OBJEKTI TRGOVINE Doc.arh. Dragan Stamenović Trgovina, jedna od primarnih društvenih delatnosti, prisutna je u svim periodima razvoja civilizacije i opšte humane komunikacije; najpre kao robna, a zatim kao novčana razmena dobara. Ostaci nekadašnjih trgovačkih objekata mogu se još uvek naći širom sveta, nezavisno od vremena ili stepena razvijenosti društva u kojem su nastali. Klasični antički forum bio je pravougaoni prostor koji su formirale upravne zgrade, hramovi i pijaca. U starom Rimu pijace su se razlikovale ovisno od toga šta se na njima prodavalo (bile su to tzv. stočne, riblje ili pijace namenjene prodaji voća i povrća). Ovakav tip pijaca još uvek postoji, modifikovan i prilagodjen savremenim uslovima trgovine, ali i u svom osnovnom, izvornom obliku, najčešće na orijentalnom bazaru. Principi kupovine i prodaje karakteristični za trgovinu u okviru pijačnih prostora, danas se primenjuju i u drugim trgovačkim objektima, u vidu sajamske promocije i ponudi specifične robe u odredjenom periodu. Razvoj trgovine u potpunosti prati razvoj ljudskog društva i oblici u kojima se manifestuje uvek su u skladu sa ekonomskim razvojem sredine, odgovarajućim socijalnim miljeom kao i sa tehničko-tehnološkim mogućnostima njene eksploatacije i postojanja. (Bremen, Orijent, New York, Sangaj, Singapore,sl. 1, 2, 3,4,5, 6 i 7) Hronološki gledano, prve anglomeracije individualnih trgovina, u obliku u kome su i danas prisutne, nastaju u srednjem veku. Narastajuće potrebe za prometom robe i novca utiču na formiranje prvih trgovačkih ulica, kompleksa i zona. Slike gradova, koji dobijaju nove obrise kao odraz isticanja bogatstva i moći, ponegde su se uspešno odrzale i do današnjih dana, da bi savremenim pristupom i osmisljenom rekonstrukcijom ponovo bile u potpunosti afirmisane. (Cester, sl.8) U devetnaestom veku pojavljuju se ROBNE KUĆE, objekti u kojima se po prvi put (“pod jednim krovom”) nudi široki izbor roba, usluga i servisa (Pariz 1872. sl.9). Istovremeno, pojavljuju se i ARKADE i GALERIJE, kao odgovor na sve prisutniju potrebu za povezivanjem nezavisnih prodavnica u gradskom kontekstu. One nastaju skoro istovremeno u svim većim evropskim gradovima; Milanu, Londonu, Parizu ili Berlinu. Bile su to pokrivene trgovačke ulice sa kontinualnim nizovima prodavnica sa obe strane (Lajpcig, Bec 1840. sl.10).

Galerija Vitorio Emanuele u Milanu, svojim značajem i pojavom doslovno je stekla status trgovačke "Katedrale". (Milano,sl.11). Mnogi savremeni trgovački MOLOVI baziraju organizaciju svojih prostora na iskustvima stečenim na primeru ovakvih galerija.( New York, sl.11) Trgovina je postala izuzetno važan deo svakodnevnog života u 20. veku i mesta u kojima se ona i danas odvija moguće je pronaći u izuzetno širokom spektru prostora namenjenih ovoj delatnosti. Trguje se na pijacama, u kioscima, malim prodavnicama (buticima), standardnim prodavnicama namenjenih prodaji robe široke potrošnje ili specijalne namene, robnim kućama, tržnim centrima kao i u okviru složenih struktura koje, pored objekata trgovine, sadrže i one koji u svojoj funkciji nisu isključivo i samo trgovački, vec su namenjeni zabavi, ugostiteljstvu, raznovrsnom vidu usluga, sa dopunama koje mogu da sadrže i specijalizovane poslovne objekte. Danas smo svedoci i fenomena aktuelnog oblika trgovine koji je sve više prisutan i koji se manifestuju kao novi standard u svetskim razmerama, kupovine putem telefona ili korišćenjem interneta. Ovako širok izbor tipova trgovina odredjuje stav da ne postoje jasna i strogo definisana pravila kakve bi sve forme gradjevina mogle da prihvate i reprezentuju ovu funkciju i pokreće niz pitanja: da li se trgovački objekti mogu posmatrati isključivo kao deo gradske teksture, da li je bolje da su mali ili veliki, da li je potrebno da budu dominantni kao “antički hram”, privlačni ili zabavni kao “cirkus”? Da li je, nasuprot ovome, potrebno samo da budu “skromni“ i da pri tome omoguće da trgovina "govori sama za sebe"? Karakter i obim trgovine odredjuju raznoliki i brojni uticaji, a da bi sagledali njihovo dejstvo i posledice moramo istražiti i njihove izvore. U okviru arhitektonskog rešenja trgovačkog objekta, oni se mogu odrediti u njegovoj programskoj strukturi, funkcionalnom sklopu, u okviru primenjenih tehnoloških i graditeljskih rešenja, a uz puno uvažavanje ekonomskih aspekata buduće eksploatacije. Ovi uticaji bi obavezno morali da budu u skladu sa već odredjenim normama u okviru urbane i šire regionalne planske regulative. Uzima se u obzir i već stvoreno javno mnjenje i stav svakog pojedinačnog korisnika. Ovom analizom obuhvaćen je odnos izmedju pojedinaca koji nastaje u njihovoj medjusobnoj komunikaciji kao i u stav korisnika prema neposrednom okruženju.

Istraživanja koja su se bavila fenomenom trgovine, odredila su tri uticaja od značaja za odredjivanje tipa trgovačkih objekata i njihovog karaktera danas, predvidjajući ujedno da će imati izuzetan uticaj na njih i ubuduće: 1. Uticaj saobraćaja, posebno automobilskog. 2. Utvrdjivanje emocija odn. ličnog stava ili osećaja korisnika, kao faktora o kojem se mora voditi računa pri izboru rešenja u projektovanju trgovina. 3. Povezanost trgovačkih sadržaja sa okruženjem. saobraćaj 1. Razvoj automobilske industrije posle II svetskog rata, pogotovu posle 1950. godine pratio je društvene i prostorne promene koje su se manifestovale u prenameni dotadašnjih ruralnih područja, kroz njihovu urbanizaciju i formiranje novih stambenih prigradskih anglomeracija (pogotovu u SAD i zapadnoj Evropi) Ovo je neposredno uticalo i na odredjivanje neophodnih pratećih sadrzaja, a medju njima i novih tržnih centara koji će zatim odrediti oblike trgovina u drugoj polovini veka. Detroit East Mall (sl.12) iz 1954.god., autora Viktora Gruena bio je prvi objekat otvorenog tržnog centra koji će svoju primenu naći širom Amerike, a svoju najuspesniju evropsku varijantu ostvariće u Skandinaviji, gde ce se tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka u potpunosti uklopiti sa, tada izuzetno aktuelnim, tipom stanovanja "niske spratnosti -velike gustine".(Albertsund, Farum sl. 13) Automobil je danas postao merilo standarda života (broj vozila je u mnogim zemljama odavno dva ili čak tri po porodici) i nezobilazan faktor pri planiranju mogućih ljudskih potreba, uključujući u to i problem snabdevanja, trgovine i potrošnje.( Komerc. centar, parking City2, sl. 14) Ovi parametri su obavezni i prisutni su u svim slučajevima pri lociranju trgovačkih objekata, bez obzira da li se radi o velikom tržnom centru na periferiji grada ili robnoj kući, supermarketu, pijaci, specijalizovanim prodavnicama u centru grada, u objektima koji su rekonstrukcijom prenamenjeni trgovini. Potrebe za neophodnim odn. obaveznim brojem parking mesta za kupce i zaposlene sa odgovarajućim saobraćajnim površinama namenjenih snabdevanju, preduslov su pri planiranju i projektovanju objekata ovakve namene.

emocije 2. Po završetku drugog svetskog rata, ideje Bauhausa, škole koja je u prvoj polovini veka imala presudan uticaj u formiranju i afirmaciji arhitekture Moderne, dobile su svoju primenu i to u punom obimu najpre u SAD, da bi potom uticale i na arhitekte širom sveta da svoj stvaralački kredo i pristup arhitekturi ustanove na principu da su jedino pravilno rešena funkcija i konstrukcija merilo ostvarenih kvaliteta u prostoru. Ove teze, iako su decenijama bile jedini priznati modus u planiranju, projektovanju i izgradnji objekata, danas su izvesno pod sumnjom i prostor se sve više tumači i definiše kao mesto na kome se nužno prepliću "dva pola magneta", sa prožimanjem racionalnog i emocionalnog u percepciji, doživljaju i korišćenju prostora. Trgovački objekti, pored neophodne funkcionalnosti u korišćenju, morali bi da budu i specifični (originalni u ekspoziciji, ponudi robe, njenoj prezentaciji), privlačni (da omogućavaju konzumentu da se oseća prijatno, da spontano prihvata prostor koji ga privlači), prepoznatljivi (da poseduju znakovnost u prostoru kroz odgovarajuće rešenje izloga i oznaka), kao i da sadrže dopunu ili proširenje osnovne funkcije sa komplementarnim sadržajima (kafe, restoran, prostori za decu itd.). ( sl. 15, 16, 17, 18, 19, 20) okruženje 3. Trgovina nije izolovana aktivnost, ona je integralni deo svakodnevnog života i neposredno je povezana sa demografskim odlikama sredine i njenim ekonomskim razvojem. Od izuzetne važnosti je njen uticaj na neposrednu okolinu u cilju očuvanja zdrave životne sredine, smanjivanja već prisutnog zagadjenja i stvaranja ekološki kvalitetnijih prostora. Ovakav stav ima posebnu ulogu u odnosu na prostorne intervencije i planirane rekonstrukcije u okviru zaštićenih gradskih sredina.

TIPOVI TRGOVAČKIH OBJEKATA Savremeni objekti trgovine su: 1. Pijace i pijačni objekti, namenjeni prodaji prehrambenih artikala i robe široke potrošnje, pretežno na otvorenom prostoru i sa mogućnošću slobodnog izbora pri kupovini. Površina namenjena prodaji je od 200 m2 do 15000 m2, a kod velikih pijaca i do 20000 m2 (dispozicija velikih pijaca podrazumeva okruženje od 80 - 100 000 stanovnika). (Stanford, sl. 21, Kalenić, sl.22) 2.Standarna prodavnica, površine namenjene trgovini nisu veće od 280 m2 po etaži i sa najviše tri korisne etaže, uključujući i prizemlje (Suteren+P+1 ili P+2). (prodavnica sl. 23) 3. Supermarket, namenjen pretežno samouslužnoj prodaji prehrambene robe i ograničene količine neprehrambene robe (15% od ukupne površine supermarketa). Površina namenjena prodaji - Optimalna /1000 m2 - 2500 m2 Minimalna /400 m2. Ukupna površina objekta: 1500 - 4500 m2. (samousluga sl. 24) 4. Robna kuća, najsloženiji trgovački objekat sa najvećom ponudom robe i trgovačkih usluga uz širok izbor pratećih servisnih sadržaja (ugostiteljstvo, poslovanje, promotivne akcije). Minimalna površina namenjena prodaji - 20 000 m2 ("Junior" tip - 10000 m2) (3-D robna kuca sl. 25) 5. Tržni centar, kompleks pod jedinstvenom upravom i kontrolom, a koji se sastoji od više nezavisnih trgovačkih objekata, manjih ili većih lokala, koji se izdaju na korišćenje zainteresovanim zakupcima. Minimalna površina lokala - 18 m2. ( sl. 26) (“MOL” – naziv, označava "veliki" trzni centar sa pešačkim komunikacijama izmedju prodavnica i lokala u tržnom centru a koje su kontrolisano povezane sa okolnim saobraćajnim pristupima i parkinzima). Tipovi: otvoreni, poluzatvoreni i zatvoreni ( sl. 27) 6. Galerije ili Arkade - natkriveni gradski otvoreni prostori, pasaži, pjacete ili dvorišta sa individualnim trgovačkim objektima. ( sl. 28)

7. Hipermarket, prizemni ili jednospratni trgovački objekat sajamskog tipa (jedan vlasnik, IKEA npr., sa mogućnošću samouslužne kupovine i sa pratećim servisnim sadrzajima). (IKEA, sl. 29.) TIPOVI KUPOVINE Kupovina se moze tretirati na dva načina, uzimajući u obzir vrstu robe i potrebe kupca (učestalost kupovine). Svakodnevna kupovina: Potrebe za namirnicama i robom koje se koriste u domaćinstvu svakoga dana, odredjuju ovu vrstu kupovine - ne podrazumeva duži vremenski period pri odlučivanju i nabavci (tzv. "ugodno" kupovanje u razvijenim sredinama). Povremena kupovina: Kupovina robe koja se povremeno, sezonski nabavlja – podrazumeva duži period u izboru i uporedjivanju njenih karakteristika (kvalitet, cena, rok nabavke...). VRSTA PRODAJE I USLUGE Roba se može prodavati na više načina u okviru trgovačkih objekata, od kojih su karakteristična tri: A/ PERSONALNA (LIČNA) USLUGA Tradicionalni način prodaje, kupac je uslužen isključivo od prodavca, koji je često iza prodajnog pulta. Prodavac asistira i savetuje kupca u prodaji, sam naplaćuje troškove trgovine. Ovakav tip prodaje karakterističan je i za specijalizovane prodavnice (juvelirnice, prodavnice foto-aparata i tehničke opreme, delikatesa i lekova-apoteke) i u mnogo čemu zavisi od umeća prodavca i njegovih preporuka. Izabrana roba je izložena i nema potrebe da kupac ima uvid u sve što se nudi na prodaju.

B/ SAMO-IZBOR (self selection) U ovakvom vidu kupovine, kupac može sam da bira robu, uz savete i asistenciju prodavca ukoliko to želi, sam je odnosi na plaćanje i pakovanje. Ovaj sistem je uobičajen za standardne prodavnice, pojedina odelenja u robnim kućama kao i u pojedinim specijalizovanim trgovinama. Kupcu mora biti dostupna sva ponudjena roba namenjena prodaji, jasno klasifikovana, kao i mogućnost da se izabrani artikli probaju i provere. C/ SAMO-USLUGA Kupac se slobodno kreće po prodavnici, uzima robu sa polica, puni korpe ili kolica koja su dostupna za korišćenje, postavljena na ulazu u radnju . Kase i površine namenjene pakovanju su grupisane i nalaze se pored izlaza iz trgovine. Ovakav tip kupovine karakterističan je za supermarkete i hipermarkete. Organizacija ovakvih prodavnica, pozicija ulaza i izlaza trebalo bi da ohrabre i motivišu kupca da u kretanju koristi različite puteva pri kupovini i da mu omoguće upoznavanje sa što više ponudjene robe. Ovakva prostorna rešenja podrazumevaju da trgovine nisu monotone već, poseduju privlačnost, sagledljivost, omogućavaju laku orijentaciju i utisak atraktivne ponude (tzv. prijatna iznenadjenja) koja se pružaju tokom kupovine. Prostor uz to mora biti maksimalno promenljiv i prilagodljiv različitim vrstama ponudjene robe. Prostor namenjen lagerovanju robe je od izuzetnog značaja i sastavni je deo prostora za prodaju. Roba moze biti izložena kupcu na dohvat ruke, uz servisnu uslugu prodavca ili odložena u zasebnim prostorijama, ostavama ili magacinima. Dispozicija ovih površina neposredno odredjuje kretanje zaposlenih kao i organizaciju prostora za servisiranje u trgovinama.

TRGOVAČKI OBJEKTI: PROSTORNE I PROGRAMSKE PREPORUKE 1. ELEMENTI PRODAJNOG PROSTORA 1.1 Privlačni ulaz 1.2 Organizacija prostora prodaje 1.3. Veličina prodajnog prostora 1.4. Obrada i oprema prodavnica 2. ADMINISTRATIVNE I TEHNIČKE PROSTORIJE 1.1. PRIVLAČNI ULAZ (istaknut sa ciljem da privuče prolaznike i navede ih da udju u radnju). ( sl. 30, 31) Preporuke pri projektovanju organizacije ulaza i izloga:

• Izlozi se mogu organizovati širinom prodavnice ili po njenoj dubini, ovisno o širini uličnog fronta.

(organizacija izloga sl. 32) • Ulaze projektovati tako da budu locirani van uglova prodavnice

(preporučljivo je izbegavati tzv."prazne" strane, u kojim nije moguće formirati i urediti izlog).

(sl. 33) • Položaj ulaznih vrata bitan je sa aspekta kretanja pešaka, relativne

visine pločnika i poda lokala kao i zbog unutrašnjeg uredjenja prodavnice. Izbegavati stepenice na ulazu, bolje je ukoliko su one povučene u dubinu lokala i naglašene osvetljenjem.

• Pri projektovanju izloga voditi računa da prosečno ljudsko oko vidi lako objekte u granicama kupe od 60 stepeni (30 stepeni na gore odn. na dole u odnosu na optimalnu ravan gledanja). Prosečna visina oka je 1,60m, a dubina lakog osmatranja poda lokala doseže do 5m.

(Vidni ugao, sl. 34, varijante vizura sl. 35, 36, 37)) • Nadstrešnice omogućavaju lako kretanje ispred izloga (zaštita od kiše

i jakog sunca) i ujedno sprečavaju stvaranje efekta refleksije i blještavila neba, olakšavaju preglednost izloga. ( sl. 38)

• Veštačko osvetljenje naglašeno je sa ciljem da spreči refleksiju izloga kao i da istakne izloženu robu. U specijalizovanim prodavnicama faktor refleksije izloga nije od presudnog znacaja već isticanje pojedinih, probranih eksponata.

(Izlog P &K, sl.39)

1.2. ORGANIZACIJA PROSTORA PRODAJE Podelom prodajnog prostora u odelenja, kupcima se omogućava bolja orijentacija u prostoru kao i lakše nalaženje tražene robe a prodavcima efikasnija kontrola kupovine. Ovakav tip organizacije prostora, karakterističan za robne kuće, uspešan je i pri rešavanju manjih prodavnica. Dijagram kretanja - Analizom kretanja u prodavnici, utvrdjeno je da se 70% kupaca u prodavnicama kreće u desno po ulazu. ( sl. 40, 41) 1.2.1. UNUTRAŠNJI RASPORED I IZLAGANJE ROBE – roba se, prema potrebama i vrsti kupovine može svrstati u tri kategorije: a/ Roba koja se traži ili osnovna roba b/ Korisni predmeti v/ Slučajna ili luksuzna roba (raspored robe sl. 42) Ova podela odredjuje i raspored izložene robe: a/ osnovna roba - postavlja se na mesta koja nisu upadljiva ali su pristupačna (bočni zidovi, frontalni zid u dnu - sagledljiv sa ulaza u prodavnicu) b/ korisni predmeti - lociraju se na uočljivim mestima (ispred osnovnih, bliže ulazu i izlazu) v/ luksuzna roba - postavlja se na mestima gde privlači pažnju kupca (izlozi, u blizini kase ili uz mesta naplate i pakovanja) Napomena - Kupce privlače: vrata, širi od dva prolaza a zamara ih suviše izloženog materijala. 1.2.2. ODMOR I PRATEĆE POGODNOSTI - prostori namenjeni odmoru i opuštanju u toku kupovine (ugostiteljski punktovi, sobe za sredjivanje toalete, prostori za okupljanje i laki odmor, sanitarije za sve kategorije korisnika uključujuci i pultove za presvlačenje beba, telefonske i kompjuterske pogodnosti...)

1. 3. VELIČINA PRODAJNOG PROSTORA POVRŠINA PRODAVNICE Površine prodavnica odredjuju se prema mogućem broju kupaca odn. potrebnom kapacitetu.

• Trgovine u kojima se prodaje uobičajena roba (hrana, kućne potrepštine, odeća, obuća, kozmetika itd.) - površina 1,9 m2 po osobi.

• Prodavnice u kojima se trguje sa ekskluzivnom i skupom robom (juvelirnice, prodavnice krzna) kao i prodavnice nameštaja ili

tepiha - 7 m2 po osobi. ŠIRINA PRODAVNICE Širine prodavnica sa jednim prolazom kreću se izmedju 3,5 i 5,5 m (zavisno od tipa radnje) a dubina im je od 15 do 25 m. (prodavnica hrane sl. 43) Prodavnice sa udvojenim prolazima širine su oko 9m, kao i radnje za prodaju odeće sa garderobama za probu. ( sl.44) PREPORUČENE VISINE U PRODAVNICAMA Suterenske prostorije - čista visina od 2,45 do 2,75m (ekonomična prodaja i skladišćenje robe) Prizemlje - visina 3,65m bez medjusprata. Ukoliko postoji i medjusprat - čista visina od poda prizemlja do poda medjusprata ne bi smela da bude niža od 2,15 ili 2,30m.

1.4. OBRADA I OPREMA PRODAVNICA (Radnja sa lanternom sl. 45) 1.4.1. Podovi- neophodno je njihovo lako održavanje. U prostorijama sa lomljivom robom podovi su od elastičnih materijala, ponekad i zastrti što povećava nivo udobnosti. 1.4.2. Zidovi - prilagodjeni su vrsti robe i načinu njenog izlaganja. Izbor boje zavisi od kvaliteta osvetljenosti lokala. ( sl. 46) Svetle boje (sa velikom moći odbijanja svetlosti) neophodne su kada najveći deo osvetljenja prodavnice potiče iz potpuno indirektnih izvora svetlosti. Zidovi mogu biti tamniji kada se koristi direktno ili koncentrisano svetlo ka izloženoj robi.( sl. 47) Ogledala se koriste kao enterijerski element i kao dopunska kontrola prodavnice.( sl. 48) 1.4.3. Plafoni - preporučuju se spušteni plafoni za prikrivanje potrebnih instalacija vetrenja, klimatizacije, elektroinstalacija, protivpožarnih sistema kao i za postavljanje svetiljki u enterijeru. 1.4.4. Veštačko osvetljenje: Opšte osvetljenje - poludirektne ili indirektne svetiljke Osvetljenje za izložbene svrhe - direktne svetiljke i svetlosni snopovi. ( sl. 49) 1.4.5. Vitrine i police - visina, dužina i širina zavise od načina njihovog korišćenja. ( sl. 50, 51) 1.4.6. Prostori za plaćanje i pakovanje kupljene robe - zavise od vrste prodaje, usluge i tipa prodavnice (pult sa kasom , izdvojene kase, stočići za plaćanje čekom ili karticom itd.)

2. ADMINISTRATIVNE I TEHNIČKE PROSTORIJE /ZAPOSLENI, PARKINZI, MAGACINI I SNABDEVANJE/ Broj zaposlenih u objektima trgovine zavisi od tipa prodavnice i njene odgovarajuće veličine. Svetski standardi predvidjaju da, ukoliko je prodajna površina cca 3000 m2, broj zaposlenih u prodaji morao bi da bude min 200. Tom broju dodaju se još zaposleni u administraciji, obezbedjenju i na održavanju objekta. Standardna prodavnica podrazumeva minimum troje zaposlenih. Prostorije namenjene službenom osoblju u neposrednom su kontaktu sa prodajnim prostorom (bočno, po obodu, ili u blizini magacina) (sl. 52) Magacini se postavljaju uz prodajni prostor - po dubini, obodno sa obe kraće strane, pod uglom, potkovičasto, umetnuto u prodajni prostor, u jednom ili u više nivoa. (sheme sl. 53, 54, 55, 56 i 57) Snabdevanje prodavnica: A. U jednom nivou (sl. 58) A.1/ Snabdevanje i pristup kupaca bez direktnog dodira 1.1. Paralelno sa pešačkim pristupom kupaca 1.2. Snabdevanje sa rotacionim okretanjem vozila 1.3. Pristup vozila - upravno na objekat A.2/ Snabdevanje i pristup kupaca ka objektu se preklapaju 2.1. Ukrštanje tokova 2.2. Rotaciono vraćanje vozila (R=11m) 2.3. Upravni pristup i snabdevanje lokala B. Denivelisano (sl. 59) kroz prodavnicu, direktno - sa zadnje strane objekta, u nivou trotoara, u nivou istovarne rampe, denivelisano (ispod ili iznad prodavnice) u okviru objekta (pod jednim krovom). - ( sl. 59, 60, 61, 62)

SLOŽENI TRGOVAČKI OBJEKTI – ROBNE KUĆE, TRŽNI CENTRI, ARKADE i GALERIJE Faktori koji definišu strukuturu složenih trgovačkih objekata su: A/ Komunikacije B/ Spratnost objekta C/ Prirodni i veštacki osvetljaj prostora A/ KOMUNIKACIJE Neophodna je sagledljivost prostora i tokova kretanja u njemu. ( slike 63, 64, 65, 66, 67, 68) Preporučuju se kretanje koje posetioca upoznaje sa što više raznovrsne robe - duža linija kretanja. Širina eskalatora - 600, 800 ili 1000 mm. Preporučljivi nagib - 35 stepeni ( sl. 69) Prioriteti - eskalatori, pokretne trake, liftovi Stepeništa, samo kao altenativni tok ili za protivpožarne situacije. Naglašena visina zbog mogućeg požara ( sl. 70) B/ SPRATNOST Struktura površina višespratnih trgovačkih objekata, ( sl. 71) robnih kuća i tržnih centara: Suteren i podzemne etaže : servisni prostori (elektro sistem, grejanje, ventilacija i klimatizacija), snabdevanje objekta, garažiranje; kao prodajni prostor: prodavnice svakodnevne robe (supermarket)

Prizemlje : prodajni prostor promenljive strukture sa manjim prodavnicama i povremenim promotivnim prezentacijama; od prodavnica sa većom površinom - supermarket Spratovi : I sprat : istovetne strukture kao u prizemlju II sprat i više etaže namenjene prodaji : lokali većih površina, specijalizovane prodavnice Najviše etaze u objektu : prostori za odmor, restoran, dopunski sadržaji, poslovni prostor i kancelarije zaposlenih ( sl. 72, sl. 73) Parkiranje posetilaca moguće je rešiti u okviru 1 nivoa (supermarket, hipermarket, tržni centri) ili u sklopu višespratnih garaža (robne kuće, tržni centri) sa mogućnošću ravnopravnog pristupa svim etažama namenjenih prodaji robe. Tržni centari u otvorenom prostoru: ~ 5 automobila / 100 m2 prodajnog prostora C/ PRIRODNI I VEŠTAČKI OSVETLJAJ PROSTORA Osvetljenje prostorija je u skladu sa organizacijom prostora. Prirodni osvetljaj motiviše kupce u kretanju i obezbedjuje potrebnu prijatnost tokom dužeg boravka u kupovini. Veštačko svetlo, kao dopuna prirodnog osvetljaja u enterijeru, za specijalne efekte ili u ekspoziciji objekta (ulaz, noćni izgled, izlozi) ( sl. 74, 75, 76, 77)

ROBNE KUĆE Robne kuće - nastaju početkom 19. veka, Place Royale kao uzor za arh. Schinkela u Berlinu (tržni objekat na Unter den Linden). Razdvajanje sadržaja po etazama. "U" regulaciona linija. (Place Royale sl.78, Schinkel u Berlinu 1827. sl. 79) 1. generacija RK Au Bon Marche (Charles Boileau & Gustave Eiffel, autori prosirenja postojece kuce, autora Alexandra Laplanchea) (Au Bon Marche, Pariz, 1872. sl.80) Naglašeno isticanje stepeništa, prostor se sagledava u celosti, uvode se lanterne kao dopuna prirodnog osvetljaja sa ciljem da se obezbedi specifičan ugodjaj u enterijeru. ( crtezi, planovi prosirenja sl.81, perspektiva enterijera sl.82) Prepoznatljiva forma, primerena aktuelnom pristupu pri komponovanju i likovnom tretmanu, oblikovanju objekta: motiv koji će se u arhitektonskim projektima robnih kuća isticati, u skladu sa savremenim tehničkim mogućnostima gradnje. Robne kuće su, u struktuiranju i organizaciji svog prostora, uvek tretirane kao izrazito avangardni objekti u odnosu na vreme u kome su nastale (u poredjenju sa drugim objektima javnih sadržaja). (Messel, Berlin, 1897. sl.83) Funkcionalna rešenja u organizaciji prostora : naglašene komunikacije, neprekinuti prostori sa površinama koje omogućavaju promenljivost u izlaganju ponudjene robe) (Osnova Messela, Berlin, sl.84) Komponovanje i fasade : u duhu vremena (akademizam, secesija, Art Nouveau). (Tietz fasada, Berlin, 1900. sl.85, Dve robne kuce, Paris, 1907. sl. 86, 87)

2. generacija RK Rana Moderna – odredjuje nove uticaje i pristupe u projektovanju:

1. Zadržava se celovitost prostora, menjaju se fasade i kontakti sa okolinom. Isticanje horizontalnih nizova otvora, kao jedan od postulata Moderne, asocijacija na pokret, automobil, savremeno.

2. Tehničke inovacije u rešavanju vertikalnih komunikacija (liftovi), bitno utiču na povećanje spratnosti objekata (želja da se napravi trgovački neboder).

3. Upotreba novih gradjevinskih materijala, omogućeno razdvajanje konstrukcije u okviru strukture kuće: naglašeno se koristi u izgradnji robnih kuća i odredjuje nove tendencije u arhitektonskom projketovanju.

4. Gubitak mase i težine, ostvarivanje tzv. “lebdeće lakoće: istaknuti uslov pri projektovanju robnih kuća ove generacije.

(Mendelson i Neutra, nadgradnja Mossa, Berlin, 1923. sl. 88) (Mendelson, Herpis, Berlin, 1924. sl. 89) Redukcija "formalnog" u arhitekturi pojačava se naročito iza 1930.godine. Tendencije:

• Izostavljanje naglašene prezentacije same trgovine • Redukcija arhitektonskih elemenata • Umanjenje emocionalnog aspekta pri kupovini • Isticanje ekonomske moći vlasnika robne kuće • Povećanje prodajnog, uključivanje što šireg prostora • Isticanje na osvetljaju (naročito veštačkom).

(Mendelson, Schocken, 1929. sl. 90) 3.generacija RK Po zavrsetku II svetskog rata, javni objekti ovog tipa (poslovanje, trgovine), postaju složeniji po svom programu, fukciji i strukturi i zato njihovo komponovanje postaje tema za dublje i studioznije analize.

Arh. Tomas Irgang analizira objekte i odredjuje njihove kompozicione karakteristike prema: visini fasade, primarnom obliku kuće kao i u rešavanju prizemlja i spratova iznad njega. ( sl. 91 i 92.) Irgang primarni oblik kuće deli u tri grupe sa podgrupama: 1. Prosta, kubična forma : 1a/ Osnovni, prizmatični oblik 1b/ Sa pridodanim pojedinačnim elementima 2. Artikulacija sa gradjenim objektima (proširenje osnovne forme, interpolacija, dodavanje garaze itd.) 3. Složena forma sa istaknutim prizemljem : 3a/ Celina nezavisnih oblika 3b/ Superponiranje prizemlja (Kubične forme 2, sl. 93 i 94) 70% objekata je "Kubična forma" -Kutija / kutija sa kompozitnom fasadom. 30% je trodelna kompozicija - Horizontalna, vertikalno sažeta ili razložena. NOVO - Isticanje prizemlja u objektima 3. generacije RK sa željom da se kod prolaznika stvari utisak kao da su u objektu. Posle 1950. godine, novi uticaji: veće korišćenje automobila u kupovini, novi marketinški pristupi u reklamiranju i isticanju robe sa naglašenim isticanjem njenog promotera (prodavca, vlasnika). (Šema garaža sl. 95) Krajem pedesetih i tokom šezdesetih godina godina robna kuća postaje “ogledalo” njenog vlasnika, bez obzira na zatečeni kontekst. Siromašne forme opravdavaju se cenom zemljišta koja je previsoka. Kuća postaje samo okvir za ponudjenu robu, sa obrazloženjem da to ne zahteva veće i lucidnije angažovanje arhitekata u oblikovanju, da je pojednostavljeni oblik već dovoljan po sebi itd. (Horten u Heidelbergu, 1961. sl. 96, kubicna RK sl. 97)

Tokom 70-ih, robne kuće se sve više uključuju u gradsko tkivo. Likovna interpretacija i znakovnost objekta opet postaju bitni elementi u njegovom oblikovanju, a novi materijali se sve uspešnije primenjuju. Konstrukcija ponovo postaje istaknuti kompozicioni element u traganju za prihvatljivom formom, u skladu sa zatečenim kontekstom. (Horten, 1973. sl. 98) Kasne 70-e u duhu postmoderne - traganje za prepoznatljivom formom dovodi do direktnih asocijacija na već vidjeno (tanka nit izmedju kiča i stvarnog osećaja). (Primer RK iz 1977. sl 99) 4. Generacija RK. Aktuelni pristupi u projektovanju:

• Rekonstrukcija kao tema • Estetično kao kategorija • Afirmacija "emocionalnog" • Avangardna tehnološka rešenja i materijali u oblikovanju

(Hollein - naglasena ekspresivnost, P&C, Berlin sl.100 Lakoca konstrukcije grupe KSP, P&C, Berlin sl. 101) (Peek & Cloppenburg, Frankfurt, sl.102, 103) (Peek & Cloppenburg, Renzo Piano, sl.104) (Prada-Tokyo, sl. 105, 106) (New York, Manhatan sl. 107) (Selfridges – Birmingham sl. 108 ) TRŽNI CENTRI, ARKADE I GALERIJE

(sl. 109, 110) Tržni centri, u svom inicijalnom obliku, nalaze se u pijačnim objektima koji su se vremenom transformisali zbog:

• proširenja ponude i mogućnosti prodaje robe • potrebe da se prostor objedini, sa cilem da se složena struktura formira

kao jedinstvena celina • kompozicionih odlika celine, prepoznatljive u eksterijeru i sagledljive

u enterijeru. (Pariske Hale, Les Grands Magasins du Louvre sl. 111, 112) Istovremeno, Arkade i Galerije imale su uticaj na formiranje tržnih centara, organizacijom sadržaja i rešenjem saobraćajnih tokova:

• neometano kretanje korisnika u objektu, kontrolisani kontakt sa okruženjem (funkcionalna veza)

• linearna dispozicija nezavisnih trgovina i pratećih sadržaja (asocijativna veza). (Bazar tekstila, Isfahan, Bec, sl. 113)

Galerije – objekti trgovine prisutni su i danas u celom svetu u svom inicijalnom obliku - kontakt sa spoljnim saobraćajnicama nije izvršio promenu unutrašnje strukture. Arkade - rekonstrukcija i revitalizacija u zadržanom kontekstu. (Arkade, Melburn, sl. 114) Konstrukcija: naglašena, bitan element u strukturi ovih objekata, staklo je dominantni materijal u oblikovanju i pokrivanju (Kristalna palata, London,Galerija, Milano, New York, sl.115) TRGOVINE U OKVIRU REKONSTRUKCIJA GRADSKOG TKIVA

Tema rekonstrukcije (sl. 116)danas je izuzetno aktuelna zbog:

• atraktivnosti ambijenta već izgradjenog područja • razvijanja aktivnog odnosa prema zatečenom kontekstu i tradiciji • ugodne kupovine, sa uvažavanjem već stečenih navika • dopunskih i komplementarnih sadrzaja u okruženju.

(Čikago, sl.117, Bugis centar, Singapur sl.118 ) 1/ Urbana interpolacija na nivou gradskog bloka - primer galerije sa rotiranim osama, povezivanje sa urbanom matricom (Gradska Galerija, Vupertal, sl.119, 120,121) 2/ Interpolacija u sklopu uličnog fronta (Galerija, ulaz, komunikacije, lanterna sl. 122, 123, 124) 3/ Rekonstrukcija pojedinačnog objekta 3.a. Tema: programske i komunikacione veze sa neposrednim okruženjem (London Pavilion, Piccadilly Circus, London, 1982. naglasene veze sa okruzenjem, suteren - Metro sl. 125) (prizemlje - ulica, ulaz, trgovine, I sprat - radnje sl. 126) (II sprat - restoran sl. 12, III i IV sprat - galerija sl. 127) 3.b. Tema: poštovanje zatečene morfologije, intervencija u okviru enterijera (Galerije Specks Hof, Leipzig, 1930-1992 Fasada iz 1930. sl. 128, Fasada iz 1992. sl.129 autenticni plan sl. 130, rekonstrukcija pasaza sl. 131, svetlarnici sl. 132 i 133, noćni snimak fasade sl. 134) TRŽNI CENTRI - PRIMERI

Tržni centri - objekti koji mogu da prihvate raznovrsne transformacije: programske, funkcionalne, saobraćajne, morfološke. Povećanje potreba za trgovinom, uz nedostatak prostora u urbanim sredinama, dovodi do dislokacija ovih objekata na periferiju grada. Tržni centri po svom programu postaju sve više sublimati gradova sa pratećim sadržajima i objektima koje više nisu samo trgovački (crkve, objekti zdravstva ili obrazovanja). Primer: složena struktura na obodu evropskog grada, Frankfurt (Severo-zapadni centar, Frankfurt, Internacionalna i Evropska nagrada za tržne centre, sl. 135, 136, 137, 138) Ponovno lociranje tržnih centara u okvire postojeće gradske strukture zahteva osetljiv i odgovoran postupak u projektovanju, bez nametnutih lažnih asocijacija ili sentimenta. Teme: Skulptoralnost prenešena u kompoziciju i formu objekta: Naglašene asocijacije u funkciji komercijalnog efekta. (Gifu, Japan, Aldo Rossi, 1988. sl.139) Igra sa tradicijom (Centro Torri, Aldo Rossi, 1988. sl. 140) Materijal, tekstura, refleks, saobraćaj (Trzni centar Bersi, Pariz, Renzo Piano, 1990. sl. 141, 142) “Skulptoralna transfiguracija uobičajenog ritma komercijalnih četvrti. Konfiguracija tržnog centra sa centralnim koridorom koji povezuje ansambl", F.Gehry (Shopping Mall, Frankfurt, Gehry, 1991. sl. 143) Kontrast u okruženju, programski i morfološki - agresivno isticanje trgovine kao fokusne tačke grada (Euralille, J. Nouvel/E. Cattani sl. 144) Morfološka superpozicija:

zatečeni objekat kao predložak za formiranje nove strukture, kuća koja relativizuje odnos enterijer - eksterijer. (Trzni centar, Melburn, Kisho Kurokava, sl. 145, 146, 147, 148 i 149) Parafraza tradicionalnih galerija, linearni tržni centri – Melburn, Australija (Melburn, sl. 150, 151, 152, 153) Geneza i transformacija gradskog jezgra: Složene strukture u najužem centru grada

1. Melburn, Australija (sl. 154, 155, 156, 157, 158, 159, 160 i 161, 162, 163)

2. Singapur (dispozicija tržnih centara – više od 25 objekata na duzini od 2,5 km) (sl. 164, 165) (Raffles place, sl. 166) (City Link, sl. 167, serija sl. 168, 169, 170, 171, 172, 173, 174 i 175) ( Suntec City, 177, 178, 179, 180, 181, 182) (Millenia Walk, 183, 184, 185, 186, 187, 188) (Esplanade, kulturni centar sa integralnim tržnim centrom, sl. 189, 190, 191, 192) (www strana i LITERATURA, sl. 193) T I P O L O G I J A II

OBJEKTI TRGOVINE L i t e r a t u r a: 1. ARCHITECTUR FUR DEN HANDEL, Birkhauser 2. SHOPPING CENTERS, G.Baker & B.Funaro, Reinhold, Progressive Architecture Library 3. KAUFHALLEN, Karl-Heinz Wolf & Walter Bonewitz, VEB Verlag fur Bauwesen, Berlin 4. DESIGN FOR SHOPPING CENTERS, Naddine Beddington, Butterworths Design Series 5. CENTERS FOR STORAGE AND DISTRIBUTION, D & P, Friedemann Wild, Van Nostrand Reinhold Company / New York 6. PROJEKTOVANJE U ZGRADARSTVU, Gradjevinska knjiga, Beograd 7. ČASOPISI