-Uvod
-Uvod
ist vazduh je osnova za zdravlje, ivot ljudi i itavog
ekosistema. Hiljadama godina ovjek i priroda skladno su se
razvijali i napredovali. Priroda je pomagala ovjeku da opstane ,
nudila mu svoja bogatstva i bila nesebina prema njemu.Zahvaljujui
velikom napretku nauke i tehnike, u trci za napretkom i
zaradom,ovjek je zaboravio na prirodu.-Atmosfera
Atmosfera se sastoji iz vie slojeva. Troposfera je najnii sloj
atmosfere i protee se do visine od 10 15 km. U tom sloju oseaju se
uticaji vremena i klime i u njemu se zagaivai vazduha najveim delom
emituju i rasprostiruStratosfera dopire do 50 km visine do
stratopauze. Praktino je odvojena od uticaja vremena i
klimeMezosfera se prostire iznad stratosfere do visine od oko 80
km, i temperatura pada sa visinomTermosfera se prostire iznad
mezosfere do visine od 640 km i temperatura se poveava sa
visinomEgzosfera se prostire iznad termosfere do visine od oko 1000
km, gde prelazi u svemir.Atmosfera je gasoviti omota smese gasova
oko Zemljine kugle, koja sve razreenija dopire i do 3.000 km u
visinu. Ova smesa gasova sastoji se od azota (78%,1), kiseonika
(21%), 0,04% ugljendioksida, argona (0,9%) i promenljivih koliina
vodene pare . Na ostale gasove otpada 0,04%: neon, helijum,
kripton, ksenon, vodonik.-Vazduh
Vazduh se sastoji ima bezbroj primesa komponenti. On se sastoji
od:
-gasovitih sastojaka
-vodene pare i
-veoma siunih vrstih estica.
Gasoviti sastojci ist vazduh sadri mnogobrojne sastojke, ali u
najveim koliinama, u njegovom sastavu se nalaze:azot (N2) bezbojni
gas slabo rastvorljiv u vodi. Inertan je i ne igra direktno neku
ulogu u biohemijskim procesima, ve u obliku raznih vanih
jedinjenja, pa tako ulazi u strukturu mnogih organskih
molekulakiseonik (O2) je najvaniji sastojak vazduha. On omoguava
ivot viih organizama, u koje spada i ovek. Stvarao se procesom
fotosinteze biljaka na kopnu i fitoplanktona u moru, koji danas
obnavljajuga i . ugljendioksid (CO2) javlja se kao produkt disanja
biljaka, ivotinja i ljudi kao i sagorevanjem i raspadom organskog
materijalaKoliina ovog gasa u vodama mora i okeana nadmauje 60 puta
njegovu koliinu u vazduhu. Apsorbuje infracrveno zraenje i bar 50%
uestvuje u efektu staklene bate.
ostatak od 0,94% -ine ratni dugi suvi gasovi; helijum, argon,
kripton, ksenon...
vodenom parom, to je odnos izmeu postojee koliine vodene pare u
vazduhu i maksimalne koliine (do 100%) koju bi vazduh, pri odreenim
uslovima mogao da primi.
Vodena para je stalno prisutna u vazduhu. Za ljudski organizam
je najpovoljnija vlanost od 50% pri temperaturi 18 20C. Relativna
vlanost predstavlja stepen zasienosti vazduha -Funkcija vazduha
Vazduh je uslov ivota ivog sveta na planeti. On ima dve osnovne
funkcije, to su: 1.Bioloka (primarna)
2.Proizvodna (sekundarna).
Bioloka funkcija vazduh na planeti obezbeuje ivot, jer sadri
kiseonik koji je
neophodan za disanje, ugljendioksid neophodan za fotosintezu i
azot neophodan za sintezu biljnih belanevina
Proizvodna funkcija sekundarna funkcija vazduha je
proizvodna.
Pomou kiseonika iz vazduha mogu je proces sagorevanja, u cilju
proizvodnje energije (elektrine i toplotne).
-Zagaenje vazduha
Pod pojmom zagaenja vazduha podrazumeva se isputanje u atmosferu
(emisija) bilo kakvih materija u koliinama koje izazivaju neeljeni
uticaj na ovekovo zdravlje, ivotinje, stanje biljaka i ekosistema,
materijale, opremu, zgrade i objekte. (3)
-Izvori zagaenja vazduha Pod izvorom zagaenja vazduha
podrazumevaju se procesi koji pod unutranjim ili spoljanjim
uticajem odaju (emituju) neistoe u atmosferu.). Izvori zagaenja
mogu biti: 1.Prirodni i
2.Vetaki (antropogeniPrema izvoru nastanka, izvori zagaenja
vazduha nastali:
sagorevanjem goriva,
radom industrije,
poljoprivrede,
proizvodnjom oruja,
komunalnim radom. (5)-Priridni izvori
U prirodne izvore zagaenja ubrajamo samo prirodu tj. njeno iroko
prostranstvo, mora, okeana, magla, dejstvo njenih vulkana, prirodna
radioaktivnost, uma i umskih poara, razna sagorevanja, erozije,
ozon koji je nastao prilikom varnienja, nekontrolisano luenje u
atmosferu raznih gasova i drugih materija kojima ona samu sebe
zagauje.-Vjetscki izvori
U vetake izvore zagaenja vazduha spadaju procesi vaenja i obrade
mineralnih sirovina, hemijska industrija, sagorevanje uglja,
poljoprivreda, drumski saobraaj, naselja, elektrane (termo i
nuklearne) i dr.Znatno veca koliina zagaujucih materija dospava u
vazduh biosfere kao posledica ljudske delatnosti. Izvori zagaujucih
materija u vazduhu naselja (komunalnoj sredini) su: raznovrsne
industrijske operacije,
proizvodnja energije iz fosilnih goriva za rad, kao i za
zagrevanje prostorija
i pogon motornih vozila. Mogu se podeliti na :
1. stacionarne
2. mobilne izvore
Stacionarni izvori ili takaste izvore zagaujucih materija
Stacionarni izvori zagaujucih materija su industrijska (elektrane,
toplane) i kucna loita na fosilna goriva (ugalj, nafta, zemni gas)
sa ciljem dobijanja energije. Zagaujuce materije koje se emituju iz
tih izvora su organska i neorganska praina, a, sumporni oksidi,
azotni oksidi, ugljenmonoksid, ugljendioksid i neto
ugljovodonika.Mobilni izvori zagaujucih materija su motorna vozila
iji se broj iz dana u dan povecava, te su sve veci zagaivai vazduha
u naseljima, a i izvan njih tokom cele godine. Sagorevanjem benzina
i drugih naftinih derivata u motornim vozilima u vazduhu dospevaju
brojni i opasni sastojci zagaenja vazduha (a, azotni oksidi,
sumporni oksidi, ugljenmonoksid, organski peroksidi, olovo,
kadmijum itd.) koji se taloe oko puta na biljke i imaju tetno
dejstvo.
-Zagaenje izduvnim gasovimaAutomobil u gradovima stvara dva
ekoloka problema: zagauje vazduh svojim izduvnim gasovima i pravi
buku .Kada je re o izduvnim gasovima iz automobilskih motora, oni
su razlog nastanka tzv. prizemnog ozona i otrovnih gasova u vazduhu
gradova koji su razlog nastanka slobodnih radikala u krvi oveka.
Ovi poslednji prouzrokuju mnoga oboljenja u telu oveka, a deluju i
na disajne organe i kou. Dejstvo zagaenja vazduha izduvnim gasovima
iz automobila pojaavae se tokom jeseni i zime u vreme tiina i
maglovitih dana. tete po zdravlje zbog zagaenja vazduha izduvnim
gasovima iz automobilskih motora je neosporno, ali ono malo privlai
panju. Treba imati u vidu da u ukupnom zagaenju atmosfere ono je
moglo imati svoj doprinos oko jedne treine.-Glavni zagaivaci u
saobracaju
U pogledu materija koje se isputaju iz motora sa unutranjim
sagorjevanjem, najprisutniji su:
ugljen monoksid
benzen
azot dioksid
formaldehid,
toksini metali, npr. olovoEvropski gradovi su znaajno smanjili
prisustvo sumpor dioksida (SiO2), uopte nemaju a, smanjili su
olovo. Ali, imaju problem prizemnog ozona koji se javlja od smjee
izduvnih gasova (ugljovodonici) pod uticajem sunevog zraenja. U
poslednjih desetak godina, u Evropi posebno prate koliinu
mikroestica (od 2,5 i manje) za koje smatraju da se dobrim dijelom
izdvajaju iz dizel goriva. Bez obzira to su u visokorazvijenim
zemljama uspjeli da uklone olovo iz benzina i da industrije dovedu
do tehnoloki istih procesa, i dalje se biljei visok stepen
respiratornog morbiditeta (bolesti respiratornog trakta, astme) i
sve procjene sve jasnije ukazuju da je jedan od glavnih uzronika -
saobraaj.
-Napomena
Vazduh je neopipljiv, i vecina oveanstva ne razmilja o njegovoj
vanosti dok ga udie, meutim, on je potreban za postojanje i
funkcionisanje svog ivog sveta na planeti Zemlji.
Uz dovoljno panje i truda moemo pronaci nain da podiemo kvalitet
ivota bez naruavanja planete.
