TOP_500_Prezentacija_260913.pdf

Top 500 privrednih drutava u Srbiji u 2012. g. Pregled osnovnih nalaza

2

Metodoloke napomene

Izvor podataka je Agencija za privredne registre; kao korekcija korieni su i interni podaci preduzea tamo gde postoji razlika sa APR podacima

Data je realna lista preduzea jer je uzeta u obzir konsolidacija izvreno jeienje liste, prikaz privrednih drutava po realnoj snazi, ali je data i posebna tabela sa podacima na nekonsolidovanom nivou

Prezentovani podaci odnose se u velikoj meri na nerevidirane finansijske izvetaje i mogue je da objavljeni finansijski pokazatelji kod pojedinih privrednih drutva ne odraavaju u potpunosti

ostvareno poslovanje u 2011. i 2012. godini

Izvrena reklasifikacija i analiza 19 sektora, tri podsektora i grupe konglomerata

- kod klasifikacije preduzea po sektorima uvaavana je pretena delatnosti registrovana kod Agencije za privredne registre, ali je sprovedena i naknadna reklasifikacija, u skladu sa meunarodnom praksom i analitiarskom ekspertizom, gde god je procenjeno da zvanina klasifikacija ne odraava u potpunosti realno stanje

Data je i makroekonomska analiza, analiza izvoznika, analiza poslovanja na berzi, sumarni pokazatelji po sektorima, rangiranje Top preduzea po razliitim parametrima (rast, neto profit, EBITDA mara, neto profitna mara)

Top 500 privrednih drutava u Srbiji je jedinstvena publikacija jer na jednom mestu predstavlja poslovanje privrede i daje pregled najveih privrednih drutava po realnoj snazi

3

Top 500 Opti trendovi / 1

Uee pojedinih pokazatelja u pok. Za ukupnu privredu Srbije Komentari

Najvea preduzea koja su se nala na listi su ostvarila rast poslovnih prihoda od oko 3,6% u realnim dinarima, odnosno 0,7% u evrima

Ukoliko se u obzir uzmu preduzea koja su prole godine bila na listi (76 preduzea je ispalo sa liste) ostvaren je negativan rast u realnim dinarima od 1%, odnosno pad u evrima za 3,8%, to je u skladu sa makroekonomskim kretanjima (pad realnog BDP od 1,6%)

Posmatrano u evrima 300 preduzea je ostvarilo rast, a 200 je iskazalo pad poslovnih prihoda; u realnim dinarima odnos je 335-165

Meutim, pored optih trendova, od veeg znaaja su strukturne promene meu najveim preduzeima koje se prelivaju na ostatak privrede

Top 500 privrednih drutava u Srbji ini znaajan segment srpske privrede koji u velikoj meri opredeljuje njene tokove

52,4%

45,1%

38,8%

0,0%

10,0%

20,0%

30,0%

40,0%

50,0%

60,0%

Poslovni prihodi Krediti Zaposleni

Poslovni prihodi

37,7 mlrd

Krediti

11,7 mlrd

Broj zaposlenih

390 hilj.

4


Top 10 po poslovnim prihodima, u mn

Prema kriterijumu poslovnih prihoda NIS je bilo najvee privredno drutvo u Srbiji u 2012. godini

2.069

1.683

1.056912

658558 528 507 488 484

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

NIS

EPS

TELE

KO

M

SRB

IJA

DEL

HA

IZE

SER

BIA

SRB

IJA

GA

S

TAR

KET

T

MER

CA

TOR

-

S

DEL

TA

HO

LDIN

G

VIC

TOR

IA

GR

OU

P

KO

NC

ERN

FAR

MA

KO

M

M.B

.

1. 2. 3. 5. 6. 10. 9. 4. 10. 14.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Rang 2011

Rang 2012

630

5


EBITDA i neto profit - sumarno, u mn Komentari

Sistemski posmatrano, najvei pad neto profita dolazi od visokih finansijskih rashoda (trokova kamata i negativnih kursnih razlika) kao rezutat znaajne depresijacije dinara u 2012. godini od oko 12%

Drugi bitan razlog pada neto profita dolazi od znaajnog umanjenja profita, odnosno produbljivanja gubitaka velikih dravnih sistema (delom i usled raunovodstvenih politika)

3.829

1.352

3.956

1740

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

3.500

4.000

4.500

EBITDA Neto profit

2011 2012

Najvea preduzea u Srbiji su blago poveala poslovnu dobit pre amortizacije, kamata i poreza (EBITDA), ali je neto dobit znaajno smanjena

+ 3,3%

-87,2%

Neto rezultat, u mn

2011 2012 Razlika

EPS 263 -104 367

eleznice Srbije 125 -156 281

Srbijagas -50 -330 280

Telekom Srbija 228 109 119

Delta Holding 96 4 92Ukupno 662 -477 1.140

6

U 2012. godini, u relativno tekim uslovima, veliki broj privrednih drutava je ostvario dobit, a gubitak je skoncentrisan u relativno malom broju preduzea

Top 10 po neto dobiti, u mn Komentari

78% najveih preduzea u Srbiji ostvaruje dobit u iznosu od 1,8 mlrd evra, pri emu NIS doprinosi najvie sa petinom

Ne raajui NIS, dobit je manje koncentrisana nego gubitak

402

10995

7966

5434 34 32 25

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

NIS

Tele

kom

Srb

ija

Tele

nor

JP P

TT S

rbija

Tark

ett

Suno

ko

Com

Trad

e

IM M

atije

vi

He

mof

arm

Imle

k

Broj Iznos (mn)

Pozitivna 388 1.843

Negativna 112 -1.669Ukupno 500 174

Statistika profitabilnosti

Top 10 uestvuje u dobicima za 50%, a NIS sa 22%


7

Dravna preduzea sa ueem od 61% u ukupnim gubicima Top 500 preduzea najvei su generatori gubitaka u sistemu

Najvea preduzea po generisanim gubicima, u mn

330

156

109 104

73 6956 53 50 46

0

50

100

150

200

250

300

350

Srbi

jaga

s

ele

znic

e Sr

bije

HIP

- Pe

troh

emija

EPS

Vip

Mob

ile

Pute

vi S

rbije

Del

haiz

e Sr

bija

Inte

r-ko

p

Gal

enik

a

Vel

efar

m -

u s

tea

ju Broj Iznos (mn)

Dravna 25 -1.016.094

Domaa 31 -264.417

Strana 56 -388.304Ukupno 112 -1.668.815

Struktura gubitaka

Top 10 uestvuje u gubicima sa 63%, a etiri najvea gubitaa uestvuju sa

42%

Komentari

Najvie je gubitaka kod preduzea u inostranom vlasnitu, ali oni ne generiu preveliki iznos gubitaka

Najmanje gubitaka kod domaih privatnih preduzea (samo ona najbolja ulaze na listu)

Srbijagas najvei gubita u 2012. godini, usled loeg operativnog poslovanja i visokih finansijskih rashoda


8

Poreklo kapitala / 1

Uee u ostvarenim rezultatima po vlasnitvu Komentari

Najvie je domaih privatnih preduzea (257), zatim preduzea sa veinskim stranim vlasnitvom (190) i dravnih (53)

Strana preduzea relativno vie ostvaruju prihoda, EBITDA i investicija

NIS daje glavni doprinos

- Bez NIS-a i dalje preduzea u stranom vlasnitvu vie uestvuju u EBITDA i investicijama, ali su zbirni rezultati domaeg privatnog i stranog kapitala slini

51%

38%

29% 28%

38%

25%

11%

19%23%

42% 43%

33%

38%

43%

48%

29%

19%

43%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

Bro

j

Po

slo

vni

pri

ho

di

EBIT

DA

Bro

j

zap

osl

enih

Net

o d

ug

Inve

stic

ije

Domaa privatna Domaa dravna Strana

Strane direktne investicije imaju sve vei znaaj za privredu Srbije, ali raste znaaj i domaeg privatnog kapitala

Rast -

ukupno

Rast -

medijana

Domaa privatna 2,3% 4,8%

Domaa dravna -7,6% -2,3%

Strana 7,1% 6,3%Ukupno 0,7% 4,6%

Stope rasta poslovnih prihoda u

9

Kljuni rezultati poslovanja po vlasnitvu Komentari

Domaa privatna preduzea imaju najvei prinos na kapital

- Domaa preduzea u veem obimu nego strana koriste zaduivanje kod banaka kao instrument finansiranja

- Efekat ienja

Znaajan broj SDI je jo uvek u fazi razvoja i oekuje se da se njegovi rezultati brzo poprave

Kada se posmatra nivo prinosa u odnosu na angaovani kapital manje su razlike u prinosima

Domai privatni sektor ima vei prinos na kapital, ali je i znaajno vie zaduen u odnosu na strani kapital, od kojih je znaajan deo jo uvek u fazi razvoja i ima vie stope rasta


5,7%6,5% 6,5% 6,0%

17,0%

0,5%

12,7%13,2%2,0

1,4

0,5

1,4

0,0%

2,0%

4,0%

6,0%

8,0%

10,0%

12,0%

14,0%

16,0%

18,0%

Dom

aa

priv

atna

Dom

aa

dra

vna

Stra

na

Uku

pno

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

EBITDA mara ROE Neto dug / EBITDA

Domaa privatna 298

Domaa dravna -740

Strana 617Ukupno 174

Sumarni neto rezultat, u mn

10

Prihodi i neto dobit stranih preduzea, u mn Komentari

Raste znaaj Stranih direktinih investicija u sektor razmenljivih dobara i usluga

Gubici stranih kompanija u Srbiji pre svega se odnose na sektore koji su direktno usmerene na domae trite: trgovina na malo robom iroke potronje, trgovina na malo naftnim derivatima, proizvodnja i trgovina duvanom, graevinarstvo, metalska industrija i preduzea koja su nedavno otpoela sa investicijama

Razlozi za gubitke se mogu nai u otroj konkurenciji, padu domaeg trita usled pada kupovne moi i globalnim prilikama (metal)

Oko polovine stranih preduzea su izvoznici, a treina preteni (> 50%) ili znaajni (30%-50%)

8.503

7.628695

-78

0

1.000

2.000

3.000

4.000

5.000

6.000

7.000

8.000

9.000

Sektor razmenljivih Sektor nerazmenljivih

-200

-100

0

100

200

300

400

500

600

700

800

Prihodi Neto dobit

Broj PD 96 94

Strukturne promene su prisutne kod stranih direktnih investicija i raste znaaj onih koji dolaze iz sektora razmenljivih dobara i usluga, kao i znaajnih i pretenih izvoznika


11

Komentari


Sve je vie preduzea sa veinskim inostranim kapitalom koje nastavljaju sa investcijama; u poslednje vreme to je u velikoj meri podstaknuto dravnim subvencijama, ali postoje i drugi potencijali (pristup slobodnim tritima, jeftina radna snaga, relativno dobar poreski sistem i drugo)

Studija Ernest & Young

- U 2012. godini Srbija je bila 11. u Evropi sa 78 SDI projekata (od zemalja CIE ispred su Poljska, Rusija i Turska)

- Otvoreno 10,302 nova radna mesta (6. mesto u Evropi) efekat subvencija?

Ipak, nije sve tako belo

- Prema drugim meunarodnim studijama (Svetski ekonomski forum), percepcija Srbije kao zemlje za investicije je niska (prema E&Y 1% poslovnih ljudi vidi Srbiju kao pogodnu zemlju za investicije)

- Nuna je promena percepcije investitora, ali i dalje unapreenje ambijenta (dozvole...)

- Nivo SDI u Srbiji nije dovoljan (u Top 500 CIE 281)

Strane direktne investicije relativno dobro posluju u Srbiji, a sve vie njih nastavlja sa novim investicijama, moda Srbija i nije tako loe podneblje za SDI?

12

Rezultati poslovanja preduzea u veinskom domaem vlasnitvu Komentari

Tri grupe domaeg privatnog kapitala

Prisutna je promena trenda kod konglomerata, pa iz svatarenja dolazi do specijalizacije; veina ima poljopivredno-prehrambeni komplex u svom poslovanju, ali nosi i visike dugove; veliki broj izlazaka

Gornji segment domae privrede koja je fokusirana na pojedinu delatnost ima ostvaruje odline rezultate

Donji segment ima solidne pokazatelje, ali znatno nii prinos na kapital, to se verovatno posledica loijih uslova finansiranja od strane banaka

Najee domaa preduzea rastu u sektoru trgovine na veliko, a onda se proiruje poslovanje na proizvodnju i maloprodaju

Poljoprivredno-prehrambeni kompleks, trgovina na veliko, graevinarstvo i eneretika najee delatnosti

Preduzea sa liste Top 500 u veinskom domaem privatnom vlasnitvu naelno posluje dobro, ali postoje razlike po grupama


7,9%

4,9% 5,7% 5,7%

2,1%

26,3%

16,7% 17,0%

5,4

1,91,7

2,0

0,0%

5,0%

10,0%

15,0%

20,0%

25,0%

30,0%

Dom

aa

-

kong

lom

erat

i

Dom

aa

> 8

0

mlio

na e

vra

Dom

aa

< 80

mili

ona

evra

Dom

aa

priv

atna

0,0

1,0

2,0

3,0

4,0

5,0

6,0

EBITDA mara ROE Neto dug / EBITDA

13

Zastupljenost sektora u Top 500

Trendovi u pojedinim sektorima /1

U Top 500 ulaze preduzea iz oblasti poljoprivrede, prehrambene i metalske industrije, a sa liste najvie izlaze graevinarstvo i trgovina na veliko.

31 47 3 12 22 4 13 34 19 11 46 98 33 33 12 4 11 7 3

3.2%

8.9%

0.9%1.9%

5.8%

1.3% 1.3%

6.0%

3.0%1.5%

25.1%

13.3%

10.7%

5.1%3.4%

5.5%

1.8%0.8% 0.7%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

0

20

40

60

80

100

120

Broj firmi (leva osa) Ucesce u poslovnim prihodima (desna osa)

Najborjniji: trgovina na veliko, prehrambena industrija,

graevinarstvo, trgovina na malo, poljoprivreda

Najvei zbirni promet: energetika, trgovina na veliko,

poljoprivredno-prehrambeni

kompleks

72 nova preduzea na listi u 2012: preteno iz oblasti poljoprivrede, trgovine

polj.proizvodima, prehrambene

i metalske industrije.

Meu onima koji su izali sa liste iz 2011. najvie onih iz sektora graevinarstva i trgovine na veliko, kao rezultat

finansijskih potekoa.

Komentari

14

Rast prihoda izraenih u evrima

22.0

15.2

3.7

18.1

5.9 7.69.9

-4.5

83.4

11.0 12.9

23.6

8.8

0.55.0

8.2

15.7

3.6

22.0

8.83.9 4.7

7.5 10.1

-6.1

3.99.4

4.5 3.2

9.34.0 3.6

13.5

-2.0

1.9

5.4

-6.1

9.9

-20

-10

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

u %

Ukupan rast poslovnih prihoda Medijalni rast poslovnih prihoda


Nastavljen trend promene strukture privrede, okretanje ka rastu na bazi izvoza i sve vie finalnih proizvoda u izvozu: aktiviranje investicija u automobilskom kompleksu, poljoprivredi, proizvodnji hrane i ostalih maina.

Najvei ukupan rast u sektoru maina i ureaja

Komentari

Najvei rast Proizvodnja maina i ureaja : Fiat, Gorenje, Leoni, Grundfos, Alfa plam, namenska industrija

Pad u metalskoj industriji zbog odlaska US Steel-a

Solidne perspektive i rast privatnih kompanija u sektorima hemije i farmacije

zamagljuje prisustvo dravnih preduzea (HIP petrohemija, HIP Azotara,

Galenika)

Graevinarstvo u tekoj situaciji u 2012, duvanska industrija trpi pad

tranje zbog rasta akciza i poveanja sivog trita.

15

17.3

9.2

2.8

16.2

12.9

5.9

16.413.2

3.5

9.913.5

19.0

11.0 10.6

3.2

8.3

28.3

17.7

39.0

16.514.1

-15.6

2.0

-0.2

-5.0

13.8

3.10.7

17.0

2.8

10.3

-6.2-3.5 -4.3

7.5

20.0

14.7

26.2

-20

-10

0

10

20

30

40

50

u %

ROE - medijalna ROE - ukupno


Prinos na kapital srednjeg preduzea je 13%, ali su unutarsektorske i meusektorke disperzije velike.

Najprofitabilniji: igre na sreu, IT, gra.materijali, poljoprivreda i hrana i

pie

Najmanje profitabilni:

proizvodnja lekova,

graevinarstvo, trgovina na malo,

transport

Medijalne stope ukazuju da ima

solidnih prinosa i u

agregatno

neprofitabilnim

sektorima ali veliki

dravni gubitai kvare

ukpnu profitabilnost.

5.7

11.3

0.0

10.5 10.9

15.5

13.8

7.7 6.1

4.01.7

4.5 3.2

6.95.7

39.5

5.7 5.75.4

8.5

15.2

2.5

10.2 10.1

13.8

21.1

3.9 4.7 4.0

14.6

5.3

2.9

6.65.0

41.1

6.7

17.2

4.7

0

10

20

30

40

50

u %

EBITDA mara - medijalna EBITDA mara - ukupna

EBITDA mara i ROE Komentari

16

Nedostajua likvidnost

2011 2012

DELHAIZE SERBIA 170 82

MERCATOR-S DOO 93 89

IDEA 89 95

METRO CASH & CARRY DOO 73 63

PTP DIS DOO KRNJEVO 64 74

UNIVEREXPORT DOO 71 69

Prosek 93 79

Medijana 81 78

Uveava se nedostajua likvidnost u velikim dravnim sistemima dok se kanjenja u plaanju dobavljaa od strane maoprodajnih lanaca smanjuju

-600 -400 -200 0

Idea

Delhaize Srbija

EPS

Mercator

Telekom Srbija

RTB Bor

HIP Petrohemija

Putevi Srbije

Neto obrtni kapital, u milionima EUR Koeficijent obrta dobavljaa, u danima

17

Top 5 Po poslovnim prihodima

Rang 2012

Rang 2011 Preduzee Sektor - reklasifikovan Poslovni prihodi, u 000EUR

1 1 NIS Energetika 2.069.197

2 2 EPS Energetika 1.683.105

3 3 TELEKOM SRBIJA Telekomunikacije 1.055.647

4 5 DELHAIZE SERBIA Trgovina na malo 912.435

5 6 SRBIJAGAS Konglomerati 657.634

18

Top 5 Po rastu poslovnih prihoda

Rang Naziv Sektor

Rast poslovnih prihoda (i RSD)

1 FIAT AUTOMOBILI SRBIJA Proizvodnja ostalih maina i ureaja 435,1%

2 GRAEVINSKA DIREKCIJA SRBIJE Nekretnine 363,1%

3 RST CORPORATION Energetika 215,4%

4 CRBC SERBIA Gradjevinarstvo 178,0%

5 KOMPANIJA JOVANOVIC Trgovina na veliko i posredovanje 177,5%

* uzeta su u obzir samo pravna lica koja su u 2011. godini imala poslovne prihode vee od 1,5 milijardi dinara

19

Top 5 Po EBITDA

Rang Naziv Sektor EBITDA, u 000 EUR

1 NIS Energetika 620.774

2 TELEKOM SRBIJA Telekomunikacije 456.285

3 EPS Energetika 344.120

4 TELENOR Telekomunikacije 147.594

5 TARKETT Hemija 101.448

20

Top 5 Po neto dobiti

Rang Naziv Sektor Neto dobit u 000 EUR



3 TELENOR Telekomunikacije 94.758

4 JP PTT SRBIJA Transport i logistika 79.358

5 TARKETT Hemija 66.470

21

Top 5 Po procenjenim investicijama

Rang Preduzee Sektor

Procenjene investicije, u 000 EUR

1 FIAT AUTOMOBILI SRBIJA Proizvodnja ostalih maina i ureaja 623.959




5 RTB BOR GRUPA-RTB BOR Metalska industrija 210.338

22

Top 5 Po broju zaposlenih

Rang Naziv Sektor Prosean broj zaposelnih u 2012.


2 ELEZNICE SRBIJE Transport i logistika 20.208

3 JP PTT SRBIJA Transport i logistika 15.079


5 DELHAIZE SERBIA Trgovina na malo 12.611

23

Top 10 Izvoznika u 2012.

Izvor: Uprava carina

Rang Naziv Vrednost u milionima EUR, u

2012 Vrednost u milionima

EUR, u 2011

1 FIAT AUTOMOBILI SRBIJA, KRAGUJEVAC 318 32

2 TIGAR TYRES, PIROT 187 192

3 NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE, NOVI SAD 173 148

4 TARKETT BAKA PALANKA 157 150

5 HEMOFARM, VRSAC 155 110

6 ZELEZARA SMEDEREVO, SMEDEREVO 151 605

7 VALY, BELOEVAC 104 55

8 RTB INVEST, BOR 98 49

9 YURA CORPORATION, RAA 95 42

10 ROAMING ELECTRONICS, BEOGRAD 93 29

Najveih 10 izezlo je 17% ukupnog izvoza robe u 2012.

24

Hvala na panji!

[email protected]

[email protected]

Documents

TOP_500_Prezentacija_260913.pdf