Transformacija Vojske Srbije – izazovi i odgovori · vawe, struja, komunalije i ishrana malog broja qudi uvek vi{e ko-{taju. Zato smo se opredelili za racionalizaciju broja garnizona

VOJNO DELO 3/2007. 9

BEZBEDNOST I ODBRANA

Transformacija Vojske Srbije – izazovi i odgovori –

UDK: 355.3 (497.11): 355.02

Zdravko Pono{, general-potpukovnik*

Reformski zamah, nastao u Srbiji posle oktobarskih promena 2000. godine, stigao je do Vojske tek 2003. godine, ali je ve} s prole}a 2004. oslabio u

nedostatku ~vrste politi~ke artikulisanosti i unutra{we spremnosti za promene.

Transformacija koja je pokrenuta 2006. godine ima limite kojima smo se ve} primakli. Vojska je maksimalno iskoristila politi~ki, pravni i

finansijski prostor koji je imala na raspolagawu za transformaciju. Ostvareni su solidni rezultati i postignuto je po~etno ubrzawe koje daje

osnova za optimizam, ali i za brigu. Postavqa se pitawe – da li modernizujemo voz za brzine koje ne moè da podnese pruga kojom se kre}e.

Treba li voz da uspori ili i pruga da se modernizuje? Kqu~ne re~i: Vojska, odbrana, transformacija.

Uvod

Tema ovog rada je transformacija Vojske Srbije. Mi nismo ni prvi ni jedini kod kojih se pojavila takva potreba, budu}i da trans-formaciju vojske uslovqavaju eksterne i interne okolnosti. Pod eksternim okolnostima, sa aspekta vojske podrazumeva se {ire dru-{tveno i me|unarodno okruèwe. Razlozi za transformaciju mogu da budu socijalni, politi~ki i ekonomski, i mogu da dovedu do toga da vojska ima potrebu da obavqa neke nove zadatke, koje do tada nije obavqala. Drugi set razloga za transformaciju vojske je interne prirode. To su tehnolo{ki i organizacioni razlozi koji vojsci omo-____________ * Autor je na~elnik General{taba Vojske Srbije.

10 VOJNO DELO 3/2007.

gu}avaju da obavqa neke nove zadatke, ili stare zadatke na nov na~in. U istoriji postoji niz takvih primera. Na primer, uvo|ewe vatre-nog oru`ja omogu}ilo je vojskama tog vremena da potpuno druga~ije vode ratove u odnosu na period tzv. Stogodi{weg rata u Evropi (1337–1453. godine), kada su bile presudne individualne ve{tine voj-nika i malih najamni~kih jedinica. êst je slu~aj da interni razlo-zi ili, jednostavnije re~eno, ozbiqno zaostajawe (tehnolo{ko, orga-nizacijsko, doktrinarno) u odnosu na relevantne vojske bude alarm da ne{to mora da se promeni.

Велике промене (реформе) у одбраниЕКСТЕРНИ УСЛОВИ

• социјални• политички• економски

ИНТЕРНИ УСЛОВИ• технолошки• организацијски• тактички

Намећу Војсци нове задатке О(не)могућавају Војсци даизвршава нове задатке

[ta god da je posredi, dolazi se do potrebe da se transformi{e Vojska. Transformacija se u na{em slu~aju sprovodi na osnovu re-sursa koje imamo na raspolagawu, bez traèwa bilo kakvih dodatnih resursa. Na{i razlozi za transformaciju su – i eksterne i interne prirode.

КвалитетКвалитетКвантитетКвантитет


U svim slu~ajevima, pa i u na{em, takvi razlozi uti~u na promenu varijabli u jedna~ini vojne mo}i – mewaju odnos kvaliteta i kvantite-ta. Uvek je tako bilo kroz istoriju. Industrijske revolucije su omogu-}ile, a „hladni rat“ nametnuo potrebu da se prave velike staja}e voj-ske sa mnogo qudstva i tehnike. To je bilo jedno od obele`ja 20. veka. S obzirom na stalnu promenu uticaja kvantiteta i kvaliteta na jedna-~inu vojne mo}i, do{lo je vreme da dominantnu ulogu dobije kvalitet. Za to postoje brojni razlozi. Osim tehnolo{kog, pomenimo jo{ samo socijalni razlog pod kojim se podrazumevaju demografske i vrednosne tendencije u delu sveta ~iju sudbinu delimo. U demokratijama elite nemaju pravo da qudske ìvote tretiraju kao kvantitet.

Zate~eno stawe u Vojsci Srbije

Pre transformacije bilo je neophodno da se sagleda stawe slo-ènog sistema kakav je Vojska Srbije i odlu~i {ta i kako treba me-wati i, kako da se do|e do promena. Tako|e, trebalo je utvrditi ras-poloìve resurse i imati neprekidnu viziju {ta daqe.

Kvantitet i organizacija bili su pode{eni za neka druga vreme-na, za {ezdesete ili sedamdesete godine pro{log veka. Jednostavno, bio je to neodgovaraju}i alat za nove probleme sa kojima smo se su-sreli i za vrednosti kojima teìmo. Jer, godinama nisu pra}ene re-alne promene na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou, pa smo imali vojsku koja je bila neprimerena novim izazovima za na{u ze-mqu i region.

S obzirom na sve to, generalno opredeqewe u vezi s transfor-macijom koju smo preduzeli bilo je da neodgovaraju}i kvantitet pre-tvorimo u potreban kvalitet.

КвантитетКвантитет

КвалитетКвалитет

∫≈ 1 милијарда $


Vojni buxet Republike Srbije sada iznosi oko milijardu dola-ra. Prethodnih godina je bio ne{to mawi, ali je i ekonomija Srbije bila u lo{ijem stawu. Nije to malo izdvajawe za zemqu kao {to je Srbija, za ekonomiju kao {to je srpska. Sa toliko novca trebalo bi, i moglo, da se uradi mnogo vi{e. Na{ pristup je bio sra~unat na to da smawimo kvantitet i da pove}amo kvalitet uz kori{}ewe resursa koje imamo, bez zahteva za dodatnim resursima.

U analizi i poku{aju da utvrdimo {ta treba mewati, a ne traè}i pove}awe izdvajawa za Vojsku, ustanovili smo, izme|u ostalog, da je Vojska u mnogo ~emu postavqena tako da se set unu-tra{wih vrednosti veoma dobro prepoznaje iz na~ina upravqa-wa sistemom i iz raspodele beneficija. Kako je bilo sve mawe novca i u nedostatku su{tinske kontrole civilne vlasti, vrh si-stema se sve vi{e bavio mikromenaxmentom, a sistem planirawa je postao formalan i neobavezuju}i. U svim hijerarhijski ure|e-nim sistemima beneficije su veoma zna~ajne, pogotovu u dràv-noj slu`bi, a posebno u vojnoj organizaciji. Tokom vojni~ke ka-rijere, u prethodnom periodu, sistem beneficija nije bio line-arno korelisan s napredovawem. Opipqive beneficije, a u uslo-vima skromnih plata i, uop{te, niskog ìvotnog standarda u dru{tvu to su stanovi i relativan odnos penzija u odnosu na pla-te, skoncentrisane su bile pred kraj karijere, i to za oficire sa visokim ~inovima.

Бенефиције

Животни век

претходнопретходно

ПензионисањеПензионисање

будућебудуће

Sa odlaskom u penziju malo se {ta od toga gubilo. Na pri-mer, u vezi sa stambenom politikom, re~ je bila o stanovima za drugu i, ~ak, u nekim slu~ajevima, za tre}u generaciju. Razumqi-vo je za{to je to bilo tako: sistem su stvarali za svoje potrebe i


wime upravqali qudi koji su bili upravo negde pri vrhu karije-re. Oni su projektovali sistem tako da, ~ak i kad odu, on nasta-vqa da radi za wih. Problem dodatno multiplikuje nesrazmeran broj penzionera u odnosu na aktivni sastav Vojske, {to je posle-dica traumati~nog raspada SFRJ. Poseban problem je nasle|eni autonomni vojni socijalni sistem, koncipiran jo{ u SFRJ, kada je vojska bila „dràva u dràvi“. Smatrali smo da to treba me-wati – sistem beneficija treba da bude stimulativan tokom ~i-tave karijere.

Kvantitet i kvalitet Vojske

Kada je Srbija sredinom 2006. godine obnovila samostalnost, jedno od pitawa bilo je i kolika nam je Vojska potrebna i koliku Vojsku Srbija moè da izdràva. Ako imamo malo novca, a veliku vojsku, imamo nizak kvalitet vojske koja je vi{e namewena za smawe-we socijalnih tenzija, (veliki broj zaposlenih za malu platu) nego za funkciju odbrane zemqe. To je godinama bio na{ slu~aj, kao i mnogih zemaqa centralne i isto~ne Evrope.

Zahtevani vi{i kvalitet uz istu koli~inu novca neminovno zna~i mawu brojnu veli~inu. Podrazumeva se da ekonomski parame-tri nisu jedini u opredeqivawu kolika nam je vojska potrebna. Na to svakako uti~u i operativne potrebe, zasnovane na realnim bezbedno-snim izazovima sa kojima se Srbija suo~ava. U vezi s tim, posebno treba uzimati u obzir ~iwenicu da je transformacija kvantiteta u kvalitet proces za koji su potrebni odre|eno vreme i pa`qiv me-naxment.

КоликаКолика Војске Србије?Војске Србије?

ФинансијеФинансије

Бројна величинаБројна величина



Dinamika transformacije

Bilo je va`no da se odredi kojom dinamikom treba da se izvedu organizacijske promene za koje smo se opredelili. Kod nas je to ra-nije obi~no ra|eno polagano, u tri faze: prva faza je bila „kozme-ti~ka“, a do tre}e je obi~no zaboravqano {ta je bilo planirano.

2007. 2010.

ДИНАМИКА ОРГАНИЗАЦИЈСКИХ ПРОМЕНА

УШТЕДЕ

Opredelili smo se da to radimo brè, odnosno da radikalne ko-

rake i strukturne promene preduzmemo u prvoj godini i da potom po-ku{amo da stabilizujemo sistem. [ta smo hteli time da postigne-mo? Najmawe dve stvari. Prvo, da hitno promenimo dugogodi{wi ne-gativan trend odbrambene mo}i Srbije. Samoobmawivawe o borbe-nim sposobnostima, zasnovano na broju brigada koje nisu u stawu da se pokrenu i vi{egodi{we zapomagawe da bi vojska bila boqa samo da ima vi{e novca nije pristup kojim vojska opravdava svoje postoja-we i uliva poverewe gra|anima Srbije. Drugo, krenuli smo u posao koji je skup. Pomerawe tenkova iz jednog kraja zemqe u drugi jedno-stavno – ko{ta, a mi nemamo dodatna sredstva za transformaciju. Smatrali smo da na osnovu brzine moèmo da stvorimo u{tede koje su nam potrebne za celokupnu reorganizaciju. I to je jedan od razlo-ga {to smo planirano za 2007. godinu uradili ve} u prvih {est mese-ci. Ako neku brigadu treba da rasformiramo, a to opet samo po sebi ko{ta, onda je boqe da to uradimo u prvih {est meseci. To je bio na-~in da se u{tede resursi za transformaciju u drugoj polovini godi-ne. Kona~no, takva dinamika omogu}ava da se brzo stekne uvid u re-zultate i ispravnost smera transformacije. Menaxment koji je kre-nuo u transformaciju veoma brzo moè da se prepozna kao uspe{an ili neuspe{an, i na vreme moè da se donese odluka o nastavku pro-cesa.


2006.2006. 2007.2007. 2010.2010. 2015.2015.

ПланПлан ВизијаВизија



ВСВС ВСВС ВСВС ВСВС

Od 2006. do 2010. godine, proces }emo voditi na osnovu plana, jer smo za taj period raspolagali sa dovoqno parametara. Posle 2010. godine te{ko je pouzdano planirati zbog nepoznanica koje uti-~u na to kakva }e i kolika Vojska biti. Postavqa se pitawe da li }e-mo biti u Evropskoj uniji, da li }emo biti u NATO-u ... To ne zavisi od nas i zato taj period ozna~avamo kao viziju.

Resursi za transformaciju

Analizirali smo kojim resursima raspolaèmo za transforma-ciju Vojske.

U evropskim razmerama, 2,4 odsto bruto dru{tvenog proizvoda je so-lidan procenat ako bi struktura vojnog buxeta bila primarno usmerena na ja~awe odbrambene mo}i. Slede}a je bila tendencija rasta bruto dru-{tvenog proizvoda, koji je prethodnih godina iznosio vi{e od {est odsto. To su realni parametri koji su bitno uticali na na{e planirawe.

РЕСУРСИ ЗА ТРАНСФОРМАЦИЈУ

Раст БДПБДП заодбрану

Бројностање

Гарнизони Пензије

6,5%2,4 %

31.000

27.000 -47% БудућаБудућаВСВС

ВСВС



Prepoznati su i interni resursi. – Prvo, smawewe brojnog stawa. U trenutku kada smo po~iwali

transformaciju imali smo oko 31.000 pripadnika Vojske i plan da taj broj smawimo na 27.000 pripadnika. Smawewem brojnog stawa stvorene su u{tede. Me|utim, to nije tako drasti~no smawewe broj-nog stawa kao {to je u nekim slu~ajevima isticano. Naime, smawen je broj jedinica koje nemaju borbenu mo}. Bilo je potrebno da se us-postavi odgovaraju}a kadrovska piramida i pravilna struktura ka-dra, {to podrazumeva i profesionalizaciju vojni~kog kadra.

– Drugo, interni resurs je smawewe broja garnizona: mnogo gar-nizona sa nekoliko stotina vojnika te{ko da doprinosi odbrambe-noj sposobnosti zemqe. To je, pre svega, veliki tro{ak. Vodosnabde-vawe, struja, komunalije i ishrana malog broja qudi uvek vi{e ko-{taju. Zato smo se opredelili za racionalizaciju broja garnizona.

– Tre}e, promena interne strukture vojnog buxeta. Analizirali smo gde su najve}i tro{kovi, jer se tu najvi{e moè i u~initi. Usta-novili smo da vojne penzije zahvataju 30 odsto buxeta odbrane i zakqu-~ili da one treba da se iskqu~e iz vojnog buxeta, kao i u ve}ini evropskih zemaqa. Za{to je to bitno? Ne zbog trenutnog udela penzi-ja u vojnom buxetu, nego zbog postoje}e regulative, na osnovu koje je, rast penzija linearno vezan za rast plata. To nas dovodi u situaciju da nismo u stawu da vojnu profesiju u~inimo atraktivnijom, da podigne-mo plate za 27.000 qudi, jer to obavezno povla~i linearno pove}awe penzija za 55.000 penzionera, zbog ~ega se uru{ava celokupan sistem.

Људски ресурси(outsourcing)

Војна опрема(продаја)

Војнаинфраструктура

(продаја)

БудућаБудућаВСВС

ВСВС



ДОДАТНИ РЕСУРСИ

– êtvrto, vi{ak imovine ~ijom bismo prodajom mogli da uve}a-mo raspoloìva sredstva za transformaciju Vojske. U mnogim evrop-skim zemqama de{avalo se da su ta sredstva usmeravana na drugu stranu, zavisno od toga {ta je politi~kim establi{mentima bilo potrebno i {ta im je bilo zna~ajnije. îwenica je da je svetsko tr-


ì{te zasi}eno zastarelom vojnom opremom i da postoje ograni~ewa u vezi s tim {ta moè da se prodaje na tom trì{tu. Me|utim, uz po-{tovawe tih ograni~ewa i mogu}nost da se deo opreme koja nije is-kqu~ivo vojna proda i na doma}em trì{tu, mogu}e je ne{to zaradi-ti. âk i sa niskim cenama postiè se u{teda jer se smawuju tro-{kovi ~uvawa i odràvawa takvih sredstava. Taj problem je posebno izraèn kada je re~ o obezbe|ewu vojnih objekata iz kojih su izme-{tene jedinice i koji treba da se prodaju.

Kona~no, savremene vojske sve vi{e traè oslonac u uslugama na civilnom trì{tu, kroz tzv. „outsourcing“, {to je motivisano eko-nomskim razlozima – pro{la su vremena kada je vojska morala sve da ima, bez obzira na cenu. Izdvojeni objekat sa 20 qudi ne mora da ima svoju kuhiwu. Ekonomi~nije je da se osloni na prvog lokalnog doba-vqa~a koji moè da ponudi odgovaraju}i kvalitet usluge. U praksi zemaqa koje su daqe odmakle u transformaciji pokazalo se da takve i sli~ne usluge naj~e{}e nude male firme koje su osnovali nekada-{wi pripadnici vojske jer dobro razumeju kako funkcioni{e i ka-kve potrebe ima vojska.

Kqu~ne oblasti transformacije

Prva kqu~na oblast transformacije je struktura snaga, koja treba da bude primerena savremenim na~elima vojnog organizovawa. Druga je modernizacija, pre svega tehni~ka modernizacija, za koju imamo jasno definisane prioritete. Naravno, mi imamo bezbedno-sni problem Kosova i Metohije, ali on ne uti~e radikalno na to ko-ja nam vrsta opreme treba.

ОБЛАСТИ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ

Нова структура снага Социјална димензија

Нови систем вредности Модернизација

• Интерно разумевање и подршка• Подршка и ангажовање Владе• Подршка јавности

Uspostavqawe novog sistema vrednosti ozbiqan je izazov jer to

ne moè da se u~ini brzo, a i ne zavisi samo od Vojske. Bitan „alat“ u uspostavqawu novog sistema vrednosti je obrazovawe, za koje je po-


trebno vreme. Tu govorimo i o realnoj percepciji {ta su nam bezbed-nosni izazovi, da li su nam i koje zemqe potencijalni protivnici, da li treba da budemo zato~enici nepravdi i emocija koje su proiza-{le iz prethodnih ratova, na koji na~in to da kanali{emo itd.

Socijalna dimenzija je izuzetno va`na, jer za uspeh transforma-cije je veoma va`no da imamo unutra{we razumevawe i podr{ku u Vojsci. Ako nema razumevawa do posledweg vojnika, onda }emo se u transformaciji suo~iti sa dodatnim izazovima unutar samog siste-ma. Neophodna podr{ka civilne vlasti, u naj{irem smislu re~i, u na{em slu~aju ima posebnu dimenziju zbog ~iwenice da je obnavqa-wem samostalnosti Srbija dobila i potpunu ingerenciju nad svojom vojskom. Socijalna dimenzija transformacije Vojske, ukqu~uju}i i obnavqawe ugleda i poverewa u Vojsku, kao i obnavqawe atraktiv-nosti vojne profesije, mora da bude dràvni projekat – to ne moè da ostvari sama Vojska.

I, kona~no, podr{ka javnosti. Da li }e nas javnost percipirati kao deo sistema ili smo dràva u dràvi, kao {to smo bili godinama?

Racionalizacija sistema – smawewe jedinica i garnizona

Smawen je broj garnizona za skoro 50 odsto. Taj posao nije pot-puno zavr{en jer smo prinu|eni da i daqe ~uvamo kasarne u kojima vi{e nema jedinica Vojske.

- 47%

СМАЊЕЊЕ БРОЈА ГАРНИЗОНА

2006 2007

Broj jedinica je tako|e smawen. To je bio radikalan rez, ne to-

liko po broju qudi, koliko po broju jedinica (imali smo niz brigada koje su bile brigade na papiru).


Командеоперативног нивоа

Бригаде Самосталнибатаљони

01.06.2006.

01.07.2007.

СМАЊЕЊЕ БРОЈА ЈЕДИНИЦА

Imali smo potpukovnike i pukovnike koji komanduju, ali ne i

vojnike u jedinici. âk ni qude da odràvaju tehniku. Zato je bilo zna~ajno da racionalizujemo sistem i da brigade koje stvaramo budu visokog nivoa popuwenosti, da imamo najkvalitetniju tehniku i da imamo najkvalitetnije qude koji su u stawu i da upotrebe i odràva-ju raspoloìvu tehniku.

ГЕНЕРАЛШТАБ

Команда КоВ Команда за обуку Команда ВиПВО

ВОЈСКА СРБИЈЕ - 2007

U organizacijskom smislu, sve snage smo grupisali u tri opera-

tivne komande – Komanda Kopnene vojske, Komanda za obuku i Ko-manda Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane. Na taj na~in smo smawili formacijsko stawe visokih oficirskih ~inova, a pred-stoje}om pravnom regulativom treba da se obezbedi uspostavqawe pravilne kadrovske piramide i u stawu popune.

Kopnena vojska je imala vi{e od 50 raznih jedinica vezanih za tri komande, {to je bilo veoma neracionalno. Ona sada ima Speci-jalnu brigadu, ~etiri brigade Kopnene vojske, Artiqerijsku brigadu i Re~nu flotilu.


Команда Оперативних снага

КомандаКопнених снага

Мај 2006.

Команда НС корпуса

Јун 2007.Команда КоВ

Спец. бригада

1. бр. КоВ 2. бр. КоВ 3. бр. КоВ 4. бр. КоВ Речнафлотила

Арт бр.

Vazduhoplovstvo i PVO, doskora sa vi{e od 20 jedinica na di-

rektnoj vezi, sada ima Raketnu brigadu protivvazduhoplovne odbra-ne, dve avio-baze i Centar vazdu{nog osmatrawa, javqawa i navo|e-wa. Dve avio-baze su organizovane tako da su sve jedinice vazduho-plovstva koje baziraju na aerodromu pot~iwene jednoj komandi. Tako smo smawili potrebu za velikim brojem komandnog, logisti~kog i administrativnog kadra.

КОМАНДА ВС и ПВО Мај 2006.


Команда ВиПВО

126. центар ВОЈИН250.рбрПВО 204.аб

98.аб

Јуни 2007.

Komanda za obuku je potpuno nova komanda. Postoji jak razlog za

to {to smo je ustanovili. Promenom strukture i fizionomije Voj-ske nastaje potreba da se promeni koncept obuke. Zbog velikih pro-mena i uvo|ewa instruktorskog sistema neophodno je da se centrali-zuje sistem obuke. Komandi za obuku pot~iweni su centri za obuku (teritorijalni), centri za obuku Kopnene vojske, Vazduhoplovstva, logistike, Intervidovski poligon za obuku i nekoliko specijali-sti~kih centara.

КОМАНДА

Центар за обукуКоВ ЦО ВиПВО Територијални ЦО Полигон

Јуни 2007.

ЦО логистике

ЦО везе, инф. иЕД

ЦО АБХО

U teritorijalnim centrima vojnici se obu~avaju u prvoj fazi

prvog perioda obuke. Tu se zavr{ava individualna vojni~ka obuka, {to je i osnovna namena teritorijalnih centara. Me|utim, oni ima-ju jo{ jednu namenu. To su, ujedno, i embrioni ratne vojske, tzv. teri-torijalnih brigada, koje imaju teì{nu ulogu u pomo}i stanovni-{tvu u slu~aju prirodnih ili tehnolo{kih katastrofa, ali i za kon-trolu teritorije u borbenim dejstvima. One su teritorijalna podr-{ka postoje}im mirnodopskim brigadama, brigadama visokih mane-varskih mogu}nosti, odlu~uju}im ratnim brigadama.


Ograni~ewa

Pitawe efikasnog menaxmenta sistema odbrane postojalo je i zbog ~iwenice da Ministarstvo odbrane nije bilo ukqu~eno u Vladu Srbije, i to je u mnogo ~emu ~inilo sloènijim proces transforma-cije. Zakonska, strategijska i doktrinarna dokumenta bila su zasta-rela. Mi smo i daqe funkcionisali na osnovu zakona iz 1993. i 1994. godine i strategijske i doktrinarne regulative iz sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka. âk i u vreme kada su ti zakoni pisani u nekima od wih nisu prepoznate aktuelne ~iwenice, pa je veoma va`no da se donesu novi zakoni o Vojsci i odbrani.

Kreirawe nove vizije Vojske Srbije

Modernizacija. Potrebni su nam nova li~na oprema za vojnike, sredstva za{tite, sredstva veze, oklopna vozila – to~ka{i, PVO si-stemi i, naravno, borbeni i {kolski avioni. Ne{to od toga moè da se pokrije iz redovnog buxeta, a ne{to ne moè. Najjasniji primer za to je nabavka borbenog aviona. Naravno, to ne moè da se finansira od milijarde dolara godi{we budu}i da jedan nov borbeni avion ko-{ta oko {ezdeset miliona dolara.

ПВО системи Транспортнавозила

Униформе, средстваличне заштите

Ваздухоплови Окл.возилаточкаши

Веза и КИС

Инфраструктура

Средства заел. дејства

Муниција и МЕС

МОДЕРНИЗАЦИЈА

Novi sistem vrednosti. Godinama smo imali vrednosni sistem u

Vojsci koji se zasnivao gotovo iskqu~ivo na patriotizmu. Poziva-wem na patriotizam zamagqivane su lo{e procene i jo{ lo{ije od-luke. Praksa iz devedesetih godina pro{log veka pokazala je da su vrhovni promoteri takve vrste patriotizma imali dvostruki pri-stup u wegovom tuma~ewu – jedan za sebe, a drugi za ostale. Patriot-ska dimenzija, kao deo moralne vertikale vojske je neophodna, ali nije dovoqna. Ne treba nam patriotizam kao poziv u pogibiju, nego kao poziv u pobedu. A poziv u pobedu mora da bude oslowen na realne i ~vrste oslonce. To su, pre svega, obrazovawe, obuka i profesiona-lizam.


НОВИ СИСТЕМ ВРЕДНОСТИ

Енглески језик Штабнепроцедуре Вежбе

ОБРАЗОВАЊЕ ОБУКА

Мултинационалнеоперације

ТАКМИЧАРСКИ ДУХ ПРОФЕСИОНАЛИЗАМ

ПАТРИОТИЗАМ

U okviru obrazovawa, potrebno je da se mnogo vi{e pa`we po-

sveti izu~avawu stranih jezika, pre svega engleskog, koji je standard za dana{wu me|unarodnu komunikaciju. Neophodno je da se razumemo sa onima sa kojima poku{avamo da re{avamo bezbednosne probleme. A ti problemi se ne zavr{avaju i ne po~iwu na na{im granicama, oni su mnogo {iri. Zatim, zna~ajne su obuka u {tabnim procedurama, ve`be i multinacionalne operacije, koje smo svrstali u obuku zbog toga {to je rad u multinacionalnom {tabu najboqi oblik obuke.

Imamo mnogo ponuda iz inostranstva za {kolovawe na{ih qudi. Na neke ne moèmo da odgovorimo zato {to nemamo qude specifi~-nih specijalnosti, ali u nekim oblastima imamo mawe ponuda nego {to nam je potrebno. Sistem neprekidno prepoznaje {ta mu od obra-zovanog kadra treba, a u osnovi je odnos ~inova i vremena za koje }e neko da vrati uloèno. înovi su posmatrani u funkciji mo}i: ko-liki je uticaj na sistem, odnosno na organizaciju kojom stare{ine odre|enog ~ina rukovode.

ОБРАЗОВАЊЕ

t

моћ

генерали

пуковници

мајори/ппк

капетани

поручници

пензионисање


Ako bismo investirali samo u generale, iako oni mogu mnogo da uti~u na sistem, ostaje im malo vremena da vrate ono {to je u wih uloèno. Zato je potrebno da teì{no ulaèmo u kategoriju sred-weg menaxmenta oficira – oni imaju dovoqno uticaja po prirodi posla. To su komandiri ~eta ili komandanti bataqona, koji }e mno-go jo{ vremena provesti u slu`bi i vratiti to {to uloìmo u wih kroz {kolovawe. I, {to je va`nije, {iri}e nova znawa i iskustva u {irem krugu svog i pot~iwenog nivoa. Za obrazovawe i obuku podo-ficira neophodna je posebna pa`wa jer su podoficiri ki~ma svake uspe{ne vojske.

Takmi~arski duh. Prethodnih godina u na{oj vojsci gotovo da nije bilo takmi~arskog duha jer je skoro svaki oficir koji je zavr-{io Vojnu akademiju dospevao najmawe do ~ina potpukovnika. U zdravom sistemu, me|utim, svako se neprekidno bori za svoje sada-{we i budu}e mesto. U sistemu napredovawa moraju se stimulisati uspe{ni – posle nekoliko godina treba da idu na vi{i poloàj. Ta-ko se gradi vojna piramida. Zato {to je nismo gradili, imali smo obrnutu piramidu.

Socijalna dimenzija. Potrebna je reforma socijalne politike: politike plata, politike stanova i sistema internih beneficija. Dosada{wi model re{avawa stambenih pitawa nije odrìv jer, iz-me|u ostalog, koristimo pravilnike koji dovode do pokazateqa da nama treba 20.000 stanova, a to je ne{to {to o~igledno nikad ne}emo mo}i da re{imo uz postoje}u normativu. Slepo dràwe za postoje}a normativna re{ewa, na osnovu kojih su se prethodnih godina samo uve}ali problemi, nije razumno. Krajwi ciq je da postoje samo slu-`beni stanovi, koji }e se koristiti za vreme slu`bovawa u vojsci. Me|utim, u prelaznoj fazi ne moèmo samo na to da ra~unamo, jer te-{ko da neko sa trenutnim primawima moè da dobije kredit i trajno re{i stambeno pitawe. Moramo uzimati u obzir ~iwenicu da ima mnogo qudi u sredwim godinama, koji svakako nisu u kategoriji onih koji dobijaju povoqne stambene kredite. Zato je neophodno da imamo prelaznu fazu. U toj fazi moramo da na|emo na~in da se pomogne qudima koji zbog rata i drugih nesre}a ìve u kasarnama da re{e stambeni problem, ali na osnovu realnih mogu}nosti sistema, a ne na osnovu zastarelih pravilnika.

Sistem internih beneficija. Neodrìve su beneficije koje ni-su zasnovane na razlici izme|u, na primer pilota, koji su ceo radni vek proveli razvijaju}i se po svojoj stru~noj vertikali i od kojih su mnogi izgubili zdravqe, i onih koji su samo pro{etali pored avio-na na po~etku karijere i oti{li da se bave birokratskim poslovima. Treba da imamo stimulativan sistem, tako da oni koji rade teàk posao dobijaju mnogostruko vi{e od drugih. Oni koji se opredele za mawe zahtevan posao vi{e nemaju dodatne beneficije.


Profesionalizam. Kao glavne odrednice profesionalizma gra-dimo obrazovawe, obuku i takmi~arski duh. To mora da se podrì i odgovaraju}om socijalnom reformom. Profesionalni vojni~ki ka-dar potreban nam je, izme|u ostalog, zato {to nam se ne isplati da ulaèmo velika sredstva u sluèwe vojnog roka koji traje {est me-seci. Naime, nije mogu}e kvalitetno obu~iti vojnike za tako kratko vreme i da ostane dovoqno vremena da se operativno angaùju. Nema-mo ni odgovaraju}a sredstva da ih redovno pozivamo u rezervu. Sve zajedno – lo{a investicija. Mnogo je boqe, ako imamo ograni~en broj granata, da profesionalac ispali po pet u toku jedne godine, ne-go vojnik na odsluèwu vojnog roka – jednu. Jer vojnik posle odslu-èwa vojnog roka ide ku}i, i vi{e nema prilike za ga|awe i nema mogu}nosti da vrati ono {to je u wega uloèno.

Teì{te u slede}oj etapi transformacije je obuka. Jer, ni{ta kao stabilna obuka ne drì sistem u regularnim tokovima, spreman da odgovori na postavqene zadatke. Obuka pojedinca i jedinica prvi su prioritet Vojske Srbije u narednom periodu.

U transformaciji vojske, kao i u ve}ini velikih projekata, pod-razumevaju se tri korelisana inicijalna procesa: kreirawe vizije i strategije za ostvarewe te vizije, uspostavqawe organizacijske strukture prema toj viziji i strategiji, i, kona~no, popuna takve strukture odgovaraju}im qudskim resursima. Taj deo posla je prive-den kraju. Preostalo je da se do kraja 2007. godine obave mawe orga-nizacijske dogradwe. Deo posla koji se odnosi na qudske resurse tra-jan je proces, koji treba da se obeleì pristupom da primewujemo trenutno najboqa re{ewa i da generi{emo sve boqa re{ewa kroz proces obrazovawa, obuke i sistema beneficija.

Q

t

ЉУДСТВО

ОРГАНИЗАЦИЈА

СТРАТЕГИЈАОБУКА

МОДЕРНИЗАЦИЈА

СОЦИЈАЛНЕ РЕФОРМЕПРОФЕСИОНАЛИЗАЦИЈА

ВИШИ КВАЛИТЕТ ⇒ НОВИ БРЕНД ВОЈСКЕ СРБИЈЕ


Transformacija na{e vojske obuhvati}e i neke specifi~ne pro-cese. Jedan od wih je u potpunoj nadle`nosti same vojske, a to su raz-voj i uspostavqawe modernog koncepta vojne obuke koji }e vremenom inklinirati ka obuci potpuno profesionalne vojske i odgovaraju}e aktivne i pasivne rezerve. Ubrzana profesionalizacija je proces ~ija }e dinamika biti uslovqena brzinom uspostavqawa odgovaraju-}e pravne regulative, ali i uspehom neophodne socijalne reforme. Urgentnost tehni~ke modernizacije je nesporna. Jedan wen deo mo}i }e da se realizuje sa osloncem na regularan vojni buxet, istina sa znatno promewenom strukturom. Nabavka velikih i skupih borbenih sistema treba da zapo~ne u dogledno vreme, i to kao dràvni projek-ti koji se i finansiraju na poseban na~in. Ako budemo u svemu tome uspe{ni, ima}emo novi imix vojske. Novi imix se ne „kupuje“ sa teo-rijom, ~lankom ili prezentacijom – stvara se u praksi.

Sveobuhvatne promene velikog i kompleksnog sistema

Ima obja{wewa prema kojima nam se vojska devedesetih godina pro{log veka uru{avala jer nije imala dràvu kojoj pripada. U ne-kim obja{wewima ide se i daqe i tvrdi da se vojska nije sna{la u promenama, u kojima je, gube}i status mezim~eta, stigla do statusa neèqenog deteta, ~ijem staratequ nije va`no {to se sve mawi xe-parac sve neprimerenije tro{i. Kako god bilo, vreme je da se shvati da vojska nije sama sebi svrha i da treba da bude izraz odbrambenih potreba gra|ana Srbije koje formalizuju wihovi predstavnici sa demokratskim legitimitetom. Odbrambena mo} je ne{to {to ne mo-è da se stvori preko no}i i da se kreira samo prema trenutnim po-trebama. To je investicija koja se vra}a. I to ne samo kroz odbranu nego i kroz promovisawe nacionalnih interesa Srbije.

[ta nam je potrebno za nastavak transformacije? Zakonska, strategijska i doktrinarna regulativa. Postoje}i zakoni o Vojsci i odbrani su zastareli i ograni~avaju nastavak transformacije. Usva-jawe strategijskih i doktrinarnih dokumenata je preduslov za usvaja-we odgovaraju}ih hijerarhijski niìh dokumenata. Tako|e, neophod-no je da se buxet odbrane oslobodi od tro{kova koji nisu odbrambe-ni. To su, pre svega, penzije i obaveze nadoknade {teta pri~iwenih u ratu iz buxeta odbrane. Vojske su se, kroz istoriju, finansirale iz redovnog buxeta da bi se spremale za ratove. Iz redovnog buxeta se ne finansiraju ratovi, kao {to je bio na{ slu~aj tokom devedesetih godina pro{log veka. I ne samo to ve} se i tro{kovi {teta pri~i-wenih u toku rata 1999. godine pla}aju iz sada{weg redovnog buxeta. Za pri~iwenu {tetu na privatnoj imovini sada se izdvaja gotovo to-liko novca koliko i za sva sredstva koja dobijamo za investicije u vojsci – vi{e od dve i po milijarde dinara.


Velike promene u vojsci obi~no se nazivaju reformom vojske, a promene koje se sprovode u Vojsci Srbije nazvali smo odmereno – transformacijom, smatraju}i da je boqe da termin bude mawe ambi-ciozan i „neizlizan“ u prethodnim lo{im iskustvima. Bez obzira na naziv, u su{tini, re~ je o sveobuhvatnim promenama velikog i kom-pleksnog sistema. Za sprovo|ewe takvih promena korisno je da se konsultuju teorije lider{ipa i menaxmenta. Jedna od onih koja je ozbiqna referenca dolazi iz Harvardske poslovne {kole od profe-sora Kotera.1 Prilago|avawem wegove teorije o tome kako da se iz-vedu velike promene specifi~nostima transformacije Vojske Srbi-je, do{li smo do procesa koji ima slede}e faze:

1. Shvatawe potrebe za hitnom transformacijom; 2. Formirawe mo}ne koalicije za vo|ewe transformacije; 3. Razvoj vizije i strategije za realizaciju te vizije; 4. [irewe vizije transformacije me|u wenim u~esnicima; 5. Angaòvawe svih u sistemu radi izvo|ewa {iroke akcije; 6. Generisawe kratkoro~nih uspeha; 7. Konsolidovawe postignutog uspeha i generisawe daqih pro-

mena; 8. U~vr{}ivawe dostignutih rezultata i wihovo prevo|ewe u

novu kulturu – prihva}en vrednosni sistem. Na osnovu navedenog, bez detaqne elaboracije navedenih faza,

postavqa se pitawe: dokle smo stigli? Moè se re}i da ulazimo u fazu 7. To, svakako, ne zna~i da smo zavr{ili tri ~etrvrtine posla, jer za sve faze nije potrebno podjednako vreme, niti su sve prethod-ne faze u potpunosti zavr{ene. To se ne podrazumeva ~ak ni u teori-ji. Tako, na primer, nemamo iluzija da su svi u sistemu prihvatili transformaciju i dali svoj maksimum u wenom sprovo|ewu. To je i prirodno, jer je proces bolan i kapitalni rezultati stiù na kraju relativno dugog procesa. Zato je i va`no da se ostvaruju i promovi-{u uspesi u pojedinim me|ufazama. Vreme je i da se osete poboq{a-wa u oblasti standarda, jer je normalno da se qudi zapitaju za{to sve to rade, za{to su napustili pojedine garnizone i za{to su po-stigli tolike u{tede ako se to ne odraàva na wihov profesional-ni ali i li~ni standard.

U ovom tekstu nije pravqena precizna distinkcija izme|u Voj-ske Srbije i sistema odbrane Srbije zato {to nije mogu}e transfor-misawe Vojske, ukoliko ga ne prate i odgovaraju}e promene u celo-kupnom sistemu odbrane, budu}i da je vojska kqu~ni deo tog sistema. Preciznije, transformacija vojske koju ne prate promene u celokup-nom sistemu odbrane ima skromne domete u kvalitetu i velike izgle-de da krene unazad. U prethodnom periodu transformacija Vojske i{la je tempom koji nije pratio ostatak sistema i stigli smo do sta-____________ 1 John P. Kotter, Leading Change (Boston: Harvard Business School Press, 1996).


wa u kojem je ponovo neophodno da se hitno reaguje. Reorganizacijom Vojske mnogi problemi u sistemu odbrane postali su ogoqeni i mno-go vidqiviji. Pomenu}emo neke od wih.

Trenutno u Vojsci Srbije ima mawe od 21.000 pla}enih lica: oficira, podoficira, civilnih lica i vojnika po ugovoru. Istovre-meno, u ostalim strukturama Ministarstva odbrane zaposleno je vi-{e od 9.000 lica koji platu primaju iz buxeta. Jo{ oko 4.500 zaposle-nih nalazi se u tzv. vojnodohodovnim ustanovama. Ta~no je da oni ne primaju platu iz buxeta, ali se iz buxeta namiruju dugovi vojno-doho-dovnih ustanova. Kapaciteti i normativi remontnih zavoda dimen-zionisani su, svojevremeno, za opsluìvawe mnogo ve}e vojske, za ko-ju je izdvajano pet odsto BDP, kao i za trì{te zemaqa „tre}eg sve-ta“. Posebno su interesantni normativi koji su projektovani shodno monopolskom statusu u zemqi i tada{wim politi~kim povoqnosti-ma angaòvawa za inostrane partnere. Ali, nije odrìva sada{wa praksa da Vojska pla}a usluge remontnim zavodima, koje je ina~e formirala, prema takvim normativima, i to uz naplatu PDV-a, bez wihove odgovornosti za ka{wewa (koja direktno naru{avaju borbe-nu gotovost). Kapaciteti odràvawa sa monopolskim statusom, koji su direktno u funkciji borbene gotovosti, s obzirom na ~iwenicu da su svojevremeno formirani iz vojnog buxeta, treba da budu stavqeni pod vojnu subordinaciju. Prethodno ih treba racionalizovati i za-dràti tehnolo{ke linije koje su potrebne Vojsci. Deo nemonopol-skih usluga koje se mogu dobiti na civilnom trì{tu, tamo treba i traìti. Vojnodohodovne ustanove, koje imaju monopolski status u vojnim kantinama i restoranima, nude mizeran kvalitet usluga po neprimereno visokim cenama. Kvalitet slu`benih uniformi je ta-kav da se sa setom se}amo starih vremena, a osvajawe nove terenske uniforme traje duè od najduìh ratova koje je Srbija vodila u 20. veku. U zdravstvenom sistemu Ministarstva odbrane zaposleno je oko 4.500 qudi, a od toga je samo 400 lica u garnizonim ambulantama i jedinicama. U isto vreme, zdravstvena za{tita vojnih osiguranika u gradovima u kojima vi{e nema garnizona, pa ni vojnih ambulanti, optere}ena je ~iwenicom da i daqe nije sistemski ure|en odnos voj-nog i civilnog zdravstva. Vojna akademija ima skoro 1.000 zaposle-nih, a godi{we od{koluje oko 150 potporu~nika, i mawe od 50 slu-{alaca u [koli nacionalne odbrane (komandno{tabno i general-{tabno usavr{avawe). Po jednom zaposlenom u strukturama koje su pot~iwene Upravi za obaveze odbrane, na godi{wem nivou (u sva ~e-tiri uputna roka), Vojska dobija mawe od 20 regruta. Podrazumeva se da im to nije jedini posao, ali je svakako indikator neracionalne organizacije. I taj }e broj biti sve mawi kako se bude napredovalo u profesionalizaciji. U Vojnotehni~kom institutu, koji je 50 odsto ve}i od General{taba, i daqe postoje sektori za oblasti u kojima


smo odavno izgubili korak sa novim tehnologijama. Istovremeno, postoji praksa da se kre}e u razvoj i modifikacije za koje Vojska ni-je iskazala potrebe. Kada se postavi pitawe racionalizacije razvoj-nih, proizvodnih i remontnih kapaciteta, neretko se ukazuje na pro-blem socijalnog mira i potrebe firmi koje se bave trgovinom nao-ruàwem i vojnom opremom. U~e{}e vojnog buxeta u poèqnom pro-cesu obnavqawa vojne industrije moè da bude korelisano sa potre-bama Vojske Srbije, ali ne i sa pla}awem socijalnog mira, a jo{ ma-we sa sklono{}u spoqnotrgovinskih firmi ka visokim profitima. Da li je vreme da se prisetimo pitawa uloge tzv. vojnoindustrijskog kompleksa koje je Hantington postavio u SAD pre ravno pola veka?2 U procesu nabavki tzv. pokretnih stvari podrazumevaju se birokrat-ska praksa i nesnalaèwe u uslovima funkcionisawa modernog tr-ì{ta, tako da dolazimo u situaciju da nismo u stawu da, ina~e skro-man, deo buxeta za tu namenu (mawe od pet odsto) potro{imo tokom finansijske godine. A i tada smo imali afere u vezi s nabavkama. U oblasti infrastrukture i daqe tro{imo mawe novca na tipi~no vojnu infrastrukturu u kasarnama i na poligonima nego na sve osta-lo. A to ostalo je raznoliko: od stanova koji su fiktivno podeqeni pre sedam – osam godina do dugova za radove u kasarnama koje smo u me|uvremenu napustili. A sada, kada smo ih napustili i kada se nude na prodaju, saznajemo da nam je katastarska evidencija u stawu koje to oteàva. U mnogim slu~ajevima, kada se uporede inicijalni ugovori i ono {to je na kraju pla}eno, moè se da se zakqu~i da je Vojska klijent sa kojim se posluje kroz maksimalizaciju specifi~ne gra|e-vinarske sintagme „ostali nespecificirani radovi“.

U menaxmentu za qudske resurse imamo nefunkcionalne proce-dure ure|ene tzv. re{ewima o prenosu ovla{}ewa (kojima je vol{eb-no mewan Zakon o vojsci), na osnovu kojih je mikromenaxment dove-den sve do Uprave za kadrove Ministarstva odbrane. U mnogim obla-stima postoji duplirawe i preklapawe nadle`nosti raznih uprava General{taba i MO, {to je posledica na~ina na koji su svojevreme-no formirani sektori u Ministarstvu. Naime, nisu formirani kao funkcionalne celine u kojima se vodi politika vezana za odre|ene funkcije sistema odbrane, nego kao centri mo}i generala sa vi{e zvezdica iz tog vremena. Tako, na primer, postoji nekoliko logi-sti~kih uprava u MO, a ve}ina pravila i uputstava i daqe na naslov-noj strani ima zvezdu petokraku (kao simbol wihovog godi{ta). Ne bi bilo dobro da ponovo, prilikom projektovawa nove organizacije MO i pisawa novih zakona, budemo optere}eni starom praksom krei-rawa centara mo}i i formacijskih elemenata. Umesto toga, treba da se sistemski uredi kompletna oblast, na takav na~in da weno funk-____________ 2 S. P. Huntington, The Soldier and the State (Cambridge: Harvard University Press, 1957).


cionisawe ne moè da bude ozbiqno ugroèno nijednim „nesre}nim“ personalnim re{ewem. Dostupna su nam mnoga korisna iskustva evropskih zemaqa iz uspostavqawa efikasne demokratske kontrole u sektoru bezbednosti i nije neophodno da u~imo samo na svojim gre-{kama. Uostalom, vreme je resurs koji smo ve} dovoqno protra}ili.

Ciq navedenog nabrajawa je ukazivawe na hitnost neophodnih promena u celokupnom sistemu odbrane. Takve promene su bolne i nisu popularne dok se izvode. Tako|e, traju duè od pojedinaca na wenim formacijskim mestima i postavqewima. Razumno je da se, bez obzira na uslovno poistove}ivawe Vojske i sistema odbrane, posta-vi pitawe da li je sistem odbrane u transformaciji stigao do faze 7 i generisawa daqih promena, ili je Vojska istr~ala toliko da su joj „nebraweni krila i bokovi“.

Zakqu~ak

Transformacija koju preduzimamo u Vojsci Srbije specifi~na je u odnosu na ostale vojske u na{em {irem regionu jer je zapo~eta mnogo kasnije i vi{estruko je brà, mada se u wu krenulo bez odgovaraju}e politi~ke podr{ke u zemqi. Transformacija na{e vojske posebno se razlikuje po tome {to nije pra}ena sveobuhvatnom stru~nom podr-{kom stranih partnera, {to je bio slu~aj u gotovo svim zemqama koje su od 1994. godine u{le u NATO i „Partnerstvo za mir“. Podr{ka na-{oj transformaciji bila je sporadi~na i optere}ena brojnim poli-ti~kim ograni~ewima, ukqu~uju}i i pristupawe Programu „Partner-stvo za mir“. Opredelili smo se da sami krenemo u proces transfor-macije, ne ~ekaju}i da se stvore povoqniji uslovi, jer je stawe bilo vi{e nego urgentno. Postoje brojna iskustva drugih zemaqa koja su nam na raspolagawu, ali retko koje moè direktno da se primeni. Osim toga, transformi{emo svoju vojsku i smatramo da mi snosimo odgovornost i za uspehe i za neuspehe, a ve}a pomo}, ako stigne i kad stigne, dobro je do{la. Smatrali smo da }e ve}e interesovawe za si-stem odbrane i politi~ka podr{ka u zemqi sti}i ako ostvarimo do-bre po~etne rezultate. Vreme je za takvu podr{ku i za istrajno sprovo|ewe pokrenutih promena bez optere}ewa kratkoro~nim kal-kulacijama. Aktuelna faza transformacije bitno je uslovqena razli~itim faktorima, kao {to su neophodan stalni nivo operativ-nih sposobnosti i bezbednosni izazovi na jugu Centralne Srbije i Kosova i Metohije. Me|utim, smer transformacije je deo vizije srp-ske vojske koja mora da bude u stawu da odgovori na bezbednosne izazo-ve sa kojim }e se Srbija suo~avati i 2015. godine, i kasnije. A to su bezbednosni izazovi koji ne}e po~iwati na srpskim granicama i koji traè mnogo kompleksnije odgovore od individualne vojne mo}i Sr-bije. Takvi su i mnogi izazovi sa kojima se ve} sada suo~avamo.

Documents

Transformacija Vojske Srbije – izazovi i odgovori · vawe, struja, komunalije i ishrana malog broja qudi uvek vi{e ko-{taju. Zato smo se opredelili za racionalizaciju broja garnizona