Izdavač: Savez jevrejskih opština Srbije, Kralja Petra 71-a, POB 30, tel: 011/26 24 359, 26 21 837; Fax: 011/26 26 674, e-mail: bilten@savezscg.org; Izlaženje Jevrejskog pregleda pomaže Ministarstvo vera Srbije; CIP – Katalogizacija u publikaciji;

Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISSN 1452-130X = Bilten – Savez jevrejskih opština Srbije; COBISS.SR-ID 81280012; Glavni i odgovorni urednik: Stanimir Saša Ristić; Tehnički urednik: Dušan Oluić;

Svi potpisani članci odražavaju lično mišljenje autora, koje se ne podudara uvek sa mišljenjem redakcije. Rukopisi za naredni broj se primaju do 20. u mesecu; Redakcija zadržava pravo da prilagodi priloge; Štampa: SPRINT d.o.o. – Beograd

TISKOVINAIMPRIMEE

Exp. Savez jevrejskih opština Srbije, 11000 Beograd, Kralja Petra 71a

POB 30SRBIJA / SERBIA

u saradnji sa Jevrejskom Opštinom Subotica Ima čast da Vas pozove

Na Tre}u Limud Kešet konferenciju za podru~je zemalja bivše Jugoslavije, koja }e se i ove godine odr`ati u

Subotici,od ~etvrtka 19. do nedelje 22. novembra 2009.

Dragi prijatelji, Sa velikim zadovoljstvom, pozivamo Vas na našu treću konferenciju koja pripada velikoj porodici

Limmud UK organizacije. Ako ste bili sa nama na prethodnim Limud Kešet konferencijama ili ako ste bili na bilo kojoj Limud

konferenciji, znate da možete da očekujete pravi Jevrejski Kaleidoskop – festival uma i duhovnosti. Ukoliko nikad niste bili, najbolje ćemo Vam objasniti ako kažemo – možete očekivati preko 20

predavača i 70 aktivnosti tokom tri dana konferencije sa preko 300 učesnika. Na programu ćete naći bogat spektar tema iz politike, istorije, muzike, plesa, filma, umetnosti, moći ćete da izučavate jevrejske tekstove, da prisustvujete talmudskim debatama i dr. Kao i prethodne, i ove godine imamo program za po-rodice, kao i za decu i mlade, a takođe ćete imati prilike da prisustvujete bogatom i uzbudljivom večernjem programu. Naravno, postoji samo jedan način da saznate o čemu pričamo – prijavite se i postanete deo Limud Kešet porodice!

Učesnici će biti smešteni u hotelu Patria, gde će se odvijati i program konferencije. Rok prijave za vo-lontere je 20. septembar, a za učesnike 20. oktobar 2009. Cena učešća napisana je na prijavnom formularu, koji možete dobiti u vašim jevrejskim opštinama, kao i na web stranici www.limmud-keshet-exyu.org .

Prijave pošaljite na: info@ www.limmud-keshet-exyu.org, takođe, na istom imejlu možete dobiti do-datne informacije o konferenciji.

Pridružite se našoj riznici znanja !!!! Srdačan pozdrav, Limmud Keshet tim!!!

Savez Jevrejskih Opština Srbije, The American Jewish Joint Distribution Committee, Dutch Jewish Humanitarian Fund

FOTO VEST

Godina XVIII (LV) l Broj 10 l Beograd l oktobar 2009. l TIŠRI/HEŠVAN 5770.

Poruka predsednika Izraela Peresa Jevrejima u Dijaspori:

Sveobuhvatan mir je mogu}

DENACIONALIZACIJA U SRBIJI:

Ne mo`e sporije

BEJAHAD 2009.

Jevreji @idovima najbolji prijatelji

jevrejski

INTERVJU: STANISLAV HO^EVAR

strane 6 - 9

strane 14-15

Voleo bih da se više dru`imo

strana 5

strane 20-21

strana 3

Sofra prijateljstva

SUMMERTIME:

O~i u o~i sa dinosaurusima

beogradski nadbiskup

ISSN

182

1-10

62

strana 16

2 oktobar 2009. Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

www.savezscg.org

^estitkeRoš ašana

Povodom Roš ašana, na adresu Saveza jevrejskih opština Srbije i njegovog predsednika stigle su brojne ~estitke

sa najboljim eljama. Savez i predsednik se ovim putem svima najtoplije zahvaljuju

Republika Srbija, Ministarstvo vera

Dragi predsedniče,Povodom Roš ašane,

jevrejske nove godine, Vama i svim članovima Saveza jevrejskih opština Srbije želim dobru i slatku godinu.

Neka i naredna godina potvrdi skladan susedski život naša dva naroda u Republici Srbiji, srpskog i jevrejskog.

Šana tova!Ministar,

prof. dr Bogoljub Šijaković

Rijaset Islamske zajednice Srbije

Mešihat srbijanski, Kabinet

Muftije Srbijanskog

Poštovani,Povodom praznika Roš

ašana, odnosno početka jevre-jske 5770. Nove godine, od

srca upućujem čestitke Vama, Vašoj porodici i vernicima jevrejske zajednice Srbije.

Neka uzvišeni Bog, naš Stvoritelj učini ovu godinu srećnom, blagoslovljenom svim ljudima naše zemlje.

Želeći Vam još jednom svako dobro srdačno Te pozdravljam!

S osobitim poštovanjem,

Predsednik Mešihata IZ-e srbijanskog

Muftija mr. Muhamed ef. Jusufspahić

Republika Srbija, Ministarstvo za ljudska i manjinska pravaKabinet ministraPoštovani gospodine predsedniče,Povodom 19. septembra – ROŠ AŠANA 5770. jevrejske nove

godine, nacionalnog praznika Saveza jevrejskih opština Srbije, upućujem Vama, Vašim saradnicima, članovima nacionalnog save-ta i svim Jevrejima u Republici Srbiji, čestitke i najbolje želje.

Vama lično želim dobro zdravlje i uspeh u obavljanju Vaše odgovorne dužnosti. Ministar, dr Svetozar Čiplić

Nadamo se da će predstojeća Nova godina biti obeležena ostvarenjem naših težnji: posti-zanje mira, povećanje bezbednosti, unapređenje ekonomskog rasta, osiguranje budućnosti jevrejskog naroda i jačanje veza između države Izrael i naše jevrejske braće u Dijaspori.

Prilika za postizanje mira nas zove, i moramo je iskoristiti, čak i po cenu bolnih ustu-paka. Nepomirljiv stav arapskog sveta: „Ne“ pregovorima, „Ne“ priznavanju Izraela, „Ne“ miru, danas je zamenjena trostrukim „Da“ Saudijskoj inicijativi. Međunarodna zajednica je veoma spremna da podrži napore za unapređenje mirovnog procesa i ja sam uveren da je, kroz usklađene napore, moguće ostvariti viziju sveobuhvatnog mira. To će stvoriti stabilnost, mir, bezbednost, i prosperitet za našu decu i njihovu decu nakon njih.

Nuklearno oružje u rukama ekstremističkih fundamentalista predstavlja pretnju za celok-upno čovečanstvo, a ne samo za Izrael. Neophodno je da se u celoj međunarodnoj zajednici postigne široka i snažna pozicija protiv Irana. Molim se da ova užasna pretnja celokupnom čovečanstvu bude uklonjena i da se omogući da ceo svet uživa u novoj eri mira i bezbednosti.

Izraelska privreda pokazuje prve znake oporavka od svetske ekonomske krize. Mikro-ekonomski pokazatelji su ohrabrujući, a ovakvi pokazatelji se odražavaju kroz rastući nivo investicija, industrija visokih tehnologija oživljava, i ponovo niču nove kompanije. Ovo je momenat u kojem treba iskoristiti šansu. Ovo je momenat za ulaganje u Izrael u oblastima kao što su alternativna energija, proizvodnja vode, infrastruktura bezbednosti, obrazovanje i instrumenti učenja, i industrija na bazi matičnih ćelija. To predstavlja budućnost, i ona je u našim rukama.

Od presudnog je značaja da sa našom braćom iz Dijaspore gradimo veze zasnovane na čvrstim temeljima partnerstva i obrazovanja. Značaj jevre-jskog obrazovanja u Dijaspori je ogroman. Ono je građa od koje se grade mostovi koji spajaju jevrejske zajednice u inostranstvu i Izraelu. Ono je način jačanja veza između nove generacije jevrejske omladine i našeg naroda i temelj izgradnje veće svesti o značaju odnosa između Izraela i Dijaspore. Ono će pomoći da se očuva naša bogata baština i tradicija.

Duh partnerstva moramo jačati u svim oblastima odnosa Izraela i Dijaspore. Suočeni smo sa dramatičnim izazovima, koji još jednom podvlače značaj našeg jedinstva pred izazovom, pri čemu moramo da budemo odgovorni jedni za druge, kako nam nalažu naši Proroci. Zapravo, pretnja bla-gostanju jevrejskih zajednica u svetu jednaka je pretnji samom Izraelu, a sudbina Jevreja u Dijaspori je u samom srcu Izraela.

Dragi prijatelji, u momentu kada ulazimo u ovu Novu godinu, želim da vam prenesem najsrdačnije želje za ceo jevrejski narod u Dijaspori, u nadi da će ova Nova godina doneti radost i dobre vesti svima.

Pomolimo se za bezbedan povratak talaca i nestalih vojnika njihovim domovima. Šana Tova U’Metukah,Šimon Peres

3TIŠRI/HEŠVAN 5770.Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

Poruka predsednika Izraela Šimona Peresa jevrejskim zajednicama u

Dijaspori, povodom Nove 5770. godine

Sveobuhvatan mir je mogu}

Dragi prijatelji,Vreme približavanja praznika je dobar trenutak da se osvrnemo na događaje iz prethodne godine.Nažalost, na mnogim frontovima ova godina nije bila najbolja: svetska finansijska kriza je mnogima uništila

život, integritet Izraela je pod sve većim napadima, put ka postizanju mira na Bliskom istoku čini se sve teži, a došlo je i do porasta antisemitizma u celom svetu. Predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad ne pokazuje nikakve znake povlačenja antisemitskih i antizraelskih pozicija i pozicija poricanja Holokausta, dok se Iran i dalje suprotstavlja sankcijama Ujedinjenih nacija i dalje radi na razvoju nuklearnog oružja.

Svetski jevrejski kongres je udvostručio napore da ukaže na stvarnu i ozbiljnu pretnju koju Ahmadinedžadov Iran predstavlja za svet. U tu svrhu pokrenuli smo kampanju o pitanju Irana širom sveta, u saradnji sa našim pridruženim organizacijama članicama. Kampanja obuhvata koordinisane aktivnosti zastupanja naših stavova, susrete sa političarima, demonstracije, i peticiju članicama Ujedinjenih nacija da bojkotuju i napuste izla-ganje Ahmadinedžada prilikom njegovog govora punog mržnje pred Generalnom skupštinom UN kasnije ovog meseca. Želim da vas zamolim da se, potpisivanjem priložene peticije, i njenom širokom distribucijom u ok-viru vaših zajednica, pridružite ovoj kampanji.

Tokom Konferencije UN organizovane ranije ove godine o reviziji Durbana, postigli smo značajan uspeh pokazujući Ahmadinedžadu da se njegova osuda Izraela ne toleriše. Neophodno je da se i ovaj put postaramo da njegovo izlaganje pred Ujedinjenim nacijama u Njujorku bude odbačeno.

Želim Vama, Vašim porodicama, i Vašim zajednicama, sreću i zdravlje u Novoj 5770. godini.Ronald S. Lauder

Predsednik Svetskog jevrejskog kongresa

Poruka predsednika Svetskog jevrejskog kongresa

Antisemitizam u porastu

PROMIŠLJANJA

www.savezscg.org

4Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

www.savezscg.org

Nedavno smo dobili e-mail u kojem nas jedna gospođa, Jevrejka, moli za informacije o grobljima u Senti, Subotici, arhivima i slično. Ništa neobično, često dobijamo takva pitanja i uvek odgovaramo. Ono što nas je iznenadilo bilo je njeno dopunsko pitanje. Da li joj je pametnije da noći u susednoj Mađarskoj, a da preko dana poseti Suboticu i Sentu. Njoj su u Mađarskoj rekli da, za strance, nije bezbedno da se kreću po našoj zemlji.

Zapanjeni, odgovorili smo joj da su to neistine i pitali je ko joj je re-kao takvu glupost. Gospođa se izvinila, bilo joj je neprijatno.

Neposredno posle toga, u centru Beograda, u po bela dana, lancima od bicikla i metalnim štanglama na smrt je pretučen mladić, stranac. Drugi stranac je prebijen na Kalemegdanu, treći je ranjen vatrenim oružjem is-pred splava… Oni su različitih nacionalnost. Da ne misli neko da mi u Srbiji imamo nešto protiv određene nacije. Ne, mi samo ne trpimo strance. Kako se to stručno naziva i da li neki Zakon to zabranjuje?

Usvojen je Zakon o zabrani diskriminacije. Pa šta? Koga taj Zakon obavezuje i koga taj Zakon štiti? Manjinske grupe, manjinska prava, pra-vo na različitost - to sigurno ne.

Dovoljno je da vas ima “dovoljno”, da ste malo veća “manjina”, da ste spremni da svoja “uverenja” prenesete metalnim štanglama ili bezbol palicama, na one koji se razlikuju od vas. Pozvani da sprovode zakone i da zaštite naša prava će ustuknuti. Reći će nam da ssmo u pravu, da se oni sa nama, naravno, slažu i da su nam prethodno, “pa vi to znate”, dali podršku, ali - ovo je, znate, Srbija.

Kod nas i većina, kada su prava, a naročito ljudska prava, u pitanju, može da bude manjina. Sve zavisi od toga kod koga je daljinski upravljač. Iza zasenjenih stakala, skriveni od očiju javnosti, iz udobne pozicije moći, moguće je aktivirati takozvane minorne grupe, koje će prekidati pozorišne pretstave, antifašističke tribine, sudske pretrese, demokratske manifestacije, napredak. Za sada nam dozvoljavaju održavanje Bitefa, Festa, Belefa, Bemusa, malo li je?

Mada im to sve nekako čudno zvuči, ali...Danas se radilo o ljudima koji imaju različit sistem vrednosti od

većine, znači o manjini.Pa i mi smo manjina (naravno, nismo nacionalna manjina) i mi imamo

naše vrednosti koje poštujemo, našu tradiciju, veru, naš identitet. Da li će sutra i nama biti ponuđeno da se preselimo na neku livadu i podignemo geto ili, ako budu dobre volje, mogu nam ponditi da se iselimo u Izrael. Možda će procena onih koji su pozvani da sprovode zakone i da zaštite naša prava (ustavom zagarantovana) ustuknuti i savetovati nam da je ipak bolje da odemo na livadu.

Da li smo zaboravili da je u centru Beograda ubijen mladi Rom Dušan Jovanović?

Ubijen je jer nije pripadao istoj naciji kojoj pripadaju njegove ubice. Za njih je bio je različit.

Da li nam je svejedno i da li nas je sramota što smo svako veče na televiziji gledali mučne slike mladog Francuza kako se bori za zivot? Nekome je smetalo što je različit, ne zna srpski (uzgred, ne znaju ga ni oni koji su ga pretukli), nema na majici simbole koje oni nose.

Priče o minornim grupama huligana, narkomana, alkoholiziranih maloletnika… neodržive su. Jednostavno - nisu logične. Iza svega stoji organizacija, sinhronizacija, logistika, finansijska podrška, pa i verbalna i politička. Mi nikada nismo verovali da nam deca, koja još ni u školu ne idu, ruše spomenike na grobljima, teške nekoliko stotina kilograma ili da ih je srusio vetar kada nije bilo ni povetarca.

Ili da su neki obesni mladići, u isto vreme u nekoliko gradova Srbije lepili istovetne antisemitske plakate. Mi ne verujemo u bajke, a ni u takve policijske izvestaje.

Da li zato što se ta premlaćivanja, za sada, ne događaju nama, Jevrejima, ne reagujemo? Da li se nadamo da do nas to neće doci?

A kada se i to bude dogodilo, onda više neće biti nikoga da reaguje. Pitaće nas gde smo mi bili kada su drugi ispaštali.

Naša je obaveza da se borimo protiv antisemitizma, ksenofobije, svih oblika diskriminacije.

Naša je obaveza očuvanje sećanja na Holokaust.Naša je obaveza da se borimo za svoja prava, ali i za prava svih drugi.Naša je obaveza da živimo ispravno u skladu sa svojom tradicijom i

svojim životnim vrednostima, uspravno, hrabro, dostojanstveno.

Ovo je sa razlogom napisano u vreme ASERET JEME TEŠUVAGEMAR HATIMA TOVA

oktobar 2009.

Ve}ina ili manjina, |avo }e ga znati!

Ako ne reagujemo na nasilje prema strancima ko }e

reagovati kada se ono dogodi nama?

utIScI

5Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

Piše: Aleksandar Ne}ak

Posle mnogo godina (počelo je, mislim, 2004.) i 13 ili 15 verzija predloga Zakona o povraćaju privatne imovine, iliti denacionalizaciji, 23. septembra 2009. pozvani smo na sastanak u Palatu Srbija (nekada Palata Federacije) koji su organizovali Savet Evrope i Ministarstvo finansija Republike Srbije.

Sastankom je predsedavao državni sekretar u Ministarstvu finansija dr. Slobodan Ilić. O tekstu novog Zakona nije bilo ni reči. Imali smo tu privilegiju da čujemo pozitivna i negativna iskustva zemalja u okruženju. Uzgred, te zemlje su pitanje restitucije privele kraju, s obzirom na to da imju Zakone još od ranih devedesetih. Korisno je čuti tuđa iskustva, mogu se koristiti i u našem slučaju, pod uslovom da budemo u prilici da razgo-varamo o našem Zakonu i da nas neko želi čuti.

Pošto smo saslušali predstavnike Letonije, Nemačke, Mađarske, Rumunije, Hrvatske, kao i predstavnike Saveta Evrope, dobili smo priliku da u dva-tri minuta postavimo pitanja.

Na mnoga pitanja gospodin Slobodan Ilić je odgovarao. Naša su os-tala bez odgovora i ako su bila jasna i konkretna.

Pre postavljenih pitanja rekao sam da ne treba da ga ljuti što probi-jamo dozvoljeno vreme, od dva-tri minuta, za postavljanje pitanja. Mi čekamo dve godine da bismo razgovarali o problemu koji za našu za-jednicu predstavlja egzistencionalno pitanje i da nam nije dovoljno dva minuta da bismo izneli svoje stavove. Zato ćemo ih u pisanom obliku poslati i Ministrastvu finansija i Savetu Evrope, a sada ću postaviti pitanja na koje čekam konkretan odgovor.

Moja pitanja su bila slledeca:1. Od vas smo danas čuli, gospodine Iliću, da će Vlada do kraja,

pretpostavljam ove, godine usvojiti Nacrt Zakona. Kada ćemo mi biti upoznati sa tekstom Predloga Nacrta Zakona? To pitam imajući u vidu vaše pismo upućeno Savezu JOS, 11 novembra 2008 godine, koje je bilo odgovor na moje pismo u kojem sam vam postavio isto ovo pitanje. Tada ste nam odgovorili da ćemo biti blagovremeno obavešteni i upoznati sa predloženim Nacrtom zakona i da ćemo imati dovoljno vremena da ga razmotrimo, da naše eventualne sugestije i predloge dostavimo, kako bi bili razmotreni pre ulaska Nacrta Zakona u skupštinsku proceduru. Do da-nas nismo dobili to obaveštenje, niti tekst predloga Nacrta Zakona. Već je kraj septembra, a Vlada treba da usvoji Nacrt Zakona u decembru. Tekst Zakona verujem nije napisan jer Vlada se (posle trinaeste ili petnaeste verzije) nalazi pred dilemom koji model restitucije da primeni. Naturalnu restituciju ili obeštećenje.

2. Da li će Ministarstvo finansija promeniti stav po pitanju restitucije? Po našem mišljenju

pismo ministra finansija Diane Dragutinović od 2008. godine, upućeno direktoru Direkcije za restituciju Vladimiru Todoroviću, zaustavilo je, ili, bar, usporilo, rešavanje podnetih zahteva na osnovu Zakona o povraćaju imovine crkvama i verskim zajednicama. U tom pismu su jasne namere Ministarstva finansija da se imovina kroz novi Zakon o denacionalizaciji obezvredi u odnosu na njenu tržišnu vrednost i tako umanjena vrednost ponudi starim vlasnicima.

3. Kakav je stav Ministarstva kada je reč o opljačkanoj imovini u vreme Holokausta?

Ja neću ovde da govorim o šaradi u vezi Terezinske deklaracije, kada je naša zemlja u pitanju, ali me interesuje da li će Terezinska deklaracija (koju je Srbija naknadno i u tišini prihvatila) imati bilo kakav uticaj na Predlog Nacrta Zakona o denacionalizaciji?

4. Zakon o planiranju i izgradnji, usvojen 31. avgusta 2009., omogućio je Vladi Srbije da poklanja građevinsko zemljište koje nije njeno, nekome kome to ne pripada. Tim Zakonom Jevrejska zajednica je samo u Beogradu ostala bez najmanje 80 hektara najboljeg i najskupljeg građevinskog zemljišta. Zašto taj Zakon nije donet posle Zakona o dena-cionalizaciji?

Naši razumni i opravdani zahtevi su bili i sada su nepromenjeni i oni glase:

1. Da se imovina Jevreja pobijenih u Holokaustu, koja je bez nasled-nika, tranformiše u Fond koji će služiti isključivo za život i rad jevrejske zajednice u Srbiji, za ispunjenje ciljeva zbog kojih postojimo, za obra-zovni, kulturni, religijski, društveni i humanitarni život. Ovim Fondom bi upravljao Savez jevrejskih opština Srbije.

1. Da 1941., a ne 1945. godina, bude računata kao ona u kojoj je Jevrejima oduzeta sva imovina.

2. Da ovim Zakonom budu obuhvaćeni i Jevreji koji su se iz Srbije iselili u Izrael počev od 1948., pa do 1952. godine kada su pod prinudom morali da se odreknu svoje imovine.

3. Da za pokretnu imovinu ne bude određen rok do kojeg je potrebno prijaviti imovinu za povraćaj.

4. Da pre slanja zakona u skupštinsku proceduru na diskusiju i usva-janje Savez jevrejskih opština Srbije bude obavezno pozvan da se upozna sa tekstom zakona i da bude uključen u javnu raspravu.

TIŠRI/HEŠVAN 5770.

Ne lipši magare…Na sastanku koji su,

u Palati Srbija, povodom novog

Zakona o denacionalizaciji

organizovali Savet Evrope i

Ministarstvo finansija u~estvovali su

predstavnici SJOS

INTERVJU

www.savezscg.org

6Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

www.savezscg.org

Piše: Saša Risti}

“Mons. Stanislav Hočevar rođen je 12.11.1945. u selu Jelendol, župa i opština Škocjan kod Novog Mesta, nadbiskupija Ljubljana, Slovenija. Po završenoj osnovnoj školi u Škocjanu 1960. godine pridružio se Don Boskovim salezijancima. Gimnaziju je pohađao u Križevcima i u Rijeci, a potom je stupio u novicijat salezijanaca. Vojsku je služio u Skoplju 1966/67. godine, zatim je bio odgojitelj u novicijatu u Želimlju kod Ljubljane. Teologiju je studirao na Tehnološkom fakultetu u Ljubljani. Za sveštenika je zaređen 29. juna 1973. godine…” Ova hladna i štura faktografija, skinuta sa Interneta, ne kaže ništa o našem sugrađaninu, beogradskom nad-biskupu. To ćemo pokušati da učinimo mi.

Jedna od lepših predrasuda koje ovde važe za katolike govori o njihovoj dobroj organizovanosti. U slučaju našeg sagovornika pokazala se ispravnom. Već tokom zakazivanja razgovora videlo se da je nadbiskup prenatrpan obavezama, ali i da je vrlo odgov-oran. Kada se nešto sa njim dogovorite tako će biti. Razgovor je prihvatio odmah, ali: „Molim vas da me, ipak, pre nego što pođete, još jednom pozovete, jer možda neću moći da vas primim tačno u pola tri, možda će to biti u petnaest do tri...” On poštuje vaše vreme kao svoje i tu improvizacije nema. Katoličko ili kućno vaspitanje? U slučaju našeg sagovornika to je, izgleda, jedno isto, ali pustimo njega da govori.

- Porodica iz koje potičem bila je siromašna, a još smo na sve to živeli i u delu Slovenije koji je za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu bio na granici između italijanskog i nemačkog okupacionog dela. Baš preko našeg

imanja prelazila je granica. Nije se moglo lako prelaziti, pa su delovi zemlje ostajali neobrađeni. Ratne godine za moju porodicu bile su izuzetno teške. Oca nikada nisam upoznao. Nakon rata, pre mog rođenja, nova vlast mi ga je oduzela. U vreme okupacije, još relativno mlad, uzet je u nemačku vojsku. Međutim, tražio je da zbog porodice, tada je imao troje dece, bude oslobođen i os-lobodili su ga. Zatim su ga mobilisali domobrani gde je, takođe, neko vreme bio, ali su ga i oni iz istog razloga oslobodili vojničkih dužnosti. Bio je vrlo veliki vernik i svi takvi su po oslobođenju bili hapšeni. Njega su odveli od kuće i nikada nismo saznali gde je i kako završio.

Imate li bar neke pretpostavke?- Pretpostavljamo da je jedan od tamošnjih komunista, da bi

dokazao lojalnost partiji, skrivio njegovu smrt. Postoji i verzija da je režim mnoge od ljudi kakav je bio moj otac odveo u Afriku. Tamo su „Slovenijales” ili neka druga preduzeća, imali šume, a ovi su im bili jeftina radna snaga... Ali, istinu nikad nismo saznali.

Kako je izgledalo vaše detinjstvo?- Kao vrlo pobožni katolici, tih posleratnih godina bili smo

građani drugog reda. Uz mene su bili i dvojica braće i sestra. Majka je brinula o nas četvoro. Sigurno da joj nije bilo lako da nas izdržava u tolikom siromaštvu. Nedostajalo nam je svega osim ljubavi, živeli smo u velikoj slozi uprkos siromaštvu.

Otac je, po vašem uverenju, stradao zbog svoje velike pobožnosti. Zbog nje ste, kažete, živeli kao građani drugog reda. Ipak, odlučili ste da se posvetite veri i postanete sveštenik...

- Za to najpre treba da zahvalim majci, toj mudroj i jakoj ženi. Ona je tačno znala ko je skrivio očevu smrt. Uprkos tome, nikada nije gajila nikakvu mržnju prema tom čoveku. Uvek kada smo u porodici molili, a to smo činili redovito, majka je govorila: „Molimo za tog čoveka, da ga Bog spase!” Nikada nije pokazala

ni malo mržnje niti je o njemu izgovorila ružnu reč i to se u moju detinju dušu duboko urezalo.

Sećate li se tog presudnog trenutka u kojem ste odlučili da budete sveštenik?

oktobar 2009.

STANISLAV HO^EVAR beogradski nadbiskup Voleo bih da se više dru`imo

Put koji sam izabrao nije lak. Mnogo sam razmišljao o njemu, ali se nikada nisam pokajao

umetnici, a ivot u veri je neka vrsta umetnosti,

mnogo su senzibilniji za neka pitanja, pa na

neki na~in i mnogo ranjiviji

7Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

- Kada sam bio u šestom razredu, u našu župu su došli katolički redovnici modernog tipa – salezijanci, nazvani tako po katoličkom svetitelju Franji Saleškom iz grada Salez. Njihov glavni zadatak je bio briga za mlade. Njihovim dolaskom nama mladima veronauka je postala, zanimljivija, bliža... Posle tri godine takvog življenja bio sam pitan da li bih možda želeo da i sam postanem salezi-janac. Prihvatio sam i, posle osnovne škole, otišao u Hrvatsku u gimnaziju kod salezijanaca, dva razreda u Križevcu, a potom još dva u Rijeci.

Šta je na to rekla vaša majka?- Nije bila nešto posebno ushićena mojom odlukom, ali dala mi

je potpunu slobodu i blagoslovila me rekavši samo da, ako se za to opredelim, u tome budem odgovoran.

Kakav je put katoličkog redovnika?- Nije lak. Ne samo što uključuje celibat i život u siromaštvu

i poslušnosti nego i zato što zahteva mnogo unutarnje spoznaje te odluke. Mogu da kažem da sam svih tih godina mnogo razmišljao o tom svom putu, ali i da se nikada nisam pokajao što sam ga izabrao. Osećao sam nekako da je to moj put. I upravo zato što nije lak, ovaj put donosi puno sreće.

S obzirom na mladost, životne izazove i za-dovoljstva kojima su se predavali vaši vršnjaci, ta unutarnja preispitivanja sigurno nisu bila laka...

- Jasno da nisu, ali, osim majke, mudre žene i sa kojom sam o svemu mogao da razgovaram, imao sam i vrlo dobre profesore i takozvanog duhovnog vođu, što znači sveštenika, sa kojim sam mogao, takođe, o svemu da razgovaram. To su za mene bila velika pitanja pre svega ono da li ću ići tim putem ili putem osnivanja porodice. Znao sam da ću, ako uđem u redovničku zajednicu, morati da prihvatim i jedan zajednički program, a to opet znači da više ne mogu sam da planiram svoj život nego da to mogu da činim jedino zajedno sa ostalom braćom kojoj ću se staviti na raspolaganje. Mene je, na primer, ne zato što ste vi sada tu, uvek zanimalo novinarstvo. Voleo sam da pišem. Međutim, gledajući oko sebe svoje drugare, kao i neke koji su klonuli na ovom putu, uvideo sam da lična sloboda nosi i mnoge opasnosti. Recimo, pričam sa svojim drugarom, a on mi kaže: „Evo, vidiš, ja mogu da pušim, a ti ne možeš, meni je dopušteno ovo ili ono, a tebi nije!”

Imate li bar neku pasiju, nešto čime se zanimate u slobodno vreme?

- Držim se izreke: „Radi ono što radiš!” Moja priroda je takva, oduvek sam radio ono što život od mene očekuje da radim. Ne volim mnogo da posvećujem pažnju svojim željama. Ne zbog toga što bih se osećao krivim nego mi je to ostalo od majke koja je bila sva predana nama. I ja osećam potrebu da gledam najpre na druge i njihove želje i prioritete. Moj život je uvek ispunjen gle-danjem na potrebe drugih kao i na potrebe moje zajednice. Ono što bi za mene, ipak, bio nekakav hobi to je umetnost, ona vrhunska. Zanimaju me lepa knjiga, lepa muzika... Takođe, volim da idem u šetnju, posebno kroz šumu. Za mene su šuma i brda zanimljiviji od mora. Šetam, udišem svež vazduh i u tim trenucima mi naviru ide-je kojima se posvećujem. Ne pamtim dobro brojke, niti su me u is-toriji zanimali mnogo datumi, ali su me zato oduvek zaokupljivale

ideje koje vode svet. Zanimljivo je da, kada idem kroz šumu, ne hodam utabanim stazama nego tražim neke nove puteve.

Da li se, na primer, nekada presvučete u svakodnevnu odeću i odete u bioskop ili na koncert?

- Dobijam toliko zvaničnih poziva na koncerte, izložbe, prijeme, da, zaista, ne mogu da nađem vremena da još i sam posećujem kulturna zbivanja. Ali, kada su obaveze manje, odem na po koji koncert. Posebno volim operu.

Papa Jovan Pavle II reko je Jevrejima: “Vi ste naša voljena draga braća, i na neki način, može se reći da ste vi naša starija braća”. Polazeći u posetu Bliskom istoku, papa Benedikt XVI je izjavio da njom želi da podseti na neraskidive veze katoličke crkve i jevrejskog naroda. U čemu se te veze po vašem mišljenju ogledaju i zbog čega su one „neraskidive“?

- Reći ću to vrlo jednostavno: da nije bilo jevrejstva, ni nas ne bi bilo. Imamo sasvim zajednički početak. Sve fundamentalne st-

vari su nam zajedničke i sigurno je da su te veze neraskidive. Čini mi se, i to mi je vrlo drago, da je sadašnji papa, ne samo kada je bio u poseti nego i u svojim teološkim delima, rekao da i u onim stvarima koje možda nismo uspeli bolje pojasniti, koje još moramo proučiti u našim bib-lijskim i teološkim izučavanjima, ima mnogo više toga što nas povezuje i jače nego što to sadašnji naš teološki trenutak kazuje. Vidite, kada govorimo o nadi, o veri, o ljubavi, jasno je da je katolička crkva, prihvatajući Isusa Hrista samo konkretizovala ono što nam je zajedničko. To što čitamo u Prvoj knjizi Mojsijevoj o post-anku to je danas, kada je, zapravo, život ugrožen

- od planetarnog značenja. Upravo ta fundamentalna pitanja nas najjače vezuju i samo ako o tome svi više razmišljamo jedni druge ćemo bolje shvatati i živeti u zajedništvu.

To što vi govorite razmišljanja su jednog katoličkog sveštenika 20. i 21. veka. Međutim, u prošlosti je među nama bilo mnogo problema. Koje su glavne prepreke na putu pomirenja hrišćana i Jevreja?

- Ja bih rekao, opet vrlo jednostavno: mi znamo da u svim životima dođe do trenutka kada se otkriju neke razlike, a tada na snagu stupa jedna posebna psihologija, psihologija naglašavanja razlika koja im daje preveliki značaj nesagledavajući šta je to što nam je zajedničko. Ako to uporedim sa pravoslavcima, koji su nama katolicima bliže, videćete da je nekoliko vekova među nama naglašavano samo ono što nam je različito. Niko se sve to vreme nije našao da naglasi da je najvažnije ono što nam je zajedničko. Da li se ja krstim sa tri skupljena prsta ili na neki drugi način, da li sveštenici nose bradu ili ne, da li je liturgija ovakva ili onakva... to se naglašavalo. To je bilo potrebno u jednom, kako ja volim da kažem, „minimundu”, malom svetu, jer kako ću ja izraziti svoj verski identitet ako ne kažem, na primer, da je moja odeća je crna, a tvoja, recimo, žuta. Označavali smo se po tim spoljašnjim stva-rima, zaboravljajući one suštinske koje nas vezuju. Tako je bilo i u odnosu sa Jevrejima. Znate i u svakoj porodici dođe do pu-berteta i dete hoće da ode iz nje da bi naglasilo svoj identitet. To podseća na onu decu koja su se prepirala oko toga ko šta ima. Jedan dečak, ne znajući šta bi za sebe rekao da izrazi svoju poseb-nost, kazao je nešto strašno: „Meni je umro otac, a tebi nije”. Eto

TIŠRI/HEŠVAN 5770.

Voleo bih da se više dru`imo

Oca nikada nisam upoznao... Njega su odveli

od ku}e i nikada nismo saznali

gde je i kako završio

www.savezscg.org

8Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

www.savezscg.org

kako daleko vodi ta filozofija naglašavanja različitosti. Mi svi smo bili slični toj deci. Danas, u vreme globalizacije ne možemo više biti deca koja se svađaju . Umesto toga, svi se moramo vratiti el-ementarnom, a to je pitanje života. Kako da uopšte čovečanstvo preživi u tolikim izazovima. Ako više gledamo na te fundamen-talne vrednosti videćemo da, hvala Bogu, postoje i razlike i da nas one međusobno dopunjavaju. One su komplementarne i omogućavaju, što je vrlo važno, da se uopšte može voditi dijalog, jer negde smo imali različita iskustva, negde različite spoznaje... Bog je dao različitosti: istok i zapad, muško i žensko, dan i noć, rad i odmor i sve to samo po sebi traži dijalog, a iskrenost u međusobnom komuniciranju pomoći će nam da prevaziđemo poteškoće. Svi ćemo doći pred tako velike nove izazove da ćemo se radovati što smo različiti i što možemo jedni druge dopunja-vati i tako svi zajedno napredovati. Ja sam ubeđen da ćemo svi, ne samo hrišćani, ne samo mi koji smo abrahamovski rod, videti da će nam različitost omogućiti dublju spoznaju. Ja tu stojim na strani jednog nedavno umrlog pravoslavnog teologa koji je re-kao: „Po svim našim podelama, šizmama, Bog će omogućiti da bude jedinstvo u različitosti mnogo sjajnije” (Oliver Clemens).

To je teološki aspekt, ali postoje i konk-retne stvari koje mogu da budu smetnja pomirenju. Na primer, rehabilitacija bisk-upa Ričarda Vilijamsa, čoveka koji negira Holokaust. To je, priznaćete, vrlo bolno za Jevreje i ne vodi zbližavanju sa katolicima.

- Moramo svi biti vrlo pošteni i ne smemo nikada pojednostavljivati kompleksnost života. Katolička crkva i sam Papa vrlo jasno su kazali da niko ne stoji iza biskupa Vilijamsa kada govori da Holokausta nije bilo. Nažalost, često nismo svi o nekim stvarima najbolje informisani. To što je on bio razrešen anateme, to je jedan čin, a drugo je to što je rekao. To niko ne odobrava. Time što ga je Papa oslobodio anateme nije hteo nika-ko reći da su Vilijamsove izjave pravilne. Ta dva događaja su se samo nekako vremenski poklopila. Nažalost, to moramo svi priznati, u današnjoj komunikaciji se previše naglašava ono što je senzacionalno, a manje traži objektivna istina.

Razumeo bih da o Holokaustu nije dobro informisan neki srednjoškolac iz, na primer, Oklahome. Međutim, jedan biskup je visoko obrazovan čovek i teško je verovati da je bio toliko neinformisan da mu je promakla jedna takva „sitnica”. Pre bih rekao da taj čovek ne voli Jevreje. Opet, kao iskreni hrišćanin, pomenuti biskup ne bi smeo da mrzi, jer to bi značilo da je promašio poziv.

- U svakom društvu postoje ličnosti koje su senzibilne za jednu dimenziju života, a za drugu kao da nisu osetljive. Uvek imate ljude koji su, kako Nemci kažu, „farbenblind” (slepi za boje) i svet vide samo u jednoj boji. Biskup Vilijams dolazi iz jednog takvog kruga koji jednostavno po svojoj tradiciji, po svojoj formaciji, nije to tad imao. Postoji i jedna druga stvar na koju niko nije dovoljno upozo-ravao. Niko, dakle, ne osporava sve patnje jevrejskog naroda, ali priznajte da, recimo, nikada u svetu nije bila tako velika senzibil-nost za žrtve komunizma. Krivica je to i nas koji smo trpeli zbog komunizma... dobro ne mene, jer ja sam išao jednim drugačijim putem, ali ni Evropski parlament, niti neka druga institucija nisu

još dovoljno proučile, registrovale i iznele na videlo sve zlo koje je komunizam napravio. To što unutar jevrejske zajednice postoji velika želja da se u celini svi informišemo o njenim žrtvama je zaista dobro, ali morate priznati da je na svetu još mnogo drugog zla o kojem nije dovoljno pisano, pa se neki pitaju zašto se samo o tome govori, zašto samo o Jevrejima. Nikako time ne želim, ne daj bože, da poričem jevrejske patnje.

Papa je skinuo krivicu sa Jevreja za Hristovo raspeće. Zbog čega je trebalo da prođe više od hiljadu godina da se to učini?Znamo koliko su Jevreji zbog te optužbe propatili kroz istoriju?

- To, sa jedne strane, nije razumljivo jer nema nikakvog razlo-ga koji bi to mogao opravdati. Sa druge, ja ću reći opet nešto što bi moglo da nam pomogne za budućnost: mi vernici svi moramo vrlo paziti da ostanemo vizionari, da ne budemo previše absol-virani od dnevne politike, od istorijskih događanja, od onoga što se naziva javnim mišljenjem. Moramo da budemo sposobni da samostalno razmišljamo i uvek govorimo istinu. Nažalost vernici svih crkava, pa i katoličke, prečesto se previše identifikuju sa

dnevnom politikom. Nedostaje nam snaga da se izdignemo iznad nje. Ponavljam, to nije opravdanje, ali za nas vernike je važno da i danas razmišljamo i da smo uvek dos-ledni. Ja se bojim za nas, danas, da nemamo dovoljno snage da u ovim trenucima bu-demo vizionari.

Neko je rekao da će najmanje problema između hrišćana i Jevreja biti ako svako od njih ostane dosledan svom verovanju. Šta mislite o tome?

- To je istina, ali nije realistična. Mi ne smemo da idealizujemo ovaj svet. Svi bismo želeli da je već sada Raj na zemlji, ali upravo čovek je, mi kažemo, grešnik, znači nije sposoban da uvek čini isključivo dobro. Svako od nas ima trenutaka kada padne, kada klone, kada je umoran, kada zapadne u iskušenje. Zato stoji to da bi tako bilo ako bi svako bio ve-ran svom učenju, ali tada svet ne bi bio više svet. Mi živimo u prolaznosti, u istoriji i čovečanstvo je uvek u rađanju, pa svaki pojedinac treba da dođe do iskustva, do pune spoznaje, a to onda, nažalost, rađa i konflikte. S druge strane, konfliktna situacija, osim što nam donosi mnogo patnje i bola, rađa i napredak.

Jeste li vi nekada bili u sinagogi ili džamiji?- Jesam, bio sam u Jerusalimu i ovde u beogradskoj sinagogi,

kao i na nekim drugim mestima. Moram iskreno da kažem da vrlo rado idem u sinagogu. Zašto? Zato što mi je ono što mi na-zivamo „Stari zavet”, što je nama zajedničko, kao pedagogu, jer biti salezijanac znači posvećivati se pedagogiji, izuzetno drago-ceno. Sve ličnosti od Avrama, do Mojsija, do proroka, imaju u sebi jednu tako jaku fundamentalnu psihologiju, integralnu peda-gogiju, da to jednostavno ne možemo ničim nadomestiti. Zato kada god ulazim u zajednicu sa braćom Jevrejima ili u sinagogu ja se uvek nekako osećam doslovno kao u korenima života.

Govorite li hebrejski?- Znam malo starojevrejski, međutim, nisam imao dovoljno

vremena da ga dobro naučim u praksi, ali znam na hebrejskom najkraći Psalm koji govori neka svi narodi slave Boga.

Jevrejsko odbacivanje Isusa Hrista i „Novog zaveta” sig-

oktobar 2009.

INTERVJU

STANISLAV HO^EVAR beogradski nadbiskup

Kada idem kroz šumu, ne hodam utabanim stazama nego

tra im neke nove puteve

u ku}i nam je nedostajalo svega

osim ljubavi, iveli smo

u velikoj slozi uprkos siromaštvu

9Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

urno nije tačka koja spaja naše dve vere. Ima li, ipak, nade da ono ne bude nepremostiva prepreka u našem zbližavanju i saradnji?Može li se jednostavno reći: „Nije na nama Jevrejima, hrišćanima i muslimanima da jedni drugima sudi-mo i presuđujemo. Za to je zadužen Bog, a mi da vidimo kako da se složimo jer nas na to obavezuje Njegova reč”.

- Moramo znati dve stvari. Čovečanstvo u svojim unutarnjim razmatranjima je, jasno, vrlo različito. Ali svi imamo nešto što nam je zajedničko, a to je življenje. U svim najfundamentalni-jim pitanjima imamo iste probleme. U mnogim drugim stvarima možemo živeti svako svoju dimenziju, ali već sada možemo na mnogim područjima sasvim mirno, objektivno, sarađivati. Sve vidove društvenog života možemo u celini deliti zajedno. Ono što smatramo različitim, jer smo došli do različitih stepena saznanja istorije i u njoj različito živeli, sve to je samo poziv na veći dija-log i na veće uzajamno poštovanje. Svako od nas je onoliko ve-lik koliko neprestano istražuje. Sadašnji Papa upravo naglašava da Dekalog nije stvar katoličanstva, nije stvar hrišćanstva. To je nešto najuniverzalnije za sve koji istražuju, koji su objektivni, koji traže pravu spoznaju. Za mene fascinantna, ta različitost nas navodi da ustrajnije tražimo istinu i da budemo otvoreni za sara-dnju. Nikada nećemo svi istovremeno doći do iste spoznaje, do istog iskustva i koliko god svako od nas punije živi duhovnost svoje zajednice toliko će se nužno obraćati svome bližnjemu.

Neprijatno mi je da vas pitam, ali bilo bi nenovinarski da tu temu preskočim. Otkuda toliko seksualnog zlostavljanja dece pod krovom katoličke crkve? Ima li, da sada ja ovako laički pitam, celibat sa tom pojavom nekakve veze?

- Ima tu, mnogo elemenata. Pre svega, katolička crkva in-sistira na moralnom življenju i zato je nužno već sama po sebi izloženija posmatranju nego ostali. Ko, na primer, kritikuje tele-viziju zbog svega onoga što se na njoj događa i prikazuje? O njoj niko ne govori. S obzirom na to da je za katoličku crkvu ideal živeti to jedinstvo telesnog i duhovnog i da ona zagovara bilo brak bilo celibat, razumljivo je da je u fokusu javnog mnenja. Današnje društvo ne zna da su umetnici, a život u veri je neka vrsta umetnosti, mnogo senzibilniji za neka pitanja, pa na neki način i mnogo ranjiviji. Ljudi često jedva čekaju da se nekome nešto loše desi i to je onda zanimljivo za medije. Ali statistika je pokazala da se takve stvari u katoličkoj crkvi ređe dešavaju

nego drugde. Međutim, kada se dogode svi o tome pišu. A ko predstavlja toliko izvanredno uspešne ličnosti?

Kako je moguće da je jedan deo katolika bio uz naciste i fašiste tokom Drugog svetskog rata, dok je drugi istovremeno reskirao živote spasavajući Jevreje od sigurne smrti. Setimo se i ovom prilikom katoličke redovnice Irene Sendler koja je iz čeljusti smrti otrgla oko dve i po hiljade jevrejske dece.

- To sve izvire iz toga što su vernici, dakle i katolici, uključeni u tokove društvenog života. Kada u njima nema vizionarskog duha onda se vrlo brzo povedu za onim što je u nekom trenutku javno mnenje. Tako je, nažalost, bilo upravo u dva poslednja stoleća, kada je došlo do prevelike identifikacije sa nacionalnim, pa odatle i sa ideologijama kakva je, recimo, bila nacizam ili fašizam. Ta tenzija će uvek postojati jer katolička crkva sebe ne smatra elit-nom, ona je tu da svima pomogne. Kada pogledate čitavu istoriju videćete da je uz ostale religije, dala veliki doprinos čovečanstvu uprkos i nekim svojim slabostima. Najvažnije je da čovečanstvo otkriva autentični proces života svojim naučavanjem.

Da li ste zadovoljni saradnjom sa jevrejskom zajednicom Srbije i našim rabinom i da li imate neku poruku za Jevreje Srbije koji su ovih dana proslavili Novu 5770. godinu?

- Mogu zaista iskreno da izrazim radost zbog tog velikog zajedništva koje doživljavamo sa svim pripadnicima jevrejske zajednice, pa dakle i sa gospodinom rabinom i žao mi je što ono nije još konkretnije izraženo. Osećam to kao nedostatak jer bih voleo da možemo više da se družimo i još bolje upoznamo, ali, nažalost, često nam nedostaje vremena i moram iskreno reći da zbog toga patim. Šta je moja želja? Jednostavno da svi koji pri-padaju jevrejskoj zajednici, jevrejskom narodu, mogu otkriti to bogatstvo koje su primili, a ja da budem sa vama što jače pov-ezan. Ako smem da se izrazim malo subjektivno, ja sam ubeđen da nam tek predstoji prava saradnja. Čitajući knjige Jozefa Racingera, sadašnjeg pape, koji ukazuje kolika je mogućnost daljeg studiranja i čitajući pre svega svetog Pavla, kako god da gledamo na njega, on uvek iako se jako bori, ističe tu nadu za budućnost. Ja sam čovek nade da će prava saradnja tek da dođe i radovalo bi me da mi budemo oni koji će znati da otkriju te zajedničke tačke za budućnost. Dozvolite mi i da vam na kraju zahvalim i pozdravim sve vaše sunarodnike i poželim im svako dobro.

TIŠRI/HEŠVAN 5770.

Šta je moja elja? Jednostavno da svi koji pripadaju jevrejskoj zajednici, jevrejskom narodu, mogu otkriti to bogatstvo koje su primili, a ja da budem sa vama što ja~e povezan

10Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

www.savezscg.org

oktobar 2009.

B’NEI B’RIT LO@A SRBIJA 676

Ve~e za pam}enjeEVROPSKI DAN JEVREJSKE KULTURE - KONCERT SEFARDSKE MUZIKE

Piše: Izrael Mandil

I ove godine, zahvaljujući trudu članova Lože B’nei B’rit Srbija, uz podršku Jevrejske opštine Beograd, imali smo prilike da uživamo u muz-iciranju ansambla Šira U’tfila, koji je nastupio na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Nedelja 6 septembar, istovremeno i mali jubilej - tačno l0 godina od kako je Evropska Unija proglasila - Dan evropske jevre-jske kulture koji se obeležava tako što se u svim jevrejskim zajednicama Evrope organizuje tematski program. Ove godine tema je bila “Proslave i Praznici. “

Pa, kako je muzika neizostavni deo svake proslave ili praznika, te večeri na prvoj stranici programa, uz sve gore navedeno, stajalo je: Koncert se-fardske muzike.

Pozdravne reči publici uputio je Branko Šnap, predsednik Lože B’nei B’rit 676, ujedno izrazivši zahvalnost upravi Narodnog pozorista, Ministarstvu kulture i ostalim poznatim i anonimnira donatorima bez čije pomoći ne bi bilo moguće organizovati ovakav događaj.

A da su organizatori i učesnici ovaj Dan shvatili vrlo ozbiljno, dovoljno je pogledati štampani program. U njemu, u posebnim rubrikama, moglo se saznati do detalja o ansamblu, o ustanovljenju ovog Dana, o sefardskoj muz-ici, o formi sefardske kantige i romanse s kraja 19. veka, pa sve do kraćih komentara pojedinih numera. Sve to štampano na kvalitetnom papiru, el-egantnog, jednostavnog preloma.

Takva je bila i scena: skladno aranžirana sa video bimom u pozadini, gde su se na platnu smenjivali stihovi od jedne do druge pesme.

Nećemo govoriti o svakog numeri podrobno, ali hoćemo o izvođačima, i to onim redom kako su dati u štampanom programu.

Uz prvo ime, Stefan Sablić, pisalo je: vokal, ud. Pre svake numere bilo pevane ili svirane, Stefan bi u nekoliko rečenica izneo glavne podatke, te je tako bio u dvostrukoj ulozi, voditelja i komentatora. Svirao je na udu, turskom instrumentu sličnom lauti, koji je preuzet od Arapa. Interpretirao je sefardske pesme, počev od romanse “Zaljubih se u vetar”, tipično jevrejsko- španske po duhu, do drugih pesama nastalih na Balkanu.

Stefanov tenorski glas pravilno je impostiran, a bez toga nema dobrog pevača. Uz to, njegovo pevanje je ujednačeno, čiste intonacije i jasne dikcije. Nećemo se detaljno upuštati u analizu melizama, dovoljno je reći da je tu pravi majstor. Stefan Sablić nasuprot tehnici belkanta, primenjuje “flah” pe-vanje. To znači bez vibrata, kako ne bi odstupio od izvorne tradicije. Vodi računa o artikulaciji i dinamičnom sečenju fraza.

Mi, koji ga bolje poznajemo, prateći njegov rad duže vreme, zadivljeni smo njegovom izuzetnom memorijom. Ne toliko po pamćenju teksta na raznim jezicima, koliko muzičkom memorijom. Stefan istu melodiju peva u

više varijanti, zavisno od potrebe i nadahnuća.Drugi član ansambla Šira U’tfila Ariel Kasis svirao je na kanunu, instru-

mentu trapezastog oblika, po zvuku sličnom citri. U nekoliko navrata imali smo prilike da slušamo Arijelovo muziciranje i

sa sigurnošću možemo reći da suvereno vlada ovim instrumentom, na kome se ton dobija trzanjem žica, pa svirač zaista mora biti vešt, da bi iz, dinamički ograničenog, instrumenta, izmamio zvučne prelive.

Sledeći perkusionista Dejan Zarić, prikazao je ritmičko umeće koristeći nekoliko udaraljki od defa do daira. Ne mareći za efekte, više vodeći računa o preciznosti ritma kako bi bio u saglasju sa ritmom kontrabasa.

Prateći redosled stižemo do Filipa Krumesa, violiniste. Vašem izveštaču Filip Krumes nije nepoznat, ali te večeri kao da je to bilo neko novo, nep-oznato lice. U tehničkom vidu svira sve bez napora: izvajana melodija, energična kad zatreba, bogata vibratom, pasaži, spikata, detaše, flažoleti... Kada je voditelj najavio ples - “Srpska igra”, u kojoj violina vodi “glavnu reč”, publika je pri kraju, spontano eksplodirala. Mada, moramo to istaći, numera nije izvorno srpski ples nego vlaški, ali sa naših prostora. Lako je ustanoviti kako po melodici tako i po karakterističnom ritmu, uz sijaset tehničkih efekata. Dakle, u pitanju je muzičar urođene muzikalnosti. Drugim recima, Filip Krumes svira s dušom.

Kontrabasista Srđan Đordjević uglavnom je svoj instrument koristio u ritmičkom smislu, vodeći računa da bude unison sa udaraljkama, što je uos-talom bio i diktat nama nepoznatog aranžera. Izuzetak je bila jedna numera u kojog Srđan koristi gudalo vajajući

melodisku liniju efektno, na, u tehničkom smislu, zbog preduge men-zure, vrlo teškom instrumentu.

Voditelj, Stefan Sablić, dobro je postupio, kada se uz izvinjenje publici obratio osobi za miks pultom, tražeći da podigne regler, i pojača ton kontra-basa. Odličan potez!

Zatim je voditelj najavio novog solistu Milenu Miletin. Ona je otpevala dve pesme. Nažalost, njen lepi lirski sopran, koji smo čuli na njenom pre-thodnom koncerta, ovog puta zvučao je totalno denfovan. Šta se dogodilo, to ne znamo! Sve do tog trenutka ton majstor, ili neka druga obučena osoba za ovaj posao, radila je bez greške. Pohvalili smo opravdanu intervenciju voditelja kada je zamolio ton majstora da pojača zvuk kontrabasa. Kako je moguće da operator, već posle prvih solističkih taktova, ne pojača glas solistkinje, jednostavnim podizanjem reglera. Njen glas se naprosto tek naslućivao. Dabome, ne njenom krivicom. Lirski sopran Milene Miletin bio je pokriven glasom Stefana Sablića, te je tako njena uloga svedena na glas pratećeg vokala. Neoprostiv profesionalni propust koji je bacio senku na sja-jno zamišljen i izveden koncert. Poslednja dva bisa, na zahtev publike, samo su još jedna potvrda tome.

EVRopskI DaN JEVREJskE kUlTURE

11Jevrejski

PregledJevrejskiPregled TIŠRI/HEŠVAN 5770.

Subota u Subotici

Piše: Robert Kova~

Ove godine u evropskim državama već 12. put se obeležava Evropski dan jevrejske kulture. Ideja da lokalne zajednice posvete prvu nedelju u mesecu septembru sećanju na svoje jevrejske susede potekla je od Evropskog saveta jevrejskih zajednica. Zamisao je bila da se tog dana obiđu sinagoge, geta i jevrejska groblja u onim mestima gde Jevreji više ne žive, jer su nestali u strahotama Šoe (Holokausta).

Evropski dan jevrejske kulture se brzo pretvorio u živopisno obeležavanje današnjice jevrejskih zajednica širom kontinenta. Svaka godina ima svoju temu, koja od zemlje do zemlje i od za-jednice do zajednice poprima neku posebnost, ali šarolikošću ipak dočarava osnovnu ideju zajedničkog gesla godine.

U Srbiji prvi put je Dan evropske jevrejske baštine bio obeležen 2003. godine, kada je tema bila „Judaizam i umetnost”.

Jevrejska opština Subotica od početka učestvuje u ovoj mani-festaciji tako što svake godine prve nedelje septembra „otvara svoja vrata” svim zainteresovanim Subotičanima.

Ovogodišnja tema je veoma široka: „Jevrejski praznici i tradici-ja”. Opština se odlučila da iz bogate riznice jevrejske tradicije izd-voji najveći verski praznik koji se iz nedelje u nedelju praznuje. To je Subota, na hebrejskom jeziku Šabat, a na jidišu, jeziku Jevreja Aškenaza, Šabes. U prostorijama Jevrejske opštine Subotica, u Maloj sinagogi bio je izložen svitak Tore (Mojsijevih pet knjiga rukom pisanih na pergamentu). Time se želelo prikazati centralno dešavanje subotnjeg dana u sinagogama širom sveta, a to je čitanje parašat šavua, tj. odgovarajućeg dela iz Tore za svaku sedmicu. U susednoj prostoriji su bila postavljena dva stola. Prvi je astal sa dva svećnjaka, barhesima (pletenim subotnjim hlebovima), vinom i ribljom večerom što je tradicionalan način dočeka Subote u petak uveče, kada po jevrejskom računanju vremena već zalaskom sunca počinje praznik, dan odmora - Šabat. Na drugom stolu je bilo tradicionalno jelo sredn-joevropskih Jevreja – šolet, kao i pletene sveće koje se pale u Subotu uveče kada prestaje praznik, i počinju dani rada.

Posle izložbe Subotičani, koji su ovom prilikom posetili Jevrejsku opštinu, imali su priliku da degustiraju šolet i jevre-jske saltkiše, koje svake godine na Evropski dan jevrejske kulture pripremaju članice Ženske sekcije Jevrejske opštine Subotica.

ŠABAT ŠALOM – GIT ŠABES!

– postavljen astal za Šabat

NOVI SAD

Pod senkom tuge

Piše: Ljiljana Lepuša

Ove godine u prvoj nedelji septembra evropski gradovi su po deseti put obeležili Evropski dan jevrejske kulture, a mi Novosađani sedmi put. Opet smo bili deo velike evropske jevrejske porodice koja je širom otvorila vrata svojim sugrad-janima radi boljeg upoznavanja.

Nažalost, nad ovu manifestaciju,vredno pripremanu od naše kancelarije i volontera, nadnela se senka tuge. Subota je u celoj zemlji bila proglašena danom žalosti zbog pogibije radnika u Užicu, a pre same manifestacije gotovo svi članovi zajednice ispratili su na večni počinak našu dragu članicu Olgu Brkljač, ćerku dr Teodora Kovača.

Prvo smo se sakupili u Velikoj sali gde nam se obratila Edita Jankov glavni koordinator ove manifestacije. Govorila o značaju ovog dana. Ovogodišnja tema je bila: “Jevrejski praznici i tradicija”. Svečano je otvorena izložba gospodi-na Jovice Prodanovića iz Beograda “Utisci iz Jerusalima”. Izložbu je otvorio dr Draško Ređep, književni kritičar govoreći o diplomatama kao umetnicima i o pastelima koji predstavlja-ju znamenita zdanja ,staze,čuvene kupole Jerusalima. Uživali smo u slikama i ukusnom koktelu uz ćaskanje.

Iste večeri u Sinagogi je održan koncert sefardske muz-ike u izvodjenju ansambla “Šira utfila” (Pesma i molitva) iz Beograda. Koncert je poceo minutom cutanja za poginule rad-nike. Uživali smo u izuzetnom izvodjenju ansambla, a njegov frontmen i osnivač Stefan Sablić upoznao nas je sa sadržajem i genezom pesama koje su izvodili.

Program je nastavljen u nedelju u našoj Sinagogi . Dečji klub JO uz stručnog rukovodioca, pedagoga Dijane Radojkovic -Štark izveo nam je pozorišnu predstavu “Estera i Mordehaj”. Deca i mladi različitog uzrasta sa mnogo poleta prikazali su “Priču o Esteri” uz završivši predstavu plesom. Deo programa bio je ples naše uspešne folklorne grupe “Ma ayan” koja je nastupila sa novom koreografijom i pod umetničkim rukovod-stvom Dine Đilas. Plesali su nadahnuto, uvežbano i sa mnogo entuzijazma.

Veče je, kao i svake godine, završeno prijemom kod gradonačelnika Novog Sada, grada koji je i ovog puta po-mogao manifestaciju.

12Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

www.savezscg.org

oktobar 2009.

Koncert u sinagogiU okviru proslave Evropskog dana jevrejske kulture u Nišu je 8. septembra 2009. Jevrejska

opština organizovala je koncert ansambla “Šira utfila“ iz Beograda. Koncert je održan u niškoj sinagogi i to je bio prvi put posle II svetskog rata da se u njoj čula pesma i molitva. “Šira utfila” okuplja multi etnički sastav koji inspiraciju za svoju muziku pronalazi u bogatsvu jevrejsko - španske, balkanske, otomansko – turske i arapske muzičke tradicije. Stefan Sablić, Ariel Qassis, Dejan Zarić, Filip Krumes i Srđan Đorđević učinili su da ovo veče ostane u lepom sećanju niškim Jevrejima i njihovim nejevrejskim sugrađanima.

EVRopskI DaN JEVREJskE kUlTURE

Da se bolje upoznamo

Piše: Mira Pani}

Jevrejska opština Pančevo je u petak, 4. septembra, po šesti put, pro-slavila Evropski dan jevrejske kulture otvaranjem izložbe Životni ciklus i praznici kod Jevreja kao pratećim programom obreda Šabata.

Predsednik David Montijas pozdravio je brojne posetioce i prijatelje Opštine, zvaničnike gradske uprave, predstavnike kulturnih ustanova grada Pančeva i goste iz drugih jevrejskih opština. Pozvani gost iz Subotice, predsednik Jevrejske opštine Subotica Tomislav Halbror, ob-jasnio je prisutnima kako i zašto Jevreji dočekuju i proslavljaju Šabat i skrenuo pažnju na značaj koji on zauzima u životu jevrejske zajednice. Obred je izvršen uz ritualno paljenje sveća, molitvu i vino, nakon čega je poslužena svečana večera. Specijalni hleb, 12 hala kao poklon, donel-isu Halbror i Robert Sabadoš. Uz zanimljive anegdote, muzički program i degustaciju jevrejske hrane ovaj praznik je do posle ponoći proslavljen kako dolikuje, na obostrano zadovoljstvo gostiju i domaćina.

Izložba je izazvala posebno interesovanje. Na dvadesetak panoa prikazani su, na velikom broju fotografija sa tekstualnim objašnjenjima, svi najvažniji dogadjaji u životu Jevreja, od rodjenja do smrti i svi najvažniji praznici. Izložbu je pratio manji katalog iz kojeg su posetioci mogli da saznaju i nešto više o Praznicima i običajima Jevreja - glavnoj temi ovogodišnjeg obeležavanja Evropskog dana jevrejske kulture .

Proslava je našla svoje mesto i u vestima lokalnih medija.

PAN^EVO SOMBOR

“Boje Izraela” u Gradskom

muzeju Piše: A. Sekelj

Na dostojan način u Somboru je obeležen Evropski dan jevrejske kulture.Tim povodom u nedelju, 6. sep-tembra JO Sombor u izložbenom prostoru Gradskog muzeja predstavila je nesvakidašnje jevrejsko kulturno nasleđe.

Posle pozdravnih reči Branimira Mašulovića, direktora somborskog Gradskog muzeja, u prisustvu mnogobrojnih posetilaca i predstavnika verskih zajed-nica atraktivnu izložbu fotografija pod nazivom “Boje Izraela” otvorio je Saša Cvejin, predsednik Jevrejske opštine.

Pored fotografija, postavka sadrži i lične predmete koje svaka jevrejska porodica ima u kući. Zahvaljujnući nesebičnom angažovanju članova JO Sombor mnogo-brojni posetioci u izložbenim prostorijama u prizemlju Gradskog muzeja mogli su da vide postavke za šabat, svećnjak za šabat, čašu za kiduš, postavku za Pesah, saber tanjir i hagadu.Vredno je zabeležiti podatak da je u danima izložbe “Boje Izraela” jevrejska zajednica u Somboru bila otvorena za sve koji su želeli da vide sinagogu i saznaju sve što ih interesuje u vezi sa juda-izmom, Jevrejima i Izraelom.

-Danas se širom Evrope, svuda gde postoji jevre-jska zajednica, obeležava Evropski dan jevrejske kulture. Manifestacija je nastala je u želji da se svim ljudima približe jevrejska kultura, tradicija i običaji. Uvek se organizuje početkom septembra pre velikih praznika, Roš hašane i Jom kipura, ove godine održava se deseti put. Naša mala zajednica se ovom izložbom priključuje obeležavanju ovog dana. Fotografije koje su izložene delo su Vanje Fišera,profesionalnog fo-tografa koji živi i radi u Jerusalimu, Lidije Levi i Saše Fišera, članova naše zajednice – rekao je Cvejin izražavajući ujedno zahvalnost Gradskom muzeju na saradnji i ustupljenom prostoru čime je omogućeno da izložba bude otvorena.

NIŠ

Izložba u dvorištu

13Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

Piše: Nenad Fogel

U sklopu dugogodišnjih napora da sećanje na stradanje Jevreja tokom Drugog svetskog rata nikada ne izbledi, Jevrejska opština Zemun priprema izdavanje knjige “Pravednici među nacijama – Srbija” čiju su autori istoričari prof. dr Milan Ristović, dr Milan Koljanin i pisac Milan Fogel.

Sa društvene scene antisemitizam do danas nije nestao. Iza nje-ga se najčešće kriju destruktivne ideologije regrutujući ponajpre omladinu, ali i sve ostale nedovovoljno obrazovane ljude. Otuda i predlog UN da se u škole uvede predmet/čas o Holokaustu koji u većini zemalja nije prihvaćen, pa ni u Srbiji, mada su učinjeni značajni koraci u tom pravcu. Knjigom o Pravednicima iz Srbije, sa autentičnim pričama o pojedinačnim sudbinama Jevreja u Srbiji tokom II svetskog rata, JOZ želi da upoznamo našu javnost sa strahotama Holokausta kao i sa plemenitim i hrabrim pojedincima Srbima koji su ih spasavali od sigurne smrti reskirajući sopstvene živote. Takvih primera bilo je širom Srbije, a doprinos tih heroja Holokausta je nemerljiv. Ističući u prvi plan njihovu humanost autori odbacuju tezu o krivici naroda, pokazujući is-tovremeno neodrživost floskula da su za sve nedaće na ovom svetu krivi Jevreji.

Danas, nešto više od šest decenija po svršetku tih najtragičnijih događaja ljudske istorije, možda više nego ikad o tome treba govoriti, jer se antisemitizam širi kao zao duh starog vremena, zahvatajući i prostore Srbije. Zbog toga je objavljivanje ove kn-jige od izuzetne važnosti. Ona ne samo da bi pomogla vraćanju ugled građana Srbije u svetu nego bi od velike koristi bila i kao obavezna školska litaratura u izučavanju Holokausta.

Pravednici me|u nacijamaPriznanje države Izrael u vidu medalje ‘’Pravednici među nacijama’’

koja se dodeljuje pojedincima, nejevrejima, koji su spasili Jevreje od nacističkog progona tokom Drugog svetskog rata, uspostavio je izraelski ‘’Jad Vašem’’ (Spomen i ime) osnovan 1953. godine kao svetski centar za dokumentaciju, istraživanja, obrazovanja i komemoraciju Holokausta.

Dr Filip David: Zlo~in nije nepobedivSrpski pravednici služe na čast Srbiji i obaveza je jevrejske zajednice,

ali ne samo nje, već i ukupnog srpskog društva da ti svetli primeri ostanu zabeleženi za sadašnja i buduća vremena.

Ova knjiga i CD treba da postanu nezaobilazno svedočanstvo da i u najtežim okolnostima ima onih koji su spremni i sebe da žrtvuju u ime nekih osnovnih civilizacijskih principa, kako bi dokazali da ljudska soli-darnost, solidarnost sa progonjenima i poniženima, u vremenima mraka i beznađa predstavalja ono dragoceno uverenje, uverenje i dokaz o velikoj hrabrosti i istinskom poštovanju ljudskih života. Dok u svetu ima ovakvih pravednika ima ubedljive potvrde da zločin nije svemoćan i nepobediv.

Danilo Fogel: Svedo~anstvo o spasiocima i spasenima

- Pored istorijskog dela knjiga sadrži i literalni prikaz u obliku priča o spasenim Jevrejima. Ove priče su doprinos da se sačuva sećanje na ljude, koji su stavljali svoj život na kocku, spasavajući od progona često i nep-oznate ljude. Zato je svaka priča svedočanstvo o spasiocima i spasenima, bez priče o spasenima, o smrtnoj opasnosti u kojoj su se našli, ne bismo mogli da sagledamo svu veličinu dela proglašenih pravednika. Često je u spasavanju učestvovao čitav lanac ljudi, a samo jedan deo njih je do-bio priznanje države Izrael u vidu medalje ’’Pravednici među nacijama’’. Zato su u pričama spomenuti mnogi koji su spasavali Jevreje, a nisu dobili zasluženo priznanje, jer, nažalost, nisu ni predloženi.

Prof dr Ljubodrag Dimi}: Iz ugla „malog ~oveka“

- U našoj istoriografiji retki su radovi u kojima se događaji posmatraju iz ugla ‘’malog čoveka’’, čija sudbina je uglavnom prepuštena imaginaciji stvaraoca umetničkih književnih dela. Individualizacija i personalizacija istorijskih događaja i procesa su nužan preduslov za njihovo potpunije ra-zumevanje što je posebno važno za recepciju istorijskih sadržaja u najširoj

javnosti. Poplavi kvazinaučnih interpretacija i svak-ovrsnih manipulacija istorijskim sadržajima najčešće za pragmatične ciljeve najbolja brana je naučno veri-fikovana rekonstrukcija prošlosti u kojoj je čovek akter istorije na maloj ili velikoj sceni.

Publikacija ‘’Pravednici među nacijama – Srbija’’ prikazuje jedan od fenomena Drugog svetskog rata, ‘’konačno rešenje jevrejskog pitanja’’ iz perspektive onih koji su spasavali Jevreje od uništenja. Holokaust je jedno od najtragičnijih poglavlja savremene istorije, a narativ o njemu u ovoj knjizi zasnovan je na iskustvu onih koji su iz najčistijih pobuda spasavali često potpuno nepoznate osobe. Time se pruža mogućnost da se sagleda i jedna izrazito humana dimenzija ovih događaja.

TIŠRI/HEŠVAN 5770.

USKORO: „PRAVEDNICI MEđU NACIJAMA – SRBIJA“

U slavu srpskog narodaJO Zemun priprema izdavanje knjige o srpskim herojima Holokausta

DOBRI LJUDI: razgovor sa pravednicima

POTVRDA PLEMENITOSTI: „Medalju pravednika“ dobili su i Slobodan i Milenija Knežević

14Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

www.savezscg.org

oktobar 2009.

sUmmERTImE NA 35 U HLADU

O~i u o~i sa krvolo~nim mesojedima

Piše: Liza Rojnik

Topli letnji dani, i nedelja zabave za decu koja su ostala u Beogradu tokom rasputsta.

U zavisnosti od dana, na Samertajmu je bilo do sedamnaestoro dece, a kako je vreme odmicalo, i taj broj se povećavao. Takođe, svaki dan su na programu bila prisutna po tri vaspitača koji su se trudili da deci pruže nezaboravan doživljaj.

Od celog programa dva dana su prove-dena na bazenu Košutnjak. Deca su skaka-la, igrala se loptama, ronila, dobacivala se sa frizbijem... Takđe smo i ručali na ba-zenu udišući miris - kreme za sunčanje.

Jedno od mesta na kojem smo bili je Ada. Baš kao i na bazenu, deca su se „super“ provela uživajući u svemu što „Beogradsko more“ nudi.

Velika atrakcija koja je posetila Beograd, i mesto koje bismo svi žalili da ga nismo posetili bila je izložba

Velika atrakcija i mesto koje bismo svi alili da ga nismo posetili bila je izlo`ba Dinosaurios Argentinos

15Jevrejski

PregledJevrejskiPregled TIŠRI/HEŠVAN 5770.

O~i u o~i sa krvolo~nim mesojedima

Dinosaurios Argentinos u Impuls holu hotela Kontinental na Novom Beogradu! Poseban i dugo iščekivan dan za svu decu, ali i vaspitače.

Imali smo i kustosa, ženu koja je učinila sve da zainteresuje decu, i da im ovo iskustvo učini što zanimljivi-jim. Klinci su išli unaokolo, slušali je i postavljali brojna pitanja, na koja je ona strpljivo i iscrpno odgovarala.

Posle neobične izložbe, otišli smo u igraonicu i tamo mogli još da se up-oznamo i vidimo kako su dinosaurusi živeli. Posle svega vratili smo se u klub, sumirali utiske i imali Pica dan.

Jedna od atraktivnih stvari u Beogradu je i otvaranje 3D bioskopa. Mališane smo odvedeli tamo da gleda-ju jedan od najomiljenih crtaća svih vremena „Ledeno doba – povratak di-nosaurusa“ koji nas je sve nasmejao, a 3D efekat oduševio. Uživanje u pro-jekciji pojačali smo grickanjem kokica koje smo dobili u velikim kutijama. Gledajući crtać deca su se setila izložbe dinosaurusa i diskutujući o tome koji cr-tani junak odgovara određenom skeletu dinosaurusa sa izložbe.

Jedan dan smo odveli decu na Kalemegdansku tvrđavu. Opremljeni loptama, frizbijima i igricama imali smo nekoliko sati zabave u parku, i onda se vratili u Klub da se malo rashladimo i ručamo.

Poslednjeg dana našeg Samertajma odlučili samo da nađemo neko lepo mesto u gradu, i da odemo na porodični izlet. Odlučili smo se za Košutnjak. Tog veo-ma toplog letnjeg dana, dece, roditelja, baka i deka, sve u svemu nas šezdesetak, bili smo u šumi, u restoranu,.

Deca su imala veliko polje za ig-ranje, vaspitači su se, naravno, igrali sa njima, a roditelji su sedeli u hladu, pričali, družili se, uživali. Neki od njih su bili prvi put, pa im je to bila prilika da upoznaju roditelje i decu koja redovno dolaze u klub i da od njih čuju šta radimo i šta možemo da im ponudimo. Deca su, opet, uživaju u zabavnom parku restora-na „Košuta“ i razgledanju mini zoo vrta, takođe u sklopu tog ugostiteljskog objek-ta. Bila je to zgodna prilika da roditelje obavestimo o kampu Sarvašu, kao i o tome koje i kakve aktivnosti planiramo za novu sezonu klubova i Centra.

Na kraju, dopustićete piscu ovih redova da se zahvali vapitačima: Ani Albi, Lidiji Milinković, Mili Stojanović, Nikoli Jovanoviću i Gavrilu Jovanoviću što su odvojili vreme i na kreativan način doprineli uspehu ovog projekta.

događaJI

16Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

www.savezscg.org

oktobar 2009.

NOVI SAD Znamenite Novosa|anke

PROSLAVA RAMAZANSKOG BAJRAMA

Sofra prijateljstva

Gospodar Jevremova, u delu između ulica Kralja Petra i Cara Uroša, bila je 21. septembra na nekoliko sati poput „Ulice otvorenog srca - beogradska bajramska sofra“. Ispred Bajrakli džamije postavljena je bogata trpeza kojom je prvi put u novi-joj istoriji Beograda javno proslavljen najveći islamski praznik Ramazanski bajram.

Ulicu su krasili ručno rađeni ćilimi i baloni dok su se Dorćolom širili prepoznatljivi orijentalni mirisi i tradicionalni zvuci. Devojke odevene u tradicionalnu islamsku nošnju posluživale su goste na prvoj javnoj proslavi Ramazanskog bajrama. Bajramska sofra bila je postavljena od 13 časova, a na trpezi su se našla i nezaobilazna tradicionalana jela - dolme, punjena paprika, đuveč, pita i baklava. Gospodar Jevremovu - jučerašnju „Ulicu otvorenog srca“ za svega dva sata posetilo je i nekoliko stotina Beograđana iz znatiželje da se vide i upoznaju drugačiji običaji. Naravno, među njima su bili i zaposleni u Savezu jevrejskih opština, prve komšije Bajrakli džamije. Srećom te su halal i košer u mnogo čemu podudarni što se moglo primetiti na srećnim licima Nećaka, Danijele, Miroslava, Arona… baš smo bili u reprezentativnom sastavu - sve sami bjrakli Šveđani, sofradžije bez mane i straha.

Šalu nastranu, bio je to dirljiv susret “nas i njih” ovekovečen zagrljajem domaćina muftije Jusufspahića i gosta rabina Asiela (kažu da je tu fo-tografiju jedan dnev-ni list objavio na naslovnoj strani).

- Čovek je neprijatelj onoga što ne poznaje. Nekada izgleda kao da smo toliko daleko i zaboravljamo na momente kad se is-postavi koliko smo blizu, bliski i slični. Treba da se podsećamo tih momenata. Hteli smo da izađemo, da se otvorimo kako bi nas bolje upoznali i tako se i nama otvorili – rekao je Muhamed efendija izrazivši iskreno zadovoljstvo što ispred Džamije vidi “veliki broj prijatelja hrišćana, Jevreja, ali i onih koji su kako kažu ateisti“.

Proslavi je prisustvovao i predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić i čestitao muslimanima praznik, ali i istakao da svečanost „oličava Beograd u kojem on želi da živi“.

Komisije za dodeljivanje imena ulica Grada Novog Sada, 28. avgusta 2009., dala je imena novim ulicama u naselju Adice-Veternik.

Na osnovu „Ženske studije i istraživanja“ ulicama su dodeljena imena devet znamenitih Novosađanki, među koji-

ma i dve Jevrejke, Paule Šosberger i Judite Šalgo.

Paula Šosberger (1895-1942) bila je javni i kulturni radnik, humanista, osnivač i organizator Jevrejskog zabavišta, član i ak-tivista mnogih dobrotvornih organizacija. Njen sin Pavle, istoričar, jedini je iz porod-

ice preživeo rat. Jedno vreme bio je pred-sednik Jevrejske opštine u Novom Sadu.

Judita Šalgo (1941-1996) književnica, prevodilac i multimedijalna umetnica, bila je urednica “Tribine mladih” u Novom Sadu, radila na TV Novi Sad i uređivala Letopis Matice srpske. J. Š.

17Jevrejski

PregledJevrejskiPregled TIŠRI/HEŠVAN 5770.

ROŠ HAŠANA U SARAJEVU

Nekad bilo pet sinagoga

Pre Drugog svetskog rata Sarajevo je imalo 50.000 stanovnika

od ~ega 11.000 JevrejaPiše: Ljiljana Lepuša

Neki članovi JO Sarajeva bili su nekoliko puta na druženju u Novom Sadu popularno nazvanom Šolet ali i na druženjima u Zrenjaninu, Subotici, Beogradu, pa su odlučili da naprave susret Jevreja nekadašnje Jugoslavije povodom Roš hašana.

Jevrejska opština Sarajeva, iako jedna od najstarijih na pros-toru nekadašnja Jugoslavije, danas ima svega 730 članova (pre II svetskog rata, kada je Sarajevo imalo 50.000 stanovnika, brojala je i 11.000 duša). Imali su pet Sinagoga i sve su preživele rat. Najveća je poklonjena gradu, najstarija iz XVI veka postala je Jevrejski muzej (u njoj je izuzetno održana molitva za erev Roš hašana) tako da je danas je samo jedina u funkciji. Ona je pregrađena, pa su u jednom delu društvene prostorije dok se u drugom održava verska služba.

Domaćini su goste dočekali u poslepodnevnim časovima. Nakon molitve u starom hramu svi gosti prešli su u veliku salu Opštine.Tu su ih pozdravili glavni organizatori susreta Boris Kožemjakin i Eli Tauber. Rabin je održao Kiduš, govorio je o simbolici voća koje je posluženo. Bilo je jabuka, urmi, ali i meda, šargarepa, praziluka... Sve molitve tokom susreta vodio je nerezidentni rabin u Bosni i Hercegovini Eliezer Papo, koji je svoje besede začinio duhovitošću. Jedan od važnih događaja u Sinagogi bila je bar micva Iva Kaunica, prva u Sarajevu od II svetskog rata.

Ove godine Roš hašana je trajala dva dana, pošto je prvi dan bio Šabat tek drugi dan se duvao šofar što je bio jedan od najsvečanijih trenutaka.

Na večeri povodom erev Roš ha Šana iskupili su se svi gosti pris-tigli iz Beograda, Zagreba, Rijeke, Mostara, Zenice, Novog Sada... Bilo je to druženje, obnavljanje starih prijateljstava, pronalaženje daljih rodjaka. Priča je najintenzivnije tekla tokom dve večeri i ručka. Hrana servirana kao švedski sto bila je veoma ukusna. Druge večeri bilo je i muzike, pa su mnogi zaplesali.

Ljubazni domaćini odveli su goste u Zemaljiski muzej, osnovan 1888. godine smešten u impozantnoj zgradi gde se u posebnoj pros-toriji sa specijalno prilagodjenom klimom čuva Sarajevska hagada nastala oko 1350-te godine u Španiji. Gosti su prošetali Sarajevom i imali priliku da se, zahvaljujući vodiču, simpatičnoj bibliotekarki Gordani Girt, upoznaju sa bezbroj detalja, od podataka o tri Sinagoge do mesta odakle je pucao Gavrilo Princip.

Prilozi i ~lanarinaObaveštavamo vas da sve vrste uplata, priloga i dr. prema Jevrejskoj opštini

Beograd, pogotovo ~lanarine, mo`ete izvršiti na dinarski ra~un JOB br: 205-49527-14 kod

Komercijalne banke a.d. Hvala na razumevanju i saradnji.

Jevrejska opstina Beograd

Podaci o Rene ŠtefencMole se ~lanovi zajednice, koji imaju informaciju o gospo|i Rene Štefenc iz Berlina da je dostave Savezu JOS ili

Miroslavu Grinvaldu.

Toda raba!Jevrejska opština Novi Sad se

zahvaljuje gospo|i Olgi Andraši na celokupnoj donaciji, a posebno na

dostavljenom arhivskom materijalu prikupljenom sa teritorije Pokrajine

Vojvodine.

Jevrejska opština Novi Sad se zahvaljuje g|i Suzani Petrovi} na donaciji štampa~a za kancelariju.

Jevrejska opština Novi Sad se zahvaljuje izdava~koj ku}i “Preporod” u

Beogradu kao i štampariji “Abeceda” u Novom Sadu na doprinosu i donaciju za

štampanje knjiga.

Jevrejska opština Novi Sad se zahvaljuje gospodinu Rubenu Daj~u i

porodici Daj~ na donaciji 24.000 dinara za praznike Ros hašana,

Jom kipur i Sukot.

Porodica Daj~ je donirala svaki verski praznik sa po 8.000 dinara.

18Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

www.savezscg.org

Iz JEVREJskog IsToRIJskog mUzEJa

Nije nikakva novost da se posetio-cima stalne izložbene postavke ukazuje pažnja, omogućava slobodan ulaz i orga-nizovano vođenje kroz nju uz informacije o istorijskim, etnološkim, i drugim poje-dinostima koje ih interesuju... To radimo cele godine. Međutim, vredna je pažnje novost da je Jevrejski istorijski muzej priuštio Beogrđanima vrlo složen program, kombinujući kako etnološke i istorijske as-pekte, tako i različiti medijski prikaz jevre-jskog života, kulture i istorije. Zahvaljujući pozivu i dobroj organizaciji Biblioteke grada Beograda, 21. septembra, upravnica Muzeja Vojislava Radovanović održala je deatljno predavanje o jevrejskim običajima

koji prate život čoveka od rođenja do sm-rti.

Uz sistematična objašnjenja duhovne osnove na kojoj počivaju izvorni jevrejski kulturni sistem, suština i funkcije jevre-jskih običaja, korišćeni su i odgovarajući snimci ritualnih predmeta iz zbirki Jevrejskog istorijskog muzeja. Predavanje je unekoliko izašlo iz okvira „pedagoške norme“ i trajalo je sat, što, očigledno, nikom nije zasmetalo - publika je poka-zala veliko interesovanje nagradivši pre-davanje toplim aplauzom. Zatim je usle-dio istorijski aspekt jevrejskog života, sa teritorijalnim usmerenjem na Srbiju, odnosno Beograd: prikazan je izvanre-

dan dokumentarni film „Jevreji, naši sugrađani“, autorski rad mr. Dragana Krsmanovića, istoričara, snimljen u produkciji Jevrejskog istorijskog muzeja krajem 2008. godine. Ovaj film je sa veli-kim uspehom prvi put prikazan početkom 2009. godine (povodom obeležavanja Dana sećanja na Holokaust), zatim je pre nekoliko meseci prikazan u Požarevcu na jednom gostovanju, a sada je bila prilika da ga vide i zainteresovani Beograđani.

Na kraju te dosta duge, ali zanimljive i dinamične večeri, postavljeno je pitanje – da li bi sličan „nastup“ našeg Muzeja mogao da se ponovi u nekoj drugoj prilici. Naravno. Uvek.

Muzejska dokumentacija kompletirana

Upravo je dovršen jedan od najznačajnijih projekata Jevrejskog istorijskog muzeja pod nazivom „Obrada arhivske zbirke poklona i kompletiranje muzejske dokumentacije“. Radi se o onoj vrsti projekata koji se ne vide, te nisu atraktivni ... a bez kojih se nikako ne može.

Sa njim naš Muzej je konkurisao septembra 2008. kod Sekretarijata za kulturu Skupštine grada Beograda, i u martu ove godine dobio 300.000 dinara za rad na određenom odeljku ar-hivske građe i nastavak fotografskog snimanja predmeta muze-jskih zbirki. U pitanju su uglavnom inventarisani predmeti za koje postoji muzejska dokumentacija, ali koji nisu bili snimljeni, ili su snimci rađeni amaterski i loše. Kažemo „nastavak fotograf-skog snimanja“ zato što je ista vrsta projekta uspešno realizovana 2006. godine kada je veliku finansijsku pomoć pružila Fondacija „Rotšild“, omogućivši klasično foto-snimanje više od 600 pred-meta istorijskih, kulturno-istorijskih i etnoloških (judaika) zbirki Muzeja. Ovog puta, uz pomoć Skupštine Beograda, snimljeno je 150 predmeta iz istorijske, etnološke i umetničke zbirke, uključujući i izvanredne tekstilne predmete čuvane u Beogradskoj sinagogi, koje je Muzeju predao rabin Isak asiel tokom poslednje dve godine. Po ovom novom projektu, izvršeno je duplo snimanje - analogno (crno-beli negativi, formata 6 x 7), što je u skladu sa važećim muzejskim standardima Srbije (i drugih evropskih zem-

alja), kao i digitalno, uz elektronsku obradu. Za svaki analogno sn-imljeni predmet Muzej dobija po jednu fotografiju, odgovarajućih dimenzija, za muzejske kartone. Tokom snimanja, vođena je ure-dna evidencija.

Konačno možemo da kažemo da je muzejska dokumentacija kompletirana, što je neophodno za rad svakog muzeja. Za projekat snimanja zbirki, kako 2006. tako i ove godine, bio je angažovan profesionalni fotograf Veselin Milunović, dugogodišnji spoljni saradnik i prijatelj našeg malog ali vrednog Muzeja.

Vojislava Radovanovi}

oktobar 2009.

Naši obi~aji pred Beogra|anima

u sada ve} redovnoj godišnjoj manifestaciji Dani evropske baštine, koja se odvijala tokom septembra širom Srbije, u~estvovao je i Jevrejski istorijski muzej

SLUŠALO SE S PAŽNJOM:

publika na predavanju

19Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

RElIgIJa

Piše: Jelena Kalderon

Roš ašana je jevrejska Nova godina. Uvek je u tišriju, sedmom mesecu jevre-jskog kalendara, deset dana pre Jom kipura. Na prvi pogled, neobično je da Nova godi-na počinje u sedmom, a ne u prvom mesecu godine. Razlog leži u tome što naš kalen-dar počinje nisanom, mesecom u kojem su Jevreji bili izbavljeni iz egipatskog ropstva, dok Roš ašana počinje u tišriju, kada je Bog stvorio svet. Dakle, kada obeležavamo Roš ašana, mi obeležavamo početak stvaranja sveta. Roš ašana i Jom kipur su poznati kao Jamim noraim - dani pokajanja, iako ih ponekada nazivamo i Velikim praznicima.

U doslovnom prevodu sa hebrejskog, Roš ašana znači „glava godine“ i obeležava se u prva dva dana tišrija. Tradicija nas uči da tokom Deset dana pokajanja, Bog odlučuje ko će živeti, a ko ne. Zbog toga Jevreji tokom ovih dana preispituju svoj život i kaju se zbog svega pogrešnog što su u protekloj godini uradili. Ovaj proces pokajanja se naziva tešuva. Iako su život, smrt i pokajanje glavne teme jevrejske Nove godine, ovaj praznik je ispunjen na-dom za bolju narednu godinu.

Brojni običaji i simboli su vezani za obeležavanje Roš ašana. Jedan od njih, koji nije samo simbol nego i redovno novogodišnje iskustvo, jeste šofar. Šofar se često pominje u Tanahu, Talmudu i rabinskoj literaturi. Koristio se ne samo za označavanje nove godine nego i da bi označio početak rata. Najpoznatija bib-lijska priča o šofaru nalazi se u „Knjizi o Jošui“, u kojoj su šofarot korišćeni kao deo ratnog plana da se osvoji Jerihon. Šofarot

su se često koristili zajedno sa trubama i za vreme Prvog i Drugog hrama, da bi označili važne događaje i ceremonije.

Kako danas doživljavamo zvuk šofara? Dok rabin, drugi član zajednice ili jevrejski domaćin duvaju u šofar, on prerasta svoju simboliku i postaje živi poziv u prošlost koja je počela stvaranjem sveta. Njegov piskavi zvuk nije prijatan i nije namen-jen osetljivim ušima. Naprotiv, namenjen je našim osećanjima koje uznemirava i poziva na dublje prepoznavanje jevrejske realnosti, njene istorijske dimenzije i upo-zorenja koje sobom nosi.

Zašto ovakav zvuk, zašto ne samo tiho čitanje molitvenika za Roš ašana? Čuti zvuk šofara za Novu godinu je važno, jer jevrejska tradicija služenja Bogu nije ve-zana samo za čitanje molitve. Vezana je, na prvom mestu, za izgovorenu reč koja se čuje i koja se prihvata. Slušajući zvuk šofara za Roš ašana i uočavajući napor koji je potrebno uložiti da bi se zvuk proiz-veo, čujemo njegov disharmoničan pisak osećajući istovremeno kako govori o st-varanju sveta i neprekidnoj niti generacija Jevreja koja doseže do naših dana. Šofar je zvuk jevrejskog života.

TIŠRI/HEŠVAN 5770.

Zvuk jevrejskog `ivota

ŠOFAR

Njegov disharmoni~an pisak nije prijatan i nije namenjen osetljivim ušima

20Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

događaJI

www.savezscg.org

Piše: Aleksandar Gaon

Bejahad, ili u podnaslovu „židovska kulturna scena“, ovoga leta održan deseti put, uveliko je tradicionalna manifestacija. Osim po godinama, tome u prilog ide još nekoliko činjenica: održava se uvek u nekom lepom mestu na Jadranu, okuplja Jevreje sa prostora nekadašnje Jugoslavije, programom se predstavljaju jevrejski umet-nici i jevrejske teme, struktuiran je tako da upućuje na dostignuća u više oblasti stvaralaštva, okuplja nejevreje koji iz druge perspektive tumače jevrejsku stvarnost... i uvek daje obuhvatnu sliku doprinosa ovdašnjih Jevreja opštim tokovima kulture. Iz obilja programa koji je tekao gotovo celog dana nezahvalno je izdvajati pojedine

delove, isto kao što je i neodgovorno reći da je sve što se moglo čuti i videti bilo jednako privlačno. Zato je možda najpravednije govoriti na nivou utisaka, čega je bilo napretek...

Prvoga dana uveče, prikazan je dokumentarni film „I u dobru i u zlu - bejahad“ o prvom zajedničkom susretu predstavnika jevre-jskih zajednica posle raspada Jugoslavije. Taj susret je održan na Bledu krajem 1998. godine. Nekadašnje zajedništvo, razdvoje-no nizom novonastalih država, posle tog susreta pretvorilo se u Bejahad. Pojedinci u publici mogli su videti kako su izgledali pre više od jedne decenije, mogli su čak čuti i svoje reči iz tog vre-mena, mogli su se koječega i podsetiti...

Zvanični program počeo je razgovorom Davida albaharija (Kalgari) i abdulaha sidrana (Sarajevo). Jedan prozni pisac i pre-vodilac, drugi pesnik. Obojicu su nedavne istorijske prilike gur-nule u neku vrstu izgnanstva, ali uz čvrstu povezanost sa rečima, sa potrebom da stvaralaštvom premoste jaz između stvarnosti i onoga što bi oni želeli da jeste stvarnost. Sidran je govorio i o pesmi u kojoj pominje „one koji prelaze“ - Jevreji su prešli prostor

Mesopotamije da bi došli do obala Sredozemlja, prešli su more da bi došli u Kaanan, prešli su i more i kopno kada su oterani iz Španije, prelazili su i sa istoka i sa zapada seleći se ili bežeći od brojnih pogroma...

Sead Muhamedagić, iz Zagreba, govorio je o poeziji Teodora kramera. Taj jevrejski pesnik iz prve polovine prošlog veka, obrazovan u Beču, znatan deo života proveo je u lutanju između Austrije i Engleske i svuda, gonjen željom da se vrati - pisao pesme. Slušaoci su mogli saznati da je iza sebe ostavio preko dvanaest hiljada pesama, od kratkih ispovesti o trenucima ličnih potresa do zamašnih pesničkih formi punih simboličkog značenja.

Svima znana Flori Jagoda, mada zamakla u devetu deceniju života, ništa nije izgubila u glasu. Naprotiv. Uz pratnju dvoje mladih gitarista, pevala je tradicionalne sefardske pesme koje je kao dete zapamtila u Vlasenici. Bilo je to dirljivo putovanje u prošlost, među pesme i reči onih kojih odavno nema, po nestalim dvorištima i sokacima. Eli Tauber i Jakob Finci, iz Sarajeva, predstavili su nedavno objavljenu knjigu „Kada su komšije bili ljudi“, u kojoj se govori o 47 žitelja BiH koji su tokom Drugog svetskog rata spasavali Jevreje. Objašnjavajući naslov, pomenuli su slučaj sarajevske muslimanke zejnebe Hardage koja je spasila mnoge Jevreje. Nedavne ratne prilike odvele su je u Izrael. Kada su je upitali: kako je spasavala Jevreje, lakonski je odgovorila da je ona „samo spasavala komšije“.

Profesori Ivan Čolović, iz Beograda, i Žarko Puhovski, iz Zagreba, razgovarali su na temu „Balkan - teror kulture“. Bilo je to podsećanje na detalje zloupotrebe stvaralaštva tokom posled-njih ratova, na pritiske kojima su bili izloženi i stvaraoci i pub-lika, na posledica takvih pritisaka. Sagovornici su u jednosatnom razgovoru nastojali da objasne novoizraslo područje zla delimično prouzrokovano manipulacijama u kulturi.

oktobar 2009.

CRTICE SA BEJAHADA

Jevreji su @idovima najbolji prijateljiIz obilja programa teško je izdvajati pojedine delove ili re~i da je

sve bilo jednako privla~no iako je utisaka bilo napretek

21Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

Uzbudljivo je bilo i prilikom prikazivanja dokumentarnog filma „Ladino - 500 godina mlad“. Film govori o jednoj mladoj pevačici flamenko pesama iz Izraela koja sa prijateljima prikuplja zaboravljene pesme i napeve na ladinu. Obilaze pijace, zalaze u dućane, nagovaraju kasape i piljare da pevaju čega se sete. Beleže se reči, snimaju se pesme, pevuše se da se ne bi zaboravilo...

Čuli smo i priču o bosanskim Sefardima koju je ispričao Jakob Finci - od prvih talasa doseljenika, o groznici snalaženja u pre-vrtljivim istorijskim prilikama, o grču opstajanja na dobronamer-nom ali nesigurnom tlu. I tako do skorašnjih dana i snalaženja u vremenu nedavnih ratova. Finci je završio izlaganje naglasivši da „Jevreji nemaju boljih prijatelja od Židova, niti Židovi imaju boljih prijatelja od Jevreja“.

Eliezer papo, profesor iz Jerusalima, živo i na mahove duho-vito, govorio je o ladinu, o razvoju jezika, kulturi i književnosti. Imalo se šta čuti o poreklu reči sefard, o životnim putevima istak-nutih pojedinaca, o jezičkim promenama koje su se dešavale up-oredo sa pomeranjima naroda, o tome gde se sve govori jezikom nekadašnjih španskih podanika.

TIŠRI/HEŠVAN 5770.

(Opatija, krajem avgusta)

Jevreji su @idovima najbolji prijatelji

U~esnici iz SrbijeNa konkurs za najbolju kratku priču stiglo je 26 radova.

Prva nagrada pripala je Tatjani Cvejin, iz Subotice, za priču „Zaspali za volanom“. Tatjana Cvejin je održala i kratko pre-davanje o jevrejskim bajkama, o čemu piše u knjizi Jichoka lejba pereca „Najlepše bajke“, čiji je ona urednik, a koja je u nas objavljena polovinom zime.

Branka džidić i aleksandar gaon predstavili su deset godina rada na prikupljanju svedočenja Jevreja Kraljevine Jugoslavije koji su preživeli Holokaust. U pet knjiga pod zajedničkim naslovom „Mi smo preživeli“ objavljeno je više od dvesta svedočenja. Grupa „Maajan“ iz Novog Sada, danas je daleko iznad one grupe za koju se znalo. Svojom igrom, naplavljenom i oštrim i setnim ritmovima, snažno su povukli gledaoce ka doživljajima šarenog razigranog Izraela.

Sastav „Šira utfila“ nastupio je pretposlednjeg dana izvodeći muziku Sefarda Mediterana s kraja 19. veka.

22Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

www.savezscg.org

pRENosImo

Izuzetan film sa potisnutim

uspomenama na rat, u kojem je

u~estvovao kao dvadesetogodišnjak,

slu`e}i vojni rok u izraelskoj vojsci

- Tog 6. juna 1982. godine u šest sati i petnaest minuta ujutro, prvi put u životu sam ubio čoveka.Nisam to uradio zbog sopstvenog izbora, niti po komandi. Bio je to instinktivni čin samoodbrane, čin bez emotivne ili intelektualne motivaci-je, samo bazični, onaj primarni instinkt koji ne podrazumeva ljudske faktore na svom računu, instinkt koji se svom sna-gom sruči na osobu suočenu sa smrću. Dvadeset i pet godina posle tog mizer-nog jutra koje je započelo Libanski rat, počeo sam da pišem scenario za film „Lebanon” - kaže u ekskluzivnom inter-vjuu za „Politiku” izraelski scenarista i reditelj Samuel Maoz (Tel Aviv, 1962), autor dokumentarnih, igranih i televiz-ijskih filmova, dobitnik „Zlatnog lava” na 66. Venecijanskom festivalu.

Njegov uzbudljivi i potresan, vizuelno majstorski postavljen ratni film u kome su prevaziđeni uobičajeni klišei koji važe za ovaj žanr, osvojio je kritičare, publiku i članove žirija. Između ostalog i zato što je reč o ličnom, intimističkom filmu, neuobičajene strukture i snažnih emocio-nalnih uspomena, filmu čiji scenario nije poštovao konvencije kao što su upozna-vanje likova, njihova pozadina, dramska struktura, već je napisano samo ono što je Maoz lično osećao, kopajući po duboko potisnutim uspomenama na rat, u kojem je učestvovao kao dvadesetogodišnjak, služeći vojni rok u izraelskoj vojsci.

- Imao sam neka prethodna iskustva sa ovim sadržajem, ali sam sada tokom pisanja prvi put osetio miris izmešanog ljudskog mesa koji nije želeo da napusti moje nozdrve. Prestao sam sa pisanjem

jer sam znao da će taj miris evocirati po-tisnute scene koje sam odavno sahranio duboko u umu. Posle toliko godina pa-sivne traume i nasilnih napada ljutnje, naučio sam da identifikujem taj sudbono-san trenutak i da pobegnem na vreme. Bolje je živeti u poricanju nego ne živeti uopšte, kaže Maoz koji se radeći na filmu „Lebanon” konačno suočio sa svojim posttraumatskim sindromom.

Živeći tako u poricanju, vi ste ipak stvarali, snimali filmove?

- Jesam, naučio sam da živim nekim normalnim, radnim a uvek neizvesnim životom filmskog stvaraoca. Onda sam 2006. godine shvatio da već pet godina nisam snimio film, da samo tu i tamo produciram kratke reklamne filmove i ništa drugo. Shvatio sam i da sam u ve-likoj finansijskoj krizi, u fazi pasivnosti i zaluđujućem nedostatku odgovornosti. A onda me je neko upitao šta je sa mojim noćnim morama, šta je sa osećanjima prilikom prizivanja sećanja na iskustvo rata, sa traumama bitki? Voleo bih kada bi to bilo tako lako, pomislio sam tada u sebi, ali me ta postavljena pitanja više nisu napuštala.

Koji je bio prelomni trenutak kad ste seli za radni sto i počeli da pišete ovu priču?

- Kada osoba oseti da nema šta da izgubi, prihvata šansu. Eto, tako sam se osećao početkom 2007. kada sam konačno seo da pišem scenario za ovaj film. Dotakao sam dno i odlučio da idem do kraja. Ovog puta, pobeći ću od mirisa koji po običaju dolaze prvi, ali ću im doz-voliti da me vode do zamagljenih scena. Staviću ih u fokus, zaroniću u njih pravo i sve ih poneti sa sobom. Odjednom sam poleteo sa čudnim osećajem euforije. Činilo mi se da nisam potpuno izgubljen i da još uvek imam borbenog duha u sebi.

Da li je proces pisanja za vas bio i isceljujući?

- E, kada bi to bilo tako lako. To je bio mučan proces, koji je donosio puno bola i patnje ali i otrežnjenja. Shvatio sam da dečak iz mojih sećanja više nisam ja. Osetio sam bol i saosećanje sa njim, ali je to bio bol scenariste koji saoseća sa likom o kojem piše i koga stvara. Mislim da sam tada postigao svetski rekord u poricanju svega što mi se dogodilo tada sa tih mojih 20 godina, ali me je to i os-vestilo. Odjednom sam se našao preplav-ljen adrenalinom i osećao poput drhtavog projektila tik pred lansiranje. Ispalio sam prvu ruku scenarija za svega tri nedelje!

I osetili olakšanje?- Možda je bolje reći trenutni opo-

oktobar 2009.

EKSKLUZIVNO

Sedi i gledaj, u ratu logike nema

23Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

ravak od groznice koja me je tre-sla. To brzo pisanje bilo je poput električnog šoka koji me je izveo iz duge hibernacije i resetovao sve moje prekidače. Bio sam fokusiran, posvećen projektu, rehabilitovan i vraćen.

A kako je bilo tokom sni-manja veoma kompleksnih scena „Lebanona”?

- Plamen, krv, eksplozije, pucn-java, želeo sam ubrzanje od nule do sto! Želeo sam da celu ekipu pre-plavim svojim adrenalinom! A onda je počelo da me boli levo stopalo, svakog dana sve jače, do potpune iznenadne i neobjašnjive infekcije. Posle kure antibiotika, prilično ner-vozan što me to sve zaustavlja u sni-manju, iznenada sam primetio da iz mog stopala viri parče metala. Bilo je to parče šrapnela, poslednji dokaz mog boravka u libanskom ratu! Nisam ni znao da ga nosim u svom telu, a ono ga je iznenada detektova-lo posle 25 godina i samo odbacilo! Zahvaljujući ovom filmu, osim mog uma, počelo je da se oslobađa i moje telo.

Koncept i struktura „Lebanona” su neuobičajeni za ratni film. Gotovo sve se dešava unutar krajn-je klaustrofobičnog prostora jednog tenka?

- Želeo sam da pričam o emo-tivnim ranama, o slomljenim dušama. Priču koja neće biti pronađena u telu zapleta, ali će izroniti iz njegove du-bine. Naravno da sam imao dileme kako da to postavim u filmu, a onda sam shvatio da moram da usposta-vim nekoliko principa, pričvrstim više rigidnih sinematičkih armatura, kreirajući totalno iskustvo umesto građenja zapleta. Odluka da uradim iskustveni film, dao je povod njego-vom konceptu. Moj osnovni princip je bio da pozovem na predstavljanje lične, subjektivne tačke gledišta. Publika neće gledati zaplet koji se odvija pre nego što ga iskusi istovre-meno sa glumcima. Gledaocima nisu date nikakve uobičajene informacije

o onome što se događa, ali će se za-jedno sa glumcima naći zarobljeni u tenku i imati isti limitirani pogled na rat iz tog skučenog prostora i čuti isti zvuk koji će čuti i glumci, odnosno likovi u mom filmu. Osetiće i smrad i ukus rata, a vizuelnim i zvučnim „melodijama” omogućili smo im da postanu deo ovog iskustva.

Rad u vašem filmu mora da je i za vaše glumce bio pravi pakao. Dali ste im veoma težak zadatak, priredili ste im traumu?

- Dugo me je mučilo pitanje kako će veoma mladi glumci iz Tel Aviva usvojiti tako ekstremne traume. Dugo na to nisam imao odgovor dok nisam shvatio da moram da se pridržavam iskustvenog principa i da će glumci razumeti i usvojiti samo ono što budu osećali.

Zato ste ih osam dana držali za-tvorene u mračnom i vrelom konte-jneru? Je li to tačno?

- Tačno je. Pre početka sniman-ja odlučio sam da, umesto što bih objašnjavao glumcima kako je u ten-ku veoma tesno, toplo i neprijatno, i umesto opisivanja ekstremne panike koja nastaje kada je on napadnut iz različitih pravaca, glumce smestim u unapred pripremljen kontejner oko-van gvožđem. Tada su lično doživeli i osetili toplotu ravnu ključanju, ta-lase buke i krvi, tresak, drmanje, haos, nenormalnu tišinu. Kada su izašli iz kontejnera, nijedan od njih nije imao potrebu da priča. Sve je bilo jasno.

„Lebanon” deluje tako stvarno, istinito, opipljivo, uznemirujuće, na trenutke i kao pravi ratni horor film, a vi ste to postigli bez spektaku-larnih scena i bez rediteljskog nad-mudrivanja sa gledaocem?

- Moj lični pristup filmu bio je: Ćuti i pusti vizuelnosti da govori za sebe. Za ovaj film pravila igre su glasila: Sedi i gledaj! Ne traži priču ili logiku, jer u ratu logike nema!

Dubravka Laki}, “Politika”

TIŠRI/HEŠVAN 5770.

Sedi i gledaj, u ratu logike nema

DVORIŠTE – RATNO POPRIŠTE

Jomkipurska vojna za

- traktor~e Piše: Jelena Kalderon

Na Lel Kipur, posle Seudat Mafseket, poželeli smo jedni drugima lagan post. Za jevrejski post može da se kaže mnogo toga, ali nikako da je lagan. Bez hrane i vode potrebno je provesti 25 sati i pri tome prisustvo-vati službi. Muškarcima je naročito teško, jer je njihovo učešće u službi aktivnije nego žensko. Ženama koje su na galeriji malo je prijatnije, jer ima više vazduha, a i moguće je ustati i prošetati pri čemu se ne pravi smetnja ostalima koji uporno i bez pauza prate službu.

I dok su se umorni i iscrpljeni stariji članovi zajed-nice borili da izdrže do kraja i zasluženo primili blagoslov dvojice Koena, u dvorištu Beogradske sinagoge za Jom kipur odigravala se prava, mala drama. Zapravo, druga repriza drame koja ozbiljno trese najmlađe članove naše sinagoge.

Uobičajena situacija u dvorištu za šabat ili druge praznike pruža idiličnu sliku. Stalno prisutne Hana, Orli, Dina i Ida, ojačane Lajlom i Angelininom unu-kom Elenom, drže potpunu kontrolnu nad dvorištem. Slobodno se ljuljaju, jurcaju, igraju sa loptom, voze ono malo čudo koje liči na traktor, jure mačke i sl. Potpuno ponete svojom snagom, nesalomive i nepobedive žive miran život u svom dvorištu, sve dok se za Jom kipur ne pojave mali Izraelci sa svojim mamama i tatama.

Situacija se za tili čas dramatično promeni. Ne samo brojčano daleko jači nego i ojačani velikim brojem dečaka, mali Izraelci trenutno preuzimaju kontrolu nad našom, kako kažu imenovane devojčice, sinagogom. Okupiraju ljuljaške, centralni deo dvorišta pretvore u fudbalski teren i otmu traktor. Ako se pitate šta urade sa mačkama, mogu da vas izvestim da se mačke, mudrije od naših devojčica, ali i prepadnute neuobičajeno velikim brojem ljudi, na vreme povuku. Policija se mudro drži po strani, ne mešajući se u ovaj šašavi i otkačeni dečji svet. Naše junakinje povučene i ponižene u ćošku kod kon-tejnera, pokušavaju povremeno da povrate izgubljene teritorije, ali bezuspešno. Bune se i protestuju kod ma-jki. Po nekada, u svojoj bespomoćnosti i nepomirljivosti, kažu i po neku neprimerenu reč. Međutim, mali Izraelci ih ne čuju, a i ne interesuje ih što se ovdašnje klinke bune. Pretpostavljam, ipak, da će ovo jom kipurovsko vanred-no stanje ograničenog intenziteta trajati do puberteta. Da li će posle početi da duvaju neki drugi vetrovi, videćemo? Iako je opšte poznato da deca ne moraju da govore istim jezikom da bi mogla da se igraju zajedno, ovo pravilo kao da ne važi za svu našu decu. Posmatrajući odrastanje ove dečurlije, u čijoj pozadini se dešava mnogo toga oz-biljnog, čak i dramatičnog, počela sam da se pitam gde je njihova budućnost, tj. gde je budućnost naše zajednice? Malo nas ima, malo toga nas vezuje. Izraelci, pretežno sekularni, ipak dovode decu u sinagogu na Jom kipur, a gde su naša deca? Gde su naši dečaci? Zar ne bi trebalo jednog dana da postanu minjan?

I dok mi u glavi ova pitanja smenjuju slike vanred-nog stanja iz dvorišta sinagoge na Jom kipur, čujem društvance koje na pauzi raspravlja o tome na kojoj se adresi nalazi neka kuća. Izgubivši strpljenje neko kaže da je kuća u Ulici Dragiše Cvetkovića, a Brane, kao i uvek u šali, dodaje, zatvarajući začarani istorijski krug, da se kuća nalazi „na uglu Nedićeve i Ljotićeve“, a kuća je, u blizini, na Dorćolu. Mislimo o tome.

24Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

www.savezscg.org

100 godina sofijske sinagoge

Na poziv zvaničnika jevrejske zajed-nice u Bugarskoj, predsednik Saveza JOS prisustvovao je proslavi stogodišnjice sina-goge u Sofiji.

Proslavi su prisustvovali: predsednik EJC Moše Kantor, generalni sekretar EJC Serž Cvajgenbaum, Jozef Zisl, Rabi Endrju Bejker iz AJC, direktor JDC Alberto Senderej i veći broj predstavnika JDC, delegacija iz Izraela, ambasadori, rabini, eminentni kulturni i javni radnici, politi-cari iz Bugarske i mnogi drugi uglednici. Događaju su, takođe, što je za nas bilo veo-ma važno, prisustvovali predsednici i pred-stavnici zajednica iz Bosne i Hercegovine, Makedonije, Grčke, Rumunije i Turske, sa kojima je naš predsednik imao interesantne razgovore. Nažalost predstavnici židovske zajednice Hrvatske nisu prisustvovali ovom velikom skupu.

Pored velicanstvenog koncerta i pri-jema kod predsednika Bugarske Prvanova, održan je i sastanak predstavnika jevrejskih zajednica kome je predsedavao rabi Endrju Bejker na kojem se razgovaralo o porastu antisemitizma i načinu reagovanja na to.

Sama sinagoga, na kojoj su radovi na obnovi nedavno završeni, zablistala je pred gostima

koji su je prepunili. U zgradi sinagoge, svečano je otvoren Jevrejski muzej, a pažnju privlači i veoma interesantno revi-talizovan prostor ispod hrama.

Posle uobičajene ceremonije, pozdravnih govora, zahvaljivanja, oda-vanja priznanja najzaslužnijima, praćeno muzikom beogradskog ansambla “Šira Uftila”, u prisustvu predsednika Bugarske, predstavnika javnog, kulturnog, verskog i političkog života te zemlje, uneta je Tora i to je bio veličanstven trenutak koji su prisutni pozdravili na nogama.

Jevrejskoj zajednici Bugarske sve čestitke na impresivnoj, dobro organizo-vanoj manifestaciji koja je ostavila snazan utisak na sve.

Treba istaći ulogu i značaj koji Bugarska vlade pridaje jevrejskoj zajednici. To je od-nos poštovanja, razumevanja, podržavanja koji se ogleda pri svakom kontaktu. Videlo se to i prilikom restitucije, kao i u obra-zovnom, socijalnom, kulturnom i verskom životu. Taj odnos obojio je i celu ovu ve-liku manifestaciju.

“Ku}a la`i”NJUJORK - Benjamin Netanijahu je

poručio američkim Jevrejima: “Vreme je za suprotstavljanje lažima koje ljudi šire o

Izraelu!”Govoreći nedavno u Njujorku pred

odabranom publikom od 1.000 jevrejskih aktivista izraelski premijer je rekao da je već krenuo u misiju čiji je cilj da upozna svet sa istinom o Izraelu.

Ovu misiju mu je poverio, niko drugi do, preminuli Lubavić rebe.

Bilo je to dugo izlaganje. Netanijahu, u najboljoj formi, zabavljao je gledalište anegdotama, dajući svemu lični pečat i ubacujući neizbežne opaske o svo-joj prošlosti u vojsci. Priča počinje sa Netanjahuovim prijateljem (iz vojničkih dana) koji je zakucao na njegova vrata u Njujorku dok je bio izraelski ambasador u Ujedinjenim nacijama i završava se scenom u kojoj Lubavić rebe igra sa svitkom Tore ispod sjajnog kruga svetlosti.

Poruka koju je rabin imao za Netanjahua je bila da ulazi u „kuću laži“ i da njegova misija treba da bude da „zapali sveću istine za jevrejski narod“.

Prema premijeru, postoje tri laži koje se šire o Izraelu: poricanje Holokausta, optužbe da je Izrael agresor u regionu i tvrdnje da su Izraelci strani kolonijalisti u Izraelu.

Pred jevrejskim gledalištem, premijer je apelovao na Jevreje u Americi za pomoć: „Kad zapalite sveće za Jom kipur, upalite još jednu sveću – sveću istine i pravde za jevrejski narod i jevrejsku državu. Ovim je Netanijahu završio svoje obraćanje.

Način ličnog obraćanja je, izgleda, dobro delovao na skup, koji je nagradio Netanjahua dugotrajnim i intenzivnim aplauzom.

To je bila poslednja Netanjahuova stan-ica tokom posete Njujorku, koja je počela trilateralnim sastankom sa Mahmudom Abasom i Barakom Obamom, a završila se govorom pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija. Pre nego što je kren-uo na let nazad u Izrael, planiran tako da stigne kući pre početka Šabata, Netanjahu je poneo poklon: najveći šofar koji su orga-nizatori mogli naći.

Veto gradona~elnika

KIJEV, septembar - Koristeći pravo veta, gradonačelnik Kijeva (Ukrajina) Leonid Černovecki, odbacio je plan izgrad-nje hotela na zemljištu Babi Jar memorijal-nog kompleksa

Namera kijevskih zvaničnika bila je da izgrade 28 hotela, među kojima i jedan na teritoriji memorijalnog kompleksa, za

oktobar 2009.

VEsTI / zaNImlJIVosTI

25Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

smeštaj desetina hiljada posetilaca koliko se očekuje 2012 godine na Evropskom šampionatu u fudbalu. Oni, kako javljaju ukrajinski listovi, nisu shvatali da bi hotel bio izgrađen baš tu.

Kada je obelodanjena, odluka da se baš tu gradi izazvala je mnogo bola, ljutnje i snažnih protesta u ukrajinskoj i svetskoj jevrejskoj zajednici. Na tom mestu su sep-tembra 1941. nacisti doveli i pobili više od 33.700 jevreja. Memorijal Babi Jar nalazi se u rezidencijalnoj oblasti glavnog grada Ukrajine.

Ahmadined`ada u Hag

BERLIN, septembar – Većina nemačkih političara saglasna je u tome da bi iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad treba-lo da se nađe pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.

Ovaj stav su, uoči parlamentarnih izbora u Nemačkoj, izneli predstavnici najvažnijih stranaka, odgovarajući na pitanja kako će se boriti protiv antisemitizma i iranske politike, a u okviru odgovora na upitnik Koordinacionog veća nemačkih nevla-dinih organizacija i Nemačko – izraelskog udruženja Berlin-Potsdam. Kancelarka Angela Merkel, u svom odgovoru zahval-ila je Koordinacionom veću na njihovom “važnom radu u borbi protiv antisemi-tizma” naglasivši da njena Hrišćansko-demokratska unija namerava da ostane budna na “sve oblike antisemitizma i an-tiizraelizma”. Demohrišćani i njihov koa-

licioni partner Socijaldemokratska partija, kažu da se zalažu za snažne sankcije pro-tiv Irana i njegovog rukovodstva, baš kao i dve trećine upitanih političara. Pripadnici Partije zelenih i levice još su o tom pitanju neodlučni.

Su|enje Olmertu u februaru

JERUSALIM – Suđenje Ehudu Olmertu, optuženom za korupciju, trebalo bi da otpočne 22. februara 2010. Optužnica ga, između ostalog, tereti da je primao go-tovinu od američkog biznismena Morisa Talanskog u zamenu za usluge, duplirane račune i slične finansijske malverzacije.

Olmertovi advokati želeli su da odlože početak suđenja do aprila kako bi pregleda-li sve dokumente, ali je sudija to odbio smatrajući da je i 22. februar već dovoljan kompromis.

Na dan utvrđivanja početka procesa, Olmert je izjavio da je nevin

- Došao sam pred vas kao potpuno nev-in čovek i verujem da ću kao potpuno nevin odavde otići – preneli su njegovu izjavu mediji. Takođe, rekao je da je bio predmet jedne “gotovo nehumane trogodišnje is-trage i kleveta” id a je za to “platio veliku cenu”.

Zelaja optu`uje Izraelce

VAŠINGTON – Svrgnuti honduraški predsednik Manuel Zelaja kaže da je bio mučen od strane “izraelskih plaćenika”. Političar koji se trenutno nalazi u Ambasadi Brazila u Hondurasu, veli da su “plaćenici” koristili napravu za emitovanje visokof-rekventne radijacije, koja je uticala na nje-govo mentalno i fizičko zdravlje. Optužio ih je, takođe, da su hteli da sruše kuću u kojoj se nalazio da bi ga tako ubili – piše “Majami herald”.

Nešto ranije svedoci su novinarima tog lista ispričali da su videli policajce koji su opkolili kuću i upotrebili napravu sličnu satelitskoj anteni kojom su emitovali zaglušujuće pištanje. Portparol honduraške policije demantovao je da je bilo kakva radijacija korišćena, a izraelski konzulat u Majamiju nije mogao da potvrdi prisus-tvo bilokakvih “izraelskih plaćenika” u toj centralnoameričkoj republici.

Manuel Zelaja pripada koaliciji latinoameričkih levičarskih lidera u koju

spade i Hugo Čavez, predsednik Venecuele i koja vrlo često optužuje Izrael za kršenje ljudskih prava.

Vandali oskrnavili jevrejske grobove

MOSKVA – Vandali su, treći put ove godine, oskrnavili jevrejske spomenike na jednom ruskom groblju. Nekih 60 nadgrobnih ploča je oštećeno na jevre-jskom delu Dmitrovo-Čerkeskog groblja u oblasti Tver, piše na sajtu Unije Jevreja nekadašnjeg Sovjetskog Saveza Gazeta.ru. Prvi put se to dogodilo u aprilu, a drugi u julu.

Gradonačelnik Tvera izjavio je da policija još ne zna ko je to mogao da učini kao i da to što ni prva dva puta počinilac nije otkriven, pa je samim tim i ostao nekažnjen, samo ohrabruje aktere ovog divljaštva.

Let za dušu

JERUSALIM – Poslednji ovogodišnji čarter let onih koji bi da se usele u Izrael prevezao je desetine samaca. Od 204 novih useljenjika koji su na Nefeš b’ nefešovom letu pristigli u Izrael, 80 je neudato, odnosno, neoženjeno. Toni Gelbart, osnivač Nefeš b’ nefeša koja organizuje „let samaca“ izjavio je da ovaj „profesionalni provodadžija“ vrlo pažljivo vodi računa o rasporedu sedenja u avionu tako da neoženjeni i neudate sede jedno do drugog, što je prilika da zasnuju dugotrajno prijateljstvo. Na letu je bila i nekolicina jevrejskih blogera koji su pratili neke od useljenika da bi stekli saznanja o njihovim iskustvima na tom putu.

Ovog leta u Izrael je došlo oko 3.000 lju-di u organizaciji Nefeš b’ nefeš i Jevrejske agencije za useljenje u Izrael

TIŠRI/HEŠVAN 5770.

26Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

www.savezscg.orgwww.savezscg.org

oktobar 2009.

Piše: Saša Risti}

Možete li da se prisetite bar jednog od mnogo-brojnih događanja u beogradskoj jevrejskoj za-jednici, a da niste primetili prisustvo čoveka sitne figure, čvrste građe i lica kao izdeljanog u drvetu. To dleto je život, a čovek Jozef Juski Baruhović. Nekad je Juski centralna ličnost događaja, najčešće kada izlaže svoje slike. To se dogodilo i nedavno u Domu vojske. Pedeset njegovih slika moglo je da se pogleda tamo od 1. do 13. septembra koliko je trajala Baruhovićeva retrospektivna izložba. Teme su bile razne, ponajviše biblijske. Otvaranju je prisustvovalo stotinak znatiželjnika.

- Biblija je puna životnih sokova, snage, suro-vosti, istine i neiscrpan izvor nadahnuća za slikara -objašnjava.

Bili su tu Mojsije, Zid plača, Avram i Isak... Međutim, poslednjih godina Juski je nadah-nut muzičarima. Interesuje ga, veli, da „uhvati“, ovekoveči „onaj grč kada rade, onaj trenutak istine kada se predaju muzici, skidaju maske“.

Naš sagovornik je po struci elektroinženjer, a slikarstvo mu je pasija kojoj se predaje već 30 godina. Roditelji su ga podstakli da slika govoreći mu da je darovit, a njemu se, kaže, dopadalo da ono što vidi, što mu izgleda lepo, stavi na platno. Sledeća faza je sinteza u kojoj nešto potisne, nešto izbaci... Tehnika - ulje i tempera.

- Slike uglavnom ne prodajem, taj komercijalni momenat kod mene nije zastupljen – kaže ovaj sedamdesetpetogodišnjak. - Ako neko baš želi sliku može je dobiti po simboličnoj ceni,

koliko da pokrijem materijal koji sam utrošio. Malo ozbiljnija slika košta nekoliko hiljada, a ako je malo bolji ram bude i više od toga.

Juski za svoje slike do danas nije dobio stručne kritike, a voleo bi da ih čuje. Ne nekog laskavca ili namćora, koji pre podne mrzi sebe, a popodne ceo svet, nego objektivnog stručnjaka koji bi mu ukazao gde greši.

Osim slikanja, Baruhović ima još jedan hobi – železnice. To je zabava bogatih kojima, kaže, ne pripada, pa su mu modeli železnice skromni, ali, ne smeta, tu je mašta kojom je prebogat, pa njom nadoknađuje ono što nema.

Iako penzioner, naš sagovornik je agilan u radu i životu jevrejske zajednice. Ima ga u sinagogi, na zabavnim večerima sa plesom, bio je i predsednik Nadzornog odbora JOB u prošlom mandatu, a i svoje poznavanje elektrotehničke struke u svako

doba stavlja na raspolaganje zajednici, jer uvek ima tu i tamo štogod da se „okrpi“ i popravi.

- Kod nas u zajednici su neprekidno jaki pritisci, nikad niko nije zadovoljan, svi uvek nešto gunđaju, a niko se ne prihvata posla. Zato želim Jovanu Elazaru i Saši Nećaku da izdrže. Kao Jevrejin osećam obavezu da nešto uradim za našu opštinu, jer ona radi za nas. A Hram, Hram mi je navika, a i zanimljivo je tamo. Isak je uneo živost u tu versku službu. I još nešto: ako želiš da budeš Jevrejin treba da imaš kakav takav kontakt sa jevrejskom tradicijom i religijom. Jevrejin

ateist – to je besmislica. Uostalom, kada sam za vreme rata bio Jevrejin što ne bih sada? Kada sam za vreme Tita išao u Hram, što ne bih i sad?

I za kraj, zanimalo nas je šta bi preporučio mladim slikarima, amaterima. Mogli smo mirne duše i da ne pitamo.

- Da se u radu više okrenu uživanju i relaksaciji, a manje komercijalnom efektu i da izlažu što više. Vidim većina amatera se hvali kada prodaju sliku, to im je, kao, neka referenca, ali ona ne govori o tome da je slika dobra, jer pare da je kupe imaju skorojevići, a oni nemaju nemaju ukusa. Oni su snažni, sirovi, beskrupulozni i treba im status u društvu, pa radi toga kupuju slike. Tipično za sk-romnog čoveka Jozefa Juskija Baruhovića.

RazgoVoR U pRolazU JOZEF BARUHOVI]

Slike, uglavnom, ne prodajem

Kod nas u zajednici su uvek jaki pritisci, nikad niko nije zadovoljan, svi nešto gun|aju, a niko se ne prih-

vata posla – ka`e Juski

27Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

DOBROVOLJNI PRILOZIPORODI^NE VESTI LI^NE VESTINOVI SAD

Za Omladinski klub3.000 dinara - porodice Farkaš i Bogdanov povodom godišnjice smrti Nemanje Bogdanova Farkaša

Za rad Opštine2.000 dinara – Elvira Fišl

Za groblje1.000 dinara – porodica Skandarski

Za De~ji klub1.000 dinara – porodica Skandarski

Za Socijalnu sekciju2.500 din - dr Ranka i dr Bencion Musafija, povodom smrti dr Olge Kovač-Brkljač

BEOGRAD

Za Kalendar20 USD – Geula Milojević, Izrael

Nevena i Goran Limi} dobili su bliznakinje, a Janja sestrice Hanu i Laru! Mazal Tov!

Tijana Kondi}, }erka Dušana i Sanje, ro|. Rot i unuka pok. Ivana i Roze Rot, diplomirala je 18. juna 2009. na odseku Knji evnost i teorija knji evnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu

Adrijana Nikitovi}, }erka Lidije i Marka i unuka Nine i Alberta Eskenazija iz Beograda, diplomirala je sa desetkom na Fakultetu organizacionih nauka.

Za delatnost Socijalne slu`be100 evra – Judita i Eva Kraus-Srebrić iz Haife (Izrael) u sećanje na roditelje Juliju i dr Lavoslava Krausa100 USD – Mirjana Menaše5.000 dinara – Marija i Matilda Katan, u znak sećanja na supruga i oca Eliezera Katana5.000 dinara – Marija i Matilda Katan, povodom 66 godina od stradanja dragih rođaka Eliše, Mazalte i Isidora50 CND – Beka, Leo i Isidor Hara, povodom tri godine od smrti dragog supruga i oca Davida Hare3.000 dinara – Vesna Beličajević, povodom 10 godina od smrti majke Mande Klajn i pet godina od smrti oca Emila Klajna3.000 dinara – Avram Atijas, povodom prezentacije nove knjige30 evra – Blanka Tasić-Policer2.000 dinara - Vera Tomanić, povodom rođenja sedmog i osmog praunučeta Hane i Lare Limić.2.000 dinara – povodom godišnjice smrti majke Erne Kabiljo, Nina Marković i njeni Milan, Slobodan i Srđan2.000 dinara – Gordana i Sergije Šefer, u znak sećanja na Irenu i Draga Šefera2.000 dinara – Vera Tomanić, povodom rođenja 7. i 8. praunučeta

Za kulturnu delatnost3.000 dinara – Vesna Beličajević, povodom 10 godina od smrti majke Mande Klajn i pet godina od smrti oca Emila Klajna

Za „Mi smo pre iveli“110 evra - NN posetioci muzeja7.136 dinara - NN posetioci muzeja100 USD – povodom 20 godina od smrti dragog supruga i oca dr Alfreda Najfelda, njegovi Eta, Igor i Vesna Najfeld75 evra – Šmuel Ben Šahar, Izrael

Za Hevra kadiša – Jevrejsko groblje10.000 dinara – Teodor, Slobodanka i unuci Tamara i Peđa, povodom 100 go-dina od rođenja oca, svekra i dede ing. Hermana Asta 100 USD – povodom 20 godina od smrti dragog supruga i oca dr Alfreda Najfelda, njegovi Eta, Igor i Vesna Najfeld50 CND - Beka, Leo i Isidor Hara, povodom tri godine od smrti dragog supruga i oca Davida Hare50 CND – Beka, Leo i Isidor Hara u znak sećanja na tetke Julu Hara i Ester Navon i stričeve Bate Hare i Nisima Navona2.000 dinara – Ela i Bogdan Popović, povodom godišnjice smrti majke i tašte Berte Kunorti2.000 dinara – Sanja i Tijana Kondić, povodom pet godina od smrti majke i bake Roze Rot2.000 dinara – Leposava Andrejević, povodom dana rođenja majke Emilije Nastasijević, rođ. Arije1.000 dinara – Irina i Vladimir Janković, povodom pet godina od smrti bake Roze Rot1.000 dinara – Nada Romano

Ispravka:U prošlom broju, u rubrici “Prilozi”, odeljak Za Hevra kadiša – Jevrejsko groblje, umesto Johanan Mandil iz Natanije (Izrael) greškom je napisano Josi Mandil.

Za Jevrejski pregled50 evra – Danijel Romano iz Banja Luke, u pomen na oca Avrama Mamića Romana

Za Muzej100 evra - Bob i Dezi Kronenberg iz Tokija (Japan), za kupovinu eksponata100 evra - NN4.412 dinara - NN posetioci muzeja10 USD - NN

Za Hram4.000 dinara – Jelena i Jozef Juski Baruhović, povodom 30 godina od smrti njegove majke Side Simhe Izrael-Baruhović i oca dr Haima Baruhovića

ZRENJANINNenad i Gordana Milovan~ev dobili su 11. septembra 2009. sina đor|a, a naša opština još jednog ~lana. Mazal tov!

UMRLINOVI SAD

dr Olga Brkljač, rodjena Kovač, preminula u 57. godiniZAGREB

Moric Romano, rođen 1925.godine u Višegradu, preminuo avgusta 2009. i sahranjen na jevrejskom groblju u Zagrebu.

TIŠRI/HEŠVAN 5770.