Terra 3

SF almanah TERRA No.3

1

RE^ UREDNIKA

Prilikom rada na fanzinu “Terra”, prvom broju sam tepao”prvo pa mu{ko”, drugom broju “ljubi ga majka”, a ovaj tre}i broj je “tre}a sre}a”, ~etvrti broj koji “}e iza}i do kraja 2007 god. je za sada “|ekna”. [alu na stranu i u ovom izdanju ima nekoliko rariteta i zanimljivih tekstova. Izdvojio bih nagra|ene pri~e sa na{eg I konkursa za kratku sf pri~u, zatim jednu vrlo retku pri~u H.G. Velsa koju smo dobili ljubazno{}u Ilije Baki}a sf pisca i teoreti~ara iz Vr{ca (po~asni ~lan na{eg udruènja), tu je i sf kuvar sa nesvakida{njim receptima, prilog sa na{eg gostovanja na sf konvenciji ISTRAKON (Pazin-Hrvatska) i obiman priru~nik o pisanju fantazi dela. Ima jo{ puno toga ali ostatak otkrijte sami dok budete ~itali “Terr-u”.


2

SADRŽAJ1. ISTRAKON- SF KONVENCIJA (Izveštaj, presscliping i program predavanja i dešavanja) 3 2. ASTRONOMSKI RE NIK 14 3. SF KUVAR 18 4. ZAHTEVI IZGRADANJE SVETA FANTAZIJA 28 5. KO JE E.E. DOC SMITH - (SF LEGENDE) 67 6. SF IN MEMORIAM – KURT VONNEGAT 70 7. VELIKA SVEMIRSKA ŠEVA – KURT VONNEGAT 74 8. HERBERT DŽORDŽ VELS – BIGRAFIJA I BIBLIOGRAFIJA 79 9. ZVEZDA – H.DŽ. VELS (SF PRI A IZ 1898 god.) 82 10. REZULTATI PRVOG KONKURSA SF ALMANAHA TERRA 96 11. BIOGRAFIJA I BIBLIOGRAFIJA TAMARE LUJAK 97 12. PRVONAGRA ENA PRI A, LAVIRINT, TAMARE LUJAK 98 13. TRAGOVI PROŠLOSTI – ANBRIJA IVANOVI , II MESTO 99 14. ZIDOVI – TEREZA RUKOBER, III MESTO 103 15. SF STRIP - NEVIDLJIVI SVEMIRSKI PAS 106


3

ISTRAKONSF KONVENCIJA (23-25.03.2007 god.) Pazin-Hrvatska

22.03 u 20h krenuo sam autobusom iz Beograda za Rijeku da kao jedini predstavnik iz Srbije odrìm predavanje na “Istrakonu”. Dogovorio sam se sa organizatorima da me do~ekaju u Rijeci , a po{to je autobus stigao dva sata ranije na{ao sam se u nezgodnoj situaciji da nekoliko sati provedem sa pijancima, prosjacima, kurvama , sumnjivim tipovima i verujte mi nije mi bilo svejedno jer olo{ je svugde isti u bilo kojoj zemlji u 4 ujutro tako da me je sunce ogrejalo i pao mi kamen sa srca kada sam ~uo spasonosnu re~enicu:”Gospodine Filipe da li ste to Vi”.Posle toga sve je bilo savr{eno i idealno. Odseo sam u hotelu Lovac koji ima fenomenalan pogled na Pazin. Osoblje je bilo ljubazno, klopa, pi}e i soba solidni i sa relativno pristupa~nim cenama, mada je u su{tini meni sve bilo skupo jer sam bio”tanak” sa parama. Pazin je simpati~an gradi}, pomalo uspavanog i socrealisti~kog izgleda ali imam utisak kada bi se to sve ofarbalo i sredilo da bi gradi} bljesnuo i postao pravi biser u okruènju ionako lepe prirode i naro~ito impresivnih planina na kojima je jo{ uvek bilo snega. Ova sf konvencija je jedna od dve najzna~ajnije u Hrvatskoj (druga je Sferakon u Zagrebu), i jedna od najve}ih na prostorima Ex-Jugoslavije.Koncepcijski je sli~na sf konvencijama koje se odràvaju u Evropi(Eurocon) i ne zaostaje mnogo za njima ~ak {tavi{e mislim da je sasvim rame uz rame sa njima. Program je bio {arolik i dobro koncipiran sa puno zanimljivih predavanja, izlo`bi, RPG i LARP igrama, {tandovi sa sf, fantazi i horor knjigama, pu{tani su na velikom platnu sf tv serije i sf trejleri, kvizovi, filmske karaoke, lansirana je raketa Veli Joè, tombola, modna revija fantazi kostima i nakita, de~ija dramska radionica i jo{ mnogo toga. Svirale su , uìvo , dve lokalne grupe i jedino za to smatram da je bilo potpuno nepotrebno jer se uop{te nije uklapalo u sf fe{tu i milje, ali verovatno je time napravljen ustupak zvani~nim strukturama,U krajnjem slu~aju ne moè sve biti idealno, zar ne?. Prilikom sve~anog otvaranja ispred Spomen Doma u Pazinu gde se odràvala konvencija okupilo se mno{tvo ljudi i pored toga {to je bilo prili~no hladnjikavo atmosfera je bila relaksirana, opu{tena, svuda je bilo puno nasmejanih i zadovoljnih ljudi, blicevi su sevali na sve strane. Izveden je performans, muzika je tre{tala i svi smo se lepo zabavljali. Konvenciju je otvorila po~asna go{}a iz Engleske “fantasy” pisac Juliet E McKenna. 24.03 u 13h odrào sam predavanje pod naslovom”Skoro sve o SF-u”i kao bonus po~astio slu{aoce sa skra}enom verzijom mog drugog predavanja”Nikola Tesla i SF”.Sala je bila dupke puna i po{to sam bio u punoj formi i nadahnut sve je pro{lo izvanredno.U toku predavanja tehni~ar je pustio oko 1200 sf slika koje sam li~no probrao i dva spota koja sam specijalno pripremio za ovaj nastup.Posle predavanja bilo je i pitanja i male diskusije sve u svemu to je trajalo 60min. Jedan od prioriteta koje sam sebi postavio odlaze}i na konvenciju bilo je i druènje sa VIP osobama hrvatskog sf-a sa kojima sam do tada komunicirao samo virtuelno


4

putem Interneta. Imao sam tu ~ast i zadovoljstvo da upoznam i intezivno se druìm sa: Aleksandar @iljak, Boris [vel, Davor [i{ovi}, Hrvoje Pr~i}, Ire Ra{eta, Petra Buli}. @iljak je trenutno najbolji hrtvatski sf pisac, Boris je urednik izvanrednog fanzina “Parsek”, Davor je predsednik udruènja” @il Vern” ~iji sam ~lan postao i ja, Hrvoje Pr~i} je bio urednik legendarnog sf magazina “Sirijus”, Ire Ra{eta vlasnica sjajnog sf portala “NOSF” u okviru koga je i jako dobar e-fanzin i forum, Petra je predsednica “Sfere” najstarijeg i najja~eg sf udruènja u Hrvatskoj. Svi oni su prave enciklopedije znanja o sf-u, teoreti~ari, a izvanredni su i kao kompletne li~nosti. Druènje sa njima me je u~vrstilo u uverenju da su ljudi koji se bave sf-om elita i vrhunac onog termina kojim ozna~avamo pojam “intelektualac”. Tako|e sam se upoznao sa Tanjom Cvitko predsednicom slovena~kog sf udruènja “Prizma” koja mi je uputila poziv da slede}e godine odrìm predavanje na njihovoj sf konvenciji {to sam sa zadovoljstvom prihvatio. Upoznao sam i pravog boema i organizatora sf konvencija Dag-Kleva koji je bio toliko ljubazan da me svojim kolima odbaci do Rovinja gde smo uz kafu i pi}e proveli dva-tri nezaboravna sata, a i ja sam se podsetio na dane kada Beogra|ani bili glavne “face”. Umalo da zaboravim, ponovo sam se sreo sa Olegom iz ê{ke ~uvenim sf fanom koji obilazi konvencije putuju}i isklju~ivo auto-stopom.Njega sam sreo i upoznao 2004 god. na evropskoj sf konvenciji EUROCON koja se tada odràla u Plovdivu (Bugarska).Oleg ina~e odli~no govori hrvatski jezik. Naravno da ogromnu zahvalnost dugujem organizatorima udruènju “ALBUS” iz Pazina koji su se poneli kao pravi profesionalci i ispo{tovali sve {to smo se dogovorili pa i vi{e od toga. Posebno bih pohvalio Vesnu Melki} , Mirka , Marinu i Draga koji }e mi ostati u najlep{em se}anju i ako ikada do|u u Beograd rado }u im uzvratiti gostoprimstvom. Definitivno sam siguran da su ovakva druènja na sf konvencijama najbolji uvid u taj ~udesni svet nau~ne fantastike i preporu~ujem svima da {to ~e{}e pose}uju te manifestacije. Na{e udruènje je od 2004 do 2007 godine bilo prisutno na lokalnoj ( beogradskoj sf konvenciji “Beokon” – 2 puta) , na ex-jugoslovenskoj (“Istrakon”-Hrvatska), i na evropskoj (“Eurocon” –Bugarska), zna~i ostala nam je svetska sf konvencija (Worldcon) koja se odràva svake 2 godine. Posle toga red je na nama da organizujemo sf konvenciju za koju ve} imamo (radni) naziv”SSCIFITERRACON”!

Filipovi} Svetislav - FILIP


5

PROGRAM PREDAVANJA I DEŠAVANJA NA ISTRAKONU

PETAKDUNGEON18:30 Predavanje: Vivoda Vedran - Srednjovjekovne ratne vještine 19:30 Predavanje: Jakuši Dino - Sprave za mu enje i njihova primjena 20:30 Predavanje: Kauri Goran - 30 godina Star Warsa 21:30 Predavanje: Kordi Bruno, Križanec Tea i Zvjezdana Drašner - Tolkienova pisma 22:30 RPG: Vampire the Requiem BACK UP HOLLODECK 00:00 Film: Pulse OPEN SPACE17:00 Otvorenje Istrakona 2007 17:10 Istrakon o Istrakonu 17:15 Pi e dobrodošlice 18:30 Istrakon Wars -Nova Nada 19:30 Didgeridoo Performance 19:45 LARP - Ognjeni ma20:30 Film: Jules Verne - Put na mjesec 20:45 Film: Mad Max II 23:00 Poezija: SF Uvreda 00:00 Lov na skriveno blago 02:00 Proglašenje pobjednika u lovu na skriveno blago HOL17:30 Kviz "Guess ttie song" 19:00 Performance: RPG WEG Star Wars - Marinci 20:00 Kviz "Gospodar Me uzemlja" 21:30 AlterEgoShow 23:00 Lov na skriveno blago, mala škola radio-goniometrije 00:30 Kviz "Tko što zna, krhko je znanje" 01:30 "Lajtsejber fajt" BATTLEFIELD19:15 RPG WEG Star Wars: Marinci 22:30 Turnir: Three Dragon Ante KOMPJUTORSKAIGRAONICA 17:00 America's Army FPS 19:00 Oldies games (MS DOS) 21:00 Turnir: Heroes of Nfight and Magic


6

BRIINN 19:45 Filmske karaoke 22:00 Holograf Party 00:30 Audicija: Paranoi ni Andorijanac ENGINEERING ROOM 19:30 Predavanje: Perni Marko - Radioamaterski sateliti - od Sputnika do ISS-a Caffe-bar "Epolon": Istrakon TV 17:00 Dokumentarac: U pozadini filma "Gospodar prstenova" 18:00 Serija: Thresbold (2 epizode) . 20:00 Mini-serija: The Triangle 23:00 Serija: Dresden files (2 epizode) 00:30 Serija: My name is Earl (1 epizoda) SUBOTA DUNGEON 13:00 Predavanje: Svetislav Filipovi - Filip - Sve o SF-u 14:00 Gkrugli stol: "Dobre vijesti za hrvatski SF" 15:30 Juliet E McKenna: Predstavljanje i te aj radionice pisanja 19:00 Predavanje: Šuran Ivica - Intemet u budu nosti 22:30 Predavanje: Matijevi -Sekul Marko i Le ei Zoltan - Camarilla LARP i Vampire The Requiem u Hrvatskoj MALA KONCERTNA DVORANA 17:15 Predavanje: Korievi Korado - Pluton i vanjski dio sun evog sustava 19:15 Predavanje: Žiljak Aleksandar - Hvali more, drž'sekraja! Morska udovišta u mašti i

zbilji.22:30 Predavanje: Švel Boris - 30 godina Roswella 00:30 Film: Grendel OPEN SPACE 11:00 LARP ARENA (za djecu) 12:00 Kolodeck by ISA 13:00 Te aj auto-masaže by ISA 14:30 Fažol replikator 16:30 Grand Prix - "lon drive" 19:00 LARPturnir 20:30 Prezentacija: Mario Sokoli - "Pri a iz davnina" 20:45 Film: Ghost Rider 22:30 Predstavljenje: Zoran Kmšvar - "Izvršitelja nauma Gospodnjeg" 00:00 LARP: Vampiie the Requiem HOL 10:00 Chainmaille radionica (na štandu Udruge Reda Srebmog Zmaja) 13:00 Predstavljanje: Liburnicon 13:00 Gatanjeiz DNA


7

14:00 Trekoteka 15:00 Kviz "Hany Potter" 17:00 Kviz "Jeopardy" 19:30 Istrijani 20:15 Star Trek Multitalents 21:00 Sve ana dodjela nagrada 21:30 Revija: "Nakit Snova" 22:30 Talk Show "Na rubidi znanosti" 23:00 Koncert: Hakuna Matata ...Koncert: Diminished Experiment BATTLEFIELD 10:00 Mala škola Magica 11:30 Turnir: Magic the Gathering 17:00 Turnir: GURPS 4e Open Game: Fallout 17:00 Tumir: Munchkin Impossibte Launch Event KOMPJUTORSKA IGRAONICA 9:00 Tumir: Call of Duty 12:00 Tumir: America's Army 17:00 Iznena enje: Doživjeti stotu 21:00 Turnir: Heroes of Might and Magic BRIINN 19:45 Stand Up Comedy: "Goran&Goran" 00:00 KaraokeENGINEERING ROOM 12:30 Predavanje: Celcer Dorian - Tajna Oriona 13:30 Predavanje: Jakuši Dino - Šuma je zakon! 15:00 Predavanje: Jur i Leon - Tolkienovi jezici 17:00 Dje ja dramska radionica NEDJEUA JULIET E MCKENNA 11:00-13:00 Coffee chat s po asnom goš om (open space) DUNGEON11:30 Predavanje: Jakuši Dino — Srednjovjekovne bolesti i na ini lije enja OPEN SPACE 11:00 Galakti ka odbojka 12:30 Robin Hood - LARP-streli arski turnir 14:30 Team bulidmg - Thief guilde competition 16;00 Lansiranje rakete 'Veli Jože' HOL 10:30 Otvaranje Star Trek Holo-kockarnice: Poker, Blackjack... 11:00 D&D Battle Arena: Wizard combat 14:00 Tombola: Schrodingerov ma ak 15:00 ISTRAbuvljaKONaukcija BATTLEFIELD


8

11:30 Turnir: Star Trek Munchkin Otvoreno za sve vrste igara. KOMPJUTORSKA RADIONICA Slobodan sadržaj uz moderiranje.

TLOCRT PROSTORA U KOME SE ODRŽAVALA KONVENCIJA


9

NOVINSKI ISE CI I KOLUMNE O PRISUSTVU NAŠEG UDRUŽENJA

KONVENCIJI

I TESLA JE BIO VANZEMALJAC

Iz "pune kao ep" predavaonice u podrumu izlazi dio ozbiljnijih sudionika "Istrakona",

upravo jc završilo prc avanjc "Skoro sve o nau noj fantastici". Predava je bio Svetislav

Filipovi , poznat i kao Filip, predsjednik i osniva Udruženja gra ana "Fanovi nau ne

fantasiike" iz Beograda.

Li anin s Venere

Malo je poznato do je Teslin

najbolji prijatelj bio Hugo

Gensbedt, a to je ovek koga

nazivaju ''ocem nau ne

fantasfike''. Ina e, Tesla je sam

tvrdio da je došao s Venere u

svemirskom brodu, koji je imao

oblik bele golubice", kaže

Svetislav Filipovic Filip,

osniva "Fanova nau ne

fairtastike" iz Beograda


10

"Dugogodišnji sam fan nau ne fantastike, bavim se teorijskim radom i

prevo enjem, ina e sam povjesni ar umjetnosti, zaposicn u Sava centru u

Beogradu, bavim se i slikarstvom. U okviru predavanja imao sam i dodatak

odnos Nikole Tesle i nau nc fantastike'."

"Malo je poznato", nastavlja nadahnuto naš sugovornik, "da je Teslin najbolji

prijatelj bio Hugo Gensbeck, a to je ovek koga nazivaju 'ocem nau ne fantastike'.

On je ovek koji jc pomagao Teslu, prvi posao u Amcrici mu je dao baš Hugo; kad

jc Tesla bankrotirao 1929. godine, za vreme uvenog 'Crnog utorka', kad mu je sve

propalo, Hugo ga jc izdržavao godinama. Kad jc Tesla umro, Hugo mu je napravio

posmrtnu masku, zlatnu. To je retko prijateljstvo Teslino koje se održalo du kraja

njegova života. Ina e, li no smatram da ako postoji život izvanzemaljaca na ovoj

planeti, da je Tesla bio jedan od njih! Jer prosto je neverovatno da od hiljade

inžinjera na cclom svetu, odjednom Tesla radi to šta radi... Pa te njegove

ekscentri nosti... Zna i, on ni jedan posao nije radio dok nije bio djeljiv sa brojem

tri, pa onda - dvanaest puta je žvakao svaki svoj zalogaj, preležao jc kolcru... Pa

on je sam tvrdio da jc došao s Venere u svemirskom brodu, koji je imao oblik bele

golubice. On je tvrdio da život u vasioni postoji sigumo"...

Od našeg sugovomika saznajemo - hrvatska SF scena trenutno jc možda za nijansu

"ja a" od one u Srbiji, a scene u drugim državama na tlu bivše Jugoslavije još su "u

povojima" i trebaju još dosta raditi da bi se razvile... Na ovogodišnjem

"Istrakonu" prisutni su i prcdstavnici slovenske SF scene, iz udrugc "Prizma", sa

svojim fanzinom "Neskon nost".

U predavaonici susre emo i Olega iz mjesta Havirov iz eške, koji izgleda kao lik

iz "Gospodara prstenova" kojeg smo "uhvatili" u pauzi snimanja. Oleg je vc drugi

put na "Istrakonu", stigao jc autostopom, ovoga puta trcbalo mu je dan i pol da

stigne iz svog gradi a kraj poljske granice do "srca Istre". Ina e putuje po SF

konvencijama u Isto noj Evropi i Njema koj, kompjuterski jc stru njak i fan SF-a

i fantasyja, a s njim smo razgovarali na istom hrvatskom.


11

Fantastika u školama

"Dosta dobro govorite hrvatski." 'Trudim se, Prvi puta kada sam bio u Osijeku, na

'Essekonu', govorio sam na englcskom, i kazao sam sebi - zašto Slaven sa

Slavenom mora govoriti na engleskom? To je bilo '99., ili '98., nc sje am baš. Ovdje

mi se vrlo svi a. Od svih u Isto noj Evropi, u eškoj je još bolje razvijeno nego u

Hrvatskoj, a u Poljskoj još bolje," Ponovno nam se pridružuje sugovornik iz

Beograda: "Kao što vidite, taj svet nau ne fantastike, to je najmiroljubiviji mogu i

svet, ustvari, ne može svako to ni da bude - mora da ima opštu kulturu, mora da zna

jezike, mora da je itao knjige, da je gledao filmovc, da bude socijalan... Najmanje

predrasuda ima u nau noj fantastici, jer tu se ne radi više ni o beloj ni o crnoj rasi,

kada vi nemate predrasude ni prema androidima ni prema robotima. Postoji

uvreženo mišljenje da su fanovi nau ne fantastike frikovi, asocijalne li nosti,

nesigurni, bubulji avi, da ih ne interesuje realan život... Ne, daleko od toga! To

proširuje vidike! Možda niste znali, ali 1979. godine u Hrvatskoj bila je inicijativa

da se nau na fantastika ubaci u osnovnc škole kao fakultativni prcdmet, pa je to

odbijeno, Ja sa svojim udruženjem trudi u se da u Srbiji SF bude fakultativni

predmet. Jer, ako može da bude veronauka, šah ili sociologija, zašto ne bi mogla

nau na fantastika, gdjc imate sve mogu e društvene nauke, imate maštu koja se

razvija, a šta je važnije nego razviti maštu kod dece, razviti im ljubav za itanje

knjiga, za kontakt sa drugima... Virtualni kontakt je u redu, ali mi ipak postojimo

ovde, sa nogama na zemlji, zbog gravitacije..."


12


13


14

Re~ urednika:

Astonomija igra va`nu ulogu u SF delima. Evo nekoliko pojmova koji }e Vam omogu}iti bolje poznavanje vasione u delima nau~ne fantastike. Astonomija je, shodno svom racionalnom karakteru prirodne nauke, povezana sa modelom koji nalazi odraz u samosvesti epohe prosvetiteljstva i racionalaizma XVIII i XIX veka. Pojednostavljen temeljni aksiom astronomije zvu~ao bi otprilike ovako: prirodni zakoni fizike i hemije, u formi u kojoj su danas priznati kao ispravni, vaè u svakom vremenu i prostoru u vasioni.Astronomija i astrofizika predstavljaju fiziku i hemiju u manje vi{e ekstremnim razmerama i stanjima. Primena matemati~ko-statisti~kih metoda na zvezdanu celinu pruà uvid u prostorni sklop i povezanost kretanja u zvezdanom sistemu(stelarna statistika).Klasi~na opti~ka astronomija na{la je u radio-astronomiji sebi vrednu dopunu.Radarska astronomija vr{i direktno merenje razdaljina unutar Sun~evog sistema.Kosmologija opisuje i nastoji da protuma~i vremensko i prostorno ustrojstvo svemira.


15

ASTRONOMSKI RE^NIK – I DEO

ABERACIJA: ugao izme|u pravca na viziru i stvarnog pravca u kojem se nalazi nebesko telo, zavisi od odnosa izme|u brzine Zemljinog kretanja i brzine svetlosti, a maksimalna je kada pravac u kojem se nalazi nebesko telo biva vertikalan u odnosu na pravac Zemljinog kretanja. Godi{nja aberacija uslovljena je kruènjem oko Sunca, a dnevna aberacija Zemljinom rotacijom. Otkrio ju je Bredli 1728 godine, na osnovu kolebanja mesta koja zauzimaju zvezde tokom jedne godine.

AKRONITSKI IZLAZAK: kada neko nebesko telo izlazi istovremeno sa zalaskom Sunca.

ALBEDO: oznaka za stanje u kojem neko telo difuzno reflektuje veliku koli~inu svetlosti koja na njega pada vertikalno predstavlja oznaku za meru sposobnosti reflektovanja tela.

ANTIMATERIJA: vrsta materije sazdana od anti-~estica.Ona zra~i prilikom uzajamnog delovanja sa obi~nom materijom.Postojanje antimaterije u vasioni nije isklju~eno.

APEKS: ta~ka na nebeskom svodu koja predstavlja cilj pravog Sun~evog kretanja ili ishodi{nu ta~ku.

APSIDE: dve ta~ke koje prilikom elipsastog kretanja neke planete ili Meseca pokazuju najve}i stepen blizine ili udaljenosti od centralnog nebeskog tela, a povezane su apsidalnom linijom.

ASTRONOMSKA JEDINICA: srednje rastojanje Sunca – Zemlja, iznosi 149,6 miliona kilometara.

ASTRONOMSKI PROZOR: termin za dva grani~na podru~ja talasne duìne opti~kog prozora, pribli`no izme|u 3900A i 7800A i radio prozora, pribli`no izme|u 1 mm i 15 m talasne duìne elektromagnetnog zra~enja, na koje Zemljina sfera neznatno ili skoro uop{te ne uti~e i u kojoj se vr{i ve}ina astronomskih osmatranja sa Zemlje.

ASTROSPEKTROSKOPIJA: ra{~lanjivanje svetlosti nebeskih tela u spektar i primena metode spektralne analize za izvo|enje hemijskog sastava i fizi~kih sastojaka kosmi~ke materije.

ATMOSFERA: Zemljin vazdu{ni omota~ slede}eg sastava: do cca 10 km prostire se troposfera sa 77.6% azota, 21%kiseonika, ostatak: voda, plemeniti gasovi, ugljen dioksid, aerosoli. U njoj se putem isparavanja i kondenzacije odigravaju klimatske promene. Iznad je stratosfera, sa jakim strujama zra~enja


16

koja uti~e na klimu, od 17 km ozon upija zra~enje, do 500 km d, e, f, slojevi jonosfere, sazdani su u naizmeni~nom sledu od molekul, atoma, jona. Od 1500 km prostiru se uglavnom vodenaste materije, protosfera bez jasno istaknutog prelaza u interplanetarni prostor.

AZIMUT: ugao izme|u visinskog i meridijanskog kruga, sistem koordinata u astronomiji se ra~una od juga ka zapadu, a u geodeziji od severa prema istoku.

BELI PATULJCI: zvezde sa Sun~evom masom malih pre~nika ( nalik planetama ), koje uprkos visokoj efektivnoj temperaturi imaju neznatnu svetlosnu snagu. u Herc{pung-Raselovom dijagramu zauzimaju donje levo mesto, predstavljaju zavr{ni stadijum u razvoju neke zvezde sa srednjom gustinom zvezdane materije od 10 g6/cm3,izopa~ena materija(atomsko jezgro bez elektronskih lju{tura obrazuje ~vrsto telo sa kristalnom strukturom.Jedan beli patuljak Sun~eve mase ima veli~inu Zemlje. Beli patuljci se obrazuju kada prvobitna zvezda ima manje od 1,4 Sun~eve mase ( Handrasekarova granica).

BIG-BENG KOSMOLOGIJA: kosmologija Velikog praska, kosmolo{ki model svemira, po kome je celokupna materija u vasioni prvobitno pre oko 10-20 milijardi godina, po finitnoj kosmologiji , bila sabijena na veoma tesnom prostoru( pra atomi) da bi potom nakon prvobitnog praska, po~ela da eksplodira.

BOJE ZVEZDA: obojenost zvezda uslovljena rasporedom intenziteta ( temperature) u vidljivim delovima zvezdanih spektara, vizuelno su primetne samo kod sjajnih zvezda. Izuzetno vrele zvezde izgledaju plavi~asto-belo, hladne zvezde su crvenkaste.

BRZINA SVETLOSTI: skra}enica C, jedna od najva`nijih prirodnih konstanti, brzina {irenja elektromagnetnog zra~enja u vakumu:C = 299792,4562 km/s.Prema teoriji relativiteta, brzina svetlosti predstavlja gornju granicu svih signalnih brzina.

BUKTINJA: u solarnoj fizici deo centra aktivnosti, vreliji od Sun~eve pege koja je umetnuta u njega, pojava vidljiva u hromosferi i fotosferi.

CIRKUMPOLARNA ZVEZDA: zvezda koja nikada ne i{~ezava ispod horizonta, njeno odstojanje od nebeskog pola je uvek manje od geografske {irine mesta posmatranja. Pono}no Sunce predstavlja jedan poseban slu~aj cirkumpolarne zvezde.

CIRKUMSTELARNA MATERIJA: za razliku od intersteralne materije, re~ je o gasovitoj ili pra{inastoj materiji, koja se nalazi u neposrednom susedstvu i kosmogoniskoj vezi sa nekom zvezdom.


17

DATUMSKA GRANICA: linija koja se grubo poklapa sa 180-im meridijanom, prilikom ~ijeg prelaènja sa zapada na istok jedan isti datum mora da se broji kao dva dana, a prilikom prelaska sa istoka na zapad jedan dan se preska~e, ovo je neophodno, po{to usled Zemljinog okretanja sva isto~na mesta imaju ranija dnevna vremena od zapadnih ( 15 stepeni razlike po duìni = jedan sat vremenske razlike), za polazni meridijan uzima se Grini~.

DEKLINACIJA: skretanje, ugaono rastojanje nebeskog tela od nebeskog ekvatora, koje je pozitivno ako se odvija u pravcu severnog, a negativno ako je u pravcu ju`nog nebeskog pola.


18

SF KUVAR

Putni e namerni e

Dobrodošao u raj za sladokusce.

Ovde e tvoja nepca osetiti najprefinjenije ukuse i nozdrve napuniti

najlepšim mirisima. Ovu hranu pripremamo samo za vas, umorne me ugalakti ke

putnike i ratnike. Ovu hranu nigde ne ete na i više osim u našem motelu na

Mle noj stazi.

Za danas nam je naš kuvar pripremio slede i meni. Ako ste zadovoljni jelom

(a nema sumnje da ho ete) nudimo vam i recepte tako da naša jela možete

pripremiti i sami kada ste daleko od Astromotela.


19

UKR KANI EVOK

SASTOJCI:

1 Evok

Glavica crnog luka

Velikih svežih pe uraka

Šargarepa

Paradajz

Celer

So, biber, beli luk u prahu

Priprema:

Prvo nabaviti svežeg Evoka (mogu se na i u svim me ugalakti kim

bakalnicama). Kr kati Evoka u velikom kotlu oko satr vremena da bi se odvojila

koža od mesa. Oguliti pažljivo da se meso ne ošteti.

Kada ga ogulite isecite ga na komade veli ine zalogaja (setite se da su velike

grudi Evoka posebno ukusan deo mesa i

ove delove treba iskoristiti za

ekskluzivna jela) i stavite ih u veliki

tiganj sa uljem. Upržiti meso u tiganju.

Dodati iseckane pe urke i luk (ovo e

izvu i ukus divlja i). Napomena:

Servirano ovako zakle ete se da jedete

piletinu.


20

ZAPE ENI ODREZAK MINIBARIJA

SASTOJCI:

1 mrtvi Minibari

Povr e

Priprema:

Ogulite Minibarija (poželjno da bude ist, ugojen, zdrav i u mla im

godinama) - u odnosu na ljude supreviše pod stresom i zbog toga im je meso

žilavo. Odvojiti koštanu srž i kuvati dok ne ispusti sokove koji daju poseban

ukus. Prepriti meso na otvorenom plamenu. Staviti u veliki lonac (možete

iseckati meso na deblje par i e ali sa uvajte sokove) dodati povr e (Minibari ili

Zemljani postupaju druga ije ali mu preporu ujemo koriš enje me ugalakti kih

sastojaka kao što su: Narn sarjies (nešto nalik šargarepi, Centauri piosri (nešto

sli no jajima) i Drazi fraysui (neobi no povr e koje nema zemaljsko pore enje,

ali je veoma ukusno) i dodati sve što možete.

Ostaviti smesu da se kuva sve dok ne izgleda gotovo.Doliti sokove od koštan

srži i polako mešati. Poslužiti nekome ko nije Rendžer ili neko ko obožava

Valena.


21

ŠTRUMF NA RODANSKI NA IN

SASTOJCI:

15 funti Štrumfova (oko 15 komada) ise i na komade za posluženje ¼ šolje brašna 2 rukohvata soli ½ rukohvara svežeg crnog bibera 6 unci (može i više) putera ½ fino ise enog belog luka ¼ šolje Azraela, ise i na trake ½ šolje suvog belog vina ¼ unce suvog ruzmarina 1 ½ šolje švežeg ili sušenog paradajza, iscediti 2 zelene paprike 2 srednje glavice belog luka 2 kaši ice maslinovog ulja

Priprema:

Uvaljati komade Štrumfova u mešavinu brašna, soli i bibera. Istopiti 4 unci butera u tiganju i u njemu ispržiti Štrumfove. Upotrebiti još butera ako treba. Skloniti Štrumfove. Istopiti 2 unce putera i pržiti beli luk i Azrala oko 15 minuta. Vratiti Štrumfove u tiganja i dodati vino i ruzmarin; kuvati na jakoj vatri dok se vino ne ispari. Dodati paradajz. Ukloniti zlatni grumen koji e se

pojaviti za vreme mešanja. Pokriti i pe i na 350 stepeni oko 1 sat sve dok Štrufovi ne budu gotovi. U me uvremenu upržiti zelenu papriku i beli luk u vru em maslinovom ulju. 15 minuta pre nego što Štrumfovi budu gotovi dodati oviu mešavinu u Štrumfove. Za initi po ukusu i poslužiti.


22

KVEN NA KREOLSKI NA IN

SASTOJCI:1 Kven 2 galona limunovog soka 2 tuceta crvenih paprika 1 ½ galona putera So i biber po ukusu

PRIPREMA:Kvenovi su veoma teški za hvatanje i veoma dobro se brane i hvatate ih na sopstveni rizik. Najbolji na in je da uhvatite primerak je da zapo nete mali rat izme u Kvenova i Ursa i da platite Ursima za jednog Kvena. Kada nabavite Kvena kuvajte ga oko 2 sata. Otvorite mu ljušturu jakim laserom i izvadite meso. Sipajte limunov sok preko mesa i dodajte puter i biber. Kr kati oko 1 sat, garnirati i jesti.


23

PRŽENE USNE GODZILE

SASTOJCI:2 velike usne Godzile ise ene na tanke komade (oko 600 unci) 230 unci brašna 60 unci mrvljenog belog luka 1 vezica peršuna 52 suve crvene paprike fino izmrvljene 120 galona biljnog ulja so i biber po ukusu

PRIPREMA:U velikom teretnom vagonu zagrejatiulje nad zapaljivom eksplozivnom te noš u.Pre toga evakuišite civile. Nežno uvaljajte usne u brašno, beli luk i crvene paprike, na nekom ve em parkingu Koriste iu motike za okretanje. Stavite usne u vagon u u pomo dizalice, postupati pažljivo da se ulje ne raspršti naokolo i prouzrokuje požar. Pržiti u ulju oko 20 minuta sa obe strane. Dodati malo soli i paprike po ukusu. PAŽITE DA SE NE PREPRŽI. Dodati kaši icu peršuna preko svega i garnirati svežim vo em i morskim plodovima. Ovo je porcija za 2 do 3 King Konga. Uz recept dobijate i upustvo za lov.


24

RODAN U RERNI

Vreme pripreme – mesec dana

Oborite Rodana velikim takti kim projektilom pogodkom u grlo.

Evekuišite u kojem se Rodan u tom trenutku nalazio. Izbeglice upotrebite za

erupanje Rodana. Upotrebite 15 viljuškara i i uzvlaka a da izvuku utrobu

Rodana. Odvojiti jetricu i srce za kasniju upoptrebu. Pretesterisati vrat i odvojiti

ga od trupla. Ostaviti lešinu pod kupolu u oblasti 51 u skladištu 17. Ono je

otporno na toplotu i predstavlja divnu rernu.. upotrebite radiokontrolisane

takti ke projektile kao na po etku i oboriti 20 stabala za gorivo u kupoli.

Obustavite paljbu. Kada se vatra stiša poslužite Rodana za grad veli ine Tokija.


25

FRAPE OD MA KE NA MELMA KI NA IN

SASTOJCI:

1 ma ka, poželjno doma a12 kockica leda 1 vezica peršuna 1 limun 1 kesica sode bikarbone ½ litre gazirane mineralne vode

Priprema: Ma ku (poželno da bude gajeni ku ni ljubimac ali nikako sijamska ma ka ili

neka vrsta bezdlakih ma aka). Ma ku iseckati na komadi e veli ine 2-3 cm i staviti u blender. Dodati sitno iseckani peršun i iscediti limun. Dodati mineralnu vodu i kesicu sode bikarbone (može i bez nje ali je mogu a pojava gorušice jer je sok od ma etine oporog ukusa). Uklju iti blender i miksati dok se masa ne ujedna i i dlake izbiju na površinu. Dlake pokupiti prstima a frape sipati u visoke bokaste aše i dodati kockice leda. Posle konzumiranja soka obavezno podrignuti. (Ako ne možete sami isterati gasove iz želudca neka vas prijatelj ili uku an potapše po le ima).

Ovaj recept dobili smo ljubaznoš u Gordona Šomveja sa Melmaka i za razliku od prethodnih recepata nije vam potreban nikakav primerak egzoti nih galakti kih i retkih primeraka faune. Melma ani ga u slu aju nedostataka ostalih sastojaka pripremaju od same ma ke.


26

KNJIGA UTISAKA GOSTIJU

Mister Spok ( lan posade broda Enterprise, poreklom Vulkanac): Logi no je i svrsishodno jesti a i piti. Zna i, moj iracionalni strah od

Ma ijeg frapea na melma ki na in bio je neosnovan. Prava poslastica.

Kapetan Kirk (Kapetan broda Enterprise): Uživao sam. Volim Vašu kuhinju a mogu Vam re i ždrao sam po mnogim

satel-mehanama diljem svemira.

Seven of nine: Mmmhhmmm, odli no, asimilirala sam hranu vrste 3852.

Luk Skajvoker: Pojeo sam Rodana. Uhhhh! Sila nek je sa vama. Razbio sam se od klope.

Usput, prepisao sam ponešto od recepata. Jodi, izvini što te tako posmatram...

Kligonci:Klopa je tu i tamo. Ali stvarno ima za svakog po nešto. A što se ti e vina

bolje je nego naše krvavo. Ko se sa ovime složi ubi emo ga.

Skorpios:I pored svih vanzemaljskih akonija i dalje su nam ljudi najinteresantniji.

Ljudski mozak u saftu? Šta re i osim izvrsno je.


27

Re urednika: Slede a lista ima nameru da pomogne autorima fantazija koji žele da

kreiraju prihvatljivo okruženje za svoje pri e. Iako ve ina pitanja mogu biti zna ajna i od koristi za pri e ne moraju se sva primeniti u pri ama. Autor ne mora da odgovori na sve zahteve ili na bilo koje po redosledu kada krene sa pisanjem. Ideja je jednostavno da se ljudi nateraju da razmisle o okolini i poretku koji su zajedno… ili ne. Ako je korisno upotrebite ih a ako nije nemojte. Neka pitanje se odnose na više poglavlja i duplicirana su u više naslova.


28

ZAHTEVI IZGRADNJE SVETA FANTAZIJA

1. SVET Osnovno

Da li su prirodni i fizi ki zakoni druga iji u tom svetu ili su isti kao u realnom životu ? Kako tu pristaje magija ? Kako pristaju magi neživotinje ? Da li je to generalno svet nalik Zemlji ? Da li je to “Alternativna Zemlja?” Ima li tu druga ijih ljudskih rasa, ima li ili nema neljudskih bi a kao što su vilenjaci i patuljci? Kakve su kulturne i eti ke razlike tog sveta u odnosu na pravi svet? Koliko dugo ima ljudi na tom svetu? Da li su tu nastali ili su migrirali odnegde/odakle? Koliko ljudi ima u toj zemlji ? Koliko je to u pore enju sa svetskom populacijom ? Šta se smatra za male gradove/velike gradove/ varoši, po broju ljudi ? Odakle poti e magi na snaga : Bogovi, svetska ‘mana’(kao u pri i‘Warlock’ Larija Nivena), li na snaga volje ili životna snaga arobnjaka, nešto drugo? Da li je magija potrošiv resor ? Da li arobnjak mora aroliju potkrepiti sopstvenom snagom , životnom

snagom ili zdravljem, kakav dugotrajni efekat ima na zdravlje i na stanje arobnjaka ? Da li razli ite rase/narodi imaju druga ije izvore svojih arolija ili svi koriste iste ?

Alternativna Zemlja Da li na toj planeti ima neljudskih oblika života (patuljci, vilenjaci, neobi na bi a) ? Ako je tako u kom broju ? Koliko se javno pokazuju ? Koje oblasti naseljavaju ? (na primer : patuljci u planinama ili pe inama, vilenjaci u šumama itd) ? Koliko su sli ne istorija i kultura alternativne zemlje sa realnom istorijom i kulturom ? Šta je sli no a šta razli ito ? Ima li specifi nih istorijskih trenutaka gde se taj svet razdeljuje od našeg (npr. Napoleonova pobeda kod Vaterloa ) ? Ako je tako, šta se desilo ? Kada se desilo ? Koliko toga se promenilo i koliko enastaviti da se menja kao rezultat tih promena ? Da li je raskol u istoriji nastao kao rezultat prisustva magije ili je na injena promena koja magiju ini mogu om ? Ako ne postoji posebna ta ka razilaženja koje su razlike izme uimaginarnog i stvarnog sveta ? Koliko su o ite u svakodnevnom životu ? Ako magija postoji a istorija je manje više ista zašto magija


29

nema efekta ? A ako magija deluje, postoje vilenjaci itd... a ve ina ljudi to ne zna, kako i zašto se uva ta tajna ? Ako je poznato da magija postoji koji istorijski doga aji su se promenili a koji su ostali isti ? Kako su reagovale organizovane religije ? Vlada ? Obi ni ljudi ? Koji zakoni/ili profesije su druga ije ? Kakav efekat e glavne i specifi ne razlike imati na socijalna pitanja nabrojana kasnije?

Uopšte ne zemlja Koliko se taj svet fizi ki razlikuje od zemlje ? da li je iste veli ine (iste gustine, iste gravitacije), isti raspored zemlje/vode, ista atmosfera itd ? Da li ima više od jednog sunca ili meseca ? Prstene ? Ima li posebnih konstelacija/komete i sl. vidljivih danju ili no i ? Da li ima neljudskih stanovnika na toj planeti (vilenjaci, patuljci, neobi na bi a) ? Ako je tako u kom broju ? Kolio se javno pokazuju ? Koje oblasti naseljavaju ? Kako su raspore eni kontinenti ? Ako ima više od jednog sunca ili meseca kako to uti e na vetrove, plimu i uopšte na vremenske prilike ? Koliko ima tla i koliko od toga je naseljivo ? Ako postoji osni nagib a tako e i orbitalni, da li svet ima ista godišnja doba i istu dužinu godine kao zemlja ?

2. FIZI KI I ISTORIJSKI USLOVI Generalno

U kojim geografskim podru jima se odigrava pri a? Koliku teritoriju pokrivaju doga anja ? Koji su najupadljiviji oblici predela, klime, životinja isl. u toj oblasti ? Kaok e ti oblici omogu iti putovanje kroz vreme, komunikacije i sli no ? Ako ima neljudskih stanovnika da li ima nekih oblasti koji oni posebno isti u kao svoj (npr. patuljci tradicionalno borave pod zemljom, obi no u planinama) ? Kako ljudske aktivnosti uti u na klimu, predeo i sl. u razli itim regionima ? Koliko ? (Na primer : rastinje u pustinji Sahara su posadili farmeri). Ako je to alternativna Zemlja, da li e alternativni deo promeniti postoje e efekte ? (Ako ne bude ljudi u severnoj Africi rastinje u pustinji e verovatno rasti sporije). Kako e razlike od Zemlje (više sunaca, meseca i sl.) uticati na klimu u raznim oblastima ? Koliko ima tla u u ekvatorijalnom, umerenom i polarnom pojasu ?

Napomena: Klima uti e na predele erozijom i vremenskim uslovima; rasporedom rastinja i životinja i sastavom tla. Kao rezultat sledi koji usevi tu mogu a koji ne mogu rasti, koje životinje mogu a koje ne živeti u toj oblasti, koja ode a se mora


30

nositi da bi se bilo u skladu sa vremenom i kako su gra eneku e. Zimski mrazevi i otopljenje mogu izazvati putovanje santi kao i vodene tokove, smrzavanje i poplave pri njihovom prolasku. Vreme tako e uti e na mogu e sportove, kao što je skijanje. Da li su sve ove stvari konzistentne sa onim što pri ate o klimi i posebnim oblastima?

Gde su glavni planinski regioni? Reke i jezera ? Pustinje ? Šume, tropske i ostale ? Pašnjaci i visoravni? Ako ima izmišljenih životinja (zmajevi, jednorozi itd) kako se oni uklapaju u ekologiju? Šta one jedu? Kako se ponašaju? Mogu li živeti bilo gde ili više vole specifi nu vrstu klime i oblasti? Da li su inteligentne ili sposobne da izvode arolije, da govore i sli no?

Prirodni resursi Koje oblasti su najplodnije za farmere? Gde su locirane mineralne rezerve ? Koje životinje, ptice, ribe i ostala divlja se obi no nalaze u odre enim oblastima ? Ako ima izmišljenih životinja kao što su zmajevi, gde oni žive ? Koji resursi (npr. ugalj, nafta, rude, zlato, dijamanti, liskun itd) su naro ito esti i u kojim oblastima ? Koji su retki ? Da li ima naselja u bogatim oblastima, koje još nisu otkrivene ili još nisu sasvim eksploatisane ? Koliko je bilo sukoba ili koliko ih može biti zbog nervnomernosti tih izvora ? Koliko ima miroljubive razmene ? Koliko ima raspoloživih vodenih resursa i za šta se koriste (mlinovi zahtevaju teku u vodu, reke ili potoke, irigacija zahteva velike nezavisne izvore kao što su jezera ili velike reke itd)

Istorija sveta. Koliko unazad ima zabeleški o pri ama ili istorijskim doga ajima ? Koliko su rasprostranjene takve pri e ? Da li prose ni ljudi veruju u takve pi e ili ih odbacuju ako nemaju istorijsku osnovu (npr. Troja) ? Koliko dugo na ovom svetu postoje ljudi ? Da li su evoluirali, da li su ih stvorili bogovi ili su se od nekuda doselili ? Ako ima neljudskih bi a koliko dugo su tu i odakle su oni došli ? Koliko su sli ne istorija i kultura alternativne Zemlje i sa pravom istorijom i kulturom ? U emu su sli nosti/razlike?Gde se za ela civilizacija ? U kom pravcu se širila ? Kako je na njen razvoj uticalo prisustvo magije ? Ako ima prisustva neljudske rase kako je ono uticalo ? Akcije ili direktna uplitanja bogova ? Koji ljudi/zemlje/rase se tradicionalno sukoboljavaj, utrguju, u savezu su ili su rivali ? Ima li još uvek netrpeljivosti zbog starih doga aja ?


31

Koji ljudi/zemlje/rase su u sukobima od nedavne prošlosti ? Zašto ? Kada i zašto su bili nedavni ratovi ? Ko je pobedio ? Koji ljudi/itd. se smatraju najcivilizovanojim ? Ko je tehnološki najnapredniji ? Ko je najnapredniji u magiji ? Ko je najmanje napredan ? Zašto ? Ima li jedinstveno prihva enog kalendara (uklju uju i i merenje vremena) ili razli ite oblasti ili ljudi imaju svoje posebne ? Koliko jezika postoji ? Koji su srodni (npr. Romanski jezici) i zašto ? Koji jezici pozajmljuju fraze iz drugih jezika ? Koji je jezik najrašireniji ? Da li postoji ‘trgova ki jezik’ koji olakšava trgovinu izme u oblasti koje ne govore istim jezikom ? Postoji li ‘univerzalni jezik’ koji govore u ene ili otmene osobe, kao što je Latinski u srednjem veku ?

Specifi ne istorijske oblasti Koliko je pristupa na ta oblast ? Koje prirodne osobine ozna avajugranice ? Koje su susedne zemlje/ljudi i kakvi su ? Zašto su se ljudi prvi put naselili u toj oblasti – strateški položaj, trgova ki putevi, vodeni transport, minerali, plodno tlo itd ? Da li su se od tada stvari puno promenile ili još uvek zavise od onoga što je bilo na po etku ? Kakvo je opružje u toj oblasti u pore enju sa okolnim oblastima ? da li je bilo nedavnih inovacija koje mogu poremetiti ravnotežu snaga ili je sve manje više isto ? Ko su rivali ili neprijatelji u toj oblasti ? Koliko su fizi ki sli ni ? Koliko su jaki ? Ko su heroji i zlikovci u istoriji okruga (npr. Vašington i Linkoln u S.A.D ili Henri V u Engleskoj, itd.)? Zašto su heroji/zlikovci i šta se po zemlji i me u ljudima pri a ko im se divi? Koliko ljudi ima u toj oblasti? Koliko je to u pore enju sa svetskom populacijom ? Šta se smatra velikim/malim gradovima/varošima u smislu broja ljudi ? Kakve su razlike u populaciji u toj oblasti – koliko raznih rasa (ljudskih ili neljudskih), veroispovesti itd. obi no žive u raznim gradovima i varošima u toj oblasti ? U kojem procentu ? Da li se stanovništvo kre e od ruralnog ka urbanom naselju, sa severa na jug, sa planina na obale i sli no ? Zašto – invazije, bolesti, zlatna groznica itd ? Kakav efekat to ima na ostavljena podru ja ? Na mesta gde su došli ljudi ? Da li je magija legalna ? Sva magija ili samo neki tipovi ? Da li se zakoni razlikuju od oblasti do oblasti ili su generalno sli ni ? Šta te oblasti uvoze ? Izvoze ? Koliko je trgovina važna za ekonomiju ? Kako se menja novac i ko ga menja ? Kakav je nov anisistem i ko ga ustanovljuje ?


32

Koji ljudi/zemlje/rase su nedavno bili u sukobu? Zašto ? Kada i zašto su bili poslednji ratovi ? Ko je pobedio ? Koji ljudi/zemlje/rase se bore, koji su saveznici, trgovci ili su tradicionalni rivali ? Da li još ima netrpeljivosti zbog starih sukoba ? Koliko zemljišta je obradivo ? Koliko ima šuma ? Pustinje ? Planina ? Visoravni ? Koji su glavni usevi ? (npr. krompir, pamuk, duvan, kafa pirina ,kikiriki, še erna trska, žitarice itd) ? Da li se nešto gaji uglavnom radi izvoza ? Koji usevi ne mogu ovde rasti zbog tla, klime ili iz drugih razloga ? Koliko ima raspoloživih vodenih resursa i za šta se koriste (mlinovi zahtevaju teku u vodu, reke ili potoke, irigacija zahteva velike nezavisne izvore kao što su jezera ili velike reke itd) Koje divlje životinje, stvarne ili izmišljene žive u toj oblasti ? Da li su neke od njih potencijalno korisne, npr. za krzno, kitovo ulje, koža, arobni sastojci, za šešire ?

Koje životinje, stvarne ili izmišljene, su pripitomljene u toj oblasti ? Kojih nema ovde ali ih ima na drugim mestima ? (Na primer : vodeni bizon u Indiji nasuprot bivola u Evropi i kamila u pustinjama) Kako ve ina stanovnika živi – poljoprivreda, ribolov, trgovina, zanat ? Da li neljudski oblici imaju druga iju trgovinu od ljudi ? Da li su legalno ograni eni ka izvesnim oblicima trgovine ?

3. MAGIJA I AROBNJACI

Pravila magijeKoje stvari magija ne može da stvori ? Koja je granica mo i magije ? Kako arobnjaci pokušavaju da prekora e te granice ? Koju cenu moraju platiti arobnjaci da bi bili to – godine u enja,neprestan celibat, davanje dela svog života ili se anja uz svaku aroliju ? Da li je neko pokušao da izbegne pla anje magije ?

Ima li razlike izme u uda i magije ? Ako ima, u emu se razlikuju ? Odakle poti e magi na snaga : Bogovi, svetska ‘mana’ (kao u pri i‘Warlock’ Larija Nivena), li na snaga volje ili životna snaga arobnjaka, nešto drugo? Da li je magija potrošiv resor ? Da li arobnjak mora aroliju potkrepiti sopstvenom snagom , životnom

snagom ili zdravljem, kakav dugotrajni efekat ima na zdravlje i na stanje arobnjaka ? Da li razli ite rase/narodi imaju druga ije izvore svojih arolija ili svi koriste iste ? Kako magi ni dodir uti e na nju/njega ? Da li postajanje arobnjakom zahteva neki ritual prolaska (Ulaganje ne ije snage u predmet, izabiranje od strane bogova, konstrukcija ili permanentna veza sa


33

izvorom mo i) ili se to dešava prirodno kao postepeni rezultat od puno u enja ili kao deo odrastanja ? Šta je potrebno da bi se bacila arolija ? Izvesti odre an ritual, recitovanje poezije, mešanje pravih sastojaka u loncu ? Postoje li stvari nalik na palicu, štapi , nešto uobi ajeno kao kristalna lopta koja je potrebna pre bacanja arolija ? Ako je tako, odakle i kako arobnjaci dolaze do tih stvari ? Da li ih prave, kupuju od zanatlija,

nasle uju od u itelja ili ih nabavljaju od neke arobnja ke kompanije? Da li postoji ograni en broj arobnjaka na svetu? Koji je taj broj? Zašto? Koliko treba da bi se bacila arolija ? Može li se arolija odložiti za kasnije ? Da li izvo enje arolije zahteva dug ritual ili je magija ‘stvar trenutka’ ? Mogu li dva ili više arobnjaka kombinovati svoju mo da bace ja uaroliju ili magija deluje samo individualno ? Šta jednog arobnjaka ini mo nijim od drugoga - znanje više arolija, sposobnost da rukuje

ve om snagom od drugog, ako ima snažnije bogove kao zaštitnike itd ? Da li praktikovanje magije ima neki odre eni efekat na arobnjaka(kao što je postati odan, podsticanje bolesti ili skra ivanje života) ? Ako je tako ima li na ina da se spre e ti efekti ? Da li su ti efekti neizbežni za sve arobnjake ili deluju samo na one koji imaju predispoziciju za to ? Da li uti u istim obimom na sve ? da li su jedinstveni na svim primercima ili su neke rase (patuljci, vilenjaci, vukodlaci) imuni na razli ite efekte ? Koliko je poznato o prirodnim zakonima, fizici i magiji ? Koliko toga je je poznato kao pogrešno (npr. Aristotelove ideje o ljudskoj anatomiji, koje su bile pogrešne ali su vekovima bile prihva ene) ? Koje se glavne varijante magije primenjuju (npr. biljni napici, ritualna magija, alhemija, demonologija, nekromacija itd.) ? Da li neki rdeluju bolje od drugih ili samo jedan deluje stvarno ? Da li se izvesni oblici magije praktikuju posebno ili uglavnom na jedan pol ili na oba ?Na jednu rasu ili na drugu ? Da li je tako zbog uro ene sposobnosti, prirodnih predodre enja ili po zakonu ? Da li se arobnjakova magijska sposobnost ili snaga menja sa vremenom, npr. Postaje ja a ili slabi za vreme puberteta ili sa staroš u’ Može li arobnjak ‘iskoristiti’ svu svoju magiju i prestati biti arobnjak ? Ako se to desi šta radi bivši ma ioni ar – umire, povla i

se, postaje u itelj, zapo inje drugu karijeru ili postaje konsultant ? Može li se izgubiti sposobnost arobnjaštva ? Ako je tako kako se to dešava – preterivanje, ‘sagorevanje’, ošte enje mozga zbog groznice ili udarca, itd ?


34

Može li se sposobnost injenja magije oduzeti ? Ako je tako kako i ko to može ? (Tradicionalni primeri: izvesne arolije mogu izvoditi samo device, silovanjem nestaje njihova magija)

arobnjaciDa li praktikovanje magije ima neki odre eni efekat na arobnjaka(kao što je postati odan, podsticanje bolesti ili skra ivanje života) ? Ako je tako ima li na ina da se spre e ti sefekti ? Da li su ti efekti neizbežni za sve arobnjake ili deluju samo na one koji imaju predispoziciju za to ? Da li uti u istim obimom na sve ? Da li su jedinstveni na svim primercima ili su neke rase (patuljci, vilenjaci, vukodlaci) imuni na razli ite efekte ? Koju cenu moraju platiti arobnjaci da bi bili to – godine u enja,neprestan celibat, davanje dela svog života ili se anja uz svaku aroliju ? Da li je neko pokušao da izbegne pla anje magije ?

Kako razli ite religije, ako ih ima, gledaju na magiju ? Da li je neke brane ? Zašto da ili zašto ne ? Da li neke zahtevaju da sveštenici/sveštenice budu arobnjaci ? Da li neke brane da se obavlja arobnjaštvo u religioznim objektima ?

Koliko treba da se nau i magija ? Da li je magija profesija, umetnost ili samo posao ? Kakav je status dodeljen arobnjacima u tom društvu ? Da li su izjedna eni sa nadrilekarima , politi arima, i trgova kim putnicima ili se smatraju prose nim radnim osobljem ili se gledaju sa poštovanjem ? Da li su arobnjaci organizovani ? Kako ? Kakva je hirerahija ako je ima, da li se prepoznaju ? Šta se dešava ako osoba/ljudi na vrhu budu ubijeni ? Ko preuzima mesto ? Za koje vreme ? Može li bilo ko postati arobnjak ili treba biti ro en sa nekim specijalnim talentom ili darom ? Da li razne rase/inteligentni primerci imaju razli ite tipove magije ? Ako je tako, koje magije su povezane sa odre enim rasama/primercima ? Ima li primeraka koji koriste magiju manje ili više nesvesno - na primer zmajevi koriste magiju da bi leteli a da nisu svesni toga ili vukodlaci koji koriste magiju da bi se promenili ? Možete li stvoriti život koriste i magiju ili morate imati nezavisne namene? Ako možete stvoriti život šta radite – stvarate arobnema eve ili pravite kišu lokalnim farmerima ? Na šta nali ireklamiranje posla arobnjaka ? Koliki je prose an prihod arobnjaka u odnosu na ostalo društvo ? Da li magija uti e na politiku ili je iznad nje ? Da li nacionalne politike koje uklju uju magiju/ arobnjake (na primer pokušavaju i da vladaju, zaštite ili predstavljaju izvesne oblike magije pokušavaju da uvuku arobnjake u vladarevu armiju, dopuštaju magije i sl.) Da li arobnjaci imaju lobi ? Da li im je potreban ?


35

Da li treba licenca da bi se bio arobnjak ? Ako je tako, da li je to sli no kao imati voza ku dozvolu (ili nešto sli no u naše vreme kada se steknu godine) ili je nalik doktorskoj diplomi (da je može imati samo mali procenat ljudi) Ko daje sertifikat arobnjaka : vlada, arobnja ki esnaf, lokalni sveštenici ?

Kako lokalno stanovništvo gleda na arobnjake ? Da li su oni dobri momci, loši momci, Klint Istvud (pozovite ih ako se treba rešiti zmaja), regularno radno osoblje, vrhovni akademici, nikogovi i koji vas uvek pokušavaju iskoristiti, opasne osobe od kojih se treba uvati ?

Kako se postaje arobnjak/ma ioni ar ? Da li to zahteva uro eni talenat, obuku i naporan rad, praksu ili sve ovo? Da li su arobnjacim dosadni poslovi u vladi ili u kancelariji? Da li neki vladini poslovi zahtevaju da njihovi službenici budu arobnjaci?Ako magija zahteva obuku, gde se to može nau iti ? Kako je zasnovana njihova obuka ? Ima li nekog pripravni kog staža ili se samo školuju ili je to sistem prenošenja znanja sa jednog na drugog? Da li jeki neobu en arobnjak opasan? Ili je samo obi na osoba? Da li arobnjaci imaju specijalni jezik koji se koristi za magiju? Ako je tako, gde ga u e? Da li je bezbedno pri ati na tom jeziku ili je sve izgovoreno automatski arolija? Ako je tako kao se studenti mogu bezbedno obu avati?Da li se magija smatra za nauku ili su nau nici i arobnjaci rivali? Da li su magija i nauka kompatibilne ? U kom stepenu je prisustvo magije i arobnih predmeta zamenjuje tehnologije (na primer, kov eg koji je za aran da hladi kao frižider) ?Tehnologiju duplikaccije ? Dopunsku tehnologiju ? Da li su arobnjaci iznad ili ispod zakona ? (imaju li ista prava kao i ostali stanovnici, nemju prava ili mogu delovati ne obaziru i se na ni ija prava) Da li se relativna snaga zemlje ili vladara meri veli inom armije ili brojem i sposonoš u arobnjaka ili koli inom novca na raspolaganju ? Mogu li dva ili više arobnjaka kombinovati svoju mo da bace ja earolije ili se magija obavlja samo individualno ? Šta arobnjaka ini

mo nijim ? Šta vam treba da bi ste bacili aroliju ? Izvesti odre en ritual, odrecitovati poeziju, izmešati prave sastojke u loncu ? Da li stvari kao što su, koplje, palica, kristalna kugla potrebne da bi se bacila arolija ? Ako jeste, kako i gde arobnjaci dolaze do tih stvari ? Da li ih prave sami, kupuju ih od zanatlija, nasle uju od u itelja ili ih naru uju od dobavlja a arobnja kim stvarima?


36

Odakle poti e magi na snaga : Bogovi, svetska ‘mana’ (kao u pri i‘Warlock’ Larija Nivena), li na snaga volje ili životna snaga arobnjaka, nešto drugo? Da li je magija potrošiv resor ? Da li arobnjak mora aroliju potkrepiti sopstvenom snagom , životnom

snagom ili zdravljem, kakav dugotrajni efekat ima na zdravlje i na stanje arobnjaka ? Da li razli ite rase/narodi imaj udruga ije izvore svojih arolija ili svi koriste iste ? Kako magi ni dodir uti e na nju/njega ? Da li postajanje arobnjakom zahteva neki ritual prolaska (Ulaganje ne ije snage u predmet, izabiranje od strane bogova, konstrukcija ili permanentna veza sa izvorom mo i) ili se to dešava prirodno kao postepeni rezultat od puno u enja ili kao deo odrastanja, nalik pubertetu ? Da li se magijska snaga ili sposobnost menje u toku vremena, postaje ja a ili slabija za vreme puberteta ili opada sa staroš u? Može li arobnjak iscrpeti svu svoju mo i prestati biti arobnjak? Ako se to

desi, šta radi bivši arobnjak, umire, ide u penziju, prelazi na poduku, zapo inje druga iju karijeru ili postaje savetnik? Da li je arobnjakov život normalnog trajanja ili je kra i od prose nog? Zašto? Da li to zavisi od rase ili li no? Da li su svi pripadnici neke rase arobnjaci ? Postoji li moda u arobnjaštvu, ima li arobnog bilja i rituala koji je te godine u modi ili izašao iz mode ? Ima li nekih arolija (nasuprot glavnoj magiji) koje su ilegalne ? Zašto, zbog efekta arolije ili zbog sastojaka ili procedure koja je potrebna ii nešto drugo ? Ako je tako kao se može detektovati ilegalna magija ? Hapšenje ? Kazna ? Da li je hapšenje i kažnjavanje nelegalnog arobnjaka stvar arobnja kog esnafa ili stvar obi nogsuda ?

Magija i tehnologija Postoje li magi ni na ini transportovanja (teleportacija, arobni tepih, zmajevi) ? Kakvi su po brzini, sigurnosti i opsegu u pore enju sa nemagi nim ? Ima li nekih posledica magi nog putovanja (na primer teleportacijska bolest) Kako se obi no koriste i zbog ega(industrijsko ili zbog zabave) ?Da li magija zna i brzu komunikaciju ? Koliko esto se koristi ? U koju svrhu ?Da li postoje magi na oružja ? Može li se magija koristiti u ratu ? Na koji na in ? Da li je magija dovoljno brza da bi se koristila u borbi prsa u prsa ili je magija više opsadno oružje i koristi se na daljinu i polako ?Kako prisustvo magije uti e na oružje ? Može li magija oružje u initiefikasnijim? Možete li u initi nešto naro ito na zidove, oružje ili ih u initi boljim da bi se odupreli aroliji neprijatelja?


37

Kako prisustvo magije uti e na oružje? Može li obi an predmet postati vrlo smrtonosan (Lete i tiganj?) ili magijadeluje samo na strvari koja su ve oružje? Može li obi an predmet biti za aran da njegova primena bude izvanredno dobra (tiganj za vrhunske kulinarske veštine, ešalj koji ne ošte uje kosu)? Koliko su uobi ajenei korisne takve stvari?U kom stepenu prisustvo magije, magi nih predmeta i arobnetehnologije (na primer kov eg koji može zameniti frižider)? Tehnologija dupliciranja? Može li arobni/ili magijski predmet biti u masovnoj proizvodnji? Da li se magi ni tepisi i arobno prstenje prodaje po buticima?Može li se arobna ili magi na stvar koristiti da se pove a efikasnost proizvedenog proizvoda za masovnu upotrebu ? Da li poslovi zahtevaju arobnjake na platnom spisku, kao što moderni biznismeni imaju pravne eksperte ? Za šta su oni pla eni ?

Raznovrsna pitanja o magiji Da li se prirodni i fizi ki zakoni razlikuju u ovom svetu (prilago eni magiji) ili su isti kao u realnom životu ? Kao se tu uklapa magija ? Kako se tu uklapaju magi ne životinje ? Ako postoje izmišljene životinje (zmajevi, jednorozi i sl.) kako se uklapaju u ekologiju ? Šta jedu ? Kakvo podru je zauzimaju’ Da li su inteligentne/ ili soposobne da bacaju ini, govore i sl ? Kada je nastala civilizacija ? U kom pravcu se širila ? Kako je na taj razvoj uticalo prisutvo magija ? Prisustvo ne ljudskih rasa ? Direktna ili indirektna akcija bogova ? Na koji na in se arolija može zloupotrebiti ? Koliko esto se to dešava ? Koji ljudi/rase se smatraju najcivilizovanijim? Koji su tehnološki najnapredniji ? Koji su magijski najnapredniji ? Najmanje napredni ? Da li je magija legalna ? Sve magije ili samo neki tipovi ? Da li se zakon puno razlikuje od zemlje do zemlje ili je stav uglavnom sli an.Koje divlje životinje, stvarne ili imaginarne žive u toj oblasti ? Da li su neke od njih potencijalno korisne, npr. za krzno, kitovo ulje, kožu, magi ne sastojke, perje za šešire ? Ima li magi nih životinja, kao što su zmajevi ili jednorozi ? Ako ima, koje su ? Koliko ? Da li su uobi ajene ili su to pojedina ni primerci ? Da li su pripitomljene ? Ima li arobnih predmeta (prstenje, ma evi i sl.) ? Ako ima ko ih pravi i kako ? Da li je arolija trajna ili oslabi posle nekog vremena? Gde nau nici ili arobnjaci rade – univerzitet, privatne laboratotije, pod nadzorom vladara/države, itd ? Dostignut nivomagije/tehnologije u tom društvu, koji je približni odnos farmera ili proizvo a a hrane prema gradskom stanovništvu ?


38

Da li su poljoprivreni proizvodi zasnovani na arobnjaštvu, koliko gradskog stanovništva umre od gladi ako magija kojom se pravi hrana (vreme, plodnost i sl.) omane ? Koji su glavni politi ki inioci ? Koliko dugo su takvi ? Koji faktori su savezni ki a koji neprijateljski ? Ima li potencijalnih novih snaga na politi koj sceni (npr. uzdizanje srednje klase, univerzitet sti eneo ekivanu snagu zbog magijskih otkri a.Da li su arobnjaci politi ka snaga ili su iznad nje ? Ima li nacionalnih politika koje uklju uju arobnjake/vra eve (na primer zbog zaštite, kršenja zakona ili da se promoviše izvesna magija, pokušavaju uvu iarobnjake u vladarevu vojsku, licensiranja arobnjaka i sl.) da li arobnjaci imaju lobi ? Da li im treba ?

Koliko prisustvo magije uti e na strategiju i taktiku ? Da li se magija koristi primarno za inteligentne namere ( arolije nevidljivosti) ili se arolije koriste na bojnom polju (pozivanjem demona da napadnu

neprijatelja, bacanje vatrenog kamenja na njih itd ? Ako je mogu amagija na bojnom polju kako se može braniti od nje? Da li je le enjeuglavnom magijski proces ? Ako jeste, kako radi magija ozdravljenja ? Da li magi ni vidar svesno uti e na proces ozdravljenja (što zna i da se zahteva da poznaje anatomiju itd, ) ili magija samo ubrzava normalno ozdravljenje, ? Ima li više od jedne vrste magi nogvidara (kao što su hirurzi, o ni doktori itd ) ? Ima li i magi nih i obi nih lekara i ako ima da li su rivali ili jednostavno raznih specijalnosti ? Koji je nivo medicine ? Ko su lekari ? Treba li vam talenat za le enje ili samo obuka ? Ko obu ava lekare, travare, apotekare, hirurge - arobnjaci ili ne arobnjaci ?

Da li je mogu a sudska magija ? Da li se koristi ? Da li se koristi samo za odre ene zlo ine ( i ako jeste zašto) ? Da li su rezultati sudske arolije prihvatljivi za sud ? Da li je to nešto što može u initi svaki arobnjak ili treba specijalizacija ?

Ima li odvojenih civilnih i kriminalnih sudova ? Ljudski i neljudski sudovi? Ima li posebnog suda ili procedure za magi ne zlo ine? Kakva je razlika izme u sudova? Da li se od sudije ili drugih sudskih zvani nika zahteva/zabranjuje znanje magije ? Da li su injeniceiznesene magijom prihvatljive za sud ? Da li su injenice steknute magijom više ili manje relevantne nego fizi ke injenice ili iskaze svedoka ? Može li se magija koristiti u umetnosti i ako može kako – bojiti platno, slike koje se mi u, frule koje same sviraju itd ? Kako se ‘normalni’ umetnici ose aju zbog toga ? Da li ima nekih grana istomagijske umetnosti, kao što su iluzije ?


39

6. LJUDI I OBI AJI Generalno

Da li prose ni ljudi veruju u stare pri e ili odbacuju one koje nisu zasnovane na injenicama (npr. Troja) ? Da li se divlji i pobunjeni mladi ljudi obla e druga ije ? Kako ve ina ljudi živi ?

Obi ajiDa li vreme ili klima odre uju neku naviku ili obi aj kao što je podnevna siesta u toplim krajevima ? Šta se smatra normalnom porodicom ? Koliko je velika jedna ve aporodica ? Koliko su važne porodi ne veze i odgovornosti ? Kakvi su rituali u ovoj kulturi ? Da li su to formalni rituali, kao proglašenje vitezova ili su neformalni ? Da li su druga iji za žene i za muškarce ? Za plemstvo i obi an narod ? Kakvi obi aji spadaju pri ro enju i uvo enjem novog deteta u porodicu ? Da li se majka odvaja od deteta u odre eno vreme ? A dete ? Da li ima formalne prezentacije novog deteta roditeljima, dedama, gospodarima, sveštenicima ? Da li seobavlja gozba ili sve anost ili se svi trude da ne privuku zlu sre u ili demone ? Ko obi no prisustvuje ro enju ? Da li je to strogo stvar žena ili su uklju eni i muškarci ili je prisutna samo babica ? Ko podiže decu ? U kojem dobu se po inju obu avati i vežbati ? Ko to radi ? Da li se smatraju malim bi ima ? Da li se obla e druga ije od odraslih? Ako se obla e kada po inju nositi ode u odraslih? Koji obi aji su vezani za smrt i pokop? Da li postoji specijalna klasa ljudi (doktori, sveštenici, pogrebnici, nedodirljivi) koji rade sa mrtvim telima ? Koje stvari se trebaju obaviti i zašto (paljenje kose da se oslobodi duh, spaljivanje tela da se spre i nekromantija, stavljanje nov i a na o i za skeledžiju itd) ? Da li se od pokojnika ljudi plaše, da li ih poštuju ili ignorišu ? Koje li no naoružanje je dopušteno onome ko ga može imati ? Da li se neki smatraju ‘plemi ima’ po obi aju ili po zakonu’ Da li zakoni brane nekim klasama da uopšte budu naoružani ?

JeloDa li ljudi i žene, roditelji i deca, sluge i gospodari jedu odvojeno ili svi jedu zajedno ? Kako se status iskazuje za stolom (sedenjem iznad ili ispod slanika, blizu ili daleko od ela stola itd) ? Koje jelo se smatra sve anom hranom ? Koja hrana/pi e je vezano za odre ene proslave, doga aje (npr. pogrebi, ven anja) ili za godišnje doba ?


40

Po emu se razlikuju obi ni, dvorski ru ak od obi nog jela, po kvalitetu ili koli ini hrane ? U emu se obi aji na dvoru razlikuju od onih svakodnevnih ? Koji pribor za jelo se koristi ? Viljuške, noževi za jelo, kašike, štapi i ? Šta je obi an ili tipi an obrok više klase – da li po inju sa vinom a onda sa slatkišima, odreskom, pa salatom ili sve donose odjednom ? Da li su potrebna prilago enja da bi se zabavili gosti ili razli iteklase/vrste – više stolice za patuljke, sirovo meso za vukodlake, smu evi za harpije itd ? Kako obi aji pri jelu kod raznih rasa odražavaju njihovu kulturu i fizionomiju ? Koliko teško a te socijalne razllike stvaraju me u rasama ? Da li su sanitarije dovoljno dobre da bi netretirana voda bila dobra za pi e ? Ako nije šta ljudi piju umesto nje’ Kojeg obllika su stolovi za jelo (okrugli, duguljasti, kvadratni, pravougaoni itd ?) Gde se nalazi mesto za po asnog gosta ? Ko je najvažniji lan doma instva ? Koje se stvari iako su jestive nikada ne jedu (šta se ne smatra ne istim) ? Zašto ? Da li je neka obi na ljudska hrana otrovna za patuljke ili vilenjake ? (ili obratno) ? Koje vrste hrane i useva su karakteristi ni za odre ene rase ? Razne kulture ? Razne zemlje ?

Pozdravi i susretanja Kada sretnemo nekoga kako ga pozdravljamo – mahanjem, rukovanjem, naklon, ili neki drugi gest ? Odakle poti u pozdravni gestovi (na primer : rukovanje dokazuje da u rukama nemamo oružje) ? Ima li nekog specijalnog gesta za arobnjake koji kazuje da nisu naoružani ? Ima li razlike izme u pozdrava sa nekim jednakim i onome ka nižem ili višem od sebe ? Ima li razlike izme u pozdravljanja muškarca ili žene ? Ljudi i nehumanih vrsta ? Ima li na ina da se pozdravni gest pretvori u porugu ? Kako se dva oveka koja se normalno ne susre u upoznaju jedan sa drugim’ Kakav je poredak predstavljanja kada se nekoliko ljudi razli itog pola i statusa predstavljaju, koga treba predstaviti jedno drugom ? Ima li klasa ljudi/bi a koja se nikada ne predstavljaju ljudima/bi ima ? Da li su imena važna i ako jesu u kakvim okolnostima se daju drugim osobama/bi ima ? Postoji li neki obi aj koji imenuje nekog ko je predstavljen (na primer : kazuju se imena i titule pri prvom susretu ali se nikada kasnije ne ponavljaju, tako da se nekom obra amo samo sa Džordž iako je predstavljen kao Vojvoda Džordž Edvard Kntenbri Gordon de


41

la Svis-Fol, Markiz od Horsama, Vajtvoter i Fremingem, Erl od St. Peter Klouz, i Vikomt od Abernetija) ? Ima li neke razlike u na inu pozdravljanja nekoga koga ve znate i nekog ko vam je stranac (ili se sa svakim rukujete ili se naklonite) ? Kako pozdravlaje nekog poznanika na daljini (kada ide drugom stranom ulice) – klimanjem, dodirnuvši šešir, mahanjem, osmehom ili nikako ?

Gestovi Kada sretnemo nekoga kako ga pozdravljamo – mahanjem, rukovanjem, naklon, ili neki drugi gest ? Odakle poti u pozdravni gestovi (na primer : rukovanje dokazuje da u rukama nemamo oružje) ? Ima li nekog specijalnog gesta za arobnjake koji kazuje da nisu naoružani ? Da li su gestovi i govor tela u ovom društvu suptillni ili ne ? Da li ljudi razgovaraju rukama ili se to smatra vulgarnim ?Ima li na ina da se pozdravni gest pretvori u porugu ? Šta je prijatno i uljudno govoriti o odsutnim ljudima u ovoj kulturi ? Drugim kulturama/zemljama/rasama ? Koliko su ljudi svesni ovih razlika ?Koji gestovi su uvredljivi ? Šta oni zna e ? da li se neki gestovi razlikuju zavisno od kulture, rase ili vremena ? (npr. Ameri ko ‘V’-znak pobede, koji je postao znak mira u Evropi je bio veoma uvredljiv) ?Koliko se gestovi i govor tela razlikuje me u zemljama ? Izme urasa ? Ima li stvari koje negde nisu bitne a u drugima su smrtno uvredljive (jedenje levom rukom) ?Koji su na ini iskazivanja poštovanja – starijem, nadre enom, profesoru, svešteniku itd ?

Posete Ima li pitanja koja se moraju postaviti ili izbe i (kako je porodica, kako posao, nikada ne pri ati o politici ili religiji itd.) ? Da li teme na inju samo gosti ? Doma ini ? Koliko ozbiljno kultura shvata odgovornost gosta i doma ina ? Koja pravila odre uju kada neko postaje gost ili doma in (npr. u zemljama srednjeg istoka, davanje hleba i soli nekome ini ga gostom, a davanje petostrukeporcije mesa bez hleba ili salate - ne)? Koje stvari se smatraju uljudnim da se ponude gostu: hrana, nešto za itanje, li na straža ili sluge, muzika/zabava, osoba suprotnog pola

koja bi spavala sa njim? Šta se smatra uljudnim odgovorom na ponudu doma ina? Ima li stvari koje se smatraju grubim za prihvatanje ? Grubim da se odbiju ? Grubim da se traže ? Grubim da se ne traže ?


42

Kada gost stigne da li se odmah nudi hrana i pi e, posle nekog vremena, ili samo na zahtev ? Ima li odre enog jela ili pi a koje se uobi ajeno nudi novom gostu ? Koliko se razli iti obi aji pri obedima u raznim kulturama i rasama sukobljavaju ili podražavaju ? Na primer : osoba iz kulture u kojoj je nepristojno odbiti ponu eno jelo je gost nekome ija kultura smatra za neuljudno da se prestane sa ponudama dok gost ne kaže da je dosta.

JezikDa li postoji ‘trgova ki jezik’ koji olakšava trgovinu izme u oblasti koje ne govore istim jezikom ? Postoji li ‘univerzalni jezik’ koji govore u ene ili otmene osobe, kao što je Latinski u srednjem veku ? Da li su neki ili svi ljudi dvojezi ni ? Ima li nekog obi nog jezika kojeg ve ina ljudi razume ? Ima li ‘tajnih’ jezika ili kodova koje znaju samo sveštenici, vojnici, arobnjaci, lanovi esnafa i sl. ? Gde su se razvili ?

Koje su varijacije u obrascu jezika, sintaksi ili slengu u zavisnosti od jedne ili druge socijalne klase ? Jednog naselja u odnosu na drugo ? jednog regiona ka drugom ? Jedne rase u odnosu na drugu ? Koje fraze koriste odre ene oblasti ? (Na primer : u ribarskom gradu, za dobru sre u se kaže ‘dobar lov’, dok ljudi u poljoprivredi to kažu kao ‘neo ekivana žetva’). Kakve vrste živopisnih prikaza i fraza koriste ljudi ? Koje stvari u njihovoj kulturi imaju više re i (npr. Eskimski jezik ima 14 re i za razne vrste snega) ? Šta ljudi u ovoj kulturi smatraju dovoljno važnim da bi imalo ime ? Šta to kaže o njihovom pogledu na svet ? Ima li re i koje se nikada ne smeju izgovoriti osim u posebnim prilikama, ceremonijama ili posebnim okolnostima ? Da li se te re ine izgovaraju u pristojnom društvu ? Da li se te re i razlikuju od kulture do kulture i od rase do rase ? Za šta ljudi korista zakletve ? Za šta koriste kletve ? Koliko jezika postoji ? Koji su srodni (npr. Romanski jezici) i zašto ? Koji jezici pozajmljuju fraze iz drugih jezika ? Koji je jezik najrašireniji ? Postoje li razli iti jezici za razli ite rase (patuljke, vilenjake itd.) ili je jezik zasnovan više na geografiji nego po rasama ili vrstama ? Ima li specifi nog jezika koji se treba nau iti da bi se razgovaralo sa zmajevima ili magi nim zvcerima ? Da li arobnjaci imaju specijalni jezik koji se koristi za magiju ? Ako je tako gde se u i ? Da li je bezbedno govoriti tim jezikom ili je sve izgovoreno automatsk i arolija ? Ako je tako, koliko je sigurno obu avati studente ?


43

Etika i vrednosti Za šta ljudi korista zakletve ? Za šta koriste kletve ? Šta je najpoželjnije/najvrednije u tom društvu – zlato, rubini, droge, novac, krzno, irvasi, itd ? Zbog ega je to najvrednije/najtraženije ? Da li razne rase razno vrednuju stvari ? Ima li rase/kulture za koje su nematerijalne stvari (informacije, vreme) najvažnije stvari ? Kako se ponašaju ka njima ? Koje stvari se smatraju normalnim i prihvatljivim u tom društvu a ne bi se smatrale normalnim i prihvatljivim u našem ? (Na primer : dvoboji, droge, otvorena homoseksualnost, poligamija, edomorstvo) ?

Koje stvari se u ovom društvi smatraju šokantnim a u našem ne (na primer pokazivanje ženskog zgloba, jesti levom rukom, itati u društvu) ? Kakva e biti reakcija ako neko vidi osobu da ini takve stvari – okrenuti se, pozvari policiju, izvu i ma i pozvati ga na dvoboj, itd ? Koji je prihvatljiv limit po asti i poštovanja u tom društvu ? Da li su ‘dobronamerne laži’ prihvatljive ili se bilo koja laž smatra kažnjivom ? Da li je kra a prihvatljiva, ozloglašeni zanat ili je zlo in ? Da li je kršenje zakletve neprihvatljivo iz bio kog razloga ili se možete povu i ako se duga strana pokaže kao zla ili niste bili sasvim informisani ? Šta se smatra pravom stvariza injenje ako dve zakletve do u u sukob – ho e te li u initi najbolje što možete, uzdržati se od poslednje zakletve, uzdržati se od zakletve ja e/slabije osobe, izvršiti samoubistvo ? Kakav je stav ka vlasništvu ? Šta se smatra kra om i šta može biti ukradeno – dragulji, zlato, ne ije dobro ime i reputacija ? Da li su lopovi nezavisni kriminalci , lanovi ilegalnog esnafa, poslovni ljudi koju imaju zakonsku licencu ili nešto drugo ? Ko se smatra stanovnikom sa svim pravima i pivilegijama ? Koja su ta prava i privilegije (glasa ko pravo, zaštita od lopova, rimsko pravo na saslušanje) i koje odgovornosti idu uz to (sudijske obaveze, obezbe ivanje fondova, ili vitezova za kraljevu armiju) ? Ima li nekih klasa ljudi ( arobnjaci, stranci, deca, seljaci, žene) koji imaju manja legalna prava ili manje odgovornosti nego ve ina stanovnika ? Da li se oni smatraju mentalno ili moralno druga ijim, opasnim za državu ili se prema njima ima neki drugi odnos ? Ima li grupa ljudi koji nemaju potpuna prava u ovoj kulturi ? Zašto ne ? Da li se oni smatraju mentalno ili moralno druga ijim, opasnim za državu ili se prema njima ima neki drugi odnos ?


44

Koje su kontraverzne stvari u toj kulturi ? O kojim stvarima možete bezbrižno razgovarati u nekom baru ? Koji predmeti razgovora e se automatski smatrati neprijateljskim ? Koji su socijalni tabui – koje stvari se ‘ne rade’, kao što je nošenje kupa eg kostima u kancelariji ? O kojim stvarima se ne razgovara ? Šta e se desiti kao neko to uradi ? Kako se ti tabui odražavaju me urazli itim rasama ? Šta je najve a društvena faux pas – glasno podrigivanje na zvani nom banketu, izvla iti ma u prisustvu kraljice/plemi a, pitati patuljka da li je muško ili žensko ? Koje stvari ili dela uzrokuju uznemirenje ili neprijatnosti ? Šta je društveno najpoželjnije ponašanje, brak i porodica ?’ Da li je brak prevashodno društena ili religiozna institucija ? Koje su osobe ili grupe prema kojima svi imaju obaveze samo po njihovom ro enju – neko iz porodice, neko iz grada/države, nekom vladaru/predsedniku, bogovima ? Koja je hierarhija i obaveze me unjima – da li se smatra pristojnijim pratiti savete majke ili pratiti nare enja vladara ? Koji su standardi ljudske lepote ? Crtanje i skulptutre ? Ode a i nameštaj ? Kako se oni razlikuju od standarda u našoj kulturi (na primer: u zemlji se debljina smatra lepotom i poželjnom)? Kako se standardi o lepoti odražavaju na fizi ke osobine raznih rasa (na primer: patuljci mogu visinu smatrati neprivla nom, vukodlaci mogu biti privla niji zbog dužih zuba ili posebnog mirisa)? Koji su heroji i zlikovci u toj kulturi (na primer vašington i Linkoln u SAD, nasuprot Henrija V u Engleskoj itd)? Kome se dive kao heroju/zlikovcu i šta se pri a o ljudima koji ih obožavaju? Kakav je idealni život ka kome teže ti ljudi? Da li ljudi uglavnom žele da kupe malu ku u na selu, kupe razne sprave ili da služe u vojsci/mornarici? Kakava vrsta ljudi su buntovnici i izopoštenici iz društva? Kako se društvo odnosi ka njima? Kakve akcije ili ideje mogu dovesti do ne ijeg izgona ili odbacivanja? Šta se dešava sa ljudima koji ne prihvataju društveni poredak – da li imaju svoj deo grada ili su nevidljivi (u blizini) ili su uzba eni iz grada ? Ko su arbitri etike (onima koji se suprostave zakonu) ? Kako su postali arbitri ? Ko su društveni arbitri ? Itd, itd... Koje eti ke/moralnre odluke se smatraju nadležnoš u religije a koje ne ?

Religija i bogovi Kako razne religije, ako ih ima, posmatraju magiju ? Da li je neke brane ? Zašto da ili zašto ne ? Da li neke zahtevaju da sveštenici/sveštenice budu arobnjaci ? Da li neke to brane ?


45

Ima li stvarnih bogova/božanskih bi a ? Ako ima, imaju li oni aktivnu ulogu u a) hramovima, crkvama i religijama koje ih obožavaju b) Žive kao obi ni ljudi ? Zašto da ili zašto ne ? Koliko bogova ima i koja je hierarhija me u njima ? Koji su dobri a koji su zli ili je to bezna ajnokada se govori o bogovima ? Kako razne religije posmatraju nevernike ? Strance ? ne ljudska bi a ? Koje religije podržavaju država/vladar/vlada a koje podržavaju obi ni ljudi ? Kakvi obi aji spadaju pri ro enju i uvo enjem novog deteta u porodicu ? Da li se majka odvaja u odre eno vreme ? A dete ? Da li ima formalne prezentacije novog deteta roditeljima, dedama, gospodarima, sveštenicima ? Da li seobavlja gozba ili sve anost ili se svi trude da ne privuku zlu sre u ili demone ? Koji obi aji su vezani za smrt i pokop? Da li postoji specijalna klasa ljudi (doktori, sveštenici, pogrebnici, nedodirljivi) koji rade sa mrtvim telima ? Koje stvari se trebaju obaviti i zašto (paljenje kose da se oslobodi duh, spaljivanje tela da se spre i nekromantija, stavljanje nov i a na o i za skeledžiju itd) ? Da li se od pokojnika ljudi plaše, da li ih poštuju ili ignorišuIma li razlike izme u uda i magije ? Ako ima u emu je razlika? Ima li napetosti, rivalstva li potpunog poštovanja izme u tih stvarnih bogova ? Kako to uti e na politiku crkve ? Na svakodnevni život ljudi ? Da li se religija uklapa u to društvo ? Ima li državne crkve ? Da li je normalna religijska sloboda ? Da li ljudi uglavnom misle da su crkve/hramovi paraziti ili korisni deo društva ? Koje eti ke/moralne odluke se smatraju kao deo religije a koje ne ? Da li bogovi motre na ljudsko ponašanje ? Zašto da ili zašto ne ? Ako ima pravih, dokazanih bogova, kakav udeo u njihovom obožavanju ima vera ? Kakvi su njihovi rituali i zašto ? Kakve ponude se smatraju, dobrim, boljim najboljim ? Da li se pretpostavlja da ljudi izaberu jednog Boga za obožavanje a ostale ignorišu ili svi obnožavaju sve ? Kako se ljudi opredeljuju koga da obožavaju ? Kako odlu uju koji e hram pose ivati ? Koliki udeo razli ite religije i filozofije imaju u javnom i privatnom životu ? Da li se filozofija i teologija smatraju akademskom kulom od slonova e ili se o njima raspravlja na pijaci, kao Sokrat ? Koliko uticaja njihove teorije imaju na to kako e ljudi stvarno ponašaju ? Da li su sveštenici i filozofi u stalnom radnom odnosu ili obavljaju dnevne poslove ? ako su u stalnom odnosu, ko ih pla a – crkveni savet, patron, investicioni fonfd hrama, Bog kojem služe ? Zbog ega se bogovi interesuju za ljude ? Da li su nalik gr kim sa Panteona (svadljivi, i dugove niji od ljudi) ili su transcedentni i


46

neshvatljivi ? Da li bogovi imaju ograni enje preko kojih ne mogu dalje ? Prema emu odabiraju delovanje ? Mogu li bogovi praviti greške ? Kako razni hramovi i filozofi objašnjavaju klasi ni ‘problem zla’ ? Da li misle da su loše stvari uvek samo kazna za neki prestup, izražavanje karatktera, posledica zlih neprijatelja (Satana, Loki) ili jednostavno nešto što bogovi ne mogu spre iti ?

Populacija Koliko je ljudi u toj zemlji ? Koliko je to u pore enju sa populacijom našeg sveta ? Šta se smatra za mali/veliki grad/varoš po smislu broja ljudi ? Kako razlikosti u pogledu broja ljudi – koliko razli itih rasa (ljudskih i neljudskih) veroispovesti itd, obi no žive u raznim gradovima i varošima te države ? U kom procentu ? Da li se stanovništvo kre e od ruralnog ka urbanom naselju, sa severa na jug, sa planina na obale i sli no ? Zašto – invazije, bolesti, zlatna groznica itd ? Kakav efekat to ima na ostavljena podru ja ? Na mesta gde su došli ljudi ? Dostignut nivomagije/tehnologije u tom društvu, koji je približni odnos farmera ili proizvo a a hrane prema gradskom stanovništvu ? Ako su poljoprivreni proizvodi zasnovani na arobnjaštvu, koliko gradskog stanovništva umre od gladi ako magija kojom se pravi hrana (vreme, plodnost i sl.) omane ? Ima li dosta imigracije u ili izvan raznih zemalja ? Zašto ? U koje ili iz kojih zemalja ? Koje geografske oblasti su najguš e naseljene ? Najmanje ? Da li su izvesne oblasti ili podru ja naseljenija odre enim rasama nego druga ? Zašto ?

5. SOCIJALNA ORGANIZACIJA Generalno

Gde se obavljaju magijska ili nau na istraživanja – univerziteti, privatne laboratorije, pod pokroviteljstvom vladara/vlasti itd ?Da li teba licenca da bi se bio arobnjak ? Ako je tako, da li je to sli no tome imati voza ku dozvolu (ili nešto sli no u naše vreme kada se steknu godine) ili je nalik doktorskoj diplomi (da je može imati samo mali procenat ljudi) Ko daje sertifikat arobnjaka : vlada, arobnja ki esnaf, lokalni sveštenici ?

Koji su na ini i titularni oblici obra anja aristokratiji/plemstvu ? Da li su svi ‘moj lorde’ i ‘moja damo’ ili postoje razlike, (vaša milosti, vaša visosti, vaše blagorodsvo, vaša svetosti) ? Koje profesije su cenjene ? Koje su potcenjene ? Zašto ?


47

Koliko nivoa u društvu postoji : seljaci, buržoazija, ratnici, plemstvo ? Koliko je lako di i se i pasti iz jednog socijalnog nivoa u drugi ? Koliko su vrste podele me u društvenim klasama – da li je ponizno za plemi a da u estvuje u trgovini ili ratniku da pomaže u žetvi ?Koliko je lako di i se i pasti iz jednog socijalnog nivoa u drugi ? Koliko ima društvenih kretanja ? Šta ljudi misle da ih ima ?Koji su standardi lepote za ljude ? Slike i skulpture ? Ode a i nameštaj ? Koliko se razlikuju od standarda u našoj kulturi (na primer: zemlja koja debljinom smatra poželjnom crtom lepote)? Kako se standardi o lepoti odražavaju na fizi ke osobine raznih rasa (na primer: patuljci možda visinu smatraju neprivla nom, vukodlaci su privla niji sa dužim zubima ili po posebnom mirisu)?

VladaKako prisustvo magije i arobnjaka uti e na zakon i vladu? Da li su arobnjaci u nemogu stvu da obavljaju neke vrste vladinih poslova i

dužnosti? Da li neke vlade zahtevaju da njihovi službenici budu arobnjaci?

Koji je osnovni oblik vladavine: feudalni, aristokratski, oligarthija, apsolutna vlast, demokracija ili nešto drugo? Koji oblici se koriste u susednim zemljama i da li su isti ili razli iti?Koje službe obezbe uje država ili vlada : škola, sud, advokatska komora, armija koja štiti ljude od Vikinga ? Koje službe se obezbe uju lokalno ili privatno ? Ko ima pravo da nametne takse ? Za šta? U kom obliku? Mogu li se takse platiti u robi ili se za nešto zahteva novac? Ko obezbe uje pomo ne službe za državu ? Kako se oni zovu : kraljevi kancelari, kabinet ministarstva, državni sekretar, devojke za sve ? Ima li naslednih službi, civilne službe, proglašenja, vojske, glasanja ? Da li se relativna mo zemlje ili vladara ceni po njegovoj armiji, po broju i sposobnosti arobnjaka ili po iznosu novca/trgovine kroz koji se pravima i obavezama ? Koja su ta prava i obaveze (glasanje, zaštita od kra e, rimsko pravo na saslušanje) i koje odgovornosti idu uz to (sudijske obaveze, obezbe ivanje vitezova za vojsku gospodara) ? Ima li nekih klasa ljudi ( arobnjaci, stranci, deca, seljaci, žene) koji imaju manja legalna prava ili manje odgovornosti nego ve ina stanovnika ? Da li se oni smatraju mentalno ili moralno druga ijim, opasnim za državu ili se prema njima ima neki drugi odnos ? Koji je najlakši/najuobi ajeniji na in da se napreduje u statusu – sakupiti što više para, dobro se oženiti, biti pred o ima vladara itd ? Koliko ima otpora ka ne ijem napredovanju u društvu ? Ko e preuzeti vladavinu ako je trenutni vladar u nemogu nosti ? Kako se to odre uje ? Ima li pravnog naslednika (rodbinskog ili


48

politi kog) ? Šta e se desiti ako je naslednik bezna ajan ? Ko izdaje nare enja ? Kako se oni biraju? Ko je odgovoran za zaštitu vladara ? Njegova li na garda ? Tajna služba, elitna grupa uklju ena u regularnu armiju ? Kakva su obezbe enje protiv ubistava, trovanja, direktnih napada, magi nihnapada ? Ko može izdavati nare enja (vojsci, ubira ima poreza, slugama, obi nom narodu na ulici) ? Kako se ti ljudi biraju ? Ko je odgovoran za platni promet : vladar, lokalni baroni, neko drugi (trgova ki esnaf) ? Da li ima generalno prihva enih standarda ? Koliko lako/uobi ajeno je falsifikovanje ? Ima li nekog organizovanog sistema obuke ? Ako ima ko ga obezbe uje: vlada, crkva, privatne osobe? Kako ga obezbe uju?Ko može pozvati ljude u vojsku i kako? Da li vladar traži ljude od plemstva koji za uzvrat daju svoje sluge ili vladar obavlja sve sam? Koliko je uobi ajeno da vlada špijunira i organizuje obaveštajnu službu? Vojsku? Trgova ki esnaf i trgovci vrednostima? Ima li pravih organizacija ili špijuniranje obavljaju diplomate i/ili samostalni agenti? Koliko je to efikasno? Da li odnosi izme u država zavise uglavnom od odnosa izme uvladara ili se dva vladara mogu mrzeti a da ne mogu proglasiti rat koji e njihove zemlje uvu i u taj okršaj?

Ima li vremena kada ljudi o ekuju post ili gozbu (na primer pre ravnodnevice, posle ro enja deteta, za vreme posta i ramazana, posle smrti vladara itd)? Ima li prilika kada se o ekuje da vladar organizuje proslavu ili spektakl da bi se ljudi zabavili(na primer: Gladijatorske igre u starom Rimu)?

PolitikaDa li je magija profesija, umetnost ili samo posao? Kakav se status pripisuje arobnjacima u tom društvu ? Da li im je zabranjeno politi ko delovanje ili su arobnjaci i arobnja ki esnafi do grla u dvorskim intrigama ? Da li magija uti e na politiku ili je iznad nje ? Da li nacionalne politike koje uklju uju magiju/ arobnjake (na primer pokušavaju i da vladaju, zaštite ili predstavljaju izvesne oblike magije pokušavaju da uvuku arobnjake u vladarevu armiju, dopuštaju magije i sl.)? Da li arobnjaci imaju lobi ? Da li im je potreban ?

Ima li napetosti, rivalstva ili potpunog sklada me u aktuelnim bogovima ? Kako to uti e na politiku crkve. Na svakodnevni život ljudi ? Da li nivo tehni kog razvoja dostiže nivo društvenog i politi kognapretka ?


49

Da li se relativna mo zemlje ili vladar meri veli inom armije, brojem i sposobnoš u arobnjaka ili koli inom novca-trgovine koja se obavlja ? Koji je najlakši/najuobi ajeniji na in da se napreduje u statusu – sakupiti što više para, dobro se oženiti, biti pred o ima vladara itd ? Koliko ima otpora ka ne ijem napredovanju u društvu ? Koji su glavni politi ki inioci prisutni ? Koliko su ve prisutni ? Koji inioci su savezni ki a koji neprijateljski ? Ima li nekih potencijalnih

novih snaga na politi koj sceni (na primer izdizanje srednje klase, univerzitet sti e neo ekivanu mo zbog izvesnih magijskih otkri a) ? Koji su kontraverzni politi ki doga aji u to vreme/u toj državi ? Koji stavovi se smatrju konzervativnim ? Liberalnim ? Nezamislivim ? Koliko uticaja imaju ‘posebne interesne grupe’ kao što su trgovci, arobnjaci, ili razne religije, na dvorsku politiku ? Kako izražavaju

svoj uticaj – indirektno (govore i plemstvu ili lanovima saveta o pristajanju na njihovu stranu) ili direktno (podmi ivanjem, prinudom, slanjem svojih predstavnika u dvor) ? Ima li neke klimave saradnje izme u sasvim razli itih grupa ? Zbog ega su osnovane ? Koliko e trebati da se one razdvoje? Kada se to

desi kakav e efekat to imati? Koja stara rivalstva i mržnje još uvek uti u na trenutno ponašanje politi ara (na primer: Škoti i Velšani su dve grupe, Katolici protiv protestanata protiv Muslimana, patuljci prtiv vilenjaka, Hefildovi protiv MekKojevih)? Prema kojim osobama postoje predrasude: patuljci, vukodlaci, trgovci, žene, preduzetnici? Da li je to institucionalizovano? (na primer: stvar zakona) ili je samo javni stav? Da li vladar ima dovoljnu mo da savlada takvo ponašanje i proglasi patuljka za glavnog kancelara ili sekretara odbrane i da to uspe ? Ko e preuzeti vladavinu ako je trenutni vladar u nemogu nosti ? Kako se to odre uje ? Ima li pravnog naslednika (rodbinskog ili politi kog) ? Šta e se desiti ako je naslednik bezna ajan ? Ko izdaje nare enja ? Kako se oni biraju ? Ima li ljudi koji imaju veliki uticaj na vladu/politiku ali ne zauzimaju zvani nu poziciju ? Ko su oni ? Zbog ega imaju uticaj ? Da li se to smatra normalnom ili lošom stvari ?

6. TRGOVINA I JAVNI ŽIVOT Opšte

Koji ljudi/zemlje /rase se bore, ko su saveznici, trguju ili su tradicionalni rivali ? Postoje li još netrpeljivosti zbog starih dešavanja ?


50

Da li postoji ‘trgova ki jezik’ koji olakšava trgovinu izme u oblasti koje ne govore istim jezikom ? Postoji li ‘univerzalni jezik’ koji govore u ene ili otmene osobe, kao što je Latinski u srednjem veku ? Šta ova zemlja uvozi ? Izvozi ? Koliko je važna trgovina za ekonomiju ? Kakvi su nov ani tokovi i ko rukovodi njima ? Zašto su se ljudi prvi put doselili na ovo mesto – strateška lokacija, trgova kiput, vodeni transport, minerali, obradivo zemljište itd ? Koliko se od tada promenilo ili je sve ostalo manje više isto od kada su došli ovde ? Koliko zvani ni stavovi ka ostalim zemljama uti u na razmenu i trgovinu ? Da li trgovci uglavnom ignorišu stavove vlade sve dok mogu sticati profit ili e time zapasti u nevolje ? Da li postoje carinici ili neki ekvivalent njima pri prelasku granice ? Da li je uvoz/izvoz nekih tehnoloških/magijskih artikala regulisan zakonom ili ne vladinim kartelima ? Kako to uti e na politi ke odnose izme uzemalja ?

Posao i industrija Kako je organozovan posao ? Ima li udruženja proizvodnje ? Esnafskih struktura ? Multinacionalnih kompanija ? Internacionalnih kartela ? Da li su ljudi u stanju da ukrste zanate - na primer da nau e ili obave razli ite poslove ? Da li ovo zahteva dozvolu esnafa, dopis od nekog nadre enog ili se automatski reguliše zakonom ? Koliko su striktna ograni enja esnafa – da li je jedino drvose ama dopušteno da grade ku e ? Koji tipovi trgovine su predstavljeni u malim gradovima ? U srednjim gradovima ? Velikim gradovima ? Da li je izdavanje i kovanje novca standardizovano ili postoji sistem razmene? Koji su tipi ni apoeni ? Koji novac trgovci i putnici vole da nose na put ? Kako se nazivaju razli ite monete i koliko vrede ? Da li se industrijski procesi (kao što je izrada ma eva, tkanje itd.) smatraju ‘poslovnom tajnom’ ili je to deo opšteg znanja ? Kroz koji proces prolaze mladi da bi dospeli do esnafa ili trgovine ? Pripravni ki staž ? etiri godine koledža ? Da li su zahtevi esnafa za razne nivoe veštine (kao što je šegrt, kalfa, majstor ili student, doktor, specijalista) standardizovani ili njihov rang zavisi od dobre volje upravnika esnafa za tu veštinu ? Da li su razni regioni/gradovi specijalizovani za odre ene zanate, procese ili proizvode (primer : Damaski elik, vina iz Bordoa, kineska svila, sir iz Viskonsina) ? Da li se razne rase specijalizuju za nešto ? Kakve su regulacije ako ih ima, da li vlada/vladar ustanovljava poslovnu praksu ? Postoje li antimonopolisti ki zakoni ? Ekološki ? Ima li standardizovanih sistema težina i mera ili trgovci imaju svoje


51

specifi ne, ‘Londonski bušel’ žita, koji radije koriste nego ‘Jorkširški bušel’ ? Kako razli iti sistemi uti u na izvoz i trgovinu ? Ima li novih industrijskih razvoja ? Koji stari su upotrebi ili su zastareli ? Kako se uvaju belešle ? Urezima na štapu, pergamentu, glinene plo ice, niska perli ? Postoje li trgova ke klase ? Kako se one uklapaju u društvo ? Ima li trgova kih esnafa ? Ako ih ima kako su organizovani ? Koliko imaju mo i u kontroli trgovine ? Koliko rivalstva postoji izme u njih ? Ima li trgova kih organizacija koje se šire van okruga ( kao što je savez nema kih gradova) ? Koliko je njihovo lokalno prisustvo ? Da li je ekonomija zasnovana na novcu ili na trampi ? Koje potrepštine su dostupne u trgovinama malih gradova ? U velikim gradovima ? Kako potrepštine dospevaju na tržište ? Koje industrije – rudarstvo, ribarstvo, brodogradnja, državni poslovi, poljoprivreda, proizvodnja itd. – su važne i u kojim oblastima ? Koje zavise od materijala iz drugih oblasti (kao brodogradnja od drveta ili tkanje od vune) ? Šta se dešava ako se prekine dostava ? Ko je odgovoran za kovanje novca : vladar, lokalni baroni, neko drugi (trgova ki esnaf) ? Da li ima generalno prihva enih standarda ? Koliko je lako/uobi ajeno falsifikvanje ? Koliko ima krijum arenja ? ega i odakle dokle ?

Transport i komunikacije Koje se obi no doma e životinje koriste za transport u raznim društvima – na primer: volovi, konji, kamile, magarci itd? Postoje li magi ni na ini transportovanja (teleportacija, arobni tepih, zmajevi) ? Kakvi su po brzini, sigurnosti i opsegu u pore enju sa nemagi nim ? Ima li nekih posledica magi nog putovanja (na primer teleportacijska bolest), kako se obi no koriste i zbog ega(industrijsko ili zbog zabave) ?Za putovanja na kratko, unutar grada, koje alternative postoje ? Mogu li ljudi unajmiti taksi, nosiljku, rikšu ili e kora ati ili e se osloniti na svoje sluge ili konjima ? Kako se šalju poruke kada je to potrebno ? Postoji li privatni/državni poštanski sistem ili svako zna ajniji ima glasonošu ? Kolio brzo mogu sti i vesti iz mesta A u mesto B ? Koliko je raspoloživ vodeni transport ? Koliko je pouzdan ? Koliko je opasan ? Koliko je skup ? Koliko su uobio ajena putovanja (iz bilo kog razloga) ? Posoji li koncept putovanja ‘put oko sveta’, ili zbog zabave ? Koliko su opasna putovanja ? Koliko velike grupe se smatraju sigurnim ? Koliko saobra aja se obavla glavnim saobra ajnicama i van njih ? Koje oblasti su najbolje/najgore ?


52

Koji oblik putovanja se smatra najbržim za kopnene puteve ? Preko vode ? Koji su najsigurniji ? Kakve su saobra ajnice? Ima li dobrih puteva ? Ko ih je izgradio ? Ko je odgovoran za njihovo održavanje ? Gde e putnici odseti preko no i ? Ima li dovoljno putnika da bi se podigle kr me ili ljudi odsedaju u nekoj vrsti srednjevekovnih manastira? Da li neke klase ljudi (robovi, sluge) uopšte ne putuju? Da li neki (glasnici, poštari) putuju neprestano ? Kako ljudi saznaju šta se desilo u svetu – glasine, gradski telal, novine, TV i radio ? Koliko ima predrasuda ka vestima koje se tako saznaju i kakve su ? Postoji li sloboda štampe ? Ako ne postoji, ko je kontroliše/cenzuriše i iz kog razloga ? Kako se štampaju knjige ? Da li su uobi ajene (izmišljena mašina za štampanje) ili su retke, vredne, skupe i rukom pisane ? Ako je u pitanju ovo poslednje ko ima vremena i mogu nosti da ih piše ? Gde su velike biblioteke ili kolekcije knjiga/rolni/rukopusa ? Koliko su dostupne školarcima, arobnjacima, javnosti ? Ko pomaže njihovo izlaženje ?

Nauka i tehnologija Da li je nivo nauke u tom društvu uporediv sa starim Rimom, srednjim vekom, renesansom, industrijskom revolucijom ili ne im drugim ? Koja važna otkri a i izumi su nastali (to ak, barut, štampa, ispiraju iklozet) ? Da li je neki od njih u dnevnoj upotrebi prose nogstanovnika ili je ispiraju i klozet privilegija bogatih ? Koja dostignu a i izumi ne postoje iako se normalno o ekuje da se pojave u ovom tehnološkom trenutku ? Koja su ta što se o ekuju ? Koliko su poznati zakoni prirode, fizike i magije ? Koliko je toga što je opšte poznato, pogrešno (na primer : Aristotelove ideje o ljudskoj anatomiji, koje su bile pogrešne a ipak vekovima bile prihva ane)Postoje li prirodni i fizi ki zakoni koji su druga iji u ovom svetu ili su isti kao u našem svetu ? Kako tu odgovara magija ? Kako se tu uklapaju magi ne životinje ? Gde se sti u magi na/nau na znanja – univerzitet, privatne laboratorije, pod pokroviteljstvom vladar/vlade itd ? U kojim oblastima magija zamenjuje tehnologiju i tako spre ava njen razvoj (na primer : ako arolija uva hranu sigurnije i jeftinije onda nema potrebe za izmišljanjem frižidera) ? U kojim oblastima magija može uzrokovati brži tehnološki ili nau ni tazvoj (na primer : svakodnevna upotreba kristalne kugle može dovesti na pomisao nekoga da uskoro izmisli so ivo ili teleskop) ?


53

Medicina Koji obi aji su vezani za smrt i pokop? Da li postoji specijalna klasa ljudi (doktori, sveštenici, pogrebnici, nedodirljivi) koji rade sa mrtvim telima ? Koje stvari se trebaju obaviti i zašto (paljenje kose da se oslobodi duh, spaljivanje tela da se spre i nekromantija, stavljanje nov i a na o i za skeledžiju itd) ? Da li se od pokojnika ljudi plaše, da li ih poštuju ili ignorišu ? Koliko je precizan dijagnosti ki proces ? Da li vidari imaju na ina da iskažu dve bolesti sa sli nim simptomima ? Da li se oslanjaju na standardne medicinske testove – reflekse, temperaturu, sužene zenice – ili ubi no koriste aroliju za dijagnozu ? Koliko je skup lekar ? Koliko je ova služba na raspolaganju obi nom oveku ?

Kolio se zna o anatomiji, psihologiji, patologiji i sl. ? Da li su tretmani zasnovani na istom iskustvu (Znamo da to radi ali ne znamo kako) ili lekari razumeju bar malo onoga što rade ? Koliko normalno obuke treba lekaru ? Gde se obu ava ? Ko ga obu ava ? Da li je le enje magi ni proces ? Ako jeste koliko je potreban magi ni talenat ? Da li se magi ni lekar svesno usmerava na proces ozdravljenja (što podrazumeva odre eno poznavanje anatomije itd,) ili jednostavno ubrzava normalno, nesvesno ozdravljenje pacijenta ? Ima li više vrsta magi nih lekara (ima li hirurga, o nih lekara i sl ?) Da li su magi ni i obi ni lekari suparnici ili imaju razli ite specijalnosti ? Ima li pouzdanog metoda kontrole ra anja ? Ko obi no rukovodi poro ajem, babice ili doktori ? Koji je procenat smrtnosti kod trudnica , mladih majki i dece ? Koji je nivo medicine’ Ko su lekari? Da li se mora imati talenat za le enje ili samo obuka ? Ko obu ava lekare , travare, apotekare, hirurge, magi ni protiv obi nih lekara itd ? Koliko treba za le enje – koliko bolesti, zaraza, ozleda itd, ima u tom društvu ?Ima li dovoljno lekara da se sa time suo i ? Koji metodi le enja su na raspolaganju – biljni napici, vakcine, akupunktura, arolije itd ? Koliko su efikasni ? Ima li mogu nsti da se povrati/oživi neko ko je umro ? Ako ima koliko treba da bi to postalo nemogu e ? Šta sa ozbiljnim ozledama mozga? Kako se tretira ludilo? Ima li ludnica ili prihvatnih centara ili se postupa od slu aja do slu aja? Koliko su efikasni metodi za le enjeludila ? Koliko fizi ka razlika izme u ljudi i neljudskih bi a uti e na njihov medicinski tretman ? Ima li bolesti koje napadaju samo ljude ili samo neljudska bi a ? Ima li bolesti koje napadaju svakoga ali uz druga iji


54

stepen ozbiljnosti – osrednja prehlada je ozbiljna pneumonija za patuljke ? Da li su neki tretmani smrtonosni za jedne a efikasni za druge ? Da li doktori ili lekari trebaju da se specijalizuju da bi dobro obavili posao le enja neljudskih bi a ?

Umetnost i zabava Kakav je status umetnosti (igra, muzika, pozorište itd.) u ovom društvu ? Da li su umetnici poštovani ili zapostavljeni ? Da li se smatraju plemenitim ili nemoralnim ? Ko podržava umetnost ? Koje umetnosti su najcenjenije i zašto ? Ima li stalne sale za koncerte i za izvo enje predstava ? Ako ima ko vlada i upravlja njima ? Da li su isplative ? Ima li putuju ih grupa svira a/igra a/glumaca ? Po emu se razlikuju njihove predstave ? Šta ljudi razli itih slojeva društva ine da bi se zabavili ? Može li se magija koristiti u umetnosti i ako može kako – crtati slike, pokretne slike, svirale koje same sviraju itd ? Kako se ‘normalni’ umetnici ose aju zbog toga ? Ima li posebnih grana isto magijske umetnosti, kao što je iluzija ? Koji sportovi su uobi ajeni u dokolici (sokolarstvo, lov, skijanje, bejzbol) ?Za koji treba najviše veštine, para i/ili vremena ? Da li je magija profesija, umetnost ili jednostavno posao ? Kakav status je dodeljen arobnjacima u društvu ? Koje svakodnevne igre su poznate – šah, kockanje, poker ? Koja je najrasprostranjenija a koja je ograni ena na seljaštvo ili na plemstvo ? Ima li nekih zemalja/gradova koji su poznati kao stecište za igru ili razonodu ? Da li je izmišljeno pravljenje papira u štampa ali se knjige pišu rukom na svicima i da li su retke i skupe ? Koje stvari se smatraju odgovaraju im za predstavljanje na slikama i skulpturama ? A koje ne ? (Na primer : neke kulture/religije zabranjuju slikanje ili vajanje ljudskog tela i imaju apstraktnu umetnost ; neke imaju ograni eno crtanje i podržavaju samo religiozne radove itd.) Ima li neljudskih rasa koje su prirodno nadareni slikari, igra i itd ? Kako ljudski umetnici gledaju na to ? Da li neljudske rase imju sopstvene igre i razonodu u dokolici ? Koliko se one razlikuju od ljudskih ? Kako one odražavaju psihologiju i/ili poseban magi ni talenat raznih neljudskih rasa ? Da li se neke rase/kulture smatraju boljim umetnicima nego druge rase/kulture ? Odakle su najbolji igra i, slikari, itd ? Koji su standardi lepote za ljude ? Slike i skulpture ? Ode a i nameštaj ? Koliko se razlikuju od standarda u našoj kulturi (na primer: zemlja koja debljinu smatra poželjnom crtom lepote)? Kako se standardi o lepoti odražavaju na fizi ke osobine raznih rasa (na


55

primer: patuljci možda visinu smatraju neprivla nom, vukodlaci su privla niji sa dužim zubima ili po posebnom mirisu)?

ArhitekturaKoji je najuobi ajeniji gra evinski materijal ? Zašto se on koristi( raspoloživost, jevtino a, zahtevi gradnje ?) Da li je bilo nekih velikih nezgoda (npr. veliki požar u Londonu)? Kako se visoke zgrade mogu opdi i po razumnoj ceni i u za odgovaraju e vreme? Kakav je tipi ni plan gradnje – mogu li ljudi rasipati prostor na hodnike ili postoje samo nizovi soba koje se otvaraju jedan u drugu? Da li se zgrade prave kvadratnog oblika, trouglaste ili kupole? Koliko ljudi obi no živi u tipi noj ku i ? Koliko je velika tipi naku a ? Koja je razlika uz materijalima za gradnju izme u niže klase, srednje i visoke pri gradnji ku a ? Kako se dekorišu ku e (npr. reljef ili slike, što zavisi od gra evinskog materijala) ? Da li razlike u ornamentima zavise od svrhe zgrade (npr. gargojli i sveci se koriste uglavnom za katedrale)?Da li je tehnologija ili magija napredovala do te mere da se prave stakla za prozore ? Ako jeste koliko je skupo ? Ako nije šta se koristi da bi se prekrili prozori, zbog ventilacije i svetla ? Kako su ure ene stambene atvrti ? Da li ima spava ih soba na poslednjim spratovima za privatne ili u prizemlju prostorije za odmor ? Da li su gostinske sobe ili biblioteke uobi ajene ? Kako se ku e greju/hlade ? Ima li ratova i ustanaka koji zahtevaju da se grade tvr ave i gradovi za odbranu ili se grade palate bez zidina ?

Urbani faktori Koliko ljudi je u toj zemlji ? Koliko je to u pore enju sa svetskom populacijom ? Šta se smatra za mali grad/veliki grad/varoš u smislu broja ljudi ? Da li se stanovništvo kre e od ruralnog ka urbanom, sa severa na jug, sa planina na obalu itd ? Zašto – invazije, bolest, zlatna groznica itd ? Kakav efekat to ima na napušteno mesto ? A kakav na mesto gde su ljudi došli? Da li plan grada odražava neku filozofiju (religiju ili nešto sli no) kao što je to da ‘centar’ grada mora biti u centru ili na najvišem delu ili na strateškoj lokaciji ? Ili je plan uglavnom prakti an? Ili gradovi ‘jednostavno rastu’? Ima li privatnih ili javnih parkova u ve ini/nekim gradovima? Da li su gradovi uglavnom zasnovani na pravougaonom ukrštanju ulica ili jednostavno rastu? Koliko su široke ulice i aleje? Koje su klju ne oznake u svakom gradu? Gde se nalaze interesantni delovi,


56

kao što je kineska etvrt ili deo za patuljke i šta mu daje posebne karakteristike? Da li etvrti imaju imena? Gde ljudi odlaze u kupovinu? Da jedu? Da se zabave? Da bi se bavili turizmom? Koja vrsta dobara/hrane/zabave je na raspolaganju u velikim gradovima kojih nema u okolini ?

Ruralni faktori Da li se stanovništvo kre e od ruralnog ka urbanom, sa severa na jug, sa planina na obalu itd ? Zašto – invazije, bolest, zlatna groznica itd ? Kakav efekat to ima na napušteno mesto ? A kakav na mesto gde su ljudi došli? Dostignut nivo magije/tehnologije u tom društvu, koji je približni odnos farmera ili proizvo a a hrane prema gradskom stanovništvu ? Da li su poljoprivreni proizvodi zasnovani na arobnjaštvu, koliko gradskog stanovništva umre od gladi ako magija kojom se pravi hrana (vreme, plodnost i sl.) omane ? Da li seljaci/farmeri/slobodnjaci obra uju zemlju zbog obi aja ili zakona ili se mogu preseliti u grad ako to žele? Mogu li imati sopstvene farme i imovinu ili je sve zajedni ka zemlja ili je unajmljuju od gospodara ili zemljoposednika? Dosegnut nivo puteva i transporta, koliko hrane je mogu e prevesti do odre ene lokacije pre nego se pokvari? (Ograni ena veli ina gradova) Da li su ruralne oblasti uglavnom poljoprivredne, šume, pašnjaci ili ledine? U spoljnim oblastima, gde nema puno ljudi koliko ima puteva, ko ih gradi i ko ih koristi? Koliko se razlikuju vremenski uslovi od godine do godine – da li je proizvodnja useva uglavnom dobra ili ljudi trpe nestašice zbog suše i poplave? Koje vrste vremenskih nepogoda su uobi ajene – tornado, oluja, me ava, poplave, peš ana oluja? Kako ih ljudi savladavaju? A kako neljudske rase? Kako je poljoprivreda/proizvodnje hrane podeljena izme u ljudi i neljudskih rasa ? Kakvi sukobi iz toga proisti u? (Na primer: Širenje ljudskih farmi zalazi u šume koje kao boravište koriste zmajevi ili vukodlaci)Mogu li seljaci imati sopstvenu zemlju ili sve pripada gospodaru? Koju vrstu pravba nad zemljom, usevima, itd. imanju gospodari/zemljoposednici? Ima li problema sa krivolovom?

7. SVAKODNEVNI ŽIVOT Generalno

Šta obi ni ljudi ose aju ka strancima? Ka neljudsskim rasama ? Koliko su sprremni da prihvate razne ideje ? Koliko su kosmopolite ? Koliko ima društvenih kretanja ? Da li je lako ili teško nekoj osobi ro enoj kao seljak da napredujedo srednje klase ili srednjoj klasi da se


57

izdigne do plemstva ? Koliko ima otpora tome ? Da li e takva osoba biti prihva ena u društvu ? Kakve se stvari smatraju luksuzom – ololada, kafa, svila, za ini,ispiraju i klozet ? Zašto ? Kao ljudi izgledaju ? Da li e plavokosi (crvenokosi, brinete) ostati van društva ? Neko ko je visok pet stopa i 10 palaca ? Da li eneljudska bi a biti odba ena ili ih ima toliko da se smatraju za normalne ? Koje su prihva ene norme li ne higijene ? Da li se ve ina ljudi redovno kupa ili se kupanje smatra opasnim po zdravlje ? Kako se distribuiraju sme e i otpadne vode? Kakav je nameštaj – veliki i u blokovima, jednostavan, lepo izgraviran, obojen? Od ega je ve ina napravljena – tkanina, drvo, kamen? Ima li stvari (kao što su stolice sa rukohvatom) koje su rezervisane za osobe sa visokim položajem? Na koji na in dizajn nameštaja odražava obi aje i stil života ljudi (na primer: kreveti sa zastorima za odvojenost u srednjevekovnim domovima kada su sluge lutale kroz sobe bez ikakve najave, koji bi se mogli di i ili spustiti, nasuprot kreveta u selu sa malim ku evnim prostorom)? Kakav je sistem vodovoda i kanalizacije? Ko ih je izgradio i održava? Koliko su pouzdani i koga zovete kada se cevi za epe? Koliko su razli iti sistemi u gradu i na farmi? Kako se ljudi bore sa raznim pošastima – požar, poplava, tornado, oluje, me ave, bolesti itd ? Koliko su este takve pošasti ? Koliko rano ustaju ljudi u gradu ? U selu ? Da li su satovi obi bnastvar ili ljudi procenjuju vreme pomo u sunca ili slušaju i crkveno zvono ?

Moda i ode aŠta ljudi obla e ? Koliko je to skupo ? Da li se materijali prave i lokalno ili se deo toga ili sve uvozi ? Da li je oružje standardni deo ode e za neke/sve delove društva ? Da li postoji uobi ajen na in obla enja za neke delatnosti – npr, vojne uniforme, sudijske toge, sportski dresovi itd ? Koliko varijacija je dopušteno – mogu li aci nositi svetlo zeleno odelo sve dok je kroj odgovaraju i ili je to nešto previše ? Da li je boja ili stil ono što je važnije ? Da li su sirovine za izvesne boje – purpurna, indigo i sl. – retke, pravljenje ode e od te boje je preskupo ili rezervisano za plemstvo ili druge osobe na visokom položaju ? Da li zakon o raskoši definiše ko šta može nositi ? Kakve su kazne? Ko odlu uje o tome kada su potrebne promene? Koliko su esta prilago avanja ?


58

Ima li mode u stvarima koje se ne ti u ode e – stil ko ije, nameštaja itd ? Ima li mode u magiji – kao što su arobni napici godine i ritualnih inikoje nisu u modi i obratno ? Koliko obi an ovek može podneti promene ode e ? A plemi i?Seljaci? Koja je trenutna moda u odevanju? Šeširima ? Nakitu ? Cipelama ? Da li se ta moda razlikuje kod ljudi i neljudskih bi a ? Izme ugradova i okruga ? Koji materijali su podesni za koju klimu ? Koji materijali se moraju uvesti i da li su skupi i dostupni samo višoj klasi ? Koje stvari su napadne i vulgarne a koje su stilske ? Koji stilovi dekoracija i pribora su uobi ajene ? Koje boje i kombinacije boja su skladne a koje odudaraju ? Da li mišljenje o ovome varira od rase do rase ? Koji fizi ki tipovi i osobine su trenutno u modi – tamnokoži ili bledi, tuberklozni izgled ili robusni i zdrav, debeo ili mršav, plav ili crnokos, miši avko ili mrtvi pesnik, itd ? DA li moda neljudskih bi a odražava njihovu psihologiju ? Da li se zmajevi obla e za obed ? Da li kod sirena postoji tabu golotinje ?

Maniri Po emu se razlikuje zvani ni, dvorski ru ak od obi nog obroka po koli ini i raznovrsnosti hrane ? Koliko se dvorski maniri razlikuju od svakodnevnih ? Koja su pravila preimu stva – ko prvi prolazi kroz vrata ? Ko se prvi najavljuje ? Ima li razlike izme u ‘zvani nih’ ili dvorskih manira i nezvani nih,svakodnevnih dobrih manira ?Kada i gde se o ekuje da ljudi pokažu najbolje ponašanje ? Koliko su važni ‘dobri maniri’ u ovom društvu ? Šta se smatra svakodnevnim dobrim manirima ? Koliko se ‘razlikuju ‘dobri maniri od rase do rase ? Kako ljudi/patuljci/zmajevi reaguju kada je neko, po njihovim standardima grub ? Kada stigne gost da li se odmah nudi pi e, posle nekog intervala ili samo na zahtev ? Ima li posebne hrane ili pi a koje se po obi aju nudi novopristiglom gostu ?

IshranaKoja hrana se smatra sve anom ? Koja hrana/pi e je vezano za odre ene praznike, doga aje (npr. Pogrebi, ven anja) ili za doba godine ?


59

Po emu se razlikuje zvani ni, dvorski ru ak od obi nog obroka po koli ini i raznovrsnosti hrane ? Koliko se dvorski maniri razlikuju od svakodnevnih ? Da li su sanitarije dovoljno dobre da bi neprera ena voda bila dobra za pi e ? Ako nije šta ljudi piju umesto nje ? Koje stvari mada jestive, se nikada ne koriste za jelo (šta tu ne valja) ? Zašto ? Da li je uobi ajena ljudska hrana otrovna za patuljke ili vilenjake (ili obrnuto) ? Dostignut nivo magije/tehnologije u tom društvu, koji je približni odnos farmera ili proizvo a a hrane prema gradskom stanovništvu ? Da li su poljoprivreni proizvodi zasnovani na arobnjaštvu, koliko gradskog stanovništva umre od gladi ako magija kojom se pravi hrana (vreme, plodnost i sl.) omane ? Koliko hrane se smatra nolmalnom za jedan dan ? Kada se služi ? Koja je najvažnija a koja sporedna ? Da li je neka vrsta hrane (na primer jaja i slanina) rezervisana uglavnom za posebne obede ? Koji obroci ili sezonska hrana se smatraju tipi nom za tu oblast ? Šta je sa vinom i pivom ? Koja hrana se smatra selja kom ? Koja hrana je trgova ki artikal, i koja se jede svakoga dana ? Zbog ega je hrana retka ? Koja vrste hrane se obi no jede kuvana/sirova ? Kakava je hrana ? Koja bilja i za ini su uglavnom na raspolaganju a šta se mora uvoziti ? Koji se naj eš e koriste ? Da li ljudi vole visokoza injenu hranu ili ne ? Kako se hrana uva za koriš enje u vansezoni – dimljenje, konzerviranje, usoljavanje, sušenje itd ? Koliko se koriste raspoložive metode – koliko esto se ‘ uvana’ hrana kvari ? Kada je ograni ena koli ina hrane ko prvi strada ? Radnici i farmeri koji moraju više raditi da proizvedu još ili deca koja su slede ageneracija ili stare osobe ili plemstvo ? Koje jelo i sezonsku hranu vole neljudska bi a i koliko se to razlikuje od one koje vole ljudi ? Da li je neka hrana otrovna ili neukusna za neke vrste dok je za druge izvrsna ? Ima li vremena kada ljudi o ekuju post (npr. Pre ravnodnevice, posle ro enja deteta, za vreme velikog posta ili ramazana, posle smrti vladara) ? Trenutno stanje puteva i transporta, koliko hrane se može prevesti do odredišta pre nego što se pokvari ? (to ograni ava veli inu gradova)

Edukacija Koliko je skupo ste i razne nivoe obrazovanja? Postoji li organizovan sistem obrazovanja ? Ako ima ko ga obezbe uje : vlada, crkva, privatne osobe ? Kako se to pomaže ? Da li


60

se magija smatra delom glavnog nastavnog plana ili se te studije obavljaju privatno ? Koje vrste poduka su na raspolaganju i gde ? Ima li škola u svakome gradu ili obi ni ljudi moraju putovati ako žele da steknu obrazovanje ? Ima li univerziteta ? Privatnih tutora ? Koji je nivo pismenosti kod ve ine populacije ? Da li se literatura smatra korisnom/nepotrebnom veštinom za plemstvo ili nešto što je potrebno samo pisarima/ inovnicima ? Koliko su este knjige ? Kako se štampaju ? Ko su nastavnici ? Kako se obu avaju ? Ko ih pla a ? Koliko obuke se smatra potrebnim za razne nivoe društva ? Koje stvari se smatraju apsolutno potrebnim znanjem za gospodu/plemstvo ? Za trgovce ? Koje stvari se smatraju apsolutno potrebnim znanjem za dvorane (poezija, jezici, veštine sa oružjem itd.) ? Koje su lepe ali ne i potrebne ? Šta bi moglo veoma zbuniti nekog ko bi se tamo zatekao (strast ka stripovima, knjigama itd.) ? Koliko su poštovani nastavnici i aci ? Ko ih podržava ? Ako magija zahteva studije gde se odlazi na obuku ? Kako je zasnovana obuka ? Postoji li neki sistem šegrtovanja ili se arobnjaci samo obu avaju ili se znanje prenosi s kolena na koleno ? Da li je neobu en arobnjak opasan ili samo obi na osoba ? Da li arobnjaci imaju specijalni jezik koji se korsti za magiju ? Ako je tako gde ga u e ? Da li je sigurno razgovarati na tom jeziku ili je sve izre eno automatski i arolija ? Ako je tako, koliko je bezbedna obuka novih studenata ?

KalendarDa li ima jedinstvenog prihva enog kalendara (Uklju uju i i merenje vremena u toku dana) ili razli ite zemlje, ljudi ili rase koriste razli ite ? Kako je dan podeljen na manje merne jedinice ? Šta su one ( Sat ševe, sun ano zvono, podne, itd.) ? Da li su ta imena odgovaraju a sa ne im? Da li je dužina sata fiksna ili zavisi od promena dužine dana kako se menja godišnje doba? Kakva su imena meseci i koliko dana ima svaki ? Koliko dana ima u nedelji ? Koliko meseci u godini ? Ima li prestupnih godina ? Ako ima ko vodi ra una o tome ? Koji dani su proglašeni za praznike ili vremena festivala ? Šta se proslavlja ? Da li ima nekih koji se proslavljaju samo u odre enim zemljama, gradovima ili regionima ? Koji doga aji su koriš eni za po etak brojanja godina ? Da li se koristi odre en doga aj (stvaranje novog sveta, kraj velikog rata, otkrivanje atomske snage itd.) ili je brojanje zasnovano na teku im


61

doga ajima (dvanaeste godina Tiberijusovog carstva, trista prva godina dinastije Han ) ? Kao ljudi kažu koliko je sati ? Ima li satova, asovnika, sun anihsatova, itd. , ili ljudi slušaju zvona sa crkve ili zamka ili po položaju sunca ? Ima li dana koji se smatraju posebnim, kao što je ‘Karneval luda’ ? Kako se ti dani obi no obeležavaju ? Odakle poti u ?

Kriminal i pravni sistem Kako prisustvo magije i arobnjaka uti e na zakon i vlast ? Da li su arobnjac oslobo eni od izvesnih poslova uprave ili službi (sudije,

ve e, policija) ? Da li neki vladini poslovi zahtevaju da njihovi službenici budu arobnjaci ? Šta se smatra normalnim i legalnim putem prikupljanja podataka i odre ivanjem krivice ? Da li je dopuštena tortura?Da li je dopušteno donošenje presude od strane zemljoposednika ili postoji nezavisni sistem pravosu a?Koje li no naoružanje je dopušteno onima koji smeju nositi oružje? Da i se neko smatra oružjem ‘samo za otmene’ bilo po obi aju bilo po zakonu? Da li zakon zabranjuje nekim klasama da se uopšte naoružavaju? Da li zakon zahteva da neke klase ovladaju posebnim veštinama sa oružjem, kao što su Engleskoj slobodnjaci bili obavezni da budu vešti sa lukom i strelama? Da li je mogu a retori ka magija? Koliko se esto koristi ? Da li se koristi samo za odre ene vrste zlo ina ( i ako je tako za koje) ? Da li su posledice retori ke magije prihvatljive u sudu kao evidentne ? Da li je to nešto što može uraditi svaki arobnjak ili je potrebna specijalizacija ? Da li su neke arolije (suprotne glavnoj magiji) nelegalne ? Zašto – zbog efekta arolije, ili zbog sastojaka ili procedure potrebne da se arolija baci ili nešto drugo ? Ako je tako, kako se može detektovati

kriminalna arolija ? Hapšenje ? Kazna ? Da li je hvatanje i kažnjavanje ilegalnih arobnjaka odgovornost magijskog esnafa ili se time bavi obi an sud ? Da li su odvojeni civilni i kriminalni sudovi ? Ljudski i neljudski sudovi ? Ima li posebnog suda ili propcedure za magijska zlodela ? Šta je razli ito kod oba tipa suda ? Da li se zahteva da sudije ili drugi sudski službenici znaju/ne koriste magiju ? Da li su dokazi sti eni magijom manje ili više pouzdani od fizi ke evidencije ili od iskaza svedoka ? Koje stvari se smatraju ozbiljnim kriminalom i zašto ? (Na primer u kulturi okrenutoj trgovini falsifikovanje može biti zlo in za smrtnu kaznu, dok u oblastima gde je život jeftin možete dobiti malu kaznu za to) ?


62

Koje su normalne kazne za male i velike prekršaje ? Ima li zatvora ili se ljudi kazne i oslobode ? Ima li više stepena kazne – žigosanje ili se enje uha, se enje ruku ili glave – ili se jednostavno svi obese ? Ko je odgovoran za hvatanje kriminalaca ? Ko pla a te hvata e – gradska vlada, trtgova ki konzorcijum ili neko drugi ? Kako su organizovani – u nezavisnu policiju ili se dužnosti preklapaju po okruzima ili jednostavno ih hvata ko to želi ? Da li su u stalnom radnom odnosu, delimi nom odnosu ili dobrovoljci ? Javni ili privatni ? Kojim veštinama moraju vladati ? Koje oružje im je dopušteno da nose ? Ima li pravnika i advokata ? Ko to sebi može priuštiti ? Ko ih obu va i daje sertifikate? Da li su ljudi krivi dok se ne dokaže nevinost, nevini dok se ne dokaže krivica ili to zavisi od volje gospodara kada se slu aj iznese pred njega?Ima li drugih sudija osim vladara, gospodara ili zemljovlasnika? Ako ima kako se biraju, kako se pla aju i ko ih pla a? Da li je mogu epomilovanje i ako jeste ko to može u initi? Koliko su spoljne oblasti raspoložene ka sudijama? Da li je zakon lin a uobi ajen ili ne? Da li se odobrava ili ne? Ima li zakona o raskoši koji reguliše koje klase/rase mogu biti obu ene raskošno ? Da li sudije i advokati nose posebnu ode u(perike, odore) da bi time ukazali na svoje zvanje ? Da li su arobnjaci iznad ili ispod zakona – na primer : da li imaju sva prava kao stanovnici, nemaju prava ili mogu delati ne obaziru i se na tu a prava ? Ima li drumskih razbojnika, plja kaša i pirata, esto ili retko ? Koje vrsta prekršaja može prose an stanovnik može po initi u toku svog života ? Ko može ukinuti zakone – grupa (izabrani senat, proglašeni savet ili je to nadležnost doma lordova) ili samo vladar ili predsednik države ? Koliko može uticati plemstvo, srednja klasa, trgovci itd., na nastajanje zakona ? Kako se tretiraju dokazani kriminalci pre i posle osude ? Da li policija/milicija/gradska garda može pokazati grubost pri hapšenju ili se nerado gleda na to ?

Odnosi sa inostranstvom Da li ta zemlja ima zvani ne odnose sa drugim zemljama ? Ako ima ko su ambasadori ? Ima li ustanovljenih ambasada i konzulata ili se šalju specijalni izaslanici kada se nešto desi ? Kao se sklapaju ugovori ? Da li se trenutno dešava nmešto zna ajnoili je u najavi ?


63

Kako zvani ni stavovi prema drugim državama uti u na trgovinu i razmenu ? Da li trgovci uglavnom ignorišu napetosti izme u vlada sve dok mogu sticati profit ili e ih to uvu i u probleme ? Ima li carinskih inspektora ili ne eg sli nog pri prelasku granica ? Da li je izvoz/uvoz nekih tehnoloških/magijskih artikala regulisan od strane vlade ili od ne vladinih kartela ? Kako na to uti u politi ki odnosi izme uzemalja ? Koliko vlade imaju zvani nih špijuna i obaveštajnih službi ? Vojske ? Trgova kih esnafa i bogatih trgovaca ? Postoje li zvani neorganizacije ili špijuniranje obavljaju diplomate i/ili samostalni agenti? Koliko je to efikasno? Koje zemlje/rase su tradicionalni saveznici? Koje su tradicionalni rivali ? Kako te tradicije uti u na današnje odnose izme u zemalja i rasa ? Koja vrhovna mesta se sti u nasle em i ženidbom i koliko je to važno za spoljnu politiku ?

Vo enje ratova Koji ljudi/zemlje/rase su bili u konfliktu u nedavnoj prošlosti ? Zašto ? Kada i zašto je bio taj nedavni sukob ? Ko je pobedio ? Ko je još uvek ljut zbog toga ? Koja glavna ratna oružja su na raspolaganju (na primer opsadne kule, katapulti, topovi, A-bombe) ? Koliko prisustvo magije uti e na strategiju i taktiku ? Da li komandiri armije imaju neobi ne formacije ili tehnike da bi mogli preduzeti neki magi ni napad? Kako se magija može koristiti kao deo bojnog plana uzevši u obzir razne nivoe tehnologije (na primer : posedovati magiju nad vremenom tako da pada neprekidna kiša i da neprijatelj ne može manevrisati u blatu) ? Da li se magija primarno koristi za prikupljanje informacija ( arolijanevidljivosti, iš ezavanje i sli no) ili se arolije koriste na bojnom polju (prizivanje demona da napadnu neprijatelja, bacanje vatrenog kanenja na njih itd.) ? Ako je tako kako se možemo odbraniti od nje ? Kako su vojske obi no struktuirane ? Da li postoji zvani na,nezavisna komandna struktura ili su svi zvani no pod komandom onoga ko je predstavnik vladareve vojske ? Ima li zvani ne strukture, koje se oznake i titule koriste ? Da li je upotreba oružja ograni ena na društvene klase kao što je- samo vitezi smeju koristiti ma i oklop, slobodnjaci koriste luk i strele, seljaci koriste kose, motike i ono što je raspoloživo ? Ima li ograni enja bilo zakonskog, oubi ajenog ili biološkog o tipu oružja koje razne rase ili magijska bi a mogu koristiti (na primer : vilenjaci ne mogu koristiti oružje od livenog gvož a)


64

Da li su za vreme rata mogu e viteška ili vojna proglašenja ili takve komisijea moraju ekati zvani ne ceremonije ? Da li se normalna društvena ograni enja primenjuju za vreme rata ili je na bojnom polju sve jedno ? Ko može pozvati ljude u vojsku i kako ? Da li vladar traži ljude od plemi a koji za uzvrat šalju seljane ili sam vladar sve obavlja ? Ima li profesionalnih vojnika/najamnika ? Da li je mogu a karijera u vojsci ili morate poslati najamnik da bi mogli živeti kao vojnik ? Da li vojska prima dobrovoljce ili samo regrute ? Možete li se izdi i na nivo oficira pokazuju i hrabrost ili zaslugama na bojnom polju ili su oficirske pozicije rezervisane samo za poseban tip ljudi – one koji imaju oficirske inove, koji su diplomirali na vojnoj školi, sinovi poznatih ratnika i sl. ? Kolika je tipi na vojska ? Koji procenat vojnika je obu en (vitezovi, profesionalni vojnici, straža, najamnici) a koji procenat su neobu eniregruti ? Da li regruti imaju obuku ili se o ekuje da nau e posao ( u samoj borbi) ? Kao se vojska snabdeva ? Da li je vojnicima dopušteno da žive od poljoprivrede ili pla aju za sve što dobiju ? Šta se dešava ako se karavan za snabdevanje zarobi ili izgubi ? Kako se postupa sa nabavkama za vreme dugotrajnih sukoba ? Za koliko dana vojska sa sobom može vu i zalihe ? (Ref. Aleksandar Veliki i logistika makedonske vojske, koliko konji mogu poneti, koliko je potrebno za jelo itd.) Koje su prihva ene konvencije vo enja rata (na primer : ratatovi samo u zimu kada niko nije zauzet usevima, mogu se koristiti samo odre ena oružja itd.) ? Da li se ovo razlikuje od rase do rase ? Kako prisustvo neljudskih bi a( patuljci, vampiri itd.) uti e na strategiju, taktiku i na bitku ? Da li je potrebno posebno oružje ako se armija suo i sa nekom neljudskom armijom ? Kako neljudska bi amogu svoju fizi ku razliku iskoristiti kao svoju prednost ? Da li su neke neljudske rase tradicionalno bolje sa nekim oružjima (patuljcii sa sekirama, vilenjaci sa lukovima) ? Zašto – da li imaju ve u snagu, bolji vid, spretniji su u rukovanju) ? Da li odnosi izme u zemalja uglavnom zavise od odnosa izme upoglavara ili se dva vladaoca mogu mrzeti iz dna duše a da ne mogu proglasiti rat u koji bi uvukli svoje zemlje ? Da li je u toku neki dugotrajni rat, kako je izazvan prvi sukob ? Da li su regrutovani ljudi puno mla i/stariji nego što trebaju biti ? Da li su ljudi primorani da u u u netradicionalne uloge – seljaci da se bave poslovima, žene da potkivaju konje, deca da prave municiju itd ? Kako te promene uti u na društvo ? Kako e to uticati na odnose izme u rasa/klanova/polova/društvenih klasa kada se rat završi ?


65

Da li je vojska integrisana (na primer : muškarcu, žene, vilenjaci, patuljci, purpurni ljudi, zeleni, sve sluge zajedno) ? Kako to uti e na bojne formacije ? Strategiju ? Da li su izvesne rase ili grupe izolovane u posebne jedinice ? Ako je tako da li se te jedinice smatraju elitnim trupama ili su najizloženiji vojnici na bojnom polju ? Kako ovi stavovi uti u na bojnu strategiju ? Da li nauka ili magija može unaprediti razvoj specifi nog oružja, taktike ili strategije ? Ima li prirodno nametnutih ograni enja za razvojili koriš enje izvesnih tipova oružja (na primer : samo oružje pokretano snagom miši a jer ‘fizi ki zakoni’ u tom svetu na dozvoljavaju sagorevanje baruta) ? Do kog stepena je tehnologija promenila izgled rata ? Da li su mašine sa unutrašnjim sagorevanjem ili parobrodi primenjive za pokretanje velikih trupa ?

Oružje Kakvo je oružje u toj zemlji u pore enju sa oružjem u okolnim gradovima i zemljama? Da li je nedavno bilo inovacija koje mogu poremetiti ravnotežu ili je sve manje više isto? Da li ima raspoloživog magi nog oružja ? Može li se magija koristiti u ratu ? Na koji na in ? Da li su arolije dovoljno brze da bi se koristile u borbi prsa u prsa ili je magija više opsadno oružje, upotrebljivo samo na daljinu ? Kako prisustvo magije uti e na tehnologiju oružja ? Može li magi nooružje biti efikasnije ? Možete li u initi nešto naro ito sa zidovima, oklopima ili nekim oružjem da bi se bolje oduprli neprijateljskojaroliji ?

Kako prisustvo magije uti e na strategiju i taktiku ? Da li se magija primarno koristi za prikupljanje informacija ( arolija nevidljivosti, iš ezavanje i sli no) ili se arolije koriste na bojnom polju (prizivanje demona da napadnu neprijatelja, bacanje vatrenog kanenja na njih itd.) ? Ako je tako kako se možemo odbraniti od nje ? Kako prisustvo magije uti e na tehnologiju oružja? Može li obi anpredmet postati vrlo smrtonosan (Lete i tiganj?) ili deluje samo na stvari koja su ve oružje? Može li obi an predmet biti za aran da njegova primena bude izvanredno dobra (tiganj za vrhunske kulinarske veštine, ešalj koji ne ošte uje kosu)? Koliko su uobi ajenei korisne takve stvari?Koje li no naoružanje je na raspolaganju svakome ko to može sebi priuštiti? Da li se neko smatra ‘plemi em’ po obi aju ili po zakonu? Da li zakon zabranjuje nekim klasama da uopšte budu naoružane ? Koji je dostignut nivo tehnologije naoružanja ? Ima li vatrenog otužja i ako ima koliko je sofisticirano (kremenja e, fitilja e, puške, uzi) ?


66

Koje glavno oružje je na raspolaganju za ratove ? (na primer : opsadne kule, katapulti, topovi, A-bombe) ? Koje oružje i oklopi su standardni za armije ? Najamnike ? Plemstvo ? Mladog seljaka koji pokušava da odbrani svoj dom ? Ima li naoružanja kao što je ma ili pištolj, koji su standardni deo odevanja za neke/sve delove deruštva ? Koje su prihva ene konvencije vo enaj rata (na primer :ratovi samo u zimu kada niko nije zauzet usevima, mogu se koristiti samo odre enaoružja itd.) ?


67

KO JE E.E. “DOC” SMITH?

(E.E. DOS SMITH 1890-1965)

Bilo koji ànr ili subkultura ima svoje osniva~e, legende, zna~ajne li~nosti koje kako godine prolaze padaju u nezasluèni zaborav.Da li ste se ikad zapitali gledaju}i Startrek ili Star Wars serijale gde su njihovi koreni.Ve}ina sf fanova ne zna da one pripadaju podgrupi sf-a koja se naziva “Space opera”, a ~ovek koji je 1940 godine uveo taj termin da bi bolje objasnio pojam grandioznih galakti~kih avantura i koga nazivaju “otac space opere” je bio E.E.DOC Smith.

On je rodjen 2.05.1890 god a umro je 31.08.1965, radio i stvarao u USA dràva Wiskonsin.U svom obi~nom ìvotu bio je drvose~a, stolar, mehani~ar,kova~,svirao je gitaru i mandolinu, a kao hemijski inènjer radio jeu industriji hrane,zanimljivo je da je “Doc” patentirao na~in na koji se {e}er u prahu lepi za krofne(na ~emu su mu svi ameri~ki policajci zahvalni-primedba urednika).

Kao sf pisac ostavio je neizbrisivi trag serijalima”Skylark” i “Lensman” i to su prakti~no prve “space opere”.Skaylark je zapo~eo da pi{e 1915 godine zavr{io 1920, a objavio 1928 u prvom specijalizovanom sf magazin “Amazing stories”. Pikanterija u vezi ovog romana je da mu je u pisanju i boljem poznavanju, tj. uverljivosti ènskih likova pomagala kom{inica Lee Hawkins Garby(Doc se ina~e dvaput ènio primedba urednika). Koreni ovog romana po~ivaju i u delima Homer Eon Flinta koje je on nazivao “supernau~ne pri~e” tako da je Doc upotrebio istovetno pisanje dijaloga kao Flint.U svojim romanima Doc je izmislio mnogobrojne termine i pronalaske koje su se kasnije u raznim varijacijama ponavljali u mnogobrojnim delima sf-a.Npr:ablative heat(reentry) shield, acceleration tank, artificial eye, decon type DCQ, dropshaft, Emergency lifeboat, force field, matched-frequency separable units, mothership, moving a planet, pentavalent nitrogen, platinum alloy disc, pressor beam, protective shield, space armor, space suit, spay ray. Za prvi roman dobio je honorar od 125 dolara.


68

Bibliografija

The Skylark of space – 1920 god. Skylark three – 1930 god. Skylark of Valerom - 1934 god. Skylark du qusne - 1965 god. Triplanetary – 1948 god. First Lensman – 1950 god. Galactic patrol – 1950 god. Lensman – 1951 god. Second-Stage Lensman – 1953 god. Children of the Lens 1954 god.


69


70

SF IN MEMORIAM

KURT VONNEGAT ( 1922-2007)

Jedan od najpoznatijih sf pisaca Kurt Vonegat preminuo je 11.04.2007 godine u 84 g. života. Ro en je 11.11.1922 god. u Indijanapolisu (Indijana –USA), kao najmla i od troje dece u tre oj generaciji porodice nema ko-ameri kog porekla koja se 1848 god doselila u USA. Njegov otac Kurt bio je arhitekta, a majka Edit Lieber je poticala iz bogate porodice. Imao je brata Bernard-a i sestru Alice. Ženio se dva puta, prvi put sa Jane Marie Cox koju je poznavao još iz obdaništa, zvani no se razveo od nje 1979 godine ali je od 1970 do 2000 godine živeo sa Jill Krementz koja je bila profesionalni fotograf. Imao je sedmoro dece; troje iz braka sa prvom ženom; troje koje je usvojio posle prerane smrti sestre Alise i erke koju je naknadno usvojio. Majka mu se ubila 1944 god., a on je pokušao samoubistvo 1985 god. Jednom od sinova Mark dao je ime po Marku Tvenu za koga je smatra da je svetac. Ve i deo života proveo je u gradi u Cape Cod.

Poha ao je '' Short high school'' u Indijanopolisu i bio urednik prvih školskih novina u Americi ''The Daily Echo''. Kratko je poha ao ''Butler University'' ali je odustao kada je profesor procenio da njegova pri a nije dovoljno dobra. Poha ao je i ''Cornel university'' 1941-1942 i tada je bio asistent urednika u novinama ''The Daily Sun''. Na fakultetu je bio lan bratstva ''Delta Upsilon''. 1943 po eo je da studira na ''Carnegie Mellon University'' ali je prekinuo studiranje i prijavio se u Ameri ku vojsku sa kojom su ga poslali u Evropu. Za vreme bitke kod Bulge kao lana 106 divizije (izvi a ) zarobili su ga Nemci i 1945 god.zatekao se u Drezdenu koji je sravnjen sa zemljom prilikom savezni kog bobardovanja i bio je jedan od malobrojnih zarobljenika koji je to preživeo. O tom doga aju napisao je uveni roman '' Klanica 5'' i još šest knjiga.U maju 1945 g. su ga oslobodile

Sovjetske trupe i dobio je visoko vojno priznanje ''Purpurno srce''. Posle rata


71

studirao je na ikaškom univerzitetu i diplomirao antropologiju. Zaposlio se kao reporter koji je pratio rad policije i radio je u ''City News bureau of Chicago''. Kada je prešao u Njujork radio je u novinama''Schenctady'' i kao PR u ''General Electric''. Zasitivši se novinarskim pozivom zaposlio se kao profesor na ''University of Iowa'' gde je vodio književnu radionicu.

Njegova prva kratka sf pri a''Report on the Barn house effect''(1950 g.) objavljena je u ''Collier-u''. Prvi roman bio je distopijski sf ''Player Piano''(1952 g.). Drugi roman ''The sirens of Titan''(1959 g.). Od 1960-1971 g. pisao je ''hard sf'', a tipi an primer je roman ''Cat's Cradle''.Pisao je i satire, crnohumorne komedije, eseje ( ''Slaughter house 5' 1969 g.';''Breakfast of champions'' -1973 g. Pod stare dane vratio se novinarstvu i oštro je kritikovao i ismevao ameri ku administraciju, naro ito predsednika Buša. Radio je u novinama''In These Times''. Hobiji su mu bili: izrada figurica od drveta i željeza, oslikavanje svire i ilustracije za knjige. Asteroid 25399 nazvan je ''Vonnegut'' njemu u ast.

Kurt Vonnegut je bio lan: Authors leugue of America; National Institute of the Arts and Letters; Barnstable Yaht club; Barnstable comedy club; Delta Upsilon. Po asne titule i nagrade: Guggenheim fellow (1967g.); National institute of arts and letters grant (1970 g.); L.H.D. Indiana University (1973 g.); Litt. D Hobart and William Smith Colleges(1974g.); Literary Lion award, New York Public Library(1981 g.); Eugen V. Debs award (1981 g.); Freedom to road award-Chicago Public Library(1983 g.); Emmy award for Outstanding children's program(1985 g.); Bronze Medallion, Guild Hall (1986 g.).

BIBLIOGRAFIJA

Romani:

1952-Player Piano 1959-The sirens of Titan 1961-Mother night 1965-God bless you, Mr Rosewater 1969-Slaughter house five 1973-Breakfast of champions(Goodbye blue monday) 1976-Slapstick (Lonesome no more) 1979-Jailbird1982-Dead eye 1985-Galapagos1987-Bluebeard1990-Hocus pocus 1997-Timequake


72

Kolekcije kratkih pri a:

1961-Canary in a cathouse 1968-Welcome to the monkey house 1999-Bagombo snuff box

Dela adaptirana za film

1971-Happy birthday, Wanda June 1972-Slaughter house five 1974-Next door 1983-Slapstick 1996-Mother night 1996-Breafast of champions

Dela adaptirana za pozorište

1960-Penelope (Happy birhday Wanda June) 1972-Between time and Timbuktu) 1970, 1974Welcome to the monkey house 1971-The sirens of Titan 1976-Cat's cradle 1979-God bless you, Mr. Rosewater (mjuzikl) 1984-Breakfast of champions 1993-Miss temptaion 1996-Slaughterhouse five (opera) 1997-L'histoire du soldat

Dela adaptirana za TV

1982-Who am I this time 1985-D.p.(Dispaced persons) 1991-All the king horses 1991-Next door 1991-The euphio question 1992-Epicac1992-Fortitude 1992-The Foster portofolio 1992-More stately mansions 1995-Harrison bergeron


73

Eseji

1974-Wamperters, foma and granfalloons (opinions) 1980-Sun, Moon, star 1981-An autobiographcal collage 1982-Avoiding the Big Bang 1982-Bob and Ray: A retrospective 1982-Discrimination, affirmative action end equal opprtunity 1984-Nothing is last save honor (Two essays) 1985-A dream of the future (not excluding lobsters)

1986-Heleadeth us from porn: god bless you Edwin Meese 1987-Can great books make good movies?Writers jast say no! 1988-My fellow Americans:What I'd say if they asked me ! 1989-The coverage of Ivan Martin Jirous 1989-Slaughter in Mozambique 1990-Heinlain gets the last word 1992-One hell of a country 1992-America:right and wrong 1994-Why my dog is not a humanist 1996-The Vonnegut encyclopedia: an authorized compendium 1998-The work to be done 1998-Old fashioned gadgets 1999-Last world for a century


74

Kurt Vonnegut Jr:The Big Space Fuck

(preuzeto iz Siriusa br.101)

Velika svemirska ševa

U godini toj i toj mogla je u Sjedinjenim Ameri kim Državama mlada osoba tužiti sudu svoje roditelje ako su je loše odgajali. Mladi ih je ovjek mogao izvesti pred sud i prisiliti ih da plate ili da akodsluže zatvorsku kaznu za ozbiljne pogreške koje su po inili još dok je bio malo, nemo no dijete. Nije to bio samo pokušaj da se udovolji pravdi ve se time pokušalo obeshrabriti reprodukciju, s obzirom na to da je hrane bilo sve manje. Poba aji su bili besplatni, Zapravo, svaka žena koja se dobrovoljno prijavila za poba aj mogla je slobodno birati opremu za kupaonicu ili stolnu svjetiljku.

U godini toj i toj Amerika je uprili ila Veliku svemirsku ševu, što je predstavljalo ozbiljan napor da se osigura postojanje ljudske vrste u svemiru, budu i da više nije mogla dugo opstati na Zemlji. Sve se pretvorilo u sranje, konzerve od piva, stare automobile i boce Cloroxa. Nešto zanimljivo dogodilo se na Havajskim otocima, gdje su niz godina bacali sme e u grotla ugašenih vulkana, dva su vulkana iznenada sve to izbljuvala. I tako dalje.

To je bilo vrijeme velike opuštenosti u pitanjima jezika, tako da je ak i predsjednik govorio sranje i jebiga i tome sli no, a da se nitko

zbog toga nije osje ao ugroženim, niti uvrije enim. Bilo je to potpuno.u redu. On je svemirsku ševu zvao Svemirskom ševom, pa tako i svi ostali. Bio je to raketni brod s teretom od etvrt tone smrznutog sušenog špricera u svom nosu (»špricer« je tu u smislu »ištrcak«, a ne »uštrcak«, uobi ajenom u Evropi). Trebao je biti ispaljen u galaksiju Andromeda, udaljenu dva milijuna svjetlosnih godina. Brod je nosio ime »Arthur C. Clarke«, u ast uvenogsvemirskog pionira.

Brod je trebao biti ispaljen u pono na praznik 4. srpnja, U deset sati te ve eri, Dwayne Hoobler i njegova žena Grace, promatrali su odbrojavanje na televiziji u dnevnoj sobi svoga skromnog doma u Elk Harboru, Ohajo, na obalama ne eg što je neko bilo jezero Erie. Jezero Erie sada je postalo žitki kal U njemu je bilo riba piškora-ljudoždera, dugackih i po devet metara. Dwayne je bio uvar u Popravnom institutu za odrasle, Ohajo, udaljenom oko tri i pol kilometra. Hobi mu je bila izrada ku ica za ptice od odba enih boca Cloroxa. I dalje ih je izra ivao i vješao ih po svom dvorištu premda više nije bilo nikakvih ptica.

Dwayne i Grace divili su se filmskoj demonstfaciji procesa kojim je špricer (shvatili ste: rije je o spermi) bio smrznuto-sušen za put, Mali pehar materije, što ga je predao šef Matemati kog odjela na Sveu ilištu u Chicagu, bio je blic-smrznut. Zatim je materija smještena ispod zvonolikog vr a, i zrak je isisan iz vr a. Zrak je nestao, ostavljaju i fini, bijeli prah. Prah sasvim sigurno nije baš


75

ostavljao neki dojam, i Dwayne Hoobler je to i rekao — ali u tom je bilo nekoliko stotina milijuna spermatozoa, u stanju zaustavljenog življenja. Prvi prilog, jedan prosje ni prilog, bio je dva kubi nacentimetra. Dovoljno praha, glasno je procjenjivao Dwayne, da zabrtvi uho igle. A više od etvrt tone toga uskoro e se na i na putu za Andromedu.

— Jebi se, Andromedo — rekao je Dwayne bez ikakve Ijutnje. On je samo ponavljao natpise i plakate oblijepljene svuda po gradu. Na drugima je pisalo: »Andromeda. mi te ljubimo« i »Zemlja ima muceke za Andromedu«, i tome sli no.

Na vratima se za ulo kucanje i istog trenutka u e stari prijatelj obitelji, kotarski šerif.

- Kako si, ti stari jebivjetre? — upita Dwayne. .- Ne mogu se potužiti, govnaru — odvrati šerif, a zatim su još

neko vrijeme tako dobacivali, Grace se smijuljila uživaju i u njihovoj duhovitosti. Me utim, da je bila malo oštriji promatra , ne bi se toliko smijala. Tada bi uo ila da je šerifova sklonost šali sasvim površna. Nosio je nešto na duši. Mogla je tako er opaziti da je u ruci držao službene papire.

— Sjedni, ti stara, glupa vucibatino — re e mu Dwayne— i gledaj kako e Andromeda dobiti svoje životno iznena-

enje. — Ako ja pravo pazumijem — odvrati šerif — morao bih tu

sjediti više od dva milijuna godina, kad bih to htio vidjeti. Moja bi se stara mogla zabrinuti što je sa mnom. — On je bio mnogo pametniji od Dwaynea. Njegov se špricer nalazio na »Arthuru C. Clarkeu«, Dwayneov ne. Morao si imati kvocijent inteligencije ve i od 115, da bi ti špricer bio prihva en. Bilo je tu i nekih izuzetaka: ako si bio dobar sportaš, ili znao svirati neki muzi ki instrument ili slikati slike, ali Bwayne nije zadovoljavao niti jedan od ovih uvjeta. On se bio nadao da e graditelji ku ica za ptice imati poseban tretman, ali pokazalo se da

nije tako. S druge strane, ravnatelj Njujorške filharmonije mogao je dati i etvrt litre, ako je želio. Njemu je bilo šezdeset osam godina. Dwayneu etrdeset i dvije.

Sad je na televiziji bio jedan stari astronaut. Pri ao je kako bi svakako želio po i onamo kamo putuje i njegov špricer. No, umjesto toga, ostat e sjediti kod ku e sa ašom tanga u ruci. Tang bijaše službeno pi e za astronaute. Bila je to smrznuto-sušena oranžada.

— Možda i nemaš dva milijuna godina — re e Dwayne — ali sasvim sigurno imas pet minuta. Sjedni.

— Ono zbog ega sam sada ovdje — re e šerif pokazuju iotvoreno da je nesretan — obi no obavljam stoje i,

Dwayne i Grace bijahu Iskreno zbunjeni. Nisu imali ni pojma što je moglo slijediti. A evo što je bilo: šerif je svakem od njih uru io sudbeni poziv, i rekao:


76

— Dužnost mi je da vas obavijestim da vas je vaša k erka Wanda June optužila kako ste je upropastili dok je još bila dijete.

Dwayne i Graee osfadoše kao grpmom pogo eni. Znali su da je Wandi June sada dvadeset i jedna godina j da ima pravo tužiti sudu, ali sasvim sigurno nisu ocekivali da e to i u initi.Ona se. nalazila u New -York Cityju, i kad su joj telefefonski estitali ro endan, stvarno je Grace, izme u ostalog,

rekla :— No, sad nas možeš i tužiti, sla ana, ako to želiš. —

Grace je bila toliko uvjerena da su ona i Dwayne bili dobri roditelji da se ak mogla i smijati kad je nastavila: — Ako poželiš možeš poslati svoje trule starce u zatvor.

Wande June je bila jedinica. Skoro je bila dobila bra u, me utim Grace ih je pobacila. Umjesto njih, Grace je bila uzela tri stolne svjetiljke i jednu opremu za kupaonicu.

— Što kaže, što smo joj u inili? — zapita Grace šerifa. — Ima odvojen popis optužbi uz svaki poziv — odgovori

šerif. Nije mogao pogledati svoje nesretne prijatelje u o i,pa je stoga gledao u televiziju. Ondje je znanstvenik tuma iozašto je kao cilj odabrana baš Andromeda. Bilo je najmanje osamdeset i sedam vremenskih skokova izme u Zemlje i galaksije Andromeda. Ako bi »Arthur C. Clarke« prošao kroz bilo koji od njih, brod i njegov teret bili bi umnoženi trilijun puta i pojavili bi se posvuda u prostoru i u vremenu.

— Ako ima bilo kakve plodnosti igdje u svemiru — obe- ao je znanstvenik — naše e je sjeme prona i i cvjetati.

Jedna od stvari što je dosad najviše deprimirala u vezi sa svemirskim programom bila je naravno injenica da plodnost bijaše vraški daleko, ako je uop e igdje i postojala. Glupe ljude kao što su bili Dwayne i Grace, pa ak i prili no pametne poput šerifa, poticalo se da vjeruju kako je sve ondje gore gostoljubivo, i kako je Zemlja tek komadi govna, iskorišten kao platforma za lansiranje.

Stvarno, Zemlja je bila tek komadi govna, a ak je i glupim ljudima poput Dwaynea i Grace po elo svitati u glavi da bi Zemlja mogla ostati jedini naseljivi planet koji je ljudska vrsta našla.

Grace su oblile suze od žalosti što je tuži k erka, a popis optužbi, što ga je itala, prelamao se u višestruke slike zbog suza.

— Oh, Bože, oh, Bože, oh, Bože — govorila je — ona govori o stvarima koje sam ja sasvim zaboravila, ali ona nije ništa zaboravila. Ona govori o ne em što se dogodilo kad su joj bile svega etiri godine.

Dwayne je itao optužbe protiv sebe, pa nije ni upitao Grace što je to ona tako strašno u inila kad su Wandi June bile samo etiri godine. A to je bilo ovo: jadna mala Wanda June je kredom crtala po novim tapetama u dnevnoj sobi da bi usre ila svoju majku. Umjesto da bude sretna, majka je prasnula i istukla je. Od tog dana; tvrdila. je Wanda June, ona nije mogla pogledati nijedno umjetni ko djelo a da ne


77

zadrhti poput lista i da je ne oblije hladan znoj. »Tako sam bila prikra ena«, naveo je Wandu June njezin odvjetnik da tako kaže, »za jednu sjajnu i stvarala ku karijeru na podru ju umjetnosti.«

Dwayne je u me uvremenu saznao kako je upropastio izglede svoje k eri za, kako je odvjetnik to nazvao »dobru udaju, kao i ugodnošti i ljubav što iz toga proizlaze«. Dwayne je to navodno u iniotako što je uvijek bio neodre en, kad god bi dolazio neki udvara .Tako er je esto bio razodjeven do pasa kad bi otvarao vrata, premda bi uvijek imao pojas s nabojima i revolver. Ona je ak mogla imenovati ženidbenog kandidata, kojeg je izgubila zbog oca: John L. Newcomb, koji se kona no oženio nekom drugom. Sada je imao vrlo dobar posao. Bio je zapovjednik snaga sigurnosti u skladištu municije u Južnoj Dakoti, gdje su pohranjivali bacile kolere i kuge.

Šerif je imao još loših vijesti, a znao je da e imati vrloskoro priliku da im to i kaže. Siroti Dwayne i Grace su ga obavezno morali upitati: »Što ju je navelo da to uradi?« Odgovor na to pitanje donijet

e im nove loše vijesti, a to je, da je Wanda June u zatvoru, optužena kao vo a bande kradljivaca po trgovinama. Jedini na in da izbjegne zatvor bio je da dokaže kao je sve ovo što ona jest i što je u inila samo krivica roditelja.

U me uvremenu, na televizijskom ekranu se pojavio senator Flem Snopes iz Mississippija, predsjednik Senatskog svemirskog komiteta. On je bio vrlo sretan zbog Velike sveminirske ševe i rekao je da je Ameri ki svemirski program bio upravljen baš na to. Bio je ponosan, rekao je, što su Sjedinjene Države smatrale prikladnim da tvornicu za smrzavanje špricera podignu baš u njegovom »rodnom, malom mjestu«, koje se zvalo Mayhew.

Rije »špricer« imala je usput re eno, zanimljivu povijest. Bila je stara koliko i »jebi« i »sranje« i sli ne rije i, ali je ostaia izvan rje nika još dugo pošto su druge bile dopuštene. Bilo je to zato što su mnogi željeli da ona ostane istinski magi na rije — jedina što je preostala.

A kad su Sjedinjene Države objavile da e u initi istinski magi nodjelo, da e ispaliti spermu u galaksiju Andromeda, narod ie ispravio svoju vladu. Njihova kolektivna podsvijest objavila je da je vrijenie da i ta posljednja magi na rije izi e na otvoreno. Inzistirali su da sperma nije ništa što bi, se moglo ispaliti u neku drugu galaksiju. Moglo je zadovoljiti samo špricer. I tako je vlada po elaupotrebljavati taj izraz, i u inila nešto, što tako er nikad prije nije bilo u injeno: standardiziran je na in kako se taj izraz piše.

* * *

ovjek koji je razgovarao sa senatorom Snopesom zamolio ga je da ustane, tako da svatko vidi kakav štitnik on nosi, što je senator i u inio. Štitnici su sada bili vrlo moderni, i mnogi su muškarci nosili štitnike u obliku raketnog broda, a u ast Velike svemirske ševe. Takvi su obi no imali izvezen znak SAD. Senatorov je nosio pruge i zvijezde Konfederacije.


78

Ovo je razgovor odvuklo na viteštvo op enito, a voditelj razgovora podsjetio je senatora na njegovu kampanju da se elavog orla ukine kao nacionalna pticu. Senator je objasnio kako mu se ne svi a injenica da njegovu zemlju predstavlja stvorenje, koje o ito nije nizašto sposobno u suvremenom svijetu.

Zamoljen da imenuje stvorenje koje bi bilo sposobno za nešto, senator je to i u inio, navode i ak dva stvora: piškora i dvokrilca chironomidae. Ali, neznano njemu kao i bilo kome drugome, piškori su otkrili da su Velika jezera postala pogubna ak i za njihovo zdravlje. Dok su se sva Ijudska bi a nalazila u svojim ku ama promatraju iVeliku svemirsku ševu, piškori su izmigoljili iz gliba i prešii na kopno. Neki od njih bili su gotovo jednako duga ki i široki kao i sam »Arthur C. Clarke«.

No Grace Hoobler je otrgnula svoj pogled s onog što je itaia i postavila šerifu baš ono pitanje kojeg se on plašio:

- Što ju je natjeralo da nam ovo uradi? Šerif joj je rekao, a zatim je i on zaje ao protiv .okrutne sudbine. — Ovo mi je bila najstrašnija dužnost, što sam je ikada

morao izvršiti — rekao je slomljeno. — Javiti tako žalosne vijesti prijateljima toliko bliskim koliko ste mi vi, i to u no i,za koju se pretpostavlja da bi morala biti najradosnija no u cijeloj povijesti liudskog roda.

Izišao je jecaju i i uletio ravno u ždrijelo piškora. Piškor ga je istog irenutka pojeo ali ne prije nego što je šerif vrisnuo. Dwayne i Grace Hooblfer brzo su pojurili napolje da vide zbog ega je vrištao, a piškor je i njih tako er progutao.

Ironi no, njihov je televizijski prijemnik i dalje nastavio da gledaju niti da brinu o tome.

— Devet !—. rekao je glas a zatim: — Osam! — a zatim: izvještavati o odbrojavanju. premda njih više nije bilo u sobi — Sedam! — I tako dalje.


79

HERBERT DŽORDŽ VELS (1866-1946)

Engleski autor, futurista, esejista i beležnik istorije H.Dž. Vels ro en je 21 septembra 1866 u Bromleju u okrugu Kent u

engleskoj. Roditeljij su mu bili siromašni i nisu imali skladan brak i rano su se razveli.

U ranim godinama Vels je bio strastven italac a vrlo brzo otkrio se i njegov dar za pisanje. Poha ao je Tomas Morli akademiju dok nije bio prinu an

da zbog nov anih teško anapusti školovanje i zaposli se .

1883. pošao je u Nptrman školu za nauke i po eo je studirati biologiju i Darvinizam kod Tomasa Henrija Haksleja, dede Aldosa Haksleja. Ubrzo je po eo da piše novele i 1895 objavio je Vremeplov i Ukradeni bacil i druge pri e a 1896 objavio je i zbirku eseja da bi 1897 objavio roman Nevidljivi ovek.

Vels je nastavio sa pisanjem novela, romana i eseja kao i lanala o politici, demokratiji i društvu. Sara ivao je i sa svojim sinom, zoologom kao i sa bratom Oldosa Hakslija na delu Nauka o životu (1930). Iste te godine sreo se sa

rabindrantom Tagorem u Ženevi. Pri tome su vodili razgovore o modernoj civilizaciji, vladama, obrazovanju i poredili istok i zapad. Vels je dosta putovao i susreo se sa svetskim vo ama i vode im autorima.

1933 godine posetio je i tadašnju kraljevinu Jugoslaviju, borave iDubrovniku na sastanku PEN kluba.


80

Novele i romani Ann VeronicaIn the Days of the CometLove and Mr. LewishamMr. Britling Sees It ThroughThe First Men in the MoonThe Food of the GodsThe Invisible ManThe Island of Doctor MoreauThe New MachiavelliThe Research MagnificentThe Secret Places of the HeartThe Soul of a BishopThe Time MachineThe War in the AirThe War of the WorldsThe Wheels of ChanceThe World Set FreeTono BungayWhen the Sleeper Wakes

Teoretski radovi A Modern UtopiaAn Englishman Looks at the WorldCertain Personal MattersGod The Invisible King

Kratke pri eA Dream of ArmageddonA Moonlight FableA Slip Under the MicroscopeA Vision of JudgmentAepyornis IslandFilmerIn the Avu ObservatoryJimmy Goggles the GodMiss Winchelsea's HeartMr. Brisher's TreasureMr. Ledbetter's VacationMr. Skelmersdale in FairylandThe Beautiful SuitThe ConeThe Country of the BlindThe Crystal EggThe Diamond Maker


81

The Door in the WallThe Empire of the AntsThe Flowering of the Strange OrchidThe Jilting of JaneThe Lord of the DynamosThe Magic ShopThe Man Who Could Work MiraclesThe MothThe New AcceleratorThe Obliterated ManThe Plattner StoryThe Purple PileusThe Red RoomThe Remarkable Case of Davidson's EyesThe Sea RaidersThe StarThe Stolen BacillusThe Stolen BodyThe Story of the Inexperienced GhostThe Story of the Late Mr. ElveshamThe Treasure in the ForestThe Truth about PyecraftThe Valley of SpidersUnder the KnifeAnn VeronicaIn the Days of the CometLove and Mr. LewishamMr. Britling Sees It ThroughThe First Men in the MoonThe Food of the GodsThe Invisible ManThe Island of Doctor MoreauThe New MachiavelliThe Research MagnificentThe Secret Places of the HeartThe Soul of a BishopThe Time MachineThe War in the AirThe War of the WorldsThe Wheels of ChanceThe World Set FreeTono BungayWhen the Sleeper Wakes


82

ZVEZDA – H.G.WELLS Pri a izvorno objavljena u»TALES OF SPACE AND TIME« 1889

U bivšoj SFRJ objavljena u knjizi »Povijest iz kamenog doba« Novo pokolenje,

Zagreb, Beograd 1949

Za SF almanah TERRA pri a je dobijena ljubaznoš u našeg po asnog lana Ilije

Baki a, esejiste, kriti ara, pisca itd... iz Vršca

Na samu Novu godinu gotovo u isti as stigla je vijest sa tri zvezdarnice,

da se Neptun, najudaljenija od svih planeta što se okre u oko Sunca, po eo

kretati nepravilno. Ve u prosincu je astronom Ogliv upozoravao da Neptun

sumnjivo usporava. Takva novost je bila smišljena da pobudi zanimanje u

svijetu u kojem ve ina stanovnika nije znala da postoji planeta Neptun. Ni dalje

otkri e neke daleke, svetle, blede magle u okolini uznemirene planete nije

uzrokovalo velika uzbu enja izvan astronomskih krugova. Nau nici su

me utim vest smatrali veoma važnom još pre nego što se saznalo da novo

nebesko telo naglo postaje sve ve e i svetlije, da se kre e sasvim druga ije od

pravilnog kruženja planeta i da su Neprun i njegovi pratioci sada skrenuli sa

svog redovnog puta, što se nikada pre nije desilo.

Malo e ljudi bez nau ne pripreme shvatiti veliku prazninu sun evog

sistema. Sunce, sa svojimkao ta ke malim planetama, magli avim planetoidima

i gasovitim repaticama pliva u neizmernoj praznini, goto neshvatljivoj našoj

mašti. Iza neptunove putanje, dokle god je dopiralo ljudsko opažanje nalazi se

prazan prostor bez toplote, svetlosti i zvuka, dvadeset miliona puta milion milja

pusta praznina. To je najmanja izra unata daljina, koju bi smo trebali prevaliti

da stignemo do najbliže zvezde. Ljudi ne pamte da je ikada zvezda preletela

preko toga bezdana u prostoru, osim poneka kometa, što je manje kruta od

najtanjeg plami ka, dok se na po etku dvadsetog veka nije pojavio taj udni

nebeski putnik. Velika, teška, glomazna masa materije jurila je nenadano iz

crne tajne neba na svetlost Sunca. Ve su je sutradan videli kroz malo bolji


83

dvogled, u blizini Regula u sazvež u Lava, kao pegu jedva vidljivog pre nika.

Uskoro se mogla primetiti malim pozorišnim dvogledom.

Tre i dan po novoj godini su itaoci na obe polovine zemaljske kugle

saznali od kolike je zapravo važnosti ta neobi na pojava na nebu

Jedne londonske novine doniješe vijest pod napisom: »Sukolb planeta« i

objaviše mišljenje astronoma Duchainea, da e se ta nova udnovata planeta

po svoj prilici sukobiti s Neptunom. Pisci se uvodnih lanaka naširoko

raspisali o toj temi. Zato su u ve ini glavnih gradova na svijetu tre ega

januara o ekivali, da e doskora, iako ne baš sasvim sigurno, ugledati neku

izvanrednu pojavu na nebu, pa kad je poslije zalaska sunca na itavom

svijetu nastala no , tisu e ljudi upriješe o i u nebo i sazvež a — stare dobro

znane zvijezde upravo takve, kakve su bile odvajkada.

U Londonu svitalo, Poluks zalaziio, a na nebu blijedjele zvijezde. Bilo je to

pravo zimsko svanu e, kroza koje je probijala blijeda danja svjetlost, a kroz

prozore žu kasto zasvjetlucale plinske svjetiljke i svije e, da pokažu, gdje su

ve ljudi poustali. Sada je ugledao Zvijezdu ne samo saneni stražar, nego je

zablenuto zastala i užurbana svjetina po tržnicama. Vidjeli su je radnici, što

uraniše na posao, mljekari, razvozitelji novina, raskalašene družine, što se

mamurne i blijede vra ahu svojim domovima, besku nici i straže na svojiim

ophodnjama, seljaci, što su teško kora ali preko polja i zvjerokradice, kad

su se šuinjali ku i; u itavm sumra nom oživjelom kraju kao i na morskoj

pu ini, gdje su mornari.iš ekivali dan, svisu vidjeli veliku bijelu zvijezdu, kako

se naglo bliži na zapadnom nebu.

Bila je svjetlija od svih zvijezda na našam nebu, pa i od same

Ve ernjice u najve em sjaju. Sat pošto se razdanilo, nije bila više tek treptava

svijetla pjega, ve mala okrugla sjajna jasna plo a, i sjajila sve ja e bijelo i

nadaleko. U krajevima, kamo još nije dospjela prosvjeta, ljudi su, u strahu

zuirili u nju i jedni drugima pri ali o ratovima i zaraznim bolestima, što ih

unaprijed javljaju takvi plameni znaci na nebu. Kršni Buri, mrki Hotentoti, Crnci


84

na Zlatnoj obali, Francuzi, Španjolci, Portugalci, stajahu pod žarkim zrakama

sunca na ogranku, promatrajuj i zalazak nove udmovate zvijezde.

U stotini zvjezdarmica nasta potmula uzrujanost, koja završi gotovo

glasnom vikom, kad su se sukoabila dva daleka nebeska tijela. Ustr ali se na

sve strane, da namjeste fotografske sprave, spektroskope i naprave svake

vrste, koje e zabilježiti novu udnu sliku: propast jedmoga svijeta. Bio je

to, naime, itav jedan svijet, posestrima naše Zemlje, zapravo daleko ve a

planeta od naše, štono je tako nenadano zablistala u plamenoj smrti, udnovata

je planeta iz najdaljih daljina ravno i žestoko pogodila Neptuna, a od vru ine

toga sukoba smijesta se obje krute kugle pretvoriše u neizmjernu usijanu masu.

Toga je dana, dva sata pred zoru, prolazila velika blijeda zvijezda oko Zemlje i

nestala na zapadu tek onda, kad je nad njom visoko odsko ilo sunce. Ljudi su

jeposvuida u udu gledali, a od . svih se najviše za udiše mornari, ti stalni

motrioci zvijezda, koji na širokoj morskoj pu ini ništa ne do uše o

njezinu dolasku, a sad je ugledaše kao patuljasti mjesec, što se penjao

prema zenitu, lebdio na nebu i u no i zašao na zapadu..

Kad je ponovo izišla nad Evropom, posvuda se po obroncima

brežuljaka, ku nim krovovima i na otvorenom polju sjatiše gomile

promatra a, zagledavši se prema istoku, da vide izlazak velike nove

zvijezde. Pomaljala se u bijelome sjaju kao u žaru bijeloga plamena, a

oni, što je vidješe, kad se sino pojavila povikaše uglcdav jc: Ve a je!

Sjajnija! Mjesec mla ak, što je zalazio na zapadu, bio je zapravo na oko

neuporedivo ve i, ali ni izdaleka ni u punom sjaju tako blistav kao

malena plo a udnovate nove zvijezde.

Svjetina, što se sjatila po ulicama, klicala je: »Sjajnija je!«, ali

posmatra i u mra nim zvjezdarnicama zaustaviše dah i zagledavši se jedan

u drugoga, govorahu: »Bliže je! Bliže!« Glas je za glasonti ponavljao:

»Bliže je!«, a brzojav preuzeo i ot-kucao te rije i, koje su prozujale kroz

telefonske žice, dok su slagari, uprljani od tiskarskog crnila, u neko


85

tisu u gradova vješto sastavljali slova: »Bližo je!« Namještenike u

uvedima uz pisa i sto obuzeo udan osje aj, da e se dogoditi nešlo

neobi no, pa odbacili pera; na tisu e su mjesta dolazile ljudima na um

upravo nevjerojatnc mogu nosti, kad bi netko u razgovoru spomenuo

rije i: »Bliže je!« Te su rije i prelijetale gradskim ulicama, koje su se

upravo budile, izvikivali su ih u ruirniim selima duž zamrznutih i

obamrlih putova. Muškarci, što su pro itali vijest s otkucane brzojavne

vrpce, stali su u žu kastoj svjetlnsti ulaznih vrata na prag ku e i

dovikivali prolaznicima: »Bliže je!« Zarumenjele, blistave ljepotico

do uše novost u šaljivu razgovoru izmie u dva plesa. Hinile su, da se

zanimaju. za nju s osobitim razumijevanjem, što ga nimalo nisu

osje ale: »Uistinu vrlo zanimljivo! Mora da su veoma, veoma mudri

ljudi, koji pronalaze takvo što!« Samotne su skitnice, potucaju i se po

zimskoj no i, gun ali te rije i pogledavaju i u nebo, da utješe sami

sebe: »I treba da do e bliže, jer je no hladna kao milosr e. ini se, da

nam uza sve to, što e biti bliže, ne e baš biti mmogo toplije.

»Koje mi dobro donosi nova zvijezda?«, zavapila kroz pla žena,

kle e i kraj odra svoga mrtvog muža.

U enik poranio, da izradi zada u za ispit, pa sam za sebe riješio

zagonetku o velikoj bijeloj zvijezdi, što je široko i sjajno blistala kroz

ledeno cvije e na njegovu prozoru. Podbo i se šakom na podbradak i

re e: odbojna — privla na — silal! Zaustavi planetu u njezinu letu,

oduzmi joj odbojnu snagu, što onda? Ostaje privla na sila i planeta e

pasti u Sunce! A to bi ... !

Rado bih znao, idemo li i mi tim putem?

Taj je dan prošao kao i njegova starija bra a, a u kasnije sate

mrazovitog sumra ja izi e ponovo udnovata zvijezda. Ovaj put tako

blistava, da je veliki mjesec u porastu, što je lebdio na zapadnom nebu,

bio tek blijeda, žuta sjena sama sebe. U nekom se gradu Južne Afrike


86

oženiio velikan, a za dobrodošlicu u ast njegova povratka i mladenke

osvjetlaše sve ulice. Neki laskavac re e: »I samo se nebo rasvijetlilo!«

Zaljubljeni se crnac pod Jar evim obratnikom, prkose i u svojoj ljubavi

divljim zvijerima i zlim dusima, zavukao sa svojoim odabranicom u

bambusov trš ak, po kome su oblijetale krijesnice. Šaptali su jedno

drugome: »To je naša zvijezda« i osje ali se neobi no ugodno u blagom

sjaju njihova svjetlucanja.

uveni je profesor matematike sjedio u svojoj radnoj sobi i rukom

odguirnuo ispisane papire. Dovršio je svoje ra une. U bijeloj je bo ici

preostalo još nešto kapljica, što su ga za duge etiri no i održale budna i

radna. Svakog je dana vedro i strpljivo predavao svojim acima, a zatiim. se

odmah vra ao tim važnim ra unima. Pri radu je uzimao i previše kapljica, pa

mu se lice zamra ilo, malo oteglo i osušilo. Kao da se neko vrijeme izgubio u

mislima. Pri e zatim k prozoru, a kapci pod pritiskom prsta poletješe uvis.

Nad stisnutim krovovima, dimnjaciima i gradsikim zvonicima treperila je na

pola neba Zvijezda.

Zagleda se u nju, kao u o i hrabrome neprijatelju i progovori poslije

kratke šutnje: »Možda eš me i usmrtiti, ali ja ipak mogu da svojim malemim

mozgom obuhvatim i tebe i itav svemir. Ne bih se ak ni sad htio mijenjati

s tobom.«

Pogleda bo icu i re e: »Nikad mi više ne e trebati sna.« Sutradan o

podne, to no na minut, u e u predavaonicu, stavi po obi aju šešir na rub stola

i pažljivo izabere komad krede. aci su medu sobam u šali prepri avali, da ne

može predavati, ako me u prstima ne prevr e komad krede i da je jednom bio

posve nemo an, kad su mu sakrili taj nadomjestak. Nastupi, prije e o ima ispod

sijedih obrva preko mla anih svježih lica, što su se u redovima uzdizala jedina

nad drugima i progovori u enim, jednostavnim re enicama: »Nastale su pri-like

— prilike izvan moga dohvata — re e i zastade malo — koje e sprije dti,


87

da završim te aj, što sam ga naumio održati. Da kažem, gospodo, jasno i

ukratko, ini mi se, da je — ljudski rod živio zaludu.«

aci se zgledaše. Jesu li pravo uli? Da nije poludio? Bilo je

uzvijenih obrva i nacerenah usana.ali jedan ili dva aka i dalje pažljivo

upirahu o i u njegovo mirno lice, obrubljeno sjedinama. »Bi e, zanimljivo

— nastavi — da današnje jutro posvetimo razlaganju ra una, koji su me

doveli toga zaklju ka, ukoliko je mogu e da vam ih objasnim. Uzmimo ...«

Okrene se plo i, kao što je uvijek dbi avao kad je razmišljao: o

nacrtu, koji e protuma i njegove rije i. »Što ono re e: ,živio zaludu?', šanu

jedan ak drugome. Slušaj! odgovori drugi, pokazuju i glavom prema

predava u.«

I sada ga stadoše shva ati.

To je ve e zvijezda izišla kasnije, jer ju je njezino gibanje odvelo

kroz zvijež e Lava nekamo prema Djevici, a kad se pomolila, bila je

takosjajna, da je nebo postalo prozirno plavo, a zvijezde se redom. posakrile,

osim. Jupitera blizu zenita, Capelle, Aldebarana, Siriusa i dviju posljenjih

zvijezda u Velikom Medvjedu. Bila je veoma bijela i prekrasna. U mnogim su

je dijelovima svijeta vidjeli te no i okruženu blijedom aureolom. Nao i je

postajala ve a, a na jasnom tropskom nebu, na kome se svjetlost lomi,

bila je velika kao etvrtina Mjeseca. U Engleskoj je još uvijek zemlju

pokrivao mraz, ali je svijet bio tako jasno osvijetljen kao na mjese ini u

Ivanjsskoj no i. Po toj hladnoj jasnoj svjetlosti mogli ste itati posve

obi na slova, a ulii ne su svjetiljke u gradovima gorjele žuto i blijedo. .

Ljudi su te no i bili pasvuda budni, a po itavom je krš anstvu u

hladnome zraku treperio žalosni žamor; u pokrajini kao zujanje p ela na.

cvjetovima vrijeska, dok je u gradovima narasta do gromke buke. To su sa

milijuna crkvenih tornjeva i zvonika zvonila.mrtva ka zvona i pozivala

svijet, da više ne spava i ne griješi, nego da se skupi u crkvama na


88

molilvu. A dok se zemlja vrtjela po svome putu i no prolazila, izašla

je na nebu blistava zvijezda i postajala sve ve a i sjajnija.

Po sviim su gradovima bile ulice i ku e svu no rasvijetljene,

gradilišta se brodova sjajila u svjetlosti, a svi putovi, što vode u

brdovite krajeve, bjehu obasjani i prepuni ljudi. Na svim su morima u

podru ju civiliziranih zemalja huktali strojevi i nadula se jedra na

brodovima, što su krcati ljudima i životinjama ekali, da isplove na pu inu

oceana prema sjeveru. Opomenu su uvenoga ma-tematika ve razglasili

širom cijeloga svijeta i preveli na stotinu jezika. Obuhva eni u plamenom

zagrljaju letjeli su Nova planeta i Neptun strmoglavo sve brže prema

Suncu. Ta je užarena masa jurila ve sada stotinu milja u trenutku, a

svaki se trenutak ta strahovita brzina pove avala. Kako je sada zvijezda

letjela, morat e pro i stotinu milijuna milja daleko od Zemlje, i jedva

da e utjecati na nju. Ali se blizu odre enog puta nove zv-jezde, zasada

još neznatno poreme enog, kretala oko svoje osi silna i sjajna planeta

Jupiter sa svojim mjesecima i jurila oko Sunca. Privla na je sila me u

plamenon zvijezdoim i najve im od svih planeta rasla svakim asom. A

posljedica te sile? Jupiter e neminovno skrenuti sa svoje staze, dalje

po i elipti niin putem i plamenu zvijezdu u njezinu srljanju prema

suncu daleko odbaciti na drugu stranu. Ona e možda »opisati krivulju« i

sukobiti se sa Zemljom, a svakako e pro i vrlo blizu nje. »Potresi,

provale vmlkana, ciikloni i strahoviteoluje na moru , poplave i neprestani

porast topline do ne znam kojeg stupnja« — glasilo je proro an-

stvo uvenog matematika.

A samotna je, hladna, olovno-blijeda Zvijezda. sudnjega dana, koji ima

nado i, blistala na nebu., da pretvori njegove rije i u zbilju.

Mnogima se, što su te no i zurili u nju, dok ih ne zabolješe o i,

inilo, da se vidljivo približava, a i vrijeme se tako er promijenilo u toj no i.


89

Stao se topiti mraz, koji je stegnuo itavu Srednju Evropu, Francusku i

Englesku.

Spomenuo sam ljude, koji su svu no provell u molitvi, one što su se

ukrcali na brodove i takve, šlo su bježali u brda, ali zato ne treba zamišljati,

da je užas pred zvijezdom zahvatio ve sav svijet. Navika je potreba upravljala

zapravo i dalje svijetom. I pored nagadanja u dokonim asovirna i sjajnih

no i, još se uvijek devet izme u desetoro ljudi bavilo svojim svakidašnjim

poslom. U svim su se gradovima otvarali i zatvarali du ami u odre ene sate

(osim ponekih tu i tamo), lije nici su i društva za sahranu mrtvaca vršili

svoju službu, u tvornicama se skupljali radnici, vojnici vježbali, aci u ili,

zaljubljeni tražili jedno drugo, tati vrebali i bježali, a politi ari smišljali

programe. Strojevi su za tiskanje novina bu ili svu no , a mnogi sve enik ove

ili one vjere nije htio više — kako re e — »otvarati sveti hrain za volju tom

ludom bezrazložnom strahu«. Novine su se pozivale na pouku tisu ite godine

— jer su Ijudi tako er i onda unaprijed najavili kraj svijela. »Ova zvijezda i

nije zvijezda — tek isti plin — repatica; a kad bi i bila zvijezda, nije

vjerojalno, da e pogodtti Zemlju.« Nikad se prije takvo što nije dogodilo.

Obi no su ljudi zdrava razuma posvuda tvrdoglavi, podrugljivi, šaljivi i pomalo

vole pakostiti nepopravljivim strašivcima. »Ve eras e u sedam sati i

petnaest asaka po Greenwichiskom vremenu zvijezda biti najbliže

Jupiteru. Svijet e onda vidjeti, što e se potom dogoditi.« Mnogi su

smatrali zloslutna nagovješ ivanja uvenoga matematika samo vješto

smišljenom reklamom samomu sebi. Zdravi je razum, pomalo

potkrijepljen takovim zaklju cima, pokazao napokon svoje

nepromjenjljivo uvjerenje i pošao spavati. A zlotvori i opaki ljudi, kojima

jo novost o zvijezdi dosadila, dadoše se na svoj no ni posao. Zivotinjski se

svijet uop e nije obzirao na zvijezdu, osim što bi tu i tamo zavijao poneki

pas.


90

Kad su promatra i u evropskim državama na posljelku vidjeli, da

je izišla zvdjezda, istina sat kasnije, ali niimalo ve a nego sino , bili su

još mnogi od njih budni, ismijavali uvenog matematika i smatrali — da

je ve minula opasnost.

Ali naskoro im iza toga presjede smijeh. Zvijezda je rasla —

pove avala se strahovitom brzinon od sata do sata., svaki sat bivala nešto

ve a, malo bliža pono nom zenitu i sve sjajnija, dok nije no pretvorila u

bijeli dan. Da je letjela ravno prema Zemlji mjesto krivudastom stazom i

da nije u prolazu kraj Juipitora izgubila na brzini, presko ila bi preko

ponora, što ju je dijelio od naše Zeomlje, za jedan dan, a tako je trebala

u svemu pet dana da stigne u blizinu našoj planeti. Druge je no i, prije

nego što je zapanula pred o iima Engleza, narasla do tre ine Mjeseca, i

svi se uvjeriše, da je odmrznulo. Nad Amerikom je izišla vru a i gotovo

u veli ini Mjeseca, a kad bi netko pogledao u nju, zabliještila bi mu

o i svojim bijelim žarom.

Kad je povisoko odsko ila i njezina sila oja ala, dunuo je vru i

vjetar. U Virginiji je, Braziliji i uzduž doline Sv. Lovre sijevala

naizmjence kroz maglu i gromovite oblake, što se ganjahu nebom, ili

kroz trijesak ljuibi astih munja i tu u, kakvu još ne doživje svijet. U

Manitoibi je okopnio snijeg i harale su poplave. Te se no i stao topiti

snijeg i led na bregovima po itavom svijetu. Rijeke iz gorskih izvora

potekoše mutmom bujicom i za kratko vrijeme u vrtlagu poniješe — u

svojim gornjim podru jima — drvlje i lešine životinja i ljudi. Rijeke su

neprestano rasle, nabujale u sablasmom blistanju, napokon se prelile preko

svojiih obala i srljale iza stanovništva, što je bježalo iz njihovih dolina.

Uzduž je obale Argentiine i Južnog Atlantika porasla pima na više nego

što ljudi od vajkada pamte. Bilo je mnogo slu ajeva, gdje su vihori

odnosili valove plime dvadesetak milja na kopno i potopili itave gradove.

Po no i je vru ina toliko porasla, da je prema njoj bio izlazak sunca, kao


91

da si zašao u hladovinu, Zemlja se tresla od Sjevernog pola do Rta

Horin, odranjali se bregovi, otvarale pukotine, a ku e i zidovi mrvili u

ruševiiine. U strašnome je trzanju otpuznula itava jedna strana vulkana

Cotopaxi i iz nje se izlila bujica lave, tako visoka, široka, brza i žitka., da

je u jednom danu dosegla do mora, Tako je Zvijeizda, a iza nje Mjesec u

posljednjoj etvrti, prelazila iznad Tihog oceana i kao dugi skut haljine

povla ila za sobom oluje i grmljavine Bijesni, zapjenjeni valovi plime,

što je sve više rasla, valjali se poslije toga, prelijevali se preko jednog

otoka za drugim i ljude naprasto meli. U svjetlosti, što je zasljepljivala

o i i s dahom kao iz užarene pe i, brza je i strašina plima — pedeset stopa

visok vodeni zid — dosegla napokon uz gladnu riku do duge azijske

obale i srušila se na kopno preko kineskih ravinica. Zvijezda je, sada

vru a, ve a i sjajnija od Sunca za najja e pripeke, neko vrijeme

memilosrdino blistala i osvjetljivala prostrani, naseljeini kraj: gradove i

sela s pagodama, drve em, cestama, širokim, obra enim poljima i s

mijuinima besanih ljudi, što su u nemo nom užasu zurili u užareno nebo.

A zatim se za uo, isprvice tiho pa sve glasnije, šum i klokotanje

poplave. Te je no i milijune ljudi zadesila ista sudbina — bježali su

daš u i naglo i kratko u neznano, noge im otežale od vru ine, a za

njima se rušila kao zid brza i bijela poplava. A potom — smrt.

Zvijezda je blistala u bijelom žaru, ali se nad Japanom, Javom i nad

svima otocima Isto ne Azije pojavila kao tamna crvena plamena lopta,

zastrta parom, dimom i pepelom, što su ih rigali vulkani, da pozdrave

njezin dolazak. Odozgo lava, vru i plinovi i pepeo, dolje uzavrela voda, a

sva se Zernlja ljuljala i tutnjila pod udarcima potresa. Ubrzo je okopnio i

vje ni snijeg u Tibetu i na Himalaji i izlijevao se kroz desetak milijuna

izdubljenih vododeriina, što su se opet stjecale ujedno, preko ravnica

Burme i Hinduistana. Na tisu u se mjesta upališe u indijskoj džungli

isprepleteni vršci drve a, a dolje je oko stabala zalijevala voda i


92

stvarala tamne ploštine, što su se još uvijek talasale i odsjajivale krvave

crvene plamene jezike. U metežu, bez vo a i reda, bježaše minoštvo

muškaraca i žena niz široke rije ne putove prema posljednjoj ljudskoj

nadi — morskoj pu ini.

Zvijezda je sada strahovitom brzinom postajala sve ve a, vru a i

svjetlija. Tropski je ocean izgubio svoje fosforno svjetlucanje, a vrtlozi

se pare dizali u sablasnim kolutima iz crnihi valova, koji su neprestano

zapljiuskivali i šarenili se od brodova, što ih je oluja bacala tamo-amo.

Uto se dogodi udo. Oni, što su u Evropi budno ekali na izlazak

Zvijezde, pomisliše, da se Zemlja prestala vrtjeii oko svoje osi. Na

tisu ama su otvorenih polja u ravnici i brdima, kamo su se ljudi sklonili

pred poplavama, po zarušenim ku ama i odronina gorskih padina, zaludu

ekali na izlazak zvijezde. ekali su sate i sate u strašnoj neizvjesnosti, a

Zvijezda ne izi e. Ljudi ponovo, upriješe o i u poznata zvijež a, što su ih

smatrali ve zauvijek izgubljenima. Nebo je nad Engleskom bilo vru e i jasno,

premda se Zemlja bez prestanka tresla, ali u tropskim su se krajevima kroz

koprenu pare pokazali Urius, Capella i Aldeberan.

Kad je na posljetku deset sati kasnije izišla Velika zvijezda, ogranulo je

Sunce tik nad njom, a nasred njegova bijela srca vidjela se crna plo a.

Kad je Zvijezda bila upravo nad Azijom, po ela je zaostajati iza

gibanja našega sun anoga sistema, a kad je lebdjela nad Indijom, njezina se

svjetlost zamra ila. itava se indijska ravnica od uš a Inda do Gangesove

delte pretvorila te no i u pustinju plitke, blistave vode, a iz nje se izdizahu

hramovi, pala e, gradski bedemi i brežuljci, crni od svjetine. Na svakom se

minaretu natiskala gomila ljudi, pa kad ih je obrvala vru ina i užas,

popadaše jedan za druigime u mutnu vodu. Kao da se sav kraj zavio u tugu,

dok preko te užarene pe i o aja nenadano ne preletje sjena, dašak hladnoga

vjetra i iz rashla enoig se zraka stadoše skupljati oblaci. Ljudi, gotovo

oslijepljeni, podigoše o i pre-ma Zvijezdi i vidjcše, da preko njezine


93

svjetlosti puzi crna plo a. To je Mjesec ušao izme u Zvijezde i Zemlje.

Upravo kad su ljudi klicali hvala bogu za to olakšanje, udnovatom,

neobjašnjivom brzinom ogranu na istoku sunce. I Zvijezda, i Sunce i Mjesec

jurnuše zajedno preko neba.

Zato su pred o ima evropskih promatra a Zvijezda i Sunce izišli u isti

mah jedno nad drugim, strmoglavo jurili neko vrijeme, zatim polaganije i

napokon stali na mebeskom zenitu, gdje su zajedno utonuli u plamenui žaru.

Mjesec nije više zamra ivao Zvijezdu, nego se na blistavu nobu izguibio

iz vidika. Ve ina je ljudi, što preostadoše živi, gle-dala sve to s tupim

nerazuimijevainjem, što ga ra a glad, umor, vru ina i o ajanje. Ipak se

našlo i takovih, koji su shvatili zna enje te pojave. Kad su se Zvijezda i

Zemlja najviše priibližile, okrenule su se jedua od druge, i Zvijezda je

o t i š l a dalje svojiin putem. Udaljivala se ve od Zemlje, kad je b i l a

u zadnjoj etapi strmoglave jurnjave prema suncu.

Oblaci se skupiše i izbrisaše pogled na ncbo, a gromovi i munje

izatkaše plašt oko zemlje. Po itavom svijetu udario pljusak kiše, kakav

ljudi ne doživješe nikad prije, a gdjeno su vulkani rigali crveni plamen

prema pokrovu oblaka, tamo se spustila bujica blata. Posvuda je

voda otjecala s kopna i za sobom ostavljala zamuljene ruševine. Kao na

žalu, preko kojeg je prohujala oluja, ostalo je za poplavom razasuto po

zemlji sve, što je dosada plutalo po vodi, zajedno s djecom Zemlje:

lešinama ljudi i životinja. Dane je i dane otjecala voda u more i odnosila

usput zemlju, drve e i ku e, slagala goleme nasipe i dubla divovske

žljebove po tom kraju. Takvi mra ni dani nastadošo poslije Zvijezde i

vru ine. Sve to vrijeme, i još m.nogo nedjelja i mjeseci iza toga, potrajaše

potresi.

Zvijezde je nestalo, a ljudi tjerani gla u, pomalo se ipak ohrabriše i

dovukoše do svojih porušenih gradova, zatrpanih žitnica i raskvašenih

oranica. Ono se malo brodova, što je za to vrijeme izbeglo olujama, vra alo


94

sada skrhaino i razbijeno, istra-žuju i pažljivo dubljinu imora izmedu

novih tragova kopna i podmorskih pli ina na putu u neko dobro znane

luke. Kad su jenjale oluje, opaziše ljudi, da su dani posvuda vru i, nogo

što su bili dvajkada, sunce ve e, a mjesec se smanjio do tre ine svoje

prijašnje veli ine, i sad mu treba osamdeset dama od mla aka do

mla aka.

U ovom se izvještaju ništa ne spominje o novom. bratstvu, što se

rodilo me u ljudima, o spasavanju zakona, knjiga i strojeva, ni o udnoj

promjeni, što jo nastala na Islandu, Grenlandu i na obalama Baffinova

zaljeva, kamo su mornari nenadano došli i jedva povjerovali svojim o ima

kada su tamo našli sve u divnu zelenilu. Ne govori se ni o seobi naroda

prema sjevernom i južnom polu, otkada je Zemlja postala toplija. Izveštaj

se ograni io samo na dolazak i prolazak Zvijezde.

Dakako da su se i astronomi na Marsu temeljito pozabavili tim

doga ajem — jer i tamo ima astronoma, premda su stanovnici Marsa posve

raz-li ita bi a od nas ljudi. Razumije se, da su gledali na nj sa Svoga

stajališta. Jedan je od njih napisao: »Uzmemo li u obzir masu i toplotu

nebeskog tijela, što je ba eno kroz naš sun ani sistem u Sunce, za udo je,

kako je malo štete pretrpjela Zemlja, pokraj koje je to tijelo tako

blizu prošlo. Sve su dobro poznate granice kopna i velike površine

mora ostale neizmjenjene. ini se, da je zapravo jedina razlika u tomc,

što su se oko oba pola smanjile one bijele plohe bez boje (za koje se

misli da su smrznuta voda).«

Sve to dokazuje, kako je i najve a ljudska katastrofa neznatna, kad

se gleda iz daljine od nekol iko milijima milja.


95

Re urednika:

Na prvi konkurs Sf almanah TERRA pristiglo je ukupno 15 radova. Raduje nas da su na

konkurs osim Beograda pristizale pri e i iz manjih mesta u Srbiji a i iz “inostranstva”, što

zna i da se SF prati i da ljudi stvaraju nešto i izvan Beograda. Naš peto lani žiri (u tajnom

sastavu) je posle žu nih rasprava , sva a i pomirenja doneo kona nu odluku:

SF almanah Terra No 3 maj 2007

96

REZULTATI PRVOG KONKURS ZA KRATKU

PRI U SF ALMANAHA TERRA

1. MESTO – TAMARA LUJAK, BEOGRAD - LAVIRINT 2. MESTO – ANDRIJA B. IVANOVI , MAJDANPEK -

TRAGOVI PROŠLOSTI 3. MESTO –TEREZA RUKOBER KRALJEVICA,

HRVATSKA - ZIDOVI

OSTALI PRISPELI RADOVI PO AZBU NOM REDOSLEDU

IMENA AUTORA:

- ALEKSANDAR ANTI , MAJDANPEK – KATALOŠKI BROJ

- ALEKSANDAR ANTI , MAJDANPEK – STVARAN SVET

- ALEKSANDRA RADOJ I , UŽICE – LEA - ANDRIJA B. IVANOVI , MAJDANPEK – SARONE-

POSLEDNJI DANI - ANDRIJA B. IVANOVI , MAJDANPEK – BABA

LUMJA- ACA FILIPOVI , NIŠ – VE E- ŽELJKO MITROVI , SELO PETNICA – PO ETAK I

KRAJ - ZLATKO PAŠKO, STARA PAZOVA – KEOLEROV

KRUG - MARKO HUFNAGEL, BEOGRAD - LINOLEUM - MIRANDA MITROVI , BEOGRAD – SAMO A I

SRE A- TAMARA LUJAK, BEOGRAD – TEM I TUM - TAMARA LUJAK, BEOGRAD - KRETANJE


97

BIOGRAFIJA I BIBLIOGRAFIJA TAMARE LUJAK, POBEDNIKA PRVOG KONKURSA ZA KRATKU

PRI U ALMANAHA TERRA

Tamara Lujak (1976, Beograd) piše kratke pri e, aforizme, književne prikaze i dr. Bavi se prevo enjem. Urednik asopisa Naš trag, urednik Internet asopisa Prozaonline i Internet stranice Serbian Café. Urednik književne

rubrike Internet asopisa Helly Cherry. Sara uje sa: Novinama Beogradskog itališta, asopisom Putevi kulture; Internet asopisom za književni intervju

Eckermann; radijom „Plana” iz Velike Plane, radijom „Naksi” iz Beograda, Internet stranom za fantasti nu književnost Art-Anima; Internet asopisom za satiru Etna; Internet stranicom za književnost Bunker.

lan društva ljubitelja fantastike „Lazar Komar i ”, „Srpskog društva za nau nu fantastiku” (SDNF), grupe „Photon Tide”, „Kraljevskog književnog kluba Kara or evi ”, organizacionog odbora Festivala srpskog filma fantastike; programskog saveta društva ljubitelja fantastike „Lazar Komar i ”.

Aforizme objavljivala u asopisima Naš trag, Putevi kulture; zbornicima Dribling duha i Aforizmi i aforisti ari 6. Dobitnik povelje „Kraljevskog književnog kluba Kara or evi ” za aforizam 2006. godine. Dobitnik tre enagrade Umetni kog udruženja „Multi Art“ iz Zrenjanina, prve nagrade Druženja žena „Sva lepota sveta“ i prve nagrade društva „SCI&FI“ za kratke pri e.

Kratke pri e objavljivala u asopisima: Galaksija, Politikin

Zabavnik, Naš trag, Orbis, Znak sagite,Signal, Ulaznica, Blic zabave, Trash, Nova zora, Putevi kulture; Internet asopisu Balkanski književni glasnik; na

Internet stranicama: Anti Trafficking Centre, Bunker, Art-Anima, Bundolo;Internet fanzinu Helly Cherry; fanzinima Emitor i Zeleni konj; interaktivnom CD izdanju Monthly scream 01;elektronskom nedeljnom listu Satir;radiju „Plana“ iz Velike Plane, radiju „Naksi” iz Beograda; radiju „RB“ iz Beograda; zbirci pri a Nova srpska SF i OFF pri a (1999) i zbornicima Najkra epri e 2004 (2005), Vrata moje pri e

(2005), Najkra e pri e 2005 (2006), Alisa u zemlji pri a (2006), I posle pri epri a (2007) i Jednostrani ne pri e (2007). Prevo ena na poljski.

Objavila knjigu kratkih pri a Vilina planina (2006).


98

LAVIRINT – Tamara Lujak - I mesto

Mnogo sam slušao o tom mestu. Govorili su da je pusto, strašno, da je ono najgora kazna koja može

da te zadesi, jer se niko nikada nije vratio. Niko nije znao u emu se kazna sastoji. To ju je inilo strašnijom nego što jeste. Mogla je da bude sve, mogla je da bude samo jedno, ali ono najgore, najstrašnije.

Brod je sleteo na neuglednu pistu Meseca. Smestili su nas u malu, zagušljivu ekaonicu. Bilo nas je osmoro. Sedeli smo na patosu, jer ni egnije bilo u ekaonici do ljudskog smrada i prljavštine; i ekali.

Pred kraj sedme nedelje (odnosno meseca, jer ovde mesec traje sedam nedelja) su i mene prebacili na Preto, planetu na kojoj se nalazio lavirint. A šta se u njemu krilo - to je uskoro trebalo da saznam.

Planeta nije bila velika, ali je zato lavirint zauzimao celu njenu površinu. Ko zna koliko e mi vremena trebati da stignem do cilja, a i kada budem stigao do kraja - šta u na i?

Zaista, goru kaznu od neizvesnosti nisu mogli da smisle. Ali, nisam imao kud. Mogao sam samo napred.

Dani su sporo prolazili. Peša io sam od jutra do mraka, išao napred, vra ao se, skretao levo, preskakao zidove, skretao desno...

Najzad sam stigao u sam centar. Spokojno je spavao na prostirci, okružen gomilom ljudskih

kostiju. Pretrnuo sam. Nije vredelo bežati. Kosti na koje sam nailazio su govorile da je stigao svaku žrtvu. Ne. Morao sam da prekinem mu enjesada, istog momenta.

Polako se uspravio i seo. Srce mi se steglo. Imao je glavu bika. ‘’Umiri se’’, rekao je glasom koji je ledio krv u žilama. ‘’Ne u ti

ništa.’’ Noge same klecnuše i ja sedoh. ‘’Ti si osma žrtva ovog meseca i sa tobom sve prestaje. Odnosno

po inje.’’Ništa mi nije bilo jasno. ‘’Vidiš, godinama sam ovde zatvoren i svakog meseca mi šalju po

sedam žrtava, jednu na nedelju dana. Ali, ti si osma žrtva za ovaj mesec i, po zvezdama, ti eš mi doneti spas. Reci gospodaru, tvoja re je moja zapovest.’’

Gledao sam ga nekoliko trenutaka u udu, a onda jedva promucao:

‘’Vodi me odavde.’’


99

TRAGOVI PROŠLOSTI - Andrija B. Ivanovi – II mesto

Andrija B. Ivanovi ro en je 3 avgusta 1980 u Majdanpeku. Student je istorije na Filozofskom fakultetu u Bogradu i radi kao novinar u dnevnom listu Glas javnosti.Objavljivao je pri e i pesme u asopisima Misao i ovek, Lipar, Balkanski književni glasnik, kao i u zbornicima Rukopisi, Šumadijske metafore, Donja strana pri e, poezija mladih 2002, Najkra e pri e 2003, Rudni ka vrela 2003, Najkra e pri e 2004...

Visoki sedokosi muškarac meditirao je u uglu polumra ne prostorije. Njegovo telo lebdelo na oko pola metra iznad kreveta, pa opet, izgledalo je kao da se ne pomera. Kao da nijedan pokret, pa ni prosto disanje ne ometaju mir postignut dominacijom uma nad materijom.

Ali ta meditacija nije dugo trajala. Prekinula je devojka crne kose i tamne pute. Iznenada je utr ala u prostoriju i bez ikakvog pozdrava ili izvinjenja prišla sedokosom muškarcu.

- Arko, moraš da vidiš šta su roboti lronašli.U njenom glasu ose alo se ushi enje i Arko, kako se muškarac zvao, bio je

svestan toga. Otvorio je o i i spustio se na krevet, a onda podigao ode u i obukao se.

- Zar ti, devojko, nikad ne odmaraš? - Odmaram, Evo, odmarala sam do malo pre, ali su me roboti prekinuli. Naišli

su na neverovatan predmet i odmah su mi javili. Nisam mogla da izdržim da ti ne kažem.

Arko je ustao sa kreveta, a onda je po eo da se obla i.- I? O emu se radi? - O najneverovatnijem otkri u današnjice. Arko se nasmejao. Koliko je puta uo te re i, Koliko puta u svom dugom

životu ih je i sam izgovorio. Ipak, nije mu smetalo. Upravo zbog tog entuzijazma je i voleo da radi sa mladim istraživa ima, i to na terenu,

- Šta si pronašla, Ajel? Skelet nekog vanzemaljca? Ili dokaz o postojanju Boga? Ili bar avola?

- Ništa toliko veliko. Ali mislmm da smo lronašli dokaz da su ljudi pre dve hiljade godina poznavali princip Pogona.

- Šališ se( zar ne? Osmeh još nije nestao sa Arkovih usana, ali znao je da, ako je Ajel u pravu, to

jeste jedno od najbitnijih otkri a. Ono možda ne e uticati na budu nost, ali promeni e njihovo znanje o prošlosti. Drasti no ga promeniti. Ipak, nije želeo da bilo šta kaže dok ne vidi sam predmet. Dok ga mašine ne izvuku iz peska nataloženog tu pre mnogo vremena. I dok ga on dobro ne prou i.


100

- Ne. Dokaz je tu u iskopinama.Ponovo je pogledao Ajel i odmerio je od glave do pete. Ne, nije se šalila, niti

je igrala bilo kakve igre. Bila je potpuno oduševljena otkri em i to se videlo na svakom delu njenog tela.

- Hajdemo, onda, da ga pogledamo.***

Arko i Ajel su prišli mestu iskopavanja. Roboti su svoj posao radili lagano, hirurškom preciznoš u. Razli itim etkama istili su pesak u kome se predmet širine dlana nalazio i osloba ale ga skidaju i sloj po sloj njegovog pokrova.

- Za sada su otkopali samo jednu stranu ovog predmeta. Ali mislim da se ve vidi da je to to.

Arko je ponovo pogledao još uvek neiskopani artefakt, a onda se okrenuo ka Ajel.

- Da, izgleda kao Pogon. Ali da nije malo premalo? - Da, premapo je. Možda je samo deo predmeta ili maketa.

- Možda. Naredi mašinama da odmah skeniraju predmet i naprave njegovu vernu kopiju. Jedino tako možemo da proverimo kako radi. I da li radi.

- Radi. Sigurna sam. Imam neki neverovatan ose aj.- Nije isklju eno. Ali ne vredi da stojiš ovde i ekaš. Naj-

bolje je da odmah skokneš u sobu i odspavaš malo. Tvoje ili moje prisustvo ne mogu ništa da ubrzaju ili lromene,

- Ali nestrpljiva sam. - Kakve to veze ima. Veruj, ništa ne peš mo i da promeniš.

Ajel ga je poslušala i krenula ka vratima, ali se, pre nego što je ušla u zgradu, okrenula ka Arku.

- Znaš, najve i si stru njak za taj period: da li postoji ika- kav do sad otkriveni dokaz da su koristili Pogon?

Ne, još uvek ne. Ali ovo može biti dokaz da su barem imali neko znanje o tome. Ako jeste naša imena bi e zapisana u svim udžbenicima.

Arko je ušao u prostoriju u kojoj je Ajel meditirala. Pogledao je njeno privla no telo koje je lebdelo na oko pola metra od kreveta, na uobi ajenoj visini, Ipak, pomislio je, bila je previše mlada i bez obzira što je mogla da levitira nije uspevala da zaustavi disanje i postigne potpuni sklad sa Svemirom,

- Mogu li da se pridružim? Ajel je otvorila o i i pogledala ka Arku. - Naravno, Bila bi mi ast.

On je svukao ode u sa sebe, a zatim je otišao u suprotan ugao sobe i zauzeo položaj za meditaciju podigavši svoje telo na uobi ajenu visinu.


101

- Ajel, znaš li zašto sam se odlu io da istražujem baš period od pre dve hiljade godina?

- Možda zato što je tad po ela kosmi ka era? Ljudi su kona- no uspeli da naprave mašine kojima su se otisnuli sa Zemlje.

- Ne. Razlog je mnogo prostiji: zato što o tom periodu nema mnogo pisanih podataka - kompjuterski virusi su razorili e-biblioteke a papir je uglavnom propao.

- I tebi se svideo izazov? Istraživanje celine uz svega nekoliko fragmeiata.

- Teško da sam kao mladi razmišljao na taj na in. U stvari:, nisam sigurno. Jednostavno mi je delovapo lakše da se bavim periodom iz koga nije ostalo mnogo dokumenata i knjiga, Znaš, nisam baš voleo da itam.

Ajel se nasmejala. Ne, ne šalim se. Ipak, nedostatak istorijskih nadokna ivali su arheološki

ostaci. Njih je bilo. Ali nije nam uvek bilo najjasnije za šta oni služe, kako su napravljeni, ko ih je napravio?

Ipak, uspeli ste da rekonstruišete izgled tadašnjih gradova, ode u, pa ak i na in na koji su tadašnji ljudi živeli.

Izgleda da je tako, Ali sa svakim novim otkri em ono što znamo ili mislimo da znamo može pasti u vodu. Ukoliko, na primer, ispadne da je ono na šta smo naleteli zaista Pogon ili njegova maketa mora emo skroz da promenimo na in na koji gledamo na doba Otkri a i kolonizacije.

***Arko je sedeo u stolici posmatraju i i prebacuju i iz ruke u ruku mali crni

predmet u obliku kocke, kopiju artafekta koji su otkopali. ekao je da Ajel do e kako bi joj rekao objasnio šta je otkrio. I njega je ponovo uhvatio mladala ki entuzija-zam, pomislio je, i svi ao mu se taj ose aj.

- Zvao si me? Ajel je ušla u prostoriju i pogledala prvo ka njemu, a zatim i ka predmetu

koji je držao u rukama. - Uspeo sam. A onda je zastao. Voleo tako da govori, da drži sagovornika u

neizvesnosti, Govorili su mu da je to nasledio od svoje babe i da 6i trebalo da prestane da se poigrava sa ljudskim strpljenjem.

- Je li Pogon? - Poznaješ prošlost, Ajel, zar ne? Ko je smislio parnu mašinu? - Džejms Vat, naravno. To otkri e...- Naravio. To otkri e pokrenulo je uvenu industrijsku revo-

luciju i podstaklo ubrzani razvoj ove anstva. Tekst iz udžbe-


102

nika. Ali da li znaš da je i u periodu Rimske imperije jedan ovek napravio parnu mašinu?

Zastala je kao da pokušava da se priseti, a onda je odgovorila: - Da, Heron iz Aleksandrije. Ali na njega uvek zaboravim. - Kao i svi ostali, I to nije mnogo udo, Pogotovo ako se zna

da njegov izum nije promonio baš ništa. Nije ak ni uticao na kasniji Vatov izum. Re o obi noj igra ki koja je zabavljala bogate Rimljane.

- Kakve to veze ima sa artafektom koji smo otkrili? - Polako. Šta misliš: zašto je bilo tako? - Možda se nikom nije svideo taj Heronov izum, možda su ga

se plašili misle i da su ne iste sile umešane u sve to... - Ili, jednostavno, nije bilo prave potrebe za parnom maši-

nom. - Nemogu e da nije bilo potrebe. To bi mnogo ubrzalo progres,

poboljšalo uslove života... - Ali da li je to iko mogao da zna TADA? - Svako ko je malo vremena posvetao razmišljaju i o tome. - Da li, Ajel? Na jedan ka in to vidimo sad, na drugi su na no-

vu neobi nu napravu gledali tadašnji ljudm. Zamisli da si bogati Rimljani Da li bi želela da isprobavaš neku novu udnu i smešnu napravu ili bi eerovala da je jedini na ik da

se poboljša proizvodnja na imanju kupovina svežih robova? Manje košta, a sigurnije je.

Ajel je zastala i pogledala upitno. U inilo joj se da zna kuda njegova pitanja vode,

- Šta ho eš da kažeš? Da jesu poznavali Pogon? - Vidiš, ovo udo jeste nešto najbliže njemu što su ljudi

pre dve hiljade godina poznavali. Savršeni geometrijski oblici koji ine jednu celinu, na in na koji se oni pokre u... Sve govori u prilog tome da je ovo maketa Pogona. Ipak, oni toga NISU bili svesni. Nisu imali pojma kakve su mogu nosti ovog predmeta,

- Kako znaš? - Rekao sam ti da ne volim da itam izvore. Ipak, ne i da to

ne radim. Prelistao sam arhivu koju sam skupio tokom ovih 40 godina, kao i sve što je prona eno pre nego što sam uopšte i ro en.

-I?- Ovo je bila obi na igra ka. Ne znam kako su je koristili,

niti sam našao išta o tome, ali saznao sam kako je zvali - Ru- bikova kocka.


103

ZIDOVI – Tereza Rukober - III mesto

Tereza Rukober ro ena je u u Rijeci pred 33 godine, radi u osnovnoj školi, ponosna je mama jedne male djevoj ice, pisanje joj je najdraži hobi. Ima dosta pri a objavljenih u fanzinima i zbirkama. Ovo joj je prva SF pri a objavljena izvan Hrvatske.

Stvorenje je bilo gotovo prozirno, samo silueta koja je stajala na proplanku. Lice nije bilo vidljivo, ali pokreti su pokazivali zbunjenost. Napravilo je nekoliko koraka u jednom smjeru, zatim zastalo i krenulo u drugom, Jedva vidljivo tijelo nije imalo sjemi na blagom jutanjem svjetlu. Poluprozirna stopala gazila su meko po crvenkastom tlu, kada bi stala na plavi aste listove ne bi ih ni najmanje oštetila. Lokvica vrele teku ine kipjela je izme u stijena podižu i tanki oblak bijele pare. Stvorenje je zastalo na trenutak i izgledalo je kao da promatra planine u daljini. Nakon toga je iš ezlo.

Deca sc probudila naglo, nakon jošjednog udnog i dezorjentiraju eg sna, Skinula je senzore sa sljepoo nica i izvukla se iz svog natkrivenog ležaja. Stoje i, svukla je pidžamu natopljenu znojem i ušla u malenu kupaoiticu ija vrata su bila odmah pored kneveta. Istuširala se na brzinu i obukla trenerku i istu majicu. Nakon toga je otvorila kutiju s hranom, izvadila pecivo i bo icu s

kavom. Pila je kavu u velikim gutljajima. Kao šlo je i o ekivaia, alarm je po eo tiho zujati. Zvuk se polako poja avao, upozoravaju i je da je vrijeme da se vrati u postelju,

Dovršila je kavu, ubacila praznu bo icu u kutiju za sme e i zavukla se ponovno u krevet, ispod senzorskc plo e. Alarm je postao tiši. Utihnuo je sasvim tek nakon što je vratila okrugle ljepljive plo ice na sljepoo nice.

Upalila je komunikacijski uredaj. Kada je zaslon zasvijetlio na plohi iznad njezine glave, po ela je pregledavati nove poruke i istovremeno zagrizia u pecivo.

Stvorenje je jož uvijek bilo prozirno, ali udovi sa mu se izdužili i istanjili, dobivaju i formu ljudskog tijela. Kada bi stalo na plavi aste listove, oni bi se lagano savili. Zastalo je i promatralo pogled koji se pružao s uzvisine. Bilo je u stanju vidjeti i prepoznati ono što vidi -planinu, jezero, naselje pored njega. Jedna jedina misao, jasna i zbrkana misao, oblikovala se u umu stvorenja trenutak prije nego li je nestalo: želja za slobodom i otvorenim prostorom.

Dea je ležala na boku i zurila u zid. Tog jutra nije se istuširala, presvukla niti pojela doru ak. Nekoliko mitiuta koje jc smjela provesti izvan kreveta iskoristila je za razgibavanje. Tijelo joj je lzgubilo snagu i svaki pokret je bio naporan. Kada se alarm oglasio, udarila je


104

ljutito nogom u kutiju s hranom. Nekoliko trenutaka je stajala nepomi no, na rubu suza, a onda se vratila na ležaj.

Nije uop e upalila ra unalo. Znala je da bi je prijateji tješili da im se požalila, Rekli bi joj da mora izdižati jož malo, da ima cilj na kojega mora misliti i da se isplati, da nije niti prva niti zadnja koja prolazi kroz to. I da je sasvim o ekivano da prolazi kroz krize i faze bezvoljnosti. "Pokušaj nešto raditi," rekli bi joj. " iiaj nešto, u i za ispite, iskoristi vrijeme..."

Znala je da se ne bi mogla koncentrirati pa nije niti pokušavala. Prošlo je ve 2 mjeseca otkada je bila zatvorena u ovoj prostoriji, unutar tijesnih zidova. Veliku je ve inu vremena provodila leže i ispod senzorske plo e. Jedini kontakt s vanjskim svijetom bilo joj je ra unalo, te hrana i ista odje a koja joj je stizala na ugra enin pokretnim trakama.

"U svakom trenutku možeš odustati," rekli su joj, "Ali ako iza eš iz sobe, ili provedeš previše vremena u pokretu, pokvarit eš sve"

Stvorenje se ponovno materijaliziralo na proplanku, Po elo je sli iti na ženu. Tijelo se oblikovalo i nije više bilo prozimo, iako boje nisu odgovarale ljudskom tijelu. Sivkasto sme e nijanse izgledale su maglovito i nestvarno. Ipak, na licu su se nazirali obrisi nosa i usana, o i bez zjenica treptale su i gledale oko sebe. Kora alo je po crvenkastom tlu, stazicom koja je vodila prema rubu šume, Zaustavilo se kada je stiglo do plavi astog grma s velikim bijelim cvjetovima, Ruka sa grubo oblikovantm sivim prstima dotakla jc cvijet, a gran ica se lagano savila zbog dodira,

Dea je ležala budna, razmišljaju i o no ašnjem snu. Ve neko vrijeme snovi nisu bili zbunjuju i, sve jasnije se sje ala slika, osjeta i misli. I ekanje je bilo lakše jer je znala da je blizu cilju.

Okrenula se na bok. Tijelo ju je odavno prestalo boljeti od ležanja - miši isu se navikli, istovremeno gube i snagu. Ve tri mjeseca ležala je pod senzorskom plo om. Iako je cijeli život provela unutar zidova malog podzeinnog grada, ova izolacija joj je teško padala. Ali znala je da je u svakoj sekundi koju bi provela na ležaju, ra unalo o itavalo podatke o njezinom tijelu i umu - usavršavaju i holoprojekciju . Grade i njezino drugo tijelo, ono koje e se biti u stanju kretati slobodno. Kretati se, hodati, tr ati, skakati... i to ne po hodnicima i malenim trgovima u podzemlju, nego vani, na površini, na suncu.

Stvorenje je sada znalo tko je. Znalo je i gdje je - prvi puta je bila u stanju odabrati mjesto gdje e se materijalizirati - na rubu šume, nedaleko proplanka koje je dobro poznavalo, Dea je gledala u svoje ruke. Mogla je saviti prste, uhvatiti kamen i ili granu drveta. Koža je bila ve vrlo sli na njezinoj, nedostajale svi samo sitne pore i linije na koži. Ušla je u šumu. probijaju i se izme u grana, dok je sunce crtalo sjene na tlu pokrivenom liš em. Znala je da može ostati desetak minuta i da se ne smije previše udaljavati od centralnog projektora, No to e se sve promijeniti vrlo brzo. Mo i e se kretati po cijelom


105

planetu i ostajati ak i po nekoliko dana odjednom. Udahnula je duboko. Zrak je mirisao slatko kiselkasto, isti zrak koji bi bio otrovan za njeno "pravo", ljudsko tijeo, ovo tijelo udisalo je punim plu ima. Nije joj bio potreban, ali bez disanja doživljaj holografskog tijela bio bi manje stvaran.

Ležala je na svojoj postelji, sa senzorima na sljepoo nicama; kao i toliko dana do tada,. Svako malo bi stavila dlanove na plo u iznad sebe - imala je osje aj da je može pomaknuti, podignuti, iza i van na površinu planeta i na sunce.

Upravo je završila razgovor s prijatejem koji se nalazio vani, u gradi ii na površini. Otprilike etvrtina stanovnika podzemnog grada imalo je izgra eneholograine i mogli su pomo u njih iza i na površinu kad god su željeli. Još jedan dan i Dea e biti me u nijima. Mo i e iza i van, izvan zidova male prostorije i izvan ograni enih hodnika podzemnog grada.

"Vidimo se sutra, vani" rekao joj je prijatelj i obe ao da e je povesti u razgledavanje polja i gradi a na površini. "Sad slijedi prilagodba - morat ešse naviknuti na to da živiš na dva mjesta, Treba biti oprezan - samo tvoje ljudsko tijelo može jesti i spavati, moraš paziti na njega. Van eš i i samo na iziete, podzemtii grad ostat e tvoj dom." Sljede eg jutra, ležala je zatvorenih o iju i putovala na površinu. Prvi puta je to inila svjesno, budna i snagom vlastite volje. Potrajalo je samo nekoliko sekundi - kada je otvorila o i bila je vani, na suncu, njezino holografsko tijelo udisalo je slatko kiselkasti zrak. Sjetila se re enice koju su joj rekli prije nego je zapo ela s postupkom skeniranja: Ovo je putovanje koje vas ostavlja na mjestu, a istovremeno vodi kilometrima daleko.


106


107


108


109


110


111


112


113


114

Urednik izdanja: Svetislav Filipovi

Grafi ki dizajn: Miroslav Jovanovi

Lektor: Jovana Bogosavljevi

Tehni ka obrada: Tihomir Jovanovi

Tiraž 500 Izdava : Udruženje gra ana fanovi nau ne fantastike SCI&FI, Beograd

Beograd Maj 2007

www:sciencefiction.org.yu

.

Documents

Terra 3