Sheet1PITANJA ZA TEST IZ TPOOdgovore upisivati u belo polje1. Pitanje: Tehnologija plastinog deformisanja obuhvata:a. Postupke skidanja strugotineNetanob. Procese kod kojih se pod dejstvom optereenja trajno menja oblik polaznog komada,c. Procese pri kojima se delovi spajaju u neraskidivu vezu2. Pitanje: Po svojoj prirodi deformacije se dele na:a. Elastine i plastineNetanob. Male i velike,c. Gornje i donje.3. Pitanje: glavna osobina elastine deformacije je:a. Da nestaje sa prestankom dejstva spoljanjeg optereenja,Netanob. Da se poveava sa porastom optereenja sve do razaranja,c. Da se smanjuje sa porastom optereenja.4. Pitanje: Glavna osobina plastine deformacije je:a. Da nestaje sa prestankom dejstva spoljanjeg optereenja,Netanob. Da ostaje trajno posle prestanka dejstva optereenja,c. Da posle nje sledi elastina deformacija.5. Pitanje: Osnovna osobina tehnologije plastinog deformisanja jeste:a. Smanjenje deformacione sile,Netanob. Uteda materijala uz poveanje trokova energije,c. Neprekidnost strukture oblikovanja materijala poboljanjem karakteristika i nepromenljivost zapremine.6. Pitanje: Glavni tehnoloki postupci u okviru oblikovanja lima su:a. Savijanje, duboko izvlaenje, izvlaenje sa stanjenjem i druga izvlaenjaNetanob. Valjanje, kovanje, vuenje,c. Sabijanje, razdvajanje, odsecanje,d. Utiskivanje, kalibrisanje, oblikovanje eksplozijom.7. Pitanje: Glavni tehnoloki postupci u oblokovanju masivnog (zapreminskog) oblikovanja su:a. Odsecanje na makazama,Netanob. Sabijanje, kovanje, istiskivanje,c. Rotaciono izvlaenje, vuenje ice, mikrodeformisanje.8. Za pravilno dimenzionisanje alata i izbor maina potrebno je:a. Proraunati komponente napona deformacija, a zatim odrediti deformacione sile i radove,Netanob. Odrediti strukturne promene pri deformisanju,c. Izvriti radiografsko snimanje deformisanog komada.9. Pitanje: Zbog ega je znaajan devijator tenzora napona:a. Utie na pojavu razaranja materijala,Netanob. Pod njegovim dejstvom izvodi se proces plastinog deformisanja,c. Pod njegovim dejstvom izvodi se proces elastinog deformisanja.10. Pitanje: Izraza. Hidrostatiki napon,Netanob. Efektivni ili ekvivalentni napon,c. Maksimalni normalni napon.11. Pitanje: koje su vrste naponskih stanja:a. Troosno (prostorno), ravansko i jednoosno,Netanob. Savojno, torziono i smicajno,c. Normalno i smicajno.12. Pitanje: Deformacija predstavlja:a. Izduenje deformisanog tela,Netanob. Ugao do koga se deformie napregnuto telo,c. Meru promene oblika i dimenzija posmatrane zapremine tela.13. Pitanje: pokazatelji deformacije su:a. Linijska deformacija, ugaona deformacija, izduenje,Netanob. Kontrakcija, suenje, proirenje,c. Apsolutna deformacija, relativna deformacija, deformacija povrine, prirodna (logaritamska).14. Pitanje: izraz predstavlja:a. izduenjeNetanob. kontrakcijuc. Prirodnu ili logaritamsku deformaciju.15. Pitanje: Deformaciona stanja mogu da budu:a. Jednoosna,Netanob. Prostorna i ravanska,c. Smicajna.16. Pitanje: Brzina deformisanja predstavlja:a. Brzinu kretanja komada,Netanob. Brzinu kretanja izvrnog organa maine,c. Brzinu smicanja preseka.17. Pitanje: Brzina deformacije je:a. Promena deformacije u jedinici vremena,Netanob. Brzina zatezanja epruvete,c. Promena napona u jedinici vremena.18. Pitanje: Uslovi plastinosti odreuju:a. Uslove deformisanja pri zatezanju,Netanob. Uslove za ostvarenje prelaza iz elastinog u plastino deformisanje,c. Uslove za ostvarenje maksimalne deformacije.19. Pitanje: Deformacioni otpor (deformaciona vrstoa, napon teenja) se najlake odreuje kao:a. Ekvivalentni napon u oblasti plastinosti u uslovima jednoosnog naponskog stanja,Netanob. Maksimalni normalni napon,c. Maksimalni smicajni napon.20. Pitanje:a. Definicija glavnog normalnog napona,Netanob. Maksimalni smicajni napon,c. Energetski uslovi plastinosti.21. Pitanje:a. Maksimalni normalni naponNetanob. Uslovi plastinosti prema maksimalnom smicajnom naponu,c. Minimalni normalni napon.22. Pitanje: Deformaciono ojaanje predstavlja:a. Poveanje tvrdoe materijala pri deformisanju,Netanob. Porast napona teenja sa poveanjem plastine deformacije uz pad plastinosti materijalac. Poveanje vrstoe elika legiranje.23. Pitanje: Efekat deformacionog ojaanja zavisi od:a. Naponskog stanja,Netanob. Vrste tehnolokog postupka,c. Vrste materijala, temperature, brzine deformacije.24. Pitanje: Aproksimacije krivih ojaanja su:a. Srednje vrednosti deformacionog otpora,Netanob. Matematike funkcije koje mogu sa dovoljnom tanou da da zamene eksperimentalne krive,c. Srednej vrednosti kontaktnih napona.25. Pitanje: Dijagram grafine deformabilnosti pri zapreminskom oblikovanju predstavlja:a. Zavisnost deformacione vrstoe od deformacije,Netanob. Zavisnost granine efektivne deformacije od pokazatelja naponskog stanja,c. Zavisnost sile od hoda.26. Pitanje: Dijagram grafine deformabilnosti limova predstavlja:a. Zavisnost izmeu glavnih deformacija u ravni lima u trenutku postizanja graninih deformacija,Netanob. Zavisnost glavnih napona u ravni lima od deformacije,c. Zavisnost deformacionog otpora od hoda alata.27. Pitanje: U procesima obrade deformisanjem najvea vrednost kontaktnih pritisaka iznosi:a. 10 Mpa,Netanob. 2500 Mpa,c. 50 Mpa.28. Pitanje: Da li je trenje pri obradi deformisanjem tetno:a. Da, uvek,Netanob. Ne, korisno je,c. Uglavnom, ali u nekim sluajevima moe da bude korisno.29. Pitanje: Sile trenja na kontaktnim povrinama predstavljaju:a. Normalne sile koje izazivaju normalne napone,Netanob. Pritisne sile koje izazivaju povrinski pritisak,c. Smicajne sile koje izazivaju smijane napone.30. Pitanje: Vrednosti koeficijenta trenja u procesima deformisanja uglavnom iznose:a. 0.08-0.5Netanob. 1-1.8c. 20.5-28.8.31. Pitanje: Razdvajanje se izvodi dejstvom:a. Normalnih napona,Netanob. Torzionih napona,c. Smicajnih napona.32. Pitanje: Operacija odsecanja se izvodi na:a. Ekscentar presama,Netanob. Makazam sa pravim ili krunim noevima,c. Mehanikim presama.33. Pitanje: Prosecanjem se dobijaju:a. Trake limova odreene irine,Netanob. Otvori na limovima,c. Delovi od lima sa spoljanjom konturom.34. Pitanje: Probijanjem se dobijaju:a. Uske trake lima,Netanob. Unutranje konture (otvori) na delovima od lima,c. Spoljanje konture na delovima od lima.35. Pitanje: Na ekonomino iskorienje materijala pri prosecanju i probijanju utiu:a. Vrsta materijala,Netanob. Raspored kontura komada na traci i tehnologian oblik komadac. Debljina lima i irina trake.36. Pitanje: alat na skici a) pripada grupia. Viesenih alata za probijanje sa ploastim voenjemNetanob. Kombinovanih alata bez voenja,c. Alata za prosecanje sa stubnim voenjem.37. Pitanje: Alat za prosecanje na skici b) spada u alate:a. Bez voenjaNetanob. Sa stubnim voenjemc. Sa kombinovanim stubnim i ploastim voenjemd. Sa ploastim voenjem.38. Pitanje: U postupku oblikovanja savijanjem spadaju (treba zaokruiti slova ispred svih tanih odgovora):a. Valjanje,Netanob. Ugaono savijanje,c. Vuenje ice,d. Profilno savijanje na sprecijalnim (abkant) presamae. Profilno savijanje pomou valjakaf. Ultrazvuna obrada limag. Kruno savijanje.39. Pitanje: Neutralna osa je:a. Geometrijska osa deformisanih komadaNetanob. Linija na kojoj su smicajni naponi jednaki nulic. Linija koja ne menja svoju duinu pri deformisanju savijanjem.40. Pitanje: Zbog svojih osobina neutralna osa se koristi za:a. Definisanje napona savijanjaNetanob. Odreivanje duine polaznog komada (razvijenog stanja)c. Definisanje plastinih deformacija.41. Pitanje:a. Moment inercijeNetanob. Moment unutranjih sila pri plastinom savijanjuc. Moment spoljanjih sila pri isto plastinom savijanju.a. Otporni moment presekaNetanob. Moment unutranjih sila pri isto plastinom savijanjuc. Moment unutranjih sila pri elastino plastinom savijanju.a. Deformacionu silu prosecanjaNetanob. Deformacionu silu pri dvougaonom savijanju simetrinog komadac. Deformacionu silu jednougaonog savijanja.44. Pitanje: Sila kalibrisanja pri savijanju zavisi od:a. Moment savijanjaNetanob. Sile savijanjac. Specifinog pritiska i povrine.a. Deformacionu silu probijanjab. Deformacionu silu jednougaonog savijanja u zatvorenom alatu.Netanoc. Deformacionu silu jednougaonog savijanja u otvorenom alatu.46. Pitanje: Profilnim savijanjem na tzv. abkant presama najee se dobijaju:a. Ugaono savijeni profili velike duineNetanob. Savijeni delovi manjih dimenzijac. Delovi sa jednom savijenom zonom.47. Pitanje: Postupak tzv. istog dubokog izvlaenja odnosi se na izradu:a. Cilindrinog komada sa ili bez obodaNetanob. Koninog komadac. Komada kvadratnog preseka.48. Pitanje: Alati za duboko izvlaenje imaju sledee najvanije radne delove:a. Pritiskiva i matricuNetanob. Dra lima i prsten za izvlaenjec. Izvlaka, matricu i dra lima.49. Pitanje: Osnovna funkcija draa lima je:a. Savijanje preko zaobljenja matriceNetanob. Spreavanje pojave nabora na obodu komadac. Skidanje gotovog komada posle izvlaenja.50. Pitanje: Osnovni pokazatelji stepena deformisanja pri dubokom izvlaenju su:a. Kontrakcija preseka i izduenjeNetanob. Stepen i koeficijent izvlaenja, relativna i prirodna deformacijac. Smanjenje prenika oboda i stanjenje lima.a. Napon pri jednougaonom savijanjuNetanob. Napon smicanja pri odsecanjuc. Radijalni zateui napon na obodu tela koje se izvlai.a. Napon pri jednoosnom zatezanjuNetanob. Smicani napon pri prosecanjuc. Napon usled trenja na obodu komada koji se izvlai.a. Tangencijalni napon na obodu dela koji se izvlaiNetanob. Napon usled trenja pri klizanju preko zaobljenja ivice matricec. Zateui napon u cilindrinom zidu komada.a. Napon jednougaonog savijanjaNetanob. Napon dvougaonog savijanjac. Napon usled savijanja i ispravljanja lima pri izvlaenju.55. Pitanje: Koji su osnovni naini naknadnih operacija dubokog izvlaenja:a. Direktno (istosmerno) i obratno (suprotno) smernoNetanob. U dvostepenim alatimac. U koranim alatima.56. Pitanje: Zatezna rebra se korsite u alatima za:a. Vieugaono savijanjeNetanob. Izvlaenje cilindrinih telac. Izvlaenje tela pravougaone i sloene geometrije.a. Prenik gotovog koamda pri istom dubokom izvlaenjuNetanob. Prenik razvijenog stanja pri istom dubokom izvlaenjuc. Obim komada pri prosecanju.58. Pitanje: Za duboko izvlaenje se koriste prese:a. Iskljuivo dvostrukog dejstvaNetanob. Jednostrukog dejstva sa pomonim jastukomc. Jednostrukog, dvostrukog i trostrukog dejstva.59. Pitanje: Osnovni parametri procesa izvlaenja prema kojima se bira maina su:a. Sila, rad, sila dranja, dimenzije i radni hod alata, brzina i veliina serijeNetanob. Samo sila i deformacioni radc. Samo dimenzije alata i brzina.60. Pitanje: Masivno (zapreminsko) oblikovanje podrazumeva:a. Obradu lima i ipkastog materijalaNetanob. Uglavnom kovanje delovac. Obradu trodimenzionalnih (prostornih) delova.61. Pitanje: Masivno oblikovanje je prema naponsko-deformacionom stanju:a. Praktino isto kao obrada limaNetanob. Sa nekim elementima obrade lima i kovanjac. Razliito od obrade lima zbog postojanja sloenih troosnih stanja.d. Predgrevanje62. Pitanje: Sabijanjem se izvodi:a. Smanjenje poetne visine komada uz istovremeno poveanje poprenih dimenzijaNetanob. Kovanje u kalupuc. Presovanje u univerzalnim alatima.63. Pitanje: Masivno oblikovanje metala izmeu dva kalupa koji su u relativnom kretanju sa veim brzinama i pri udarnom dejstvu je:a. KovanjeNetanob. Slobodno sabijanjec. Istiskivanje.64. Pitanje: Zagrevanje metala pri kovanju se izvodi zbog:a. Promene strukture metala i leguraNetanob. Smanjenja deformacionog otpora, odnosno poveanja plastinostic. Smanjenja optereenja alata.65. Pitanje: Najvanija prednost kovanja u odnosu na druge tehnologije, ogleda se u sledeem:a. Kratko vreme izradeNetanob. Mehanikim i strukturnim osobinama, neprekidna (vlaknasta struktura) uz ekonomino korienje materijalac. Estetski izgled oblikovanog komada.66. Pitanje: U tehnikom smislu kovanje moe biti:a. Grubo i finoNetanob. Sa veom i manjom brzinom mainec. Slobodno kovanje i kovanje u alatima.67. Pitanje: Slobodno kovanje predstavlja:a. Runo kovanje ekiem i nakovnjemNetanob. Kovanje na kovakim mainama uz korienje jednostavnog univerzalnog alata, najee u pojedinanoj i maloserijskoj proizvodnjic. Kovanje bez oranienaj broaj udaraca.68. Pitanje: Na kojim mainama se najee izvodi toplo kovanje u kalupima:a. Na kovakim ekiima i mehanikim kovakim presamaNetanob. Na kovakim valjcimac. Na horizontalnim kovakim mainama.69. Pitanje: Brzina kretanja bata kovakih ekica je:a. Do 2 m/sNetanob. I preko 10 m/sc. Najvie 5 m/s.70. Pitanje: Brzina pritiskivaa kovakih presa je:a. Slino kao kod ekia oko 10 m/sNetanob. Do 3 m/sc. Najee do 0.5 m/s.71. Pitanje: Kod kovakih ekia gravure se nalaze:a. U jednom alatuNetanob. U toliko alata koliko ima operacijac. U najvie do 2 alata.72. Pitanje: Da li se pri radu ekia dozvoljava sudar kalupa:a. Ne, jer to znai havariju alataNetanob. Dac. Dozvoljava se, ali pri maloj brzini alata.73. Pitanje: Da li se pri radu kovake prese dozvoljava sudar kalupa:a. Da, analogno kovakim ekiimaNetanob. Ne, jer bi to dovelo do opasnog preoptereenja mainec. Da, ali u sluaju posebnih alata.74. Pitanje: Koje su faze kovanja:a. Grubo kovanje i fino kovanjeNetanob. Uvodno i slobodnoc. Pripremno, prethodno i zavrno.75. Pitanje: Podeona povrina pri kovanju predstavlja:a. Ravan podele na dve jednake zapremineNetanob. Povrinu kontakta otkovka i kalupac. Povrinu sastava gornjeg i donjeg, odnosno povrinu podele gravure.77. Pitanje: Koja je svrha kovakih nagiba i radijusa:a. Olakavanje izvlaenja otkovka iz gravure i smanjivanje otpora pri teenju metalab. Pojednostavljenje naknadne obradeNetanoc. Laka montaa komada.78. Pitanje: ta se podrazumeva pod pojmom ploica pri kovanju:a. Deo alata za kovanjeNetanob. Polazni komad za kovanjec. Umetak za korekciju greaka pri kovanjud. Umetak za zatvaranje otvora na otkovku.79. Pitanje: koja je svrha zatvaranja otvora ploicom na otkovku:a. Laka izrada alata,Netanob. Lake teenje metala i ispunjavanje gravure uz naznaavanje otvora,c. Manja sila kovanja.80. Pitanje: ta predstavlja engleska kovanica time to market ?a. Potreba smanjenja vremena razvoja proizvoda i ostalih aktivnosti do njegove pojave na trituNetanob. Potrebu reklame proizvoda posle njegove pojave na tritupoveanje vremena razvoja zbog zahteva za kvalitetom proizvoda.81. Pitanje: Konkurentni inenjering (concurrent engineering) podrazumeva:a. Pojaanu konkurenciju na trituNetanob. Konkurenciju zaposlenih na razvoju proizvoda u jednoj firmic. Paralelno odvijanje faza razvoja proizvoda i postojanje jedinstvene baze podataka.82. Pitanje: reverzibilni inenjering podrazumeva:a. Izradu elemenata i podsklopova obrnutim redom: od sloenijih ka prostijimb. Projektovanje gde je polaz fiziki objekat koji se raznim tehnikama prevodi u 3D CAD modelNetanoc. Izradu radnih predmeta u alatima gde su zamenjena mesta gornjeg i donjeg kalupa.83. Pitanje: Kovanica Rapid Prototyping (RP) oznaava:a. Postupak brzog projektovanjaNetanob. Brzu izradu alatac. Postupak brze izrade modela i prototipova proizvoda na samo jednom kompjuterizovanom ureaju.84. Pitanje: RP postupak stereolitografije koristi dejstvo:a. Lasera na teni fotopolimerNetanob. Tenog veziva na prahc. Toplote na lako topljivu plastinu masu.85. Pitanje: RP postupak laserksog selektivnog sinterovanja koristi dejstvo:a. Lasera na teni fotopolimerNetanob. Lasera na prahc. Lasera na lako topljivu plastini masu.86. Pitanje: RP postupak 3D tampanja koristi dejstvo:a. Lasera na prakasti materijalNetanob. Kapljica vezivngo materijala na prahc. Lasera na polimerne materijale.87. Pitanje: RP postupak termodet tampanja koristi dejstvo:a. Lasera na plastine maseNetanob. Toplote na prakasti materijalc. Toplote na termoplastine mase.88. Pitanje: RP LOM postupak koristi dejstvo:a. Lasera na trakaste materijale (plastine mase, papir, lim)Netanob. Toplote na plastine folijec. Toplote na plastinu icu.89. Pitanje: Izraz rapid Tooling podrazumeva:a. Brzu izradu alata uz pomo RP postupakaNetanob. Brzu izradu alata na CNC mainamac. Brzo projektovanje alata.00000000000

Sheet2

Sheet3