TPAMBAJброј 1. // август 2012. // бесплатан примерак

ISSN 2217 - 9763

Манифест трамвајџија

04/05

08/11

Чачакније блато

Задњи возза Чачак

14/19

Ви сте оценили

22/23

НосталгичничуварЧачка

30/31

Нови господари бедема

Културни центри и неке друге

приче

24/29

32/33

38/39Човече,

не љути се

Манифест трамвајџија

04/05

08/11

Чачакније блато

Задњи возза Чачак

14/19

Ви сте оценили

22/23

НосталгичничуварЧачка

30/31

Нови господари бедема

Културни центри и неке друге

приче

24/29

32/33

38/39Човече,

не љути се

Издавач: Алтернатива за ЧачакУредник: Јована ВасилићРедакција: Војин Малетковић, Јована Василић, Страхиња Бабић, Никола Мринковић,Милан Ристановић, Аница Гавриловић, Исидора Обрадовић, Бојана Јовановић, Милица Максовић, Миљана Радош, Стефан Проловић, Јана Ненадић Лектура и коректура: Аница Гавриловић

Дизајн и прелом: Јована Радовановић, Јана НенадићИлустрације: Јована Радовановић, Јана НенадићФотографије: Google Штампа: Штампарија Светлост, Чачак Тираж: 1000 E-mail: alternativazacacak@gmail.com ISSN 2217 - 9763

О лепотама Чачка, о његовом духу, о Чачанима и њиховој историји, о њиховим судбинама увек су причали матори, односно, да будем прецизнији, људи од минимум четрдесет и више година. Ми, енергични и млади, жељни живота, увек смо имали један проверен одговор на све то: „Шта ме смараш“.

То је сасвим исправно са наше тачке гледишта. Шта се нас тиче ко је шта радио крај Мораве пре 50 година, какви су професори били у чачанској гимназији пре 30 година, шта је било са 10. генерацијом КУД „Абрашевић“ и какве су биле игранке на Желовом игралишту. Нас интересује да ли је интересантно и данас бити члан „Абрашевића“, да ли и данас има концерата на Желовом игралишту, какве су данас девојке/момци који уче у гимназији?

Зато што нас младе интересује искључиво садашњост, све нас је више који од петнаесте године кукамо како је у Чачку смарање, како се ништа не дешава, како је најгора ствар у животу – остати у Чачку! Зар то не звучи то као нека врста затвора? Замислите,

читав живот твоје шеталиште је од Трга до Мораве, свако божије лето твоје једино купалиште је брана, евентуално базен ако ти је више стало да виде твоје тело, око кога си се толико трудио/ла целе зиме... Једном речју – катастрофа брате!

Шта се затим дешава – убијени учмалим животом једног града који као да се труди да зацементира свој провинцијални статус, постајемо троми, неактивни, чекамо да нам занимљив живот падне са неба, сањамо о Београду као о нечем невероватно добром! Ми, окупљени око часописа „Трамвај“ и сами смо прошли кроз то искуство! Оно што нас је зближило, што нас је мотивисало да направимо овај часопис и читав овај пројекат је што нас дубоко у души та учмалост младих људи у Чачку нервира – она је лаж.

Једном када одете у Београд, када постанете београдски студент са вишегодишњим стажом, схватите да има нешто специфично у начину на који нас људи из остатка Србије доживљавају. Јер, већина студената из Чачка успева негде да се „прогура“,

Ко смо ми и шта уопште хоћемо?

Манифест „Трамвајџија“

Никола Маринковић

– што би рекао Џеј: „Успе у животу“. Нас у Београду препознају као активне, способне људе, пуне енергије, и мисле да је у Чачку много боље него, на пример у Вршцу, Неготину, Пожаревцу, Врању... Онда станете и замислите се – и даље нисте задовољни стањем у Чачку, али схватате да је то далеко од најгорег у Србији.

Они су у праву. Чачани ипак јесу увек били предузимљиви, енергични људи који се никада не предају. Ми смо то препознали у себи оног тренутка када нам је засметала летаргија младих у нашем родном граду. Зато смо се и одлучили да направимо овај часопис и удружење чачанских студената у Београду.

Јер, на почетку 19. века Чачак је био блатњава турска селендра, а сада је град од 100 000 становника. Тај развој није пао са неба, као што данас очекујемо да нешто интересантно падне са неба. Не, Чачак су направили људи пуни енергије, људи који никада нису чекали да им се нешто деси, већ су сами били творци сопственог живота и сопственен околине.

Ми желимо да пробудимо тај дух у Чачку, да Чачак поново буде оно што је некада био – град занимљив за живот младих људи.

Зато ћемо вам из броја у број причати о тим Чачанима који су изградили овај град и причаћемо вам колико је битних ствари било у Чачку, колико се битних ствари десило у Чачку, да би схватили златну

истину, које смо ми постали свесни тек у Београду (где ти је све надохват руке, али немаш новца ни за шта) – интересантан живот можеш само ти да направиш и нико други, и што више будеш чекао, шансе су све мање.

Ту се крије и одговор на питање које су нам многи постављали – зашто се зовете „Трамвај“? Трамвај је нешто апсолутно неочекивано, за Чачане нешто што је везано за Београд, али и нешто што истовремено асоцира на прошлост које се вреди сетити. Стога, сасвим је неочекивано да ми, који нисмо навршили ни 25 година, причамо о Чачку, па и о његовој прошлости – то се од нас не очекује. Ипак, та прошлост је таква да је се вреди сећати, али, пошто смо млади и неочекивани, није нам довољна, и тражили смо од ње само оно што може да нас мотивише да и ми једног дана будемо нешто што је оставило трага.

Ту пробрану прошлост предајемо вама који мислите да је Чачак досадан и јадан, али вам и у фацу сасипамо истину због које је та прошлост вредна – Чачак је некада био још гори, када је око обала Мораве било само превише блата и премало тротоара. Зато желимо да после нас неко може да каже да је Чачак био учмали провинцијски град, који се у другој деценији 21. века нагло покренуо.

Хајде Чачани, живот је много бољи него што изгледа! Шта сте се збабили...

06 “Културно лето” Летњи дани културе и ове године испуњени су разноразним манифестацијама за све генерације. „Опште радионице” градске библиотеке „Владислав Петковић - Дис”, фестивал „Карусел”, маскенбал мото клуба „Манчула”, хуманитарни концерт „Срцем за град Чачак” КУД-а „Српски јелек”, само су неки од догађаја који су учинили да Чачак током јула и августа покаже да култура у Чачку ипак није изумрла.

Млади на потезу

Омладинска удружења Културни центар „Лифт“ и Бизнис центар „Суадео“ покрећу портал за младе на www.mladi-napotezu.org. У зависности од интересовања, активности и сл. млади ће писати текстове, водити интервјуе, дизајнирати портал, правити радио емисије... Теме су разноразне, тачније обухватају све оно са чиме се млади сусрећу и очему не могу да се информишу и размене мишљење на другом месту. Циљ портала је да се чује реч младих, да се саслушају њихови проблеми, идеје о бољем животу у Чачку, да се суграђани подстакну на активност и покретање нових идеја и садржаја. Млади су на потезу да „оживе Чачак“.

„Лајк“ за задругу

Нема посла, нема пара, нема ничега.. Свакодневна брига око новца, око тога како уштедети или зарадити џепарац. А Омладинска задруга? Да ли сте размишљали о томе? О, да! Постоји „то“ и у Чачку. Тако да ако се баш питате како да „допуните“ џепарац, за почетак свратите до задруге и учланите се. Уколико сте ученик потребна вам је лична карта или извод из матичне књиге рођених, потврда из школе или ђачка књижица, и штедна књижица Чачанске банке, студенту је поред ове штедне књижице потребна лична карта и индекс наравно. На чланство у задрузи право имају и незапослени. Њима су осим личне карте потребни радна књижица на увид, фотокопија оверене здравствене књижице, и штедна књижица Чачанске банке. То је све. Е да, а може и неки „лајк“ за задругу, јер колико је обажавате, она на друштвеној мрежи Фејсбук нема ни 30 такозваних обожавалаца.

07Насликај, конкуриши,изложи

Ликовни салон Дома културе отворио је конкурс за излагање у 2013. години. Конкурс је отворен до 30. септембра, а сваки заинтересовани уметник детаље око пријаве може погледати на сајту Дома културе. Према томе, драги сликари, четкицу у руке и прионите на посао!

“Журка” на тргу, али без Цеце

Ове године ће крај лета и почетак нове школске године, обележити „Чачанска гитаријада 2012”. На градском тргу, 25. августа имаћете прилику да слушате чачанске бендове који ће одсвирати једну ауторску композицију, али и једну обраду песме. Ко зна, можда се у некој „обради” зачују и стихови Цецине песме. Има ли добровољаца за тај подухват? Или (боље) не?

Илу

стра

ција

: Јан

а Н

енад

ић и

Јова

на Р

адов

анов

ић

Аниманиманиама...аним..??

Фестивал анимираних филмова “Аниманима”, који се шести пут одржава у Чачку, ове године траје од 6. до 9. септембра. У Дому културе биће приказани филмови из око 40 земаља. Презентовањем различитих анимација - од кчасичне до савремене, компјутерске анимације, артистичких, комерцијалних, едукативних.. филмова афирмише се уметност анимације, која је један од главних циљева овог фестивала. На сајту www.animanima.org можете пратити све детаље око фестивала, а у септембру правац у Дом културе!

08

Прва асоцијација, када се у разматрање узме порекло и значење имена Чачак је блато. Ако питате наше млађе суграђане шта значи Чачак, одговор ће бити ,,блато’’. Исти одговор добио сам од старијих суграђана, мада су они били темељнији у својим одговорима па су ми говорили како су том речју Турци погрдно називали град. Слушао сам и легенде како су турске војске, каравани и војсковође бивали заглављени у каљугама на просторима где се данас налази град, али и у његовој околини, па да су га због тога и назвали Чачак. Такође су ме упућивали и на чињеницу да се град није

одувек тако звао, већ да се давно пре (кад је већ био тај средњи век и династија Немањића) звао Градац, али да га, ето, баш Турци наружише за сва времена.

Слушао сам и веровао, тј. нисам се ни трудио да сазнам истину. Са таквим предзнањем сам и дошао на студије историје, а ни као студент историје нисам се много бавио овим питањем. Увек су били битнији крсташки ратови, Први светски рат или Први српски устанак, а овако мала и небитна ствар се заборави. И тако је и било док се сам нисам запитао одакле име Чачак и да ли то стварно значи блато! Покушаћу да разјасним...

ЧАЧАК (НИ)ЈЕ БЛАТО

Војин Малетковић

Чачак кроз векове

09

Чaчак и Градац

Средњовековни Чачак се развијао под именом Градац и то је потврђено у изворима из XI века. Изградњом Богородичине цркве, чији је ктитор жупан Страцимир, брат великог жупана Стефана Немање, насеље је почело да се развија у непосредној околини цркве, подстичући тако насељавање овог подручја - као столно место жупана Страцимира, Градац је постао и управно седиште читаве жупе, па самим тим и битан привредни центар (у средњовековним оквирима).

Захваљујући ревносним Дубровчанима знамо да се 1408. године први пут спомиње топоним Чачак, као замена за дотадашњи Градац. Двојица дубровачких курира, Прибислав и Утјешен, предали су у Чачку 18. децембра 1408. два судска

позива двојици дубровачких грађана, Марину Лебровићу и његовом сину Милу. Позвани су на суд због неизмирених дугова. Документ где је забележен први помен Чачка похрањен је у дубровачком архиву, у серији познатој под именом Lettere e commisioni di Levante (Писма и упутства са Истока).

У том периоду Деспот Стефан Лазаревић (1389-1427) је успео да консолидује земљу, заради титулу деспота (1402) и да пре свега захваљујући рудном богатству економски опорави земљу после угарских и турских пустошења. Двојно вазалство, према Турској и Угарској је такође обезбедило мир и стабилност који су били неопходни за просперитет српске средњовековне државе. За време владавине деспота Стефана Београд је дошао под српску власт, изграђен је

манастир Манасија, а Ново Брдо је био један од најразвијенијих рударских центара.

У таквим условима први пут се у дубровачким изворима јавља Чачак као један од нових малих тргова који су ницали у том привредном замаху широм Србије. Постојало је више фактора који су условили развој Чачка. Пре свега близина манастира као центра властелинства и епархијског средишта, а затим и чињиница да се насеље развијало у средишту пољопривредно-сточарске територије. Близина Рудника, једног од највећих средњовековних рударских центара, је такође условила убрзани развој. Дубровчани, који су били најпознатији и највештији средњовековни трговци на Балкану, боравили су често у Чачку. Чак су неки угледни трговци имали куће у граду.

10

Чачак кроз векове

Кратак извод о Марину Лебровићу

Угледни Дубровчанин

који је поседовао знатна финансијска

средства, што се може закључити

јер је у два наврата био закупник

рудничке царине (1399. и 1402.). О

Мариновој трговачкој и финансијској

способности довољно говори и

податак да се још 1398. појављује као

кредитор. Породицa Лебровић је имала

кућу у Чачку, а можда и радњу, у којој су

повремено боравили и где су обављали своје

трговачке послове.

Блато или нешто друго

На крају се поставља кључно питање, какво је значење речи Чачак. Ђура Даничић, угледни српски филолог и бранилац Вукове реформе који је живео у XIX веку је у свом „Рјечнику српскога или хрватскога језика“ реч чачак поредио са турцизмом чагаљ, па вероватно од тада потиче схватање да је град преименован по доласку Турака на ове простор.

Међутим, један други научник, Петар Скок, је дао другo тумачење. Он у свом „Етимологијском речнику хрватског или српског језика“ објашњава да чачак значи „груде по путу од смрзнутог или

осушеног блата, камење по путу које штрчи из земље“. Наведену реч имају и Вуков „Рјечник“ и „Рјечник Југославенски из Срема и Хрватске“. Скок је тако претпоставио словенску етимологију речи. Пошто је познато да је топоним Чачак старији од турског времена биће да је Скок у праву.

Дакле, наши стари су у праву, барем делом, када кажу да ,,чачак’’ значи блато, али сада макар можемо да их исправимо и да им одговоримо да то ипак није турска реч већ да је словенског порекла, а за потпуни тријумф послужићемо се чињеницом да се име града помиње још у првој половини XV века када Турци нису господарили овим просторима.

11

Деспот Стефан Лазаревић Стефан Лазаревић се родио 1377.године у Крушевцу и био је син кнеза Лазара и кнегиње Милице. Након очеве погибије (1389) владао је уз помоћ мајке Милице све до 1393. јер је био малолетан. Као турски вазал истакао се у биткама на Ровинама, код Никопоља, а посебно се истакао код Ангоре (1402) где је погинуо турски султан Бајазит. После 1402. носио је титулу деспота све до своје смрти. Уз помоћ савеза са Угарском (двоструко вазалство) обновио је многа утврђења, саградио манастире и обновио рударску делатност у земљи. Од угарског краља Жигмунда је добио Београд и Мачву. Умро је 1427.године.

12

Касица прасица

Данас, 2012.године, као и 2007. године, живели смо у мање-више истом Чачку. Понешто се отворило, понешто затворило, изграђене су неке нове зграде, добили смо још један мост. Али, ипак постоји једна битнија промена. Законом о територијалној организацији усвојеним 29. децембра 2007. године у Народној скупштини Републике Србије, Чачак више није општина, већ град. Као и „комшије“, Ужице и Краљево, и још десет дотадашњих општина, Чачак је добио нешто другачије уређење и функцију него што је то било до тада. Шта смо то добили, а шта, можда, изгубили доношењем овог закона?

Постали смо и ми„грађани“

Исидора Обрадовић

13

ПРВИ КОРАК: Испуњени услови

Република Србија се данас састоји од општина, градова и града Београда, као јединица локалне самоуправе. До пре пар година постојало је само 5 градова са тим статусом: Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Приштина и Београд као главни град. Овим изменама број градова се повећао на 23. При одређивању услова и карактеристика које је свака општина требало да испуни да би постала град, водило се најпре рачуна о техничким и развојним критеријумима. Град је територијална јединица утврђена овим законом, која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100 000 становника, а изузетно и мање. Територија града може бити подељена на градске општине. Дакле, Чачак је испунио ове најбитније услове.

Нове шансе и могућности

Овим је направљен и значајан корак ка децентрализацији, а то би, најпростијим речима, значило

пребацивање послова из једног центра, Београда, ка осталим градовима у „унутрашњости“, односно већа самосталност градова у одлучивању и обављању послова које се тичу заправо њих самих. Сами градови су ближе упознати са проблемима са којима се суочавају и стицање извесне самосталности им може помоћи у њиховом бржем и ефикаснијем решавању него што би то сама држава успела да одради. То би најпре значило да би град, у односу на општине, требало да добија већи део новчаних средстава из државног буџета, а самим тим и могућност да се више и брже развија. Отворена су врата и отварању нових радних места а тиме и решавање проблема велике незапослености, која погађа не само наш град, већ и целу државу. Можда бисмо управо новим радним местима и отварањем још неколицине високошколских установа спречили масовна „бежања“ младих из Чачка у Београд, променили мишљење омладине да их боља будућност чека негде друго, а не у граду у којем су рођени и одрасли. Чачак има потенцијала да постане град где се стичу факултетске

дипломе, где млади проналазе запослење у својој струци, где се оснивају нове породице, подиже наталитет. Али за све ово потребно је мало стрпљења... И рада. Као што се и за врхунског спортисту каже да су његове медаље резултат талента, али већим делом рада и упорног тренирања, тако ни ми не можемо седети скрштених руку и чекати да нам све падне са неба или да то неко други одради. Неће нико други сем нас самих. Ми, „Алтернатива за Чачак“, сматрамо да је дошло крајње време да се сами изборимо за наше боље сутра, да представимо Чачак у позитивном смислу, онако како заслужује, све то у нади да ћемо наићи на разумевање, подршку и помоћ.

Боље сутра

Дакле, само добијање статуса града нам је отворило многа врата у погледу шанси - за свакога и на сваком пољу, развијање и побољшање кулутурног и друштвеног живота грађана. Наш задатак је да будемо стрпљиви и упорни и изборимо се за своја права. Много тога можемо добити ако се потрудимо. Ми започињемо борбу, да ли сте уз нас?

14

Касица прасица

Задњи воз за Чачак

Миљана Радош Стефан Проловић

15

Одлив мозгова, студенти се не враћају, млади беже из Србије… Није баш позитивна ствар? Увек се поставља питање зашто се не би улагало у пројекте и подстицај, као и мотивацију младих да остану овде? Мало је оних који остају овде по сваку цену, који имају сан да остану у овој држави, да се врате у свој град након завршетка студија.

Mало је оних који ће рећи ,,Лоша економијо, привредо, дражаво, мој сан је да останем овде и нећу ти дозволити да га уништиш. Вредим, ова држава, и мој град такође вред, хоћу то да цените!’’

Да, мало је таквих. Зато и из године у годину постаје јасније да Чачак више није место у коме млади желе да живе. Повећава се број оних који одлазе из града тражећи боље за себе.

Колике су и да ли постоје шансе и прилике које би омладину задржале у Чачку, а дипломце навеле да размишљају како ће живот у родном граду за њих бити примарни циљ?

16

Касица прасица

Да кренемо од почетка....

Све почиње основном школом, пуни смо ентузијазма и спремни да учимо. И ми, а и наши родитељи. Онда средња школа, учимо али више пажње поклањамо и другим стварима, ваннаставним активностима, спремни смо да идемо даље, пажњиво бирамо тај пут. И ми, и наши родитељи. Уписујемо факултет, хитро идемо ка циљу да постанемо академски грађани, свесни смо да без дипломе, немамо могућност доброг радног места. Али смо забринути. И ми, али наши родитељи још више. Улагали су у нас, у наше знање, ми смо то ценили и завршили факултет, али на крају смо поставили

питање себи, шта да урадим ако се мој труд на крају ипак не исплати? Како искористити трудом зарађену диплому факултета? Где се запослити? Они који су ипак бирали занат или нису у могућности да студирају, питају се, да ли ће са завршеном средњом школом моћи негде да раде?

Да је стање у држави задовољавајуће - не бисмо ни поставњали ова питања, било би довољно радних места за све. Данас, нажалост, ово су питања свих младих лица која би да имају пристојан живот.

Одавно је прошло време када нас је после завршеног факултета чекао посао. Ми млађи, не памтимо нека старија времена, али оно што сигурно памтимо је бомбардовање Југославије. Тада су многе велике фабрике погођене и након тога затворене па је велики број људи остао без посла. Тренд пада запослености се од тада наставио све до данас.

Може се рећи да се касније ситуација мало поправила, али је и даље остао значајан број незапослених лица о чему сведочи и стопа незапослености која је око 20%. Знајући ове податке и имајући у виду да су многима од нас чланови породице незапослени, или отишли у инострантво, баш због тога јер немају алтернативу овде, млади стичу утисак да није лако наћи посао.

Углавном мисле да ће тај проблем решити стратегијом пронаћи добру ,,везу’’. Реална слика је да то и јесте најкраћи пут до радне књижице.

А шта кажу бројке?

На територији Чачка, на дан 31.12.2011. године, а према евиденцији НСЗ-филијале Чачак, било је 11.169 лица која траже запослење.

Посматрано по дужини чекања на запослење на територији Града Чачка на дан 31.12.2011. године, највећи је број лица која на запослење чекају од 1-2 године (2.104 лица), до 3 месеца ( 1.365 лица) и од 3-5 година (1.189 лица).

Посматрано по годинама старости, највећи број незапослених лица у Чачку је

17

здравство, фармација и социјална заштита, остале области (верска занимања, личне услуге) и др. Најмања запошљавања су у делатностима: култура, уметност и јавно информисање, природно-математичко подручје, друштвено - хуманистичко подручје, геологија, рударство и металургија...

старосне доби од 50-54 године (1.347 лица), затим 25-29 година ( 1.346 лица) и 45-49 година (1.244 лица).

Посматрано по степенима стручне спреме, највећи број незапослених лица је четвртог степена стручне спреме (3.132 лица), затим трећег степена стручне спреме (3.064 лица) и првог степена стручне спреме (1.604 лица).

Највећи број незапослених лица на територији града Чачка је у следећим групама занимања: обрађивачи метала, механичати и машинисти, хемичари, трговци, економисти, медицинари, произвођачи одеће, нераспоређени...

Дефицитарних занимања која недостају Чачку

Комунални хигијеничар, технолог пољопривредне механизације, професор васпитања предшколске деце, помоћни механичар, машиниста, пиротехничар, столар за монтажу, поправке и одржавање, сервисни мотомеханичар, касир, руковалац машина и уређаја за прераду папира,обрађивач метала...

Суфицитарна занимања у Чачку

Хемијско-технолошки техничар, помоћни женски фризер, израђивач хемијских производа, металоглодач, продавац у малопродаји мешовите робе, матурант гимназије, аутомеханичар, аутолимар, прерађивач хране и пића, техничар високоградње, металостругар, лица без занимања и стручне спреме, возач друмског возила, продавац, економски техничар...

Највећа запошљавања су у областима: машинство и обрада метала, трговина, угоститељство и туризам, економија, право и администрација, саобраћај,

18

Касица прасица

Закључци...

Из наведених података се види у којим сферама привреде постоји мањак, а у којима вишак радних места. Јасно је да су мање квалификована радна места за сада у предности због недостатка индустрије и производње која би са собом повукла и потражњу за вишом или високом стручном спремом. Стога, заиста треба бити пажљив при одабиру средње школе, а потом још пажљивији при избору факултета како би била задовољена и лична интересовања а и колико – толико осигуран посао након

завршетка истог. Међутим, и поред ових чињеница не треба губити из вида и неке од мера које држава, а последично и град Чачак обезбеђују, како би се млади лакше запослили. Наиме, субвенције за самозапошљавање, отварање нових радних места, јавни радови, програм за приправнике „ Прва шанса“, програм „Стручна пракса“, самозапошљавање инвалидних лица, отварање нових радних места за запошљавање инвалидних лица, јавни радови на којима се ангажују инвалидна лица или персонални асистенти за инвалидна лица, финансирање Локалних акционих планова запошљавања, обука, обуке за

активно тражење посла, клуб за тражење посла, тренинг самоефикасности, обуке за тржиште рада, обуке за познатог послодавца, обуке за предузетнике, специјалистичке обуке за предузетнике, сајмови запошљавања...

Знајући ово ипак би требало сачувати оптимизам и неговати наду да нас чекају бољи дани који ће младима донети веће шансе и бољу понуду за посао. За почетак, најбитнија је жеља и мисао да је останак у Чачку након студија могуће решење које ће моћи да обезбеди добар и угодан живот.Овај град је изродио много паметних и великих људи, бићемо део тог света! Касно је, морамо поћи, ми млади, да ухватимо задњи воз за Чачак, из Београда, из Новог Сада, Крагујевца, или било ког дела света.

19

86,04%активних незапослених лица

56,45%незапослених жена

43,55%незапослених мушкараца

20

Културни нокаут

Цивилизација се креће путем на којем постајемо слепи и глуви. Време пролази мимо нас, а ми све виAше несвесни коју моћ бисмо имали да само отворимо очи и начуљимо уши. Лењи смо да се заинтересујемо, да променимо. У свеприсутној чамотињи, друштво се доживљава као спољна инстанца, као некаква супстанца у чијој хемијској реакцији ми сами не учествујемо.

Чачак, град енергичних, полетних, паметних и предузимљивих људи – рекли би многи у Београду када би причали о студентима који потичу из Чачка и околине. Ти исти студенти који у Београду пружају свој максимум и остварују изузетне резултате, седели су у вашим клупама у средњој школи и размишљали како што пре побећи из учмалог Чачка - рекло би се „главом без обзира“. Ми смо међу њима. Ви сте међу њима. Пробудимо тај чачански дух о коме сви причају, дух који нажалост, дела изван Чачка. Вратимо га на своје место, или ће наш град у супротном постати „град духова“. Израз „град духова“ се почео појављивати на новинским страницама још 70-их година прошлог века - означавао је напуштене градове у којима је било кућа, али не и становника.

Освр

ни

се

21

Званични подаци Завода за статистику на основу пописа из 2011. године су алармантно застрашујући. Пре једне деценије на подручју Чачка живело је 117 000 становника, данас је ситуација „мало“ другачија. Данас, наш град броји 105 832 житеља који живе у 45 591 домаћинстава. Један од разлога за осипање становништва је пад наталитета, а у прилог овоме је и чињеница да су чачанске основне школе ове године примиле 300 првака мање него лане. Према подацима надлежне службе

МУП-а из града се званично одселило 2000 људи млађих од 30 година. Ми смо упркос овим подацима, и даље слепи и глуви.Разлози за напуштање одређеног места могу бити разни, а већину прави сам човек - ратови, несреће, природне непогоде. Већина популације (највише млади) „јури за бољим животом“, јер су економски услови за живот у Чачку срамни, а другачији су једино ако нам баба шаље паре из Немачке. Све и да имамо бабу у Немачкој, та „златна кока“ не може изградити индустријску

зону, извршити успешно приватизацију и привући стране инвеститоре, баш као и наша градска власт. У привреди посла нема, једина нада су нам још јавна предузећа и градска аминистрација, мада ништа и од тога ако немаш партијску књижицу. Чини се да нам једино преостаје да размишљамо „где се дедоше предизборна обећања“.

Тако и кутак резервисан за младе постоји само у облику идеје која лебди негде између стварног и виртуелног света. Милица Максовић

Илу

стра

ција

: Јов

ана

Радо

вано

вић

22

Културни нокаут

„Алтернатива за Чачак“ спровела је мини истраживање међу младима у Чачку, које је за циљ имало оцену друштвено-културног живота у граду.

Укупно је испитано 278 испитаника, док је целокупно истраживање обухватало средње школе: Гимназију, Економску, Медицнску, Прехрампено – угоститељску школу, као и Технички факултет. Општа импресија резултета истраживања је, да не будемо груби, очекивана.

Када смо вас питали колико вас је задовољно учесталошћу приказивања позоришних представа, више од половине вас рекло да је потпуно незадовољно. Град од 100 000 становника још увек нема професионално позориште, док се ретко ко сећа када је послењи пут гостовала представа београдског позоришта у којој је било више од пет глумаца. Слично незадовољство влада и када су у питању филмске пројекције у оронулим биоскопима, који не броје више од двадесетак постилаца по пројекцији.

Радионице за младе готово да не постоје с обзиром на податак да је од укупног броја испитаника сваки други изразито незадовољан ангажованошћу младих. Концертну понуду у

нашем граду сте такође оценили као срамну. Вероватно нам је свима досадило да се сећамо концерта Светлане Цеце Ражнатовић и Жељка Јоксимовић од пре неколико година. Жељни смо изненађења, другачијих музичких садржаја и верујемо да би се Чачани добро раздрмали уз рок или реге фестивал, као и фестивал електронске музике. Један од ипитаника додаје шаљиву опаску: „Апсолутно сам незадовољан културним животом у нашем граду. Једино што може да се уради јесте коренита промена која би почела нпр. реновирањем биоскопа „Сутјеска“, и чешћом организацијом концерата (у име младих молим вас да то не буде Сека Алексић и Светлана Ражнатовић). Да не би испијали пиво на клупицама на тргу, дајте младима хлеба и игара, аман.“

Чачани нису дигли руке од књиге! Незадовољство код младих примећено је и када је у питању одржавање промоција књига познатих , али и оних мање познатих, неафирмисаних, писаца. Места за изласке се више памте по тучама и томе ко је на кога потегао нож, него по добром проводу. Тек сваки десети испитаник се задовољава журкама у клубовима ,,Барум’’,

,,Париз бар’’ и пијанкама у све већем броју кафана. О недостатку забавног и безбрижног ноћног живота у Чачку сведочи и фејсбук страница - живот у Чачку се свео на три „С“- свадбе, сахране и славе.

Граду недостаје скејт парк, али и „легализовање већег броја зидова за цртање графита“ додаје један од анкетираних средњошколаца. А на питање о понуди радних места у граду и околини, чак 85% вас заболи глава.

Често чујемо од старијих „на младима свет остаје“. Нису нам потребни остаци, желимо више. Желимо сада. Чачак има обавезу да се осврне на људе који желе да му помогну. Потребно је мало воље, ведрог духа, уз дозу ентузијазма и добрих намера. Неопходни су нам јавни простори за интерактивне сусрете, друштвене, спортске, образовне, културне активности. Ово је иницијатива за победу грађанског активизма, солидарности и индивидуалних слобода над апатијом, деструкцијом и летаргијом.

Пусти машти на вољу!

Ви стe оценили

23

0

50

100

150

200

0

50

100

150

200 23

Ви стe оценили Милица Максовић

24

Kултурни центри и неке друге приче Јована Василић

Културни нокаут

25

Поред Дома културе, као главне културне установе у Чачку, постоји и одређен, невелик број људи и удружења који покушавају да културу града подигну на виши ниво. Финансијска средства и недостатак простора за рад су већи проблеми са којим се сусрећу, али то их свакако не демотивише да се укључе у културни живот града и изразе своју креативност на најбољи начин.

- Какво је Ваше мишљење о култури и културним догађајима у Чачку?

- Мислим да није на задовољавајућем нивоу.

- Због чега тако мислите?- Ух.. Много је разлога. Прво,

овде и нема неких догађања, а и када их организују скупа су, па не могу то себи да приуштим.

- На која догађања конкретно мислите?

- Ех... Па неки концерти или представе, на пример. Нема ни познатих личности… Ту и тамо по нека .. .Али све је то јако ретко, па и не размишљам о томе. И тако...

Уколико просечном младом грађанину Чачка поставите овакво, или слично питање о

култури, одговор се неће много разликовати од наведеног. Под просечним наравно не мислим на цуру или момка који живе у вилама или имају коефицијент интелигенције 200. Реч је о, на пример, средњошколцу који нема превише - новца ,,за бацање” и не живи само од књига и вере у науку, и дружељубив је, може се рећи. Међутим, баш једном таквом грађанину би требало ,,отворити очи” и показати да култура у Чачку није нестала и да позната личност не мора бити једини догађај вредан пажње. Без превише средстава и бог зна каквих услова за рад, ипак постоје појединци и установе које се брину да културни живот колико – толико подигну на виши ниво. Да ли успевају?

„Ово што ми радимо су само почеци, скромни, нежни, неспретни као дечији ход, само што је наш ход, ход по чачанском трњу“, каже Драга Петрић, власница центра „Фул арт“(Full art) у Чачку. Она додаје и да њихов програм још увек није на нивоу правог културног центра. Међутим, да ли се може очекивати да се у граду попут Чачка заиста стекну услови за рад овог и других центара? Како заправо они функционишу?

26

Центар у центру

Бар једном дневно сваки становник града Чачка, било да иде у школу, посао, на кафу са пријатељима или на неко десето место, прође поред Дома културе. Али, колико њих помисли: „Дешава ли се овде нешто занимљиво, или простор служи само за осмомартовски, новогодишњи или неки други вашар?“ Одговор је свакако потврдан. Дом културе заправо обухвата шест програма – позоришни, ликовни, књижевни, културно – образовни, музичко – сценски као и филмски програм. Њихов свакодневни рад употпуњују и различите креативне радионице, трибине, семинари, гости из различитих области, који и кроз интеракцију са публиком омогућавају да се сви заинтересовани укључе у програм. Програми су посећени, што опет говори и о томе да Чачак није сасвим изгубио публику за културне догађаје. Ипак, не може се занемарити ни чињеница да постоји одређен број људи који стално циркулише од једног до другог догађаја. Овај центар културе који је са радом почео 3. децембра 1971. године, иницијатор је великог дела културних догађаја у Чачку, сарађује и са другим установама и организацијама које се баве овом области.

Културни нокаут

Идеја о оснивању Дома културе појавила се крајем 50 – их година прошлог века, након укидања Градског народног позоришта у коме су се одржавале и друге градске свечаности, књижевне вечери, предавања, концерти...

27

Поклони се, и почни

Упркос чињеници да град Чачак нема своје позориште, и даље постоје појединци који не одустају од подстицања младих да се баве глумом и одржавају ову уметност „у животу“. Наиме, дечији глумачки студио „Круг“, основан 2003. године, бави се едукацијом деце узраста од 6 година, и омладине до 18 година у области књижевности, сликарства, музике, а посебну пажњу усмеравају на позоришну уметност. Овај глумачки центар ради у врло скромним условима, у простору месне заједнице „Парк“ (Мостарска 1), а како каже Милутин Гиги Јевђенијевић, један од оснивача центра „Круг“, „када би локална заједница била благо наклоњена према културним центрима деце, до сада би могао да се у граду изгради мали културни креативни центар за децу и младе“.

Простор и финансије за рад центара који се баве културом су свакако један од главних проблема са којима се сусрећу. Културни центар „Лифт“, заправо покренут као невладино, нестраначко и непрофитно удружење грађана, на почетку свог рада (од 2010. године) упустио се у авантуру „културног преображаја“ Чачка, али без већих планова и идеја. „То је био наш одговор на општу апатију која је владала и још увек влада у Чачку, посебно међу младима“, каже Бојана Гојковић, испред центра „Лифт“. „Нисмо имали простор и финансије, али смо имали жељу и вољу“, додаје Гојковићева. Сарадња ових организација са Домом културе, музејом, галеријом Надежда Петровић, градском библиотеком, показује да сарадња центара у свим областима културе постоји што свакако доприноси њиховом бољем раду. Међутим, како Јевђенијевић сматра град „делимично одваја финансијска средства за рад центра“, док су пројекти које је „Лифт“ организовао (Фестивал јужнокорејског филма, документарни филм „Ми смо ту“, Еко – културни волонтерски камп...) финансирани из буџета фондова и министарстава који расписују конкурсе за удружења попут њиховог.

„Посебан акценат стављамо на децу ромске популације, и деце и младих са посебним потребама“, каже Јевђенијевић и истиче да „искуство говори да се изванредни резултати могу постићи саглувима и наглувима, као и са слепима и слабовидима“

28

Подстицај и ентузијазам

Скоро две године „Лифт“ ствара окружење у коме становници Чачка, а нарочито млади, могу да задовоље своје друштвене и личне потребе, и својим примером их мотивишу да своје окружење побољшају колико год могу. „Почетни ентузијазам људи који су покренули ,,Лифт’’ нас је мотивисао да поднесемо пројекат на конкурс ,,Центрифуге’’. У питању је био Креатив 10 – режија видео спота, писање кратке приче, цртање графита“, каже Гојковићева и додаје да су од 80 пројеката ,,Лифт’’ изабран међу 7 који ће бити финансиран. Овај, свакако велики корак за њих, али и за Чачак она објашњава чињеницом да се годинама уназад нико из Чачка нико није пријавио на овај конкурс. Млади, да ли сте ту?

Ипак, без обзира што су млади слабо заинтересовани да покрену неки вид удружења у коме ће промовисати културне али и друге вредности, интересовање за њихов рад није мало. „Све је већи број младих у Чачку који прате дешавања у организацији КЦ ,,Лифт’’ и посећују наше догађаје. Сарадња и континуирана комуникација са њима довела је до увиђања потребе да се прошири поље деловања центра, и да се ,,Лифт’’ профилише као омладинско удружење које се бави културом“, истиче Гојковићева. Ипак, Јевђенијевић сматра да су „родитељи и деца заинтересовани, али да комплетна локална заједница мора много чинити на помоћи деци и младима у њиховом креативном изражавању“.

На почетку свог рада КЦ ,,Лифт’’ био је усмерен на науку и културу, али све већи број младих који се интересују за њихов рад утицао је да се прошири поље њиховог деловања – омладински активизам, друштвена заједница, екологија, здрав живот као и питања и проблеми везани за живот младих у Чачку

Кустурице, добродошао!

Када се ради о културним центрима у Чачку не може се заобићи идеја која је постојала пре пар година за изградњу Културног центра за филм и музику. Како је објављено у недељнику ,,Чачански глас’’ 2008. године, према речима Емира Кустурице „простор би естетски морао да личи на стару фабрику, а у својој структури да има три биоскопске сале у оквиру мултиплекса, једну музичку дворану за 1000 људи, књижару и ресторан“. Дневни лист ,,Прес’’ исте године објавио је да су радови на адаптацији и уређењу локације заказани за пролеће. На пролеће није дошло до реализације овога плана, као ни наредних година, па су и те приче до данас остале неиспуњене. Ко зна, вероватно се чека да се појави још неки Кустурица са својим идејама које ће Чачани са одушевљењем прихватити, само што би следећи пут могли да се потруде да Кустурицин план преточе у стварност.

Културни нокаут

29

Чекајући Годоа

За рад културног центра су потребна значајна финансијска средства. Финансијска криза последњих година доприноси чињеници да воља и подстицај младих да покрену неки нови центар пада. Социолог Душанка Павловић истиче да је целокупно културно - уметничко стваралаштво друштвена надградња која почива на економској основи друштва: ,,Према томе, ако је привреда лоша ни култура не може бити на високом нивоу”. Међутим, на примерима центара, који се нажалост у Чачку могу набројати на прсте, може се видети да уколико воља постоји и финансије и простор, уз помоћ креативности и добре воље могу бити превазиђени, макар делимично. Интересовање за њихов рад и програм није мало, али да ли ће се неко усудити да путевима „Фул арта“, ,,Лифт-а“, „Круга“ крене у борбу проив културне апатије Чачка, или ће и даље у првом плану бити несигурност и страх од неуспеха? Чекање неких бољих времена је свакако узалудан посао, јер без акције свака замисао о побољшању културе остаће само то – замисао.

30

Носталгични чувар Чачка

Бојана Јовановић

Ордење, сабље, накит, кубуре, шињели, слике, старе фотографије, породица, књига утисака, гимназија – моје прве асоцијације на чачански музеј.

Народни музеј у Чачку основан је 1953. године и за свој основни задатак има да прикупља, чува, обрађује музејску грађу и проучава прошлост Моравичког округа.

У саставу музеја ради више одељења: археологија, историја, историја уметности, етнологија, музејска документација, конзервација и библиотека.

Стална поставка Народног музеја отворена је 1996. године у конаку господара Јована Обреновића. Ову поставку

можемо поделити на три целине које се односе на живот у чачанском округу:•Чачански крај од неолита до краја средњег века;•Овчрско – кабларски манастири и цркве чачанског краја;•Чачански крај у устанцима и ратовима од 1804. до 1941. године;

У музеју се тренутно може видети изложба Српске заставе из балканских ратова и Првог светског рата. Изложба је приређена од стране Народног музеја у Чачку, Војног музеја из Београда и Владе Републике Србије. До сада, у овој културној установи организовано је преко

Културни нокаут

31

двеста изложби, а за време Ноћи музеја и Народни музеј града Чачка отвара своја врата за све драге посетиоце.

Етнографско одељење музеја ради на припреми простора и експоната за први Музеј детињства у Србији. Ту ће се наћи многи заборављени предмети са којима су наши стари били у додиру. Они ће се носталгично подсетити тога времена и свога детињства, а мало млађи посетиоци ће имати прилику да се упознају са начином живота који се некада одвијао у нашем крају.

Људи који чине душу музеја, кажу да им је једна од најдражих ствари које се овде налазе, књига утисака, у коју се већ годинама уписују посетиоци музеја. Посетиоци су из свих крајева Србије, али и света. За време прве Ноћи музеја један посетилац је написао у књизи утисака: „Музеји раде ноћу, Србији је свануло”. Још један од коментара је: „Након разгледања музејског простора, мислима

остаје широко, а рјечима тјесно”.„Сваком посетиоцу који први

пут дође у чачански музеј прво говорим о томе како је Чачак некада изгледао и када се први пут помиње име града” – истиче водич Народног музеја, Зорана Бојовић. Она додаје: „Наши стални и најдражи посетиоци су наравно млади, које упознајемо са историјом Чачка. Велики број ученика средњих и основних школа су наши чести посетиоци. Једнима пожелимо срећан почетак школовања а друге испратимо на факултете, и тако генерацијама уназад”.

Врата Народног музеја у Чачку су за све посетиоце отворена сваког дана, сем понедељка. Ово здање у самом срцу града носталгично чува све заборављене ствари од којих смо некада имали корист у домаћинству, на њиви, у ратовима, пред царевима, краљевима...

Он нас не заборавља, немојмо ни ми њега.

“Jeдан на два”

„Чачак је град кошарке!“ Око тога нема полемике међу Чачанима. Свако ко сумња може да прошета до терена за баскет, а уз дозу смелости, може прописно и да се обрука, игрјући против дечака од 14 година, који је на вратима првог тима КК ,,Борац“ или рекреативца у позним четрдесетим, који је некада давно, пре повреде, био бек у „Желу“. Да је овај град неисцрпан извор талената, показују и три сјајна момка поникла у ФК ,,Борац“: Марковић, Лазовић и Младеновић. Спортски клубови из нашег града, ризнице талената, давно су се удаљили од Чачана. О томе сведоче посете на утакмицама, али и свакодневно праћење и интересовање за клубове.

32

Нови господари

бедема Милан Ристановић

Аngel Warriors, односно „Анђели ратници“ су аматерски клуб америчког фудбала. За већину наших суграђана су непознаница. Њих одликује оптимизам, посвећеност и одлучност, оно што нам све више недостаје спорту, али и животу.

Први покушај за 10 јарди

Августа 2006. године у Чачку тројица ентузијаста и заљубљеника у амерички фудбал, до тад мистериозни спорт у овом крају Србије, одлучују се да оснују клуб под називом „Angel Warriors“. Оснивачи су Саша Стојановић, Мирко Радојевић и Марко Николић, док је име клуба, као и код већине спортских тимова, настало сасвим спонтано. Наиме, током једног од тренинга и авоцирања на женско име Анђела, на „штету“ једног од оснивача, јавио се предлог да клуб носи име „Анђели“, а како се овај спорт, као и град у којем настаје, одликује борбеним духом, клуб Америчког фудбала из Чачка од тада, носиће назив

„Анђели ратници“. Саша Стојановић, сада главни тренер и једна од најважнијих карика у функционисању клуба, живећи дуго у САД-у заволео је овај спорт, а током средњошколских дана, играјући успешно за школски тим, стекао је знање које данас преноси „Ратницима“.

Први тренинзи одржавани су на атлетској стази спортског центра „Младост“, клуб није имао спонзоре, а финансијска подршка обезбеђивана је уз помоћ чланарина играча, тренера и осталих чланова клуба. У првој такмичарској сезони клуб је наступао у првој лиги Србије за клубове без опреме. Како је реч о спорту који захтева од играча честе, бројне и снажне контакте, а неретко и сударе при великим брзинама, може се јасно видети колика је жеља тада била присутна код „Ратника“. О томе можда најбоље сведочи податак да је у дебитантској сезони освојена титула, без пораза, а у финалном мечу у Клеку, убедљиво савладана екипа из Ниша (42-6).

Прве реакције на појаву корпулентних момака који се додају јајоликом лоптом на атлетској стази у Чачку, биле су збуњеност и изненађеност. Да ли због необичности спорта, непознатог Чачанима, или због тога што су ти исти навикли да на стази једино крајем пролећа виде младиће како вежбају за „излазак“ у град, односно девојке за „излазак“ на базен, тешко је рећи. Каснија појава комплетно опремљених играча, унеће још већу забуну. Тако је један од руководилаца, задужених за атлетску стазу, видевши момке који више подсећају на витезове него ли на спортисте, предложио да се им се забрани приступ, у „страху“ да не би отштетили инфраструктуру.

Други покушај за 10 јарди

„Ратници“ домаће првенствене утакмице играју на стадиону „БИП“ у Чачку, док клуб своје тренинге одржава на атлетској стази спортског центра „Младост“. Дељење ових капацитета са другим клубовима, у различитим спортовима, један

33

Назив: Angel Warriors Град: ЧачакГодина оснивања: 2006.Такмичење: Суперлига СрбијеПредседник: Марко МајсторовићПотпредседник: Милош ЈевремовићГлавни тренер: Саша СтојановићСајт: www.kafangelwarriors.com

34

је од проблем са којима се клуб суочава, али озбиљан недостатак представља и одсуство званичних просторија које би се користиле за састанке тренера и играча. Такође, невероватно делује податак да играчи немају стални приступ свлачионицама, па је тако неретка појава да се ови упорни момци пресвлаче и спремају за тренинг на „ливади“, тј. уз саму стазу. „Организација рада, односно тренирања, у оваквим условима, могућа је само захваљујући жељи и дисциплини мојих играча“, објашњава Стојановић. Пре извесног времена постојала је идеја и својеврстан пројекат за засебним тереном за игру, који би био изграђен у близини поменуте стазе и градских базена, али је ово остало нереализивано услед немогућности или можда неразумевања општине и одсуства спонзора. Поменути

пројекат подржало је предузеће „Унипромет“, али како идеја није остварена, предузеће је касније помогло у обезбеђивању терена за утакмице.

Финансијски Angel Warriors-и, послују доста тешко. Основни извор прихода је чланарина играча и осталих чланова клуба (1000 динара). На овај начин играчи себи обезбеђују опрему и теретану. Према речима главног тренера стање би се могло описати речима: „На ивици амбиса“! Ако се присетимо почетка текста, који такође говори о настајању и развоју клуба, у коме се помиње дељена и лоша инфраструктура (терени, свлачионице), затим недостатак опреме, чланарина и неразумевање општине, поставља се питање: „Како клуб након 6 година и даље постоји“?! Клуб бележи добре резултате, резултате на којима би му можда

позавидели локални кошаркашки и фудбалски клубови. Стојановић све то објашњава чињеницом да клуб функционише као породица, то јест, да се заснива на узајамној помоћи играча, тренера и руководилаца. Дакле, можда је најбољи одговор велики ентузијазам, уз наравно љубав према овом спорту.

Евидентно је да финансирање превоза, оправка старе или набавка нове опреме, задају највеће главобоље. Наиме, како Стојановић каже: „Тренера највише погађа када клуб одустаје од мечева (што се у прошлости дешавало) или када неким играчима, који редовно тренирају, не могу пружити шансу да заиграју бар неколико минута, због недостатка опреме.“

У последњих пар година схватање и интересовање за амерички фудбал у Чачку се

У сезони 2009/2010, обезбеђено је учешће

у EFEF Challenge купу, трећем по

тежини европском такмичењу.

“Jeдан на два”

35

постепено повећава. „Ратници“ пред утакмице врше промоције на градском тргу, док локалне новине „Чачански глас“, такође обавештавају о мечевима, а национални лист „Спортски журнал“ једну рубрику недељно посвећује америчком фудбалу.

Трећи покушај за 10 јарди

Клуб се 2012. године такмичи у највишем рангу, Суперлиги Србије, под окриљем Српске Асоцијације Америчког Фудбала (СААФ), а претходну сезону (2011) окончали су у полуфиналу, поразом од трофејних Крагујевац Wild Boars-а. Осим прве сезоне, у такмичењу за клубове без опреме, када је без пораза освојено прво место, клуб се осталих сезона такмичио у највишем рангу, са комплетно опремљеним играчима. Од

успеха вредно је поменути полуфинале, у сезони 2010/2011, и финале у сезони 2009/2010.

„Анђели ратници“ у свом саставу имају 55 играча у првом тиму и то су момци из Чачка или околине. Због динамике и физичких напора овај спорт захтева играче специјализоване за напад или одбрану, тако да оволики број играча не треба да чуди. Проблем за „Ратнике“ представља недостатак тренера, јер према речима Станојевића „свака позиција захтева различито знање и технике, које је потребно преносити.“

У клубу постоје млађе категорије, јуниори (генерација ‘93 и млађи) и кадети (генерација ‘96 и млађи). Јуниори играју прву лигу Србије под опремом и прошле сезоне су неизвесној завршници изгубили финални меч (26-28). У претходној сезони посебно се истакао Михајло Јосовић, који је изабран за најкориснијег играча. Сматра се једним од најталентованијих играча у Европи, на позицији тркача, а о томе сведочи податак да је позван у Тим Света, који ће одмерити снаге у традиционалној утакмици против вршњака из САД-а. Кадетски тим такмичи се без опреме, али уз посебна правила, јер је циљ упознавање игре и њено што боље схватање (такозвани Flag фудбал).

Стојановић, на питање који је главни критеријум да би неко тренирао у „Ратницима“, кратко и одсечно одговара: „Воља! Када дођеш труди се, ради, буди упоран, или немој долазити уопште.“ Он такође наглашава

физичку спремност и одсуство страха као важне факторе.

Једна од традиција америчког фудбала која прати овај спорт и у нашој земљи јесу навијачице, cheerleaders, које на паузама (доста честим у овом спорту) изводе спремљену и увежбану кореографију. „Ратници“ тако имају своје „Ратнице“, које одржавају своје тренинге и тако спремају за утакмице. Клуб има редовну подршку од око 300 навијача на домаћим утакмицама, а то су махом породице и пријатељи играча. У управи се надају да рад и успеси неће остати непримећени, па да ће клуб временом прошити навијачку базу, али и привући спонзоре, као и да ће довести до боље сарадње и разумевања са градском управом.

Четврти покушај за 10 јарди

Главни циљ за ову сезону, према речима тренера је да су сви играчи неповређени, а што се тиче амбиција оне су код „Ратника“, као и сваке сезоне, високе. Дакле, пробаће се напасти титула! Једна од жеља је да се избори пласман у „Европски куп“, друго по тежини међународно такмичење у оквиру EFEF федерације (Europe-an Federation of American Foot-ball). На овај начин побољшаће се ранкинг клуба, а играчи ће стећи велико искуство у интернационалним утакмицама. Од критичних аспеката, клуб ће приоритет у скоријој будућности дати финансијама, где се пре свега мисли на лакше обезбеђивњање превоза и нове опреме.

Фото: Јована Томашевић

36

“Jeдан на два”

Да ли вам је познат младић са слике? Не, није реч о новој звезди Гранда и не, није наступао у неком ријалитију! Незнање вам се може, можда, опростити ако нисте љубитељ фудбала или ако нисте из Чачка, а овај часопис вам је случајно доспео у руке. Његово име је Филип Младеновић и један је од најталентованијих фудбалера у земљи, што нама за право даје да у некој конверзацији са поносном констатујемо: „Дечко је из Чачка!“ Недостатак популарности у случају овог скромног момка, осим што се може приписати његовим годинама, последица је одсуства са страница жуте штампе, али и чињенице да игра левог бека, по лаицима и незналицама,на најнебитнијој позицији у тиму.

Филип је више од годину дана у саставу младе репрезентације Србије, а у зимском прелазном року је прешао из чачанског ,,Борца’’ у ,,Црвену Звезду’’, за коју је успешно дебитовао. За оне који га нису до сада гледали, може се поменути да по стилу игре подсећа на шпанске бекове, те да се одликује продорношћу, добром техником, оштрим центаршутем, уз правовремене и оштре реакције у одбрани. Филип је на обострано задовољство прихватио да за први број часописа каже нешто о себи и својој каријери.

Милан Ристановић

„Дечко је из Чачка!“

37

Како си се пролагодио на новиклуб у Београду?- На живот у Београду се још

навикавам, као и на нови клуб. Могу рећи да ми добро иде. Доста играча сам познавао и пре доласка у ,,Звезду’’, из младе репрезентације, добро су ме прихватили, а у свему томе ми је доста помогао и саиграч Дарко Лазовић.

Рекао си да ти је Лазовић доста помогао. Обзиром да је и он из Чачка, да ли сте се дружили и пре твог доласка у ,,Звезду’’?

- Лазовића познајем још из детињства, када сам тек почео да тренирам фудбал, играли смо заједно у свим млађим селекцијама ,,Борца’’, а ево сад смо се сусрели и у ,,Звезди’’, што ми је посебно драго, јер смо јако добри другови.

Ко ти је највећа подршка у каријери?

- Највећа подршка ми је породица, отац, мајка и брат Стефан, који се такође бави фудбалом.

Да ли те је неко од тренера (или можда професора физичког) током каријере „добронамерно“ посаветовао речима: „Сине, ниси ти за ово, што не пробаш бициклизам.“ ?

- Не, нико од њих ми никада није рекао тако нешто!

Ко је по твом мишљењу најбољи леви бек у Европи?

- Патрис ЕвраА твој најдражи страни тим је?-,,Валенсија’’. Играју модеран

и добар фудбал, који ја волим да гледам.

На која места обично излазиш када дођеш у Чачак, и да ли си неко ко “живи за ноћне изласке”?

- Не, не сматрам себе неким ко живи за ноћне изласке, а у Чачак сада ретко долазим. Када ми обавезе то дозволе волим да дођем да се видим са пријатељима, и обично идем у пицерију „Sendy”.

Шта по твом мишљењу не би требало да пропусти неко ко “сварти” у Чачак на пар сати?

- Да прошета градским парком.Шта мислиш, ко је сада

најбоље решење за ФК ,,Борац‘‘: Тришовић или Анђелковић, Фавали или Панкаро?

- Мислим да се ,,Борац’’ добро појачао ове зиме, да су пронашли адекватне замене за ограче који су отишли, и да ће изаћи из кризе у којој се тренутно налазе. Анђелковић – Фавали.

Поред Младеновића и Лазовића у репрезентацији је још један Чачанин, Лазар Марковић.„Марковића такође добро познајем, ривали смо на терену само, али ван терена смо добри пријатељи“, каже Филип.

38

Пети елемент

Човече, не љути се

Музичка сцена у нашој земљи нам је позната, такође је врло јасан и смер којим се она креће. Свако кога музика интересује мало озбиљније ће рећи да је стање јако лоше, да доминира комерцијализација, а да квалитет углавном изостаје. Те тврдње су тачне али постоји и већи проблем, што се ништа конкретно не чини да би се данашња ситуација у музици

поправила, већ се остаје само на тим тврдњама. Борба за музику, наручито у нашем граду, своди се на међусобне критике оних који покушавају да се њоме баве.У Чачку, на срећу, постоји пуно музичара и бендова који раде и покушавају да својим радом и својом музиком искажу свој став. Један од тих бендова је бенд ,,За Џ’’ који чине јако млади људи, наши суграђани, од којих, између

осталог, можемо учити како да сву своју енергију усмеримо ка ономе до чега нам је заиста стало.

Бенд је настао у септембру 2008. године и чинили су га: Миленко Белић, Лазар Стефановић, Лазар Грбовић и Јанко Ћирковић. У том периоду, а говоримо о времену када су имали шеснаест година, свирали су углавном обрадe, a

Јана НенадићФ

ото:

Бра

нко

Стеф

анов

ић

39

Јанко Ћирковић3.4.1992.

гитариста и певач

Мићо Белић21.10.1992.

гитариста

Лазар Стефановић

13.12.1993.бас гитара Стефан Ћустовић

21.6.1992.бубњар

из избора бендова чије су песме свирали, могло се наслутити у ком правцу ће се развијати. Тај се правац може назвати алтернативним роком.

Често су свирали, освајали награде и снимили пар демо снимака. Од септембра 2010. мењају бубњара и на то место долази Стефан Ћустовић. Бенд се окренуо више ка ауторском раду и снимили су неколико песама. У њиховој музици се осећало пуно утицаја који су добро искомбиновани. Нови вал, пуно инди бендова и панк. И тада су текстови били сведени и јасни, слободни за различите интерпретације. Временом су и музика и текстови постали озбљнији у смислу квалитета и оригиналности. Изгубио се јасан призвук других бендова и почело је да живи нешто што би се могло назвати њиховим музичким стилом.

Учествовали су на пуно - фестивала као што су ,,Гитаријада’’, ,,Фестивал у Мокрину’’, ,,Педесет година

рокенрола у Чачку’’, и на још много манифестација у нашем граду. Свирали су на пуно свирки као предгрупа бендовима ,,Сикс пек’’ и ,,Човек без слуха’’. Са та два бенда наступају и даље, врло често и врло успешно, а то што су предгрупе већ афирмисаним бендовима, потврда је да квалитет уме да се цени. Свирају и у Београду, најчешће у клубовима ,,Подморница’’ и ,,Бигз’’. Тамо их публика воли и долази на свирке, што потврђује да бендови из провинције могу да живе на глобалној музичкој сцени наше земље.

На свакој њиховој свирци, атмосфера је јако позитивна. Улажу пуно енергије и исту преносе на публику. Где год да свирају понашају се професионално, увек су увежбани, технички аспект свирке се готово никада не доводи у питање. Сваки од чланова бенда има посебну харизму и уноси неке различите ствари у музику. Сви су једнако предани томе што раде, свако

од њих се на свој начин труди и то колико воле то што раде види се на сваком наступу и у свакој песми. О својој музици не говоримо пуно и тако је можда и паметније, каже Јанко, певач бенда и аутор текстова већине песама.

Тренутно раде на снимању ауторског материјала за фамозни албум коме се сви радују. Поред песама ,,Ја могу све да ти дам’’, ,,Човече не љути се’’ и ,,Место злочина’’, које су већ снимљене, очекују се неке нове ствари, макар једнако креативне као ове до сада.

,,За Џ’’ је битан бенд. Још увек не толико због своје музике колико због тога што нам упорно показују како је могуће постићи оно што желиш. Они се за музику боре стварањем, раде нешто конкретно. Једни су од нас.Подршка су нам пријатељи и родитељи, истиче Јанко. Све досадашње успехе и пут који се пред њима отвара су сами заслужили. Они су један од разлога због којих могу да кажем да је добро бити из Чачка.

Име презиме: Ана Јовановић

Датум рођења: 13. 1. 1991.

Пребивалиште: Прељина

Интересовања: фотографија, обрада фотографија, колажи од фотографија

Занимање: студент производног менаџмента

Контакт: jovanovicana1991@hotmail.com

Креативци

Драги Чачани и Чачанке,

Овај часопис смо створили са идејомда буде користан Вама.Сада је ред на Вас да узвратите,да нам пишете, предлажете,да нас саветујете или критикујете.

Радујемо Вам се!

Ваше Трамвајџије

аlternativazacacak@gmail.com

www.facebook.com/TramvajCacak

Драги Чачани и Чачанке,

Овај часопис смо створили са идејомда буде користан Вама.Сада је ред на Вас да узвратите,да нам пишете, предлажете,да нас саветујете или критикујете.

Радујемо Вам се!

Ваше Трамвајџије

аlternativazacacak@gmail.com

www.facebook.com/TramvajCacak