SADRAJ:

UVOD3USPOSTAVLJANJE TOTALITARNE VLASTI4OSNOVNE ODLIKE TOTALITARNOG REIMA4IDEOLOGIJA5PARTIJA I ORUANE SNAGE6MONOPOL NAD INDUSTRIJOM I SVIM VIDOVIMA SAOBRAAJA I KOMUNIKACIJA7TOTALITARNI REIM I PRAVO9TOTALITARNI REIMI DANAS I NJIHOVA BUDUNOST10SAD KAO TOTALITARAN REIM11ZAKLJUAK13LITERATURA14

UVOD

Totalitarizam je jedan od oblika politikog poretka. Nastao je u 20 veku mada je njegovu pojavu prorekao Tokvil tridesetih godina devetnaestog veka rekavi da e novi oblik despotizma biti sveobuhvatniji, takorei totalan.[footnoteRef:2] [2: Tokvil,Aleksis Klerel de,O demokratiji u Americi,Titograd,1990]

Definicija totalitarizma kao takvog je nastala u prvoj polovini 20. veka kada se pojavljuju prvi totalitarni reimi. Prvi koji je upotrebio taj izraz (totalitarni) bio je jedan od uvenih diktatora Benito Musolini koji je u svom programu izneo sledee:

Naoruana partija vodi totalitarnom poretku. Partija koja totalitarno vlada nova je injenica u istoriji. Za razliku od liberalizma koji daje prednost slobodi pojedinaca u odnosu dravu, faizam potvruje dravu kao istinsku stvarnost pojedinca. On je samo za onu slobodu, koja jedino moe biti ozbiljna, za slobodu drave i pojedinca u dravi. Za faizam je sve u dravi i ne postoji nita humano ili spiritualno, a jo manje ima vrednosti izvan drave. U tom smislu faizam je totalitaran i faistika drava je sinteza i jedinstvo svih vrednosti, te tumai, vlada i razvija ivot naroda.[footnoteRef:3] [3: Mussolini,Benito,Doktrina faizma,Firenca,1939,str.12-13]

Totalitarizam se definie kao moderni, sveobuhvatni despotizam koji uz pomo terora tei da zagospodari svim aspektima ivota svojih graana tj. podanika razarajui preduslov svake slobode. Na elu drave se nalazi partija kojom upravlja jedan ovek (diktator). Prvi pokuaji definicije totalitarizma su bili nekritiki i deskriptivni. Totalitarizam je esto bio zamenjivan tiranijom. Ovi sistemi, pored odereenih slinostu ipak su u dobrom delu razliiti. Dok u tiraniji nema zakona ve vlada samovolja jednog oveka (tiranina) u totalitarnom sistemu vlada teror umesto pozitivnih zakona i ustava koji su usvojeni. Teror je tu da valdajuu ideologiju pretvori u stvarnost.

USPOSTAVLJANJE TOTALITARNE VLASTI

Prvi totalitarni reimi su nastali u Rusiji (komunisti), Italiji (Faisti) i Nemakoj (Nacisti). Ovakvi reimi se stvaraju u ekonomski i politiki nestabilnim draavama kakve su bile ove tri gore navedene. Rusija je gubila Prvi svetski rat, u zemlji je vladala glad I nezadovoljstvo naroda to su komunisti iskoristili i izveli revoluciju. Hitler je iskoristio nezadovoljstvo nemakog naroda zbog izgubljenog Prvog svetskog rata kao i hiperimflaciju zbog koje je Nemaka bila u tekoj finansiskoj situaciji.Za sve komunistike sisteme je zajedniko to da su svi uspostavljeni nasilnim putem tj. revolucijom za razliku od Nacista koji su legalnim putem doli na vlast.

OSNOVNE ODLIKE TOTALITARNOG REIMA

Karl Fridrih i Zbignjev Beinski su izveli glavna obeleija totalitarnih reima i po njima svaki totalitarni reim ima:1. slubenu ideologiju koja obuhvata sve vitalne aspekte ovekovog postojanja u kojoj se, bar pasivno, priklanja, svako ko u tom drutvu ivi;2. jednu jedinu hijerarhijski organizovanu vladajuu partiju kojom upravlja jedan ovek (diktator);3. sistem teroristike policijske kontrole koju u interesu partijskih voa podrava ali I nadzire vladajuu partiju, a terorie pored iskaznih neprijatelja i potpuno proizvoljne subjekte;4. potpuni monopol nad sredstvima javnog saobraaja;5. potpuni monopol nad sredstvima oruane borbe;6. centralna kontrola nad celim privrednim ivotom.[footnoteRef:4] [4: Friedrich,Carl J.and Bzezinski,ZbigniewK.,Totalitarizam Dictatorship and Autocracy,Cambridge,1956,str.9-10]

Po Remonu Aronu glavni elementi jednog totalitarnog reima su:1. Do totalitarizma dolazi u reimu koji jednoj partiji daje monopol na politiku delatnost;2. Monopolistika partija je animirana ili naoruana ideologijom koja daje apsolutan autoritet i koja zato postaje zvanina dravna istina;3. Drava ima kontrolu nad sredstvima nasilja i ubeivanja. Svim sredstvima komunikacija, radiom, televizijom i tampom upravlja drava i njeni predstavnici.4. Najvei broj ekonomskih i dravnih aktivnosti potinjene su dravi i u izvesnom smislu postaju njen deo;5. Svaka subjektivna greka pojedinca je i ideoloka greka koja se politizuje da bi dala prostor za delovanje terora.[footnoteRef:5] [5: Aron,Remon,Demokratija i totalitarizam,Novi Sad 1997,str. 283-285]

Sve ovo se moe svesti na samo tri inioca:1. Totalitarna ideologija;2. Partija pojaana policijom;3. Monopol nad industrijom i sredstvima javnog saobraaja i svih vidova komunikacija.

IDEOLOGIJA

Ideologija je oblik drutvene svesti i sistem ideja o neemu u ovom sluaju o dravi. Ideologija predstavlja sr totalitarnog reima jer je u svakom sluaju vea od pojedinca, drave i vladajue partije sa kojom je u tesnoj vezi jer svaka partija mora da ima ideologiju bez koje ne bi mogla da postoji. Ideologija se koristi kao izgovor uglavnom za obraun sa politikim neistomiljenicima, antidravnim elementima, disidentima pa ak i sa pojedincima koji su napravili greku sasvim drugaijeg karaktera od politikog jer kao to sam ranije naveo svaka greka se politizuje i dovodi u sukob sa ideologijom da bi se omoguilo dejstvo terora.Ideoloke greke su se najee iskoriavale u bivem SSSR-u za vreme Staljinove vladavine, a za to se najee koristio klasni sukob na kome je Marks zasnovao svoju ideju. Svako ko je bio nepodoban bio je proglaavan za Trockistu ili kulaka (bogatog seljaka), a kasnije za faistu ili imperijalistu. Takoe se vodilo i rauna o poreklu tako da su eliminisani I potomci rojalista, buroazije i kapitalista. Od 20 miliona rtava tek nekoliko ih je stvarno bilo krivo po ovakvim osnovama. Staljin je iskoristio svoj ideoloki sukob i borbu oko prestola sa Lavom Trockim da se rei ostalih neprijatelja unutar same partije kao to je to i uino sa npr. Kirovim. Problem je proirio na ceo sovjetski narod kako bi prikrio destabilizaciju same partije i sistema kao i svoje pretenzije ka totalnoj kontroli i valsti. Pred kraj svoje vladavine Staljin je postao antisemita i poeo sa progonom Jevreja da bi se kasnije ustremio i na ostale narode (tatare, eene,...) koje je delom raseljavao, a delom fiziki eliminisao ili ih je slao na prinudni rad zajedno sa ostalim anti-socijalistikim subjektima. [footnoteRef:6] [6: Solenjicin,Aleksandar Isajevi,Arhipelag Gulag,Beograd,1988 ]

PARTIJA I ORUANE SNAGE

Makijeveli je tvrdio da vlast nije efikasna bez sile i da su glavni temelji svih vladavina dobri zakoni i jaka vojska. Pored toga je tvrdio i da samo jake oruane snage mogu obezbediti slobodu navodei Spartu i vajcarsku kao primer. Tvrdio je i da vlast prema podanicima treba da postupa tako da joj podanici ne mogu nauditi.[footnoteRef:7] [7: Machiavelli,Nicolo,Vladalac,Beograd,1964]

Svakim totalitarnim reimom vlada partija na ijem se elu nalazi njen predsenik (diktator). Partija na osnovu ideologije upravlja svim iniocima jedne drave. Vladom, parlamentom, oruanim snagama, privredom, kulturom,... lanovi partije se nalaze na odgovornim mestima u svim preduzeima, kolama, bolnicama,... Nijedna odluka se ne donosi bez saglasnosti partije. Da bi neki graanim bio na nekom odgvornom mestu ili visokom poloaju mora biti aktivan lan vladajue totalitarne partije. Ovakav sistem se primenjuje i u veini zemalja sa parlamentarnom demokratijom.Vladajua partija je potpomognuta od strane policije ili vojske, a najee tajne policije koja ima ulogu sprovoenja odluka partije i prua partiji zatitu od nasilnog svrgavanja i odrava je na vlasti. Partija obino kontrolie policiju dok istovremeno policija kontrolie i eliminie pojedine lanove partije tako da dolazimo do zakljuka da partija bez ideologije i policije ne bi mogla da vlada totalitarnom dravom i da policija isto tako ne bi bila takva kakva jeste u totalitarnom sistemu bez partijskog voenja. Npr. u Rumuniji je dolo do pada reima 1989 tek nakon to je dolo do oruanog sukoba izmeu rumunskog naroda I armije na jednoj strani i tajne policije Sekuritate, koja je uvala tadanjeg predsednikaaueskua, na drugoj u kojem je Sekuritate izgubila. Nakon zarobljavanja i egzekucije aueskua, Sekuritate je rasformirana. U Istonoj Nemakoj tajna policija zvana tazi (Ministerium fur Staatssiecherheit) je bila direktno podreena partiji. Dugogodinji i posldenji ef tazija, Erih Milke je garantovao efu NDR da e tajna policija biti bezuslovno podreena partiji i njenoj volji emu je prethodila fizika eliminacija dvojice efova policije zbog odstupanja od partijskih ideja. Sam Milke je bio lan Politbiroa. Tajna policija izvarava jedan od najvanijih zadataka, a to je potpuna kontrola svih aspekata ljudskog ivota koji je jedan od osnova samog totalitarizma. Da bi to ostvarila tajna policija neprestano prislukuje, hapsi to stvarne prekrioce zakona to nevine graane, snima, prati, presree, provaljuje u privatne stanove, vrbuje u svoje redove prethodno ucenjene graane,... Bez toga opstanak totalitarnog reima bi bio doveden u pitanje. U nekim sluajevima policija predstavlja opasnost po vladajuu partiju i reim ako u odreenom trenutku stekne preveliku mo i ovlaenja. Da bi sauvali svoje poloaje diktatori i lanovi partije se esto obraunavaju sa komandantima tajnih policija i organa izvrne vlasti. Staljin je eliminisao efa Henriha Jagodu za koga je sumnjao da je stekao veliku vlast i mislio je da predstavlja opsnost da bi na njegovo mesto postavio Lavrentija Beriju koga je drao pod kontrolom. Nakon Staljinove smrti Berija je bio pogubljen zbog bojazni da bi mogao da preuzme vlast. Hitler je u Noi dugih noeva eliminisao Ernsta Rema, efa SA (Sturmabteilung), koji je predstavljao prepreku na Hitlerovom putu ka totalnoj vlasti. SA je bila paravojna formacija koja je stekla odreenu nezavisnost u odnosu na Nacistiku vlast I Hitlera koji je u SA video veliku pretnju. Hitler je akciju izveo uz pomo SS-a (Schutzstaffel) i Gestapoa (Geheime Staatspolizei), nemake tajne policije. Nakon toga na elo SS-a dolazi Hajnrih Himler koji je bio pored Geringa drugi ovek u Treem rajhu. Hitler je i njega pokuao da ukloni nakon to je pred kraj rata Himler ponudio Saveznicima primirije. Osuen je u odsustvu na smrt. Partija takoe upravlja i vojskom. Pored toga to je ef drave i partije glavnokomandujui, obino je ceo generalatab zajedno sa svim visokim oficirima u vojsci prikljuen partiji. Napredovanje u slubi je uslovljeno partijskim lanstvom. Vojska takoe odrava reim. Na unutranjem planu obino dejstvuje u kritinim situacijama koje prevazilaze mogunosti tajne i regularne policije, a to su najee optenarodne pobune I velike demonstracije. Za vreme protesta protiv reima na Tjenanmenu u Pekingu 1989 na ulicama su se pojavili tenkovi kineske armije koji su gazili demonstrante i tako razbili demonstracije, sauvali reim i stabilizovali situaciju u Kini na odreeno vreme pri emu je poginulo nekoliko stotina demonstranata.Sovjetska armija je u avgustu 1991 zajedno sa KGB-om pokuala da izvede pu. Nezadovoljni politikom situacijom potpredsednik SSSR-a Genadij Janajev, premijer Valentin Pavlov, ministar odbrane maral Dimitrij Jazov i ef KGB-a Vladimir Kriko kao I jo pet visokih funkcionera (popularno nazvani Banda osmorice) su se udruila da zaustave raspad drave. Da bi u tome uspeli morali su da eliminiu Mihaila Gorbaova I Borisa Jeljcina. Mihail Gorbaov je stavljen u kuni pritvor u svojoj dai na Krimu. Nakon toga tenkovi su se pojavili na ulicama Moskve. Armija je opkolila Jeljcinov kabinet, ali nije uspela da ga uhapsi jer su ga branili demonstranti i njegove pristalice. Akcija je obustavljena nakon sukoba izmeu armije i demonstarnata u kome su poginula 3 civila, nekolicina ih je bilo ranjeno, a jedno oklopno vozilo je uniteno. Nakon neuspelog pua zaverenici su podneli ostavke na svoje funkcije. Gorbaov se vratio na svoju funkciju na kratko jer se SSSR raspao ve u Decembru.

MONOPOL NAD INDUSTRIJOM I SVIM VIDOVIMA SAOBRAAJA I KOMUNIKACIJA

Kao to sam ve ranje naveo, drava odnosno partija u totalitarnom reimu kontrolie celokupnu priredu i industriju. Partija postavlja zadatke koji moraji biti uraeni u odreenom vremenskom roku. Partijski lanovi su efovi svih preduzea i pogona, a neretko su I nekvalifikovani da vre takve funkcije. esto se meaju u struna pitanja, donose pogrene odluke, pa ak menjaju nacrte projekata (maina, aviona, brodova,...) po svojoj elji. Npr. Hitler je esto menjao nacrte odlinih tenkova i aviona koji su ve krenuli u masovnu proizvodnju.[footnoteRef:8] [8: Albert per,Sjeanja iz Treeg rajha,Zagreb,1978]

Pravio je uvek pogrene izmene koje su dovodile nemaku ratnu tehniku u inferioran poloaj u odnosu na protivniu. U totalitarnom reimu nema slobodnog trita. Drava kontrolie sav uvoz i izvoz. Najbolji primer za to su petogodinji planovi u SSSR-u, a kasnije i u svim socijalistikim dravama. Petogodinjim planovima je prethodila Lenjinova Nova ekonomska politika(NEP) koja je predstavljala propali pokuaj oivljavanja Ruske privrede. Nakon Lenjinove smrti Staljin je poeo da primenjuje petoletke koje su trajale sve do 1941 kada je zbog rata s Nemakom privreda bila znatno ugroena. Do 1941 ostvareni su veliki ciljevi.Zavrena je izgradnja Transsibirske eleznice, prokopan je Belomorski kanal, izgraen je veliki broj fabrika teke i lake industrije, izgraene su ogromne hidrocentrale,... Ovakav progres je zahtevao veliku finansijsku podrku i zbog toga je u Ukraini vladala teka glad 20- tih i 30-tih godina.[footnoteRef:9] [9: Montefiore,Simon Sebag,Staljin,Dvor crvenog cara,Beograd,2007,str.103-107]

Glad je odnela preko milion ljudskih ivota. Veliki broj radnika su bili politiki zatvorenici iz logora (GULAG). Nakon rata industrijski razvoj je nastavljen istom brzinom. Razlog za to je bila trka u naoruanju koja se vodila izmeu SSSR-a i SAD-a. Pod takvim okolnostima dolo je do razvoja nuklearnog oruija, ovek je odleteo u kosmos,...Dananja Rusija svoju industrijsku i privrednu razvijenost duguje Staljinu i SSSR-u. Slina situacija je bila i u Nemakoj 30-tih godina. Da bi zaustavio hiperinflaciju I oiveo privredu i industriju Hitler je morao da zaposli graane. Poeo je sa razvojem vojne industrije i tako je prekrio Versajski mirovni ugovor. Hiljade ljudi su nali posao u fabrikama oruija. Hitler je iskoristio svoju priu o Jevrejima kao nioj rasi kako bi se domogao njihovih finasija jer su nemaki jevreji imali vei deo industrijskog kapitala. Za vreme rata Hitler je ratne zarobljenike koristio kao robove za rad u fabrikama i rudnicima dok je cela privreda bila potinjena Fireru i koriena u vojne svrhe.Drava takoe ima potpunu kontrolu nad svim vidovima saobraaja I telekomunikacija. Najbitnija je kontrola nad telekomunikacijama i medijima jer te resurse drava koristi za propagandu jedine ideoloke istine. Vei deo TV programa koristi se u propagandne svrhe. Najee se velia vladajua struktura, njeni uspesi, ideologija, a blate se neprijtelji, skree se panja na prisustvo antidravnih elemenata. Svaki neuspeh reim pokuava da prikrije, a ako u tome ne uspe za to okrivljuje strane sabotere ili domae izdajnike oglaavajui se zvanino preko medija. Sve televizijske i radio stanice su pod kontrolom partije kao i sve novine. Sloboda tampe i govora je zabranjena. U Istonoj Nemakoj kontrola medija je predstavljala veliki problem zbog jakog signala zapadnonemakih stanica koji je dopirao do Istoka tako da su graani NDR-a mogli da prate zapadnonemaki program. Istononemake vlasti su pokuavale da na razne naine ometaju signal ali bezuspeno. Koliko kontrola moe da bude rigorzna govori injenica da u Severnoj Koreji postoji samo jedan TV program i to dravni naravno. Za vreme rata u Iraku 1990-1991 kao i 2003 predsednik Iraka Sadam Husein je zabranio upotrebu satelitskih antena u zemlji kako graani ne bi pali pod uticaj propagande zapadnih medija.

TOTALITARNI REIM I PRAVO

U totalitarnim reimima krenje osnovnih ljudskih prava i prirodnog prava je esta I svakodnevna pojava. Bez obzira na to to postoji ustav koji garantuje u veini sluajeva sva ljudska prava ona su ugroena od dravnog aparata sve vreme. Npr. ustav Istone Nemake je garantovao tajnost pote. tazi je svakodnevno presretao i otvarao na stotine pisama i paketa u potrazi za ifriranim porukama, stranim valutama i ostalim neprikladnim sadrajem. Pisma su kasnije slata do primaoca, a neka su zadravana. Osoblje tazija je na osnovu pisama odreivalo da li da lii slobode primaoca I poaljioca. Ustav SSSR-a je garantovao pravo na samoopredeljenje republikama u svom sastavu nakon referenduma. Bez obzira na to Staljin je u toku velikih istki 30-tih godina pobio 10 od 14 lanova jermenskog centralnog komiteta jer video u njima secesioniste. Pravo na samoopredeljenje je konano primenjeno 1991 kada je raspisan referendum u svim sovjetskim republikama.Sovjetski ustav je takoe garantovao prava nacionalnim manjinama. Uprkos tome sovjetska vlast je nacionalne manjine i etnike grupe stalno raseljavala irom SSSR-a I zatvarala jer se bojala da se kod njih moe javiti jako nacionalno oseanje kao i volja za separatizmom.Pravo na slobodu kretanja je takoe ugroeno u totalitarnim reimima. Nakon podele Nemake veliki broj ljudi je prebegao iz istonog u zapadni deo. Da bi to spreila Jedinstvena socijalistika partija Nemake je donela odluku da se podigne zid ojaan bodljikavom icom izmeu Istonog i Zapadnog Berlina. Stanovnici Istonog Berlina su i dalje pokuavali da preu granicu ilegalno. Veliki broj je tako izgubio ivot. Kasnije je doneta uredba po kojoj samo graani NDR stariji od 70 god. mogu da putuju sa istoka na zapad. U SSSR-u graani su samo jednom u 3 godine mogli da napuste svoju dravu, a za putovanje na zapad bila je potrebna posebna dozvola. U nemakim okupacionim teritorijama pravo slobode kretanja je takoe bilo kreno. Da bi neko mogao slobodno da se kree morao je da poseduje specijalnu propusnicu (Ausweiss) izdatu od strane komande mesta u kome se nalazi.Pravo na privatnost kao i nepovredivost stana se redovno kri u totalitarnom reimu. Ova prava najee povreuje tajna policija koja provaljuje u stanove da bih ih ozvuila ili pretresla. Ova pojava nije esta samo u totalitarnim reimima vei je prisutna u demokratskim zemljama gde postoji jaka i dobro organizovana obavetajna i kontraobavetajna sluba.

Najbolji primer kako se u totalitarnom reimu kri pravo na jednakost je Trei rajh u kome su Jevreji bili graani drugog reda i nia rasa koja je bila osuena na totalno istrebljenje u koncentracionim logorima.Pravo na ivot je ugroeno u totalitarnim reimima jer veina ovakvih reima predvia smrtnu kaznu za odreena krivina dela. Smrtna kazna se u nekim sluajevima izvrava na licu mesta bez suenja kao to je to sluaj u NR Kini. Smrtna kazna je predviena za svakoga kod koga je pronaen barem 1 gram narkotika. Kaznu sprovode u delo vojni odredi najee javnim streljanjem u potiljak na gradskim trgovima. Kina je svetski rekorder u svetu po broju smrtnih kazni, a slede je Iran i SAD.Sloboda veroispovesti je u nekim totalitarnim reimima potpuno zabranjena dok je nekim crkva u sprezi sa vladajuom partijom ili je potajno podrava, a negde crkvena ideologija predstavlja i zvaniu ideologiju. Obino se u komunistikim dravama tei ka smanjenju uticaja religije to nalae sama ideologija i spreava se javljanje oseanja nacionalne pripadnosti jer je komunizam sam po sebi nadnacionalna pojava. U veini komunistikih zemalja vlast odnosno partja postavlja vrhovnog crkvenog poglavara. Za vreme vladavine Envera Hode, u glavnom gradu Albanije, Tirani, poruene su sve damije sem jedne. U pojedinim dravama kao to sam ve ranije naveo crkva je u savezu sa vladajuom strukturom kao to je to sluaj u Iranu gde vlada erijatsko pravo.Pravosudni sistem u totalitarnim reimima nije nezavistan. Sudije su obino lanovi partije i sude prema partijskoj ideologiji. Suenje se izvrava po sistemu pravo je pravo, nareenje je nareenje. Pojedini sudski procesi su montirani tako da optueni nema nikakve anse da dobije proces. Na taj nain drava prikazuje javnosti kako se na legalan i pravedan nain razraunava sa anti-dravnim elementima i izdajnicima. Staljin se na ovaj nain reio svojih politikih protivnika koji su zatim bili pogubljeni. Ovako se kri pravo na lini integritet koje garantuje da niko ne moe biti zatvoren protiv svoje volje ili prethodnog suenja u kome vlada zakon nullum crimen sine lege tj. da niko ne moe biti kanjen za krivino delo koje pre izvrenja nije bilo predvieno zakonom. Svako ima pravo na odbranu pred nezavisnim sudom, pravo da angauje branioca, pravo na rehabilitaciju kao i pravo na naknadu za sve vrste tete.

TOTALITARNI REIMI DANAS I NJIHOVA BUDUNOST

Veina dananjih totalitarnih reima su svetu su komunistiki koji su barem u nekoj meri reformisani kako bi se prilagodili savremenim svetskim tokovima i sistemima kao to su sloboda kretanja ili slobodno trite. Nakon reformi Mihaila Gorbaova zvanih Glasnost i Perestorjka koji su doneli ekonomsku i medijsku nezavisnost zemljama saveznicama SSSR-a i nakon do pada Berlinskog zida 1989, komunistiki totalitarni reimi u Istonoj Evropi i svetu su poeli da propadaju i da se reformiu. Nezadovoljstvo naroda koji su iveli pod takvom vlau dovela je do raspisivanja slobodnih izbora i svrgavanja jednopartijskog reima kao to je to bio sluaj u zemljama Vraavskog pakta. Te drave su ule u fazu post-totalitarizma ili drukije reeno u tranzicioni period koji predstavlja proces transformacije jednog drutva i sistema iz totalitarnog ka demokratskom. Post-totalitaran reim karakterie parlamentarna demokratija I u nekim sluajevima i slobodno trite.I sam SSSR se raspao zvanino 25. Decembra 1991 godine nakon to je Mihail Gorbaov podneo ostavku ime je zavrena jedna era totalitarizma koja je trajala od 1917 . Graani su na slobodnim izborima u svim republika nakon to se komunistika partija odrekla svog monopola na vlast izrazili svoje nezadovoljstvo prema postojeem sistemu i izglasali nezavisnost svojih republika to im je i bilo zagarantovano ustavom. Sve bive republike SSSR-a su po pravilu ule u tranzicioni period. Neke od njih kao to su Litvanija, Estonija I Letonija su zavrile sa procesom tranzicije ulaskom u EU dok su ostale drave i dalje u posttotalitarnom sistemu, pogotovu Rusija u kojoj je slobodno trite uvedeno tek 2000 godine. U Kini je nakon velikih protesta iz 1989 na Trgu nebeskog mira dolo do reformi komunistikog sistema pod vostvom Deng Ksjao Pinga. Taj reformisani sistem predstavlja sintezu komunizma i kapitalizma. U Kini danas postoji slobodno trite, ali uprkos svemu kineska KP je zadrala monopol na vlast. Ovaj sistem se pokazao kao uspean jer je omoguio porast ivotnog standarda i jo bri razvoj privrede. Severna Koreja je jo jedna totalitarna drava dananjice. Sistem opstaje zbog ogromne ekonomske i vojne pomoi koji mu prua NR Kina koja je tu ulogu preuzela od SSSR-a nakon 1991.Totalitaran reim koji se odrao u Severnoj Koreji mada po svim svoji karakteristikama je autoritarni jer zemljom upravlja bez ikakvih ogranienja Kim Il Dong koji je ujedno predsednik KP Severne Koreje i predsednik drave. Kim je svoju funkciju nasledio od svog oca Kim Il Sunga koji je vladao od 1949 do 1994. Ovo pokazuje da je severnokorejski sistem vie despotski zbog prenosa vlasti po primogenituri kao u feudalnom sistemu. Karakteristike ovog totalitarnog reima najmanje odstupaju od gore navedenih definicija. Kontrola aspekata ivtota graana je skoro potpuna. Reim je otiao toliko daleko da je zabranio upoterbu personalnih raunara i interneta i time sveo uticaj stranih medija I propagande na najnii mogui nivo. Mukarci su obavezni da nose kratku kosu kako bi ostavili dobar primer zdravog oveka i kako bi se razlikovali od ena. Sportisti ive izolovani od ostatka sveta u posebnim kampovima kako ne bi podlegli uticaju nezdravog ivota itd. Zbog ovakve kontrole ne postoje izgledi da bi moglo da doe do promene sistema osim u sluaju da doe do radikalnih promena u samoj partiji tj. vrhu. Slian reim postoji i na Kubi gde je jo od 1959 kada je dolo do socijalistike revolucije pa do danas vladao Fidel Kastro koji je preneo sva svoja ovlaenja na mlaeg brata Raula i time definisao svoj reim kao despotski odnosno autoritaran. Kao i sve komunistike drave Kuba je zapala u krizu 1991 nakon raspada svog glavnog finansijskog I vojnog oslonca SSSR-a kao i zbog sankcija uvedenih od strane SAD jo 1959. Totalitarani reim na Kubi se moe svrstati u liberalnije zbog sloboda i prava koja nisu prisutna u nekim drugim. Jedna od tih sloboda je i sloboda veroispovesti koja je u veini komunistikih drava bila sankcionisana. U poslednje vreme dolazi do odreenih mada ne kapitalnih promena u samom sistemu. Graani dobijaju sve vie prava i sloboda. Donedavno je kao i u S. Koreji bila zabranjena upotreba i slobodna prodaja raunara. Zbog ovih sloboda i prava reim u Kubi pored niskog ivotnog standarda ima veinsku podrku graana to je redak sluaj u nekoj totalitarnoj zemlji.

SAD KAO TOTALITARAN REIM

Svaku dravu koja garantuje ljudska prava, u kojoj vlada parlamentara demokratija I gde postoji slobodno trite najee smatramo demokratskom. A da li je to stvarno tako?Danas SAD predstavljaju jedan od najboljih primera demokratske zemlje. Takoe predstavljaju i vou drava slobodnog sveta koji se bori protiv totalitarizma, terorizma, titi ljudska prava itd. Ako malo dublje prostudiramo ovaj sistem i dravu videemo da ima elemente totalitarizma.Nakon Drugog svetskog rata Amerika je bila ekonomski i vojno najjaa zemlja sveta koja je posedovala oko 50% svetskog bogatstva i bila je jedina nuklearna sila. Do toga je dolo zato to rat nije voen na teritoriji SAD ako izuzmemo Perl Harbor tako da je njena privreda mogla neometano da se razvija velikom brzinom dok su privrede ostalih svetskih sila bile ugroene jer se rat vodio na njihovim teritorijama. Ameriki politiari i voe su shavtili da e biti veoma teko odrati ovakvu premo bez pootrenih mera kontrole to u zemlji, to van nje.[footnoteRef:10] [10: Chomsky,Noam,ta to u stvari hoe Amerika,Beograd,1994,str.13-15]

SAD nisu bila jedina ekonomski i vojno razvijena drava. Glavi konkurent na tom polju je bio Sovjetski Savez sa svojim komunistiim saveznicima. SSSR je kao i Amerika teio da stekne to veu ekonomsku, vojnu i politiku mo u svetu borei se protiv imperijalizma. SSSR je imao komunizam kao ideologiju koja se zasnivala na klasnoj borbi u kojoj kapitalistiki poredak prestavlja neprijatelja tako da po toj analogiji SAD i njeni saveznici postaju neprijatelji socijalistikog poretka. Amerika, koja nije imala jasno definisanu ideologiju kao jedinu politiku istinu slinu onima u totalitarnim dravama, se posluila ovim primerom kako bi opravdala svoje akcije i ratove (Korejski, Vijetnamski,...) jer je to bila odbrana slobodnog sveta od crvenih avola. Isto tako irom Amerike ljudi su bili liavani slobode navodno zbog toga to su bili komunisti. Isti sistem se i danas primenjuje samo to je danas glavni izgovor za primenu sile i hapenje globalni terorizam, nakon napada na Njujork 11.9.2001. nakon ega su okupirani Irak i Afganistan. Ovakve metode pod izgovorom o optenarodnom i sveprisutnom neprijatelju sreemo u svakom totalitarnom reimu o emu je bilo rei u ovom tekstu. U Nemakoj pod nacistima su to bili Jevreji i ostale nie rase, u SSSR-u rojalisti, trockisti, kulaci, faisti, imperijalisti itd. Drava se slui medijima, najee televizijom i internetom, kako bi skrenula panju graanima na neprijatelja koji se nalazi i na samoj teritroiji SAD meu njenim stanovnicima. U SAD vlada parlamentarna demokratija u ijem parlamentu, Senatu, postoje samo dve partije od kojih je jedna vladajua. Te dve partije su Demokratska i Republikanska izmeu kojih nema bitnih razlika. Veinu u Senatu ima jedna od te 2 dok se na elu drave nalazi kandidat te partije tj. predsednik SAD. Ovakav sistem koji podsea na jednopartijski ne moe se nazvati konkretno totalitarnim zbog pojave slobodnih izbora i prividnog viestranaija, ali sa druge strane imamo de facto jasan uvid da je predsednik iznad Senata to nam jasno govore nedavni dogaaji kada je predsednik Dord Bu naloio usvajanje paketa pomoi amerikoj privredi od 700 milijardi dolara koji je prethodno nakon glasanja u Senatu bio odbijen. Da bi reim bio totalitaran mora da kontrolie ivot svojih graana u veoj meri ako ne i u potpunosti. Da bi u tome uspela drava mora, kao to sam ve ranije spomenuo, da ima jake slube bezbednosti. Pravo na privatnost je zagarantovano etvrtim amandmanom. Taj amandman najee kri NSA(nacionalna agencija za sigurnost) koja redovno prislukuje sve telefonske razgovore unutar SAD pomou sofisticiranog kompjutera koji je samo od 2001 do 2006 obradio oko 1.9 triliona poziva. Takoe se vri i obrada elektronske pote. U SAD postoji slobodno trite tako da SAD nisu totalitarna drava u ovom aspektu. Ipak putem masovnih medija graanima se predlae koji proizvod da koriste. Na taj nain se vri delimian uticaj privredu jer mediji i reklamni program imaju veliki uticaj na potroae.Da li su SAD pravi totalitaran reim? Iz ovoga vidimo da nisu klasian primer totalitarnog reima, ali da ipak imaju neke elemente totalitarizma koji su inae zastupljeni u svim dravama samo u blaoj meri jer bi u protivnom nastala anarhija. SAD sa razlogom pootrava bezbednosne mere zbog velike imigracije i zbog toga to eli da ostane vodea ekonomska i vojna sila u svetu. Period u rimskoj istoriji od 27 god p.n.e. do 180 god. Naziva se Pax Romana. Ponekad nam se ini da i Amerika svojim osvajanjima i eljom za dominacijom lii na Rimsko carstvo i da pokuava da stvori takav period i u svojoj istroriji. Takav period bi se zvao Pax Americana i moglo bi se rei da je Amerika ve bila u takvom jednom periodu koji je trajao od zavretka Drugog svetskog rata do poetka Korejskog kada je SSSR napravio svoje nuklearno naoruanje i oduzeo Americi monopol na silu izjednaivi snage na globalnom planu. Amerika pre ima karakteristike globalnog totalizatora nego totalitarnog reima.

ZAKLJUAK

Ve je svima dobro poznata fraza da nijedan reim ili politiki poredak nije savren pa ak ni demokratija koja se u ovom trenutku smatra za najbolji. Demokratija koja garantuje vladavinu prava i sve mogue vrste sloboda nije dovoljna. Poznato je da graani vole promenu vlasti i sistema. U istoriji svake drave se smenjuju periodi mira, stabilnosti I prosperiteta i period neizvesnosti, haosa i rasula. U toku ovog drugog perioda dolazi do promene vlasti iz demokratije u totalitarizam i obrnuto. U svim dravama u kojima danas vlada ili je vladao totalitarni reim bilo je vie liberalizma u odnosu na totalitarnu vlast. Isto tako svaki totalitarni sistem e se transformisati u demokratski posle odreenog tranzicionog perioda koji se kako sam ve ranije spomenuo naziva i post-totalitarni s tim to u tom period postoji veliki rizik da se totalitarni reim ponovo uspostavi. Najbolji primer za to predstavlja Nemaka koja je iz demkoratije prela u totalitarizam 1933 kada je Hitler pobedio na izborima. Totalitaran reim je bio svrgnut 1945 nakon poraza Nemake u ratu, ali se istoni deo zemlje koji je bio pod sovjetskom okupacijom naao pod totalitarnom vlau koja je bila zbaena 1990 nakon slobodnih izbora i ujedinjenjem Nemake. Danas u ovoj zemlji i pored 50 miliona ljudskih rtava i holokausta postoje neonacistike partije i organizacije koje imaju oko 5% podrke od strane nemakog naroda. Razlozi za podrku ovakvih organizacija su mnogobrojni, a jedan od njih je i izmena etnike strukture Nemake zbog velikog broja imigranata gde Turci ine veinu sa oko 2 miliona. Takvo stanje je dovelo do revolta pojedinih graana koje najvie deprimira injenica da samo 7% Nemaca ima isto nemako poreklo. U narodu se budi neka nova ekstremna nacionalna svest koja je barem za sada pod kontrolom. U Nemakoj je takoe prisutna i Ostalgija (nem. Ostalgie). Ostalgija predstavlja pojam koji oznaava nostalgiju pojedinih graana Nemake za komunistikim periodom. Takvo stanje vlada i u zemljama biveg SSSR-a, a naroito u Rusiji u kojoj je sve do 2000 godine vladala teka ekonomska kriza zbog raspada drave. Sve do dolaska Putina na vlast postojala je velika verovatnoa da se Rusija vrati u komunistiki poredak zbog velikog nezadovoljstva graana stanjem u kojem se drava nala. Najkritiniji trenutak je bio upad ruskih komunista u zgradu DUME nakon izbora 1993 koji su po svim izgledima bili nameteni. DUMA je potom stavljena pod opsadu od strane ruske armije koja je tenkovima napala zgradu. Nakon kratkotrajnog granatiranja komunisti su napustili zgradu i predali se, ali kriza se nastavila, kako sam ve spomenuo ranije, sve do 2000. godine.[footnoteRef:11] [11: Zakaria,Fareed,Budunost slobode.Neliberalna demokratija kod kue i u svetu,Beograd,2004,str.83-89]

Sve nas ovo dovodi do zakljuka da je totalitarizam deo jednog cilkusa smenjivanja vlasti i sisitema u jednoj dravi i drutvu koji je sasvim prirodan. Jednostavno danas nema naroda koji trenutno ivi u demokratskom drutvu, a da predhodno nije iveo u nekom nedemokratskom. Na kraju, demokratija ne bi bila to to jeste da nije totalitarnih, autokratskih, sultanistikih i drugih nedemokratskih sistema jer se ti sistemi definiu na osnovu svojih suprotnosti.

LITERATURA

1. Aron, Remon, Demokratija i totalitarizam, Novi Sad ,19972. avoki ,Kosta i Vasi,Radmila, Uvod u pravo, Beograd, 20063. omski, Noam, Kontrolisana Demokratija, Podgorica ,19994. omski ,Noam, ta to u stvari hoe Amerika, Beograd ,19945. Linc,Huan i Stepan,Alfred,Demokratska tranzicija konsolidacija demokratije, Beograd, 19986. Montefjore, Sajmon Sibag, Staljin Dvor crvenog cara, Beograd, 20077. Solenjicin, Aleksandar Isajevi, Arhipelag GULAG, Beograd ,19888. Solenjicin ,Aleksandar Isajevi, Jedan dan Ivana Denisovia, Beograd ,19919. per, Albert, Sjeanja iz Treeg rajha, Zagreb ,197810. Zakarija, Farid, Budunost- Slobode Neliberalna demokratija kod kue i u svetu, Beograd ,20042