisati od mene, ko jenapisao nešto mimo Kur'ana neka to izbriše!“2 Međutim, i pored opšte zabrane, Poslasnik, a.s., bi nekadapojedincima i dozvoljavao pisanje hadisa pa se takoprenosi da je dozvolio pisanje hadisa Abdullah b. Amr b.El Asu od koga se prenosi da je rekao: „Zapisivao samsve što sam čuo od Poslanika, a.s., pa su mi iz plemena Kurejš to počeli zabranjivati govoreći: „Zar zapisuješ sve što čuješ od Poslanika, a.s., a on je čovjek, govori kada je ljut i kada je zadovoljan?“ pa sam prestao sa pisanjem tespomenuo to Poslaniku a.s., pa mi je on pokazao svojimprstima na usta i rekao: „Piši, tako mi onoga u čijoj je vlasti moja duša iz njih ne izlazi osim istina.“3

Druga faza: Zapisivanje

Ovo je period početka zapisivanja sunneta Poslanika, a.s., kako bi se on zaštitio od zaborava i podvala. Prva osobakoja je naredila zapisivanje hadisa bila je halifa Omer b.AbdulAziz ( umro 101.H.g.) koji je napisao svomnamjesniku Medine Ebu Bekr b. Muhammed b. Amr b.Hazmu ( umro 120.H.g.): „ Pogledaj šta je hadis odPoslanika i zapiši ga, ja se plašim gubitka znanja inestajanja uleme. I nemoj prihvatati osim hadisPoslanika, a.s.“4 isto tako je napisao i svojim ostalimnamjesnicima kako to spominje Hafiz Ibn Hadžer uFethul Bariju ( 1/195). Namjesnici i učenjaci su poslušali ovu naredbu pa su ljudi počeli zapisivati hadis. Među zapisivačima najpoznatiji su bili Imam Muhammed b. Muslim b. Šihab Ez Zuhri ( umro 124.H.g.) učenjak Hidžaza i Šama, Ebu Bekr b. Hazm i dr. Smrt je,

2Muslim, Knjiga o Zuhdu, poglavlje: O potvrdi hadisa, br. 3004

3 Ebu Davud, Knjiga o znanju, Poglavlje o pisarima znanja, br. 36464 Takjidul Ilmi, Hatib El Bagdadi, 105.


6

nažalost, pretkla Omer b. Abdulaziza pa on nije uspiovidjeti plodove svoje ideje.

Još i ranije, prije njega, ova ideja javljala se kod Omera,r.a., s tim što je on nakon promišljanja i konsultovanjaodustao od njene realizacije plašeći se da ljudi ne zaborave Allahovu knjigu. O tome nam govori HafizSujuti pa kaže: „Od Ez Zuhrija se prenosi da je rekao:Obavijestio me Urve b. Zubejr i rekao: „Omer, r.a. ježeleo da zapiše sunnet pa se posavjetovao sa ashabimaPoslanika, a.s., pa mu je većina to preporučila. Zatim je ostao mjesec dana tražeći uputu od Allaha sve dok jednog jutra nije osvanuo a Allah mu dao čvrstu odluku pa je rekao: „Ja sam vam spomenuo zapisivanje sunneta azatim sam se sjetio da su ljudi od sljedbenika knjige kojisu bili prije vas zapisali pored Allahove knjige i drugeknjige pa su se oslonili na njih a zapostavili Božiju riječ. Ja tako mi Allaha neću miješati Allahovu objavu ni sa čime. Pa je ostavio ideju zapisivanja sunneta.“5

Nakon Omer b. Abdulaziza i halife abasijske dinastijezabavile su se akcijom zapisivanja sunneta te je tako naprimjer halifa Ebu Dža'fer El Mensur zatražio od ImamaMalika da mu zapiše knjigu hadisa pa je Imam Maliknapisao Muvettu.

Ovaj period odlikuje se i po tome što su pored predaja odPoslanika, a.s., sakupljane i zapisivane i predaje odashaba, r.a., fetve tabi'ina i dr.

Najpoznatije zbirke hadisa iz ovog perioda, poredMuvette Imama Malika su i Musannef od Ibn Ebi Šejbe iEl Musannef Ebu Bekr Abdurrezzak b. Hemmam b. Nafi'El Humejri Es San'ani.

5Tenvirul Havaliki alel Muvettail Imami Malik, Dželaluddin Es

Sujuti, 1/5


7

Treća faza: Izdvajanje hadisa Božijeg Poslanika

U ovom periodu hafizi hadisa su počeli zapisivati hadis Poslnaika, a.s, odvajajući ga od svega što je bilo pomiješano sa njim od govora ashaba i fetvi tabi'ina. Ovafaza dešavala se u periodu trećeg i četvrtog hidžretskog vijeka. U ovom periodu je bilo pojačano pisanje hadiskih zbirki u obliku musneda a najpoznatiji musnedi iz ovogperioda su Musned Imama Ahmed b. Hanbela, MusnedImama Ebu Davud Et Tajalisija ( umro 203.H.g.),Musned Ibn Rahivejha i dr. Pored musneda,ovo je periodpojave šest velikih opšte prihvaćenih hadiskih zbirki a to su: Sahih Buharije, Sahih Muslima, Sunen Ebu Davuda,El Džami' od Tirmizija, Sunen Nesaija i Sunen IbnMadže.

Četvrta faza: Klasifikacija

Ovaj period započeo je krajem četvrtog vijeka i traje do današnjih dana.

U ovom periodu su učenjaci izdvajali hadise shodno različitim oblicima slaganja među njima. Od knjiga iz ovog perioda su knjiga Džami'ul Usul Ebul Se'adat ElMubarek b. Muhammed b. El Esir El Džezeri ( umro606.H.g.) koji je sastavio šest najpoznatijih knjiga u jednuveliku. Od, takođe značajnih i poznatih knjiga ovog perioda su i knjiga Tuhfetul Ešraf fi Ma'rifetil AtrafHafiza Ebul Hadždžadž El Mizzija kao i knjiga Medžme'uZevaid od imama El Hejsemija.


8

Mjesto hadisa u islamu

Poznato je kod većine muslimana da je sunnet drugi izvor islamskog prava i da je on objašnjenje Kur'ana kako toAllah, dž.š., spominje:

„A tebi objavljujemo Kur'an da bi objasnio ljudima onošto im se objavljuje, i da bi oni razmislili.“ ( An Nahl,44.)

On je, isto kao i Kur'an objava od Allaha, dž.š., sa tomrazlikom da je Kur'an objava po ideji i riječi a sunnet objava po ideji.

Uzvišeni kaže:

„On ne govori po hiru svome – to je samo Objava kojamu se obznanjuje.“ ( An Nadžm, 3-4. )

„Ja slijedim samo ono što mi se objavljuje.“ ( Junus, 15.)

„Tebi Allah objavljuje Knjigu i mudrost[1] i uči te onome što nisi znao; velika je Allahova blagodat prema tebi!“ (An Nisa, 113.)

Odnos Sunneta i Kur'ana mi možemo svesti na sljedeće:

Sunnet koji dolazi kao potvrda onoga što je došlo uKur'anu

Primjer toga je hadis od Ibn Omera da je Poslanik, a.s.,rekao: „Islam je izgrađen na pet stvari: „Svjedočenju da nema drugog Boga osim Allaha i da je MuhammedAllahov Poslanik, obavljanju namaza, davanju zekata,hadždž i post mjeseca ramazana.“[2]


9

Ovim hadisom se potvrđuje svaki ajet u Kur'anu koji ukazuje na obaveznost ovih ruknova.

Sunnet koji dolazi kao pojašnjenje nejasnoća u Kur'anu, sažetak njegove uopštenosti

Primjer za ovo su objašnjenja načina obavljanja namaza, vremena njihovog obavljanja, vrste imetka na koji se dajezekat, visina zekata i sl.

Sunnet koji utvrđuje propis o kojem Kur'an ne govori

Primjer ovoga su hadisi o zabrani po mlijeku svega obogašto je zabranjeno po krvi, hadisi o pravu komšije da prvida ponudu za kupovinu i sl.

Dokazi utemeljenosti sunneta kao drugog izvora šerijata:

Dokaze o utemeljenosti sunneta kao drugog izvorašerijata nalazimo u prvom izvoru Kur'anu i to kroznekoliko vrsta ajeta:

Ajeti koji naređuju vjerovanje u Poslanika:

„O vjernici, vjerujte u Allaha, i Poslanika Njegova, i uKnjigu koju On Svome Poslaniku objavljuje, i u Knjigukoju je objavio prije. A onaj ko ne bude vjerovao uAllaha, i u meleke Njegove, i u knjige Njegove, i uposlanike Njegove, i u onaj svijet – daleko je zalutao.“ (An Nisa, 136.)

„Pravi vjernici su samo oni koji u Allaha i NjegovaPoslanika vjeruju, a koji se, kad su s njim na kakvomodgovornom sastanku, ne udaljuju dok od njegadopuštenje ne dobiju. Oni koji od tebe traže dopuštenje, uAllaha i Poslanika Njegova, doista, vjeruju. I kad onizatraže dopuštenje od tebe zbog kakva posla svoga,


10

dopusti kome hoćeš od njih, i zamoli Allaha da im oprosti jer Allah prašta i On je milostiv.“ ( An Nur, 62.)

Ajeti koji naređuju pokornost Poslaniku uporedo sa pokornošću Allahu:

„Reci: "Pokoravajte se Allahu i Poslaniku!" A ako oniglave okrenu – pa, Allah, zaista, ne voli nevjernike.“ ( AliImran, 32.)

„Reci: "Pokoravajte se Allahu i Poslaniku!" A ako nehtjednete, on je dužan da radi ono što se njemu naređuje, a vi ste dužni da radite ono što se vama naređuje, pa ako mu budete poslušni, bit ćete na pravom putu; - a Poslanik je jedino dužan da jasno obznani.“ ( An Nur, 54.)

Ajeti u kojima se naređuje pokoravanje Poslaniku, a.s.:

„I tako Mi Gospodara tvoga, oni neće biti vjernici dok za sudiju u sporovima međusobnim tebe ne prihvate i da onda zbog presude tvoje u dušama svojim nimalo tegobene osjete i dok se sasvim ne pokore.“ ( An Nisa, 65.)

„Vi u Allahovom poslaniku imate divan uzor za onogakoji se nada Allahovoj milosti i nagradi na onom svijetu, ikoji često Allaha spominje.“ (Al Ahzab, 21.)


11

Definicija hadiske nauke i podjela

Hadiska nauka je nauka kojom se spoznaje stanje putapredaje i same predaje sa stanovišta njenog prihvatanja iliodbacivanja, pravila njenog prenošenja i načina njenog ispravnog razumijevanja. Ona se dijeli na dva dijela:

Ilmu Rivajetil hadis: To je ogranak hadiske nauke kojise bavi proučavanjem načina na koji je određena predaja povezana sa Poslanikom, a.s., kroz proučavanje stanja njenih prenosilaca, njihove bogobojaznosti i preciznosti isl.

Ilmu Dirajetil hadis: To je ogranak hadiske nauke kojise bavi hadisima Božijeg Poslanika u smislu njihovihznačenja pojašnjavajući ih kroz retoriku arapskog jezika, pravila šerijata i stanja u kojima su izrečeni.


12

Osnovna hadiska terminologija

Hadis: To je sve ono što je pripisano Božijem Poslaniku,a.s., od govora, djela, prećutnih odobravanja i psihofizičkih osobina kao i ono što je pripisano ashabima i tabi'inima.

Neki hadiski stručnjaci termine hadis, sunnet, haber i eser poistovjećuju ali odabranije mišljenje je da svaki od ovih termina ima posebno značenje pa je tako:

Sunnet: ono što je pripisano Poslaniku, a.s.,

Haber: ono što je pripisano nekome drugom mimoBožijeg Poslanika, a.s.

Eser: ono što je pripisano nekome od ashaba.

Sened: To je put koji nas dovodi do metna tj. to je lanacprenosilaca kojim nam je metn prenijet.

Metn: To je završetak seneda koji se manifestuje u tekstuhadisa koji upućuje na neko značenje, tj. to je ono što se prenosi.

Ravija i musnid: To je onaj koji prenosi predaju.

Isnad: To je prenošenje predaje lancem prenosilaca donjenog izvora.

Muhaddis: To je osoba koja se bavi proučavanjem hadisa kroz rivajet i dirajet i poznaje veliki broj hadsa iprenosilaca i njihov stepen pouzdanosti.

Hafiz: To je osoba čije je poznavanje rivajeta i dirajeta hadisa veće od onoga što ne poznaje.


13

Hudždže: To je onaj koji poznaje sve hadise ali muponekad, rijetko, naidje neki hadis i neka stvar koja mu jenepoznata.

Hakim: To je onaj koji ovlada hadisom u potpunosti krozrivajet i dirajet.

Emirul Mu'minin u hadisu: To je osoba koja poznajeapsolutno sve hadise, njihova znacenja, rivajet i dirajet ipostala je poznata po tome. Rijetki su ljudi koji sudostigli ovaj stepen u hadisu. Od takvih su:

- Šu'be b. El Hadždžadž b. Verd Ebu Bistam el Itki (umro 170.H.g.)

- Sufjan b. Seid b. Mesruk Es Sevri El Kufi ( umro161.h.g.)

- Sufjan b. Ujejne b. Mejmun El Hilali El Mekki ( umro198.H.g.)

- Abdullah b. Mubarek b. Vadih El Mervezi ( umro182.H.g.)

- Muhammed b. Ismail el Buhari ( umro 256.H.g.)

- Muslim b. El Hadždžadž En Nejsaburi ( umro 261.H.g.)

- Ali b. Omer b. Ahmed Ebul Hasen Ed Darekutni ( umro583.H.g.)

- Ibn Hadžer El Askalani ( umro 852.H.g.)

- Dželaluddin Es Sujuti ( umro 911.h.g.)


14

Podjela hadisa na osnovu brojaprenosilaca

Mnogo je kriterijuma na osnovu kojih je hadis podijeljenna različite vrste. Jedan od kriterijuma je i broj prenosilaca hadisa. Prema broju prenosilaca određene predaje hadis se dijeli na:

- Mutevatir

- Ahad

Mutevatir:

Mutevatir predaja je predaja koju prenosi velika skupinaprenosilaca u svakoj generaciji, obično je nemoguće da se takva skupina dogovori na laži ili zaboravi, i njihovoslonac u prenošenju je čulo.

Na osnovu definicije možemo reći da su osnovni uslovi mutevatir hadisa:

- Da u svakoj generaciji bude veliki broj prenosilaca.Ulema se razišla po pitanju broja prenosilaca koji hadisuzdižu na stepen mutevatira i taj broj varira od četiri pa čak do tri stotine prenosilaca. Ispravno po ovom pitanju je mišljenje Hafiza Ibn Hadžer el Askalanija koji smatrada je ispravno mišljenje da broj nije ograničen već se računa svaki broj koji daje sigurnost bez sumnje.

- Nemogućnost dogovora ravija na laži kao i nemogućnost laži bez dogovora.


15

- Konstantnost mutevatir broja prenosilaca od početka do kraja seneda.

- Da oslonac u predaji bude čulo tj. gledanje ili slušanje.

Mutevatir se dijeli na dvije vrste:

- Mutevatir lafzijj: A to je mutevatir po izrazu tj. predajaciji tekst je od strane svakog od prenosilaca prenijet uistoj formi. Primjer ovakvog mutevatira je hadis: „Ko namene namjerno slaže neka pripremi sebi mjesto u vatri.“

- Mutevatir ma'nevijj: A to je mutevatir po značenju tj. predaja čije je značenje mutevatir a fraze koje su prenosioci koristili su različite. Primjer za ovu vrstu mutevatira su hadisi o podizanju ruku prilikom učenja dove.

Ahad:

To je svaka predaja koja nije dostigla stepen mutevatira.Dijeli se na:

- Mešhur

- Aziz

- Ferd

- Garib

Mešhur: To je predaja koju prenose trojica ili više ujednoj generaciji ali ne dostiže stepen mutevatira.


16

Nazvan je ovim imenom zbog njegove rasprostranjenosti.Kod šerijatskih pravnika ova vrsta hadisa se naziva imustefid. U zavisnosti od ispunjavanja ili neispunjavanjauslova ispravnosti mešhur može biti sahih, hasen i daif.

Aziz: To je predaja u čijem se lancu prenosilaca u jednog generaciji nalaze samo dvojica prenosilaca.

Ferd: To je hadis čijim se rivajetom osamio jedan ravija na neki od načina osamljivanja. Ferd se dijeli na dvije vrste:

- El Ferdu - l - Mutlak: To je hadis u čijem se rivajetu osamio jedan ravija od svih prenosilaca iy generacijeashaba pa ga niko osim njega od njih ne prenosi.

- El Ferdu - n- Nisbijj: To je hadis kod koga jeosamljivanje došlo u odnosu na određenu stranu. Ova vrsta Ferda se dijeli na četiri podvrste: Osamljivanje osobe od osobeOsamljivanje stanovnika jednog mjesta od osobeOsamljivanje osobe od stanovnika jednog mjestaOsamljivanje stanovnika jednog mjesta od stanovnikajednog mjesta

Garib: To je hadis čijim rivajetom se osamio jedan prenosilac u kojem god mjestu u senedu došlo toosamljivanje. Dijeli se na:

- Garib po metnu i senedu: To je hadis čiji metn se zna samo putem jednog prenosioca. ( Ovo je isto što i ElFerdul Mutlak)

- Garib po senedu: To je hadis čiji se metn zna brojnim putevima od više ashaba a zatim se u rivajetu od jednogashaba osamio jedan prenosilac.


17

Podjela hadisa prema stepenupouzdanosti

Prema stepenu pouzdanosti i preciznosti njegovihprenosilaca hadis se dijeli na:

-Sahih-Hasen-Daif

Sahih

To je hadis čiji je sened spojen pravednim i preciznim prenosiocima od istih takvih, od početka do kraja seneda, i nema u sebi odstupanja niti manjkavosti.

Dakle, sahih hadis je hadis:

spojenog seneda - a to znači da je svaki ravija preuzeo taj hadis na neki od ispravnih načina preuzimanja od svog šejha;čiji su prenosioci pravedni - a to znači da su punoljetni muslimani, razumni i čisti od velikih grijeha i ustrajnosti na malim;precizni - što znači da čuva ono što je primio od vremena primanja pa do vremena prenošenja a čuvanje može biti pamćenjem napamet i zapisivanjem i čuvanjem te knjige od mijenjanja;nema u sebi odstupanja ( šaz ) – a odstupanje je daispravan prenosilac prenosi nešto što se suprotstavljaonome što je prenio ispravniji prenosilac od njega ili veći broj prenosilaca;niti manjkavosti ( 'illeh ) – manjkavost je skrivenamahana u hadisu koju primjećuju samo vrhunski experti.


18

S obzirom na različite stepene pouzdanosti i preciznosti ravija nisu svi sahih hadisi na istom stepenu. Ulema je oddavnina proučavala koji je to najbolji sened u hadisu pa tako:

Ahmed b. Hanbel kaže: Ez Zuhri od Salima a on od IbnOmera

Jahja b. Me'in kaže: El A'meš od Ibrahim En Nehaija odAlkame od Ibn Mes'uda

Buhari kaže: Malik od Nafi'a od Ibn Omera

Podjela Sahih hadisa:

Sahih hadis se dijeli na dvije vrste:

- Sahih li zatihi – a to je hadis koji obuhvata sve uslovenavedene u definiciji sahih hadisa.

- Sahih li gajrihi – a to je hadis kome nedostaje jedan oduslova sahiha, kao npr. da neki od ravija ne bude potpunoprecizan, ali je isti hadis prenesen i drugim putem pa gataj drugi put podupire.

Izvori Sahih hadisa:

Mnogi muhaddisi bilježili su sahih hadise u svojimzbirkama a najpoznatije zbirke koje sadrže sahih hadisesu:

- El Džami'us Sahihil musnidil muhtesari min umuriResulillahi ve sunenihi ve ejjamihi od Imama Muhammedb. Ismail El Džu'fi El Buharija ( 194.-256.H.g. )

- Sahihu Muslim Imama Muslim b El Hadždžadža EnNejsaburi El Kušejrija ( 204.-261. )


19

- El Mustedrek 'ala Sahihajn Imama Ebu AbdullahMuhammed b. Abdullah El Hakim En Nejsaburija ( umro405.H.g. )

- Sahihu Ibn Huzejme Imama Muhammed b. Ishak b.Huzejme En Nejsaburija ( 311.H.g. )

- Sahihu Ibn Hiban Imama Hafiza Ebu HatimMuhammed b. Hiban Et Temimi El Bustija ( 354.H.g. )

- El Muhtara Imama Ed Dijauddin Muhammed b.Abdulvahid El Makdisi Ed Dimeškija ( 643.H.g. )

Hasen

Hasen hadis je hadis seneda spojenog pravednim manjepreciznim ravijama od početka do kraja a u sebi nema odstupanja niti manjkavosti.

Hasen hadis je, dakle, hadis čije su ravije poznate po iskrenosti i povjerljivosti ali ne dostiže stepen sahiha jersu njegovi ravije slabijeg pamćenja i slabije preciznosti od ravija sahiha a uz to je čist od skrivenih mahana i odstupanja.

Primjer hasen hadisa je hadis kojeg bilježi Imam Ahmedu Musnedu: Pričali su nam Junus i Ebu Seleme El Huzai, rekli su: Pričao nam je Lejs od Jezid b. El Hada od Amr b. Šuajba od njegovog baba od njegovog deda da je ončuo Božijeg Poslanika, a.s., da kaže: „Hoćete li da vas obavijestim o meni najdražima i najbližima na SudnjemDanu? Pa su ljudi zaćutali pa on to ponovi dva ili tri puta, te rekoše: Da, o Božiji Poslaniče. Oni koji su najljepšeg ponašanja – odgovori Poslanik, a.s.“[1]


20

Podjela Hasen hadisa:

Hasen hadis se dijeli na dvije vrste:

- Hasen li zatihi – a to je hadis koji ispunjava uslovehasena navedene u definiciji

- Hasen li gajrihi – a to je hadis koji je u osnovi daif ali nezbog griješenja ili optužbe za laž već zbog slabijeg pamćenja, koji je poduprijet drugim senedom ili hadisom istog značenja

Izvori hasen hadisa:

Najveći izvori hasen hadisa su:

- El Džami' Imama Muhammed b. Isa b. Sevre Ebu Isa EtTirmizija ( 279.H.g. )

- Es Sunen Imama Ebu Davud Sulejman b. El Eš'as ElEzdi Es Sidžistanija ( 275.h.g. )

- Es Sunen Imama Ahmed b. Šu'ajb b. Ali EbuAbdurrahman En Nesaija ( 303.H.g. )

- Sunenul Mustafa Imama Muhammed b. Jezid b.Abdullah ibn Madže El Kazvinija ( 273.H.g. )

- El Musned Imama Ahmed b. Muhammed b. Hanbela (241.H.g. )


21

Daif

Daif hadis je hadis koji ne ispunjava uslove prihvatanja

Uslovi prihvatanja hadisa, kao što smo naveli upoglavljima o sahihu i hasenu su:

- Spojenost seneda- Pravednost prenosilaca- Preciznost prenosilaca- Podupiranje hadisa drugim rivajetima ako je

steepen preciznosti ili pravednosti manji- Nepostojanje odstupanja u njemu- Nepostojanje manjkavosti

Prema svojstvu koje nedostaje ili prema broju svojstavakoja mu nedostaju daif hadis se dijeli na mnogo vrsta.Kod Ibn Salaha taj broj dostiže 42 vriste, kod Ibn Hibana49, a šejh Muhammed Es Semahi je naveo čak 510 vrsta daif hadisa. Ovakve prevelike podjele su, međutim, zamaranje iza kojeg nema nikakve koristi.

Rad po daif hadisu:

Ulema se razišla po pitanju rada po daif hadisu na trimišljenja:

- Ne radi se po daif hadisu bez obzira na steepennjegove slabosti. Ovo je mišljenje Jahja b. Meina,Ibnul Arebija, Ibn Hazma i dr.

- Radi se po daif hadisu ako steepen njegoveslabosti nije veliki i u dotičnom pitanju nema drugih hadisa osim njega. Ovo je mišljenjeAhmed b. Hanbela, Ebu Davuda, Ebu Hanife iMalika, r.a.

- Radi se po daifu u dobročinstvu, pohvalama, podsticajima i upozorenjima a ne radi se po njemuu halalu i haramu niti u akaidu. Ovo je mišljenje


22

većine. Pristalice ovog mišljenja su međutim postavili uslove rada po daifu:

* da slabost ne bude velika, pa se time ograđuju od predaja u kojima su se osamili lažovi ili oni koji suoptuženi ili oni koji puno griješe* Da potpada pod opšte osnove pa se time ograđuju od novena bez osnove* Da se kod rada po njemu ne vjeruje u njegovuispravnost kako se Poslaniku, a.s., ne bi pripisalonešto što on nije rekao ili radio.

Muttesil

To je hadis čiji je sened spojen od početka do kraja. Svaki od ravija je preuzeo hadis od svoga prethodnika na nekiod ispravnih načina preuzimanja i tako je sve do kraja seneda a taj kraj može biti Poslanik, a.s., ashab, r.a., ilitabi’in s tim što ako je sened spojen do tabi’ina nekaulema ga ne naziva uopšteno muttesilom već ga ograničava pa kaže npr.: “Ovaj hadis je muttesil do Se’id b. El Musejjeba.”

Merfu’

To je ono što je pripisano Poslaniku, a.s., od riječi, djela, prećutnih odobravanja i osobina bez obzira bilo spojenog ili prekinutog seneda.


23

Musned

To je hadis spojenog seneda pripisan Poslaniku, a.s.Drugim riječima to je muttesil merfu’.

Veza između musneda i muttesila

Musned i muttesil su slični u tome da se kod obje vrste hadisa uslovljava da su ravije preuzele hadis od svogprethodnika na neki od ispravnih načina preuzimanja i da je taj sened spojen od početka do kraja. A razlikuju se po tome što se kod musneda uslovljava da se predaja pripišePoslaniku, a.s., dok kod muttesila to nije uslov.

Veza između merfu’a i musneda

Slični su po tome što oba uslovljavaju pripisivanje Poslaniku, a.s., a razlikuju se po tome što se kod musnedauslovljava spojenost seneda a kod merfu’a ne.

Veza između merfu’a i muttesila

Merfu’ i muttesil se slažu u musnedu a merfu’ serazlikuje od muttesila u munkati’u, murselu i mu’daludok se muttesil razlikuje od merfu’a u hadisima koji sepripisuju ashabu ili tabi’inu ako su spojenog seneda.


24

Mevkuf

To je ono što se prenosi od ashaba od njihovihgovora,djela i prećutnih odobravanja bez obzira bilo spojenog ili prekinutog seneda.

Maktu'

To je ono što se pripisuje tabi'inu od riječi i djela bez obzira bilo spojenog ili prekinutog seneda.

Hadisi kudsijj

To je hadis koji prenosi Poslanik, a.s., od Allaha, dž.š.Naziva se još i hadis rabbanijj

Razlika između hadisi kudsijja i Kur'ana: - Kur'an je objava od Allaha, dž.š, i po riječi i po

značenju dok je hadisi kudsijj od Allaha, dž.š., samo po značenju dok izraz bira Poslanik, a.s.

- Kur'an je mu'džiza a hadisi kudsijj nije- Kur'an se uči u namazu a hadisi kudsijj ne - Kur'an je do nas došao mutevatir predajom a

hadisi kudsijj nije

Dodatak:Ako ashab kaže: „Govorili smo...“ ili „Radili smo...“ ispomene da je to bilo u vrijeme Poslanika, a.s., onda se tosmatra merfu'om po mišljenju svih, a ako ne spomeneonda postoje dva mišljenja:Jedno je, a to je mišljenje većine na čelu sa El Hakimom, En Nevevijem, El Irakijem, Ibn Hadžerom i Es Sujutijemda se ubraja u merfu'


25

A drugo je da je to od mevkufa i taj stav zastupaju IbnusSalah i Hatib El Bagdadi.

Munkati'

To je hadis u čijem senedu nakon ashaba nedostaje jedan prenosilac na jednom ili na više mjesta.

Mu'dal

To je hadis u čijem senedu nedostaju dvojica prenosilaca ili više zaredom u kojem se god mjestu u senedu tajprekid nalazio.

Mu'allek

To je hadis u čijem senedu na početku nedostaje jedan prenosilac ili više njih za redom pa makar nedostajao ičitav sened.

Mudelles

To je hadis koji prenosi neko ko je poznat po tedlisu (dvosmislenosti ) i u njemu postoji sumnja u prekinutostili obmanu u imenu ravije.

Postoje dvije vrste tedlisa:

1.) Tedlis isnada:


26

A to je da ravija prenosi od ravije kojeg je sreo i od kojegje slušao hadise ono što nije čuo od njega na način da se pomisli da ga je on čuo od njega.

Ova vrsta tedlisa ima svoje podvrste a to su:- Tedlisul kat'i ( tedlis prekida ): A to je da prenosi

od onoga od koga je slušao ono što od njega niječuo bez spominjanja izraza prenošenja.

- Tedlisul 'atfi ( tedlis vezanja ): A to je da seizjasni da je čuo nešto od nekog njegovog šejha i da njemu doda nekoga od koga nije čuo.

- Tedlisut tesvijeti ( tedlis spajanja ): A to je daprenosi hadis putem u kome između dvojice pouzdanih koji su se sreli stoji nepouzdani paispusti nepouzdanog i prenosi ga od pouzdanih

Ova vrsta tedlisa smatra se pokuđenom kod hadiske uleme osim u slučaju da se tim tedlisom ispituje učenik. Šu'be je govorio: „Tedlis je brat laži.“

2.) Tedlis šejhova:A to je da svog šejha nazove nadimkom po kojem nijepoznat kako bi prikrio njegovo stanje.

Tedlis se ne smatra laganjem niti utiče na pravednost ravije ali se od osobe koja ga čini traži da se izjasni da li je tu predaju čula od onoga od koga prenosi.

Murselul Hafijj

To je da ravija prenosi od ravije sa kojim je živio u istomvremenu ali se sa njim nije sreo ili se sreo ali nije slušaood njega.


27

Način spoznaje murselul hafijja:

1.) Da se spozna da se ravija i onaj od koga seprenosi nisu sreli iako su živjeli u istom vremenua to biva poznavanjem biografija ili tekstomnekog od velikana. Primjer za to su hadisi koji seprenose od Hasan El Basrija od Ebu Hurejre. Njihdvojica su živjeli u isto vrijeme ali se nisu sreli,kada je Ebu Hurejre došao u Basru Hasan je bio uMedini.

2.) Da se spozna da ravija nije slušao od onoga odkoga prenosi njegovim ličnim priznanjem ili potvrdom nekoga od učenjaka. Primjer za to je hadis kojeg bilježi Tirmizi od Ebu Ubejde b.Abdullah b. Mes'uda od njegovog oca Abdullah b.Mes'uda: Pričali su nam Hennad i Kutejba, rekli su: Pričao nam je Veki' od Israila od Ebu Ishaka od Ebu Ubejde od Ibn Mes'uda: „Poslanik, a.s., jeizašao da obavi nuždu pa je rekao: „Nađi mi tri kamena.“ Pa sam mu našao dva kamena isasušenu balegu, pa je uzeo dva kamena a baciobalegu i rekao: „Ona je prljava.“ Tirmizi kaže:„Ebu Ubejde nije slušao od njegovog oca.“ EbuUbejde je sam to i priznao. Od Amr b. Murre:Pitao sam Ebu Ubejdu da li se sjeća nečega od Abdullah b. Mes'uda pa je rekao: Ne!“

3.) Da ravija spomene hadis od čovjeka a zatim u drugom rivajetu kaže: „Obaviješten sam odnjega.“


28

ŠazTo je hadis koji prenosi pouzdan prenosilac ali se onsuprotstavlja onome što prenosi pouzdaniji od njega upamćenju, preciznosti ili broju. Suprotno od šaza je mahfuz a to je hadis koji prenosipouzdan prenosilac a kome se suprostavlja ono što seprenosi od nekog manje pouzdanog.

Vrste šaza:

- Šaz u senedu: A to je da se pouzdan suprotstavi uisnadu pouzdanijim od njega. Primjer za to je:

Sufjan b. Ujejne – Amr b. Dinar – Avsedžeh – IbnAbbas : „ Da je čovjek umro u vrijeme Poslanika, a.s., i nije ostavio nasljednika osim roba koga je oslobodiopa mu je Poslanik, a.s., dao njegovo nasljedstvo.“Ibn Džurejdž – Amr b. Dinar – Avsedžeh – IbnAbbas: „Da je čovjek umro u vrijeme Poslanika... „ Sufjan b. Ujejne i Ibn Džurejdž se slažu u prenošenjuovog hadisa kao muttessil merfu'a

Ali se njima suprotstavlja Hammad b. Zejd, koji je takođe pouzdan, koji ovaj hadis prenosi kao mursel:

Hammad b. Zejd – Amr b. Dinar – Avsedžeh: „Da ječovjek umro u vrijeme Poslanika, a.s....“

- Šaz u metnu: A to je da se pouzdan prenosilac u metnusuprotstavi pouzdanijim od njega. Primjer za to je:

Od Mugire b. Šu'be: „Da je Poslanik, a.s., uzeo abdesti potrao po mestvama.“Ovaj hadis se sa ovim metnom prenosi i preko:Abbad b. Zijad – Urve b. Mugire – Mugire b. Šu'beIsmail b. Muhammed b. Sa'd – Hamza b. Mugire –MugireMa'mer – Ibn Šihab Ez Zuhri – MugireRedža b. Hajve – Ruvvad – Mugire

Sa svima njima se razišao Abdurrahman b. Servan kadaje ovaj hadis prenio preko Huzejl b. Šurahbila od Mugire:


29

„Da je Poslanik, a.s., učinio mesh po čarapama i papučama.“

Munker

To je hadis koji prenosi nepouzdan prenosilac a koji sesuprotstavlja onome što prenose pouzdani.

Nasuprot munkera stoji ma'ruf a to je hadis koji prenosipouzdan prenosilac a kome se suprotstavlja neki kojiprenosi nepouzdan.

Ukoliko u knjigama hadisa naiđemo na frazu „prenosi munkere“ onda to nije manjkavost prenosioca jer se radio malom broju munkera a kada se za nekoga kaže da je„munkerul hadis – munker u hadisu“ onda je tomanjkavost za tog prenosioca i znači da on prenosi mnogo munkera te se stoga njegovi hadisi odbacuju.

Mudtarib

To je hadis koji se prenosi različitim putevima istog pouzdanog stepena na različit način a nemoguće je prevagivanje među njima.

Na osnovu ove definicije uslovi mudtariba su:- Da su različite verzije na istom stepenu tako da se

ne može prevagnuti jedna u odnosu na druge jerako bi se prevagnula jedna onda bi ona bilamahfuz a ona koja je prevagnuta šaz.

- Da je nemoguće spajanje tih verzija

Mudtarib se dijeli na:- Mudtarib u senedu- Mudtarib u metnu


30

Propis mudtarib hadisa je da je to daif hadis zbognepreciznosti njegovih ravija ali se nekad može desiti i dase mudtarib hadis ocijeni kao sahih u slučaju da se radi o razilaženju oko imena jednog ili više ravija koji supouzdani.

Mu'all ili Mu'allel

To je hadis čija spoljašnjost ukazuje na ispravnost ali u sebi sadrži neku skrivenu mahanu.

Mevdu'

To je izmišljen hadis pripisan Poslaniku, a.s.

Ljudi su izmišljali hadise iz različitih povoda: - Neki su želeli da podvale islamu kako bi iskrivili

ispravnu vjeru- Neki su izmišljali hadise da bi dali prednost

nekom mišljenju ili nekom pravcu- Neki su izmišljali hadise zbog oholosti od

prihvatanja istine nakon što su bili pobijeđeni u raspravi.

- Da bi zaradili pričajući ljudima zanimljive priče koje su pripisivali Poslaniku, a.s.

- Da bi se dodvorili sultanima i upraviteljima- Da bi podsticali ili upozoravali

Laž na Božijeg Poslanika, a.s., smatra se jednim odnajvećih grijeha. Poslanik, a.s., je rekao: „Ko na mene namjerno slaže neka pripremi sebi mjesto u vatri.“

Mevdu' hadise nije dozvoljeno navoditi osim ukoliko senavode da bi se ukazalo na njihovu izmišljenost.


31

Mudredž

To je hadis kome je pridodato nešto što nije od njega nanačin da se pomisli da je od njega.

To dodavanje se dijeli na dvije vrste:- Dodavanje u metnu a to je da uz hadis Božijeg

Poslanika, a.s., doda riječi nekoga od ravije pa se pomisli da su to riječi Poslanika, a.s.

- Dodavanje u senedu a to je da spoji više senedajednog hadisa ili da dva metna koja su prenijeta sadva različita seneda spoji i prenese ih jednim metnom isl.

Ukoliko se dodavanje desilo da bi se pojasnila neka teškariječ u hadisu onda se tu popušta s tim što je preče da ravija objasni da je određena riječ pojašnjenje hadisa a ne sam hadis. Ukoliko se dodavanje desi greškom, ako segreška ponavlja onda to utiče na preciznost ravije a ukoliko se ne ponavlja onda ne utiče. A ukoliko je dodavanje namjerno onda se ravija ocjenjuje kao lažov.

Način spoznaje dodataka:

Postoji nekoliko načina da se spozna da u hadisu postoji neki dodatak:

- Da se hadis prenese drugim putem bez dodatka- Da sam ravija kaže da je on ubacio nešto- Da neko od ekspreata otkrije dodatak- Da ubačeni govor bude nešto što ne priliči

Poslaniku, a.s.


32

MaklubTo ja hadis u kome se desila promjena u metnu ili senedupreko zamjene, poranjivanja ili odgađanja.

Promjena može biti:

- u metnu, na način da se ono što stoji naprijed stavi pozadi a ono što stoji pozadi stavi naprijed

- u senedu, a promjena u njemu biva na tri načina: da se ravija zamijeni ravijom iz iste generacije da promijeni ime ravije pa da umjesto npr.

Muhammed b. Ismail kaže Ismail b. Muhammed da uzme sened nekog metna pa da ga stavi uz

drugi metn

Zijadetus Sikkah ( dodatak pouzdanog )

To je da dva pouzdana prenosioca prenose isti hadis s timšto se kod jednog od njih dvojice nalazi dodatak koji sene nalazi kod drugog ili ga dva puta prenosi isti pouzdanprenosilac s tim što u jednom rivajetu postoji dodatak.

Po pitanju prihvatanja dodatka pouzdanog ulema imačetiri mišljenja:

- Dodatak pouzdanog se apsolutno prihvatasvejedno došao dodatak od istog prenosioca ili odnekog drugog i bez obzira bio dodatak samo uizrazu ili i u izrazu i u značenju. Ovog mišljenja je većina muhaddisa i pravnika.

- Ne prihvata se nikako- Prihvata se ukoliko je dodatak od drugog ravije,

ne od onog koji hadis prenosi bez dodatka.- Mišljenje Ibn Salaha koji je dodatke podijelio na

tri dijela:


33

Dodatak koji se ne suprotstavlja osnovi hadisa itakav hadis se prihvata bez obzira uveo novipropis ili ne.

Npr. Od Ummu Seleme se prenosi da je Poslanik, a.s.,rekao: „Onaj koji pije iz srebrne posude u njegovomstomaku vri džehennemska vatra.“U rivajetu ovog hadisa od Ali b. Mushira stoji: „Onajkoji jede i pije iz zlatnih i srebrnih posuda unjegovom stomaku vri džehennemska vatra.“

Dodatak koji se suprotstavlja onome što seprenosi od pouzdanih. Takav dodatak ima stepenšaza.

Dodatak izraza kojeg ostali ravije ne spominju.Ovakav dodatak nije ocijenjen od strane IbnSalaha ni prihvatanjem ni odbacivanjem jer seocjena o njemu vraća na mišljenje mudžtehida pa ako on misli da se suprotstavlja osnovi hadisaodbacuje se a ako misli da se ne suprotstavljaprihvata se. Ovakvi dodaci su jedan od uzrokamezhebskih razilaženja.

Mu'an'an i Muenen

Mu'an'an: To je hadis kojeg ravija prenosi izrazom'an( od ) نع ne spominjući pritom razgovor, obaveštavanje ili slušanje hadisa od onoga od kogaprenosi.

Muenen: To je hadis kojeg ravija prenosi izrazom„enne .... kale“( da je .... rekao ne نا فالن قال (spominjući pritom razgovor, obavještavanje ili slušanje od onoga od koga prenosi.

Propis mu'an'ana i muenena:


34

- Jedna grupa uleme govori da je propis ove dvijevrste hadisa propis munkati'a

- Druga grupa uleme, na čelu sa Ali b. El Medinijem kaže da je propis ovog hadisa propismuttesila ukoliko ispuni sljedeće uslove:

Čistoća od tedlisa Utvrđenost susretanja između ravije i onoga od

koga prenosi izrazom 'an ili enne.

- Imam Muslim i grupa muhaddisa kaže da su onimuttesil ukoliko ispune sljedeće uslove:

Čistoća od tedlisa Življenje u istom vremenu sa onim od koga

prenosi izrazom 'an ili enne sa mogućnošću susretanja.

Muselsel

To je hadis kojeg ravije od prvog do posljednjeg prenoseu istom stanju.Muselsel je vrsta koja se tiče svojstava seneda i nema nikakve veze sa metnom.

Primjer:

Kaže Ebu Bekr ibn Ebi Ed Dunja: Pričao mi je El Hasen b. Abdulaziz El Džerevi, kaže: Pričao mi je Amr' b. Muslim Et Tunejsi. Kaže: Pričao mi je El Hakem b. Abdeh, kaže: Obavijestio me je Hajveh b. Šurejh, kaže:Obavijestio me je Ukbeh b. Muslim od Ebu AbdurrahmanEl Hablija od Es Sanabihija od Mu'az b. Džebela da jerekao: Rekao je Poslanik, a.s.,: „O Mu'aze, ja te volim,reci: Allahumme e'inni 'ala zikrike ve šukrike ve husni'ibadetike.“


35

Kaže Es Sanabihi: Rekao mi je Mu'az: Ja te volim, reci:...Kaže Ebu Abdurrahman: Rekao mi je Es Sanabihi: Ja tevolim, reci: ...Kaže Ukbeh b. Muslim: Rekao mi je Ebu Abdurrahman:Ja te volim, reci: ...Kaže Hajveh b. Šurejh: Rekao mi je Ukbeh: Ja te volim,reci: ...Kaže El Hakem b. Abdeh: Rekao mi je Hajveh: Ja tevolim, reci: ...Kaže Et Tunejsi: Rekao mi je El Hakem: Ja te volim,reci: ...Kaže El Džerevi: Rekao mi je Et Tunejsi: Ja te volim,reci: ...“ ( El Fadlul Mubin fil muselseli min hadisnnebijjil emin. Šah Velijjullah Ed Dehlevi, str. 40-42. )

El 'Ali i En Nazil

El 'Ali to je hadis čiji je broj prenosilaca mali En Nazil: To je hadis čiji je broj prenosilaca veliki

Postoje četiri vrste 'uluvva:

- El Uluvvul Mutlak: To je blizina Poslanikumuttesil sahih senedom.

- El Uluvvun Nisbijj: On se dijeli na četiri vrste:

Blizina nekome od imama u hadisu Blizina nekoj od poznatih hadiskih zbirki. Iz ove

vrste uluvva grana se četiri podvrste: 1.) El Muvafeka: To je da ravija prenosi hadis koji se

nalazi kod Buharije posebnim senedom od


36

Buharijinog šejha putem koji ne ide prekoBuharije i broj prenosilaca tog seneda doBuharijinog šejha je manji nego kada bi taj hadisprenosio preko Buharije.

2.) El Bedel: To je da dođe do šejha npr. Buharijinog šejha manjim brojem prenosilaca nego da ga jeprenosio preko Buharije.

3.) El Musavat: To je da broj prenosilaca u nekomsenedu do kraja seneda bude isti kao brojprenosilaca tog hadisa kada ga prenosi Buhari npr.

4.) El Musafeha: To je da između šejha ravije 'ali seneda i Poslanika, a.s., bude kao između npr. Buharije i Poslanika, a.s.

- Uluvv ranijim preseljenjem ravije čak i ako je broj prenosilaca isti. Primjer za to:Ono što En Nevevi preko tri prenosioca prenosipreko El Bejhekija od El Hakima je 'ali u odnosuna ono što En Nevevi posredstvom trojiceprenosilaca prenosi preko Ebu Bekr b. Halefa odEl Hakima jer je El Bejheki preselio 458.H.g. aEbu Bekr b. Halef 487.H.g.

- Uluvv ranijim slušanjem od nekogšejha. Onaj sened u kome je onaj koji je odnekoga čuo nešto ranije je 'ali u odnosu na onaj u kome je neko ko je od toga tu istu stvar čuo kasnije.

El I'tibar, El Mutabe'a i Eš Šahid

El I'tibar

To je proučavanje hadisa da bi se utvrdilo da li se ravija osamio sa rivajetom tog hadisa ili ne. To je istraživanje


37

lanaca prenosioca i metnova kroz zbirke hadisa kako bi seutvrdilo da li taj isti hadis prenosi još neko pored njega ilise prenosi neki drugi hadis istog značenja.

El Mutabe'a

To je sastajanje ravije sa drugim ravijom u rivajetupočevši od njegovog šejha ili nekoga nakon njega.

El Mutabe'a se dijeli na:

- Potpuna mutabe'a, a to je da se dvojica sastave urivajetu istog hadisa počevši od njihovog zajedničkog šejha.

Primjer: Prenosi Šu'be od Katade od Salim b. Ebil Dža'daod Ma'dana od Ebu Derdeaa da je Poslanik, a.s., rekao:Može li neko od vas da prouči trećinu Kur'ana za jednu noć? Rekoše: a kako da prouči trećinu Kur'ana? Pa on reče: Kulhuvallahu je jednako trećini Kur'ana“, ovaj hadis ima potpunu mutabe'u jer ga prenosi i Ebul Attar odKatade od Salima od Ma'dana od Ebu Derdaa.

- Nepotpuna mutabe'a, a to je da se sastave urivajetu istog hadisa počevši od šejhovog šejha ili nekog daljeg.

Primjer: Prenosi Malik od Salih b. Kejsana od Urve b.Zubejra od Aiše da je rekla: „Namaz je propisan dva podva, kod kuće i na putu, pa je potvrđen namaz na putu a dodano na namaz kod kuće.“ Ovaj hadis ima nepotpunu mutabe'u jer ga prenosi i Sufjan b. Ujejne od Ibn ŠihabEz Zuhrija od Urve b. Zubejra od Aiše, r.a.

Eš Šahid

To je hadis koji prenosi jedan ashab a koji se po izrazu iliznačenju poklapa sa onim što se prenosi od drugog ashaba.


38

Primjer: Od Ebu Hurejre se prenosi da je Poslanik, a.s.,rekao: „Ko čuje čovjeka da traži izgubljenu devu u džamiji neka mu kaže: Da Bog da ti je Allah ne vratio!Džamije nisu izgrađene za to.“ Ovaj hadis ima šahid u hadisu od Burejde: „Došao je neki čovjek u džamiju i počeo pitati: Ko je pronašao moju crvenu devu? Pa mu Poslanik, a.s., reče: „Da Bog da je ne našao, džamije su izgrađene za ono za šta su izgrađene.“

Garibul Hadis

To je nejasna riječ rijetke upotrebe koja se nađe u hadisu.

Fikhul Hadis

To je ono od propisa i pouka hadisa što je izvedeno iznjegovog metna.

Muhteliful Hadis

To su dva prihvatljiva oprečna hadisa gledajući na njihovu spoljašnjost ali je moguće spojiti između onoga na šta ukazuju bez problema.

Muškilul hadis

To je hadis čija spoljašnjost izaziva neispravnu tvrdnju koja se suprotstavlja jasnom Kur'anskom tekstu,dokazanoj naučnoj stvarnosti ili uzrokuje manjkavost ili poređenje u odnosu na Allaha, dž.š.


39

Nasih

To je svaki hadis koji ukazuje na poništavanjeprethodnog šerijatskog propisa

Mensuh

To je svaki hadis čiji je propis poništen kasnijim šerijatskim propisom.

Musahhaf

To je promjena u tačkama riječi hadisa bez promjena oblika riječi

Muharref

To je promjena u obliku riječi.


40

Ovo djelo posvećujem svojim roditeljima i braći koji su meuvijek podržavali na putu traženja znanja i bili mojoslonac u poteškoćama moleći Boga dragog da nam

oprosti i da nas sve sastavi u Džennetu...

Sami DžekoPrijepolje, 10.09.2012.


41

Sadržaj

Uvod................................................................................. 3Razvoj hadiske nauke ...................................................... 4Mjesto hadisa u islamu..................................................... 8Definicija hadiske nauke i podjela................................. 11Osnovna hadiska terminologija...................................... 12Podjela hadisa na osnovu broja prenosilaca................... 14

Mutevatir.................................................................... 14Ahad........................................................................... 15

Podjela hadisa prema stepenu pouzdanosti.................... 17Sahih .......................................................................... 17

Podjela Sahih hadisa .............................................. 18Izvori Sahih hadisa................................................. 18

Hasen.......................................................................... 19Podjela Hasen hadisa ............................................. 20Izvori hasen hadisa................................................. 20

Daif ............................................................................ 21Rad po daif hadisu ................................................. 21

Muttesil ...................................................................... 22Merfu’ ........................................................................ 22Musned....................................................................... 23

Veza između musneda i muttesila.......................... 23 Veza između merfu’a i musneda............................ 23 Veza između merfu’a i muttesila ........................... 23

Mevkuf....................................................................... 24Maktu' ........................................................................ 24Hadisi kudsijj ............................................................. 24Munkati' ..................................................................... 25Mu'dal ........................................................................ 25Mu'allek ..................................................................... 25Mudelles..................................................................... 25Murselul Hafijj........................................................... 26


42

Šaz.............................................................................. 28Munker....................................................................... 29Mudtarib..................................................................... 29Mu'all ili Mu'allel....................................................... 30Mevdu' ....................................................................... 30Mudredž ..................................................................... 31Maklub ....................................................................... 32Zijadetus Sikkah......................................................... 32Mu'an'an i Muenen..................................................... 33

Mu'an'an ................................................................. 33Muenen .................................................................. 33Propis mu'an'ana i muenena................................... 33

Muselsel ..................................................................... 34El 'Ali i En Nazil ........................................................ 35

- El Uluvvul Mutlak ......................................... 35- El Uluvvun Nisbijj ......................................... 35- Uluvv ranijim preseljenjem ravije čak i ako je broj prenosilaca isti. ............................................... 36- Uluvv ranijim slušanjem od nekog šejha ....... 36

El I'tibar, El Mutabe'a i Eš Šahid ............................... 36El I'tibar.................................................................. 36El Mutabe'a ............................................................ 37Eš Šahid ................................................................. 37

Garibul Hadis ............................................................. 38Fikhul Hadis............................................................... 38Muhteliful Hadis ........................................................ 38Muškilul hadis............................................................ 38Nasih .......................................................................... 39Mensuh....................................................................... 39Musahhaf.................................................................... 39Muharref .................................................................... 39


43

Documents

Terminologija hadisa - Sami Džeko