Stojanović, N. Principi dramske reinterpretacije: Šekspir i Kurosava. Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti , 2001, (5), 117-135. ISTORIJSKA POZADINA Nakon okončanja perioda Kamakura, krajem 14. veka, nastupa u Japanu uzburkana epoha permanentnih sukoba između severnih i južnih dinastija, koji će se proširiti u građanske ratove u mnogim oblastima; ova epoha poznata je po imenu novog šoguna kao Ašikaga, odnosno prema njegovom novom sedištu kao Muromaći period. Početak 16. stoleća označava se i kao Sengoku đidaji (epoha zemlje u ratu); ovaj pod-period predstavlja istorijsku podlogu upravo za većinu Kurosavinih samurajskih filmova.Poziciju samuraja u periodu Muromaći karakteriše najpre uspon, kako u smislu društvenog i političkog ugleda, tako i u domenu oduhovljenja prihvatanjem zen filozofije Zatim sledi dekadencija i materijalno osiromašenje, odnosno pojava ronina (samuraja bez gospodara). Posebno je 16. vek predstavljao period istorijskog ključanja, pred odlučujuće i prelomne događaje koji će dovesti do bitnih političkih promena. Na jednoj strani, tokom ovog stoleća afirmisale su se značajne kulturne i umetnilke tekovine slikarstvo, muzika, literatura i, posebno, no teatar, a na drugoj bespoštedni ratovi gramzivih feudalaca rasparčali su zemlju u niz sitnih državica. Poslednjih dvadesetak godina 16. stoleća predstavljaju kulminaciju velikaških borbi za prevlast i označavaju se kao Momojama pod- period; po njihovom okončanju trijumfova će Ijejasu Tokugava (Iyeyasu Tokuganja) i od 1600. godine započe će epoha šogunata pod njegovim imenom, tako|e poznata i kao Edo bakufu, prema novoj prestonici Edo (Tokio). Kurosava će iz traumatičnog 16. stoleća crpeti inspiraciju i za dva par exellence šekspirijanska istorijska epa Krvavi presto i Ran. Šekspir je fiksirao mesto zbivanja radnje, navodeći Britaniju; rediteljima je ostavio slobodu za vremensko lociranje radnje. Kurosava se vraća Sengoku periodu kao metafori apsolutne
Stojanovi, N. Principi dramske reinterpretacije: ekspir
iKurosava.Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti, 2001, (5),
117-135.
ISTORIJSKA POZADINA Nakon okonanja perioda Kamakura, krajem 14.
veka, nastupa u Japanu uzburkana epoha permanentnih sukoba izmeu
severnih i junih dinastija, koji e se proiriti u graanske ratove u
mnogim oblastima; ova epoha poznata je po imenu novog oguna kao
Aikaga, odnosno prema njegovom novom seditu kao Muromai period.
Poetak 16. stolea oznaava se i kao Sengoku idaji (epoha zemlje u
ratu); ovaj pod-period predstavlja istorijsku podlogu upravo za
veinu Kurosavinih samurajskih filmova.Poziciju samuraja u periodu
Muromai karakterie najpre uspon, kako u smislu drutvenog i
politikog ugleda, tako i u domenu oduhovljenja prihvatanjem zen
filozofije Zatim sledi dekadencija i materijalno osiromaenje,
odnosno pojava ronina (samuraja bez gospodara). Posebno je 16. vek
predstavljao period istorijskog kljuanja, pred odluujue i prelomne
dogaaje koji e dovesti do bitnih politikih promena. Na jednoj
strani, tokom ovog stolea afirmisale su se znaajne kulturne i
umetnilke tekovine slikarstvo, muzika, literatura i, posebno, no
teatar, a na drugoj bespotedni ratovi gramzivih feudalaca rasparali
su zemlju u niz sitnih dravica.Poslednjih dvadesetak godina 16.
stolea predstavljaju kulminaciju velikakih borbi za prevlast i
oznaavaju se kao Momojama pod-period; po njihovom okonanju
trijumfova e Ijejasu Tokugava (Iyeyasu Tokuganja) i od 1600. godine
zapoe e epoha ogunata pod njegovim imenom, tako|e poznata i kao Edo
bakufu, prema novoj prestonici Edo (Tokio). Kurosava e iz
traumatinog 16. stolea crpeti inspiraciju i za dva par exellence
ekspirijanska istorijska epa Krvavi presto i Ran. ekspir je
fiksirao mesto zbivanja radnje, navodei Britaniju; rediteljima je
ostavio slobodu za vremensko lociranje radnje. Kurosava se vraa
Sengoku periodu kao metafori apsolutne politike i drutvene
nestabilnosti. U japanskom srednjem veku, u ruilakim ratovima
feudalnih klanova Kurosava je pronaao ekspirovu okrutnost i
istovremeno strogost gesta ( Stojanovi).
