toplo postojani celici semiraski

8/10/2019 toplo postojani celici semiraski

1/22

Visoka Tehnika kola Novi Beogra Bulevar Zorana iida 152a

utorak, 26. jun 2012

Seminarski rad - Materijali

TOPLOPOSTOJANIELICI

Profesor: Karastojkovid Student: Kosta Maksin 167/2011


2/22

Toplopostojani elici

1

TA JEELIK?

elici su legure eleza sa ugljenikom i rugim elementima. elici

pre stavljaju najede koridenu grupu mainskih materijala. U novije vremepoznato je nekoliko hilja a raznih vrsta elika, koje se koriste u gotovo svimoblastima mainske tehnike.

elik je metastabalno kristalizovana Fe-C (Fe-Fe 3C) legura sa sa rajemugljenika manjim od 2,06%. Dodavanjem volframa, hroma, molibdena, vanadijuma, mangana, nikla, kobalta i drugih metala , poje inano ili ukombinacijama, obijaju legirani elici za specijalne svrhe, izuzetno mehaniki,hemijski ili toplotno postojani. Ako je maseni u eo legirajudih elemenata vei omasenog udela gvoa, ili se gvoe nalazi samo u tragovima, on a ne govorimo oeliku ved o novim tipovima legura. Tu spadaju:

1. negvoane legure (engl. Non-Ferrous Alloys ) na bazi Al, Mg, Ti, i Zr2. legure teko topivih metala (engl. Refractory Metal Alloys ) na bazi Mo, W,

Co, i Ta
http://sr.wikipedia.org/wiki/Fehttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B3%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D0%B4%D0%B5%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D0%B2%D0%BE%D0%B6%D1%92%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D0%B2%D0%BE%D0%B6%D1%92%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D0%B3%D0%B2%D0%BE%D0%B6%D1%92%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D0%B3%D0%B2%D0%BE%D0%B6%D1%92%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Mghttp://sr.wikipedia.org/wiki/Tihttp://sr.wikipedia.org/wiki/Zrhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B5%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%BE_%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%85_%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Mohttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=W&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/Cohttp://sr.wikipedia.org/wiki/Tahttp://sr.wikipedia.org/wiki/Tahttp://sr.wikipedia.org/wiki/Cohttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=W&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/Mohttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B5%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B5_%D1%82%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%BE_%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%85_%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/Zrhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Tihttp://sr.wikipedia.org/wiki/Mghttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D0%B3%D0%B2%D0%BE%D0%B6%D1%92%D0%B0%D0%BD%D0%B5_%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D0%B2%D0%BE%D0%B6%D1%92%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D0%B4%D0%B5%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B3%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Fe


3/22


2

3. platinske legure na bazi Pt, Pd, Rh, Ru, i Ir4. specijalne legure (engl. Special Alloys )5. super legure (engl. Superalloys ).
http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/Pdhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%85http://sr.wikipedia.org/wiki/Ruhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Irhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5_%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80_%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80_%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5_%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/Irhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Ruhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%85http://sr.wikipedia.org/wiki/Pdhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1


4/22


3

PROIZVODNJAELIKA

obijanje elika se svo i na rafinaciju gvoa obijenog u visokoj pedi io avanju ferolegura. Gvoe za prera u u elik sa ri o 4% C, 1,4% Si, 1,5% Mn,0,25% P i 0,12% S. Stoga se u procesu obijanje elika sa -raji ovih elemenatasvode na zahtevane v re nosti. Rastopljeno gvoe prerauje se u elike u:

u Simens-Mart enovoj pedi (plameni postupak) u elektropedi (pretapanjem) i u Besemerovom ili Tomasovom konvertoru.

Bitna razlika izmeu Simens-Martenovog postupka i pretapanja u elek-trope dima,konvertorskog postupka ogle a se u nainu obijanja toplote potrebne zaobijanje elika. ok se u prvom sluaju ra i o spoljanjim izvorima toplote

(sagorevanje gasa u Simens- Martenovom postupku ili elektrini luk kao najedavarijanta elektropedi), otle se za konvertorski postupak potrebna koliina toploteobezbeuje hemijskim reakcijama kojima se elik preidava, prvenstvenooksi acijom pomodu kiseonika po pritiskom.

Izbor postupka za obijanje elika zavisi o vie faktora, a najvaniji su kvalitet icena obijenog elika, kao i hemijski sastav gvoa, tj. njegova istoda. Na primer,za Simens-Martenov postupak i za pretapanje u elek- tropedima gvoe, kaopolazna siro vina, treba a ima to manje primesa, tj. a je to vede istode. Pritome se obija elik boljeg kvaliteta, ali skuplji o konvertorskog elika. Zaprimenu konvertorskih postupaka koriste se gvoa sa vedim sa rajem silicijuma


5/22


4

(Besemerov postupak), odnos no sa vedim sa rajem fosfora (Tomasov postupak),koji pri preidavanju gvoa aju o atnu koliinu toplote.

Oksi acija u procesu obijanja elika bide objanjena na primeru kon -vertorskog postupka. Ko konvertorskog postupka gvoe (sa elinim otpacima i

o 30%) se ubacuje u konvertor bavastog oblika, koji je iznutra obloeno govarajudom vatrostalnom oblogom, sl. 6.1a,b. Nepo -sre no pre poetkareakcije sa kiseonikom o aje se topitelj, koji pomae iz vajanje troske napovrini rastopljenog elika, sl. 6.1c. U konvertor se sputa cev sa kiseonikom(vazduhom) prikazano strelicom na slici

PODELAELIKA elici mogu a se po ele prema:

- hemijskom sastavu,

- nameni,

- strukturi,


6/22


7/22


6

TOPLOPOSTOJANIELICI- ELICI OTPORNI NA POVEDANJETEMPERATURE

Po ovom vrstom elika po razumevamo elike koji su otporni napovedanje temperature te na ra u ambijentu visoke temperaturne vre nosti.

Najbitnije su tri glavne o like ovih elika:

1. Otpornost na oksidaciju i promenu dimenzija2. Za ravanje strukturalne snage na ra noj temperaturi 3. Visoka taka topljenja

uge osobine takoe mogu biti o velike vanosti poput specifinog otpora,termo koeficijent za eletrine svrhe, koeficijent ekspanzije za konstr ukcijske jedinice i otpornost na penetraciju.

Sloj koji se javlja na gvou je porozan i a herentan, ali se o atkom o reenihmaterijala taj sloj pretvara u zatitini sloj. Neki o tih materijala su hrom, silikon,nikl itd...


8/22


7


9/22


8

KOJI METALI SPADAJU UTOPLOPOSTOJANE ELIKE

Kobalt (Co)

TTopljenja = 1492C Ne stvara karbide Favorizuje izdvajanje grafita.

Oteava rast zrna, poboljava otpornost u o nosu na krtost pri procesu otputanjakao i zateznu vrstodu na povienim temparaturama. Zbog toga se koristi kaolegirajudi element kod br zoreznih elika i alatnih elika za ra u toplom, kao i zaproizvodnju drugih vatrostalnih i visoko vatrostalnih legura.Povedava remanenciju, koercitivnu silu i toplotnu provo nost, zato se estoprimenjuje kao osnovni legirajudi element za visokokvalitetene stalne magnete(eline ili o rugih legura).
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0_%D1%87%D0%B2%D1%80%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%9B%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0_%D1%87%D0%B2%D1%80%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%9B%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0_%D1%87%D0%B2%D1%80%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%9B%D0%B0


10/22


9

Po uticajem neutronskog zraenja stvara se intenzivno izotop 60Co, zbog toga jekobalt nepoeljan kao legurajudi element u materijalima koji slue za izra unuklearnih reaktora.

Hrom (Cr)

TTopljenja = 1920C

Izraena tenja ka stvaranju karbi a. Snano suava - a iri -oblast u faznom dijagramu Fe-Fe3C.

Hrom kao legirajudi element aje eliku sposobnost kaljenja u ulju, o nosno navaz uhu, preko uticaja na kritinu brzinu kaljenja, to povedava prokaljivost elikai sposobnost poboljanja. Sklonost ka krtom lomu se smanjuje o atkom hroma,ma a je uticaj na sposobnost izvlaenja relativno slab. Sposobnost zavarivanja(zavarljivost) raste sa povedanjem masenog u ela hroma u leguri. Zateznavrstoda elika raste 80-100 N/mm2 po masenom procentu hroma.
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0_%D1%87%D0%B2%D1%80%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%9B%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0_%D1%87%D0%B2%D1%80%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%9B%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0_%D1%87%D0%B2%D1%80%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%9B%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0_%D1%87%D0%B2%D1%80%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%9B%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0_%D1%87%D0%B2%D1%80%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%9B%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0_%D1%87%D0%B2%D1%80%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%9B%D0%B0


11/22


10

Hrom ima izuzetnu sklonost ka stvaranju karbi a koji alje pozitivno utiu namehanike karakteristike elika (na pr. otpornost na habanje), ali negativno utiena korozionu postojanost.Iako snano suava - a iri -oblast u faznom dijagramu Fe-Fe3C, hrom stabilizuje

austenit (?-oblast) u hrom-mangan, odnosno hrom-nikl -nerajudim elicima. Hrom kao legirajudi element sniava toplotnu i elektrinu provo nost elika. Ako imamo visko sa raj ugljenika u eliku i istivremeno sa raj hroma o 3%(masena %) povedavaju se istovremeno remanenci ja, koercitivna sila.

Mangan (Mn)

TTopljenja = 1221C.

Snano iri -oblast u faznom dijagramu Fe-Fe3C.

Mangan u eliku na prvom mestu slui kao ezoksi aciono sre stvo. Kao sre stvoza re ukovanje koliine slobo nog sumpora, mangan eluje tako to stvara
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B5%D1%80%D1%92%D0%B0%D1%98%D1%83%D1%9B%D0%B8_%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B5%D1%80%D1%92%D0%B0%D1%98%D1%83%D1%9B%D0%B8_%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B5%D1%80%D1%92%D0%B0%D1%98%D1%83%D1%9B%D0%B8_%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B5%D1%80%D1%92%D0%B0%D1%98%D1%83%D1%9B%D0%B8_%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82


12/22


11

mangansulfi (MnS) stvaranje tetnog gvoasulfi a (FeS). ugo je vremenaproblem stvaranja gvoasulfi a to uzrokuje takozvanu pojavu loma u crvenomili (crveni lom) bio nereiv. Problem je bio u tome to gvoesulfi ima veomanisku taku topljenja tako a ostaje u tenoj fazi pri ovrdavanju elika. To ovo i

o toga a kao posle nja tena faza gvoesulfi ovrsne po granicama zrna.Kako je gvoesulfi vrlo krt to ovo i o loma materijala ved pri plastinojpreradi u oblasti temperatura crvenog usijanja. Odatle vodi naziv - "crveni lom" ililom u crvenom. Suprotno gvousulfi u, mangansulfi je teko topivo je injenje,tako a se u vi u nemetalnih ukljuaka iz vaja unutar zrna, to povoljno utie namehanike osobine materijala. Ta osobina je posebo veoma korisna ko elika zaautomate koji inae imaju povedan sa raj sumpora. Povedan sa raj sumporako elika za automate koristan je sa aspekta poboljanja sposobnosti mainskeobrade materijala.

Mangan snano sniava kritinu brzinu hlaenja to povedava sposobnost kaljenjaelika. Granica teenja i zatezna vrstoda se povedavaju sa povienjem masenogu ela mangana. Mangan takoe povoljno utie na kovnost, sposobnostzavarivanja kao i povedanje dubine prokaljivosti.Maseni u eli preko 4% vo e, pri sporijem hlaenju, stvaranju krte martenzitnestrukture tako a se ta oblast legiranja izbegava. elici sa preko 12% masenihudela mangana ostaju austenitni i pri istovremeno visokom sa raju ugljenika, jermangan snano eluje na irenje -oblasti u faznom dijagramu Fe-Fe3C. Takvielici se mogu na pr. eformaciono plastino povrinski ojaati uz istovremeno

ouvanje uktilne centralne zone profila, to ovu grupu elika ini izuzetnootpornim na habanje. Takav raspored, meka (duktilna) centralna zona i tvrdpovrinski sloj, aju ovom materijalu izuzetne ekspoatacione mehanike osobine.elici sa preko 18% masenih u ela mangana ostaju ak i posle relativno visokogstepena plastine eformacije nemagnetini. Ova grupa elika se esto ponazivom specijalni elici koristi za izra u o govornih elova koji ra e u uslovimaniskih temperatura.Managn povedava toplotni koeficijent irenja, a pri tom smanjuje toplotnu ielektrinu provo nost elika.
http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%96%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%BB%D1%84%D0%B8%D0%B4&action=edithttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%96%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%BB%D1%84%D0%B8%D0%B4&action=edithttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D1%83%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D1%83%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D1%82http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%96%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%BB%D1%84%D0%B8%D0%B4&action=edit


13/22


14/22


13

Titan (Ti)

TTopljenja = 1727C. Izraena tenja ka stvaranju karbi a.

Kao snano ezoksi ativno sre stvo u izuzetnu tenju ka stavranju karbida, titanse legira kao stabilizator u koroziono rezistentnim elicima (nerajudi elici).


15/22


16/22


15

Volfram (W)

TTopljenja = 3380C. Izraena tenja ka stvaranju karbi a.

Volfram deluje vrlo pozitivno na zateznu vrstodu, granicu teenja kao i na ilavostelika. Zbog toga to utie na povedanje vrstode elika na povienim temperaturama, a uz to povedava i otpornost na habanje, volfram se legira ko brzoreznih alatnihelika kao i ko alatnih elika za ra u toplom.
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0_%D1%87%D0%B2%D1%80%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%9B%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0_%D1%87%D0%B2%D1%80%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%9B%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0_%D1%87%D0%B2%D1%80%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%9B%D0%B0


17/22


16

Cirkonijum (Zr)

TTopljenja = 1860C

Izraena tenja ka stvaranju karbi a. Suava -oblast u faznom dijagramu Fe-Fe3C.

Cirkonijum se ponaa kao snano ezoksi ativno sre stvo, enitrifikacionosre stvo i esulfuraciono sre stvo. Ko elika za automate, koji inae imajupoeljno uvedan sa raj sumpora, cirkonijum eluje pozitivno na profil i sastav

istaloenih sulfi a to s manjuje opasnost od pojave loma u crvenom.


18/22


17

Ugljenini elik

(do 2,1% ugljenika) je kombinacija dva elementa, gvoa (Fe) i ugljenika (C), gdjesu ostali elemen ti prisutni u takvim o nosima a ne utiu na osobine legure. O

legirajudih elementa, u ugljeninom eliku je ino su ozvoljeni: magnezijum(maksimalno 1,65%), silicijum (maksimalno 0,60%) i bakar (maksimalno 0,60%).elik sa niskim sa rajem ugljenika ima iste osobine kao gvoe. Kako se sa rajugljenika povedava, metal postaje tvri i vrdi, ali manje duktilan i tei zazavarivanje. Visok sa raj ugljenika sniava taku topljenja elika, kao i njegovutemperaturnu otpornost.Ugljenini elik se eli na:

Niskougljenini elik: otprilike 0,05 o 0,29% sa raja ugljenika.Niskougljenini elici imaju relativno nisku vre nost zatezne vrstode, ali su jeftini i kovni..

elik sa sre njim sa rajem ugljenika : otprilike 0,30 o 0.59% sa rajaugljenika. Pose uje obru i uktilnost i vrstodu, te je jako otporan nahabanje.

Visokougljenini elik: otprilike 0,6 o 0,99% sa raja ugljenika. Vrlo vrst,te se koristi za opruge i ice visoke vrstode.

Ultra visokougljenini elik: otprilike 1,0 o 2,0% sa raja ugljenika. Ovielici se toplotno obrauju o veoma visoko vrstode. Vedina elika sapre ko 1,2% sa raja ugljenika se prave meto ama prakaste metalurgije, teobino spa aju u kategoriju visoko legiranih ugljeninih elika.

elik se moe toplotno obraivati, to omogudava a se elovi proizvo e ok su jo u mekom stanju. Ako je prisutno ovoljno ugljenika, legura moe ovrsnuti, tese tako povedava jaina, otpornost na habanje, kao i otpornost na u ar. elici seobrauju i meto om hla nog valjanja, tj. oblikovanje metala putem eformacijana niskoj metastabilnoj temperaturi.
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D0%B2%D0%BE%D0%B6%D1%92%D0%B5http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D0%B2%D0%BE%D0%B6%D1%92%D0%B5http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D0%B2%D0%BE%D0%B6%D1%92%D0%B5http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D1%83%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D1%83%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D1%83%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D0%B2%D0%BE%D0%B6%D1%92%D0%B5


19/22


18

Nerajudi elici

Nerajudi elici se o likuju visokom otpornodu prema koroziji, koja se postieobrazovanjem tankog, tvr og i kompaktnog povrinskog sloja, koji titi metal oalje korozije. Osim visoke otpornosti prema koroziji, ovi elici su i vatrootporni,

pa se koriste za ra na temperaturama preko 550C, umesto niskolegiranih elika.Ovi elici su efinisani po JUS C.B0.600.Nerajudi elici su visokolegirani, a pore najmanje 12,5% hroma sa re i nikl,molibden, bakar, titan, silicijum, mangan i niobijum.

Nerajudi elici se koriste za izra u pribora za jelo, elemenata opreme ukuhinjama i restoranima, hirurkih instrumenata, ekorativnih elova karoserijaautomobila. Osim toga, ovi elici se koriste za kotrljajne leaje, ventile, opruge,merne instrumente , elove pedi i razmenjivaa toplote u hemijskoj,petrohemijskoj i termoenergetskoj industriji. Primeri standard-nih oznaka nekihelika iz ove grupe su 4171, 4172, 4173, 4174, 45707, 4571, 4572, 4573i 4574. Komercijalno najpoznatiji nerajudi elik je Cr- Ni elik 18/8, sa 18% Cr i8% Ni.


20/22


19

ALATNITOPLOPOSTOJANIELICI

Alatnim elicima nazivaju se ugljenini i legirani elici, koji imaju viso-ku tvr odu iotpornost prema habanju, a upotrebljavaju se za izra u razlii -tog alata za obradumetala i rugih materijala. Pore obrih mehanikih svojstava elici za alatemoraju a imaju i ruga vana svojstva, kao to su:- obra toplotna stabilnost, a ne bi olo o promene strukture i meha -nikih

svojstava pri zagrevanju alata u toku procesa rada;- otpornost prema razugljenienju povrinskog sloja i oksi aciji, jer ove poja ve

smanjuju vrstodu, tvr odu i otpornost prema habanju;- o govarajuda toplotna provo ljivost, a bi se spreilo pregrevanje, a time i

smanjenje tvr ode u povrinskom sloju, to je naroito vano ko alata zaobradu deformacijom u toplom stanju;

- mali koeficijent linearnog irenja na temperaturama kojima je alat izloen u tokurada, tj. dimenziona postojanost;

- obra obra a bruenjem, to je naroito vano pri izra i alata za merne

instrumente.Legirani alatni elici za ra u toplom stanju

U legirane alatne elike za ra u toplom stanju ubrajaju se elici name -njeni zaizra u alata za kovanje i presovanje ipki i cevi, alata za livenje po pritiskom,alata za izra u valjaka, matica, zakovica i epova.


21/22


20

Osnovni legirajudi elementi ko ove vrste elika su Cr, Mo i V, a esto se o aje i W. Legirani alatni elici za ra u toplom stanju su 4751, 7450 i 6450.

Brzorezni alatni elici

Brzorezni alatni elici su toplotno postojani, tj. za ravaju visoku tvr odu iotpornost prema habanju na povie nim temperaturama (620 650C), koje sepojavljuju na povrinama alata pri rezanju velikim brzina-ma. Ovi elicidozvoljavaju 2 4 puta vede brzine rezanja, a postojanost je 1030 puta veda opostojanosti alata izraenih o ugljeninih elika.Brzorezni a latni elici spa aju u visokolegirane elike, a osnovni legi-rajudielementi su W i Mo, koji obezbeuju toplotnu postojanost. o ava -njem Co i Vpovedava se toplotna postojanost brzoreznih alatnih elika, to im obezbeujevisoku tvr odu na povienim tempe raturama.Prema stepenu uticaja legirajudih elemenata brzorezni elici se ele namolib enske, volframske i kobaltne. Molib enski i kobaltni brzorezni elici(7680, 7880 i 9780) se o likuju visokom otpornodu prema habanju i relativnoobrom ilavodu. Koriste se za izra u alata izloenih u arima u toku ra a (noevii glo ai za grubu obra u, spiralne burgije). Volframski brzorezni elici (6880 i6980) se koriste za visoko optere-102dene alate pri velikim brzinama rezanja i za grubu obra u po najteim uslovima.


22/22


21

LITERATURA: Internet : (http://www.keytometals.com/articles/art13.htm); http://www.3dss.com.au/heat_resistant_steels.html; http://afrodita.rcub.bg.ac.rs/~rzoran/6-MM_ho.pdf http://www.kljuczacelik.com/Celik.html#Vrste

Documents

toplo postojani celici semiraski