Традиционално, и овог 7. јула, на Ваља рнжу, обележен је Дан устанка народа Србије и посебно бољевачког и бор­ског краја. Венце на споменик ослободиоцима положиле су де ле гације општина Бор и Бо­љевац, борачких орга ни за ци ја Бора, Бољевца, За је чара, Вој­ска Србије, патриотских, поли­тичких и осталих органи заци­ја и појединаца. Говорио је Го­ран Адамовић, председник СО Бољевац.

У Неготину је, након девет година, Дан устанка обележен на Стеванским ливадама.

Крај спомен плоче на историјској виноградар ској кућици, на Белом брегу из­над Зајечара, 30. јуна, венце и цве ће положиле су делега­ци је гра да Зајечара, окруж­них одбора СУБНОР­а Бора и Заје чара и општинских бо­рачких организација Неготи­на, Бољевца, Бора, Зајеча ра, Соко ба ње, Књажевца и Пи ро­та. Пригодан културно­умет ни­чки програм приредио је КУД зајечарске Месне зајед ни це Котлујевац. Гово рио је Драгољуб Николић, члан Републи чког од­бора СУБНОР­а Србије.

Браникслободарски

Бели брег

Ваља рнж

Гнездо устаничко

TIMO^KI

ГОДИНА II, бр. 5., 26. јул 2010.

2 -ТИМОЧКИ БОРАЦ -20. јул 2010.

ТИМОЧКИ БОРАЦЛист борачких организација Тимочке КрајинеСедиште БорДом културе, „Моше Пијаде” 19Тел., факс 030 - 423-878, 444-280Специјално издање „Борских новина”Техничка обрада Компјутер центар БорРедакцијаТатјана Дроњак, Душан Младеновић, Драган Попаз, Радован Ђико, Живојин Станић, Оливера Хаџић, Милорад Антић, Светлана Станковић, Александра МиљковићСекретар РедакцијеЗоран ИвановићЛист излази повременоЦена 30 динараТираж 500 примеракаШтампа штампарија

„Графомед” БорТел. 030-422-980

Уредник: Брана Филиповић

DTP: Александар Живуловић

МЕДИЈА ЦЕНТАР

КО

МПЈУТЕР ЦЕНТАР БО

Р

Седмог јуна, пре 11 година, НАТо авијација бомбардовала је овчарску фарму у Подгорцу код Бољевца. од НАТо бомби по-

гинула су три радника. данас су, крај споменика у дворишту фарме, делегације бораца општина Бољевац и Бора одале пошту страдалим невиним жртвама агресора 1999. године.

- Сећамо се тог стравичног дана и погибије недужних људи. да се никада тако нешто не деси не само овде, него свуда у свету. Чуваћемо успомену на жртве – рекао је горан Адамовић, председник Скупшти-не општине Бољевац.

Венце и цвеће на споменик изгинулим радницима положили су представници општине Бољевац, породице погинулих и борачке организације Бора и Бољевца.

СЕЋАЊЕ НА НАТО БОМБАРДОВАЊЕ

У САли Скупштине општи-не Бољевац, 25. маја, од-

ржан је комеморативни скуп по-водом смрти носиоца Партизан-ске Споменице миодрага Цојића Недељка, рођеног 1919. године у селу Сумраковац. о Цојићевом ратном путу и раду у послерат-

ном развоју земље, говорили су Војислав Воја Вијоровић, пот-председник СУБНоР-а Бољевац и драгољуб Николић испред окружног одбора СУБНоРА Зајечар и Републичког одбора ове борачке организације. они су ис-такли Цојићев огромни доприо-нос у НоБ-у нагласивши да је рат завршио на дужности командан-та Прве бригаде КНоЈ-а. Носи-лац је више ратних и мирнодоп-ских одликовања, као што су: ор-ден заслуга за народ 2. реда, ор-ден братства и јединства 2. реда, орден црвене звезде за ратне за-слуге, орден за храброст, орден рада са златним венцем и орден Републике са сребрним венцем. Носилац је и руске медаље вели-ког отаџбинског рата.

Цојић је у више мандата био у најужем руководству СУБНоР-а Србије и Југославије.

миодраг Цојић је, у прису-

ству најуже родбине, сахрањен на Новом гробљу у Београду.

На фотосима: Недељко Ми­тић из Зајечара са сликом пок.

Цојића ; Радослав Раца Рукавина и 91­годишњи Божин Јовановић на комеморацији у Боиљевцу…

КОМЕМОРАЦИЈА ПОВОДОМ СМРТИ ПРВОБОРЦА МИОДРАГА ЦОЈИЋА НЕДЕЉКА

ПОДГОРАЦ

ОДЛАЗАК НЕУМОРНОГ ПАТРИОТЕ

Породица погинулог Небојше Србуловића крај споменика на фарми у Подгорцу

3 -ТИМОЧКИ БОРАЦ - 20. јул 2010.

ПРиСУСТВУЈУћи свечано-сти поводом обележавања

65 година од победе над фа-шизмом у другом светском ра-ту у дунавском насељу Вајуга крај Кладова, амбасадор Русије Алексеј Конузин рекао је да је Србија држава победница у дру-гом светском рату, а српски вете-рани њени хероји

- У близини овог места на ду-наву ослобођени су први кило-метри српске земље, насељена места и овдашње становништ-во. одавде је почело ослобађање Југославије од фашистичког окупатора и зато овим скупом

одајемо признање Србима и ру-ском, украјинском, белоруском и другим народима Совјетског Са-веза који су, дајући живот, оста-ли у братској српској земљи - ис-такао је амбасадор Конузин.

Након полагања венаца и цвећа на спомен-обележје, ру-ски амбасадор Алексеј Конузин и његови домаћини, председник општине Кладово дејан Николић и директор Привредног друшт-ва, засадили су прве три брезе од 65 садница које симболично означавају године од велике по-беде у отаџбинском рату.

(S.K.)

БоРАЧКе организације оп-штина Бор и младено-

вац, након дугогодишње плод-не сарадње, побратимиле су се 1. априла, на дан прве радне, ратне омладинске радне акције

„Црни врх 45“. У присуству бив-ших бригадиста и представни-ка општина Брегово у Бугарској, Бор, Пирот, Књажевац, Зајечар, обреновац и Неготин, Повеља о братимљењу потписана је на свечаној академији у борском дому културе. око 150 учесни-ка обележавања „акцијашаког дана“ положило је венце и цвеће

на споменик на Црном врху на којем су уклесани стихови Ва-

ска Попе „Љубави смо учили ва-тру да нам земље више не би го-

рела“. Акцијаши су присуствова-ли и промоцији четвртог броја „Тимочког борца“, да би попод-не наставили дружење у хотелу

„Албо“.ову лепу, традиционалну

ма ни фестацију, организова ну и по водом 65-годишњице црно-вр шке епопеје (када је у зиму 1945. године 1.630 омладинаца из целе Србије градило пругу и секло дрва за болнице пуне ра-ње ника и станове у Београду и Крагујевцу), помогла је општи-на Бор.

A. \.

НА недавно одржаној годи ш-њој Скупштини Удружења

по то ма ка ратника 1912-1920. у По-жаревцу као гости појавили су се и представници борске Подруж-нице потомака старих српских рат ника на челу са председни-ком те патриотске организације, Бра ном Филиповићем. Славољуб

Стојадиновић Регрут, председ-ник градског одбора Савеза по-то мака ратника Пожаревца, у све чаном делу Скупштине, уру-чио је гостима из Бора књигу “Арад ска тврђава - аустроугарски ло гор за истребљивање Срба” и пр ви број промовисаног гласила пожа ревач ког Удружења “Брани-

чевски све тионик”.говорећи о борској подружни-

ци и сарадњи са осталим сродним организацијама у Србији, Бра-на Филиповић је предложио да се испита могућност братимље-ња ове две организације из два суседна округа. гости су домаћи-нима уру чили електронско изда-

ње књи ге “Србија у Великом рату, у 99 слика” и документарне фил-мове о солунцима и Бици на ле-гету.

домаћини и гости потом су наставили разговоре и дружење у ресторану „лав”.

B. Pe{i}

65 БРЕЗА ЗА СРПСКЕ И РУСКЕ хЕРОјЕ

ПОБРАТИМИЛИ СЕ БОРцИ БОРА И МЛАДЕНОВцА

Делегација Младеновца на Црном Врху

Амбасадор Конузин полаже венац на споменик на Вајуги

САРАДЊА ПОТОМАКА РАТНИКА БОРА И

ПОЖАРЕВцА

Браћа по роду

4 -ТИМОЧКИ БОРАЦ -20. јул 2010.

У СПомеН-ПАРКУ у центру Злота, где су спомени-

ци жртвама из Првог и другог светског рата, спомен бисте ис-такнутим револуционарима и плоче са именима изгинулих у оба светска рата, као и спомен-плоча 72- јици црвеноармејаца погинулим у одбрани Злота сеп-тембра 1944. године, пре два ме-сеца лопови су исекли и одне-ли месингане плоче са имени-ма истакнутих бораца НоР-а. Незванично сазнајемо, да је полиција пронашла починиоце и, надајмо се, они ће бити про-писно кажњени. ипак, остаје питање зашто се то чини данас

и овде, нама који поштујемо и ценимо слободу и жртве пале за опстанак отаџбине. Пад мо-рала и сиромаштво, изгледа, да су „натерали“ обесне крадљивце да се упусте у једну тако непри-

мерену „авантуру“. Преостаје да полиција саопшти имена дрских лопова, мада је то, ако су заис-та пронађени, могло већ да се учини.

На фотосу нашег репорте-

ра, од 4. јула ове године, виде се трагови, остаци „постамен-та“ спомен-плоча у злотском Спомен-парку.

A. Miqkovi}

У ХАЈдУК Вељковом Неготи-ну налази се мали парк

између некадашњег дома армије, сада дома војске Србије и до-ма пензионера. На средини тог паркића је чесма. Направљене су и поплочане стазе, а између

је посејана трава. На ивица-ма травњака поређане су клупе за одмор. На чесми је мермер-на плоча у спомен на Тимочку дивизију из Првог светског ра-та. и све је то лепо, али је , нажа-лост, и на удару вандала.

Црним фломастером оскрна -вљена је плоча разним жврљо-тинама и неукусним натпи сима. однете су и канте за отпатке. Трава се не види од смећа тако да је цело место велико ругло. и брука за све нас, па и потомке

храбрих српских ратника. Сра-мота да веће не може бити!

Божидар Стојановић, Неготин, Ј. Јовановића Змаја,

бр 2

ОСКРНАВЉЕНА И СПОМЕН ЧЕСМА У НЕГОТИНУ

ЗАСТРАШуЈуЋЕ

ОСКРНАВЉЕН СПОМЕН ПАРК У ЗЛОТУ

Pi{e: Brana Filipovi}Никада у бићу српског народа није било да не поштује

претке који су животе дали за слободу и одбрану отаџбине, да се с дужном пажњом не поклони сенима родољуба и оних који више нису међу нама. Ипак, у последње време сведоци смо скрнављења споменика и спомен-обележја, спомен-паркова, алеја, гробаља. Нису само месингане и бронзане плоче покра-дене у Спомен-парку у Злоту, исто , још и горе, учињено је у Шар-бановцу, украден је крст са споменика француским и српским родољубима у центру Бора, простори поред споменика у мно-гим селима су неуређени и запуштени. Ружне слике на све стра-не. Нису то само наше лоше нарави, него и хир, безобразлук, простатлук, испољено незнање и политизација свега и сваче-га. Лопови посежу за скупоценим металима - они продају старо гвожђе да би преживели. Али, како разумети крадљице бронза-ног крста, како схватити писање чудних парола по споменицима ратницима Првог светског рата у Неготину?

На једној страни имамо небригу општинских и репу-

бличких власти, музеја, архива, удружења грађана, на другој појединачне ексцесе који се завршавају скрнављењем и полицијским истарагама. Дознајемо да је полиција пронашла лопове покрадених плоча са именима партизана у Злоту, али још се (да ли у циљу истраге?) не знају имена починиоца. Ви-ше је него потребно да полиција саопшти тачна имена и пода-тке о крадљивцима како би се ставили на стуб срама. Они то заслужују. Овако се питамо да ли их намерно неко скрива или су то нечија деца па их треба сачувати од бруке и срама. Било ко да јесте, не би смео да остане непознат. Можда је то и једина

„превентива“ да се уразуме бахати и недодирљиви, криминал-ци и несрећници који не презају ни од кога и којима ништа није свето. А зар има нешто светије од чувања успомене на изгинуле за отаџбину. За наше заједничко огњиште. Поврх свега, они који скрнаве споменичке светиње нису ништа друго до безбожници са злочиначким намерама. Овај народ је с муком градио земљу, али и подизао спомен паркове и споменике најзаслужнијим градитељима слободарства, револуционарима чија ће дела време – ако већ није - расветлити. Без обзира колико били по-

литички или национално заслепљени, не смемо сметнути с ума велика достигнућа у револуцији, првенствено у ослободилач-ким ратовиома. Како не поштовати солунске старине, јунаке и хреоје са Цера и Колубаре, Мачковог камена, с Брегалнице, Ку-манова, Легета... како бацити у заборав више оид 360 жртава у Великом и 65 у Другом светском рату из сиромашног, планин-ског Злота. Подигли смо им споменике у знак сећања, полаже-мо венце и цвеће за празнике и историјске датуме, чинимо, МИ из борачких организација, колико се може да успомене не уве-ну. Обесни и хировити дошли су, кукавички и ноћу, да узнеми-ре наше светиње и оставе мрљу на сећање, једино што не гас-не. Овом народу није на част скрнављење белега с именима из-гинулих у ратовима и жртвама ратова којих је, нажалост, било превише за овако малу земљу. И зато апелујемо на власт да хап-си и саопштава имена крадљиваца спомен-плоча и свих оних који ставе прљаву руку на историсју свог напаћеног а дичног и поносног народа.

Јер: за један народ који је толико пропатио и страдао, можда је и највећи злочин - скрнавити споменике!

НАјВЕЋИ ЗЛОЧИН јЕ НАГРђИВАТИ СПОМЕНИКЕ

Злот: „место злочина”…

5 -ТИМОЧКИ БОРАЦ - 20. јул 2010.

о Томе како је српска ко њица под генера-ловом командом чинила праву пометњу

међу Турцима, Бугарима, Аустри јанцима, и Немцима - на Куманову, Битољу, Брегални-ци, Церу, Колубари, Кајмакчалану писала је својевремено „Политика“... с поштовањем су о његовом јунаштву и вештим тактичким по-тезима писали наши генерали Пера Бојовић и милан Ђ. Недић, као и стари војсковођа и индустријалац Ђорђе Вајферт, али и генерал поражене немачке војске Фон Болк, францу-ски генерал Фаре и други. Такође, сећањима генерала Николе Цоловића, поводом десе-те годишњице пада Солуна, „Политика“ је, у бројевима од 4. и 11. новембра 1927. године, посветила целу прву страну. А на готово исто толиком простору „Политика“ 14. децембра 1939. године пише: „Јуче изјутра преминуо је још један од ветерана српске војске, Нико-ла Ц. Цоловић, коњички бригадни генерал у пензији, један од елитних официра...“

После другог светског рата прослављени генерал ушао је у потпуну анонимност, али је, срећом, сам оставио белег о свом војевању. У историјском архиву у Зајечару од пре пет го-дина налази се хиљаду страница на писаћој машини и у два тома, његових сећања под на-зивом „Са бојних поља“. У Зајечар је те па-пире донео један од његових потомака и – тек тада је почело интересовање за потпуно заборављеног ђенерала. Баш као што су пот-пуно били заборављени и Зајечарци Никола Пашић, Светозар марковић, Сима лозанић, Адам Богосављевић...

Заклетва у Вајфертовој кућиВидљиво је из тих папира и бројних дру-

гих сведочанстава да је у балканске ратове 1912. године Никола Цоловић кренуо у чи-ну мајора као командант дунавског коњичког пука. Пред полазак на ратиште у дому позна-тог индустријалца и старог војсковође Ђорђа Вајферта (заслужног и за отварање Бор-ског рудника), гру-па официра на челу са Цоловићем заклела се над заставом да ће за 20 дана ући у „душа-ново Скопље“ и јавити се телеграмом старом Вајферту.

Цоловић се, међутим, јавио Вајферту из Солуна. Његови коњаници би-ли су брзи и јуначнији него што је ико мо-гао предвидети. Код Куманова су зароби-ли цео артиљеријски

пук Битољске дивизије са 24 топа, затим су заузели дојран и Ђевђелију, где је његов пук заробио 1900 турских војника, па је самоиницијативно, без икаквих наређења Врховне команде, избио до Солуна 9. новем-бра 1912. Преплашени Турци напуштају град. грци му приређују срдачан пријем. Ту се тада отвара раније затворен српски конзулат и над мирослављевим јеванђељем записује ула-зак српске војске у Солун. Помињани Ђорђе Вајферт добија од Цоловића телеграм којим га поздравља „двадесетог дана из Солуна“. А Вајферт, такође коњаник из ранијих ратова, узвраћа: „Уз вагон који сам вам данас испра-тио, шаљем срдачне поздраве и топле жеље за осведочене јунаке победоносне српске војске, да вас прати увек добра срећа...“

Ређају се затим бојишта и победе. Застава дунавског коњичког пука увек је испред оста-лих храбрих српских јунака. Целу 1913. годи-ну Цоловић проводи са својим пуком ратујући против Бугара на подручју македоније, па за-тим гуши побуну Арнаута у околини дебра и гостивара. Стиже августа 1914. године и на Цер, где је, после исказаног јунаштва и мудрог командовања, постављен за команданта Прве коњичке бригаде. У подножју те легендарне планине, он је пре тога, самоиницијативно,

потпуно разбио аустријску Прву бригаду чу-вене 21. ландверске дивизије и гонио је све до Прњавора на дрини. А у повратку ка Це-ру вештим маневрима избегао је све замке у непријатељској позадини, прошавши ноћу, на велико чуђење, кроз пун липолист пренера-жених Шваба. Нису стигли ни метак да опа-ле! одмах затим у боју на Колубари напра-вио је још већи подвиг: Вештим маневри-ма довео је целу своју коњичку бригаду иза леђа непријатељу на мислођинском вису. изненађени и обезглављени, Аустријанци су се дали у панично повлачење све до Београ-да и Саве.

Окићен ордењем…и у повлачењу преко Алба није, и у пробоју

Солунског фрон та, и у гоњењу разбијених Бу-гара и Аустријанаца. Цоловићеви коњаници су увек испред свих и где је најтеже. У уџбенике ратовања ушао је и Цоловићев маневар код Алексинца у октобру 1918. године. Тада се, када се томе ама баш нико није надао, нашао иза леђа утврђене 11. немачке армије којом је командовао генерал Фон галвиц. Непријатељ је морао у повлачење, а Цоловићева бригада наставила је, попут вихора, преко дунава и заузела Темишвар и Арад.

Ту је био и крај војевања за генерала Цоло-вића. Био је већ окићен двема Карађорђевим звездама с мачевима, затим са два Бела орла, две медаље за храброст и многобројним дру-гим домаћим и страним одликовањима. дола-зи мир, а он се у њему не сналази. о томе „По-литика“ 1927. године пише:

- У доба када се од најситнијих интрига прави и најнижа лична трговина и највиша државна политика, генерал Цоловић није ви-ше потребан. Није потребан исто онако као што није потребан ни Живко Павловић, ни Јоксим гајић и многи други најбољи војници наши, стварна узданица наша. и њима су ма-

ле пакости силом на-вукле капут, као и не-кад војводи Путни-ку и војводи мишићу. Ситне пакости ски-нуле су им унифор-му, али им нису могле скинути славу којом их је историја овен-чала...

генерал Цоловић живео је као пензионер у Зајечару све до 1931. године, када прелази у Београд и живи у њему све до смрти – записао је 1993. „По-литикин“ новинар Стојан Тодоровић.

povratak \enerala nikole colovi]a

ЈуНАК КАЈМАКчАлАНА, ЂЕНЕРАл С ТИМОКА

Спомен костурница на Кајмакчалану

6 -ТИМОЧКИ БОРАЦ -20. јул 2010.

Иако без осмишљенијег културно-забавног програма, традиционални збор народа и сећања на народноосло-

бодилачки рат, уз спортска такмичења и вишебој, одржана је још једна традиционална манифестација „Преводски по-ток“. Делегације општине Бор, СУБНоР-а Бора и Зајечара, удружења грађана и вишепатриотских организација поло-жили су венце на споменик изгинулим партизанима 1943. године.

о ослободилачким традицијама српских народа говорио је потпредседник СУБНоР-а Бор, Брана Филиповић.

За лепотицу „Преводског потока“ изабрана је Јелена Здравковић из Бора.

Дружење је настављено са учесницима културног про-грама и гостима из Бора и Зајечара. Најлепши утисак оста-вила су културно-уметничка друштва „Ром“ и „Ново Селиш-те“ из Бора и фолклорна група домаћина Доње Беле Реке.

ПРЕВОДСКИ ПОТОК ОДРЖАО ТРАДИцИјУ

Одушевили: КУД „Ново Селиште”…Снимио: Д. Попаз

Лепотице Преводског потока…

7 -ТИМОЧКИ БОРАЦ - 20. јул 2010.

ГРаДСкИ одбор Савеза потомака ратни-ка у Пожаревцу, од оснивања, имао је

неколико значајних издавачких подухва-

та. Циљ је био да се од заборава сачувају сећања на историјске догађаје и страдање српског народа у Првом светском рату. Један од најзначајнијих поду-хвата било је реиздање књиге

„арадска тврђава – аустроугар-ски логор за истребљење Срба 1914 – 1918 “. ова књига у којој су, захваљујући српским и румун-ским историчарима, осветљени трагични догађаји у арадском логору, по први пут је штампа-на у Србији. Прво издање, од пре више од једне деценије, објављено је само у Румунији и није било доступно читаоцима у нашој земљи.

У току је припрема још једног реиздања, сведочења о арадском логору. она ће, у сарадњи са Савезом Срба у Румунији, бити објављена у књизи “ арад у сећању “. По први пут на једном месту наћи ће се и сви споме-ници и спомен обележја пожаревачког краја од Балканских ратова до НаТо агресије 1999. године. аутор књиге “ Споменици и спомен

обележја пожаревачког краја“ је Војислав Пајић, а издавач Градски одбор Савеза пото-мака ратника у Пожаревцу.

Примерак книге о арадској тврђави уручен је на недавној годишњој Скупштини Савеза потомака старих српских ратника у Пожаревцу и представницима сродне Под-ружнице у Бору. У посвети пише: „С љубав­љу према нашим прецима. Да се не забора­ве...“

АРАДСКА ТВРђАВА, ЛОГОР ЗА ИСТРЕБЉЕЊЕ СРБА

Пожаревац, издање 2007, аутори Божидар Панић, Милош Кристев, Сима Жарков, Андреј Качора

8 -ТИМОЧКИ БОРАЦ -20. јул 2010.

ФАШИЗАМ јЕ НАјВЕЋА ТРАГЕДИјА

ЧОВЕЧАНСТВАУ Бору и Злоту обележена 65. годишњица од победе над фашизмом у Србији и свету

У СПомеН – парку у Злоту, 9. маја, обележено је 65 година од победе над

фашизмом. Најпре су представници оп-штине, борачких организација и Војске Србије положили венце на споменик жртвама фашизма у центру Бора, а потом су у Злоту, на лепо уприличеној свеча-ности, говорили председник СУБНоР-а Бор, момчило Радисављевић, члан При-нудне управе у општини Бор, драган Жикић и Сергеј Соколкин, представник амбасаде Руске Федерације у Београ-ду. они су једнодушно закључили да је фашизам највећа трагедија човечанства. У културном програму учествовали су хор Центра за културу, ученица борске гимназије милица Јанкуцић, рецитато-ри и фолклорна група ђака школе „Пе-тар Радовановић“ из Злота.

На СедНиЦи окружног одбора СУБНоР-а Бор,

одржаној недавно у Неготи-ну, председавајући, председник одбо ра, Љубомир марић, наја-вио је пререгистрацију и орга-низационе промене до краја ове године. Једно душно је усвојен предложени План активно-сти у 2010. години. На првом месту је неговање слободар-ских традиција нашег народа и очување патриотских и осталих

прогресивних идеја, обележавање најважнијих датума из времена ослободилачких ратова, сарадња са сродним организацијама и удружењима, побољшање инфор-мативне делатности и посебно

– подмлађивање чланства. лист „Тимочки борац“ од сада ће би-ти гласило свих општин ских бо-рачких организација које ће се бринути о његовој садржини и дистрибуцији.

ПОДМЛАђИВАЊЕ СУБНОР-а

као ретко где, или нигде у нас, па и свету, у селу алдинац на

Старој планини ( село је попзнато по томе што је остало са само три становника) постоји споменик,

крајпуташ, подигнут 1992. године погину-лим ратницима од 1912. до 1945. У загра-ди је написана бројка 93, што значи да их је толикио пало за отаџбину. Имена нема, ма-да је, превасходно из пијетета, обичај, у го-тово свим местима у Србији, да се напишу и имена палих. У питању је, верује се, не-маштина, јер споменик је премали да би се на њему уписали сви изгинули.

N.D.M.

АЛДИНАц:

СПОМЕНИК БЕЗИМЕНИМ

Промене: Љубомир Марић (десно)

Злот: и почаст и звуци…

9 -ТИМОЧКИ БОРАЦ - 20. јул 2010.

ПРе 69 година, 30. јуна, у виноградарској кућици Радо-

мира Васиљевића на Белом брегу изнад Зајечара, одржан је саста-нак окружног комитета КПЈ на коме је одлучено да се најхитније крене у оружану борбу против фашистичких окупатора. одлу-чено је да се у Тимочкој крајини оснују три партизнаска одреда: Бољевачки, Тимочко-Заглавски и Крајински. За политичке се-кретаре у одредима именова-ни су Боби Радосављевић, Љуба Нешић и димитрије Тодоровић. Већ у јулу и августу одреди су организовали прве оружане акције. Током четири године на-родноослободилачког рата ови одреди су нанели огромну ште-ту непријатељу. од 33.000 учес-ника рата у борбама је страдало 4.248 бораца - рекао је драгољуб Николић, члан Републичког од-бора СУБНоР-а на данашењем, 16. скупу бораца, потомака ста-рих ратника, омладине и грађана на Белом брегу. овом приликом мирјани Петковић из Зајечара уручен је завет Савеза Удружења потомака ратника 1912-1920.

Крај спомен плоче на исто-ријској виноградарској кућици венце и цвеће положиле су делегације града Зајечара, окруж-них одбора СУБНоР-а Бора и Зајечара и општинских борачких организација Неготина, Бољевца, Бора, Зајечара, Сокобање, Кња-жевца и Пирота. Пригодан кул-турно-уметнички програм при-ре дио је КУд зајечарске месне за је дни це Котлујевац.

БЕЛИ БРЕГ: У НОР-У ПОГИНУЛО 4.248 ТИМОЧАНА

10 -ТИМОЧКИ БОРАЦ -20. јул 2010.

­Не волим кад дођу полити­чари и обећавају. Народу треба лепо рећи шта је урађено и да се после поносимо тиме. У моје време за Бор се интересовала и савезна и републичка држа­ва. Најважније људе у тадашњој земљи занимало је како тече производња, како се послује у Бору, како се развија Институт за бакар. Добијали смо 150.000 тона бакра годишње, што је данас са­мо сан. Сваки “Заставин” аутомо­бил, примерице, имао је 17 ки­лограма бакра, тек бела техника, да не спомињем прерађиваче у Севојну, Јагодини, Зајечару, Но­вом Саду и Суботици.­ прича Бо­жин Јовановић, легенда Тимоч­ке Крајине, човек који је 15 годи­на био на челу бакарног гиган­та и који, и данас, у 91. години живота помаже и саветује сва­ког ко му се обрати. Тог јулског преподнева ведри и расположе­ни Божин, за многе Бошко, при­мио је у госте директорку бор­ске Филијале ПИО Србије, Вери­цу Чарапић.

­Некада се живело за остваривање производног пла­на. Сваке година била је боља. Делио се регрес, добра плата, расле зараде. Најгоре је кад се не види перспектива – наглаша­ва Јовановић придодајући да је добро што се Ивица Дачић труди да модернизује СПС. Јер, човек мора да буде у центру пажње. Свако мора да има новца за основне потребе. То су, наставља Јовановић, најбоље уредили у нордијским земљама. Од њих

можемо много тога да научимо.­Убеђен сам да актуелна Вла­

да неће мењати позитивни курс према Бору, али и Књажевцу, Бољевцу. Ни следећа власт не верујем да ће се другачије по­нашати. Наш циљ, рецимо у Бо­ру је јасан – хоћемо годишњу производњу од 75.000 тона ба­кра и 15 до 18.000 запослених у РТБ. Ко би на то могао да ста­ви примедбу?—подсећа наш сабеседник наглашавајући да је недавно писао председнику Тадићу и замолио га да се држа­ва више побрине за очување ма­теринства и одгајање деце.

­ Јесу ли потомци старих ратника нешто више учинили у неговању традиција последњих месеци ­ пита строго, а одго­вор је да се све чини, колико се у јавности чује, да се уреде спо­меници и спомен­обележје, да не буду запуштени спомен про­стори. ­ Онда, Божин придодаје: ­ Успомене на родољубе не смеју да се забораве, споменици морају да се одржавају и да се вредне годишњице обележавају. Помоћи ћемо и ми најстарији, и свако ко цени најсветлију историју свог народа. Моја генерација чврсто чува успоме­не на славне претке. Видећемо се на Караџину...

Питамо старину, „усидрени” у хладу липе крај његове кућице у Злоту, како су то послератне генерација, из рата и пепела, по­дигле привреду и од опустоше­не земље, изградиле многе ка­питалне објекте и унапредиле

живот, а он, кроз благи смешак, кратко, пријатељски, прозбори:

Градили смо отаџбину, и наш Бор и Тимочку Крајину, срцем. То нам данас недостаје…

B.F.

ГРАДИЛИ СМО И ЧУВАЛИ УСПОМЕНЕ НА СЛАВНЕ ПРЕТКЕ

ДЕДА ИЗ БРЕГАЛНИЧКЕ БИТКЕМој деда Никола, на данашњи дан ( 8.јули)

погинуо је у Брегалничкој бици. Сахрањен је изнад куманова. Моје супруге Славке стриц је оставио кости у Грчкој, постоји крст са његовим именом на гробљу Зејтинлик. Заветовали смо да ћемо, иако у поодмаклим годинама, отићи да их обиђемо, да видимо где почивају. То нам је животна жеља- прича Божин, очевидно потресен, скидајући зној са ужареног чела.

Божин Јовановић, градитељска и људска легенда Бора, Књажевца, Тимочке крајине и Србије, и најстарији члан Савеза Удружења потомака ратника Србије 1912-1920.

прича о прошлим и садашњим временима, о нама какви јесмо и где нам је место

У СПОМЕН РУЖУ

ДАРИВАО...Божину Јовановићу,

Злот, тилва, 4. Јули 2010.

Родио се зором у Кориту,У колевци Немањићког српства,Пешачио 90 лета стазом Старом и новом,Калио се здравом капљом отачества,Узгајао класје под бакарним сводом... ......................................На Тилви прескочио степенике ласно,У спомен ружу јарку даривао,Петокрило на знамења слеће часно,Образ и потку марами црвеној целивао... ......................................Чекић и наковањ срп су створили,Звезду је сјајем небо изродило,Из појата јунаци изронили,За три боје од колевке се борило... ......................................И док снага из темена бије,А срце ударниково иште градилиште,У рукама Ајдук Вељковим доброта се крије,Караџин и Ваља рнж једно су СВЕТИЛИШТЕ!

Брана Филиповић

11 -ТИМОЧКИ БОРАЦ - 20. јул 2010.

НиКАдА нећемо заборави-ти изгинуле за слободу на-

шег народа. Тај усклик и пркос озна чавамо данас на дан бор-ца, истина скромно, примерено тренутку времена у којем живи-мо, али и вером у боље сутра и бе рићетнију Србију и Тимочку Крајину. Полажемо венце и све-же цвеће на споменике и спомен-обе лежја на свим местима где год је неугаслог сећања на слободаре и јунаке. Таквих места у општи-

нама Тимочке Крајине, и у Бору и Бољевцу је на претек, свуда где се борило против фашизма у дру-гом светском рату. овим речима момчила Радисављевића, пред-седника СУБНоР-а Бор, на све-чаној академији, уочи празника, започете су јулске слободарске свечаности. Сутрадан ујутру, 4. јула, положени су венци на спо-менике у центру Бора и Злота, а потом у Бољевцу на више ме-ста. иако спаран, летњи дан, није

сметало десетинама бораца и по-томака свих ратова да изађу на споменик на Тилва њагри, неда-леко од некадашње основне шко-ле у Злоту, и поклоне се сени ма сед мо рице изгинулих партизана у борбама са окупатором септем-бра 1941. говорио је Брана Фили-по вић, потпредседник општин-ског одбора СУБНоР-а Бор. По-сле су сви заједно, са мештанима Злота и 91 - годишњим Божи ном Јовановићем и његовим сабор-

цем и вршањаком Јанком Урсу-љановићем у Брестовачкој бањи уприличили још једно незаборав-но дружење.

У Неготину су, 4. јула, полеже-ни венци на Спомен-костурницу у Новом гробљу, као и на спо-мен-бисте народних хероја Стан-ка Пауновића, Бранка Перића, Вере Радосављевић и Љубе Не-ши ћа. говорио је Љубомир ма-рић, председник СУБНоР-а Не-готин.

ДАН БОРцА, ДАН ОТАЏБИНЕ

Бор, центар града…

Злот, Спомен-парк… Бољевац, центар града…

Злот, Тилва…

Бољевац, пред бистом хероја…

Чед

омир

Ада

мов

ић -

Пеш

адиј

а

Свечано у Бору, Зајечару, Бољевцу и Неготину…

12 -ТИМОЧКИ БОРАЦ -20. јул 2010.

ТРаДИЦИоНалНо, како и доликује, и овог 7. јула, на

Ваља рнжу, обележен је Дан устанка народа Србије и посеб-но бољевачког и борског краја. Венце на споменик ослободи-оцима положиле су делегације општина Бор и Бољевац, борач-ких организација Бора, Бољевца, Зајечара, Војска Србије, патри-отских политичких и осталих организација и појединаца. У културно-уметничком програ-му учествовале су фолклорне групе и инструменталисти из Бољевца, који је био и главни домаћин целе манифестације. о слободцарским традицијама срспког народа и улози Тимо-чана у ослободилачким ратови-ма говорио је Горан адамовић, председник Со Бољевац.

Више стотина присутних ми-нутом ћутања одало је пошту недавно преминулом првобор-цу овог краја Миодрагу Цолићу.

Дружење је настављено уз војнички пасуљ и евоцирање успомена и казивања из времена када се стварала слобода и градила земља.

ОВДЕ СЕ РАђАЛА СЛОБОДА

vaqa rn@, 2010.