Top lista pozitivista

Organizatori Finalisti Specijalne nagrade

Nezavisnižiri

Generalni sponzor

Budec, BUCKstrane 6,7,8

Aura

strane 9,10

Execomstrane 11,12

Foodlandstrane 13-14

PSTechstrane 15-16

YUMIS strane 17-18

Nordeusstrane 19,20

TeleSkinstrane 21,22

Kako se glasalostrane 23,26

EFG bankastrane 27,28

Olivera Blagić

strane 3,4,5

Kako je organizovan

konkursstrane 29,30

TOP LISTA POZITIVISTA

3PreduzetNik GOdiNe 2012.

Svet

Da biste razvili preduzetništvo u jednoj zemlji, najvažnije je da se stvori okruženje koje poštuje takvu vrstu inicijative, inovacije i hrabrost da se neko u to upusti. Preduzetnici koje smo promovisali ovim programom su obrazovani, sa poštovanjem govore o svojim zaposlenima, ulažu u znanje i zato se ne boje konkurencije. I to je najsnažniji utisak svih koji su učestvovali u ovom projektu, ističe Olivera Blagić, partner u kompaniji Ernst & Young Beograd u razgovoru o motivima, očekivanjima, rezultatima i prijatnim iznenađenjima tokom nedavno završenog izbora najboljeg preduzetnika godine u Srbiji, koji će zastupati našu zemlju na svetskom takmičenju u Monte Karlu.

z U Srbiji se nameće slika da su velike međunarodne kompanije, bez obzira na delatnost, fokusira-ne na poslove sa državom i velikim preduzećima. Zašto ste se odlučili za ovakav program koji je prevas-hodno okrenut manjim firmama?

Olivera Blagić: Hteli smo da Srbija uzme aktivno učešće u za-misli koju smatramo veoma vred-nom, a koju Ernst & Young spro-vodi u svetu već 26 godina - kroz izbor najboljih preduzetnika. To je promocija pojedinaca čije su ideje izgradile lokalne ekonomi-je i kreirale nova radna mesta, jer su bili odlučni i uporni da ih sprovedu u delo. Oni su orijenti-sani na uspeh bez obzira na spolj-ne okolnosti i ta vrsta nezavisno-sti posebno dobija na značaju u ekonomskoj krizi, kada nema vi-še kapitala „na sve strane“, kada on postaje jedan od najdragoce-nijih resursa. Znači, ti biznisi koji dolaze „iz drugog plana“ i njiho-vi vlasnici koji su izuzetno motivi-sani i sposobni da ih dalje razvija-ju – to je formula za uspeh i pred-stavlja ogroman potencijal čak i u najrazvijenijim ekonomijama. Kada preduzetništvo sagledate u takvom kontekstu, onda zamislite šta takvi pojedinci mogu da znače za jednu zemlju sa relativno ma-lim tržištem, koja je osiromašena i bori se sa visokom nezaposleno-šću. Šta možemo da uradimo da nam bude bolje? Možemo da se okrenemo takvim ljudima, da ih promovišemo i dodatno podstiče-mo, kako bi njihov broj bio što ve-ći i njihov rast postao kritičan fak-tor našeg razvoja.

z U Srbiji preovlađuje osećaj da sve zavisi od spoljnih okolnosti i od političkih događanja. Može li

domaći preduzetnik zaista da bu-de nezavisan?

Olivera Blagić: Upornost u ostvarenju ciljeva i orijentisanost ka uspehu je zajednička karakteri-stika svih uspešnih preduzetnika. U suprotnom, ne bi bili to što jesu. Naravno, niko ne može biti apso-lutno nezavisan od privrednog am-bijenta, ali preduzetnici su daleko otporniji na pojedina ekonomska kretanja i poslovne rizike koji mo-gu imati enormne posledice po ve-like kompanije. Pre svega, vrlo su fleksibilni, jer kad imate mali ka-pital lakše možete da ga preusme-rite i prilagodite novim okolnosti-ma. Drugo, inovativni su – mogu da mobilišu resurse vrlo brzo, za razliku od velikih ustaljenih poslo-va gde je pomeranje iz jedne strate-gije u drugu jako složeno, pa time i mnogo sporije. Upravo u toj vre-menskoj razlici leži prilika za one koji su brzi, koji su hrabri i u potpu-nosti orijentisani ka uspehu.

z Među kandidatima je većina preduzeća koja uspešno izvoze, ali i dalje imaju problema sa predrasu-dama prema proizvodima koji po-tiču iz Srbije. Da li ste imali sličnih problema u dokazivanju da ovakav program ima opravdanje i perspek-tivu u Srbiji?

Olivera Blagić: Ne mogu da kažem da je to bio veliki problem, jer naše globalno rukovodstvo prepoznaje potencijale malih trži-šta kao što je Srbija. Naravno, mo-rali smo prethodno da im predo-čimo relevantne podatke, da da-mo sliku preduzetništva u Srbiji i primere koji ilustruju potenci-jal tog sektora. Vrlo brzo nam je saopšten stav da ukoliko proce-njujemo da taj potencijal posto-ji i da ovaj projekat može da do-

Olivera Blagić partner, Ernst & Young

Najhrabrije iz Srbije

4 PreduzetNik GOdiNe 2012.

prinese promociji preduzetništva – pre svega iskazivanju poštovanja prema ljudima koji uzimaju stvari u svoje ruke u jednoj maloj i siro-mašnoj državi, sa puno ekonom-skih problema – onda imamo nji-hovu podršku. Zaista smo pono-sni na ovaj projekat, na činjenicu da smo postali 53. zemlja u kojoj se on sprovodi. Ovo je jedini pro-gram koji promoviše preduzet-ništvo na globalnom nivou, i na-ći se u društvu sa još 50-ak zema-lja u kojima se stvara više od 90% svetske ekonomije, veliki je uspeh jer su kriterijumi veoma striktni i transparentni - nema tu nedoumi-ca, ili ste ih ispunili, ili niste. Ali potrebna je i interna odluka, čvr-sta rešenost da se to uradi, a to ze-mlje u okruženju, uključujući i ne-ke koje su članice EU, još nisu us-pele da „prelome“. Nije lako bi-ti prvi, posebno kada vam treba još puno da stignete razvijene, pa se usuđujem da kažem da su naše kolege u okruženju čekale da vi-de kako ćemo mi proći. A mi smo prošli veoma dobro.

z Nakon višemesečnog iskustva u realizaciji programa, šta biste sa-da izdvojili kao njegovu najveću korist?

Olivera Blagić: Najveća korist je ono što su sami kandidati rekli da je za njih najvažnije – da im je to dodatni motiv da rade još više i budu još uspešniji. Jer kada ovako promovišete nekoga ko je do juče bio malo poznat široj javnosti, ka-da se na ovakav način oda prizna-nje njegovom trudu i rezultatima, onda taj osećaj – kako su sami rekli – prevazilazi i zadovoljstvo zbog fi-nansijskog uspeha. Da biste razvili preduzetništvo u jednoj zemlji ne-ophodno je nekoliko ključnih uslo-va, a prvi je da se stvori okruženje koje poštuje takvu vrstu inicijative, koje poštuje inovacije i hrabrost da se neko u to upusti čak i po cenu da doživi neuspeh. I da nakon toga opet krene dalje. Želimo da utiče-mo na promenu stava za koji mi se čini da preovlađuje kod nas – da se

neuspehu uvek pridaje daleko ve-ća pažnja nego uspehu. Mislim da upravo ovakav projekat može da poruči privrednom okruženju, pa i javnosti uopšte, da je za sve nas bo-lje ako uspešnim ljudima ukažemo poštovanje koje zaslužuju i više ih promovišemo. To je osnovna po-ruka ovog projekta, budući da na-grade nisu novčane već im je cilj da podstaknu uspešne pojedince da i sami postanu ambasadori pre-duzetništva, da ohrabre druge koji imaju takav potencijal. Mi ovakvim programom ne možemo da generi-šemo uspeh na direktan način, ali pokušavamo da utičemo na svest da ako nema podrške šire zajed-nice, ako nema finansijskog miljea koji će podržati takav način privre-đivanja i kvalitetnog obrazovnog si-stema – ostaćemo samo na uspeš-nim pojedincima. Imaćemo vrlo uspešne ljude, ali vrlo sporadične.

z Koliko ste zadovoljni učešćem žena preduzetnica? Da li je njihov broj veći ili manji u odnosu na glo-balni prosek?

Olivera Blagić: Uverena sam da ćemo po broju prijavljenih kan-didatkinja biti u samom vrhu. Pre dve godine je na globalnom takmi-čenju pobedila Olivia Lum iz sin-gapurske kompanije „Hyflux“, ali to je izuzetak, jer, na primer, proš-le godine je među 50 kandidata u Monte Karlu bila samo jedna žena. Tako da je slika u Srbiji svakako op-timističnija, ali ne samo kada su u pitanju preduzetnice već i žene ko-je su uspešne u drugim poslovnim delatnostima. S obzirom da radim u kompaniji koja globalno zapo-šljava 170 hiljada ljudi, vrlo često se srećem sa komentarima naših kole-ga iz drugih zemalja da su iznena-đeni koliko su žene u Srbiji aktiv-ne u poslovnom svetu. Naše žene važe za hrabrije i spremnije da svoj život preuzmu u sopstvene ruke - kako u odnosu na okruženje tako i u poređenju sa nekim drugim de-stinacijama. Zato sam uverena da će postojeća prevaga muškaraca u preduzetničkom svetu vremenom

da se smanji i da ćemo na ovakvim konkursima ubuduće imati još vi-še žena.

z S obzirom da se projekat spro-vodi prvi put, da li ste zadovoljni brojem kandidata?

Olivera Blagić: Odziv je zado-voljavajući, jer smo već na početku dostigli nivo Slovačke, Mađarske, Grčke i nekih drugih zemalja sa ko-jima ima smisla da se poredimo i u kojima se ovaj projekat sprovodi od ranije. Ispostavilo se da smo u tom pogledu bili realni u očekiva-njima. Na samom početku smo do-nekle imali bojazni koliko će me-đu prijavljenima biti firmi koje su u stanju da ispune veoma striktne uslove. Ali, već nakon prvih anali-za na terenu, a naročito nakon lič-nih kontakata sa kandidatima, uve-rili smo se da je taj potencijal i ve-ći u odnosu na broj firmi koje su odlučile da se odazovu konkursu. Čini mi se da i sami preduzetnici ne prepoznaju dovoljno koliko je važ-na njihova interakcija sa širom eko-nomskom zajednicom, da sa jedne strane još nemaju dovoljno pove-renja da su tome dorasli, a sa dru-ge da će zaista dobiti odgovaraju-ću podršku. I zato su ovakvi pro-jekti bitni.

z Kako ocenjujete toliki broj proi-zvodnih firmi među kandidatima, s obzirom da u generalnoj strukturi malih i srednjih preduzeća domini-ra trgovina i da je ona značajno pri-sutna i na nivou cele privrede?

Olivera Blagić: Sami kriterijumi su tako koncipirani da stavljaju ak-cenat na proizvodne delatnosti, mada dosta toga zavisi od karakte-ristika lokalne ekonomije. S obzi-rom da je jedan od ključnih krite-rijuma inovativnost, koja je uspeš-no komercijalizovana, to znači da npr. u sektoru trgovine u konku-renciji ostaju samo veliki igrači. U drugim zemljama nije neuobičaje-no da se kandidati uspešno bave uslužnim delatnostima, dok se kod nas pojavilo dosta kandidata koji imaju inovativne proizvode i uslu-ge i plasiraju ih i van granica Srbije,


SvetOrGaNizatOr

što će svakako uticati i na global-nu percepciju o sposobnostima i potencijalima koje Srbija definitiv-no ima. Sa druge strane, to je i po-ruka za naše društvo da ekonomi-ja koja je prevashodno zasnovana na trgovini nema perspektivu i da je samo u proizvodnji šansa za ra-zvoj, za dodatu vrednost pa time i za povećanje ekonomskog bogat-stva. Ono što želim da naglasim je da biti preduzetnik u Srbiji je više-struko teže nego u uređenim drža-vama koje imaju infrastrukturu, ra-zrađen pristup finansiranju, kvali-tetniji obrazovni sistem, promociju preduzetništva kroz formalne i ne-formalne oblike obrazovanja... Biti uspešan preduzetnik u zemlji kojoj

sve to nedostaje – to je zaista pod-vig i u velikoj meri se razlikuje od onoga što se podrazumeva u ve-ćini zemalja iz kojih dolaze ostali kandidati. Zato ćemo se maksimal-no potruditi da u Monte Karlu na-šeg predstavnika što uspešnije pro-movišemo.

z Kandidati su u svom predstavlja-nju sa posebnim poštovanjem go-vorili o svojim zaposlenima. Kako tumačite toliko različitu sliku u od-nosu na stereotip da su domaći pri-vatnici najnepoželjniji poslodavci?

Olivera Blagić: Ljudski fak-tor u bilo kom biznisu je ključan. Preduzetnici koji su svoj uspeh iz-gradili isključivo na kvalitetu to ve-oma dobro znaju. Znači, taj prin-

cip nije nelogičan, ali može da zvu-či iznenađujuće u sredini u kojoj je uvreženo mišljenje da privatni-ci po pravilu ne obraćaju mnogo pažnje na svoje zaposlene – ne pri-javljuju ih, ne plaćaju kako zaslužu-ju, ne ulažu u njihov profesionalni razvoj... Ono što je velika razlika iz-među takvih privatnika i preduzet-nika koje mi promovišemo je u či-njenici da naši kandidati dolaze iz jednog potpuno drugačijeg miljea. Oni su veoma obrazovani, a mno-gi su se usavršavali u velikim kom-panijama pa potom prepoznali da mogu da se osamostale. Oni se-be ne doživljavaju kao „gazde“ već kao zaposlene – maksimalno se an-gažuju i najviše rade u firmi. Oni znaju da cene vrednost znanja, za-to u njega ulažu i ne boje se kon-kurencije. To je bio najsnažniji uti-sak svih nas koji smo učestvovali u ovom projektu.

z Šta je za Vas bilo najveće izne-nađenje?

Olivera Blagić: Prijatno nas je iznenadio odziv preduzetnika van Beograda - 23 kandidature su pri-stigle iz 12 gradova, a među naja-gilnijima su bila preduzeća sa ju-ga Srbije. Takva regionalna struktu-ra kandidata ruši još jedan stereo-tip – da svi putevi ka uspehu vode isključivo u Beograd. Nadamo se da će ovo biti ohrabrujuća poruka za talentovane mlade ljude iz unu-trašnjosti da razmisle o svojoj šansi.

z Šta biste voleli da inovirate u konkursu za narednu godinu?

Olivera Blagić: Kvalitet ovog programa je, između ostalog, u tome što se neprestano razvija. Naredne godine ćemo ranije zapo-četi njegovu realizaciju, kako bismo obezbedili učešće još većeg broja kvalitetnih kandidata. Razmišljamo i o mogućnosti da uvedemo još ne-ke specijalne kategorije nagrade. Ove godine smo se odlučili za dve – za brzorastućeg i inovativnog pre-duzetnika godine, a za sledeću go-dinu ćemo možda razmatrati i spe-cijalnu nagradu za najbolju predu-zetnicu.


U Srbiji imamo kofu, ali nemamo vodu, a u svetu imamo vo-du ali tek pravimo kofu. Ovde imamo brend, ali nemamo tržište, napolju ima-

mo tržište, ali tek gradimo brend“. Ovako Darko Budeč, vlasnik pre-duzeća BUCK koje proizvodi vi-

sokokvalitetne i veoma original-ne proizvode za osvetljenje sliko-vito objašnjava svoju „menadžer-sku enigmu“, da preduzeće ko-je izvozi 70% proizvodnje za naj-ekskluzivnije klijente ima pro-blem plasmana na domaćem trži-štu. Kada je firma osnovana 1992. glavni cilj je bio da u svojoj delat-nosti postane najbolja u Srbiji i

jak igrač u regionu, a u prvim go-dinama poslovanja izvoz je činio tek 5% ukupne prodaje. U me-đuvremenu su počela da pristi-žu međunarodna priznanja za vr-hunska inženjerska i dizajnerska rešenja namenjena ekskluzivnim objektima, koja su preduzeće uči-nila prepoznatljivim i na stranim tržištima, a na domaćem terenu

Darko Budeč, BUCK

Videćemo kakvi smo JapanciDomaće preduzeće sa nemačkom organizacijom i japanskim načinom upravljanja. Proizvodi visokozahtevna i inovativna rešenja u oblasti rasvete, kojoj po mnogima pripada revolucionarna budućnost. Tri četvrtine proizvodnje izvozi za najekskluzivnije strane klijente. Sa multinacionalkama se takmiči sedamdeset zaposlenih. Zbog kvaliteta koji nema ko da plati, izmiče mu ovdašnje tržište. To je u najkraćem preduzeće BUCK. Njegov vlasnik je Darko Budeč, preduzetnik godine u Srbiji.

„


SvetPObedNik

mu obezbedila da konkurenciju ostavi daleko iza sebe.

Pre izbijanja finansijske krize 2008. firma je prihodovala oko 8 miliona evra, da bi se taj iznos pre-polovio za samo godinu dana zbog problema na domaćem tržištu. „Mi smo svoj radni vek ugradili u brend u Srbiji i sada nam je to tržište zbog krize izmaklo, jer se grade objek-ti čiji je glavni cilj da se što pre za-vrše i da se u gradnji prođe što jef-tinije. Ali ne možete da očekujete da svetiljke vrhunskog kvaliteta ko-štaju kao one osrednje. Naš osnov-ni brend je prevalio ogromnu puta-nju, i ne možemo da idemo unazad – njemu bi škodila bilo kakva osred-njost koja se ovde sve više traži ra-di cene. Po mojoj proceni, to se ne-će promeniti u narednih pet go-dina i zato se fokusiramo na svet-sko tržište.“

Na ovogodišnjem Frakfurtskom sajmu „Light+Building“, marketinš-ki rezultati koji su strateški planira-ni tek za 2014. u većoj meri su os-tvareni već u ovoj godini „što je za nas izuzetno značajno, jer kada za dve godine postignete ono što ste planirali za četiri, uštedeli ste mili-on evra“. Ukupan prihod u proš-loj godini je iznosio nešto više od 4 miliona evra, a ova godina će bi-ti završena sa rastom prometa od 25% i rastom izvoza koji je dostigao gotovo tri četvrtine ukupne proda-je. U letošnjem istraživanju EU o inovativnoj klimi u Srbiji, u konku-renciji 3.000 firmi BUCK se našao među prvih 50, sa izgledima da se u finalnoj „trijaži“ svrsta među 10 najinovativnijih u Srbiji. „Ali, nas tek čeka ozbiljno građenje bren-da na globalnom tržištu. A to tra-je – minimum pet do sedam godi-na, jer znamo koliko nam je treba-lo vremena da ga izgradimo ovde“, kaže Budeč.

Bolnica sa pet zvezdicaPosao kojim se preduzeće ba-

vi nije jednostavno opisati, budu-ći da savremena rasveta obuhva-ta integraciju različitih znanja. Naći

„pravu meru svetla“ zahteva veliko umeće elektroinženjera, arhitekata, dizajnera... Nije mali broj stručnja-ka u svetu koji smatraju da je rasve-ta strateška oblast, jedna od onih kojoj pripada budućnost u pogle-du revolucionarnih pomaka u nau-ci i tehnologiji. Najaktuelnije u ovoj oblasti je pomeranje interesovanja sa veštačkog ka dnevnom svetlu i mogućnostima njihovog kombino-vanja, objašnjava naš sagovornik. Prilikom kreiranja rešenja za osvet-ljenje, neophodno je uzeti u obzir mnoštvo aspekata: održivi dizajn, optički pribor koji povećava iskori-šćenje energije, dug radni vek, mo-gućnost reciklaže, ergonomski di-zajn, uklapanje u enterijer, tačan odgovor na potrebe arhitekte, jed-nostavnu montažu za izvođača i ekonomičnost i dobrobit u korišće-nju za klijenta.

Stoga, preduzeće koristi najsavre-menije softvere za industrijski di-zajn i za proračun optičkih perfor-mansi proizvoda. Što se materija-la tiče, Budeč ističe da su od samih početaka bili orijentisani na one koji su kvalitetni a i bezbedni i za čoveka i za životnu okolinu. „Sada smo došli u poziciju da možemo među prvima da kupimo najbolje materijale. Zahvaljujući prodoru na strana tržišta i vrlo respektabilnim međunarodnim priznanjima, pro-izvođači specijalnih materijala su nas prepoznali kao firmu koja ima potencijal. Svidelo im se to što radi-mo i sada nas unapred informišu šta razvijaju, tako da istovremeno testiramo materijale i naš proizvod pre lansiranja, što je velika pred-nost u svetskoj konkurenciji“.

S obzirom da BUCK pored hote-la, kancelarijskog prostora i sličnih objekata oprema i bolnice, ovakva prednost će posebno doći do izra-žaja u zdravstvu gde tržište još ni-je prezasićeno, a na kojem se pre-duzeće već pozicioniralo među vo-deće ponuđače. Pažnju je pobudi-lo i zahvaljujući inovativnom kata-logu, u kome je predstavljena nji-hova vizija osvetljenja za bolnicu

21. veka sa pet zvezdica. U mnoš-tvu međunarodnih priznanja za in-dustrijski dizajn, nagrada „Red dot“ koju su osvojili u Nemačkoj je bi-la posebno značajna preporuka i za najzahtevnije klijente. Rešenje je ponudilo jedinstvenu inovaciju ko-ja je omogućila lekarima optimal-nu količinu svetla prilikom pregle-da pacijenata, dok je pacijentima obezbedila niz kontrolnih funkci-ja u korišćenju rasvete, i sve to di-zajnirano kao sastavni deo enteri-jera. Iako je ovo rešenje, prezento-vano još 2008. godine, i danas ino-vativno u svojoj klasi, naš sagovor-nik kaže da je u pripremi novi me-dicinski katalog, sa rešenjima u ko-je će biti ugrađene dodatne pogod-nosti za bolničke pacijente.

U Evropi BUCK najviše izvozi u skandinavske zemlje i Italiju, pre krize je to bilo i portugalsko tr-žište, a sada je fokus na nemač-kom tržištu. Van Evrope dugogo-dišnje tržište je Australija, kao i Rusija gde je pre dve godine otvo-reno i predstavništvo, a uskoro se planira i otvaranje predstavništva na Bliskom Istoku. Međutim, izvo-zna statistika ne objašnjava ono što je najspecifičnije za pozicioni-ranje ovog preduzeća na međuna-rodnom tržištu – činjenicu da je reč o vrlo elitističkom tržišnom se-gmentu. „Mi radimo rešenja samo za najkvalitetnije objekte, a to je tr-žište koje svugde u svetu ne prelazi 10 do 15% objekata. Ali zato su u pi-tanju ogromne cifre, jer konkuriše veoma malo brendova. Naši klijen-ti izuzetno vode računa o komplet-nom kvalitetu objekta, i zato im je rasveta veoma bitna i na njoj nika-da ne štede. Ona je relativno mali deo ulaganja u sklopu celog objek-ta – 1 do 2% celokupne investicije, ali zato diže vrednost objektu za 10 do 15%“.

Otuda i interes beogradskog pre-duzeća za nova tržišta na Bliskom Istoku. „Tamo su nam klijenti najve-ći objekti na svetu. Zemlje kao što su Kuvajt, Katar, Oman i Emirati imaju novac i žele da izbore svetski status


u turizmu. U ispitivanje tržišta kre-nuli smo pre nekih godinu i po da-na, a već smo uradili desetak proje-kata što je dobar zalet, s obzirom da tek naredne godine otvaramo pred-stavništvo“. Budeč dodaje da mu je u sklapanju poslova puno pomoglo iskustvo iz Iraka, gde se obreo kao dvadesetpetogodišnji inženjer za-poslen u preduzeću „Elektron“, da bi samo tri godine kasnije bio ruko-vodilac celog tima i imao sreće da sarađuje sa stručnjacima iz Velike Britanije, Francuske i Nemačke. „Od njih sam puno naučio, ali sam isto-vremeno sticao uvid u lokalnu po-slovnu kulturu. Zato sada znam šta da očekujem na tim tržištima i obu-čavam naše inženjere koji tamo pu-tuju. Potrebno je da među tim ljudi-ma provedete određeno vreme da biste razumeli mentalitet i poslovnu kulturu. Ona je vrlo specifična, ali kad je shvatite, veoma lepo se radi, bez ikakvih problema.“

Kao u avionuNaš sagovornik ističe da je osno-

va razvoja firme u kvalitetnim ino-vacijama i nastojanju da se uvek bude „bar pola koraka ispred dru-gih, kao u slučaju energetski efika-snih rešenja koja se danas podra-

zumevaju“. Odluka da se inovativni proizvod osmišljava u okviru ino-vativnog koncepta osvetljenja i da se umesto serijske proizvodnje kli-jentu ponudi ono što odgovara baš njegovim potrebama, omogućava preduzeću da na ključnim tržištima uspešno parira glavnim svetskim konkurentima. Reč je, naravno, o multinacionalnim kompanijama, kojima beogradska firma konkuri-še sa 70 zaposlenih, od kojih je se-dam inženjera zaposleno u razvoju, a pet u dizajn centru. Budeč ističe da su od samih početaka uspostavi-li izuzetno dobru saradnju da struč-njacima sa Beogradskog univerzite-ta i da u Srbiji, uprkos odlivu moz-gova, i dalje ima stručnog potenci-jala, ali je ogroman problem što je sve manji broj kvalitetnih predu-zeća u kojima tek svršeni diplom-ci mogu da „ispeku“ praksu i da se dalje razvijaju. I pored prizna-nja međunarodne stručne zajedni-ce za kvalitet i originalnost, i sertifi-kata nemačkih laboratorija da pro-izvodi beogradske firme – testirani u najoštrijoj svetskoj konkurenciji – imaju najbolje odlike, stranim kom-panijama nije lako dokazati vred-nost proizvoda koji potiče iz Srbije. Zato Budeč razmišlja i o mogućno-

sti strateškog partnerstva sa nekom od nemačkih firmi, koja je slične organizacije i veličine kao BUCK i dobro je pozicionirana na nemač-kom tržištu.

Navedene prednosti biće glavni aduti beogradske firme u konku-renciji sa 50 zemalja na takmičenju „Ernst & Young Svetski preduzetnik godine“ u Monte Karlu. Ali je mož-da jedna od najvećih neobičnosti ovog preduzeća - koja demantuje i domaće a kamo li strane stereotipe o poslovanju u Srbiji - činjenica da je organizacija nemačka, a upravlja-nje po japanskom modelu. Budeč naglašava da su u njegovoj firmi svi zaposleni preduzetnici, da se vi-soko vrednuje znanje, lični razvoj i podstiče samostalnost, uključu-jući i stav da su greške, ukoliko se ne ponavljaju, sastavni deo napre-dovanja. „Naša organizacija liči na nemačku, jer imamo sve segmen-te razrađene i kontrolisane. Jasno su podeljeni sektori, funkcije, nad-ležnosti, svi znaju šta treba da rade i u okviru sopstvenih nadležnosti imaju slobodu. To je kao u avionu – poslovodstvo kontroliše poletanje i sletanje, a svako od zaposlenih je pilot u svom delu posla“.

A japanski stil menadžmenta? Budeč kaže da je to koncept koji je teže izgraditi, ali zato generiše organizacionu kulturu koja je du-goročno najbolja, jer je humana. „Čovek nije šraf, i ako je njegova obaveza da firmi pruži svoj mak-simum, onda je i firma odgovorna da mu obezbedi određenu sigur-nost, a ne da ga otpušta zato što je u bilansnim podacima ispao višak. To je odnos koji je obostrano oba-vezujući, što se, nažalost, sve če-šće zaboravlja i u svetskim kompa-nijama. Mi i našim radnicima ko-ji se penzionišu omogućavamo da bar godinu dana nastave da rade, da bi mogli polako da naprave taj prelaz. To je taj japanski stil poslo-vanja. Ali sad nam je došao jedan japanski konsultant da usavršava-mo proizvodnju, pa ćemo tek vi-deti koliko smo Japanci“.

BUCK-ova svetiljka E dobila IF product design award 2013


SvetFiNaliSta

Kada se pomene reč kozmetika, prva asocijacija potrošača nisu ni neke od najrazvijenijih zemalja, a kamo li Srbija. Milu Litvinjenko to nije sprečilo da započne proizvodnju upravo u toj industriji. Prvi klijenti su dolazili u nišku fabriku, podozrevajući da će zateći šerpe i lonce na sve strane. Danas “Aura” izvozi petinu proizvodnje, sa planovima da to uskoro bude čak 80 odsto ukupnog plasmana.

Vlasnica i direktorka je-dine kompanije za proizvodnju kozmeti-ke u Srbiji i na Bal-kanu, Mila Litvinjen-ko, kaže da se ne boji krize. Nije bilo nimalo

lakše ni pre šesnaest godina, ka-da je pokrenula fabriku u Nišu, odlučivši da u haotičnim deve-desetim organizuje proizvodnju prema svim standardima kvalite-ta i da radi u skladu sa zakonom, i pokušavala da potencijalne kup-ce ubedi da u svoje radnje ubace

domaću kozmetiku privatne pro-izvodnje. U isto vreme, borila se za mesto na rafovima sa velikim društvenim preduzećima poput „Merime“, „Dalije“ ili „Nevene“, koja su imala uhodane dogovore sa trgovcima, a protiv onih koji su sivim kanalima donosili kozme-tiku i prodavali je na tezgama ili haubama automobila. „Niko nije gledao sastav tih proizvoda ili rok upotrebe, dok je „Aura“ za sve što napravi imala odgovarajući atest. Tada, kao i sada, za kupce je cena bila presudna, ali smo mi uspe-li upravo zato što smo insistirali

na kvalitetu“, priseća se Mila Litvi-njenko, koja sada sa radošću po-kazuje fotografije sa sajmova koz-metike u Bolonji ili Hong Kongu, na kojima „Aura“ stoji rame uz ra-me sa najpoznatijim kozmetič-kim brendovima.

„Aura“ je još 2003. proizvod-nju prilagodila standardu ISO 9001:2000, dok je ove godine pot-puno renovirala pogon u skladu sa GMP standardom za farmaceut-sku industriju. Fabrika u Nišu ogle-dalo je kompanije i ponos vlasnice koja ne propušta da naglasi da je zahvaljujući njoj pridobijala i najne-poverljivije kupce: „Često smo nai-lazili na oprez i nepoverenje - kada kažemo da smo domaća firma, a još kada priznamo da smo iz Niša, svaki razgovor je prestajao. Nekada smo taj problem rešavali čak i tako što smo uklanjali znak proizvođa-ča robe – zakon je to ranije dozvo-ljavao – i umesto njega smo stavlja-li skraćenicu našeg dobavljača si-rovina kako bismo zvučali kao ita-lijanska firma. Insistirala sam, me-

Mila Litvinjenko, „Aura“

Ne uzmičem pred predrasudama


đutim, da što više kupaca poseti fa-briku i uveri se da ne pravimo koz-metiku u šerpama i loncima već u modernom, po svim standardima opremljenom pogonu. Sada, na-ravno, više ne moramo da se krije-mo, a politike pokazivanja fabrike držim se i dalje. Upravo zahvalju-jući pogonu u Nišu pred potpisiva-njem smo izvoznog posla za Irak.“ „Aura“ inače izvozi oko 20 odsto ukupne proizvodnje ali ambiciozni planovi za cilj postavljaju izvoz na 80 odsto. Razlog za takav iskorak je i u nestabilnosti domaćeg tržišta, objašnjava naša sagovornica, kao i u pogledu tražnje i generalnih uslova poslovanja. Izvoz pruža si-gurnost pa, pored Iraka, „Aura“ na-merava da izađe i na tržišta ostalih arapskih zemalja, a odmerava i eg-zotičnija ali potencijalno vrlo ispla-tiva tržišta Gane i Bangladeša. „Mi smo već prisutni na regionalnom tržištu, u Rumuniji smo ušli u lanac DrogerieMarkt i narudžbine rastu svakog meseca. Pri tom ćemo radi-ti i uslužnu proizvodnju, što zovem „slatkom zaradom“ jer nema glavo-bolje oko marketinga ili plasmana. Kapacitete smo obezbedili kroz na-bavku novih mašina i spremni smo za nove ozbiljne poduhvate.“

Promena iz korenaDa bi od firme sa 11 zaposle-

nih došla do statusa ozbiljnog igra-ča u regionu, „Aura“ je morala da prevlada različita iskušenja, a Mila Litvinjenko da proceni kada stabil-nost u radu preti da se pretvori u stagnaciju i opadanje: „Ključna go-dina bila je 2009. kada smo koristili i usluge konsultantkinje TAM/BAS programa i na osnovu njenih opa-žanja i saveta, iz korena promeni-li način rada firme. Promenili smo sistem distribucije i prešli na cen-tralno snabdevanje, pre svega zato što su pre toga informacije o po-trebama za robom sa terena kasni-le i po mesec dana, pa smo često imali nepotrebne viškove u proi-zvodnji. Nabavili smo softver prav-ljen prema našim potrebama ka-

ko bismo u svakom trenutku ima-li dobar pregled potreba za robom. Dalje, umesto da sami razvozimo robu, odlučili smo se da koristimo brzu poštu. Procenili smo, takođe, da je vreme da dođe do smene ge-neracija među komercijalistima pa smo angažovali mlađe prodavce. Redizajnirali smo i logo kompani-je i brenda. Preokrenuli smo kom-paniju naglavačke, ali smo smanji-li troškove i povećali profit što je obezbedilo prostor za nova ulaga-nja“. Radikalne promene za „Auru“ su značile efikasnije poslovanje i potpunu promenu percepcije brenda . „To je bio i najveći rizik sa kojim smo se suočili. Prešli smo iz jedne cenovne kategorije u drugu. Naši proizvodi su poskupeli 20 do 30%, što je moglo da bude opasno po obim prodaje, jer su kupci zna-li za „Auru“ po određenim cenama, a onda se pojavila nova „Aura“ ko-ja pri tome izgleda potpuno druga-čije. Ambalaža i dizajn su dotad bi-li prilagođeni džepu našeg potro-šača. Došao je, međutim, trenutak da pređemo u viši rang, gde „Aura“ mora da bude tako dizajnirana da može da stoji pored bilo kojeg dru-gog brenda.“ Na domaćem trži-štu, najvećim konkurentima sma-tra kompanije Max Factor, L’Oreal, Rimmel i Deborah. Pošto naglaša-va da je kvalitet „Aure“ na svetskom nivou, sa pomenutim brendovima trku vodi oko zastupljenosti i este-tike. U tome joj ne pomaže neka uvozna čarolija već, kako ističe, do-maća pamet. Čak 98 odsto masa ko-je koriste u proizvodnji prave sa-mi i prodaju drugima, a sami orga-nizuju i distribuciju.

Međutim, veći problem od pari-ranja inostranoj konkurenciji je ka-ko naplatiti svoja potraživanja na domaćem tržištu - to je najveći pro-blem poslovanja u Srbiji, ističe Mila Litvinjenko. Na drugom mestu su skupi komercijalni krediti, pa je „Aura“ sva tri puta kada se zaduži-vala novac dobijala od Fonda za ra-zvoj. „U Srbiji se samo priča o malim i srednjim preduzećima kao motori-

ma razvoja, ali je priča u praksi pot-puno suprotna - pogotovo kada su u pitanju bankarske pozajmice. Da nije bilo kredita Fonda, morali bi-smo da se obratimo komercijalnim bankama i sigurno bi nam odobrile novac, ali bi cena takvih kredita mo-rala da se odrazi na našu likvidnost i cenu naših proizvoda“, uverena je naša sagovornica.

U specifičnosti poslovanja u Srbiji treba uključiti i to da promet koz-metike reguliše zakon iz 1974. godi-ne, koji propisuje i do 20 puta ma-nje količine određenih sastojaka si-rovina nego što je dozvoljeno na tr-žištu Evropske Unije. Kako dobavlja-či iz EU nisu navikli da svoje proizvo-de prilagođavaju srpskim standardi-ma, na „Auri“ je da se izbori da izme-ne zakona, na kojima je počeo pa za-ustavljen rad, budu usvojene.

Ponosna na zaposlene„Aura“ je u prošloj godini zabele-

žila poslovni prihod od 264, 2 mi-liona dinara dok ove godine oče-kuju rast od 30 odsto. Među uku-pno 80 zaposlenih su i svi oni ko-ji su od osnivanja radili u kompa-niji, što njenu vlasnicu čini izuzet-no ponosnom. Za nju je preduzet-ništvo posebna vrsta kreativnosti – da krenete ni od čega i napravi-te nešto što će postati prepoznatlji-vo na tržištu. Sa druge strane, to je i ogromna odgovornost prema za-poslenima i poslu - treba obezbe-diti plate svakog meseca, platiti sve troškove poslovanja i sve ono bez čega firma ne može da funkcioni-še. „To je naša zajednička kuća“, ka-že za fabriku koja je izvor prihoda već i drugoj generaciji nekih radni-ka. Zaposlene ne štedi na pohvala-ma, ali ističe da svako treba da do-bije pre svega materijalnu satisfak-ciju za svoj rad. Svako od zaposle-nih je dobrodošao da ponudi su-gestiju kako da „Aura“ radi još bo-lje. „Verujem da je to jedan od ra-zloga zašto su svi ljudi koji su po-čeli da rade kod nas i danas tu, po-jačani novim, mladim snagama“ ka-že Mila Litvinjenko.


SvetFiNaliSta

„Execom“ je u mnogo čemu netipična firma za Srbiju, a ipak čini sve da mladi stručnjaci ne odu iz Srbije. Za svrstavanje među prva tri izvoznika softvera uvereni su da je bilo najpresudnije sledeće: „Nikada nam nije bio cilj da maksimiziramo lično bogatstvo, već da većinu svoje energije i novca usmerimo na razvoj naših ljudi. Oni su naš najznačajniji rezultat, a prihodi su samo posledica takvog pristupa.“

Ako ste roditelj mladog diplomiranog inženje-ra koji ima šansu da odmah nađe posao u svetu, nemojte se izne-naditi ukoliko vam sa-opšti odluku o prese-

ljenju u Novi Sad, da bi radio u Bu-levaru Kralja Petra I 89. Tamo su već njegove kolege iz Niša, Kragu-jevca, Valjeva, Zrenjanina, Subotice

i drugih gradova Srbije, uključujući i one koji su iz istih razloga „slete-li“ iz Sjedinjenih Država. Trenutno ih ima 80, bave se softverskim inže-njeringom i razvojem sistema ko-ji se koriste u NASA, ruskoj vojsci i uglednim evropskim institucijama.

To je preduzeće „Execom“, nasta-lo 1995. godine odlukom Branka Milikića i Petra Ulića da ne sed-nu u avion i kažu „zbogom Srbijo“, već da svoje inženjerske diplo-me unovče radeći od kuće za svetsko tržište. Prvi klijent je bi-la jedna firma iz Slovenije, koja ih je preporučila firmi iz Austrije, ova Holanđanima... Danas izvo-ze u Holandiju, Nemačku, Austriju, Italiju, Francusku, Veliku Britaniju, Mađarsku, Češku, Sloveniju, SAD,

Ukrajinu i Rusiju, a u Srbiju su proš-le godine „uvezli“ prihode od oko 2,4 miliona evra, što ih je pozicioni-ralo među prva tri izvoznika softve-ra iz Srbije. „S obzirom da smo ve-zani za zapadna tržišta i za industri-ju koja je izuzetno osetljiva na glo-balne ekonomske potrese, za ovu godinu smo planirali rast prihoda od 10%, što smatramo konzervativ-nim. Po ostalim parametrima - bro-ju zaposlenih, broju novih poslova i izvezenih proizvoda, preduzeće go-dišnje raste između 20 i 25%“, ka-že Petar Ulić, ističući da veoma vo-de računa o načinu na koji se razvi-jaju, jer preterano brz rast nosi i pre-velike rizike.

Ipak, on dodaje da se „ničiji ži-vot, pa ni život jedne firme ne sa-stoji iz linearnog razvoja. A mi voli-mo da preskačemo neke stepenice – ne mora sve da ide na zicer, nekad čovek mora i da rizikuje“. Upravo nekoliko takvih iskoraka je predu-zeće dovelo do današnje pozici-je. „Jedan od njih je odbijanje po-nude da 1999. firmu preselimo u Sloveniju. Drugi je odluka da se ori-jentišemo isključivo na visokokvali-tetan razvoj umesto da radimo stan-dardna rešenja i prodajemo hardver kao većina domaćih firmi. Zatim, da radimo samo za inostrane klijente, u vreme kada je imidž Srbije bio ja-ko loš, što se na žalost nije mnogo promenilo. Takođe, samoinicijativ-

Branko Milikić i Petar Ulić, „Execom“

Volimo da preskačemo stepenice

Petar Ulić Branko Milikić


no smo ulagali u izradu određenih rešenja za klijente koja oni nisu po-ručili, a koja su naknadno prihvatili kao standarde. To se na Zapadu ne radi, i treba zaista da budete sigurni da ste u stanju da proizvedete kvali-tet koji se ne odbija“.

Ljudi su najznačajniji rezultatNo, možda je jedna od najpre-

sudnijih odluka za preduzeće do-neta 2008. kada je izbila global-na finansijska kriza. „Zbog proble-ma koje su imali naši klijenti – ne-ki su otišli i u stečaj, deo projekata nam je bio zamrznut“, priča Branko Milikić. „U takvim situacijama je uobičajeno da se otpuštaju ljudi, a male firme se gase. Odlučili smo da postupimo suprotno od onoga što je kliše, naročito ovde. Posegnuli smo za sopstvenim novcem da bi-smo zadržali ljude, pružili im ose-ćaj sigurnosti i poverenja. Nikada nismo vodili politiku čiji je jedini cilj da se maksimizira lično bogat-stvo. Naprotiv, želeli smo da doka-žemo i sebi i kolegama da u Srbiji može i drugačije da se posluje. I to nam se višestruko vratilo“. Posao se stabilizovao i nastavio uzlazno, „mada i dalje donekle imamo pro-blema sa kašnjenjem u naplati, jer i strane firme teže naplaćuju svoja potraživanja zbog krize. Ali to je da-leko manje izraženo nego u Srbiji – tamo je to izuzetak, a ovde, na ža-lost, poslovna kultura“.

Ovakav stav - da su zaposleni oslo-nac firme - obezbedio im je oslonac u ljudima koji sa njima rade više od decenije. U industriji koju karakteri-še izrazita fluktuacija kadrova i me-đu multinacionalnim kompanijama, privući i zadržati najstručnije je za malo preduzeće najveći podvig. Za „Execom“ je to presudno, budući da radi izuzetno zahtevne proizvode, gde i najmanja greška može uzroko-vati ogromne posledice, objašnja-va Petar Ulić. „Mi pravimo analizato-re krvi zajedno sa našim klijentima – tu nema ni najmanjeg prostora za grešku, ili rešenja za satelitsku ko-munikaciju, što su proizvodi za ko-

je se u startu podrazumeva da mo-raju da budu izuzetno precizni i po-uzdani. Da biste mogli da isporuči-te takav kvalitet, morate da imate ni-vo znanja koji taj kvalitet obezbeđu-je. Tu nema prostora za luksuz da razmišljamo da li će nam stručnjak otići u drugu firmu jer je nezadovo-ljan. Zbog toga je većina našeg nov-ca, energije i ideja usmerena na ra-zvoj naših ljudi. I to je naš najzna-čajniji rezultat. Finansijski rezultati su samo posledica takvog pristupa“.

Naši sagovornici ističu da se trude da budu konkurentni poslodavci i po visini plata za zaposlene.

Nikada im nije bio cilj da na svet-skom tržištu konkurišu sa najnižim cenama, što je po njihovoj oceni politika većine domaćih firmi. Cena njihovih proizvoda je primerena kvalitetu koji nude, a to obezbeđuje da se finansiraju iz sopstvenih izvo-ra i ponude plate „koje su konku-rentne i u odnosu na Zapad, kada se uporede troškovi života. Zato za posao konkurišu mladi stručnjaci iz cele Srbije i biraju da ostanu umesto da se isele za Ameriku. Štaviše, ima-mo ljude koji su odande došli da bi radili sa nama“. Ono što povratnike podseća na inostranstvo je i politi-ka preduzeća da mnoge inovativne ideje deli sa stručnom zajednicom širom planete, što je retkost u sre-dini u kojoj se i najtrivijalniji poda-ci drže zaključani u sopstvenoj ladi-ci. Zauzvrat, „Execom“ dobija ogro-mnu bazu ljudi koji te ideje testiraju, dajući firmi sugestije koje su često veoma korisne za razvoj proizvoda, te skrećući pažnju stručne zajedni-ce na potencijal preduzeća i kvalifi-kujući ih za stručne skupove na ko-jima se dobijaju nova znanja.

Da li postoji bolja opcija?Kreativnost se u preduzeću pod-

stiče i neformalnim načinima, kao što je mogućnost za svakog zapo-slenog da smisli nešto novo i pre-zentuje ostalima. Pokazalo se da se na taj način može doći do najneve-rovatnijih ideja, a jedna od prvih je bila kako proveriti preko Androida

da li ste isključili peglu kada ste izaš-li iz kuće. Naši sagovornici su zado-voljni dosadašnjim razvojem pre-duzeća, ali i svesni da još uvek ni-su među onima koji diktiraju tren-dove. Ambicije su da jednog da-na plasiraju samostalan proizvod, „što je posebna oblast rada i zah-teva drugačije funkcionisanje fir-me“, a da u međuvremenu postanu standard za kvalitet na tržištu jugoi-stočne Evrope i pojačaju prisustvo na zapadnim tržištima, posebno u Nemačkoj koja je najzahtevnija.

To traži i prilagođavanje različitim poslovnim kulturama, ističe Branko Milikić: „Na primer, Holanđani, sa kojima najviše radimo su opušteni, veoma radoznali i otvoreni za nove stvari i mnogo lakše će za neki ozbi-ljan posao angažovati firmu iz istoč-ne Evrope. Kod Nemaca je to potpu-no drugačije. Oni imaju veoma izra-ženu potrebu za ustaljenim i prove-renim kvalitetom i teško se odluču-ju da probaju nešto novo. Recimo, ako treba da napravite softver ko-ji će da kontroliše svu elektroniku u automobilu, mnogo duže će razmi-šljati o ponudi strane firme, pogo-tovo ako je iz zemalja poput Španije, Portugala ili generalno iz istočne Evrope. Treba vam mnogo, mnogo truda da ih ubedite, i to je za nas iza-zov, jer verujemo da kvalitetom mo-žemo da pariramo nemačkim firma-ma, pa i da budemo bolji od njih“.

Za „Execom“ bi u tom pogledu bila veoma značajna promena dr-žavne politike prema celokupnom IT sektoru, od fiskalnih mehani-zama do obrazovnog sistema, isti-če Milikić: „Na našem tržištu ne-ma slobodne kvalitetne radne sna-ge - sve što je kvalitetno to je zapo-sleno. Na žalost, ova zanimanja se ne promovišu iako su veoma lukra-tivna za državu – jedno radno me-sto obezbeđuje tri dodatna, a s ob-zirom na nivo plata, svaki zaposle-ni može da obezbedi više od jedne porodice. Izvozimo pamet i uvozi-mo novac koji će biti potrošen u Srbiji. Da li postoji bolja opcija za državu od toga?“


Svet

Sveža sirovina bez adi-tiva i konzervansa, pri-premljena na tradicio-nalan način uz pomoć modernih tehnologija, ali tako da se zdravi sa-stojci ne unište kuva-

njem ili termičkom obradom. Na tim principima preduzeće „Food-land“ je nastalo 1998. i drži ih se i danas. Zato nije za čuđenje za-htev koji je njegov vlasnik, Vaso

Lekić, ispostavio inženjerima koji su projektovali postrojenje za pri-premu džemova, pekmeza i ajva-ra u fabrici otvorenoj početkom novembra u Igrošu na padina-ma Kopaonika. U njemu je sme-štena metalna grdosija sa sudom od 1200 kg, pravljena specijalno za „Foodland“ po dizajnu naših stručnjaka i sa garancijom da će kvalitet pekmeza i džema koji se bude u njoj pripremao biti „kao

kod kuće“, što je zaštitni znak ove kompanije. Mašina je tu da potpomogne Lekićevu recepturu preduzetništva: da se napravi ne-što novo, zanimljivo i korisno, sa osloncem na pravu meru između preduzetničkog instikta, vladanja činjenicama i novih znanja.

Naš sagovornik je među najupor-nijim zagovornicima izbalansirane ishrane u Srbiji, poznatoj po raskoš-no nezdravoj kuhinji ali i zdravom

Vaso Lekić, „Foodland“

Kao kod kuće, gde god biliU novootvorenu fabriku „Foodlanda“ u Igrošu na padinama Kopaonika stiglo je novo postrojenje. Projektovano je da ispuni krajnje neobičan zahtev -– može da krčka pekmez ili džem kao iskusna domaćica starog kova. Tako „Foodland“ proizvodi svoju „Bakinu tajnu“ uz pomoć zlatnih ruku radnica i malčice moderne tehnologije a vlasnik Vaso Lekić planira prodor na nova tržišta, iako teglice i flašice sa stilizovanim starinskim miljeom već putuju u 25 zemalja.

FiNaliSta


voću i povrću. Tako je na ponudi organske („Terra Organica“), tradi-cionalne („Bakina tajna“) i medite-ranske hrane („Amfissa“), izgradio kompaniju koja će uskoro proslavi-ti 15. rođendan. Jednu od najtežih poslovnih godina za sve privred-nike u zemlji ispraća siguran da je obezbedio neophodan preduslov za dalji rast i razvoj – proširenje ka-paciteta kroz okončanje ključne in-vesticije od 3,5 miliona evra u novu fabriku. Prošle godine „Foodland“ je zabeležio prihod od 12 miliona evra, u ovoj godini očekuju 12,5 mi-liona evra a za narednu rast od ba-rem 13-14%.

Avantura „Bakine kuhinje“Preduzetnička avantura razvoja

„Bakine tajne“ kao robne marke ot-počela je 2001. godine kada je na jednom sajmu Lekić upoznao rad-nice „Kopaoničanke“, društvenog preduzeća u restrukturiranju speci-jalizovanog za proizvodnju slatkog. Sklopljen je dogovor o saradnji, a Lekić je uložio u obnovu proizvod-nje i tako su svetlost dana ugledale prve teglice slatkog i meda, naprav-ljene na tradicionalan način, krčka-ne u velikim šerpama na šporetima koji podsećaju na „smederevce“. „Kopaoničanka“ ipak nije prežive-la restrukturiranje, ali su njene sa-da bivše radnice nastavile da pro-izvode za „Foodland“. U međuvre-menu sazrela je namera da se gra-di nova fabrika pa je 2007. kuplje-na parcela u Igrošu kod Brusa. Od kupovine zemljišta do puštanja fa-brike u pogon prošlo je pet godina, tokom kojih je Lekić morao da reša-va infrastrukturne probleme ovog kraja u snabdevanju vodom i stru-jom. Uspeo je da se izbori da nje-gova inicijativa dobije državnu po-dršku kroz Nacionalni investicioni plan, što mu je omogućilo da osta-ne u kopaoničkoj regiji. „Radi se o ekološki očuvanom regionu gde je dostupno i šumsko voće i kva-litetno gajeno povrće“, objašnja-va svoju odluku da se bori da fa-briku smesti tamo gde mu infra-

strukturni uslovi nisu išli na ruku. „Foodland“ angažuje lokalne rad-nike ali i dobavljače: voće i povrće se dovozi iz podkopaoničkog regi-ona, sa Vlasine i Golije. U novoj fa-brici posao je našlo 90 stalno zapo-slenih, dok će tokom sezone anga-žovati još oko 170 radnika iz Brusa i okoline.

Naš sagovorniku je posebno važ-no da industrijska proizvodnja ne ugrozi životnu sredinu. Zato razmi-šlja i o korišćenju otpadnog mate-rijala kao biogoriva. „Na oko 4000 tona voća i povrća, otpadni materi-jal čini najmanje 15% ukupne koli-čine, što bi fabrika mogla da isko-risti kao sopstveni izvor energije za proizvodnju i zagrevanje pro-storija. Na ovaj način će „Bakina tajna“ dobiti i dodatu vrednost“. Uverenje da prirodno bogatstvo Srbije u različitim sortama voća i povrća mora da se štiti i čuva, promoviše kao član Nacionalnog udruženja za razvoj organske proi-zvodnje „Serbia Organica“. Mnogo energije ulaže i u inicijativu za formiranje banke autohtonih sor-ti semena, što vidi kao alternati-vu i branu genetski modifikova-noj hrani.

Od Aljaske do AustralijePreduslov daljeg napretka kom-

panije je, prema Lekićevim reči-ma, ležao u rešenju problema koji „Foodland“ razlikuje od svih osta-lih domaćih preduzeća suočenih sa krizom. Tražnja za njihovim pro-izvodima, naime, oduvek je značaj-no prevazilazila ponudu.”Izvoz ra-ste po stopi od preko 60% na go-dišnjem nivou, kompanija ima sta-bilan prihod i rast kao i tražene proizvode. Glavna prepreka većem rastu, profitabilnosti, i konkuren-tnosti ležala je u skromnim kapa-citetima koji nisu mogli da ispra-te tražnju. Otvaranje nove fabrike obezbediće da do kraja godine ka-paciteti prerade sa 2,8 hiljada to-na dostignu 6 hiljada tona, dok je maksimalan kapacitet čitavih 10 hi-ljada tona“.

To znači i optimizaciju poslovanja. „Do sada sam se vodio maksimom da „Foodland“ mora sa obe noge da stoji u Srbiji da bi mogao da do-datno pojača prisustvo na stranim tržištima. Naša pozicija lidera u se-gmentu zdrave hrane u Srbiji je osi-gurana, pa se sada okrećemo vode-ćim svetskim tržištima. Jedan od naj-značajnijih koraka koje smo napra-vili u 2012. je ulazak „Bakine tajne“ na rafove Woolworths u Australiji. Danas naši proizvodi stižu do 25 ze-malja sveta, od Sjedinjenih Država i Kanade preko Britanije i Francuske do Japana i Hong Konga“, kaže Vaso Lekić. Što se konkurencije tiče, smatra da „Foodland“ svoju tržišnu nišu kod kuće suvereno brani spe-cifičnim receptima i neupitnim kva-litetom. Udeo na tržištu džemova je čak 80% dok su kod pekmeza, aj-vara i sokova neki od konkurena-ta „Nektar“, „Podravka“ i „Pionir“. U planu je, takođe, da se brend “Terra Organica” sledeće godine transfor-miše u “Bakina tajna Organic” i tako pojača „Foodlandovu“ lepe-zu organskih proizvoda. Lekić ima brojne ideje koje tek treba da pre-toči u konkretne planove za dalji razvoj. U takve spada i ona da na-pravi prostor za degustaciju, gde bi zainteresovani mogli da probaju i da po povoljnijim cenama dođu do svih proizvoda iz „Foodlandove“ ponude.

Oprezno najavljuje da razmišlja i o proizvodnji dečje hrane. “Ideja je mnogo, ali među njima treba prepoznati pravu, onu koja ima najrealnije šanse da uspe“. Ipak, teško mu je da prihvati činjenicu da ne može da ostvari baš sve što je zamislio. Nikada, međutim, ne odustaje na prvoj prepreci jer ve-ruje da su svi problemi rešivi, ma koliko bili teški. Za to su neop-hodni upornost, znanje, strplje-nje i motivisanost, kao i ljubav prema poslu kojim se čovek bavi. „Motivisan čovek podiže pet puta veći teret. Motivacija je ključni fak-tor koji razlikuje uspešne od neus-pešnih“.


Svet

Šira javnost zna o preduzeću PSTech da dobro posluje i da ima zavidne reference na američkom tržištu, upućeniji da se šire na evropsko i azijsko tržište, a najupućeniji da pripremaju strateški iskorak u poslovanju. Ipak, to nije sve. U preduzeću imaju običaj da svake godine „protresu drvo“ i gaje strast za jedrenjem, iz koje je nastala besplatna aplikacija koja je „oplovila“ ceo svet.

Softverska kompanija PSTech ove godine je, mimo poslovnog plana, osvojila titulu državnog prvaka u jedrenju. Ka-ko? Tako što je jedan od suvlasnika, Goran

Stevanović, nakon što se jedre-njem bavio iz hobija, rešio da se sa svojim kolegom prijavi za dr-žavno prvenstvo. Nakon trijumfa na nacionalnom nivou, u svetu su osvojili četvrto mesto u svojoj ka-tegoriji. Iako već treniraju za na-

redno svetsko takmičenje, rešeni da osvoje medalju, Branka Rado-vanović, koja je sa Stevanovićem suvlasnik, ne mora da brine da će sportska strast u preduzeću na-djačati inženjersku. Naprotiv, do-kaz da inženjer uvek ostaje inže-njer – čak i kada se zabavlja - jeste aplikacija za jedrenje koju su na-pravili. Ona je vrlo inovativna, jer omogućava neke funkcije na mo-bilnom telefonu koje ranije nisu postojale, ili su ugrađivane na ve-oma skupe uređaje.

Stevanović, koji je još u srednjoj školi napravio softver za upis no-vih đaka u zamenu za dodatni ras-pust od dve nedelje, kaže da su u aplikaciji za Android spojili lepo i korisno: „To je deo naše prakse u preduzeću da pored redovnog

posla, neke ideje o kojima razmi-šljamo stavimo na papir i razvija-mo ih kada imamo vremena. U ek-sperimente uključujemo i studen-te koji kod nas dolaze na praksu, što je za njih jako dobro iskustvo i priprema za komercijalne projek-te. Pošto sam čovek koji se oslanja na činjenice, ne umem da jedrim „na osećaj“, i zato mi je bilo veoma bitno da imam egzaktne podatke. Krenuli smo od parametara koji su bitni u jedrenju, testirali ih u praksi, i napravili besplatnu verziju koju je do sada koristilo oko 15. 000 ljudi iz celog sveta. To nije poslovni uspeh u klasičnom smislu, ali pokazuje kako bez ikakvog ulaganja u mar-keting možete da dospete u svaki kutak sveta, ako pored ideje imate energiju da je realizujete i plasirate na pravi način“.

Branka Radovanović dodaje: „Ovo je bio način da probamo ka-ko to funkcioniše i sada ozbiljno analiziramo mogućnosti kako da to iskustvo ugradimo u razvoj ne-kih komercijalnih proizvoda.“ Tako zvuči neko ko je u preduzeću za-dužen za menadžerisanje, što su u ovoj profesiji najčešće muškarci. Naša sagovornica kaže da se sasvim dobro snašla na „muškoj teritori-ji“ - i u Srbiji a i u Francuskoj, gde je jedno vreme radila i odakle se

Branka Radovanović i Goran Stevanović, PSTech

Svake godine protresemo drvo

Branka Radovanović Goran Stevanović

FiNaliSta


vratila zbog uverenja da je pojedi-nac najodgovorniji za svoj poslov-ni uspeh ili neuspeh, te da se može dobro poslovati i iz Srbije i pružiti šansa mladim ljudima da ostanu u svojoj zemlji.

U susret Evropi i AzijiDanas PSTech broji više od 200

zaposlenih čiji je posao razvoj sof-tvera, „outsourcing“ za strane par-tnere, isporuka poslovnih rešenja na bazi komercijalnih „open sour-ce“ softvera i prodaja licenci za softver razvijen unutar PSTech-a. To im je prošle godine obezbedi-lo prihode koji su premašili pet miliona evra i rast prodaje od oko 35% godišnje. „Outsourcing“ do-nosi najveći prihod kompaniji, pa se iz tih sredstava finansira razvoj poslovnih rešenja za domaće tr-žište, koja zahtevaju prilagođava-nje potrebama korisnika. U istra-živanje i razvoj, kao i obrazovanje zaposlenih, preduzeće reinvesti-ra oko 10% dobiti u svakoj godini. PSTech se finansira iz sopstvenih izvora, a Evropska banka za obno-vu i razvoj ih je podržala kroz pro-jekat ''Kako od inženjera napraviti menadžera''.

PSTech posluje u saradnji sa kom-panijama kao što su Cisco, Adobe, Sony Mobile Communications, Plantronics. Kao poseban uspeh ističu rešenje „SugarCRM Connector for Cisco IP Telephony“, čije licen-ce od ove godine prodaju klijen-tima širom sveta. Devetogodišnje partnerstvo sa „Ciscom“ donelo im je brojne reference, jer kako ka-žu, „kada potencijalni klijenti ču-ju sa kim radimo, odmah nas dru-gačije gledaju“. Takođe, s obzirom da je za multinacionalne kompa-nije karakteristična fluktuacija ka-drova, „oni koji odu na menadžer-ske pozicije u neke druge kompa-nije zaključuju sa nama posao jer znaju šta će dobiti“. Od partnera u „Ciscu“ su naučili i koliko je ko-risno da se svake godine menja or-ganizaciona šema u preduzeću. „To je odličan način da se u jednoj ova-

ko dinamičnoj industriji prilagodi-te promenama“, objašnjava Goran Stevanović. „Imali smo situacije da nam se neki ugovori toliko proši-re da nam poremete organizaciju i shvatili smo da moramo da napra-vimo neke izmene. Kroz saradnju sa „Ciscom“ smo uvideli da je to potpuno normalno u IT industri-ji, gde se timovi stalno prilagođa-vaju zahtevima posla. Pregrupišete timove i idete dalje. Naš konsultant iz Holandije je to opisivao ovako: protresete drvo, ptice polete i sa-mo se vrate na druge grane i drvo nastavlja da se razvija. U industrija-ma koje su kreativne, promena po-sla u organizaciji je veoma bitna i za profesionalni razvoj. Ovo nije delatnost u kojoj se radi kao na tra-ci, niti sme tako da se radi jer u tom slučaju se ubija i kreativnost i moti-vacija zaposlenih. A razlika između motivisanog i nemotivisanog čo-veka može da bude ne 20%, nego 300% u učinku.“

Uhodani poslovi sa atraktiv-nim partnerom obezbeđuju i re-dovnost prihoda, dodaje Branka Radovanović, ali su u preduzeću odavno svesni da nezavisno poslo-vanje i dalji razvoj zahtevaju stal-no nove partnere i nova tržišta. „Upravo smo ovih dana revidirali razvojnu strategiju za sledeću i za narednih pet godina. Cilj nam je da se bolje pozicioniramo na evrop-skom tržištu, gde najduže sarađuje-mo sa jednom nemačkom firmom, ali i na drugim tržištima - pre me-sec dana smo dobili klijenta u Aziji, a zainteresovani smo i za Bliski Istok, gde takođe imamo kontak-te. Nama je donekle lakše da do-bijamo poslove na američkom tr-žištu, jer tu već imamo i referen-ce i poznanstva. To je istovremeno šansa da nas te kompanije prepo-ruče za poslove koje rade u Evropi. Upravo po tom principu od pre mesec dana imamo novog klijen-ta u Švedskoj. Očekujemo da ćemo uspeti da se dokažemo u tom poslu i dobiti nove reference za evrop-sko tržište“.

Odluka o zaokretuNaša sagovornica ističe da su se

u preduzeću opredelili za spori-ji ali sigurniji rast, što se u aktuel-nim okolnostima velikih potresa na globalnom i na domaćem trži-štu pokazalo kao ispravna odlu-ka. Sa druge strane, malo predu-zeće, a pogotovo iz manje razvije-nih zemalja kao što je Srbija, mo-ra neprestano da „grize za posao“ kako bi obezbedilo stabilne priho-de, često i da pristaje na rokove ko-ji su izuzetno kratki. Borba za sva-kog klijenta maksimalno angažuje resurse i ne ostavlja mnogo prosto-ra za ambiciozniji razvoj nekih po-slovnih segmenata, kao što je mar-keting na globalnom tržištu. To je bio i razlog što proizvod za auto-matsko testiranje softvera, koji je PSTech proizveo kao jedinstven u Srbiji, nije odgovarajuće plasiran i u svetu. „Tokom jednog projek-ta sa „Ciscom“ uočili smo da im ta-kav alat nedostaje, razvili smo ga i oni su ga prihvatili“, kaže Goran Stevanović. „Iako na domaćem trži-štu ima malo klijenata koji po svo-joj veličini i organizaciji imaju po-trebu za takvim alatom, uspeli smo da pokrijemo troškove razvoja i da nešto zaradimo. Bilo nam je jasno da naše rešenje može dobro da prođe i na globalnom tržištu, ali to je zahtevalo velika ulaganja u mar-keting, prodajnu mrežu, pronala-ženje partnera, što je u tom trenut-ku za nas bio prevelik zalogaj. A u ovom poslu, ako ne reagujete od-mah, konkurencija će to učiniti već sutra“.

Zato su u preduzeću angažovali dodatne stručnjake za marketing, a u planu je i otvaranje predstavništava i zapošljavanje inženjera koji bi direk-tno uspostavljali saradnju sa klijenti-ma. Stevanović najavljuje i potpuno novi strateški iskorak u poslovanju: „Sada razmišljamo da ako hoćemo da investiramo u nešto novo, onda moramo da idemo do kraja i upravo smo krenuli u jedan takav projekat, u zajednički proizvod sa partnerima iz Silikonske doline“.


SvetFiNaliSta

Kada bi domaći poslovni ambijent mogao da se prodaje u obliku instant supe, imao bi neponovljiv ukus. Kao da ste progutali koncentrat svih mogućih rizika, koji vas dugoročno drži budnim i danju i noću. Milovan Kocić, vlasnik niškog „Yumisa“, najvećeg domaćeg proizvođača supa, pudinga, začina i drugih praškastih proizvoda, odavno je naučio da živi sa tim srpskim začinom.

Početkom jeseni, zbog kretanja kursa i nesta-bilnosti cena ambala-ža je poskupela 30%. To značajno remeti poslovanje i kalkula-cije na osnovu kojih

je planirana proizvodnja u niš-

koj fabrici „Yumis“. Vlasnik fabri-ke, Milovan Kocić, takvu situaci-ju doživljava kao samo još jed-nu u nizu ovdašnjih „specifično-sti“ sa kojima se suočava još od 1991. godine, kada se kompanija bavila uvozom i izvozom sirovi-na za prehrambenu industriju, da bi se pet godina kasnije transfor-misala u proizvođača, plasirajući na tržište svoj prvi proizvod - su-pe u kesici.

Milovan Kocić se protiv udruže-ne globalne i domaće krize bori tako što ne smanjuje ni asortiman a ni broj zaposlenih. Ukratko, pri-menjuje potpuno suprotne mere u odnosu na one za kojima su mno-gi posegli - od svetskih giganata do vlasnika malih komšijskih rad-nji. Naš sagovornik, međutim, kaže da je to jedini način da opstane na specifičnom tržištu kakvo je naše: „Naglo i grubo smanjenje broja rad-nika nikome nije donelo ništa do-bro. Moj princip je da problem ni-

je u višku radnika, nego u manjku posla. To važi za moju, ali mislim da bi trebalo da važi i za druge fabrike kao i za državu. Disperzija rizika je pitanje asortimana. Na tržištu se br-zo menjaju navike potrošača, me-njaju se navike ishrane, ritma živo-ta, rada. Pojedine grupe proizvoda nemaju dovoljnu tražnju, i, ako već niste u hodu pripremili zamene - brzo ćete ispasti iz igre. Zato ću ra-dije imati višak proizvoda u ponu-di i radnika da obezbede snabde-vanje, nego da dođem u situaciju da ne mogu da odgovorim potre-bama tržišta. U ovakvim vremeni-ma treba uvek imati rezervni po-ložaj.“

Uskoro i kolačiU skladu sa takvom filozofijom

„Yumis“ priprema i potpuno novi proizvodni program: kolače, biskvi-te, čajno pecivo, punjeni keks koje će proizvoditi u svojim pogonima. „Višak radnika koji sam pominjao

Milovan Kocić, „YUMIS“

Uvek imam rezervni položaj


preusmerio sam u proizvodnju konditorskog programa pod našim brendom“, objašnjava Kocić koji je optimista u pogledu izvoznih prili-ka za taj program, toliko da se već pita da li će postojeći kapaciteti bi-ti dovoljni. Proizvodi „Yumisa“ do-stupni su u svim državama biv-še Jugoslavije, zatim u Švajcarskoj, Nemačkoj, Švedskoj pa čak i u Sjedinjenim Državama. Najnovije tržište na koje su se probili je ita-lijansko, a uskoro kreću prve koli-čine i za rusko tržište. „Stalno širi-mo proizvodni program, unapre-đujemo postojeće brendove, radi-mo na redizajnu ambalaže i kvalite-tu proizvoda, imamo sopstvenu la-boratoriju i funkcionišemo kao je-dan sistem. Zato beležimo stalan rast obima proizvodnje, prometa i zaposlenosti od 20 do 30% godiš-nje“. Jedna od inovativnih ideja je i da na tržište plasiraju „zdravu su-pu“ – bez glutena i glutaminata, sa dodatkom vitamina. Sa razvojem se počelo ove godine, ali je projekat trenutno usporen, pre svega zbog visoke cene testenine bez glutena.

„Yumis“ je prva kompanija iz bran-še koja je 2005. uvela HACCP stan-dard i koja poseduje IFS standard kontrole bezbednosti hrane. Ima 240 zaposlenih, prihod je u 2011. bio 8.5 miliona evra, a ove godi-ne očekuju rast od 20 %. Svake go-dine za obnovu mašina, nove bren-dove i promenu ambalaže izdva-ja se do 300 hiljada evra. Poseduje modernu opremu za proizvodnju i pakovanje praškaste robe, a supe pravi po sopstvenoj recepturi od početka do kraja. Njihova prepo-znatljivost je i u pikantnijim začini-ma, karakterističnim za nišku kuhi-nju. Kako bi išli u korak sa konku-rencijom, u laboratoriji ispituju nji-hove proizvode, dok konkurenci-ja to isto radi sa „Yumisovim“ asor-timanom. Pa u čemu su onda ra-zlike, koje presuđuju kod kupaca? „Tajna uspeha danas više ne leži u tehnologiji, pošto je ona poznata i dostupna svima. Do kvaliteta pro-izvoda dolazi se poštovanjem re-

cepture i kvalitetom ulaznih sirovi-na. Uspeh „Yumisa“ leži i u odnosu kvaliteta i cene“.

Ali, da bi kupac došao u priliku da prepozna takve prednosti veo-ma je važno da proizvod bude vid-ljiv na rafovima, posebno u velikim trgovinskim lancima. „Godinama nisam imao uspeha u Beogradu i Novom Sadu, pa čak ni u Nišu, jer se, zbog uslova koje su diktirali tr-govinski lanci, jako teško dolazilo do mesta na polici“, priča naš sa-govornik. „Sa druge strane, u po-četku su i sami potrošači bili skep-tični prema proizvodima koji nisu brendirani. Sa dolaskom krize, lju-di su počeli lakše da se odlučuju da probaju nešto novo a cenovno povoljnije. Kupac, međutim, proba jednom i ako mu ne odgovara kva-litet, ako ukus nije pravi, taj proi-zvod više neće kupovati. Zato je za nas najvažniji pokazatelj da nam se kupci vraćaju. I upravo zbog tog kvaliteta, koji je istovremeno do-stupan, u krizi raste potrošnja na-ših proizvoda.“ To je i ključni ra-zlog što ovo niško preduzeće us-pešno parira konkurenciji, među kojom Kocić kao glavne takmace vidi „Centroproizvod“, „Podravku“ i „Maggi“.

Uspešno i brzo prilagođavanje ne trpi improvizaciju, ističe naš sa-govornik, naprotiv: ono zahteva efikasnu organizaciju i jasan plan na kraći i duži rok. Godišnja stra-tegija preduzeća obuhvata plano-ve prodaje i marketinga, „jer ti se-gmenti u Srbiji ne mogu da se pla-niraju na duži rok“. Istovremeno, „Yumis“ je usvojio razvojnu strate-giju do 2015. godine, u kojoj su de-finisani ciljana tržišna pozicija, du-goročna ulaganja u mašine i opre-mu kao i primena koncepta ener-getske efikasnosti. Ono što teško može da se stavi pod kontrolu je činjenica da, usled permanentnih teškoća na domaćem tržištu, „dve decenije preduzetništva u Srbiji potroši energije koliko pet deceni-ja istog posla u Nemačkoj i drugim uređenim zemljama“.

Glavna infrastruktura su ljudiMilovan Kocić kaže da može da

se bori sa nestabilnim kursom di-nara, oštrom konkurencijom iz re-giona i Evrope, čak mu odgovara industrija u kojoj profit dolazi na kašičicu („moja je odluka da živim od proizvodnje“), ali najteže preva-zilazi prepreku koju smatra ključ-nom – nejednakost u šansama sa firmama koje posluju u Beogradu ili Novom Sadu. Daleko od očiju, daleko od srca, problem je sa ko-jim se svakodnevno suočava zbog činjenice da su sve institucije u ko-jima se donose ključne odluke – od državne administracije i nadležnih službi, do centrala trgovinskih lana-ca i finansijskih institucija skoncen-trisane na jednom mestu. „To što smo daleko od Beograda ili Novog Sada veoma nam otežava komuni-kaciju sa potencijalnim partnerima. Mnogo pitanja rešava se na ličnom nivou, preko poznanstva i preporu-ke, za mnoge procese i odluke ne-ophodno je lobiranje, a to se sve dešava u dva najveća gradska cen-tra. Svaka odluka – od toga da li će se naš proizvod naći u rafovima ne-kog trgovinskog lanca do toga da li će nam biti odobren kredit, zavi-si od ocene nekoga ko se nalazi u Beogradu“.

A ni to nije najveći problem, isti-če Kocić. „Sešću u kola i doći ću u Beograd, kao što i činim. Međutim, iz Beograda ne mogu da vratim stručnjake, koji su već otišli i ne-prestano odlaze. U Nišu je sve ma-nje kvalitetnih ekonomista, pravni-ka, inženjera, sve teže možete da nađete kvalitetnog menadžera, jer svi oni žele da grade karijeru tamo gde smatraju da za to imaju bolje uslove. Ako ne mogu da angažujem stručnjake, neću uskoro biti kon-kurentan. Na nivou države često se priča da bi izgradnja infrastrukture trebalo da pomogne razvoj svih de-lova Srbije. Imam utisak da se u tim pričama ne shvata ono najvažnije, a što zna svaki ozbiljan preduzetnik – glavna infrastruktura su ljudi“.


Svetbrzorastući Preduzetnik godine 2012.

Za kompaniju koja živi od igara na socijalnim mrežama i mobilnim platformama ne postoji miran radni dan. Opipava se puls industrije koja vredi milijarde dolara na globalnom nivou i predviđaju želje stotina miliona potencijalnih igrača različitih kultura, jezika i navika. Konkurencija je bespoštedna, pa je čest slučaj da slava i zarada na ovom tržištu zgasnu već nakon pola godine. Sve to je pregrmeo „Nordeus“ iz Beograda, kome su danas najvažniji partneri kompanije „Facebook“, „Google“ i „Apple“.

Nordeus“ je, za po-četak, demanto-vao pravilo da brzi uspeh u industriji igranja na društve-nim mrežama obič-no znači i brzi pad.

Proizvod sa kojim „Nordeusov“ tim mladih ljudi pomera grani-ce u industriji igranja na društve-nim mrežama je simulacija me-

nadžmenta fudbalskog tima „Top eleven“. Duže od dve godine to je jedna od najpopularnijih onli-ne sportskih igara na svetu, sa vi-še od 7 miliona korisnika na me-sečnom nivou i sa 2 i po milio-na svakodnevnih korisnika na Fa-cebooku. To znači da se „Norde-us“ na top listama baškari pored takvih imena u mladoj, profita-

bilnoj i veoma dinamičnoj bran-ši kao što su „Rovio“ (autori „An-gryBirds“), „Zynga“ (autori malte-ne svih igrica koje ste pokrenu-li ili odbili da pokrenete na svom Facebook profilu) ili „Playdom“ (ogranak moćne kompanije „Di-sney“). Zahvaljujući inovativnom pristupu i karakteristikama igrice koja ih je lansirala u orbitu proi-zvodnje igara za društvene mre-že, „Nordeus“ može da se pohvali da su mu najvažniji partneri „Fa-cebook“, „Google“ i „Apple“.

Pripreme za osnivanje „Nordeusa“ počele su sa pojavljivanjem pr-ve generacije iPhone-a i naglim rastom Facebooka tokom 2008. Osnivači Nordeusa su 2009. na-pustili Microsoft razvojni centar u Kopenhagenu, spakovali kofere za

Branko Milutinović, „Nordeus“

Preduzetnički nerv ljubitelja igrica

„


povratak u Srbiju i rešili da se bace na proizvodnju igrica. U narednih godinu i po dana radili su i po 16 sati dnevno kako bi napravili „Top eleven“. Zahvaljujući tolikom ula-ganju i odricanju, „Nordeus“ danas nije vlasnik samo jedne od najpo-pularnijih sportskih igara na sve-tu već i cross-platform gaming kon-cepta na kome ona počiva.

Kontrola nad eksplozijomBranko Milutinović kaže da mu je

u osmišljavanju i sprovođenju u de-lo tog projekta proradio nerv ljubi-telja igrica koliko i porodična pre-duzetnička žica: „Ne možete neko-ga naterati da se igra, morate učini-ti da to sam želi. A onda mu ponu-diti da za to i plati. Cross-platform gaming koncept je nastao kao od-govor na potrebe korisnika da mo-gu da igraju igre kad god pože-le, na bilo kom uređaju kome ima-ju pristup u tom trenutku. Upravo takva ideja – da se poveća nivo in-terakcije korisnika sa proizvodom, proizvela je i finansijske rezulta-te. Kada je reč o tehnološkom ni-vou proizvoda, o njegovom kvalite-tu svedoči i činjenica da smo i da-lje među retkima u svetu sa takvim rešenjem koje je, iako prvo, i dalje najbolje u industriji.“

„Nordeusov“ tim je svoj recept za opstanak i rast dokazao i finansij-skim pokazateljima. U 2010. godiš-nji prihod preduzeća bio je 41,2 mi-liona dinara da bi u 2011. skočio na 690,7 miliona, od čega je 330 mili-ona ili 48% bio profit. Još značajni-je je da je u istom periodu predu-zeće sa petoro zaposlenih svoj tim uvećalo 33 novih radnika, dok je u 2012. broj zaposlenih došao do 80. Ovakav rast zaposlenosti, u vreme-nu teške ekonomske krize, retko se beleži i u najrazvijenijim zemlja-ma, a kamo li u Srbiji. U preduzeću su svesni i rizika eksplozivnog ra-sta, posebno u industriji koju karak-terišu „zvezde padalice“ čija slava je trajala pola godine i zauvek se uga-sila. Zato naš sagovornik naglašava da je „Nordeusov“ brzi rast vrlo kon-

trolisan i da su stabilnost preduze-ća i procesa koji se u njemu odvija-ju od suštinske važnosti. „Strategija Nordeusa je od početka zasnova-na na dugoročnim planovima i sva-ki potez koji smo povukli je bio ka cilju koji je godinama ispred nas. U početku smo investirali mnogo vi-še nego neki od konkurenata ka-ko bismo napravili tehničku platfor-mu i procese koji mogu da se nado-građuju i ponovo koriste, a koje je teško kopirati. „Nordeus“ je, takođe, izuzetno agilna organizacija, spo-sobna da prepozna i da se prilago-di trendovima budućnosti. Pioniri smo mnogih koncepata u proizvod-nji igara za društvene mreže, a naj-bolji primer agilnosti bi mogla biti činjenica da smo među retkima ko-ji su uspešno izveli tranziciju sa web platformi na pametne telefone, koji su danas važno tržište za nas. Puno kompanija to nije uspelo da uradi i zato – više ne postoje.“

Svetski stručnjaci za „unutrašnju upotrebu“

Pre nego što se našao na top listama najpopularnijih igrica na Facebooku, Apple Store i Google Play, „Nordeus“ je morao da se očeli-či na najteži mogući način. Unapred im je bilo poznato da sportske igri-ce dominiraju ponudom kao i da se njih 90% vrti oko fudbala. Ali, nisu mogli da znaju da će sličnu igricu dva meseca pre njih izbaci-ti „Diznijev“ ogranak „Playdom“, ili da će samo dva dana pre objav-ljivanja i „Electronic Arts“ uskočiti sa svojom „FIFA Superstars“ igrom. Domaći favorit „Top eleven“ ne sa-mo da je preživeo ovu probu i poka-zao se otpornim na globalnu kon-kurenciju, nego je i novembar za na-ma ispratio na prvom mestu među sportskim igricama na Facebooku. Uspeh „Top eleven“, međutim, ne znači da u „Nordeusu“ sede skršte-nih ruku, planirajući da se penzioni-šu pre nego što načnu tridesete, na-pominje Milutinović. U septembru je sklopljen partnerski ugovor sa

kompanijom Bwin.party, globalnim liderom u sektoru online sportskog klađenja. Zajednički cilj je da osmi-sle i razviju aplikaciju za klađenje na društvenim mrežama i tako zauz-mu najbolje pozicije na tom tržištu u budućnosti. Takođe, u toku je ra-zvoj novih igara koje će, obećavaju, biti još naprednije od „Top Eleven“.

Najteži zadatak u branši kakva je proizvodnja igrica za korisnike so-cijalnih mreža je održavanje kon-kurentnosti. „Onoga ko stane osta-li prestignu“ – glasi još jedno pravi-lo industrije koje „Nordeus“ poštu-je tako što stalno poboljšava ponu-du. Zato za igricu „Top eleven“ sva-ke dve nedelje prave nove dodatke ili poboljšanja. Slične devize drže se i u svojoj poslovnoj politici. Vizija „Nordeusa“ je da postane jedan od najjačih igrača na polju igara za mo-derne platforme, a potom da prera-ste u kompaniju koja diktira tempo celoj industriji u pogledu proizvo-da koje lansiraju. Takve ciljeve, na-glašava Branko Milutinović, mogu da dostignu samo uz najbolje kadro-ve. Zato su spremni da ponude i naj-bolje uslove za rad, uključujući i fi-nansijske, sa idejom da perspektiv-ni mladi stručnjaci ne moraju posle završenog fakulteta da željeni posao traže isključivo u inostranstvu. Naš sagovornik ne zaboravlja da je svoj put i karijeru započeo u Danskoj i Microsoftu, ali želi da „Nordeus“ bu-de firma zbog koje mladi ostaju ili se vraćaju u Srbiju. “Nordeus proizvodi eksperte na svetskom nivou za „in-ternu upotrebu“. Naši ciljevi, način i uslovi rada su takvi da za sada niko nije napustio kompaniju svojevolj-no, niti očekujemo da će se to de-siti. Sa druge strane, nema nikakve sumnje da bi bilo ko iz “Nordeusa” mogao da radi u vodećim svetskim kompanijama. Ali to ne čine, što je dokaz da naša „inverzna“ poslovna filozofija uspeva – vraćamo stručnja-ke iz inostranstva i zadržavamo naj-talentovanije mlade ljude u Srbiji jer imaju priliku da u svojoj zemlji budu profesionalno zadovoljni jednako ili više nego da su emigrirali.”


SvetiNOvativNi PreduzetNik GOdiNe 2012.

U Srbiji u kojoj je sve skromno – od tržišta, preko poslovnih prilika do međusobnog poverenja - spajanjem domaćih stručnjaka sa timovima iz Sjedinjenih Država, Kanade, Indije i Kine napravljen je jedinstven inovativni proizvod za rano otkrivanje melanoma kože, koji je već ušao u komercijalnu upotrebu u SAD i Indiji, a uskoro će biti plasiran i na tržištu Centralne Amerike

Poduhvati su kao pu-tovanja. Ako želite da neka vaša ideja us-pe u svetu koji se ne-prestano menja, on-da morate da je delite sa drugima, da ih uči-

nite „saučesnicima“ koji će, zauz-vrat, sa vama podeliti svoja zna-nja i pružiti podršku da ideju re-alizujete. Ako svoju ideju štitite kao tvrđavu, ona neće moći da se razvija, ostaće začaurena i be-splodna. Sa ovakvom životnom i poslovnom filozofijom Sava Ma-rinković je došao iz Sjedinjenih Država, gde je navikao da ideje putuju, u Srbiju gde je morao da se suoči sa činjenicom da se one nerado poveravaju, i na razmeđi ove dve veoma različite kulture uspeo u jedinstvenom poduhva-

tu. Poduhvat je zaveden pod zva-ničnim imenom BEST (Basic Exa-mination of Skin Tumor).

Reč je o inovativnom uređaju za rano utvrđivanje melanoma kože, koji je pravljen i testiran u nekoli-ko faza. Ovo tehnološko rešenje, či-ja je preciznost premašila 99%, „tre-nutno je u završnoj fazi dobijanja CE znaka“, objašnjava Marinković, „a serijska proizvodnja je planira-na u narednoj godini. Imamo ne-koliko sistema, koji su još uvek pod internom evaluacijom u razli-čitim klinikama u Srbiji i Bosni i kao deo projekta Ministarstva za nauku. U Sjedinjenim Državama je komercijalizovana verzija koja me-ri ključne karakteristike stanja ko-že, kao što su vlaga, masnoća, cr-venilo, pigmentacija, uređaj je pla-siran i na tržište Indije, a uskoro će biti pušten u prodaju i u Centralnoj Americi“.

Umrežavanje znanjaOd ideje o inovativnom proi-

zvodu do svetskog tržišta pređen

je dug put. Ideja je začeta kada je Marinković prilikom privatne posete Srbiji upoznao profesora Mašinskog fakulteta Đuru Korugu i hirurga dr Jadrana Bandića. Oni su mu predstavili istraživanja u koji-ma su razvili metodologiju za ranu dijagnostiku melanoma, najnovije analize i trendove u oboljenjima i zaštiti kože, i ukazali na komercijal-ni potencijal ove naučne oblasti na svetskom tržištu. Marinković, koji je po završetku „Harvard Business School“ sticao preduzetničko isku-stvo u zajedničkim projektima sa studentima MIT („Massachusetts Institute of Technology“) i radio za svetskog giganta „GE Healthcare“ u Parizu kao direktor sektora za na-notehnologije za Evropu i Aziju, prepoznao je mogućnost da se zna-nje domaćih naučnika pretoči u komercijalni proizvod. U partner-stvu sa njima osnovao je firmu „TeleSkin“, čija je osnovna delatnost razvoj jednostavnih hardverskih i softverskih rešenja namenjenih le-karima kao pomoćno sredstvo u

Sava Marinković, TeleSkin

Proizvod sa mnogo pasoša


boljem postavljanju dijagnoza me-lanoma, kancera kože i biofizičkog stanja kože pri neinvazivnim me-todama.

Uređaj je razvijan oko tri godine, „s obzirom da je u pitanju složen si-stem elektronike, analitičkih senzo-ra, algoritamske obrade i softvera, što zahteva dodatno testiranje, pro-totipove, proizvodnju i otklanjanje problema. U Americi se taj proces odvija mnogo brže, zbog daleko veće dostupnosti delova i proizvo-đača nego što je to slučaj u Srbiji, ali smo dali sve od sebe spajajući timove iz Srbije, Sjedinjenih Država, Kanade, Indije i Kine u cilju posti-zanja najbržeg i najjeftinijeg proce-sa sa najvišim kvalitetom“, kaže naš sagovornik i dodaje: „Takođe smo uradili do sada najveću studiju o melanomima kože u Srbiji, u sarad-nji sa Ministarstvom nauke, kojom je obuhvaćeno više od sedam hilja-da pacijenata. Sproveli smo i pilot projekte tele-dijagonostičke mre-že pacijenata u saradnji sa sedam klinika u Srbiji. Od ovih projekata koristi su imali pacijenti ali i leka-ri koji su stekli dragoceno iskustvo, kao i mogućnost da koriste najveću prednost ovog sistema – da ukoliko u nekom konkretnom slučaju nisu sigurni u dijagnozu, mogu da pro-slede podatke u „TeleSkin“ i dobiju brz odgovor.“

Jedna od najvećih tehnoloških inovacija koju je TeleSkin razvio je interakcija svetla i kože, što omogu-ćava lekarima da prave opto-ma-gnetni zapis kože. Na osnovu njega se analiziraju karakteristike kože i šta joj je potrebno. „Pored toga što ovu tehnologiju primenjujemo u dermatologiji – kožne lezije, kance-ri kože, melanomi – u zdravstvenim ustanovama u Beogradu, Leskovcu, Loznici, Novom Sadu i Pančevu, u okviru projekta sa Ministarstvom za nauku i u saradnji sa Mašinskim, Medicinskim i Stomatološkim fa-kultetom iz Beograda razvijamo njenu primenu u ranoj dijagnosti-ci kancera grlića materice, kance-ra debelog creva, kancera usne du-

plje, zatim u stomatologiji, indu-striji, kontroli kvaliteta hrane, vo-de... To je, zapravo, početak prime-ne „biomedical imaging koncepta“, a to je oblast u kojoj bih želeo da kompanija bude jaka. Reč je o upo-trebi svetla i drugih talasnih duži-na u cilju analize bioloških materi-jala, poput vaše kože i slojeva unu-tar kože. Mi koristimo različite tala-sne dužine svetlosti da bi razume-li strukture tkiva u koži i analizirali karakteristike koje bi inače trebalo da budu uklonjene ili biopsirane“.

Kako nadmašiti konkurencijuUporedo sa razvojem rešenja,

Marinković je tražio investitore. S obzirom da je reč o rizičnim ulaga-njima u potpuno nov proizvod re-putacija stečena u SAD mu je otvo-rila vrata za početna ulaganja, koja su u Srbiji za ovakve projekte teš-ko dostupna. Sa druge strane, isti-če da bi pokretanje „imaging“ siste-ma u Sjedinjenim Državama košta-lo najmanje dvostruko skuplje ne-go u Srbiji. Tokom razvoja projek-ta, menjao se i način pribavljanja finansijskih sredstava. „Počeli smo sa našim sopstvenim pojedinačnim investicijama, zatim sa ulaganjima „biznis anđela“, a potom smo us-peli da zainteresujemo veće ulaga-če. Sada, kada imamo proizvod ko-ji je obezbedio početnu održivost, u mogućnosti smo da pribavimo fi-nansijska sredstva od dodatnih in-vestitora sa različitim profilima rizi-ka, uključujući i tradicionalne nači-ne finansiranja kao što su bankar-ski krediti.“

Naš sagovornik ističe da mu je najveća želja da svaki lekar opšte prakse, na svakoj klinici u Srbiji bu-de u mogućnosti da koristi ovu teh-nologiju u dijagnostici. Ali, da bi se pribavila nova ulaganja za dalje usavršavanje proizvoda i obezbe-dila njegova ekonomičnost i za do-maću upotrebu, „neophodno je da se fokusiramo na mnogo veća tr-žišta. Za uspeh u ovom poslu nije dovoljno da napravite dobar proi-zvod, već da uporedo sa njegovim

razvojem razmišljate šta žele kup-ci u Nemačkoj, na primer, ili Italiji, Turskoj... Proizvodnja mora da se prilagodi specifičnostima svakog pojedinačnog tržišta, jer svaka ze-mlja ima svoju kulturu, pa time i posebne zahteve“. A mnoge od njih i kompanije koje konkurišu u ovoj oblasti, gde „gužva“ postaje sve ve-ća, jer se neprestano pojavljuju no-vi igrači. Za „TeleSkin“ je u tom po-gledu najveći dosadašnji uspeh što su nadmašili tako jaku kompaniju kao što je „Philips“, koja je poku-šala da razvije sličnu tehnologiju i – odustala. „Naravno, postoje mno-ga mala i velika preduzeća koja se bave analizom kože, i zato, i pored dobre trenutne pozicije, uvek ima-mo na umu da moramo da bude-mo još konkurentniji“.

Za takav cilj ključna prednost do-maćeg okruženja je u izuzetnim ta-lentima, kreativnosti i mogućno-stima saradnje sa univerzitetima. „Kreativni potencijal ove zemlje me je i naveo da ovde osnujem firmu“, ističe Marinković, koji je ipak sve-stan da će sa širenjem posla bi-ti sve teže naći one najkvalitetnije. Takođe, morao je da se nauči str-pljenju sa domaćom administraci-jom. „Procedure koje se preko no-ći završavaju u Americi, traju tri ne-delje u Srbiji. Ako Srbija želi da bu-de konkurentna na svetskom trži-štu, i sposobna da stvara i proizvo-di nove tehnologije, mora da iz-meni mnoge propise i eliminiše mnogo administrativnih formalno-sti. Trenutno stanje je veoma sku-po i troši vreme, kako preduzetni-cima tako i državi, posebno kada su u pitanju carinske procedure. Zakoni bi trebalo da budu povoljni za ljude koji žele da krenu u neki poslovni poduhvat. Ako neko ima ideju, spreman je da uloži novac u njenu realizaciju i da zaposli ljude, onda država treba da mu omogući iste uslove koje uživaju velike firme i javna preduzeća. Jer, bez predu-zetničkog potencijala teško može-mo da se takmičimo na svetskom tržištu“.


Svetnezavisni žiri

Mislimo da zato što je Srbija mala praktično sve o njoj znamo, a ovaj konkurs je pokazao da ne znamo. Oko nas su uspešne kompanije koje sistem ne prepoznaje, koje su na margini javnosti – a svaka je prava, poručuju članovi žirija koji su birali najboljeg preduzetnika.

Preduzetnik je mnogo više od privrednika, on je oslonac za sve. Svaki istinski predu-zetnik je harizmatič-na ličnost: ima ideju, energiju, zna šta ho-

će, ima viziju. Ako nemaš viziju ti ne možeš da vodiš ni sebe, ni po-rodicu, a kamo li firmu.“ Ovako o preduzetnicima govori preduzet-nik Dejan Ilić, koji je predseda-vao žiriju za izbor najboljeg pre-duzetnika u Srbiji u organizaci-ji revizorsko-konsultantske kom-panije Ernst & Young. Ilić, koji je i sam proglašen za preduzetnika godine 2005. godine u Nemačkoj, i nosilac je mnogih prestižnih na-grada, taj događaj smatra poseb-nim: „To ti se desi jednom u živo-tu - da izađeš na binu pred toliko značajnih ličnosti, pred toliko res-pektabilnih kompanija, da ti ste-

gnu ruku, da ti odaju priznanje, da si tako važan. To se ne zabo-ravlja i mobiliše te da radiš još vi-še. Svi mi tražimo takvu vrstu po-tvrde, i to je mnogo vrednije ne-go dva bonusa godišnje i sama zarada. I zato je toliko važno da se ova akcija promoviše u Srbiji.“

„I da se, zahvaljujući njoj, Srbija vrati na svetsku poslovnu mapu“, dodaje Slavenko Sekulić, izvršni di-rektor kompanije „Beohemija“, ko-ji podseća da preduzetnici iz dru-gih zemalja bivše Jugoslavije za sa-da nisu dobili ovakvu šansu. „Ovo nije još jedna u nizu nagrada koje se dodeljuju u Srbiji. Ona ima me-đunarodni kredibilitet i vrlo strik-tne kriterijume. Zato mi je bila po-sebna čast da budem član žirija i ni-malo mi nije bilo lako. Osećao sam izuzetnu odgovornost - bilo nas je malo, i zato je samo jedan glas mo-gao da bude odlučujući. Kada je vi-še članova žirija, nemate takav pri-tisak, a u ovom slučaju sam bio sve-stan da odlučujući može biti baš moj glas.“

Vojin Starčević, vlasnik „Polimark grupe“, smatra da će izuzetno kvali-tetan odabir kandidata za učešće u konkursu i način njihove promoci-je doprineti drugačijoj slici predu-zetništva, koja je, ističe „u Srbiji ve-oma pežorativna i bez obzira o ko-joj industriji je reč, za preduzetniš-tvo se uvek vezuju negativne ko-notacije.“ Slično misli i Gordana Danilović Grković, direktorka Poslovno-tehnološkog inkubatora tehničkih fakulteta u Beogradu. „Mi kao društvo i dalje brkamo predu-zetnike sa preduzimačima, tajkuni-

ma... Ne prepoznajemo koliki je nji-hov stvarni značaj i doprinos, koli-ko naš celokupan razvoj zavisi od njih. Svakog od tih ljudi doživlja-vam kao heroja – napraviti nešto ni iz čega, zaposliti ljude, proizvesti ili napraviti usluge, stvoriti neki si-stem koji raste i razvija se – koliko nas je to u stanju? Osim što zapo-šljava 10, 20 ili 50 ljudi, preduzetnik izdržava isto toliko porodica, stvara uslove da se najmanje još toliko de-ce školuje i da samim tim imaju bo-lje startne uslove za građenje sop-stvene karijere.“

„Ovo je jedna sjajna akcija, iz ko-je sam puno naučio, a pre svega da su oko nas uspešni ljudi koje si-stem ne prepoznaje i na koje ma-lo ko u našem društvu obraća pa-žnju kakvu zaslužuju. Uvideo sam koliko preduzetništvo zahteva an-gažovanja da se reše različiti pro-blemi – od uvozno-izvoznih do-zvola do nedostatka kadrova zbog neadekvatnog obrazovnog sistema. Koliko traži energije da se izne-se stalan rizik – i kada nisu na po-slu, posao im je u mislima“, prepri-čava svoje iskustvo sa kandidatima Edvard Jakopin, pomoćnik mini-stra za regionalni razvoj. I Slavenko Sekulić je, iako privrednik, tako-đe iznenađen kvalitetom kandida-ta: „Mislimo da je Srbija mala ze-mlja i da praktično sve znamo o svakoj kompaniji, ali ovaj konkurs je pokazao da ipak ne znamo. Čak i u slučajevima kada su mi predu-zeća bila poznata, ispostavilo se da su mi mnoge činjenice o njima bi-le nepoznate. Pretpostavljam da u Srbiji ima još takvih firmi a koje se

Utisci žirija o izboru preduzetnika godine

Oko nas je uspeh koji ne prepoznajemo

„


ove godine nisu prijavile, ali veru-jem da će nakon ovoga steći samo-pouzdanje i da će ih naredne godi-ne biti još više.“

Gazde za poštovanjeSvi članovi žirija priznaju da su

se prilično „preznojili“ jer nije bi-lo nimalo lako odbrati finaliste, a posebno najboljeg. Nešto lakše su se usaglasili oko dodele specijal-nih nagrada za najbrže rastuće i najinovativnije preduzeće, ali je za-to glasanje za najuži krug kandida-ta za glavnu nagradu bilo izuzetno tesno. Toliko, da se u finale umesto predviđenih pet, plasiralo šest pre-duzeća. Za predsedavajućeg žirija, Dejana Ilića, najvažnija su bila tri kriterijuma. „Prvi su osnovni finan-sijski pokazatelji – koliko je predu-zeće uspešno bez obzira kojoj in-dustriji pripada i kako se ta indu-strija kotira na tržištu. Drugi krite-rijum su potencijali preduzeća da obezbedi stabilno poslovanje i da raste. A treći je lični pečat predu-zetnika, da li ima harizmu, jer bez nje nema ni posla, ni poverenja ni-ti bilo čega drugog“. Sa takvim sta-vom je saglasan i Vojin Starčević, koga su kandidati morali da ube-de u sledeće: „Preduzetnik je oso-

ba koja je posebno nadarena, ima inicijativu, pragmatična je, obrazo-vana, poseduje snagu, harizmu, vi-di daleko, ima viziju i gura napred. Sposobna je da formuliše ciljeve u budućnosti i da hrli ka njima.“

Slavenko Sekulić kaže da je u končanoj odluci prevagnula njego-va sklonost da pronađe one niše koje su u Srbiji u začetku i u kojima se prepoznaje preduzetnički po-tencijal za nešto što se u svetu već pokazalo profitabilnim. „Na mene je poseban utisak ostavila činjeni-ca da imamo solidna preduzeća i lidere u oblastima koje nisu svoj-stvene malim državama, i koje po pravilu osvajaju velike kompanije. Na sreću, i u Srbiji imamo preduze-ća koja mogu da budu inovativna, da uđu u sferu koja pripada mul-tinacionalkama, i da se takmiče u oblastima koje su u samom svet-skom vrhu. A zahvaljujući ovoj ak-ciji, imao sam čast da upoznam na-še ljude koji čak kreiraju neke ten-dencije, što je za mene bilo poseb-no ohrabrujuće. Jer ako to može-mo, onda i u svemu ostalom ima-mo šansu da stignemo razvijene.“ Edvard Jakopin deli stavove svojih kolega, ali su na kraju prevagnula dva kriterijuma: „Za mene je bilo odlučujuće kakav je potencijal fir-me da zaposli nove ljude, a potom kakav preduzetnički model šalje-mo u svet – on ne može da bude istovetan modelu iz Skandinavije ili Nemačke. Mi imamo izuzetne pojedince u kreiranju softvera, ali to su ipak pojedinci. Dakle, šta je to brend iz Srbije? Mislim da je to zdrava hrana“.

Gordana Danilović Grković pri-znaje da „koliko god da se trudi-te da budete objektivni, postoji taj subjektivni deo vezan za ono što radite – jer ako to radite sa uvere-njem, onda to uverenje neminov-no prenosite svuda. Dakle, ako ovde gde radim promovišem ra-zvoj biznisa u tehnologiji, onda zai-sta verujem da razvoj konkurentne ekonomije u Srbiji mnogo zavisi od toga, i zato je taj aspekt za me-

Prof. dr Dejan Ilić, predsednik žirija

Dejan Ilić je doktor fizičke hemije, naučnik, menadžer i inovator čije ime je utisnuto na više od 600 evropskih i svet-skih patenata. Živi u Nemačkoj, poznat je kao „otac“ litijumske mikrobaterije i smart kartice, a u naučno-istraživačkom radu ga trenutno okupira razvoj hemij-skih izvora struje za elektromo-bile. Član je upravnih odbora u više kompanija koje se bave proizvodnjom - poput Varta Batteries ili ARRI grupe, lidera u proizvodnji filmske i televizij-ske opreme sa kojom je 2009. godine u Holivudu nagrađen priznanjem „Oskar“ za tehnička ostvarenja u filmskoj industriji. Dobitnik je priznanja „Ernst & Young Preduzetnik godine“ za 2005. godinu u Nemačkoj. U ovoj zemlji je takođe bio pro-glašen za Menadžera godine i Inovatora godine, a u SAD mu je dodeljena nagrada za inovativ-ne proizvode kao i priznanje za životno delo od strane Svetske asocijacije hemičara za pionir-ski rad na litijumskoj polimer bateriji. U Srbiji podstiče inova-cije kroz rad upravnog odbora Fonda za inovacionu delatnost.


Svetnezavisni žiri

ne bio veoma važan. Zatim, trudila sam se da ispoštujem proizvodnju, koju je u Srbiji jako teško pokrenu-ti, i još teže te proizvode plasirati napolju. Takođe, kao jedina žena u žiriju vodila sam računa o činjenici da - koliko god je teško biti predu-zetnik - biti žena preduzetnik je još teže. I bio mi je važan lični pečat kandidata – na koji način pristupa-

ju poslu i kako motivišu ljude. Jer, preduzetnici su gazde, a kada ima-te gazdu koji sa poverenjem i po-štovanjem govori o svojim zaposle-nima, onda imate pred sobom čo-veka koji u vama budi poverenje i poštovanje“.

Više sluha za uspešneMa kako se razlikovali ekonom-

ski uslovi u kojima posluju, svi us-pešni preduzetnici imaju zajednič-ke osobine, tvrdi Dejan Ilić, koji ži-vi i radi u Nemačkoj. „Okruženje si-gurno ima uticaj na preduzetnika, ali nemaština kakva je kod nas uti-če stimulativnije na razvoj predu-zetništva nego sredina koja je raz-mažena. To je moje viđenje. Onaj ko nije preduzetnik neće uspeti ni u najidealnijoj sredini, jer nema cilj, ideju, energiju, nema šta da ga vo-di. Ako sve to imaš, napravićeš prvi

milion uprkos preprekama. Nakon toga moraš da napraviš jaku mre-žu kontakata i smisao ovog takmi-čenja i jeste u tome – da se ste-knu nove veze za dalji razvoj po-sla. Mislim da je to posebno važno u Srbiji, gde se na takve stvari gleda potpuno pogrešno. Stvaranje kon-takata nije isto što i protekcija, to je nešto na čemu svi rade, posebno Amerikanci. U tom delu Nemac je

Gordana Danilović Grković

Gospođa Danilović-Grković je direktorka Poslovno-tehnološkog inkubatora teh-ničkih fakulteta u Beogradu. Poslovno-tehnološki inku-bator je uspostavljen u par-tnerstvu četiri tehnička fakul-teta Univerziteta u Beogradu (Građevinski, Mašinski, Elektrotehnički i Tehnološko-metalurški), opštine Palilula i Inicijative za demokratsku tranziciju. Cilj Inkubatora je da obezbedi podršku tehno-loškim kompanijama u ranoj fazi razvoja kroz pokriva-nje dela operativnih troško-va, administrativne pomoći kao i poslovno savetovanje. Gospođa Danilović Grković je za program razvoja Poslovno-tehnološkog inkubatora dobi-la nagradu „Biznis dama“ u okviru projekta „Uspešne žene Srbije“, koju dodeljuje Klub pri-vrednih novinara Srbije.

dr Edvard JakopinEdvard A. Jakopin, doktor ekonomskih nauka, pomoćnik je ministra

za regionalni razvoj i autor brojnih domaćih i inostranih naučnih rado-va u oblasti makroekonomije, razvoja preduzetništva (poseduje među-narodnu diplomu instruktora preduzetništva), planiranja i regionalnog razvoja. Radio je kao pomoćnik ministra finansija, a bio je i direktor Republičkog zavoda za razvoj. Član je Izvršnog komiteta Evropske asocijacije institucija za razvojna istraživanja, Predsedništva Saveza ekonomista Srbije i vanredni član Naučnog društva ekonomista Srbije.


svakako u prednosti, jer tačno zna gde i kako može da dobije podrš-ku, dok preduzetnik u Srbiji mora da obije stotinu pragova“.

Uprkos tome, kandidati za naj-boljeg preduzetnika u Srbiji „liče na Nemce“ po jednoj veoma bit-noj stvari, smatra Slavenko Sekulić: „Nemačka je i ovoj krizi ostala jaka privreda jer je bila verna realnom proizvodu. Sve firme čiji smo rad analizirali imaju realan proizvod. One proizvode u različitim indu-strijama, ali to što rade nisu finan-sijske špekulantske usluge – to je realna ekonomija.“ Sličan stav ima i Vojin Starčević, koji ocenjuje da ne-ma bitne razlike između uspešnih preduzetnika koji se bave tradicio-nalnim i onih koji proizvode u no-vim industrijama. „Svaka industrija

zahteva inovativnost, samo što je u pojedinim delatnostima tehnološ-ki napredak izraženiji, pa to zahte-va i brže prilagođavanje. Na primer, to je slučaj u informacionim tehno-logijama, gde se tehnologija menja maltene iz dana u dan, za razliku od, recimo, prehrambene industri-je, gde se tehnologija menja spori-je - što ne znači da su preduzetnici u toj branši manje inovativni.“

Po svojoj viziji, inovativnosti i energiji, preduzeća koja su učestvo-vala u konkursu neverovatno od-skaču od sredine u kojoj posluju, izričit je Edvard Jakopin. „Svi zna-ju za pet godina unapred u kom segmentu mogu da rastu, šta im je za to potrebno i koliko da rizikuju. I pošto su svi orijentisani na izvoz, oni već imaju plan za nova tržišta“. U prilog ovakvoj oceni, Jakopin na-vodi rezultate skorašnje analize u čijoj izradi je učestvovao, a prema kojima ceo privredni rast u Srbiji predvodi svega 2.500 preduzeća, što je manje od 3% ukupnog bro-ja preduzeća - a i među njima je tek svako peto iz oblasti industrije. „To pokazuje da moramo imati vi-še sluha za uspešne, da obezbedi-mo podsticajne mere za njihov da-lji razvoj. Mi moramo ići u susret ra-stu, onome što će ljude zapošljavati u budućnosti. A upravo primeri us-pešnih preduzetnika pokazuju da ta budućnost nije u masovnoj pro-izvodnji, već da naša komparativna prednost može biti u malim serija-ma kvalitetnih proizvoda. To su te „male stvari“ koje zapošljavaju. Ali istovremeno moramo da menjamo obrazovni sistem, jer svi kandidati su istakli upravo to – da im je naj-veći problem da pronađu kvalitet-ne kadrove. Mi zaista sebi ne mo-žemo više da dozvolimo luksuz da uzalud obrazujemo cele generacije i produkujemo profile koji nikome ne trebaju“.

Za daleko veću sistemsku po-dršku preduzetništvu zalaže se i Gordana Danilović Grković koja za-ključuje: „Rad u ovom žiriju nije bio jednostavan, zato što dobijete četi-

ri puta više kompanija koje vrede nego što možete da ih selektujete – od sjajnih porodičnih preduzeća do doktora nauka koji se bave proi-zvodnjom i izvoze. To su zaista div-ni primeri. Ja svaki dan radim sa jed-nim sjajnim potencijalom, koji me uvek iznova uverava da nam mo-že biti daleko bolje. Ali to su firme koje u inkubatoru počinju od nu-le, čiji rezultati tek predstoje, dok su ovo kompanije koje mogu da izne-su Srbiju. Nijedna od njih nije naro-čito poznata u javnosti – a svaka je prava. Verujem da imamo još naj-manje toliko dobrih kompanija koje se ove godine nisu prijavile, što zna-či da u Srbiji postoji jezgro za dale-ko kvalitetniji razvoj od onoga koji beleži domaća statistika“.

Vojin StarčevićGospodin Vojin Starčević je

osnivač i vlasnik kompanije Polimark, odnosno Polimark Grupe. Polimark je jedan od najuspešnijih domaćih bren-dova u Srbiji i zauzima preko 60% tržišta kečapa, 35% tržišta majoneza i 25% tržišta senfa. Preko 40% proizvodnje izvozi se u zemlje regiona.

Slavenko Sekulić Gospodin Slavenko Sekulić

je izvršni direktor kompanija Beohemija d.o.o. i Beohemija-Inhem d.o.o. Takođe je gene-ralni direktor kompanije Hemija-Brixol d.o.o. iz Vršca. Beohemija je jedan od vode-ćih regionalnih proizvođača deterdženata i kućne hemije.


SvetGeNeralNi SPONzOr

Srbija ima ogroman potencijal za razvoj preduzetništva u mnogim sektorima, a posebno u poljoprivredi, prehrambenoj i tekstilnoj industriji, ali i u novim oblastima kao što su obnovljivi izvori energije. Podrška „Eurobanke“ posebno je usmerena na izvoznike, jer je povećanje izvoza ključno za privredni rast, ističe Danijela Milić, rukovodilac Službe za poslove sa velikim klijentima.

I pored globalizacije i sve veće dominacije multina-cionalnih kompanija, nika-da ne treba izgubiti iz vi-da da privredni rast svih zemalja počiva upravo na malim i srednjim preduze-

ćima. Podstrek privatnoj inicija-tivi i ostvarenju dobrih poslov-nih ideja neophodni su za razvoj svih ekonomija, a posebno ze-malja u tranziciji kao što je Srbi-ja. Zato je inicijativa ugledne revi-zorsko-konsultantske kompanije Ernst & Young da i u Srbiji pokre-ne izbor za preduzetnika godine koji se sprovodi na globalnom ni-vou - posebno značajna za pro-mociju domaćeg preduzetništva. Sigurni smo da će Srbija imati iz-

vrsnog predstavnika u konkuren-ciji najboljih i da će dobitnik glav-ne nagrade Darko Budeč, osnivač kompanije BUCK, na najbolji na-čin predstaviti svoju zemlju ali i sopstvenu poslovnu viziju“, kaže Danijela Milić, rukovodilac Služ-be za poslove sa velikim klijenti-ma u Eurobank EFG.

Banka se u ovaj projekat uključi-la kao generalni sponzor „jer je po-drška preduzetništvu jedan od nje-nih strateških ciljeva“, ističe naša

sagovornica, napominjući da je ta-kvo opredeljenje iskazano i kroz niz drugih projekata, poput po-drške Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA), u organizovanju tradicio-nalne manifestacije „Izvoznik go-dine“, i to baš u kategoriji ma-lih i srednjih preduzeća. Još jedan primer uspešne saradnje sa ovom vladinom agencijom je organiza-cija skupa „Eurobank EXPO“, na kojoj su, pored sistemske podrš-

Danijela Milić, Eurobank EFG

Podstrek privatnoj inicijativi

„


ke države, predstavljena i inova-tivna finansijska rešenja za kom-panije koje izvoze, a u oktobru ove godine Banka je, kao znača-jan podstrek izvozu organizovala i poslovni forum „Go International – Multilateralna trgovina & regio-nalna sinergija”, koji je u Beogradu okupio više od 300 kompanija iz ši-reg regiona centralne i jugoistočne Evrope, uključujući i Rusiju.

z Kako ovakvu orijentaciju Banke prate njeni proizvodi i usluge?

Danijela Milić: U ponudi ima-mo niz proizvoda i usluga specijal-no namenjenih izvoznicima, uklju-čujući namensko finansiranje izvo-za posredstvom kredita čije su ka-matne stope i način isplate prilago-đeni potrebama korisnika, i zaštitu od promene kamatnih stopa na de-vizne kredite. U cilju podrške do-maćoj ekonomiji i preduzetnicima, „Eurobanka“ je među prvima u Srbiji ponudila proizvode hedžing i fak-toring – namenjene isključivo pre-duzećima i privrednicima. Hedžing omogućava jasnu kalkulaciju novča-nih tokova u budućnosti, odnosno smanjuje neizvesnost i rizik, pa kom-panija na osnovu preciznije kalkula-cije prihoda i rashoda može i preci-znije da odredi cene i projektuje pro-fit. Ova usluga omogućava i naplatu potraživanja pre roka njihovog dos-peća, gde se banke javljaju kao kup-ci potraživanja svojih klijenata, pru-žajući im priliku da u što kraćem ro-ku dobiju novac koji će moći da ko-riste u poslovanju, bez obzira što za prodatu robu ili izvršenu uslugu zva-nično još uvek nisu plaćeni.

z Koliki je ukupni iznos kredita za mala i srednja preduzeća?

D. Milić: Trenutni iznos kredita za MSP i preduzetnike je oko 300 miliona evra, a podršku pružamo i posredstvom drugih usluga, poput izdavanja garancija, faktoringa, li-zinga. U strukturi ukupnog portfo-lia učešće ovog sektora se godišnje uvećava za 7% do 10%..

z Prilikom odobravanja kredita malom preduzeću kako procenju-jete njegov potencijal za rast?

Danijela Milić: Ukoliko se radi o klijentu koji u svom poslu uspeš-no rukovodi svim ciklusima svog poslovanja – od nabavke sirovi-na, do proizvodnje i prodaje, gde naplata potraživanja ne predstav-lja problem, Banka je uvek spre-mna da pruži finansijsku podrš-ku. Podrška se može realizovati i kroz kreditiranje nabavke za poče-tak poslovanja ili eventualno pre-vremeni otkup potraživanja, kako bi se klijentu obezbedila sredstva za njegov dalji rad i rast. Za odobra-vanje kredita najbitnija je perspek-tiva posla, a manje industrijska gra-na u kojoj se obavlja, tako da fina-nisramo klijente iz svih industrija, poljoprivrede, energetike, kao i te-lekomunikacija.

z Ako preduzeće iskazuje izuzet-no brz rast, da li takvom klijentu ukazujete i na potencijalne rizike?

D. Milić: Tržište je danas dosta ograničeno, te ne vidimo poten-cijale za ekstremni rast neke indu-strije. Imali smo vreme natproseč-nog rasta privrednih subjekata iz sektora građevine, koje je iza nas. U bliskoj prošlosti smo se suoča-vali sa odlukama klijenata koji su se dugi niz godina uspešno bavi-li jednom delatnošću, da krenu sa proširenjem posla u potpuno dru-gim oblastima, koje nisu u bilo ka-kvoj vezi sa njihovim osnovnim po-slom. Primer je kada su i proizvo-đači prehrambenih proizvoda ili velika trgovinska preduzeća poče-li da investiraju u izgradnju nekret-nina i to se nije pokazalo kao do-bro. Uvek savetujemo naše klijente da slede osnovne ekonomske prin-cipe i svoje investicije prilagode re-alnom rastu.

z Da li lokacija preduzeća u ma-nje razvijenim regionima može da utiče na njegovu nepovoljniju po-ziciju i kada je u pitanju dodela kredita?

D. Milić: Lokacija preduzeća svakako ne opredeljuje podršku Banke. Finansijski rezultat i kre-ditna sposobnost, kao i konkretan projekat su kategorije koje Banka

razmatra. Danas imamo situaciju da strani investitori uglavnom za svoje proizvodne kapacitete bira-ju lokacije koje su van Beograda zbog jeftinije radne snage i spre-mnosti lokalnih organa vlasti da maksimalno podrže ovakve investi-cije. Takođe, veliku ulogu igra i in-frastruktura oko lokacije u koju se investira. Eurobanka osim dva re-gionalna privredna centra koja po-sluju u Beogradu, ima i regionalne centre širom Srbije: u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Čačku, Novom Pazaru i Šapcu. U njima klijenti iz unutrašnjosti mogu na brz i efika-san način da dobiju sve potrebne informacije, i završe neophodne transakcije.

z Zašto se većina MSP u Srbiji fi-nansira iz sopstvenih izvora?

D. Milić: Finansiranje obrtnih sredstava iz sopstvenih izvora ni-je neosnovano ukoliko postoji roč-na usklađenost između obaveza i potraživanja, ali investicije se veći-nom realizuju, planiraju uz podrš-ku banaka kroz dugoročne kredi-te. Ugrožavanje likvidnosti i finan-siranje investicija iz sopstvenih izvo-ra može dovesti u jednom momen-tu preduzeće u problem, naravno u zavisnosti od same investicije i roka vraćanja investicionog ulaganja.

z Ukoliko je preduzeće fokusira-no na inovativne proizvode, u ko-joj fazi razvoja proizvoda je za ban-ku racionalno da eventualno odo-bri kredit takvom klijentu?

D. Milić: Banke se suočavaju sa interesantnim zahtevima kada su ideje preduzetnika u pitanju, ali za realizaciju mora da postoji i po-četni kapital kojim je preduzetnik spreman da podrži svoju ideju. U suprotnom, rizik ulaganja je samo na kreditoru. Međutim, ukoliko postoji dobra struktura ulaganja u neku realno ostvarivu ideju, u smislu optimalnog učešća sredsta-va od strane preduzetnika i banke, kao i sigurnost plasmana inovativ-nog proizvoda na tržištu – pozitiv-na odluka o pružanju finansijske podrške mnogo je izvesnija.


SvetOrGaNizatOr

Da li je trenutak da u Srbiji pokrećemo ovaj program? Možda jeste, a možda i nije. Da li nam je odobren budžet? Još nije. Da li imamo dovoljno ljudi? Nemamo. Pa šta ćemo da radimo? Krećemo! Tako je najskuplji i najsloženiji korporacijski projekat „Ernst & Young Preduzetnik godine“ u Srbiji pokrenut - preduzetnički.

Kada su u revizorsko-konsultantskoj kom-paniji „Ernst & Yo-ung“ Beograd pre go-dinu i po dana počeli da razmišljaju o ideji da izbor za preduzet-

nika godine po prvi put organizu-ju u Srbiji, na dnevnom redu su se odmah našla sledeća pitanja: da li da se to radi u „ovim okolnosti-ma“, da li ima dovoljno preduzet-ničkih firmi koje bi mogle da ispu-ne vrlo striktne kriterijume i stanu „rame uz rame“ sa najboljim svet-skim preduzetnicima, da li ovdaš-nja kancelarija može da obezbedi neophodne resurse?

„Ovaj program se finansira lokalno i to je projekat koji je najskuplji u sva-koj zemlji“, objašnjava Marko Nikolić,

rukovodilac sektora marketinga i ko-munikacija. „Pored budžeta, mora-li smo da razmotrimo kako taj posao da se uradi kvalitetno uz sve redov-ne poslove. Jer to je najveći i najslo-ženiji projekat na nivou korporacije, za koji se u velikim zemljama angažu-ju timovi koji broje na desetine ljudi, čak se traži podrška spoljnih saradni-ka. Kancelarija u Srbiji spada među najmanje koje su pokrenule program, tako da je projekat realizovalo nas četvoro, a kolege su nam pomagale onoliko koliko su im obaveze dozvo-ljavale. Uključili smo nekoliko mladih diplomaca na stručnom usavršava-nju, koji su učešćem u ovakvom pro-

jektu stekli dragoceno iskustvo, a na-ma su bili od velike pomoći u opera-tivnoj realizaciji. Ipak, najteže je bilo odlučiti da li je pravi momenat za ta-ko ambiciozan poduhvat, pošto je to u Srbiji večito pitanje i uvek ispada da nikada nije trenutak ni za šta. Ali to nije samo „domaći specijalitet“. U to smo se uverili baš na primeru ovog programa, koji u nekim zemljama ni-je pokrenut jer kolege stalno čeka-ju da „sazri situacija“, da prikupe sve informacije, da sačine stoprocentno tačne analize... I onda smo rekli: da li je izborna godina pravi trenutak? Pa, baš i nije. Da li imamo sve informa-cije? Pa, još uvek nemamo. Da li ima-mo dovoljno ljudi? Pa, nemamo. Da li nam je odobren budžet? Pa, još uvek nije. Šta ćemo da radimo? Krećemo!“

Za to „krećemo“ Marko Nikolić naj-pre proziva svoju koleginicu Natašu Nikolić. Iako igrom slučaja imaju isto prezime, njih dvoje su suprotnosti, ali one koje se odlično dopunjuju, kaže Marko, „što se i na ovom projek-tu pokazalo kao dobitna kombinaci-ja. Ja volim da se kockice slože mož-da malo više nego što bi trebalo pre nego što se nešto započne, a Nataša

Kako je realizovan izbor za preduzetnika godine

Ako ne probaš, nećeš ni uspeti


kreće dok su kockice na svim mogu-ćim stranama.“ „Pa ih slažem usput“, dodaje Nataša Nikolić, rukovodilac sektora za razvoj poslovanja. Zašto je iskoračila dok su kockice bile ra-sute, objašnjava ovako: „Pošto smo indirektno pratili razvoj tog projekta u drugim zemljama, imali smo prili-ke da vidimo koliko je svuda dobro prihvaćen, da je to nešto što se doživ-ljava veoma pozitivno i da preduzet-nicima otvara mnoga vrata. Bila sam prošle godine u Monte Karlu na do-deli nagrade „Ernst & Young Svetski preduzetnik godine“ i nisam videla nijedan razlog da naš predstavnik ne bude tamo. Iako ćemo na takmiče-nju sledeće godine sigurno biti jed-na od najmanjih zemalja, mislim da priče naših preduzetnika koji zaista dobro rade zavređuju da budu pro-movisane – da ti ljudi imaju svojih pet minuta i da dobiju priliku da us-postave kontakte koje bi inače teško ostvarili, a koji će im mnogo značiti.“

Objašnjavanje, uveravanje, proveravanje...

Nakon višemesečnih analiza tržišta, sa konkretnom realizacijom projekta je započeto u julu, kada je otvoren i konkurs za kandidate. „S obzirom da je ovo prva godina morali smo da budemo proaktivni. Kontaktirali smo više od 60 kandidatkinja i kan-didata za koje smo procenili da ispu-njavaju uslove, a odazvalo se nešto više od trećine – konkretno 23, me-đu kojima su birani finalisti za glav-nu nagradu i za dve specijalne nagra-de“, objašnjava Nataša. „U tim prvim kontaktima morali smo da uložimo dosta truda da objasnimo da ovo ni-je još jedna u nizu nagrada, već pri-znanje koje je prestižno na svetskom nivou, kao i niz detalja vezanih za učešće, sve do pitanja da li učešće u programu podrazumeva neke troš-kove za kandidate. Mnogi su bili ne-poverljivi da će takva vrsta nagrade biti dodeljena transparentno, ali naj-veći problem sa kojim smo se suoči-li je doživljaj velikog broja preduzet-nika da još nisu dorasli da se takmi-

če sa svetom, da su „mali“. A suština ovog takmičenja nije u veličini, već u kvalitetu.“

Sa druge strane, zbog reputacije projekta podjednak trud je uložen da se odaberu kandidati iza kojih za-ista stoji kvalitet, napominje Marko: „Morali smo da pažljivo proverimo po-slovne rezultate, trendove zapošljava-nja, kao i reputaciju kandidata, odno-sno firmi koje vode. Njihov lični i po-slovni integritet ne sme biti doveden u pitanje, jer to je nešto iza čega ova kor-poracija mora da stane. Pored zvanič-nih izvora, pomoć smo dobili i od lju-di iz Balkanskog fonda za lokalne ini-cijative, sa kojima već dugo i uspešno sarađujemo, i koji kroz svoje progra-me takođe prate preduzetnički sektor. Takođe, kroz medije je trebalo predsta-viti propozicije tako da se u njima pre-poznaju kandidati koji posluju tran-sparentno. Kasnije, tokom intervjui-sanja kandidata, ispostavilo se da su te analize bile zaista dobro urađene, jer su svi naši sagovornici - bez obzi-ra na delatnost u kojoj posluju, bili ve-oma slični upravo po tome da se za uspeh bore poštenim i veoma napor-nim radom.“

Nataša objašnjava da su se ru-kovodili striktnim propozicijama i prilikom odabira članova žirija: „Uobičajeno je da predsednik žiri-ja bude neko od preduzetnika ko je već osvojio ovu nagradu. S obzirom da je program u Srbiji tek pokrenut, imali smo sreću da je takvu nagradu u Nemačkoj osvojio preduzetnik na-šeg porekla, Dejan Ilić – jedini čovek koji je nagradu dobio u jednoj zem-lji, potom u istoj državi bio član ži-rija, a zatim učestvovao u žiriranju u drugoj zemlji. Veoma nam je bilo važno da članovi žirija budu ljudi od kredibiliteta i relevantni za taj sektor, ali iz različitih profesionalnih uglo-va, kako bi ocena koja se donosila na osnovu šest ključnih parametara – od finansijskih pokazatelja do inova-tivnosti, bila što objektivnija.“

Sad mogu sveNa pitanje šta je njihov najsnažni-

ji utisak koji će poneti iz ovog pro-

jekta, oboje bez premišljanja odgo-varaju da su to ljudi koje su upozna-li. „Koliko god su priče koje smo čuli različite, sve te ljude povezuje neverovatan entuzijazam, energija i pozitivizam. Zato mislim da je ve-oma bitno da se njihove priče čuju – nikome od njih nije lako, ništa ne dobijaju na tacni, oni svi jako na-porno rade da bi ostvarili rezultate, ali ne dozvoljavaju da ih loše okol-nosti parališu i čine sve da ih pre-vaziđu. Na primer, jedan od kan-didata je rekao: „Svaki dan je jako bitan dan“. Ta rečenica mi je osta-la kao jedna od stvari koje su stvar-no primenjive u životu“, prepričava Nataša svoje utiske. „Shvatila sam da je ta preduzimljivost u rešava-nju problema u stvari ono što čove-ka čini preduzetnikom. Nakon raz-govora sa tim ljudima, imam osećaj da sada mogu sve.“

Iako su intervjui trajali više sati, „a sa nekih sam se bukvalno doko-trljao jer sam putovao širom Srbije“, priznaje Marko, „saznao sam toliko korisnih i upotrebljivih informaci-ja, da bez ikakvog preterivanja mo-gu da kažem da sam za dva meseca – koliko je trajao terenski rad, do-bio dve godine elitnog preduzet-ničkog fakulteta. Kada bih rešio da jednog dana započnem sopstveni posao, moja najveća prednost bi bi-la to što sam imao retku privilegiju da razgovaram sa najboljim predu-zetnicima u Srbiji, koji su mi obja-snili kako su počeli, kako su se ra-zvijali, gde su grešili, kako su reša-vali probleme... I zato, bez obzira na sve teškoće u realizaciji, stres i neprospavane noći, mogu da ka-žem da je ovo najbolji projekat na kome sam ikada radio.“ Markova suprotnost, Nataša, ovog puta pot-puno deli njegov utisak. „I u druge projekte ulažete trud, vreme, ener-giju, trpite stres, ali retko koji od njih ostavlja ovakav utisak – da ste stvarno uradili nešto što ima vrlo opipljive rezultate, da ste sami nau-čili nešto izuzetno vredno, i da vam se energija koju ste uložili višestru-ko vratila.“

Svet


Prof. dr Snežana ĐorđevićAgrounik d.o.o.

Mila Litvinjenko Aura d.o.o.

Stevan Stanišić Vitraži Stanišić

Milovan Kocić YUMIS d.o.o.

Darko BudečBuck d.o.o.

Slobodan RaketićElex Commerce d.o.o.

Đura BaranPetar Jovanović

Eugen Chocolate d.o.o.

Branko Milikić Petar Ulić

Execom d.o.o.

Vaso Lekić Foodland d.o.o.

Nemanja Radojević Gradcoop d.o.o.

Branislava Gajić Stanojević

Branimir Gajić Stefan Salom

Infostud 3 d.o.o.

Bojan ErčevićIva-28 d.o.o.

Biljana JovanovićLuna d.o.o.

Jovan VujasinovićMeter & Control d.o.o.

Nebojša Matić Mikroelektronika d.o.o.

Nada MomirovićMona d.o.o.

Branko Milutinović Nordeus d.o.o. Dragan Aleksić

Nutriko d.o.o.

Srđan Pavlović Obuća Pavle d.o.o.

Marko Tanasijević Politek d.o.o.

Branka Radovanović Goran Stevanović

PSTech d.o.o.

Maruška TopalovićStudio Maruška d.o.o.

Sava MarinkovićTeleskin d.o.o.

učesnici konkursa 2012.

Izdaje: Novinsko izdavačko preduzeće BIF Press d.o.o. 11 000 Beograd, Čika Ljubina 6/II Telefoni: (011) 262 28 15; tel/fax: 218 70 96Štampa: Rotografika, Dizajn: Studio triD

Prilog priredili: Zorica Žarković i Milica Rilak Urednik fotografije: Marija Dukić

Documents

Top lista pozitivista