od 199 evra

Rim

TRI no}ewa s doru~kom u Rimu - kontinentalni {vedski sto, i autobuskitransfer aerodrom-hotel-aerodrom s panoramskim razgledawem grada. Hote-li se nalaze u centru grada, u okolini stanice Termini i Trga republike i ublizini stanice metroa koja povezuju ovaj deo grada sa svim ve}im znameni-tostima Rima. www.vivatravel.rs

od 340 evra

Francuska,Nema~ka

AGENCIJA "Serbona" ima u ponudi veoma atraktivno putovawe zaFrancusku i Nema~ku. Boravak u Parizu, s razgledawem Grada svetlo-sti, podrazumeva aran`man od pet no}ewa. Putnici }e videti i Ni-cu, kao i Minhen.

www.serbonaturs.rs

Polazak 14. novembra11 dana

Polazak 8. novembra4 danaavionom

l

n

POSLEDWI je trenutak dase za kratak predah iskori-sti nekoliko neradnih dana

oko 11. novembra i da se to pre-tvori u mini-praznik. Trenutnoje najve}i problem prona}i slo-bodno mesto za putovawe, jer jebroj polazaka ograni~en.

Za razliku od ranijih godina,agencije su ovoga puta ponu-dile zanimqiva putovawa,prilago|ena neradnim da-nima, idealna za one koji`ele da otputuju ali i dastignu na vreme na posao.Ve}ina autobuskih pro-grama po~iwe u ~etvrtakuve~e i zavr{ava se u nedequ,dok su avionska putovawa neupo-

redivo prakti~nija, naro~ito zaone koji ne mogu da spavaju u pre-vozu. Mnogi }e se otisnuti iput Moskve.

ME\U najzanimqivijim pu-tovawima (za koja jo{ moguda se prona|u mesta u avio-nu) su aran`mani za Rim iBerlin. Petodnevni boravaku Ve~nom gradu garantuje neza-boravno putovawe, jer }e vreme

biti lepo, pa }e putnici"Kontikija" mo}i da pi-

ju espreso u ba{ti naTrgu Navona i da na-prave lepe fotografi-je na [panskim stepe-

nicama. Paket-aran-`man od pet dana ko{ta

320 evra, a podrazumeva avi-onski prevoz, transfer, ~etiri

no}ewa s doru~kom i uslugestru~nog vodi~a. Putnici }e

imati i vremena i prili-ke da odu do Vatikana ivide Crkvu Svetog Pe-tra i Sikstinsku ka-pelu, da pro{etaju Fo-rumom i Koloseumom,

vide statuu vu~ice, Ti-voli, vilu Borgeze i jo{

mnogo toga. Fakultativni izle-ti ko{taju od 35 do 55 evra.

Drugo zanimqivo putovaweje do Berlina, na koje se, ta-ko|e, polazi 8. novembra, akoje traje ~etiri dana i ko-{ta 390 evra. Mnogo toga ne-obi~nog o~ekuje putnike"Kontikija" u ovom modernom,brzom, zabavnom i mladom gradu,koji s pravom mnogi nazivaju

"evropski Wujork". "Kontiki"organizuje i autobuske ture. Iz-dvajamo: ~etiri dana u Pragu za139 evra, tri dana u Budimpe{tiza 99 evra, kao i Padovu, Veneci-ju i Trst za 139 evra. Sva putova-wa su s dnevnim vo`wama, {to jeidealno za porodice i za one ko-ji ne mogu da spavaju u autobusu.

AGENCIJA "Putnik" je u okvirusvojih "{oping aran`mana" po-

nudila mno{tvo progra-ma, a jedno od wih, i toba{ na praznik, jesteputovawe do Be~a iBudimpe{te. Aran-`man ko{ta 69 evra i

ukqu~uje samo jedno no-}ewe, a nameweno je pra-

vim {opoholi~arkama koje ne`ele da gube vreme, tako da }e u

rekordnom roku mo}i da pregle-daju rafove u tr`nom centru uPandorfu, u radwama u be~kojulici Marija Hilfer i budim-pe{tanskoj Vaci.

Jedno od najzanimqivijih inajprakti~nijih {oping putova-wa "Putnik" organizuje do Qu-bqane. Naredni polazak je 6. de-cembra, a tokom tri dana u pre-stonici Slovenije putnici }eu`ivati u bo`i}nim va{arima,{etwi pored Qubqanice i {o-pingu u BTC-u koji se jo{ nazivai "mali grad velike kupovine".

NESVAKIDA[WE putovawe orga-nizuje "Olimpik travel", i to do[angaja, a koji ukqu~uje i odla-zak u istorijski grad Sunxo kojinazivaju „Venecija istoka“ zbogmnogobrojnih kanala. n

320 evra

RIM5 dana, avionom

390 evra

BERLIN4 dana, avionom

139 evra

PRAGautobus

TOP-PONUDETOP-PONUDE

nn

od 75 evra

Budimpe{ta

AGENCIJA "Halo turs" tradicionalno organizuje do~ek Nove godine uBudimpe{ti. Bi}e, kao i obi~no, mnogo zabave, a preosta}e vremenada se razgledaju i znamenitosti ma|arske metropole. Sme{taj je uhotelu s tri "zvezdice".

www.halotours.co.rs

Nova godinadva no}ewaautobusom

NOVOSTI • ^etvrtak, 31. oktobar 2013. 2120 NOVOSTI • ^etvrtak, 31. oktobar 2013.

Magija koja trajennn

MIRIS pe~enog keste-wa, kuvanog vina s ci-metom, "kraqevskih

mrvica" sa {qivama i ama-reto pun~a, uz zvuke zvon~i}ai bezbroj osmeha, dobar su ra-zlog da se otputuje na neki odmnogobrojnih bo`i}nih va-{ara.

Adventmarkt ili Krist-kindlmarkt slu`i da se skra-ti vreme u o~ekivawu novogo-di{wnih praznika, a dok uSrbiji sija sunce, u Be~u jeve} pripremqen detaqanprogram prazni~nih de{ava-wa.

- ORGANIZUJEMO odlazak naotvarawe najve}eg i najpo-znatijeg bo`i}nog va{ara uEvropi, ispred Gradske ku}eu Be~u - ka`e Vesna Boguno-

vi} iz "Kontikija". - Na ovoekskluzivno putovawe pola-zi se 14. novembra, a putnici}e do`iveti Be~ kao retkoko. Pored spektakularnogotvarawa sezone va{ara, na-{i putnici }e videti i Be~-ku {umu, zamak Majerling ivoziti se ~amcem podvodnimjezerom.

Kada Be~lije ka`u "idemna Kristkindlmarkt", tozna~i da su se uputili ispredGradske ku}e da u`ivaju u

svetlima i ~arolijama na ne-kom od 150 {tandova. I ovegodine sve~ano }e ga, uz va-tromet, otvoriti gradona-~elnik i An|eo - najlep{adevojka austrijske prestoni-ce. U toku je izbor, a ime le-potice bi}e u tajnosti do 16.novembra u 16 ~asova. Ipak,zna se da }e i ove godine bo-`i}no drvo staro 100 godinasti}i iz oblasti [tirija.

"ADVENTSKA ~arolija" poti-~e iz 1296. godine, kada je carAlbreht na gradskim trgovi-ma dozvolio odr`avawe saj-ma za gra|ane tokom decem-bra. U 16. veku su nastali va-{ari kakve danas znamo, aline u ovom obimu. Ipak, zajed-ni~ko im je to {to su i tadamogli da se kupe pokloni,{unke, kobasice, slatke |a-konije i, u veseloj atmosferi,popije topli napitak. Va{arna Rathauzplacu, ispred

Gradske skup{tine, postao jesvetski poznat od 1975. godi-ne, s tri miliona posetilacaod 17. novembra do 25. decem-bra.

Adventmarkt u Be~u nijesamo jedan va{ar, ve} niz do-ga|aja po ~itavom gradu. Sva-ke godine posetioce odu{evenovine, od rasko{nog svetlapa do poklona. Pro{le godi-ne bile su atraktivne de~je

"bo`i}ne radionice" unutarSkup{tine grada, pa }e decai ove godine mo}i da pravesve}e, ukrase, kola~e, {oqe,lutke i jo{ mnogo toga. Decasu pro{le godine u tim radi-onicama napravila 70.000poklona.

ZA to vreme roditeqi u`i-vaju pijuckaju}i pun~ poredgrejalica. Vrlo je popularnai "po{ta u oblacima", iz ko-je mo`ete poslati pismo ilirazglednicu s prigodnim po-{tanskim markicama. Po-sebnom do`ivqaju sajma do-prinose horovi i umetni~kiprogram koji se odr`ava u ve-~erwim ~asovima. n

n

NIKOQE

U DVORI[TU manastir-skog kompleksa nalazi se i konakMilo{a Obrenovi}a koji je onli~no poklonio manastiru Ni-koqe u vreme wegove prve vlade.Ina~e, Milo{ Obrenovi} je bioposebno vezan za ovaj manastir,jer je tu krio svoju porodicu1813. godine, kada je propao Pr-vi srpski ustanak.U riznici se~uva i najzna~ajnija rukopisnakwiga u srpskoj kulturi nastalapo~etkom 17. veka - Karansko je-van|eqe. Manastirska slava:Mladi Nikola, 22. maja.

JOVAWE

KADA je manastir obnovqen1849. godine, nije bilo dovoqnomonaha, pa se `ivot u Jovawuopet ugasio 1879. godine, i takoje bilo sve do 1936. godine. Tadaje episkop Nikolaj Velimiro-vi} u Jovawe doveo 12 monahi-wa, pa je tako ovaj manastir po-stao prvi `enski manastir uOv~arsko-kablarskoj klisuri.Nedugo potom, manastir Jovaweje, zbog izgradwe brane u Me|u-vr{ju, potpuno poru{en. Mana-stirska slava: Ivawdan, 7. jula.

USPEWE

OVAJ manastir podignut je1939. godine. Crkva je izgra|enapo uzoru na crkvu posve}enu Sv.

Konstantinu i Jeleni u Ohridu,{to je bila eqa vladike Niko-laja Velimirovi}a, jer je on ta-mo bio episkop do 1934. godine.Od podizawa, manastir je biopust sve do velike obnove 1998.godine, kada je crkva potpunorekonstruisana, a oko hrama suizgra|eni konak, zvonik i lepprilaz manastiru. Manastir jeo`iveo 2003. godine. Crkva nijeoslikana, ali ura|en je ikono-stas. Manastirska slava: Veli-ka Gospojina, 28. avgusta.

VAZNESEWE

NIJE poznato kada je ovajmanastir sagra|en, niti ko jewegov ktitor. Sve do 1949. godi-ne manastir Vaznesewe bio je`enski manastir. Danas je cr-kva manastira Vaznesewe jedno-brodna gra|evina s pripratom,niskom kupolom i polukru`nomapsidom na oltarskom delu.

Hram nije oslikan. Manastir-ska slava: Vaznesewe Gospodwe,~etrdeset dana posle Uskrsa.

VAVEDEWE

NEMA pisanih podataka oranoj istoriji ovog manastira,za koji legenda ka`e da su ga po-digli Stefan Nemawa i wegovsin Sveti Sava. Me|utim, sude-}i prema arhitektonskim odli-kama samog hrama, Vavedewe jepodignuto najverovatnije u 16.veku. Manastir je poru{en 1690.

godine, a obnovqen 1797. Nedu-go zatim, crkva je dobila i iko-nostas, rad Nikole Apostolo-vi}a. Zanimqivo je da se naovim ikonama vidi uticaj baro-ka, {to je bila novina za mana-stire u Ov~arsko-kablarskojklisuri. Manastirska slava:Vavedewe, 4. decembra.

PREOBRA@EWE

MANASTIR Preobra`eweprvi put se u pisanim izvorimajavqa 1525. godine. Delatno{}u

vladike Nikolaja Velimirovi-}a, 1938. godine zapo~ela je iz-gradwa novog Preobra`ewa, adve godine kasnije radovi su za-vr{eni i manastir je osve}en.Po blagoslovu episkopa Niko-laja, `ivot u ovom manastiru jeorganizovan po svetogorskompravilu, {to zna~i da nema niparohiju niti imovinu, ve} muje uloga misionarska. Mana-stirska slava: Preobra`eweGospodwe, 19. avgusta.

BLAGOVE[TEWE

IZNAD ulaza u crkvu ispisa-no je da je ovaj hram podignut1601-'02. godine trudom igumanakir Nikodima. Posle manastiraSvete Trojice, Blagove{tewe jepo svom arhitektonskom izgledusigurno najlep{i manastir Ov-~arsko-kablarske klisure. Najpo-znatija je ikona Bogorodice Odi-gitrije, rad zografa Mitrofana.Manastirska slava: BlagovestiPresvete Bogorodice, 7. aprila.

ILIWE

NA ru{evinama nekada{wecrkve koju su Turci poru{ilitokom Haxi Prodanove bune1814. godine, sagra|en je mana-stir Iliwe 1939. godine. Crkvamanastira Iliwe je jednostavnajednobrodna gra|evina pravouga-one osnove, bez kubeta i pripra-te, sa dvovodnim krovom i polu-kru`nom oltarskom apsidom.Nalazi se na kupastom uzvi{ewu

iznad manastira Blagove{tewe,pod ~ijom upravom se i nalazi.Manastir nikada nije bio nasta-wen. Manastirska slava: Svetiprorok Ilija, 2. avgusta.

SRETEWE

MANASTIR Sretewe Go-spodwe nalazi se na zaravni i-spod vrha Ov~ara, na izvori{tuKorowskog potoka. Prvi pomenovog manstira poti~e iz 1528.godine. Ovaj manastir imao je u19. veku najbogatiju biblioteku,ali je ona poru{ena u bombar-dovawu manastira, septembra1941. godine. Nemci su tadao{tetili i toraw na crkvi, kaoi crkvu. Od 1947. godine, Srete-we je postalo `enski manastir.

Manastirska slava: Sretewe,15. februara.

SVETA TROJICA

NA jugozapadnim {umovitimpadinama Ov~ara podignut jemanastir Sv. Trojica. Po svojojarhitekturi ovo je najlep{ihram u Ov~arsko-kablarskojklisuri. Jedno je od najlep{ihgraditeqskih ostvarewa s kraja16. veka u Srpskoj pravoslavnojcrkvi uop{te. Manastir je naj-verovatnije podignut krajem 16.veka, a prvi pouzdani pisanipomen o manastiru poti~e iz1615-'16. godine. Manastirskaslava: Silazak Svetog duha naapostole, Pedesetnica, pedesetidan posle Uskrsa. n

U ETNO-SELU "Tigawica",u Staji}evu u Banatu, gostimogu da se vrate vek unazad i

da u`ivaju u tada{wem duhu iambijentu, a istovremeno, u re-storanu "Trofej" (064/1201-801),u srcu etno-kompleksa, u prili-ci su da probaju lova~ke speci-jalitete, jela pripremqena i-spod sa~a, ro{tiq, ribu, pa-prika{, doma}i hleb...

Hotelsko-apartmansko etno-selo, sagra|eno u starom banat-skom, ili, kako me{tani vole daka`u, "lalinskom stilu", pre-poznatqivo je po velikoj banat-skoj vetrewa~i, negovanom par-ku, cvetnim lejama i etno-skulp-turama. Selo je od Zrewaninaudaqeno desetak kilometara inalazi se na samom ulazu u spe-

cijalni rezervat prirode "Car-ska bara". Sve to ura|eno je saidejom da se na ma{tovit na~indo~ara `ivot u Banatu.

- U SAMOM kompleksu "Tiga-wice" nalazi se mali zoo-vrt u

kojem mo`ete da videte srne, pe-tlove, paunove i patke - ka`e Zo-ran Ostojin, kojem je banatskoetno-selo u amanet ostavio otacQubi{a. - Tu su i {tale s ra-snim kowima i ponijima i sta-

ze za jahawe, zatim nojevi, srne,ze~evi, paunovi, dvadesetak vr-sta sitne `ivine, guske, patke...Za one najmla|e, tu je i de~jeigrali{te.

Da bi se upotpunio izbor re-kreativnih aktivnosti, napra-vqen je teren za bi~volej. U se-

}awe na tvorca etno-sela i re-storana "Trofej" sagra|en je"Qubi{in etno-muzej", koji imavi{e od 400 muzejski vrednihpredmeta, starih kola, pe}i...

- Posebno smo ponosni na ba-natsku etno-ku}u koja je sagra|e-na od prirodnih materijala: zi-

dovi su napravqeni od blata,peska, slame i ~erpi}a - podse}aOstojin. - Grede u unutra{wo-sti stare su vi{e od 500 godina,a u ku}i se nalazi i ~uvena pa-orska pe}. Ovo etno-selo posta-lo je doma}in lovaca, qubiteqa`ivotiwa i prirode i dece.

PRE dvadesetak godina Qubi-{a Ostojin je otvorio svoj prvirestoran, seosku kafanu "Lo-vac", nedaleko od rezervata"Carska bara" u selu Belo Bla-to, da bi 1993. zakupio znatnove}i prostor pored glavnog pu-ta. "Trofej" je hotelsko-ugosti-teqsko porodi~no preduze}e.Sagra|en je na raskrsnici regi-onalnog puta Zrewanin-Beo-grad i nacionalnog parka"Carska bara". n

KOLA^I I UKRASIU DECEMBRU }e, ne samo na svim trgovima Be~a i platoima is-

pred dvoraca, ve} i u ostalim sredwoevropskim gradovima, bitiotvoreni bo`i}ni va{ari. Atmosfera }e svuda biti sli~na, a po-~etak va{ara ne treba me{ati s rasprodajama koje po~iwu odmahposle 25. decembra. Va{ari slu`e da se skrati vreme u i{~ekiva-wu novogodi{wih praznika, a posledwih godina postali su pravispektakl i velika turisti~ka atrakcija.

3,5EVRA KO[TA PUN^NA VA[ARU

25EVRA JE ULAZNICA U [ENBRUN

150OTVORENIH[TANDOVA

nn

Blagove{tewe

Nikoqe

Sretewe

Vaznesewe

Jovawe

Preobra`ewe

Iliwe Uspewe

Sveta Trojica

POSETE

NA desetine hiqada turista ivernika godi{we poseti klisuru imanastire u woj. Turistima je na ras-polagawu nekoliko mawih hotela,izme|u ostalih i nedavno renoviranhotel "Kablar", kao i restoran"Dom", koji nudi i sme{taj. "Stara-teq" klisure je ~a~anska Turisti~kaorganizacija:

032/342-360, www.turizamcacak.org.rs

To je na{a mala srpska Sveta Gora

UOV^ARSKO-KABLARSKOJ klisuri nalazi se deset ma-nastira. Ono {to je najvrednije i najlep{e u ovoj klisuri,udaqenoj 18 kilometara od ^a~ka, od ~ega zastaje dah i{to trajno ostaje u se}awu, stvorila je priroda: bogata i`ivopisna flora i fauna, proplanci, strme litice, pla-

nine, pa{waci, ali povrh svega mnogobrojni izvori zdrave vode (~ak38), koji su, poput draguqa, rasuti u ovom krajoliku.

Manastire u klisuri nazivaju jo{ i "mala srpska Sveta Gora". Da-nas `ive manastiri Vavedewe, Vaznesewe, Preobra ewe, Sretewe iSveta Trojica na desnoj i Blagove{tewe, Iliwe, Jovawe, Uspewe i Ni-koqe na levoj obali Morave. Pored manastira, u klisuri se nalazi izbeg-crkva Ka|enica, kao i crkvica posve}ena Svetom Savi - Saviwe.

Vavedewe

MARKO BULAT REDOVNI GOSTRESTORAN je ugostio i javne li~nosti, a naj~e{}i gost je Marko Bulat.- Obaveze zbog koncerta koji se odr`ava 24. novembra u beogradskoj

Hali "Pionir" prili~no me opterete, tako da u "Trofeju" mogu da se opu-stim i dru`im s prijateqima, uz meni banatske kuhiwe - poru~io je pe-va~ Marko Bulat (na slici, prvi s desna, sa prijateqima) - Kad ne po-stim, vrlo rado naru~im kolenice, {kembi}e, jela s ro{tiqa, jagweti-nu pod sa~em, divqa~, ali i odli~nu ribqu ~orbu i razne vrste ribe.Posebno su neodoqive doma}e {trudle s vi{wama, makom i jabukama.

Od okru`ewa do hrane, sve u znaku Banata

22 NOVOSTI • ^etvrtak, 31. oktobar 2013.

V. d. generalnog direktora i glavnog urednika KOMPANIJE „NOVOSTI“ AD Ratko Dmitrovi}

Urednik: Miroslav Stefanovi} l Redakcija Specijalnih dodatakaTehni~ka priprema: Zvezdan @ivkovi} l Telefon 011/3028-065

,