Timur Esej Sistemi

8/18/2019 Timur Esej Sistemi

http://slidepdf.com/reader/full/timur-esej-sistemi 1/24

SVEUČILIŠTE/UNIVERZITET „VITEZ“ VITEZ

FAKULTET POSLOVNE INFORMATIKE

STUDIJ I CIKLUSA; GODINA STUDIJA: I CIKLUS; I GODINA

SMJER: POSLOVNA INFORMATIKE

Kako kompanije u BiH gledaju na elektronsku trgovinu(uzeti primjer kompanije po želji)

STUDIJ SLUČAJA

VITEZ, Decem!"#$%&'#()*+e



SVEUČILIŠTE/ UNIVERZITET/ „ VITEZ „ VITEZU

FAKULTET POSLOVNE INFORMATIKE U TRAVNIKU

TRAVNIK

Kako kompa!"# $ %!& '(#)a"$ a #(#k*+o,k$ *+'o-!$

.$#*! p+!m"#+ kompa!"# po 0#("!1

ESEJ

IZJAVA: J! T+m-" A.+m)+0 .1-*e1 Se-2+3+41!/U+e"5+1e1! 6V+1e56 V+1e5,

I*e7. ")8: 2344564/DPI )*())") + -5 m)"!3- + !7!*em.7- )*())").1

+58!38-8em *! .!m )!8 "!* +5"!*+) 9)19-) .!m).1!3) -5 7)"+41e8e c+1+"!e

3+1e"!1-"e + 9)m)0 9")e.)"! )*).) !.+.1e1!#

"e*me1: O,o-# *#o+!"# ,!,*#ma ! $p+a-("a"a

")e.)": ")# D"# <-") M+7+0

A.+.1e1: ")#D"# I"!=+m O=)>!4

S1-*e1: T!m$+ A,!mo-!7



SADRZAJ

1. Uvod_________________________________________ 2. Definisanje elektronske trgovine ___________________

3. Osnove elektronske trgovine - Standardi _____________ 4. alo!rodaja _________________ ". #ar kod o$na%avanje artikala _______________ &. Radio frekventna identifika'ija R()D*. +ta,!a ar kod etiketa. Numerisanje u okviru EAN.UCC sistema/. odel elektronske trgovine10. Zakj%ak

iteratra !rof.dr. Zoran aroan5 6oslovni infor,a'ioni siste,i5 7ovi Sad 52002 5 enad8,ent infor,a'ioni siste,i )5 egatrend5 20025 #eograd59tt!::;;;.e,!ortal.'o.<:$ines:ekono,ist



U=OD

Zna'ajn log danas sve o%ljivije, !ro'es

gloali$a'ije i,a i ra$voj savre,eni9 sredstava ko,nika'ije5naro%ito elektronski95 koja i$ te,elja ,ijenjaj !ostoje%eodnose i snage na svijetsko, tr8it. =eli%ina ti'aja ra$vojako,nika'ioni9 i infor,ati%ki9 sredstava na svijetsk !rivredse ,o8e nasltiti i !o to,e to $ala$i tradi'ionalno radnointe$ivne dijelatnosti5 tj. dijelatnosti kod koji9 ranije nije ilo!no ,og%nosti $a !ri,jen novi9 te9nologija. >rgovina je

jedna od takvi9 djelatnosti. U savre,eno, !oslovanj dola$i do!relaska i$ ,e9ani'ke elektronsk fa$ !oslovanja5 todovodi i do r8eg !rodiranja te9ni'kog !rogresa trgovin.Dola$i do ra$voja elektronski9 !rodavni'a5 koje i,aj $na'ajni9!rednosti $a krajnje !otroa'e5 ali se javljaj i novi !role,i5ve$ani $a !la'anje i sigrnost transak'ija koje se oavljaj nataj na'in. ) !ored toga5 oi, ,alo!rodajni9 transak'ija koje seoavljaj !reko )nterneta je stalno, !orast5 dok i naoj$e,lji trealo oe$editi odredene !ret!ostavke5 !rije svegave$ane $a elektronski transfer finansijski9 sredstava5 da i seovaj olik ,alo!rodaje ra$vio $na'ajnije, oi,. Ra$vojra'narske te9nologije o,og'io je ato,ati$a'ij !rodaje klasi'ni, ojekti,a ,alo!rodaje5 kao to s !rodavni'e5 saloni5rone k'e i sl.!ri,jeno, elektronskog ,jesta !rodaje?Electronic Point of Sale @ 6OSB ili elektronski9 kasa.Uklj'ivanje, ovi9 te9noloki na!redni9 ,aina infor,a'ioni

http://www.seminarski-diplomski.co.rs/SOCIOLOGIJA/Globalizacija.html

http://www.seminarski-diplomski.co.rs/SOCIOLOGIJA/Globalizacija.html



siste, ,alo!rodajni9 !red$e'a stvoreni s !redslovi $a'entrali$ovano !ravljanje naavko,5 !roi$vodnjo,5 'ena,a5$ali9a,a5 distri'ijo, i !rodajo, roe5 a ti,e i $a efikasnije5

r8e i !rofitailnije !oslovanje klasi'ne ,alo!rodaje. lektronsko !oslovanje je o!ti kon'e!t koji o9vata sveolike !oslovni9 transak'ija ili ra$,ene infor,a'ija koje sei$vode koriCenje, infor,a'ione i ko,nika'ione te9nologije ito i$,eE !red$eCa5

i$,eE !red$eCa i nji9ovi9 k!a'a5 ili

i$,eE !red$eCa i javne ad,inistra'ije.

lektronsko !oslovanje klj%je i elektronsko trgovanjedori,a i slga,a. lektronsko !oslovanje ,o8e se!os,atrati sa vie stanovita. Sa as!ekta ko,nika'ijaelektronsko !oslovanje je elektronska is!orka infor,a'ija5!roi$voda i slga i elektronsko !laCanje koriCenje,

ra%narski9 i drgi9 ko,nika'ijski9 ,re8a. Sa !oslovnogas!ekta to je !ri,ena te9nologije svr9 ato,ati$a'ije!oslovni9 transak'ija i !oslovanja. Sa stanovita slga to jealat koji o,ogCje s,anjenje trokova !oslovanja $istovre,eno !oveCanje kvaliteta i r$ine !r8anja slga.lektronsko !oslovanje i,a korjene seda,deseti, godina,a!rolog vijeka5 nastanko, elektronskog !renosa gotovine ?(>5

le'troni' (nd >ransferB koji se odvija i$,eE anaka !te,sigrni9 !rivatni9 ,re8a. Osa,deseti9 godina ra$vijena s dvanova olika elektronskog !oslovanja

- elektronska ra$,ena !odataka ?le'troni' Data )nter'9ange -D)B i

- elektronska !ota.



2.Definisanje elektronske trgovine

6o !itanj definisanja elektronske trgovine se danas i$nose,nogorojna ,iljenja5 a 'ak se i ,nogi eks!erti ,edsonone sla8 oko ta'nog $na%enja ovog !oj,a. 6o najjednostavnijoj

defini'iji5 elektronska trgovina !redstavlja !ro'es ko,e dva ilivie !red$e'a skla!aj !osao !te, ra'nara ili neke vrste,re8e. Ovako definisani !oja, klj'je- transakcije medu preduzecima (elektronsku velikoprodaju),

- elektronsku maloprodaju i

- digitalizaciju finansijskih tokova.

Ovoj defini'iji i se ,ogle dodati i drge aktivnosti koje$aokr8j !oslovni 'ikls5 kao to s na !ri,er !ostavljanjerekla,a5 i$davanje ra'na i oe$jeEivanje !odrke k!'i,a.lektronska ,alo!rodaja kao dio5 ili 8i !oja, od elektronsketrgovine5 se odnosi na !rodaj doara5 slga i infor,a'ija!te, )nterneta. S,atra se da je ovakav na'in !oslovanja!o'eo da se ra$vija sredino, devedeseti9 godina dvadesetogvijeka5 i da s glavn $aslg $a njegov ra$voj i,ale fir,e kojese to vre,e nis ?a neke se jo vijek ne aveB aviletradi'ionalno, ,alo!rodajo,5 ve' s 8eljele da 'jelok!nosvoje !oslovanje oavljaj !reko )nterneta5 fir,e !o!t

A,a$on.'o, i FD7o;. lektronska trgovina je !o'ela da sera$vija seda,deseti9 godina dvadesetog vijeka5 kada s velikekor!ora'ije !o'ele da ra$vijaj !rivatne ,re8e kako io,og'ile i svoji, !oslovni, !artneri,a i doavlja'i,a dakoriste odredene infor,a'ije. >aj !ro'es5 na$van elektronska



ra$,jena !odataka5je oe$jeEivao !renos standarda$ovani9!odataka i$,ed ra$li'iti9 !red$e'a5 tako da je iloo,ogCeno da se ra$,jena !a!irni9 dok,enata i ljdski rad

skoro eli,ini. lektronska ra$,jena !odataka ?D)B je jovjek aktelna5 i i,a veliki ti'aj na s,anjivanje trokova i!oveCanje efikasnosti !oslovanja. S,atra se da je ona ila i jovek je osnova elektronske trgovine.

3.Osnove elektronske trgovine – Standardi

EDI, EDIFACT, EFT

Osnov elektronske trgovine je elektronska ra$,jena !odataka.lektronska ra$,jena !odataka ?D) - le'troni' Data)nter'9angeB !redstavlja standardi$ovani i integrisani siste, $ara$,jen !oslovne dok,enta'ije !te, ra'narski9 siste,a i

,re8a. D) te9nologija se ,o8e !os,atrati sa dva nivoagloalni i interni.

Gloalna ra$,ena fnk'ionie na nivo dr8ava ili aso'ija'ijadr8ava5 a interna na nivo organi$a'ije5 odnosno aso'ija'ijaorgani$a'ija. Hlj'ni seg,ent fnk'ionisanja elektronsketrgovine jes standardi !ri9va'eni $a ,edsone ko,nika'ije.>o je D)(AF>5 koji je jo 1/&.godine !ri9va'en kao,eEnarodni D) standard. Danas !ostoji I)nteragen'ijskis!ora$, o koo!era'iji olasti D)I i$,ed )SO5 )F5ednarodne teleko,nika'ione nije ?)>UB i U7:F.S!ora$, !redvida da sve navedene organi$a'ije saraEj ra$voj svi9 as!ekata D) te9nologije !re,a o!en D)1!rin'i!.



lektronski !renos vrednosti od k!'a do !rodav'a!osredstvo, finansijske instit'ije na$iva se elektronski transfer sredstava ?(> - le'troni' (nd >ransferB. lektronski transfer

sredstava i,a viestrke koristi $a fir,e koje ga !raktikj- uštede na administrativnim troškovima i troškovima

fakturisanja

- smanjuje rad potrean za prikupljanje naplata i troškove

oaveštavanja du!nika

- eliminiše troškove poštarine i neisporucenih pošiljki (racuna)

- eliminiše troškove kupaca prilikom prosledivanja cekova,

poštarinu i ostale troškove- unapreduje odnose sa kupcima, omogucavajuci im udonost i

jednostavnost transakcija (ne moraju da pišu cekove i slicno)

- oezeduje priliv sredstava na dan naplate, ez kašnjenja i

odlaganja u naplati

- omogucava vecu satisfakciju kupaca

- oezeduje imid! moderne i inovativne kompanije

U naoj $e,lji $vani'no telo koje radi na irenj i !ro,ovisanjelektronske trgovine je UD) aso'ija'ija5 osnovana 1//3.godine 'ilj !odsti'anja i koordiniranja aktivnosti svoji9%lani'a i drgi9 sjekata $ainteresovani9 $a ra$voj5 voEenje i!ri,jen elektronske ra$,jene !odataka na a$i svojeni9,eEnarodni9 standarda kod nas5 radi !osti$anja efikasnijeg!oslovanja 'lani'a i skladivanja sa Ustavo, i $akono,.

1 O!en D) ide dalje od standardi$a'ije !orka i nastoji dadefinie !ravila i standarde koji oradj ko,!letn!role,atik o to,e kako se elektronske ve$e s!ostavljaj ikako fnk'ioni.



4.alo!rodaja

alo!rodaja klj'je sve aktivnosti !rodaje roe i slgadirektno krajnji, !otroa'i,a $a nji9ove !otree. alo!rodaja!redstavlja !oslednji korak lan' distri'ije. U!ravljanje

,alo!rodajno, ,re8o, !redstavlja jedan od !redslova $as!eno fnk'ionisanje kanala ,arketinga.)ako se ,alo!rodajni sektor de'entrali$ovao5 'entar je ostaonajvredniji gradski !rostor. Zog visoki9 renti !rodavni'e roeni8eg kvaliteta !ri,orane s da na!ste 'entar grada i nanji9ovo ,jesto dola$i !oslovni !rostor i s!e'ijali$ovane!rodavi'e. 7a djel je !ro'es drtvene i !rostorne

!reras!odele5 'entar koji je tradi'ionalno ,jesto $asvakodnevn k!ovin5 odjedno, je !ostao ,jesto $avisokos!e'ijali$ovane slge. >akva !ro,jena je negativnoti'ala na stanovnike gradskog 'entra i na do,a'instva saniski, !ri9odi,a. Dola$ak ,ltina'ionalni9 ,alo!rodajni9ojekata !oja'ao je ovaj trend. 6ove'ane s 'jene i !ro,enjen

je drtveni !olo8aj !otroa'a koji k!j 'entr @ !otroa'i

sa vii, do9otko, i tristi $a,jenili s lokalnostanovnitvo.Ra$voj veliki9 trgova'ki9 'entara ,o8e radikalnoda !ro,eni !otroa'ke navike veo,a kratko, vre,en.Stavovi stanovnika o novo, ra$voj grada $avise od nji9ovogora$ovanja i starosti. Stariji i !en$ioneri s ,anje !rivr8eninovo, ra$voj. Ki!er,arketi koje ljdi najvie !osjeCj s li8i'entr5 sa dori, saoraCajni, ve$a,a5 !rivatni, i javni,.

7ji9ovoj !o!larnosti do!rineo je !li'itet koji je !ratio nji9ov



i$gradnj. Ki!er,arkete van grada vie !oseCj ,oilnijedrtvene gr!e5 !ri!adni'i srednjeg i vieg sloja5 koji jedno,nedeljno id k!ovin koli,a. Stariji i drtvene gr!e sa

ni8i, do9otko, ne !odr8avaj nove !ogodnosti. Oni i,ajkriti'ke stavove !re,a !ove'ano, i$or roe5 novi,slga,a i estetski, vrednosti,a novog ra$voja. =eliki roj nji98ali se na !ove'an saora'aj grad. Deo stanovnitva sani8i, !ri9odi,a $adr8ao je stare navike k!ovini5 i rjetko!osije'je nove s9o!!ing ojekte5 i ne koristi !rednosti velikogi$ora roa. jdi koji 8ive na !eriferiji i ,oraj da !tj do

s!er,arketa $avise od ,ali9 !rodavni'a5 'ija je d'nostnei$vesna so'avanj sa veliko, konkren'ijo,. Zasiro,anije stanovnike glavno ,esto k!ovine je !ija'a. Fentar

je glavna destina'ija javnog saora'aja5 od kojeg $avisi ,anje,oilno stanovnitvo. 6ostso'ijalisti'ko drtvo strogo jediferen'irano !ogled !rist!a !rodajni, ojekti,a i drgi,novi, !ogodnosti,a k!ovine ?k'na dostava5 ra$ni servisiB5 i

!ogled !otroa'ki9 navika. 6ove'an !rostorndiferen'ija'ij lokalna i 'entralna vlast ne !okavaj dala8e5 do!taj lieraln ekono,sk !olitik i ni$ak !rioritetdaj so'ijalnoj !oliti'i.



".#ar kod o$na%avanje artikala

Usljed sve ve%e i ra$novrsnije !onde artikala i !roi$voda nasvjetsko, tr8it javila se sve ve'a !otrea da se artikli o$na'ekako i se lake !re!o$nali. U sa,o, !o'etk5 artikli,a s

davani o!ti na$ivi ali se javila !otrea da se !otroa'i,a5 ali i!rodav'i,a st!i vie infor,a'ija o artikl. lektroni$a'ija!oslovanja na,etnla je !otre da se roa o$na'ava isi,ilo,a koji s !re!o$natljivi ,aina,a. #ar kodiranje je

jedan od na'ina !rika$ivanja !odataka koji se ,og ato,atskio'itavati. >o je na'in da se r$o5 ta'no5 jeftinije i efikasnijeo9vate !oda'i i !renes do ra'nara.

#ar kod o$na'avanje !oniklo je A,eri'i sredino, *0-ti9godina i$ !reke !otree standardi$a'ije oiljele8avanja artikala is,anjenja trokova trgovinskog !ro,eta. U vro!i je ovanovotarija vedena sa $akanjenje,5 a oilje8avanje jei,!le,entirala eEnarodna aso'ija'ija $a n,eri%koo$na%avanje artikala ?)A7A - )nternational Arti'le 7,ering

Asso'iationB.

),!le,enta'ija je i$vrena na a$i a,eri'kog U6F-Astandarda5 na osnov koga je ?!roirenje,B svojen irokoras!rostranjeni A7-13 standard $a oilje8avanje artikala. Ovo!roirenje je sledilo $og toga to U6F-A standard i nijedi$ajniran $a interna'ionaln !otre. 6oto A7-13!redstavlja nadgradnj U6F-A stadarda5 ilo koji softver ili9ardver koji je s!osoan da I'itaI A7-13 si,ole5 i'e

s!osoan da o'itava U6F-A si,ole. ) sa,i a,erikan'i s

http://www.seminarski-diplomski.co.rs/INFORMACIONI%20SISTEMI/BarKod.html

http://www.seminarski-diplomski.co.rs/INFORMACIONI%20SISTEMI/BarKod.html



!ri,orani da !ri9vate A7 o$na'avanje5 tako s sada !ro'es !relaska na novi U6F-13 standard.

Str&kt&ra EA'()3 o$na%avanja je sljede%a*

" oznaka zemlje porjekla # jedinstveni roj koji oznacava zemlju

porjekla proizvoda.

" oznaka proizvo$a%a # jedinstvena oznaka proizvodaca artikla

koju svakom privrednom sujektu dodeljuje nacionalnaustanova ovlašcena za upravljanje oznacavanjem. &od nas je

to, koliko mi je je poznato, Savezni zavod za standardizaciju.

'va oznaka je varijailne du!ine, ali je uglavnom -ocifrena.

" oznaka proizvoda # jedinstven oznaka artikla koju formira sam

proizvodac za svaki svoj proizvod. 'vu oznaku proizvoda

sloodno formira sam proizvo$a% ez potree za

kosultovanjem ilo koje ustanove.

" kontrolna cifra # da i se izjegla pogrešna o%itavanja šifre

artikla, dodata je kontrolna cifra koja provjerava da li je ostatak

E* šifre korektan.

+ored EA'()3 o$na%avanja5 !raksi se ,o8e sresti i A7-siste, o$naka koji je ko,!atiilan sa A7-135 a na,enjen je$a o$na%avanje artikala ,ali9 di,en$ija. U !raksi sa, sessreo sa !ar artikala A7- i to s glavno, ile 8vaka%eg,e ili ,ale %okoladi'e. 6riliko, nosa artikala o$na%eni9arkodo, toko, fiskali$a'ije5 ssreli s,o se sa dosta



!role,a5 glavno, $og nedoslednosti sa,i9 !roi$voEa%a. >i!role, se ,og svesti na sljede%e

" arkod simol isti za više razlicitih proizvoda. + ovo je moguce,

ar kod nas. Proizvodac alkoholnih pica Suza oilje!io je

istom oznakom desetak svojih proizvoda vo%nih rakija, koji se

po svojoj prirodi (i cijenama) drasti%no razlikuju

" loša štampa arkod simola,

" pozadinska oja arkoda previše tamna ili previšereflektuju%a,

" arkod oznaka na flašama u vodoravnom polo!aju, što zog

zaoljenosti amala!e ote!ava ocitavanje

" arkod oznaka na pozicionirana na dijelu amala!e koji je

deformisan u procesu proizvodnje

" arkod oznaka na pozicionirana na poziciji koja se nalazi

zapakovan unutar unutrašnjosti spoljnjeg djela amala!e.

arkod predstavlja druga%iji na%in kodiranja rojeva i slova

koristeci kominaciju tankih linija razlicitih širina i razmakaizmedu njih. 'vo je samo druga%iji nacin za unošenje podataka

u kompjuter. arkod ne sadr!i opisne podatke. 'n je referentni

roj koji kompjuter koristi da i našao njemu dodeljeni zapis koji

sadr!i opisne podatke i ostale va!ne informacije. *a primer,

arkod koji se nalazi na sodi ne mo!e sadr!ati ime proizvoda,

tip sode, ili cijenu, umjesto toga on sadr!i dvanaestocifreni roj

proizvoda. &ada kasir taj arkod skenira, on se prenosi u



kompjuter koji zatim pronalazi zapis dodeljen tom roju artikla u

azi podataka. Pronadeni zapis sadr!i opis proizvoda, ime

proizvodaca, cijenu, kolicinu, itd. &ompjuter trenutno radi upit

cijene za taj arkod i prikazuje cijenu na kasi. 'n tako$eoduzima kupljenu koli%inu od koli%ine koja se nalazi na

zalihama. itava transakcija je završena trenutno.

/kratko receno, arkod predstavlja identifikacioni roj (+0)

artikla, taj +0 je kodiran u arkodu i taj podatak kompjuter koristi

da pronade specificnu informaciju dodeljenu tom +0-u. 1)

2edan od simola potrošackog društva su i ar-kodovi. +scrtani

na svakom proizvodu masovne potrošnje, oni ga identifikuju po

porjeklu, vrsti, tipu, cijeni i drugim parametrima, što upravljanje

njima cini znatno lakšim. Svako ko je ikada pla%ao rou

kupljenu u supermarketu io je u prilici da cuje 3vesele ipove4

ar-kod citaca, koji prethode cinu naplate. +ako sveprisutni, ar-

kodovi su ipak relativno nova pojava. Patent za ar-kod

registrovan je 561. godine, ali je ilo potreno punih 17 godina

da za njih udu doneti odgovarajuci standardi. &ljucna godina

za njihov definitivni ulazak u domen maloprodaje ila je 5689.

:e godine je najveci lanac prodavnica na svetu, americki ;al-

<art, izneo izricit zahtev doavljacima da svi njihovi proizvodi

moraju na sei nositi ar-kod, a sve u cilju lakšeg odr!avanja

inventara. *epune dve decenije kasnije, izgledi da ;al-<art još

jednom izvrši odlu%uju=i uticaj na uvodenje nove tehnologije su

ogromni. >ije% je o nasljedniku ar-koda, identifikatoru naosnovu radio frekvencije, >?+0 (>adio ?re@uencA

+dentification).



.Radio frekfentna identifikacija – RFID

'vaj olik oilje!avanja predstavlja metodu automatske

identifikacije koja je zasnovana na prijemu udaljenih podataka

pomocu uredaja koji se nazivaju >?+0 etikete ili responderi.

>?+0 etiketa je 3dio4 koji mo!e iti ugraden u proizvod, !ivotinjuili osou radi identifikacije pomocu radio talasa.

'snovni djelovi ovih etiketa su silikonski cip i antena. Sam ovaj

sistem funkcioniše tako što ove etikete emituju signal koji

poseduje jedinstvenu oznaku tog uredaja, a preko antene koja

sadr!i transmiter i dekoder za prijemni signal.

Primena ovog sistema je sve veca u poslovanju. *ajviše i

najcešce se primenjuje u toku transporta roe, u skladištima

roe, na carini ali i na drugim mestima.



7.Štampa ar kod etiketa

ar kod tehnologija vec godinama širom Sijveta donosi ve%u

produktivnost, efikasnost i preciznost. BS 0ata nudi sljede%a

rješenja zasnovana na ar kod tehnologijiC

- 'zna%avanje u proizvodnjiC Prakti%no svi artikli koji se nalazeu maloprodaji oavezno se oilje!avaju svijetski jedinstvenim

ar kodom. <edutim, oznacavanje paletnih i transportnih

pakovanja, donosi znacajne rezultate, jer proizvo$a%ima i

distriuterima omogu%avaju slijedljenje artikala po

serijiDlotuDšar!i, datumu, roku trajanja i to od proizvodnje, pa do

krajnjeg kupca. :akode je mogu%e produ!iti slijedljivost unazad

do poluproizvoda, sirovina, amala!e... 'vakva ozna%avanja, po E*518 standardu i SS kodu (Standard shipping

container code), donose i znacajne uštede kompletnom

logistickom procesu u lancu snadjevanja. 'sim ar kodom

artikli mogu da se oznacavaju i >?+0 oznakama.

- 'znacavanje inventaraC iše o oznacavanju osnovnih

sredstava ili drugog inventara, na straniC Popis osnovnih

sredstava.- 'znacavanje dokumenataC &od štampanja dokumenata kao

što su kartice, ulaznice, racuni, potvrde... uvodenje ar koda

znatno olakšava kasniju identifikaciju. &asnijim skeniranjem ar

koda vrši se veoma efikasna i pouzdana kontrola tih

dokumenata.

- 10 ar kodC 10 ar kod je znatno slo!eniji od klasicnog 50, i

razlikuje se po tome što na mali prostor oznake mo!e da stane



mnogo više informacija. Svi štampaci i moilnih racunari imaju

mogucnost štampe i skeniranja tih ar kodova.

ar kod ozna%avanje predstavlja veliku prednost i olakšanje,

samo je potreno da i proizvo$a%i i trgovci dosljedno sprovedu

propisane zahtjeve standarda, i usaglase sopstvene poslovne

proceses.'rganizacija za numeraciju artikala E* # European

rticle *umering

'rganizacija E* osnovana je 56FF.godine , kao neprofitna

me$unarodna asocijacija sa sijedištem u riselu. ilj oveasocijacije je razvoj seta standarda koji =e omogu%iti efikasan

menad!ment u gloalnim multiindustrijskim lancima

snadjevanja , upotreom jedinstvenog sistema identifikacije

proizvoda, jedinica isporuke, lokacija i usluga. Stvaranjem

standardnog identifikacionog sistema za artikle avile su se

dr!avna agencija / # /niform ode ouncil, za podru%je

S0, i &anade i E* +nternational za Evropu, a sada su seudru!ili i mo!e se govoriti o jedinstvoenom E*./

identifikacionom sistemu.. ilj E* +nternationala je razvoj

gloalnog multisektorskog standarda za identifikaciju proizvoda,

usluga i lokacija zarad oezedjenja zajednickog jezika u

medjunorodnoj trgovini. E* +nternational i / clanice su

proširene asocijacije E* +nternational i cine dore organizacije

za standardizaciju zadu!ene da zajednicki upravljaju E*./ sistemom i procesom upravljanja gloalnim standardima.

(GS<P).

'ni aktivno rade na projektovanju, izradi, razvoju, odr!avanju i

promociji standarda i specifikacija zaC

- identifikaciju (predmeti, usluge, lokacije),

- predstavljanje dodatnih informacija (datumi, mjere, varjante



proizvoda i sli=no),

- ar kod simole.

0a i podr!ali aktivnost razvoja standarda za E*./ sistem

identifikacija oni su kreirali proces upravljanja gloalnim

standardima (GS<P) koji je razvijen da i se odr!avala

riješenja za gloalnu trgovinu, zasnovana na standardima

upotreom tehnologija E*./ sistema. ilj GS<P-a jeste

okupljanje poslovnih korisnika iz cijelog svijeta, iz svih

industrijskih grana, radi razvijanja uniformnog pristupa i

metodologije za upravljanjem gloalnim standardima.

E*./ jeste medjunarodni sistem numerickog oznacavanja

artikala, ljudi, lokacija, dokumenata i drugih predmeta i

simolickog predstavljanja rojeva citljivih covijku u mašinski

%itljive simole # ar kodove. 'snovni princip sistema je

dodeljivanje predmetu jedinstvenog imena na osnovu

jedinstvenih medjunarodnih standarda pomocu kojeg ce se

razluikovati od ilo kog drugog predmeta u okolini. 'vaj sistem

pojednostavljuje i unifikuje šifriranje predmeta za automatsku

identifikaciju i elektronsku oradu. Predmet koji neka

&ompanija oznaci E*./ šifrom mo!e da se identifikuje na

EP'S terminalima ilo gde u svijetu, nakon cega se trenutno

pristupa svim podacima o tom predmetu koji su, kao

neophodni, uneseni u kompjuter. *a taj nacin ovaj sistem

omogucava efikasno i racionalno upravljanje i rukovodjenje radi

ostvarivanja vece efikasnosti i racionalnosti poslovanja. Efekti ikoristi od ovog sistema su višestruki, a izmedju njih to su iC

- povecava se rzina i tacnost u prenosu informacija,

- informacije su a!urne, ta%ne i dostupne u pravo vrijeme,

- olja kontrola toka informacija,

- olja kontrola distriucije roe,

- rza isporuka artikla,

- smanjenje troškova administracije,



- ni!e cijene kroz povecanje efikasnosti,

- povecanje prodaje uz smanjivanje zaliha,

- prevazila!enje izvoznih ariera,

- podrška E0+ sistemu i slicno.

'd ovog sistema i potrošaci, a ne samo proizvodjaci i

distriuteri imaju koristiC

- r!e kupuju,

- doijaju jasan i pregledan racun,

- cijene proizvoda su ni!e,

- povjerenje u ta%nost ra%una je ve%a.

!.Numerisanje u okviru EAN.UCC sistema

'vaj sistem numerisanja ima svoja tri glavna elementa.

:o su gloalni roj, trgovinske jedinice iH i gloalni lokacijiski

roj.Gloalni roj trgovinske jedinice koristi se za jedinstvenu

identifikaciju trgovinskih jedinica širom svijeta. :rgovinska

jedinica je ilo koja jedinica za koju postoji potrea za

koriš%enjem vec definisanih informacija i kojoj se mo!e odrediti

cijena, ili koja mo!e da se naruci ili fakturiše u ilo kojem dijelu,

ilo kojeg lanca snadijevanja.Serijski kod kontejnera za otpremu iH cine roj ili struktura

podataka koji se koriste za jednozna%nu identifikaciju logisti%kih

jedinica, a to je jedinica ilo kojeg sastava sacinjena za

transport ili skladištenje kojom trea upravljati u lancu

snadevanja.

Gloalni lokacijski roj koristi se za identifikaciju kompanije ili

organizacije kao pravne cijeline. &orištenje ovih rojeva je



osnovni preduslov za efikasan E0+.

E*./ rojevi i ar kodovi se koriste za ozna%avanje i

identifikaciju potrošackih jedinica, jedinica isporuke,

transportnih jedinica i lokacije.Potrošacka jedinica jeste jedinica namjenjena za prodaju

krajnjim potrošacima preko maloprodajne mre!e. :o je artikal u

pakovanju namenjen krajnjem potrošacu. Svaka razlicita

potrošacka jedinica mora da ima svoj posean E*./ roj.

Svako standardno i nepromenljivo grupisanje nekoliko

potrošackih jedinica radi olakšanja operacija rukovanja,

skladištenja, špedicije i isporuke naziva se jedinica ispuruke.*ju mogu da cine razliciti olici, kao što suC kartonska kutija,

sanduk, paleta omotana trakom, kontejner i slicno.

*amena E*./ logisti%kih etiketa jeste pru!anje jasne i

sa!ete informacije o jedinici na kojoj je naljepljena. 'na

jedinstveno identifikuje logisticku jedinicu za administrativnu i

logisticku namjenu i omogu%ava identifikaciju artikala u jedinici

ili njen sadr!aj, zajedno sa dodatnim informacijama proizvodjaca i kupca u mašinski citljivoj formi.

Etiketa E*./ sastoji se iz tri dijela. Gornji dio etikete sadr!i

informacije u sloodnom formatu. Srednji dio sadr!i tekstualne

informaciju i covijeku %itljivu informaciju ar koda, a najni!i dio

ukljucuje ar kodove i njihovu pridru!enu interpretaciju.



-.ODE EE/T0O'S/E T01OI'E

Horisni'i )nterneta sve vie i,aj odnos !re,a Le- kaonovo, tr8ino, !rostor. Oni !rije k!ovine istra8j !ond5!rivr8eni s odreEeni, sajtovi,a i ovo, na%in k!ovine5 vode

ra%na o finansija,a5 sve vie koriste servise koji se nde on-line. 6oten'ijalni on-line k!'i ,og da !rovjere 'ijene idost!nost !roi$voda na ra$li%iti, sajtovi,a to je ,nogo lakei jeftinije od oila$aka klasi%ni9 !rodavni'a. 6ostoje i softveri isajtovi koji nde ,ogCnost !retrage velikog roja on-line!rodavni'a $a odreEeni, !roi$vodo, ili slgo, i infor,isanjek!'a o ,est gde se taj !roi$vod ili slga ,og k!iti. Jedna

od ,ogCnosti $a on-line k!ovin s i on-line ak'ije. Miveak'ije !ostoje veC dgo5 ali je nji9ova !rakti%na !ri,jena ilaograni%ena sk!oCo, i tekoCo, dovoEenja !oten'ijalni9k!a'a na ,ijesto k!ovine isto vrije,e. )nternet ndi jednoolje5 jeftinije i efikasnije reenje kro$ on-line ak'ije. Sajtovikao to je ;;;.e#<.'o, na jedno, ,est ok!ljaj k!'e i!rodav'e i$ 'ijelog svijeta. =arija'ije i novine koje donose

ovakvi ak'ioni !ortali s velike i !o!larnost on-line ak'ija jesve veCa. 7a !ri,er ;;;.6ri'eine.'o, daje k!'i,a,ogCnost da !redlo8e !rodav'i,a 'ijen a oni odl%j da lida je !ri9vate ili ne. )li na !ri,er5 na sajt ;;;.ar'ata.'o,'ijene se odreEj !re,a roj ljdi koji 8ele da k!e !roi$vod

@ to je veCi roj k!a'a to s 'ijene ,anje. Hod klasi%ne!rodaje 'ijene se for,iraj !o ,odel Nsingle ,odel !ri'ingN jer

!rodav'i ovi9 !roi$voda i slga ne,aj dovoljno infor,a'ija da



i ,ogli da for,iraj 'ijene od k!'a do k!'a veC je 'ijena ista$a sve k!'e. >a,o gdje !ostoje dodatne infor,a'ije o k!'i,akao kod on-line k!ovine ,ogCe je fino !odeavanje 'ijena

koje donose doit i k!'i,a i !rodav'i,a. U !osljednje vrije,e,noge avio ko,!anije s ra$vile tako$van e-,ail strategij da!rivk i i$nis korisnike koji se odl%j $a !t !ar sati !rijeleta. >ako !oslovni !tni'i ,og da d sigrni da Ce sere$ervisati ,ijesto jedno, kratko, e-,ail !orko,5 a avioko,!anije Ce i,ati ,anje !ra$ni9 sijedita na let. )lstra'ije9tt!::;;;.ea<.'o, 9tt!::;;;.!ri'elane.'o,

9tt!::;;;.,ar'ata.'o, 9tt!::;;;.jat.'o,9tt!::;;;.,ontenegro-airlines.'g.< 9tt!::;;;.adria-air;a<s.'o,

#e$ o$ira gdje se ljdi nala$e 5 )nternet i, !r8a ,ogCnostda $ !ar klikova ,ie, ili k'anje, !o tastatri doE do svi9relevantni9 infor,a'ija o !roi$vodi,a i slga,a5 nji9ovo,kvalitet i ,ogCnosti,a naavke. Holiko se daleko ide ,o8e

se vidjeti i$ !ri,jera k!ovine ato,oila. 7aravno da $a on-line k!ovin ato,oila !ostoje i dalje !re!reke jer svako kok!je 8eli i da i9 !roa to je naravno ne,ogCe !reko)nterneta5 ali i !ri ovoj k!ovini )nternet i,a rastC log.6reko )nterneta k!'i ivaj detaljno oavijeteni o ato,oilkoji 8ele da k!e tako da ato dileri,a ,og da !rist!e nalaki i ,anje stresan na%in. )ako je !ro'enat oni9 koji k!j

ato,oile on-line !rvo, kvartal 1///. godine i$nosio 25*od k!ne k!ovine ato,oila5 !ro'enat ljdi koji k!j je dosada dostigao sto! od &0 . 7akon k!ovine vo$ila k!'ii,aj ,ogCnost da !te, Le-a doij infor,a'ije oservisi,a5 garan'ija,a ili da naE rijeenja $a svoje !role,e.)ltra'ije 9tt!::;;;.,er'edes-en$.'o,9tt!::;;;.renalt.'o, 9tt!::;;;.,;.'o, 6retraga $a

!oslo, i flkta'ije radne snage na svjetsko, nivo s takoEe

http://www.adria-airways.com/






!odstaknte lasko, )nterneta svakodnevni 8ivot. Ho,!anijeiro, svijeta na svoji, Le !re$enta'ija,a ostavljaj oglase ootvaranj novi9 radni9 ,ijesta i nde ,ogCnost on-line

!rijavljivanja.

Osnovne koristi koje se doijaj od jednog #2F sajta s

nard8e sti8 24 sata dnevno %ak i kada svi ko,!anijis!avaj5

!roirje se tr8ite5 lake se navode k!'i da k!j5 vlada !ravilo i,!lsivnek!ovine5

,anje kota !re$entiranje !roi$voda i slga !te, on-linekataloga nego na neki drgi na%in. 6ostavlja se !itanje koji strendovi dalje, ra$voj #2F-aP 6o !itanj osnove koja je$a'rtana i doko te,eljena jo !rije nekoliko godina nita se$na%ajnije neCe !ro,ijeniti. ) dalje Ce svi !okavati da kro$svoje sajtove !rodaj svoj ro. Ono to se ,ijenja je da Ce!rist! sajtovi,a naredni, godina,a iti o,ogCen sve viesa ra$novrsniji9 reEaja 8i%ani9 ili e8i%ni9 ?koji Ce skoro %initi4" od e-'o,,er'e tr8ita - ,oilni telefoni5QB. )de se nagloali$a'ij 'ijele ,re8e tako da sadr8aji sa nje d dost!nisa svakoga ,ijesta i sa to vie ra$li%iti9 reEaja. 6role, kojise sada rijeava je !ro!snost ,re8e i to je danas glavnoograni%enje. Glavna grana koja trea da !odr8i 'ijel stvar steleko,nika'ije.



ZAHJUAH

#e$ o$ira na re'esij ra%narskoj indstriji5 elektronsko!oslovanje i,a eks!onen'ijalni rast.

1"00 ,ilijardi orta e-!oslovanj ?*54 ,ilijardi 200godiniB5

200 ,iliona korisnika )nterneta5

130 ,iliona on-line k!a'a . >o! ,enad8,ent

/0 koristi e-'o,,er'e $a !rodaj i ,arketing5

3 koristi e-'o,,er'e $a naavk5

&4 s,atra e-'o,,er'e $a va8no ko,!etitivno sredstvo odnos na konkren'ij5

44 i,a jasn slik o koriCenj e-'o,,er'e-a .

Ra$voj )nterneta je stvorio slove $a nov !rist! !oslovanj

virtelne organi$a'ije s !ro,ijenile tradi'ionalni radnia,ijent5

elektronska trgovina !ostaje efikasan ,etod reglisanja!onde i !otra8nje5

elektronsko ankarstvo o,ogCava r8e i jednostavnijefinansijske transak'ije5

elektronsko !oslovanje javnoj !ravi o,ogCava efikasnijreali$a'ij !oslovanja dr8ave sa !red$eCi,a i graEani,a5

e$ o$ira na re'esij ra%narskoj indstriji5 naredni9 godinase !redviEa rast e- i$nisa .

Documents

Timur Esej Sistemi