CA БЛАГОСЛОВОМ

ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА

Е.Е. ФОТИЈА,

ПРАВОСЛАВНОГ ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ

Едиција СВЕТООТАЧКО БОГОСЛОВЉЕ

6

Наслов изворника:

Сгедогу Palamas

The Triads

Editcd vvith an Int roduct ion

by John Mcycndo r f

Prefacc by Jaros lav Pel ikan

Консултовани изворници u прсчоди:

FpriTopLou топ ]1аХаџа, 'Уттс-р xQ>v Lepcoc цоихаСбхтм1,

(-ЗшсаАтчкт), 1982 .

С в . Г р и г о и и П а л а м а

Т р и а д Б !

в з аидиту с в л 1 д е н н о б е з м о л в с т у к ) 1 ц и х , М о с к в а 1 9 8 2 .

Свети Григорије Палама

ТРИЈАДЕ

Беседе у одбрану свештених тиховатеља

С етлеског изворника ирсвод

Сесшринства Тројеручице - Шибеник

Редактори превода Епископ далматински ФотиЈе

u монах Давид Перовић

ИСТИНА

Београд - Шибеник

2008

УВОД

Духовни и умни див православне Византије

- св. Григорије Палама - монах , архиепископ и ис-

такнути богослов, већину свога живота посветио je

богословској расправи о основној истини: Живога Bo

га je могуће познати кроз лично искуство, ј ер je и Он

Сам проживео Свој живот са човеком .

Девет расправа које je Палама написао из-

међу 1338. и 1341 . године - У одбрану свештено-

тиховатеља - Паламини савременици, али и касни-

је генерације, сматрају његовим најзначајнијим де-

лом . Будући да су оне штампане у три групе од no

три књиге (беседе), како би најпре побиле у смено

учење, a з а тим и писмене полемике калабријског

фило с офа Варлаама, често се називају Тријадама.

Грчки т ермин исихија („тиховање") се може н аћи у

монашко ј литератури четвртога века, где он упућује

на начин живота отшелника, посвећених созерцању

и непрекидно ј молитви . Такви монаси су вековима

били познати као исихасти. Варлаам je оповргавао

исправност њихових духовних подвига и исказа о до-

живљавању божанског присуства . Палама je устао у

њихову одбрану.

Подужи одломци из Тријада, преведених и об-

јављених у овој књизи, уводе читаоца у саму сушти-

ну религијског искуства хришћанско г Истока.

5

Јоваи Мајендорф

И с и х а с т и ч к о п р е д а њ е

Усамљенички живот у е гипатским или пале-

стинским пустињама представља првобитни облик

хришћанског монаштва . Већ у четвртом веку свети

Антоније усваја такав начин живота, те се он, no ре-

чима писца његовог житија, светог Атанасија Вели-

ког, сматра зачетником монаштва , с обзиром да je

постао узор свим каснијим отшелницима . Појава on-

штежитељног монаштва са његовим утемељивачем

светим Пахоми јем, који je у Египту основао прве ор-

ганизоване монашке заједнице, није спречила даљи

развој отшелништва , као ни истовремено постојање

општежића и отшелника на х ришћанском Истоку у

р ано хришћанском и средњевековном периоду.

Од самога почетка историје монаштва т ермин

исихасша je упућивао на „испосника" или отшелни-

ка. Он се заједно са т е рмином исихија појављује у

списима Евагрија1 (четврти век), светога Григорија

Нисијског2, као и у царском законодавству које гово-

ри о положају монаха3.

Од свих раних учитеља монашке духовности,

Евагрије Понтијски je боље од свих дефинисао основ-

но учење о молитви, које ће надахњивати исихасте

потоњих векова. Према Евагријевом мишљењу, моли-

тва je „најузвишеније умно делање", делатност „свој-

ствена достојанству ума", „узношење ума Богу". „Ста-

1 Rer.mon., M i g n e , PG 40, col . 1253B.

2 ln inscr. psalm., M i g n e PG 44, col. 4 5 6C ; ed . W. J a e g e r (Le i den , 1962) ,

с тр . 44 .

' J u s t i n i a n , Nov. 5, 3; ed . R. Schoe l l a n d G. Krol l , с тр . 32.

6

Увод

ње молитве" , пише он, „ прецизно се може описати као

уобичајено стање непомућеног мира. Оно до висина

појмљиве стварностиузноси ум који љуби мудрост и ко-

ји je истински продуховљен најснажнијом љубављу"4.

Према Евагрију, непрекидна „молитва ума"

или „умна" молитва јесте циљ, садржај и оправдање

тиховатељског начина живота, и он га види „природ-

ним " за човеков ум. Човек у молитви постаје истин-

ски он, и то кроз поновно васпостављање исправног

и природног односа са Богом5.

Савремена историја je показала да je Евагрије-

во учење о молитви у ствари био израз посебне ориге-

нистичке мет афизике , засноване на неоплатонизму ,

која je „ум" сматрала природно божанским, који je

првобитно постојао као нематери јалан, те стога сада-

шњи матери јални свет није ништа друго до последи-

ца пада6. Евагрије je заправо због свога оригенизма

био чак и формално осуђен на Васељенском сабору

553. године. Ипак, његови списи о молитви изузетно

су популарни, распрострањени, и они су се веома че-

сто појављивали под псеудонимима , нарочито под

псеудонимом светога Нила Синајског. To међутим ,

не значи да су и читаоци заступали његове ме т афи-

зичке претпоставке . Источно духовно предање поче-

4 Evag r i u s , The Praktikos. Chapters on Ргауег, пр е в . J .E . B amb e r g e r

( Sp en c e r , Ma s s : C i s t e r c i an Pub l i c a t i o n s , 1970 ) , с тр . 6 3 , 6 9 . 5 0 Евагри ју и њ е г о в ом утицају, виде ти I. Haushcrr , , ,L 'Hesychasme,

c tudc de spir i tual i te" , in Orienialia Christiana Periodica 22 ( 1 9 5 6 ) : 5-40

( укључу ј ући р ани ј е и знача јне студи ј е од истог а у тора ) . 6 0 о в о м е п о с е б н о по г л е д а ти код A. Gu i l l a umon t , Les Kephalaia Gnostica

d'Evagre le Pontique et l'histoire de Гorigenisme chez les Syriens ( P a r i š ,

1 9 6 2 ) .

7

Јован Мајендорф

ло je Евагријеву умну молитву да разумева и практи-

кује у контексту христоцентричне духовности. „Ум"

je престао да се супротставља матери ји , будући да je

х ришћанско монаштво у потпуности прихватило са-

му чињеницу Оваплоћења . Тако j e „умна молитва" ,

ко јом се Евагрије обраћао Божанству, које je он раз-

умевао у неоплатонистичком и спиритуализованом

смислу, постала „Исусова молитва " .

У касном четвртом веку, на поменути развој

исихастичке духовности у правцу христоцентризма

увелико су утицали списи једног непознатог аутора,

који je користио име светог Макари ја Великог. Списи

светог Макарија, на које се Палама веома често по-

зива, прилизно се разликују од Евагријевог неоплато-

нистичког интелектуализма: Центар човекове свести

и божанског присуства у човеку није „ум", него „ср-

це" . При томе, свети Макарије користи речи које су

ближе језику Псалама (и јудејској антропологији уоп-

ште), него неоплатонизму7. У хришћанству човек има

искуство благодати Божје, он пише и уверава се да je

Господ сладак (Пс . 34, 9). Овоискус тво ј е с т единамич-

ка сила Духа која се у свој својој п уноћи пројављује у

срцу. Деца светлости, учитељи Новога Завета у Духу

Светоме, немају ништа да науче од људи: њих „учи

Бог" (Ис. 54, 13. Јн. 6, 45). Сама благодат исписује за-

коне Духа у његовом срцу... У ствари, „срце je госпо^

дар и Цар целога тела, те када благодат прожме бого-

7 О уло зи с рц а у р а н о х р и ш ћ а н с к о ј д у ховнос ти , вид е ти код Л. Gu i l l aumont ,

,,Lc Coeu r chez les spir i tuels grecs a Героцие anc i enne " , у т е к с т у „Сог et

cordis affcctus", Dictionnaire dc spiiitualite 14, 15 (Pariš , 1952) , col . 2 2 8 1 -

2 2 8 8 .

8

Увод

чежњиво срце, она овладава свим човековим удовима

и мислима . Јер, у срцу обитава ум, a у њему су све

душевне мисли . Сва добра обитавају у срцу. Из тога

разлога благодат прожима све удове тела"8.

Код светог Макарија, циљ и смисао молитве

није довођење ума у непостојање, него преображење

целокупне личности - душе и тела - кроз присуство

оваплоћеног Бога, појмљивог „смиреном срцу" .

Поред изузетних личности монаха и мона-

шких за једница које су остале верне православном

хришћанству , у периоду р анохришћанско г мона-

штва појавиле су се и разне секте. Извесне струје

монашке духовности свесно су супротстављале лич-

но религијско искуство и светота јинску јерархијску

структуру Цркве . У том погледу je од великог значаја

био такозвани месали јански покрет, који je порицао

неопходност Крштења и осталих светих Тајни, одби-

ј ао потребу за соци јалном одговорношћу и прихва-

тао само х аризматичне вође, што се противило већ

устаљеним учењима и пастирској служби епископа

и свештеника . У периоду Средњега века, месали јани,

т акође познати као „евхити" или „богумили" (или

„катари" на Западу) проповедали су дуалистичке иде-

је утемељене на манихејству.

Овом аутору се покушаји појединих савреме-

них научника да списе Такозваног-Макарија прогла-

се месали јанским, чине прилично неуверљиви.0 Ме-

s Нот. 15, 20, M i g n e , PG 34, col. 589АВ; ed . H. Dorr ics ( Б е р лин , 1964) ,

стр . 139 . 9 0 м е с а л н ј а и с к о м т у м а ч е 1 ћ у Мак а ри ј а , вид е ти код Н. Do r r i e s , Die

Uberlieferung des messalianischen Makarius-Schriften (Leipzig, 1941 ) ;

д р у г ачи ј е с т а н о в и ш т е виде ти код Ј . Mey endo r ( f , „Me s s a l i a n i sm o r

9

Јован Мајендирф Увоу

у основи веома једноставна, али и в е ома т ешка вежба

„држања ума у срцу", „смештања" Исусовог Имена у

њ е г а - б у д ући да се Име Божје поистовећује са прису-

ством Саме Божанске Личности - или „усклађивања

Имена Исусовог са човековим дисањем" (свети Јован

Лествичник) . Она je такође добила један облик непре-

кидно г умно г понављања кратке реченице : „Господе

Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног" .

Духовностусредсређена на Молишву Исусу, Ko­

ja има своје корене у отшелништву, усталила се не

само у општежитељним манастирима , него и међу

лаицима . Њена једноставност и непосредност, усред-

сређеностнасуштински садржај хришћанске вере, во-

дила je до таквог личног богоискуства, да без њега, no

речима светог Симеона Новог Богослова (949-1022),

истинско хришћанство не би могло да постоји.

У периоду касног тринаестог века, поједине

писане „методе" молитве Исусу т акође су претпоста-

вљале и посебну технику дисања, чиме je ова моли-

тва повезана и са фи зиолошком страном човековог

живота - удисањем ваздуха. Непросвећени људи су

често погрешно разумевали тачно значење ове тех-

нике, која се упоређивала са јогом, те су je жестоко

нападали . Међу таквима je био и Варлаам. Овим смо

објаснили и главне т еме Паламиних Tpujaga, усред-

сређене на одређивање улоге људског тела у моли-

тви, a сходно томе, и на христоцентричност васцелог

човековог живота .

a n d Fab e r , 1979) . К р а ћ и пр е г л е д и с и х а з м а п р е П а л а м е , вид е ти код Ј .

Meyendo r f f , St. Сгедогу Palamas and Orthodox Spiritualily (Cres tvvood,

N.Y: St. V l ad im i r ' s S em i n a r y Pre s s , 1974) , с тр . 7 -71 .

11 W

ђутим, познато je да проблем могуће повезаности

месали јанства и неких огранака исихазма није нов

- и сам Варлаам Калабријски je оптуживао византиј-

ске исихасте, његове с авременике за месали јанство .

Изгледа да je он сваку тврдњу о стварном и свесном

богоискуству у ствари сматрао месали јанском. Па-

л ама je без икаквих тешкоћа, са изузетном л а коћом

показао да православне исихасте нису имале ништа

за једничко ни са антисветота јинством месали јанаца ,

нити са њиховом посебном тврдњом да телесним очи-

ма гледају Божју суштину. Међутим , он није негирао

то да je известан контакт месали јанске и православ-

но-монашке средине био итекако могућ, што ћ е м о

ми видети у даљем тексту.

У сваком случају, историјски значај и утицај

списа Такозваног-Макарија није био у промовисању

ј еретичкогмесали јанства , не гоу поновномусмерав а -

њу евагријевског мистичког предања према више хри-

стоцентричном и светота јинском разумевању моли-

тве. Тако су велики учитељи Молишве Исусу или „мо-

литве срца" у н ар едним вековима били свети Дијадох

Фотички (пети век) и свети Јован Лествичник (580-

650 год.), који су у суштини наставили исихастичко

предање и то у библијском и суштинском смислу, у

складу са грчким светоотачким учењем.10

Била je то

a n t i -Me s s a l i a n i sm ? A F r e s h Look a t t h e M a c a r i a n P r o b l em " , Купакоп.

Festschrift Johannc.s Ouasten, ed . P. Gran f i e ld a n d J .J . J u n g m a n n ( M u n s t e r

VVestf., 1974) , стр . 5 85 -590 . 10

На јпо зиа ти ј а и на ј у тица јни ј а з бирк а с пи с а о и с и х а з м у ј е с т е

Филокалија, коју j e об ј авио свети Н и к о д и м А гиори т 1782 . г о дине .

У току je об ј а вљивање к о м п л е т н о г и з д аља на е н г л е с к о м ј е зику , The

Philokalia 1 , прев . G .E .H . P a lme r , Р. S h e r r a r d , К. Wa r e ( L o n d o n : F a b e r

Joetui Мајендирф

12

Увосј

образовали својеврсну духовну заједницу утемељену

на молитви . Убрзо je ова за једница посгала позната

у Солуну, те писци, непријатељски расположени пре-

ма Палами, повезују неке од његових (тадашњих) ак-

тивности са „богумилима" , или са већ споменутом

сектом „месали јанаца" . Стога ћ е м о ми у даљем тек-

сту показати да je Палама несумљиво одбијао учење

ове секте.

0 Паламино ј преданости Православљу најбоље го-

вори чињеница да je он у тридесетој години живота

био рукоположен за свештеника (1326. год.). Он je

тада заједно са ј ош неколицином монаха, следујући

предању исихазма, живео у испосници близу Верије.

A живео je у својој испосници упражњава јући непре-

кидне молитве Исусу, a састајао се са осталом брати-

јом суботом и недељом на литурги јском Сабрању. Го-

дине 1331, Григорије се вратио на Свету Гору, и то у

испосницу светога Саве, недалеко од свога матичног

манастира -- Свете Лавре . Узнапредовавши у овој де-

латности, Григорије почиње да пише књиге на разне

духовне теме, као и разна житија . Убрзо (1335-1336)

je постао игуман манастира Есфигмена . Он затим

ступа у арену богословских, еклисиолошких и поли-

тичких расправа , које ће обележити остатак његовог

живота . При свему томе он остаје веран својим ду-

ховним и богословским убеђењима .

Расправа и змеђу Паламе и грчко-италијанског

„философа " Варлаама Калабријског започела j e кроз

дискусију о проблему латинског додатка Fulh>quc

(,,Дух Свети исходи од Оца u од Сина") и зворном тек-

13

Жити ј е с в е то г а Гри гори ј а П а л а м е

Свети Григорије Палама je ро-

ђен 1296. године у Цариграду, у

племићко ј породици, блиској ца-

ру Андронику II. Он je као седмо-

годишњи дечак остао без оца, али

je уз цареву финанси јску подршку

наставио са својим школовањем.11

Уобичајени византијски школски

програм je обухватао детаљно про-

учавање Аристотелове Лошке, у че-

му се Григорије посебно истицао .

У двадесетој години живота он од-

лучује да се з амонаши, и на исти

корак наговара и остале чланове

своје породице - мајку, два брата

и две сестре.

Григорије се запутио на Свету

Гору и то у најстарији и најудаљенији атонски мана-

стир, Велику Лавру светог Атанасија. Извесно време

je као отшелник живео у скиту Глосија, т акође на

Светој Гори. OKO 1325. године нападиТурака на Атон-

ско полуострво су приморали многе монахе да напу-

сте Свету Гору. Григорије са н еколицином пријатеља

нашао je уточиште у Солуну, где су сви они заједно

" Ж и т и ј е светога Григори ј а П а л а м е j e п о з н а т о у г л а впом н а о снову

Encomion, којег j e с а с т а в и о љегов при ј а т ељ и у ч е н и к Филоте ј К о к и н о с ,

п а три ј а р х ц а ри г р а д с ки , M i gn e , PG 1 5 1 , co l s . 5 51 -656 . Потпуии ј у

студију видети код Ј. Meyendo r f f , A Study of Cregotj Palamas ( L o n d o n

a n d Nevv York: F a i t h P r e s s a n d St. V l a d im i r ' s S em i n a r y P r e s s , 2'"' ed. ,

1974) , с тр . 2 8 - 1 1 3 .

Јован Мајенцорф

сту Символа вере . Тако je за Варлаама - који je, као и

Палама , бранио грчко становиште - ова тема предста-

вљала један дијалектички доказ, заснован на библиј-

ским и светоотачким тврдњама, будући да je свако

непосредно знање о Богу, о односима међу Личности-

ма СветеТројице, неприступачнољудском уму. Насу-

прот њему, Палама je богословљу приступао не само

као према појмовној вежби заснованој на „откриве-

ним премисама " , него превасходно као према изразу

истинског хришћанског опита. Користећи исте ари-

стотеловске т е рмине као и његов противник, Палама

je настојао на томе да се ботословским дискурсом о

Светој Тројици може доћи до аподиктичких (a не са-

мо до дијалекШичких) закључака који нас могу дове-

сти до Саме Истине. Ток ове расправе подстакао je

неке историчаре да њу упореде са р а справама изме-

ђу номиналиста и реалиста на тадашњем ла тинском

Западу, упркос томе што je њихов контекст и карак-

тер био потпуно другачији.

Варлаам je презирао сваки приговор калуђера , Ko­

je je он иначе видео као интелектуално неквалифи-

коване фанатике . Када je Варлаам покушао да сазна

нешто више о исихастичким методама молитве (која

je била основа „искуства" на које су се они позива-

ли) , он се ј ош више шокирао тврдњом да се људско

тело, a не само ум, могу преобразити божанском све-

тлошћу, и тако допринети богопознању. Тако, ова

расправа није подстакла само Паламу да н апише Три-

јаде, већ je у дискусију увукла целокупно тадашње

друштво и Цркву.

Увос)

Варлаам, који je напустио Византију и окончао сво-

јс дане у Италији, осуђен je на два цариградска Сабо-

pa, одржана TOKOM јуна и јула 1341. године. Међутим,

иошто je Палама заиста успео да обрани исихасте, он

иакон изненадне смрти цара Андроника III (1341), би-

иа увучен у аферу која се ј авила као последица грађан-

( ког рата. Влада, чији члан je био и патријарх Јован

Калекас, отпустила са двора најзначајнију политич-

ку личност, великог доместика Јована Кантакузина

присталицу интелектуалаца који су првобитно шти-

гили Варлаама, али који je на крају прешао на страну

монаха. Палама, који je био Кантакузинов пријатељ

ii истомишљеник, осуђен je иу т амничен , док је патри-

јарх давао подршку његовим богословским противни-

цима, нарочито Григорију Акиндину. A овај je, попут

Варлаама, критиковао не само основу исихастичке

духовности, него и Паламине богословске исказе: Ако

je Бог апсолутно трансцендентан, али се може „дожи-

вети" и „видети" кроз нестворено и стварно присуство,

онда можемо говорити и о потпуно трансцендентној

божанској „суштини" и о нествореним, али откриве-

ним „енергијама". Управо ову познату дистинкцију

Акиндин je одбио да прихвати: За њега je Бог истове-

тан са Његовом суштином, те je виђење Бога, уколико

га прихватимо као могуће, представљало или виђење

саме божанске суштине, или њених створених проја-

ва. Никакве стварне дистинкције у нествореном бо-

жанском Бићу нису могла постати појмљиве.

Грађански рат je окончан Кантакузиновом по-

бедом 1347. године, и то његовим крунисањем за

15 14

Јовап Мајепдорф

сувладара, који ће делити власт са з аконитим на-

следником Јов аном V Палеологом . Ha новим сабо-

рима , о држаним збот напада ф и л о с о ф а и истори-

чара Никифор а Григораса, који j e подржавао Акин-

диново становиште, године 1347, a нарочито 1351 ,

подржано je Пал амино богословље. Године 1347.

Григорије Палама je изабран за архиепископа солун-

ског. Његова с абраћа и ученици Исидор, Калист и

Филотеј Кокинос , смењивали су се ј едан за другим

на па три ј арашком трону. Победа исихазма , израже-

на не само у Паламино ј монашко ј духовности, него

и у његовом богословљу, утицала je на целокупно ис-

точно Православље, како у Византији, тако и широм

источне Европе. Генерација ових духовних ревните-

ља заузела je водеће положаје и тиме увелико допри-

нела опстанку православног х ришћанств а у т ешком

периоду Отоманске владавине на Балкану и на сред-

њем Истоку. Духовно завештање исихазма т акође се

пренело и у Русију.

Григорије Пал ама ј е годинудана (1354-1355) про-

вео у Малој Азији као турски заробљеник; наиме , пре

тога његов брод je на путу између Солуна и престо-

нице заробљен.12

Заробљеништва спасли су га Срби,

након чега се он вратио у своје епископско седиште,

где се и упокојио 1359. године.13

12 О о в о м е виде ти с а в р е м е н у сгудију A. Ph i l i pp i d i s -B r a t , ,,La c ap t i v i t e

de P a l a m a s ch e z l e s Tu r c s : do s s i e r e t c o m m e n t a i r e " , Travaux e t mcmoires,

Centre de. recherche d'histoire et civilisation byzantincs 7 ( P a r i š , 1979 ) , стр .

1 0 9 - 2 2 1 .

" Виде ти покуша ј да се д а т ум П а л а м и н о г р о ђ е њ а п о м е р и за 1357 . r .

код H.V. Веуег, , ,Eine Ch r ono l o g i e d e r L e b e n s g e s c h i c h t e de s N i k o p h o r o s

Gr e go r a s " , Jahrbuch der Osterreichischen Byzantinistik 27 (Band , Wien ,

Увоу

Григорије Палама канонизован je 1368. године

одлуком цариградског Сабора, коме je председавао

патријарх Филотеј . Његове мошти се и данас чувају у

('.аборној цркви у Солуну.

„Тријаде" у одбрану свештених исихаста

Упркос чињеници да су Тријаде написане као по-

мсмички спис усмерен против ставова Варлаама

Калабријског, он истовремено представља и главно

сведочанство садржаја и смисла хришћанског опита.

11исац никада о њему не говори као о искључиво вла-

("1'итом искуству. Он не представља никакав облик

сзо геријског мистицизма , него управо супротно. Ње-

гова намера je да васпостави објективну богословску

основу како би подржао своју браћу, монахе-исиха-

t те, у њиховом разумевању молитве и у њиховом тра-

i ању за признатим циљем: обожењем или тсосисом

човека у Христу. Паламина превасходна брига била

je да покаже да овај циљ није резервисан само за изо-

ловане „мистике" , него да je, у ствари, истоветан са

с амом х ришћанском вером, те je стога доступан сви-

ма који крштењем постају чланови Цркве . Поред то-

га, он je тврдио да се и васцело грчко патристичко

предање може сагледати као ј една потврда тога чове-

ковог назначења.

У детаљном предговору моме издању оригиналног

грчког текста Тријада, покушао сам да опишем окол-

1978) , стр . 1 50 -153 . М е ђ у т и м , в еродостп јпи ји j e ap i-умент з а 1 359 . к ао

г о дину његовог р о ђ е љ а , н а в е д ен у Фило т е ј е в ом Encomion ( П а л а м а се

у поко ј и о у 63 г одини , н а к о н д в ана е с т и no г о дин а е п и с к о п с т в о в а њ а ) .

17 16

Јоваи Мајеидорф

18

Увод

ка (изостављајући алузије на гледање у пупак, итд.)

u објавио троделне расправе : 0 стицању мудрости,

l) молитви и 0 светлости зшња. Друга Пал амина

шријада, написана за време Варлаамовог путовања у

Авињон 1339. године, где je он безуспешно заговарао

јединство Цркве са папом Бенедиктом XII, предста-

нља оповргавање поменутих списа калабријског фи-

лософа, са директним наводима из њих.

По повратку у Цариград, суочивши се са тада већ

јавним пол емикама са поштованим руководитељем

атонског монаштва , Варлаам je објавио нови спис

под насловом Против месалијанаца, отворено опту-

жујући своје противнике за проповедање учења ове

формално осуђене секте. Kao што смо већ видели,

месали јанци или богумили су тврдили да они у мо-

литву, својим фи зичким очима созерцавају саму су-

штину Божју. To je условило тему Tpehe, и последње,

Паламине тријаде, у којој се аргументи углавном

базирају на разликовању божанске суштине и енерги-

je. Побија јући сваки утицај месали јанаца , али подр-

жава јући потпуну стварност општења са Богом, a не

само са створеном блтодаћу, Пал ама развија учење

о нествореним божанским енерги јама .

Ова расправа се окончала тако што су целокупна

атонска монашка заједница ( такозваним светогор-

ским Томосом), a затим и цариградски Сабор 1341 .

године подржали Паламу. Варлаам пак, отпутовао je

у Италију.

Са сигурношћу можемо р е ћ и да je у Тријадама

у потпуности изражена истинска порука средњове-

19

ности и хронологију првих сусрета Паламе и Варлаа-

ма.14

Њихова преписка je, како смо већ видели, поче-

ла 1336. године, и првобитно се тицала проблема „апо-

диктичког" или „дијалектичког" богопознања. Ток

расправе je убрзо навео Варлаама да критикује сами

појам „духовног знања" који су дали монаси, те да са

посебном пакошћу напада њихов метод молитве, који

je подразумевао и учествовање тела у непрекидном

упражњавању молитве Исусу, a потом и у самој ствар-

ности заједнице са Богом. У по јединим списима овај

калабријски фило с оф употребљава понижава јуће тер-

мине : Монаси су „људи-чија се душа-налази у пупку"

{омфалопсихи), ј ер они, следујући поукама писца по-

пут Никифора Исихасте, сабирају пажњу спуштањем

очију „на центар њиховог тела"; они дакле чине то да

би се усредсредили на молитву. Варлаам je поред тога

тврдио да je световно образовање, или „усвајање му-

дрости" услов за истинско богопознање.

Палама je своју прву тријаду Уодбрану свештених

исихасша почео да пише на основу сопствених диску-

сија са Варлаамом, и појединих усмених ф и л о с о ф -

ских расправа . Варлаамово име се не спомиње у Пр-

вој uipujagu. Суочивши се са индиректном критиком,

Варлаам je ум екшао неке од својих оштријих крити-

14 Ed. Ј. Meyendo r f f , Gregoire Palamas. Defense des saints hesychastes.

Introduction, Texte critique, traduction et notes (Louva i n , 2'"' ed., 1973) , I,

с тр . 1-L; видети т а к о ђ е и мо ј е р ани ј е студије , об ј ављене у Byzantine

Hesychasm: Historical, Theological and Social Problcms ( L o n d o n : V a r i o r u m

Rep r i n t s , 1974) и о с а в р е м е њ е н а х р о н и к а код R.E. Sinkevvicz, ,,A n e w

i n t e r p r e t a t i o n for t h e first e p i s od e i n t h e c o n t r o v e r s y b e t w e e n B a r l a am

t h e Ca l a b r i a n a n d Gre go r y P a l ama s " , The Journal of Theological Studies,

XXXI , 2 , 1980 , 4 8 9 - 5 00 .

Јован Мајсндорф

20

Увоц

пгдостаци ове књижевности леже у преопширности

u ионављањима, a то може да одбије савременог чи-

i аоца. У поређењу са његовим савременицима , Пала-

ма због таквих недостатака носи мању кривицу ј ер

je он, као и в ећина монашких писаца, мање оптере-

1 i i 4 i вештачком в е рношћудр е вним књижевним моде-

ш ш а . Ипак, у Тријадама има много понављања, која

ioor самог полемичног карактера овог вишетомног

дсла нису неопходна, те смо сматрали да њиховим из-

(к гављањем (из наше верзије интегралног текста) не-

IK'MO нанети већу штету (оригиналној , интегралној

перзији).

Овај превод je организован око главних тема, о

којима ћ емо сада р ећи понеку реч .

Философија и спасење

Једна од најзначајнијих карактеристика визан-

i ијског средњовековног хришћанства јесте она да

i у х ришћанско богословље и духовност изражавани

античким фило с офским категоријама.16

За разлику

од њихових латинских савременика , који су у дванае-

стом веку, кроз латинске преводе са арапског, „откри-

ли" грчку философију , Византинци никада нису за-

" О овој т е м и у п о с л е л њ е в р е м е п и ш у мно г о б р о ј ни а у т о ри , али

к е ома р а з л и ч и т и х и п о н е к а д кон тр а дик то [ ) них с тавова ; виде ти , мпр .

l .P . Medvedev , Vizantiisky Cumanizm 14-15 , 20 (L en i n g r a d , 1976 ) ; G.

Podska l sky , Theologie und Philosophic in Byzanz ( M u n c h e n , 1977 ) ; R.E,

Sinkevvicz, , ,The d o c t r i n e o f t h e knovv ledge o f God in r h e ea r l y w r i t i n g s

of B a r l a am t h e Ca l ab r i an : , Mcdiaeval Studies XL1V, 1982 , 181 -242 .

Об ј е к тивно и п р и с т у п а ч н о објашн,ен.е в и д е ти код D.M. Nico l , Church

and Society in the Last Centuries of Byzantium. The Birkbeck Lectures, 1977

( N e w Yorl<: C a m b r i d g e Un i v e r s i l v P r e s s , 1979) .

2 1

ковног византијског исихазма, уопште , суштински

смисао онога што се назива паламизмом. Пошто се

TOKOM свога живота Григорије суочио са великим по-

литичким т ешкоћама и противницима попут Акинди-

на и Григораса, он je углавном писао списе у облику

богословскихпосланица или дужихрасправа .15

Њего-

во богословље je вр еменом губило ту полемичност ,

али га незнатне промене нису учиниле другачијим

од богословља изложеног у Тријадама. Међутим , не-

могуће je у потпуности схватити личност светога Гри-

горија Паламе без читања његових беседа, шездесет

и ј едне на броју, из говореним у време његовог архие-

пископовања у Солуну. У њима се он не открива као

полемичар или богослов који се бави проучавањем

разних појмова, већ као приступачан пастир, који

се брине за духовно и друштвено благостање свога

стада. Ова страна његове личности ј еднако открива

његово аутентично хришћанско искуство, као што то

чине и његове богословске расправе са Варлаамом,

Акиндином или Никифором Григорасом.

Ограничени ра сположивим простором, али же-

л ећи да н аправимо приступачно издање Паламиних

списа, ми представљамо превод оних одломака из

Тријада, које најбоље представљају основу његовог

учења и његове духовности. Са друге стране, свако ко

je упознат са с тилом византијске средњовековне књи-

жевности ће се сложити са констатаци јом да на јвећи

15 К о м п л е т н а з б и р к а П а л а м и н и х б о г о с л о в с ки х списа , п р и п р е м а Р .

C h r e s t o u (cf. Palama Syngrammata, Th e s s a l o n i k i , vol. 1, 1962 ; vol. 2,

1 966 ; vol. 3 , 1 970 ) . У д аљим н а п о м е н а м а j e ова ј н а с л о в с к р а ћ е н као

П. X.

Јован Мајендорф

22

Увод

,ши су добиле посебан значај након укључења у ли-

гургијски Синодикон недеље Православља.

Свеу свему, грчки философски концепти беху нео-

двојиви од многих аспеката и тврдњи патристичкога

нредања, које je било необориви ауторитет за све Ви-

зантинце . Непрекидни сукоби и змеђу „хуманиста" ко-

ји су тежили да укину забране „јелинске мудрости" ,

u богослова, у главном монаха, који су инсистирали

na томе да супротности између „Атине" и „Јерусали-

ма" (да искористимо стари Тертулијанов израз) нису

могле да реше овај проблем на одговара јући начин .

Слично томе, и Варлаам и Палама су с једне стране

прихватали ауторитет хришћанског Откривења, али

с у истовремено били свесни да су антички филосо -

фи имали извесну природну способност да досегну

не само створене, већ и божанске истине. Шта je он-

да то што их je раздвајало и учинило да се њихова рас-

права суштински пројави као сукоб између античке

философи ј е и хришћанског опита?

Са једне стране, различита средина и утицаји на-

вели су Паламу и Варлаама да грчкој философи ји

припишу различит степен ауторитета . Варлаамови

контакти са з ападним начином мишљења и уплита-

ња у „хуманистичку" средину Византије довели су ra

до тога да je Аристотела и неоплатонистичке писце

приљежно прихватио за критери јум х ришћанск е ми-

сли. Он пише : „Не могу да з амислим да их Бог није

на неки начин просветлио и учинио да осете да мора-

ју прева зићи мноштво људскога рода"18

. Палама je,

First letter to Palamas, ed . G. Sch i ro , in Barlaam Calabro epistole greehe i

primordi episodici e dottrinari delle lottc escicastc. ( 1954 ) , стр . 2 6 2 .

23

боравили на Платона или Аристотела, људе њихове

историје, чији су им оригинални текстови увек били

приступачни. Истовремено , они су увек признавали

да je то био део „паганске" прошлости . Тако je антич-

ко грчко наслеђе ј ош увек могло бити од велике ко-

ристи за област логике, физике или медицине (оту-

да je Аристотел укључен у стандардни византијски

образовни план и програм, no којем се сво јевремено

школовао и сам Палама) , али не и за саму религију.

Наиме , м е т афизичк е и религијске истине су могле

да произилазе само из хришћанског Откривења. Из

тога разлога се у конзервативним, a нарочито у мо-

н ашким круговима византијске Цркве, на Платона и

неоплатоничаре увек гледало са извесном сумњом:

заиста, у свим облицима платонистичке мисли ни-

какво разумевање стварности није било могуће без

метафизичких , односно богословских претпоставки

страних с амоме хришћанству .

Зато нас нимало не изненађује чињеница што су

сваке године, у Прву недељу Великога поста, која je

ј ош позната као „Недеља Православља" , у свим визан-

ти јским црквама непрекидно одјекивале формалн е

анатеме против „оних који следују лудостима ј елин-

ских дисциплина" , a нарочито против оних „који су

сматрали да Платонове идеје заиста постоје" или ве-

рују (заједно са Аристотелом) у непропадљивост тва-

ри.17

Ове анатеме су најпре донесене у ј еданаестом

веку, и то приликом осуде фило с офа Јована Италоса,

17 Ј . Gou i l l a rd , ,,Le S y n od i k o n de l 'O r t h odo x i e . F.dition et c o m m e n t a i r e " ,

Centre de rceherehe d'histoire etde civilisation byzantines. Travauxet memoires

2 ( P a r i š , 1967) , стр . 59; T r iod i cm (A then s , ed . Pho s , 1958) , стр . 160 .

Јоваи Мајешјорф

24

Уно1ј

чссти Паламини наводи21

Рим . 1, или 1. Kop. 1-2 о

„мудрости овога века" која je „посрамљена"?

Палама никада не мистифику ј е „познање бића" ,

ii.i према томе код њега нема никаквог мрачњаштва .

111 гавише, његово разумевање просветљења у Христу

подразумева да се ум, благодаћу преображен, тако-

l)c отвара за познање створења. Поред тога, у пала-

л\изму не постоји систематично супротстављање све-

кжној науци. Наиме , сам Палама не само да много

цени аристотеловску логику, већ и његовученик и би-

oi р аф Филотеј Кокинос воли да улепша његове списе

иозивањем на античке ауторе. Даље, победа палами-

(ма у византијској Цркви 1351 . године није прекину-

ма развој световног хуманизма , који je пред сами пад

Византије дао личности попут Гемиста Плитоноса и

Иисариона.22

Расправа и змеђу Варлаама и исихаста се веро-

натно најбоље може разумети у светлости њихових

ра зличитихтумачења онога што свети Максим Испо-

недник назива „природним созерцањем" или новим

( с ањем створеног бића у Христу. Варлаам - као и

( редњовеоковна латинска традиција - разумева овај

1 Видети нпр . Ti: I, 1, 1 4 1 5 , 1 , 1 , 13 ; с тр . 2 7 .

И з в е сни и с т о р и ч а р и у м е т н о с т и п о к у ш а л и су да доведу у везу победу

п л л а м и з м а са и з у м и р а љ е м тзв . р е п е с а н с е П а л е о л о г а у ви з анти ј ско ј

ум е тно с т и . М е ђ у т и м , када с е с ам к о н ц е п т „ Р е н е с а н с е " п римењу ј е n a

низаптп ј ско д р уштво , и м а в е ом а р е л а т и в а п знача ј . К акоОи с е о б ј а снило

ово , , и з умирање " , п о т р е б н о j e да у о б з и р у з м е м о пре д р у ш т в е н е

и к у л т у р о лошке , a ие бо го слов ск е р а з л о г е ( виде ти Ј . Meyendo r f f ,

. .Sp i r i tua l T r e n d s i n B y z a n t i u m i n t h e la te T h i r t e e n t h a n d ea r l y F o u r t e e n t h

Cen t u r i e s : , P. Undervvood, The Kariye Djami 4 ( P r i n c e t o n , N.J . , 1975 ) ,

с тр . 93-106 ; Byzaritium and the Rise of Russia ( N e w York, C a m b r u d g e

Un i v e r s i t y P r e s s , 1981) , стр . 138-144 .

25

пак, са друге стране сматрао да приступање антич-

кој грчкој философи ји захтева поновно рођење кроз

свето крштење - смрт, погребење и васкрсење. To je

услов за њену интеграцију у предање Цркве : Управо

то значење носи његова представа змија које бивају

убијене и сециране пре одстрањивања матери јала ко-

ји се користи у прављењу корисних лекова.19

Међутим , иза ове разлике у укусима и методама ,

открива се ј едан много дубљи и озбиљнији сукоб изме-

ђу два човека. Варлаам мона сима упућује прилично

површну оптужбу због „незнања" , која се појављује

већ на с амом почетку расправе . Он такође тврди да

се „Бог може познати само кроз Његова створења."20

Наравно, могуће je и то да je Палама погрешно из-

нео Варлаамове тврдње када га je критиковао због

учења да je богопознање могуће само кроз творевину.

Овај калабријски фило с оф верује и у просветљење

ума, које води виђењу божанског Бића . Он познаје, и

много поштује списе Такозваног-Дионисија и светог

Максима Исповедника, у ко јима су непосредне пред-

ставе о Богу и обожењу виђене као циљ хришћанско г

живота . Ипак, за Варлаама извесно „познање бића "

(yv6ar\(; zC)v ОУХОЈУ) представља услов за просветљење,

што r a j e водило сукобу са монасима , a што сам Па-

л ама није могао да прихвати. Уколико je „знање", no-

истовећено са световним образовањем, неопходно за

богопознање, шта онда значе речи у Мт. 11, 25 (Хва-

лим те, Оче, Господе неба u земље, шшо си ово сакрио

од мудрих u разумних, a открио си безазлсним), или

'" Ti: 1, 1, 20, стр . 28 .

Ti: I, 1, стр . 2 5 .

Јован Мајендорф

26

Увоц

1'пвног просветљења ума, које превазилази чула, али

пиак остаје у „природи ума" . Варлаам je био упознат

сл апофа тичким или „одречним" богословљем грч-

Ki ix Отаца, поготово Такозваног-Дионисија, али се

њиме користио углавном како би потврдио ограни-

ченост човековог ума, чије богопознање, no Варлаа-

мовом мишљењу, може бити само символично или

релативно. Заиста, смисао одречноЈ бојоеловља лежи

v томе да се тачно искаже само оно што Бо\ није, a не

оно шта Онјесте.2*

У текстовима који следе у Другом поглављу, Па-

л ама каже да „Бог није само надсазнајан, него и

паднесазнајан."

Обе супротстављене стране су се сложиле око

< уштинске улоге via negativa у х ришћанском бо-

гословљу, као израза Божје трансцендентности

(превасходства и оностраности) . За полазну тачку

< ваког богословствовања, у светоотачким списима,

парочито списима такозваног-Дионисија , тврди се да

Бог није створење, те да зато с т в ор ениум који ,,позна-

је" само створења, може да појми Бога само методом

искључивања. Свима знане молитве које се на јчешће

понављају на Светој Литургији, употребљавају исти

лпофатички приступ Богу: ,,Ти си Бог неисказив, не-

видљив, непојмљив", каже се на почетку Евхаристиј-

ског канона, који се изговара у свим храмовима . Пре-

ма учењу светих Отаца, ову божанску трансцендент-

Виде ти мо ј у а н а л и з у В а р л а а м о в о г у ч ења у , ,Un mau v a i s t h e o l o g i e n

de l ' u n i t e " , L'Eglise et les eglises 2 (Ch e v e t o g n e , 1955) , стр . 47 -64

( п оно в о об ј а вљено у Byzantine Hesychasm [ L ondon : Va r i o r um, 1974 ) ) ;

н а к л о а е н и ј е м и ш љ е њ е o В а р л а а м у видети код G. Podska l sky , Theologie

und Philosophie in Byzanz ( M u n c h e n , 1977) , с тр . 1 24 -157 .

27

створени хабитус као услов, a не последицу благодат-

ног просветљења. Палама , супротно томе, проповеда

свеопштублаговестЦарстваБож је г о ткривеногуХри-

сту, као и добровољни карактер божанственог и спа-

соносног деловања Божјег. Стога за њега богопозна-

ње не може да зависи од људског „знања" . Наравно ,

у грчкој патристичко ј терминологи ји , a нарочито код

светог Максима , „природа " претпоставља божанску

присутност у човеку, то ј ест „благодат" . Зато никаква

супротност и змеђу , ,природе" и „благодати" не може

да постоји.23

Али, само спасење je божански чин који

доноси богопознање, и који враћа „природу" у прво-

битно стање, a т акође омогућава истинско, „природ-

но " созерцање Бога кроз Његова створења. Пал ама

у суштини увек остаје веран учењу светог Максима ,

који се заједно са Такозваним Диониси јем, на ј чешће

цитира у Тријадама.

Знање које превазилази знање

Расправа и змеђу фило с офа Варлаама и светога

Григорија Паламе о грчкој философи ји и њеном зна-

чају за хришћанство аутоматски je морала да се су-

протстави природи самог хришћанско г опита, који

je за Паламу ,,изнад природе " (натприродан) . Супрот-

но томе, Варлаам je имао аристотеловски приступ,

no коме се целокупно људско знање заснива на чул-

ној перцепцији, али je прихватао и могућност пози-

23 О м и ш љ е њ у све то г М а к с и м а о овој т е м и , вид е ти код L. T h u n b e r g ,

Microcosm and Mediator. The Theological Anthropology oj Maximus the

Confessor (Lund , 1965) , с тр . 327-330 .

Јован Мајешјорф

ност je искусио Мојсије лично , када га je заклонио

облак на гори Синају, где je запазио Божје присуство

у примраку незнања.

Међугим , главна Паламина тврдња у Тријадама

ј есте да тај облак примрака који окружује Бота није

празна тама . Ако з анемаримо сваку чулну или умну

перцепци ју она ипак поставља човека пред (Њего-

во) Присуство, које се открива преображеном уму

и о чишћеном телу. Тако, божанска „непо јмљивост

не подразумева некакав а гностицизам или одбијање

богопознања", него представља припремни корак ка

„промени срца и преумљењу које нам омогућава да

досегнемо созерцање оне стварности која н ам се от-

крива кроз наше узношење Богу"25

.

Другим речима , истинско богопознање обухвата

преображење човека Духом Божјим, те одрицања

апофатичкот богословља означавају само немогућ-

ност достизања Бота без поменутог преображаја Све-

тим Духом.

Овакав приступ теми ботопричастија, no Палами-

ном мишљењу, обухвата основну антрополошку прет-

поставку и богословско начело .

Антрополошка je претпоставка да je човек спосо-

бан ga превазиђе сопсшвену природу, то јест, будући

да je саздан no икони Божјој, он поседује „орган ви-

ђења " : ,,ни чула ни ум" . Он je одређен за „истинско

виђење" , када „престане да види" . У даљем тексту ми

ћ е м о видети да, у односу на Паламине христолошке

ставове, ова способност превазилажења себе увек се

2- V. Losskv, The MysticalTheohgy of the Eastem Church (N ew York, 1976) ,

с тр . 4 3 .

Уво(ј

I I I ' I I K H no поима : Личност (или ипостас), на основу

* in i | c слободе (која no светом Григорију Нисијском ј с-

< шс i i N o n a Божија), поседује отвореност, способност

' i . i i'ii'iit другога, na с амим тим и да љуби Бога и да Га

\ i oj л.убави спозна.

Иогословско начело које Палама претпоставља је-

i i o да Бог, чак и када општи са о чишћеним телом

п V M O M , no Својој суштини остаје шрансцендентан.

v 1 о м е Палама следи светога Григорија Нисијскога,

i , o | n i овори о мис тичком опиту у оквиру искуства бо-

. 1 .Л1К ке неисцрпивости, при чему он користи израз

чији-мљење (епектасис) : За једница са Богом никада

i i ' ne исцрпљује или засићује, већ увек открива да

почике ствари тек треба да дођу. Ha пример , Песма

u,nj Пссмама м оже да подстакне на описивање зајед-

ппце са Богом као неограничено усхођење ,,из славе

\' славу", слично савршеном облику еросне љубави,

v којој истинска радост доживљава своју пуноту, али

IH товремено ишчекује и оно што тек треба да дође .

Дакле, а пофа тичко богословље j e нешто много

H i n i l e од ј едноставног ди јалектичког средства ко јим

i о у оквирима људске логике потврђује Божја тран-

( цендентност . Оно т акође описује и стање које прева-

шлази сам процес мишљења, у ко јем се Бог позитив-

i i o открива „духовним чулима" , a да при том не губи

пишта од Своје трансцендентности : као ,,светлост",

K < I O „источник обожења" , a да опет остаје ,,више-од-

liora" (Надбог) и , ,више-од-Начела" (Надначелан) .

Ово je Паламу подстакло да направи дистинкцију

и змеђу коначно трансцендентне и непо јмљиве Бо-

2 9 28

Јован Мајенцорф

30

Увосј

( 'ледеће што треба да знаш јесте да докле год твој

ч \ ч обитава на томе месту, не смеш бити расе јан или

р.ишодушан. Не бави се и не размишљај ни о чему

' ipv i 'OM, већ само завапи: „Господе Исусе Христе, Си-

i i i ' Иожији, помилуј ме грешног ! " Ma шта да се деси,

п г м о ј себи давати одушка. Ова вежба штити твој дух

I D I лутања и чини ra несавладивим и неприступним

•..i предлоге непријатеља, и свакодневно га, кроз љу-

i M i i u чежњу, узноси Богу"2у

.

1 le можемо са сигурношћу знати да ли je Варлаам

im шавао исихасте који с у упражњавали ову прилич-

i i o једноставну технику дисања, или j e он само био

i игдок њених наивних или празноверних злоупотре-

У сваком случају, његов став о овој пракси био je

|.к ,in. Он je монахе , који су упражњавали ову вежбу,

п.нивао офталмопсихи: ,,људи-чија-је-душа-у-пуп-

i-v" (пупкогледцима) - и супротстављао се станови-

пггу да тело може или треба да учествује у „чистој

молитви" .

Kao реакција на ово мишљење - изражена у тек-

( кшима у Трећем делу (Тријада), делу који предста-

iiм.a најдиректнији и самооб јашњава јући део Тријада

Палама говори о човековом телу као о природном

,,.\раму Светога Духа који je у н ама " ( 1 . Kop. 6, 19).

()н с е н е б а в и р а з н и м ф и з и о л о ш к и м п о д а ц и м а о п о л о -

жају ума у мозгу или срцу, већ тежи макари ј евском

i шимању срца као главног „инструмента " Духа Свето-

ia. Сви његови библијски наводи говоре о де јствима

Божјим кроз вештаствену и телесну страну човека и

'' Tr . Ј. Meyendo r f f , St. Cregoij Palamas and Orthodox Spirituality

(C r e s twood , N.Y; St. V l a d im i r ' s P r e s s , 1974) , с тр . 59-60 .

31

жје суштине са једне, и обожу јућих и нестворених

енергија са ко јима човек ступа у заједницу, са друге

стране .

Преображено тело

Палама у Тријадама ф о рма лно спомиње две, и no

своме садржају веома сличне такве методе.26

Прва

се приписује светом Симеону Новом Богослову27

, a

друга исихасти Никифору , Италијану који се замона-

шио на Светој Гори за времена владавине Михаила

VIII Палеолога (1259-1282).28

У следећем о дломкуи з

Никифорово г списа описан je метод дисања, који je

усредсређен на стицање непрекидне „будности" у мо-

литви, при чему се претпоставља да je срце витални

центар психосоматског живота .

„Познато вам je да само захваљујући срцу удише-

мо и издишемо ваздух... na, као што већ рекох, седи,

сабери ум, усредсреди га - говорим о твоме уму - на

ноздрве . To je пут којим дах долази до срца. Води га,

натерај га да, заједно са ваздухом који удишеш, си-

ђе у срце, na ћ е ш искусити радост која одмах затим

долази - н ећеш зажалити ни за чим . Kao што човек

који je дуго времена био одсутан од куће не може да

сакрије радост када поново угледа своју супругу и де-

цу, исто тако дух бива преплављен радошћу и неизре-

цивим у с хићењем када се поново сједини са душом.

у' Tr. I, 2, 12; II 2, 2; ed . Ј. Meyendo r f f , стр . 99 , 320-324 .

-7 Обј . I. H a u s h e r r у ,,La M e t h o d e d ' o r a i s o n h e s y c h a s t e " , Orientalia

Christiana Periodica 9, 2 ( 1927 ) . 28

M i g n e , PG 147, col . 9 45 - 966 .

Јован Мајендорф

32

Увод

м>|«| ,,не постоји само символички, као што je то слу-

c i појавама изненадних догађаја" ; не тако, него

!<• то „просветљењеневештаствено и божанско, благо-

Л..1Ч певидљиво виђена и непознатно спознатна. Шта

\r ona уствари, с амо они истински знају."

У контексту овог стварног боговиђења, Палама се, 1 41 'ду јући светоме Максиму Исповеднику и светоме

ioi:any Дамаскину, позива на новозаветне описе Хри-

( товог преображења на Гори (Мт. 17, 1-9; Мк. 9, 2-9;

Чк. 9, 28-36; 2.Пт. 1, 17-21). Будући да се Гора Прео-

пражења повезује са Таворском Гором, то je цела ова

р.к права и змеђу Варлаама и Пал аме на јчешће no­

si iara као расправа о „таворској светлости" . Заиста, у

i рчкој патристици, почев од Оригена и светога Григо-

рија Нисијскога, виђење Бога увек се описује као ви-

!>ење светлости; вероватно због т о г ашто ј е централна

оиблијска (нарочито код Апостола Јована) тема „све-

тлости" и ,,таме" била позната и неоплатоничарима ,

п што je због тога могла веома лако да послужи као

одговарајући богословски модел . Међутим, ј едан од

превасходних Паламиних циљева био je тај, да он на-

прави кристално ј асну разлику и змеђу сваког обли-

ка светло-искуства ван оквира хришћанског Откри-

вења, и истинског виђења Бога као Светлости која

je обасјала Његове ученике на Гори Преображења, a

која je у Христу постала приступна удовима Његовог

Тела, то јест члановима Цркве . Истинско „обожење"

постало je могуће када je, no р е чима светог Атанаси-

ја, ,,Бог постао човек, да би човек постао бог"30

. По

Пал амином мишљењу, последица тога после Овапло-

"'AdAdelphium 4, M i g n e , PG 26, col . 1077A.

33

његову душу, a што се све опет супротставља плато-

нистичком дуализму; сукобудуха и материје . Зато je

и смисао његовот закључка светота јински: крштење

и евхаристијска за једница освећују васцелог човека.

Зашто онда да не прихватимо да и тело учествује у

молитви?

Kao што смо већ видели у говору о Па л амином

апофа тичком богословљу, Бог превазилази створења

као таква, a не само човеково тело и ум . Тако, откри-

вење Његове присутности, заједно са освећу јућим

Духом, дотиче се и духовног и физичког човека . Без

ове присутности и освећења, стварна заједница са Бо-

гом није могућа .

Обожење и нестворена слава Христова

Палама се у својој богословској одбрани исихазма

посебно бави ј едним погрешним тумачењем : поисто-

в ећењем хришћанско г опита било са интелектуал ним

знањем, било са ко јим год обликом физичког или ми-

с тичко г - а лип р и р о д н о г - виђења . Kao што смо већ ви-

дели, он не одбацује својеврсна достигнућа грчке фи -

лософије , то јест учествовање човекових природних

функција ; функци ја тела или ,,срца", у перцепцији

Његовог присуства. Међутим, ту није реч о резултату

„природних " напора , било умних или аскетских, већ

о дару личне божанске за једнице или обожења, које

превазилази све створено. Обожење je „нестворено" ,

ј ер je то Сам Бог Који се даје лично . To je „ипоста-

сна" светлост „коју Светитељи духовно сагледавају",

Јован Мајендорф

34

Увод

i рлпсцендентан и неисцрпан . Човекова заједница са

l . o i oM никада не може „престати" . Палама управо

пиу трансцендентност брани, и види je као централ-

.111, иајпозитивнији и суштински аспект не само иси-

\,1 !ма, као предања монашке духовности, него и као

(к новни елемент х ришћанске вере као такве: Човек

к ро з Христа не ступа у заједницу са „Богом филосо-

<]),i и учењака" , него са Оним Који се, људским јези-

к ом речено, ј едино може назвати , ,Надбогом".

Ипостасно, „личносно" , Логос - Друга Личност

( нете Тројице - узима јући пуноћу човечијости, по-

i raje no Своме Телу извор или место обожења. Бити

.обожен" значи „постојати у Њему " , то јест учество-

|!<1ти у Његовом Телу, Koje je ( „преношењем особи-

na" у ипостасну заједницу)34

прожето божанским

/кивотом или ,,енергијом". У Христовом обоженом

мовештву Евхаристијска за ј едницау виду Хлеба и Ви-

иа има упр а во т а ј смисао . Ево, често цитираних Пала-

миних речи о овој веома важној т еми :

„Будући да Син Божији, no неизмерно ј љубави

Својој према човеку, није Својој божанској Ипостаси

i амо приса јединио нашу природу, обукавши се у жи-

во тело обдарено словесним р а з умом ... него се Он ...

u са с амом човековом личношћу с јединио, и то сједи-

њењем са сваким верником кроз прич ешће Његовим

Светим Телом. Te будући да je постао ј едно Тело са

нама (Еф. 3, 6) и учинио нас х р амом нераздељивог

11 О н а ч е л и м а и т е р м и н и м а п о с т - х а л ки д оп с к е хрис толо ги ј е , виде ти

код Ј. Meyendo r f f , Christ in Eastern Christian Thought ( N e w Yorl<: St.

V l ad im i r ' s S em i n a r y P r e s s , 1975) , по готову по г л а вље o с в е том Мак симу ,

стр . 1 3 1 - 1 51 .

ћења био je наступ радикалне промене у односима

Бога и човека, што сва друга искуства и откривења

- било у Старом Завету, било м еђу Јелинима - чини

пуким сенкама долазеће стварности. Он пише: ,,Да

je обожење својствено рационално ј души, оно би би-

ло оствариво свим народима, како пре (Христовог)

доласка, тако и данас, без обзира на веру или гшбо-

жност" .

Међутим, то не значи да Палама обожење схвата

у августиновским оквирима, те да прави стриктну

разлику и змеђу „природе " и „благодати" . Kao што су

т о и многи с авремени историчари показали, грчка па-

тристичка антропологи ја j e „богоцентрична" .

Првосаздани човек je био обдарен извесним ,,бо-

жанским карактеристикама" , будући створен no

,,образу" Божјем. Према светом Максиму Исповедни-

ку, те карактеристике су „битије" и „вечност" (које

Бог no природи поседује, али их дарује и самом чове-

ку),31

; док je пре њега свети Ирине ј Лионски, ,,дух"

који природно припада човеку, поистоветио са Све-

тим Духом.32

Зато, човек није потпуни човек уколи-

ко није у за једници са Богом: Он je „отворен према

rope " , и његово назначење je да дели пријатељство

са Богом.33

Али, будући да Бог остаје апсолутно тран-

сцендентан no Својој суштини, човекова заједница

са Њ и м je неограничено-нераскидива . Никада неће

наступити њен крај који би био коначан крај. Бог je и

, ! Chapters on Love 3, 2 5 , M i gn e , PG 90 , col. 1 0 2 4BC .

12 C f , нпр . Adv. Haer. 5, 6, 1.

11 Детаљни ј е код J. Meyendo r f f , Byzantine Theology. Historical Trends and

Doctrinal Themes ( N e w York: 2"d ed. , 1979) , с тр . 138-150 .

Јован Мајендорф

божанства, ј ер у Самом Христовом Телу обитава сва

пуноћа божанства телесно (Кол. 2, 9), како онда Он

да не може просветлити удостојене озарења божан-

ским зраком Свога Тела, Тела које обитава у н ама

и наше душе просветљује исто онако као што je Он

обасјао тела Својих ученика на Гори Тавору? Јер, на

с ами дан Преображења, то Тело, источник светле бла-

годати, ј ош се не беше с јединило са н ашим телима ;

оно je споља просветљавало достојне који су Му при-

ступали, и озаравало им душу посредством телесних

очију; али сада, будући да се с јединило са нама и да

о би т а в а у нама, оно просветљује душу изнутра"35

.

Управо из разлога Паламинога разумевања овога

просветљења у оквирима православне христологије,

ми заједно са њим инсистирамо на нествореном свој-

ству Божје светлости: Ова нестворена светлост je са-

мо божанство Христово, које просијава кроз Његово

човештво. AKO je Христос истинити Бог, онда je ова

светлост заиста божанска . Управо нас ова иста хри-

стологија приморава да непрестано указу јемо на не-

избежну разлику и змеђу трансцендентне суштине,

или божанске природе , и Његових енергија. Заиста,

у Христу, две Његове природе , ј а сно д ефинисане у

Халкидону као „нераздво јне" и „несливене " , остају

различите . Тако онда обожење или за једница и змеђу

божанства и човештва не подразумева мешање сушти-

на или природа . Али, обожење остаје сшварна заједни-

ца и змеђу Њга Нествореног с ј едне стране, и и змеђу

Њега Истога, истински оваплоћеног и путем енергија

15 Tr. I, 3, 38, ed. Ј. Mevendo r f f , с тр . 193 ; cf. п р е в о д и к о м е н т а р и у A

Study of Сгедогу Palamas, с тр . 150 .

36

Увод

М1М1ЖГМОГ му човечанског бића, с друге стране. Хри-

' u n i o човештво, „уипостасовано" Логосом, проже-

n i | г божанском енергијом, т е Христово тело поста-

| i - пмочник божанске светлости и обожења. Оно je

i r \ / | ) i ијско", то јест, оно преноси божански живот

ма који су „у Христу" и учествују у његовим де-

ii 11 г.орним нествореним енергијама.

11алама објашњава ј ош један аспект хришћанског

' ч 111 r a , изразито важан за монашку духовност; есхато-

\и карактер те духовности. УТријадама стално се

м . ш о д и Прва глава Друге саборне Посланице светог

\ ni ti тола Петра, у којој je речено да je Христово пре-

ц | ) | ) , |жење , ,потврђено пророчком речју". Тиме се

I H п\<1стичка духовност ставља у контекст библијског

т и ш а њ а , ,пророштва", које je у Старом Завету под-

I i i умеваловизи јубудућегмеси јанскогдоба , остваре-

V Христу, a које у Новом Завету још увек остаје

ni куство ,,светих" будућега века.36

Међутим, док су

' мрозаве тни пророци имали само символична пред-

i к,1 зања Царства, новозаветна Црква, утемељена на

i ипота јинско ј за једници и „животуу Христу", омогу-

l i . m a учествовање у самој стварности божанског жи-

i ' . i n . i . Даровано свима крштеним, ово учествовање je

шчно сн о и свесно: оно се дешава у „срцу" Светих.

i ) ово ј т е м и се н а р о ч и т о г о вори у Ашористком или „Свето горском

1чмосу " , д о к ум еи т у који je П а л а м а с к и ц и р а о , a који су 1340. г одине

п и ш и с а л и п р е д с т а в н и ц и с в е т о г о р с ки х м а н а с т и р а у знак п о д ршк е

Ц . 1 Т О В О М бо гословљу (M i g n e , PG 150 , col. 1225-1236 ; cf. J. Meyendor l f ,

\ *.tudy of Сгедогу Palamas, с тр . 48-49 , 193-196 ) .

37

Јован Мајендорф

Суштина и божанске енергије

Правити разлику и змеђу „суштине " и „енерги је "

у Богу - што je иначе суштина паламитског богосло-

вља - не значи ништа друго до р ећи да трансцендент-

ни Бог остаје такав, али да се Он истовремено даје

човечанству.

Ова разлика, коју je Православна Црква у четрна-

естом веку званично потврдила на неколиким Сабо-

рима , постала j e повод за многе расправе . Немог уће

ми je овде представити све елементе ове расправе37

,

те ћу дати неколико ј едноставних примедби, које ће

читаоцу п омоћи да боље ра з уме тврдњу која се непре-

кидно понавља у Тријадама, нарочито у Тријадама

I I I . Напавши монахе-исихасте због њихове вере у

истински опит и боговиђење - које je сам Варлаам

сматрао мис тичким просветљењем ума, или сим-

волом, или заблудом - Варлаам Калабријски се на

с амом почетку суочио са у см еним и пи см еним при-

говорима, те je објавио књигу ПроШив Месалијанаца.

Поистоветивши ове монахе са месали ј анцима , осу-

ђ еном х аризма тичком сектом, он их je уствари опту-

жио да лажно, то јест , д е л е с ним очима созерцавају

Божанску суштину" . Зато Палама просто није могао 1 7

Р ани х г о дина н аше г а в ека д и с т инкци ј а j e б ил а г р о з н и ч а в о

к р и т и к о в а н а од с т р а н е ф р а н ц у с к и х А с у м п ц и о н и с т а S . Guichardan-a

и М. Jugie-a, п р в е н с т в е н о у с м и с л у о значавања Божи ј е про с то т е , к ако

j e д е ф и н и с а н о у л а т ин с к о ј с х о л а с тичко ј м и с л и . 3 a и з л о ж е њ е мо г а

с оп с т в ено г а г л е дишт а видети Л Sludy o f Gregory Pa l amas , с тр . 2 02 -227 .

П о т п у и у б и б л и о г р а ф и ј у до т ад а с а с т а вљену видети код D . St icrnon,

Bullten sur le palamisme. Revne des eludes hyzantines 30. 1972, 231-337. 0

н а с т а вк у р а с п р а в е вид е ти на пр . Л. de Hal lcux , „Pulamismc el Trudi/ion",

„Irenikon" 4, 1975, 479-493 .

38

Увод

. i ч,1 ce ме позове на апофатичко богословље грчких

I H , m a , који су говорили о апсолутној , беспоговор-

iii) | трансцендентности божанске суштине, непри-

i i v i i m i i i e с амим анђелима .

Мс1)утим, за Паламу би ова трансцендентна бо-

i , i ni ка суштина остала некаква фило софск а апстрак-

i i i i | , i да Бог није имао „силу" , то јест „способности

I H i шања, предзнања, стварања" . Другим речима , Па-

I . I M I I I I Бог j e живи Бог, неописив у суштинским ка-

i i-i ормјама ј елинске философи ј е . Сам je много тога

ш ч п о рекао, позива јући c e н а откривање божанског

i l . M c i i a Мојсију на гори Синај: „Када ј е Богра з говарао

' a Мојсијем", пише Палама, ,,Он није рекао : Ja сам

' \штина, него: Ja сам Сушти (2. M o j e . 3, 14). Дакле,

i ушти није из суштине, него je суштина из Суштога,

i оозиром да je Он Сведржитељ."

Мстинска заједница, пријатељство и, готово да

можемо р ећи , познанство са „Оним Који Јесте"

11 уштим), за Паламу представља саму суштину хри-

i i iI i .uicKor опита, омогућеног оваплоћењем Онога Ко-

|п .кч:те. Управо ова присност и непосредна заједница

• <i Богом, no Пал амином мишљењу, била je предмет

n . c i 'OBe расправе са Варлаамом. За Варлаама, Бог j e

IH говетан са Својом суштином, те човеку није пруже-

ii.i никаква стварна могућност да буде у заједници са

оожанском суштином: „Просветљење" схваћено као

< i иорено стање било je приступачно, али кроз посре-

н.овање Анђелске Јерархије . У том погледу ce Варлаам

пссумљиво позивао на познати спис Такозваног-Дио-

шки ј аАреопагита , ко ји ј еоднос Б о г а и ч о в е к а п о с м а -

39

Јован Мајендорф

40

Увод

III n i K V пакон Халкидона, или, како je то нарочито

111 к-n i i :n io формулисао свети Мак сим Исповедник.

V ' i c i h e о енер ги ј ама ј е ј ош истанчаније д ефиниса -

i i i i у каснијим Пал аминим делима , нарочито у оним

i i >i»• je написао у периоду и змеђу 1342-1347. године,

• i против учења Григорија Акиндина . Међутим, како

mu M I ) схватили ове појмовне и често полемичне де-

фшшци ј е , м о р амо сеувек сећати првобитне енергич-

m и n i његове расправе са Варлаамом, описане у Три-

/ i i i/r iMf l , ј ер она представља контекст паламитског бо-

i n i човља. Једини Паламин циљ био je да истовреме-

i i i i потврди Божју трансцендентност и иманентност

v i лободном дару за једничења у Телу Христовом.

< )иај циљ не може се у потпуности остварити употре-

iMiM философских појмова. Будући да Палама при

| пме није ни иноватор, нити слепи конзервативац,

uri) аутентични представник грчког светоотачког

иредања, постаје ј а сно зашто он није никада изгубио

I M e h a j у звишености и поларитета и змеђу грчке ми-

i ' i n и хришћанског Јеванђеља. У т ом смислу се Пала-

м п богословски супротстављају његови критичари ,

i шри и нови.

41

трао кроз низ посредника - „небеских" и „црквених"

Јерархија - што представља хришћанску верзију нео-

платонистичког поретка света. Палама je са огорче-

њем одбацивао овакав приступ. Наравно, он je пошто-

вао списе Такозваног-Дионисија, које je и самубра ј ао

међу највеће Оце Цркве, али je он Дионисијеве „ јерар-

хије" разумевао као описе старозаветног односа Бога

и човека, у којем je Бог говорио само „преко анђела "

(Јевр. 2, 2).38

Међутим, no Христовом доласку Бог сту-

па у непосредну заједницу са човеком. „Није ли Он

благоизволео да обитава у човеку", пита Палама , ,,да

му се јави и разговара са њим без икаквог посредни-

ка, да би човек могао да постане ne само побожан,

него и да се освешта; да очисти душу и тело чувањем

божанских заповести, те да се тако преобрази у чове-

ка достојног пријема Свесветога Духа?"

Дакле, за ј едницаса Бо гому Христу стварна ј е и не-

посредна . Ту се не ради ни о каквом пантеистичком

нестајању у божанству, већ човек, будући ,,у Богу",

или пре ,,у Христу", чува пуноћу свога човештва, сво-

је слободе (од њега се тражи да ,,чува заповести" ) и

он учествује у ј е дном бескра јном догађају, ј ер je Бог,

no Својој трансцендентно ј суштини, увек „изнад "

сваког богоискуства. Али, човек не остварује заједни-

цу са , ,створеном благодаћу" , већ са Самим Богом.

Ово и јесте суштина учења о „нес твореним енергија-

ма" , које je, као што смо већ претходно рекли у ово-

ме Предговору, укорењено у христолошком учењу о

„ипостасном јединству" , како je то установљено на

3"Види Ј. Meyendor f f , Noles sur Г influence en Orient у Sindia putru lica.

ТехГе imd Untcrsuchungcn 64. Berlin, 1957, с тр . 547-552 .

Философија ne допоси cuaccibc

A. ФИЛОСОФИЈА HE ДОНОСИ СПАСЕЊЕ

l . i . Прво питање

Чуо сам1 извесне људе да тврде да и монаси тре-

ha да теже световној мудрости, те да им je без ње не-

могуће избећи незнање и погрешно мишљење, чак и

ако досегну највиши степен бестрашћа.2 Затим, да ce

i лвршеност и светост не могу усвојити без црпљења

шања из свих извора, и то најпре из ј елинског образо-

пања3, које je т акође дар Божји, попут науке, открове-

н.ем дате пророцима и апостолима . Овакво образова-

ње души даје познање бића4 и обогаћује способност

с азнања, што je опет на јвећа душевна м оћ . Образова-

ње одагнава од душе не само свако зло - будући да je

корен и основа сваке страсти незнање - него и води

човека ботопознању, ј ер Бог je појмљив само преко

I Бегових створења.5

Не поверовах у ово становиште, ј ер je моје скром-

но монашко искуство доказивало управо супротно;

међутим, нисам био у могућности да ce одбраним.

"Ми не само да ce з анимамо за тајне природе" , по-

носно су изјављивали, " м е р ећи небески свод, проуча-

вајући различита кретања звезда, сазвежђа, њихове

фа з е и излажења и израчунава јући последице свега

тога (чиме ce поносимо) , него будући да унутрашњи

принципи ових појава леже у божанском и првобит-

ном стваралачком Уму и да слике тих начела постоје

у нашој души, једва ч екамо да их схватимо, да одагна-

мо сваку врсту незнања методама разликовања, сило-

гистичког умовања и анализе . Тако, остајући живи и

45

Свеши Григорије Палша

после смрти, ми желимо да се уподобимо Творцу"6.

Осетих се неспособним да одговорим на ове до-

казе, те прећутах , али сада, м о лим те оче, да ме по-

учиш шта треба да к ажем у одбрану истине, тако да

бих (no р ечима апостола) могао "бити спреман на од-

говор свакоме који тражи разлог н аше наде."7

l . i . 18.

Испиту јући природу чулног8, ови људи

9 д ођоше

до извесне представе о Богу, али не оне која je до-

стојна Њега и која je у складу са Његовом блаженом

природом . Њихово " пор емећено срце помрач ено " j e

сплеткама лукавих д емона који их поучавају. Ако се

већ ра з умом може доћи до достојне представе о Богу,

како су онда ови људи могли д емоне да прогласе бо-

говима, и опет, како су могли да поверују д емонима ,

који човека уче политеизму?10

Тако су они, обузети

овом бе зумном и будаластом мудроли јом, и непро-

светљеним образовањем, донели погрешне закључке

о Богу и о природи.11

Они (што се њих тиче) Бога ли-

шише Његове потпуне власти; Божје Име приписаше

д емонима ; удаљише се од познања бића - што je са-

држај њихове жеље и плод њихове ревности - тврд-

њама да ствари има ју душу, и да учествују у ј едно ј

моћни јо ј души.12

Такође , они тврде да су ствари без

ума умне , ј ер су способне да п риме људску душу; да

су демони изнад нас и да су они наши творци (такво

j e њихово богоотпадништво) ; они м еђу оно што je не-

створено, беспочетно и савечно са Богом сврсташе

не с амо матери ју и оно што називају душом света,

Философија ne доноси сиасењч

I K T O и умна створења неоденута у задебљала т е л а " ;

,i I ' . I K O и наше душе.11

Треба ли онда да кажемо да су они који држе до

мкв е философи ј е , стекли Божју мудрост, или чак оп-

штељудску мудрост? Надам се да нико од нас није

псзуман да то прихвати, ј ер како Господ каже: "Не

може дрво добро плодове зле р ађ а ти " (Мт. 7, 18). По

моме мишљењу, ова "мудрост" није вредна ни да се

пазове "људском", ј е р толико je противречно тврди-

1и да су бића истовремено жива и нежива, да имају

u немају разум, a да ствари no природи безосећајпе

u без oprana за осећање, могу да буду насељене на-

шим душама!15

Чак и кад Павле говори о томе као о

".'|>удској мудрости" , он каже: "И ријеч моја и пропо-

иијед моја не би у убједљивим ри ј ечима људске му-

лрости"16

, и још: "Што и говоримо, не ри јечима на-

ученим од људске мудрости"17

. Но он истовремено

( матра исправним да оне који су je стекли назове "му-

дрима no тијелу"18

, да такви " говорећи да су мудри,

иолудјеше"1'-', да су "препирачи овога вијека"

20, те за

њихову мудрост рече да: "мудрост постаде лудост"21

,

да je то "ништавна мудрост"22

, "празна пријевара"2\

"мудрост овога вијека", да она припада "кнезовима"

овога века - "који су пролазни"24

.

19

Што се м ене тиче, ja т акође слушам и о ц а " који

каже: "Оплакуј тело када не у зима храну споља, и

оплакуј душу када не прима благодат с небеса ! " Пра-

ведно. Јер ће тело тада пропасти, прела з ећи у број

47 46

Свеши Грторије Палама

48

Философија не доноси спасењс

./u na неки начин учествује у добром, и то на мање

\'очљив начин.29

Не сме ce заборавити да ништа није

ин) no себи, него (да ce зло појављује) када ce проме-

i i u стварна намена (мудрости) чиме и одговара јући

исход њеног делања.

20

Шта би онда требало да буде з анимање и циљ

опих који у створењима траже Божју мудрост? Није

MU то усвајање истине и величање Творца? To нам je

свима јасно . Међутим , знање паганских фило с офа

i кренуло je са оба ова циља.

Има ли нам онда ичега корисног у овој филосо -

фији? Наравно да има . Исто као што постоји терапе-

утска корист чак и од супстанци добијених од змиј-

( ког меса30

, када лекари сматрају да н ема бољег и ко-

риснијег лека од оног добијеног из тог извора. Тако,

има користи чак и од световних фило софа , макар

да je налична смеси меда и кукуте. Најважније код

тога јесте да они који желе да издвоје мед из такве

смесе , морају да буду опрезни да г р ешком не узму

смртоносни остатак. Ако проучиш овај проблем, ви-

д ећеш да све, или в ећина опасних ј ереси , потичу из

тог извора.

Такав je случај са "иконогностима" , који мисле да

човек знањем постаје икона Божја, и да ce захваљују-

ћи знању душа уподобљује Богу.31

Тако je и no ономе

што je речено Кајину: "Ако си праведно принео , ниси

праведно разделио.. ."32

. Међутим, "добро дељење" je

особина малога броја луди . Само они чија су душев-

49

бездушних предмета , a душа ће ce, уколико ce окре-

не од онога што ј о ј припада , уплести у демонски жи-

вот и демонске мисли.26

Међутим, ако неко каже да j e природна филосо -

фи ј а дар Божији, истину говори, без противречности ,

но на тај начин ce ипак не износе и оптужбе против

оних који злоупотребљавају философи ј у и изврћу je

службом ради неприродних циљева.27

Но ипак, осуда

за оне који то чине још je већа, ј ер су они злоупотре-

били Божији дар небогоподобним чином .

Штавише, ум демона , Бстом створен, no својој

природи има способност схватања. Сматрамо да ње-

гово делање не долази од Бога, без обзира што њего-

ва способност функционисања потиче од Њега ; зато

ce за такав ум с разлогом може р ећи да безумствује.

Пр ема томе , ум паганских ф и л о с о ф а j e Божански

дар докле год он природно поседује мудрост заоденту

ра з умом . Међутим , такав ум j e изопачен д емонским

сплеткама које ra чине бе з умним у мудровању, штет-

ним и бесавесним, с обзиром на учења која излаже .

Међутим, ако нам неко каже да д емони сами no

себи имају жељу и знање које није апсолутно лоше,

ј е р и они желе да постоје, живе и мисле , ево одгово-

ра који бих им упутио: Не треба ce расправљати са

нама зато што (са братом Господњим) к ажемо да je

грчка мудрост "демонска"28

; no томе демонска што

она побуђује расправе и садржи готово сваку врсту

погрешног учења, и што je отуђена од сопственог од-

говарајућег циља, то јесте од богопознања. Не треба

чинити то, него схватити да она истовремено може

Ceeuiu Гршорије Палама

на чула33

оспособљена за ра зликовање добра и зла мо-

гу " праведно да деле " .

Због чега се онда без велике нужде упуштати у ова-

кву опасност, када je созерцавати Божју премудрост

у Његовим створењима могуће не само без икаквог

страха, већ и са добитком? Живот који je кроз наду

у Бога ослобођен сваке бриге, природно подстиче ду-

шу на промишљање о Божијим створењима . Такву

душу потреса дивљење, таква душа продубљује спо-

собност разумевања, она постојано велича Творца, те

кроз овај осећај чудеснога бива у зношена ка узвише-

нијем. Према светом Исаку: "Таква душа доспева до

р е чима неисказивога блага"34

; и користећи се моли-

твом као кључним средством, узноси се ка тајнама35

какве "OKO не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не

дође"36

, та јнама које, како нас свети Павле учи, Дух

Свети само досто јнима открива.

21

Видиш ли на јкраћи пут, благородан и лишен ona-

сности, који води ка натприродним и небеским ри-

зницама?

У случају световне мудрости, прво треба убити

змију, или другим речима, пр ев а зићи гордост која

произилази из те философи ј е . Како je т ешко то учи-

нити ! "Надменост философи ј е н ема ништа заједнич-

ко са смирењем" , како се то обично каже. Затим, тре-

ба одсећи и одбацити главу и реп, ј ер су оне на јвеће

зло, a то су заправо погрешна мишљења о умним ,

божанским и првобитним стварима, и невероватне

50

Философија ne gonom сиасење

приче о целокупној творевини. Што се тиче онога

ni io се налази и змеђу главе и репа , то јест расправа о

природи, из њих мораш издвојити бескорисне идеје.

To треба учинити душевним способностима испити-

кања и проучавања, попут фармаце у т а који ватром

u водом прочишћују змијско месо . Чак ако све ово

u урадиш, и добро искористиш оно што си пажљиво

одвојио, колико je само труда и мудрости потребно

'.a овај задатак? !

Међутим, уколико исправно искористиш одсече-

ии део световне мудрости, никакве штете неће бити,

)ср ће оно природно постати средство доброга. Упр-

кос томе, он се ни тада не може назвати духовним и

1>ожјим даром37

у на јужем смислу те речи, ј ер одго-

нлра поретку природе и није дошао одозго. Зато ra

Иавле, толико мудар у божанским стварима, назива

телесним"38

; како он каже: "Јер гледајте, браћо , на

иас позване : нема ту ни много мудрих no тијелу"3!

'.

Ko би боље могао да искористи ову мудрост од оних

ta које Павле каже да су "мудри споља"40

? Има јући

ту мудрост на уму, он их с правом назива "мудрима

no тијелу".

22

Управо као и у законитом браку, задовољство ра-

];ања се баш не може назвати Божјим даром јер je те-

лесно, и представља дар природе, a не благодат (упр-

кос томе што je и ту природу створио Бог). Исто тако,

знање које потиче од световног образовања, иако се

исправно употреби, представља дар природе којим

51

СвеШи Грторије Палама

Бог кроз природу украшава све без изузетка, и који ce

вежбом може развити, опет није благодат. Чињеница

да ra нико не добија без труда и вежбе очигледан je до-

каз да je у питању природни, a не духовни дар.

Наша богомудрост ce с правом може назвати да-

ром Божјим, a не д аром природе , ј ер чак и просто-

душни рибари кад je примише с висине постадоше,

како Григорије Богослов каже: синови Грома41

, чија

je реч прожела сваки кутак васељене. Том благодаћу

чак и цариници постају лекари душа; жарка ревност

прогонитеља ce преображава , претвара јући Савлаи у

Павла, који од земље бива уздигнут до " трећега неба"

и слуша "неизрециве ствари'"13

. И ми ce можемо њо-

ме уподобити икони Божјој, и остати такви и после

смрти .

Што ce природне мудрости тиче, сматра ce да ју

je чак и Адам имао у изобиљу више од свих својих

потомака , иако je он први који није сачувао иконич-

ност no Богу. Световна философи ј а беше помоћно

средство природне мудрости пре доласка Онога који

je призвао душу њеној исконској лепоти : Зашто он-

да том философи ј ом нисмо обновљени пре Христа?

Због чега н ам беше потребан, не неко да нас учи фи -

лософи ји — уметности која одумире заједно са овим

веком, na ce и назива философи ј ом "овога вијека"44

—• него Онај "Ko у зима на ce гријехе свијета!"45

и Ко-

ји н ам дарује истинску и вечну мудрост — иако je то

"лудост"46

за пролазног и огреховљеног мудрог чове-

ка од овога света? A с н>ом у вези опет, зар њено одсу-

ство не чини истински лудим оне који нису духовно

52

Философија не доноси спасење

игзани за њу? Није ли одвећ ј асно да изучавање све-

т и п и х наука не доноси спасење? Оно не очишћу је

i азпајну способност душе, нити ј е чини подобном бо-

•капскоме Прволику.

Дакле, овакав je мој закључак: Ако неки човек пу-

i см извршавања заповести Закона тежи очишћењу,

мк а в од Христа н еће имати никакве користи - мада

jr Бог Taj Који je на очиглед свих васпоставио Закон

и т оме никакву корист неће пружити ни усвајање

( ветовних наука. Христос никако не може помоћи

пноме ко ce, зарад очишћења своје душе, окренуо

отуђеној философи ји . Управо нам Павле, Христова

V ( т а , говори и сведочи о томе.

Ceeiliu Гршорије Палама

1 П р в о л и ц е о дно си ce на з б у а е н о г у ч еник а , који ce П а л а м и обра -

т и о з а п о м о ћ због н а п а д а на м о н а х е од с т р а н е В а рп а ам а и њ е т в и х

п р и с т а л и ц а . 2 (inaGc-ia: о с л о б о ђ е н о с т од с л ужења с т р а с т им а ; у н у т р ашља слобода

ко ја j e циљ м о п а ш к е аскеж. Она укључу је по с то ј анос т у в р лини u« ' н ео -

се тљивост ) , где ч о в е к в и ш е пи ј е иод в л а ш ћ у п о р и в а као ш т о с у гиев ,

по хо т а и страх , в ећ je он н е к о ко je с т е к а о у и у т р а и ш и мир , a т и м е и

љубав п р е м а Богу и б л и ж њ е м .

' IIcuoi ш: о б р а з о в а а е icao п р о ц е с yno3i iaBaiba к ул т ур е к л а с и ч н е ста-

р и н е . З а ви з анти ј ско г Грка o n o би о б у х в а г а л о р а з у м е в а њ е г р а м а т и к е ,

р е т о р и к е , а с т р ономи ј е , и u p e свега, ф и л о с о ф и ј е , и а р о ч и т о П л а т о п о в е ,

А ри с т о т е л о в е и ф и л о с о ф н ј е Н е о п л а т о п и ч а р а .

П р е м а П а л а м и , з а В а р л а а м а н њ ем у с л и ч н е м и с л и о ц е , ове све тов-

не н а у к е беху од пр е с у дпо г знача ј а за и о з н а в а њ е л у д с к и х и б о ж а н с к и х

с т в а ри . М е ђ у т и м , з а и с т о ч н о м о н а ш к о п р е д аљ е које п о т и ч е ј ош о д

Евагри ј а ( ч е т вр ти век) и Ма7<сима ( с е дми век) , " н е з н а љ е " (егу^оих) о зпа -

ч а в а с а м о и с п р а ж њ е љ е , о ч и ш ћ е љ е ума , п о т р е б н о д а 5 и t e o n и с п унно

б л а г о д а ћ у н а т п р и р о д н о г п о зп ања . П а л а м а ј е м и ш љ е љ а д а т а к во " н е з н а -

њ е " пр е д с т а вља в и ш и с т еп ен п о зн ања од сувог и п т е л е к т у а л н о г 3iiaiba

ј е д н о г грчког н а у чник а .

М е ђ у т и м , П а л а м а j e в е р о в а тно због с а м е дпску си ј е п о в е ћ а о раз -

л и к у и з м е ђ у себе к а о з а г о в о р н и к а с о з е р ц а т е л лш г п р е д ања и В а р л а а м а

као и н т е л е к т у а л ч о г " п о з и т и в и с т е " . В а р л а а м j e о ч и г л е д н о о д б а ц и о м и -

с т и ч к у с т р ану х р и ш ћ а н с т в а , али т е ш к о да j e м о г а о у п о т п уно с т и да j e

п о р е к н е . Мно г о п р е то г а ( и р е м а Н и к и ф о р у ГригорасуЈ , ц а р и г р а д с к а

м о н а ш к а ш к о л а [тозвала г а j e да о д р ж и п р е д а в а њ е о м и с т и ч к о м бо го -

с лов у Т а ко з в ано г -Диониси ј а , што н а м г о вори да c e његова п р а в о с л а в -

nocT ни ј е д о в о дил а у п и т ањ е пре п о ч е т к а ди ск у си ј е с а П а л а м о м . Н е м а

д о к а з а д а j e В а р л а а м ик а д а п о р е к а о а у т о р и т е т П и с м а и ли д с н м а т с к о г

п р е д аља , што с в а к а к о п о д р а з у м е в а и прихаватп>е с в е то т а ј инско г уче-

iba. Пр еци з ни ј е р е ч е н о , он j e п р е свега био ф и л о с о ф с к и нас тро ј еп т е о -

лог, којп ни је м о г а о д о в ољно да р а з у м е н е п о с р е д п о м и с т и ч к о виђење

или о п и т и о знаље .

У п а т р и с т и ц и ова два н а ч и н а п о з н ања ( м и с т и ч к о и у м п о ) одгова-

рају д в ем а р а з л и ч и т и м ч о в е к о в и м к о п ж т и и н и м с п о с о о н о с т и м а : иус,

д у х о вни или ин т у и т и вни ум , спо соб ан з а н е п о с р е д п о р а з у м е в а њ е и с ти -

не , и бкпчна , а н а л и т и ч к п и д и с к у р з и в н и ум ко ји р е ш а в а п р о б л е м е ло -

г и ч к и м пу т ем и с т и ч е з н ање о с т в а р и м а . У о в о м пр е в о д у д о с л е д н о с а м

к о р и с т и о реч " ум " за нус ( u p e пе го " и н т е л е к т " , ко ји у д а н а ш њ е м в р ем е -

н у и м а и з р а з и т о о г р а н и ч е п о змачеље ) ; али , р е ч " у м " д ан а с п р и л и ч н о j e

н е п р е ц и з н а , те ч и т а л а ц чреба иу да с хка т а у смислу б к т н а - е .

54

Философија не доиоси сиасењс

4 " П о з и а љ е б и ћ а " ( у ^ т о к ~<oi' oi'-aov) за В а р л а а м а зн ачи п о з и т и вно

р а з ум е в аљ е све т в а ри , и о н о c e м о ж е д о с е гн у ти у м н и м и с т р а ж и в а а е м .

М о г у ћ е ј е и то да j e o i r и о м е ш а о , и ли ч а к ову врс ту н а у чне спозна ј е п ри -

роде п ои с т о в е тпо са " п р и р о д н и м с о з е р ц а љ е м " (фиснкп Ocupia) духов-

пог п р е д ања ( п а р о ч и т о код светог М а к с и м а ) , где ч о в еково у н у т р а ш њ е

O K O , п р о с в е тљ еио бл а г од аћу , с а г л е д а в а у н у т р а ш њ е н а ч е л о . с м и с а о и

кра ј , лошс, свега с т в о р ен о г no б о ж а и с к о м п р о м и с л у ; то јест, да чов ек

( ш ж а н с к и м о ч и м а с а г л е д а в а с т в ор ени свет. Т р е о а з а п а з и ти д а c e Варла-

ми ги ( к ако П а л а м а п рим ећу ј е ) н е баве с а м о н а у ч н и м с т уди ј ама п ри -

р о дни х појаоа, не го и р а з у м е в а њ е м у н у т р а ш њ и х п а ч е л а (A6yoi) с тиари

које посто ј е у Бож ј ем Уму. Стога, и П а л а м а и В а р л а а м у о спо ви г о воре

о н ожељно с ти " п р и р о д н о г с о з е рц ања " , n a ип ак , р а з л и к а м е ђ у њ и м а j e

у "1'оме ш т о П а л а м а п о р и ч е да су с в е т о вн е мауке пужин иредусмж за о в о

дубље с а г л е д а в ање .

s В а р л а амо в о с н о в п и постула т гласи да а п о ф а т и ч к о бо го словље no­

t i аје ј е ди а врста ф и л о с о ф и ј е , у мп а т е х ннк а , која кроз к а з и в ањ е опог а

шта Бог није, г оиори о б ожап ско ј т р ам сц ен д енци ј и . Тако , Via negativa за

ibera оста је пут о д р иц ања , a не пут у в о ђ е љ а у м и с т и ч к о п о зн ање .

Б уд ући да j e Бог у п о тп уно с ти н е с а з п а тљив по Себи, ми и з у з им а -

мо н е п о с р е д н о л и ч п о б о г опо зн ање . Т в о р а ц c e u p e м о ж е с п о з н а т и (на

о спов у з акључивања , и н д и р е к т п о ) р а з м и ш љ а њ е м о Ње г о в о ј т в о р е ви -

пи . З а то В а р л а а м с м а т р а д а с у н а р а в н о , с в е т о вн е н а ук е , н у ж а н пут до

богословља . З аис т а би би ло н е п р а в е д н о д а В а р л а а м а н а з о в е м о а г н о с ти -

к о м ( п ри х в а т а о j e сва т р а д и ц и о н а л н а у ч ења ) ; u p e м о ж е м о р е ћ и д а j e у

м ало ј м е р и он био о т в о р еи з а п е п р е к и д а н л и ч н и однос с а Бо г ом . 6 Овде су В а р л а м и т и релити ј ски м о р а л и де т аљни ј е да оправда ј у

п р о у ч а в а њ е а с т р о н о м и ј е и ос талих "та јпи п р и р о д е " : н а п р е д о в а њ е м

у зн ању чов ек ce с ј едињу је са Бо г ом ( в е о м а и н т е л е к т у а л а н по гл ед на

с п а с ење ) . Ч о в е к о в ум ( б у д ући с т в о р ен n o и к о н и Божјо ј ) с а д р ж и с л и к е

у з р ок а с т в ари које су п р е тпо с т о ј а л е у ум у Т в о рц а . По ткр епљу ј ући ове

з а ч е т к е р а з ум е в аљ а зна(Бем о п р и р о д н о м свету , н о р м а л н о j e да чов ек

у з р а с т а у м у дро с ти , и т и м е ј о ш в ише ce уподобл>ује Богу . 7 1. Пт . 3, 15 .

* Ocehajan (a ioOrpj i ' ) : способап за чулно опажање , иа супрот умном

(forpoi') опажању, које ce с амо у м о м (i/ooc) сазнаје . 11ошто ce овај пар р ечи

о дпоси на осповиу пла гонистичку дистинкци ј у и зм еђу света по јавпостп и

наста јања, и света н епромепљивих и т р ан сц енд ен гних паради гми , у ово-

ме преводу з а држао с ам " чулан/уман " као т е х ничк е т е рмин е . : l Ha о снову п р е т х о дн о речепог , П а л а м а на с т а вља да критику ј е у ч е -

ља г р чки х ф и л о с о ф а . "О вн ЈБуди" - р еч j e п р е о п а г а п с к и м ф и л о с о ф и -

ма , н е г олн о њ и х о в и м у ч е н и ц и м а из ч е т р н а е с т о г века .

5 5

Свеши rpuiopuje Палама

, иTo зн ачи : ч и њ е п и ц а да j e ч о в е к т а ко л а к о скремуо у з аблуду п о лн -

т е и з м а доказу ј е д а с а м о п о с е д о в ање ума није д о в ољно д а би нас д о в е л о

до и с п р а в н и х иде ја о Богу. За Пал аму , п о л и т е и з а м j e д е м о и с к а о б м а н а ,

где с а м и д е м о н и представља ј у богове . 11

Не у с т в а рио с ти , в ећ с а м о у и а г а н с к и м у м о в и м а . Бог з а у в ек je­

d e и оста ј е Сиедржитељ , без о б з и р а н а сва п о г р е ш н а м и ш љ е њ а . 12

Он овде н ап а д а п а г ан ск у идолатри ју , a н а р о ч и io идеју да у б ежи -

в о т п и м к у л тним к и п о в и м а обит а в а ииша или б о ж а и с к а душа . 13

To јест, а п ђ е л и и д е м о н и .

" Г!о х р и ш ћ а н с к о м Предаљу , С а м и Bo r j e б е е п о ч е т а н и и з вор сма-

ко г а б и ћ а . О сно вни грех и дол а т ри ј е састо ји се у т о м е да се с л ав а и ве-

л и ч а њ е Бога , који припада ј у с а м о Њему , припису ј у т в а ри . ,,Ј

Видети н а п о м е н у 12 . 16

1. Kop . 2, 4.

" Ш. 2, 1 3 . ,H

ibid. 1 , 26 . 19

Р и м . 1, 22 . 20

1. Kop . 1, 20 . 21

Loc.cit. 22

1. Kop . 1, 2 8 . 23

Кол . 2, 8. 21

1. Kop . 2, 6. ?г' У питаљу je ј е д ан од с в е тих Отаца . Н и с м о били у м о г у ћ н о с т и да

и с т р а ж и м о и з в о р о во г цит а т а . 2 6

Kao што т е л о п р о п а д а без о д г о в а р а ј ућ е х р ан е , т а к о и д у ш а а т р о -

ф и р а бе з то г н а т п р и р о д н о г ж и в о т а ( д а р а б л а г о д а т и , п е д о с т ижно г људ-

с к о м умован>у) који j e њена о д г о в а р а ј ућа х р а н а . 2 7

В е ома j e в а ж и о П а л а м и н о п р н з н а љ е п о к а з а н о овде д а on о т в ор е -

iio и ри х в а т а л е г и т и м н о с т ф и л о с о ф и ј е и п р и р о д н и х наука , али у ogio-

варајућим Јраницама. П а л а м а ни је н е к а к а в м р а ч њ а к , и он не ж е ли да

с п р е ч и х р и ш ћ а н е д а к о р и с т е сво ј , Б о г ом им д ани , ум , з а и с т р а ж и в а њ е

и р а з у м е в а њ е с т в ор ено г п о р е т к а . Он овде п р и г о в а р а о и и м а који п р еи а -

гл ашава ј у м о г у ћ н о с т и л,удског ум а и а р о г а н т н о п о р и ч у а у т е н т и чно с т

т р е з в е н о у м п о г о п и т а . Д а р р а з у м а с ам j e n o с еби и с и р а в а и , али очи гл е д -

н о п о д л о ж а п и з оп а ч ењу ( к а о код д емон а , н е к и х п а г ан с ки х ф и л о г о ф а

и ј е р е т и к а ) . П а л а м а т а к о ђ е н а г л а ш а в а да г в е т о ви е н а у к е могу да I IOMOI ' -

ну м и р ј а н и м а , али да o n e нис у обав е з у ј уће за м о н а х е . У случа ју о о г опо -

з н ања (циљ а с к е т с ко г жи в о т а ) , н е п о с р е д н о и ск у с т во и м а п р е дно с т пад

с п е к у л а ц и ј о м и н а у к о м . 28

Јк . 3, 15 . 2 9

И п а г ан ск а ф и л о с о ф и ј а пије п о т п ун о л и ш е п а и с тин е , а ли t e

56

Философија нс. доноси cuaccibc

i i i i . i м о р а п ажљиво прос е ј а ти (o i i a can з а д а т ак , б у д ући да j t p e t н с х о д и

i i i vuii jaiba н е п о з н а т и х е л е м е н а т а г рчке ф и л о с о ф и ј е п о в е з а н е t a хрп-

i i i l i a i i t K H M Пр е д аљ ем ) .

'"' П а л а м а овде к о р и с т и слшсу зми ј с ко г м е с а као л е к а у L i . 11 и

11 ! .15-16, u у с в о м е Д р у г о м п н с м у В а р л а ам у (Cois l . 100, f. 98) . ; I

По П а л а м и п о м миш;вељу , В а р л а ам и љегиве п р и с т а л и ц е ематрп-

i i i t y д а j e н а у чно п о з н а в а љ е (пре не го с о з е р ц ање ) п р и р о д п о г света

п\ i ка д у х о в и о м позпан>у, na гу т в р ди ли да се с а м о на тај п а ч ин м о ж е -

\u> с ј е динитн са Бо гом . 12

Пост . 4, 7. (LXX). Ц и т а т с с иаетавља : " гри јех je на и р а т им а " м Д у ховна чула : зн ач а ј н а т е м а за с в е т о о т а ч к у духовност , к о н а ч н о

и р о и з а ш л а из т у м а ч е њ а Пссмс nag Пссмама, п о ч е в ш и од Ори г е к а ( ннр .

( om. in Cant. 1.2 и 4; hum. in Cani. 11.4). У п р о ц е с у д у ховио г с а з р е и аља

.•ivina м о р а да р а з ви ј е с п о с о бно с ти а и а л о г н е ч у л н и м о р г а и и м а телп ,

чи јом п о м о ћ и he он а о п а ж а т и и п р е п о з н а в а т и Божју т в о р е вин у -— на

п р п м е р у н у т р ашље око које " и и дп " n p t r Божји у с т в арању , или у псто-

(ш ј ским д о г ађа ј има . <А

Грчки пр е вод д е л а све то г Исака , е п и с к о п а Ниниви ј е к о г ( с е дмп

г.ск) пошту ј е t e к ао ј едап од главних и з в о р а и с и х а с т н ч к е д у х о вно с ти .

| ) иде н а в е д еми цитат : ham.72 ( e d .Theo t o k i s , Ла јипиг , 1770 , t r p . 4 6 3 ; eii.

s p e t s i e r i , Атина . 1895 , с тр . 314) . Ј' З а Григорија , с о з е р ц а љ е Божјег е т в а р а л а ч к о г д е л аља к ро з м о л н -

| ву преде т авља мио го еи г урни ј у " п р к р о д н у ф и л о с о ф и ј у " о д и ро у ч а в а

и.а г рчких ф и л о с о ф а . За ibera, проучаван>е п р и р о д е тр еба да п р е р а с т е

v в е лич аље Творца ; a м о л и т в о м п р и р о д н о з п аље te да . г е продубљу ј е у

i а г л е д а в ање Божјих та јни , е а м и м р а з у м о м н е д о к у ч и ш ш . 3i' 1. Kop . 2, 9.

" To није н а т п р и р о д н и д ар , j e p и н е о б л а г о д а п е н и ум м о ж е да до -

i е гн е т а к в о знап .е . О д ељ ак 19, i де П а л а м а ф н л о с о ф и ј у " док j e природ -

n a " н а зива д а р о м Бож ј им . 38

2. Kop. 1, 12. 39

1. Kop. 1, 26 .

10 1 . Т им . 3, 7. " Спољ ашња ( č ^ . i O c r ) ф и л о с о ф и ј а " je и з р а з који Оци

ч е с то употребљава ј у к ада г о вор е о п а г а и с к и м ф и л о е о ф и м а г рчко -рим-

( ког света .

" Нот. XL1. 14 (PG 36, 448С) . 42

Д ап . 13, 19.

" 2. Kop . 12, 2-4.

•'" 1. Kop. 2, 6.

"г' Ј н . 1 ,29 .

,f' 1. Kop. 1 ,18 .

57

Свети Гршорије Пшшма

Б. АПОФАТИЧКО БОГОСЛОВЉЕ

KAO ПОУЗДАНО ИСКУСТВО

1 .iii. Треће питање

Сада ми je јасније, оче, због чега онима који оп-

тужују исихасте недостаје не само знање које дола-

зи од дела, већ и знање које произилази из животног

искуства, a које je само no себи сигурно и непобит-

но; они апсолутно одбијају да чују чак и речи Отаца.

"Упуштајући ce у оно што није видјео, и узалуд нади-

ма јући ce т јелесним умом својим"1, описује их апо-

стол. Толико су ce удаљилн од правога пута да нису

ј еднодушни чак ни када криво сведоче о Светитељи-

ма . Тако, говорећи о просветљењу, они под њим под-

разумева ју свако просветљење које чула приме као

обману, истовремено тврдећи да ce свако божанско

просветљење може чулима опазити . Они опет тврде

да j e свако старозаветно просветљење Јевреја и њихо-

вих пророка пре Христовог доласка само символич-

но; али зато просветљење на Таворској Гори у вр еме

Спаситељевог преображења, силазак Духа Светога и

сличне појаве, може бити ј асно опажено чулима.2 По

њиховом мишљењу, знање je ј е дино просветљење Ko­

je превазилази чула, те ra проглашава ју циљем сваког

созерцања, у звишени јим и од саме Божје светлости.

Укратко ћу вам описати шта су чули од извесних

људи.3 Молим вас да имате стрпљења и да увек има-

те на уму да тиховатељи никада ништа слично нису

говорили. Не могу да поверујем да су тако нешто чу-

ли од наше браће . Кажу да су ce издавали за ученике

58

Апофатичко бошсловљс као иозишивио искусшви

59

извесних монаха чија учења не прихватају, те да су

' .аписалиречи сво јихучитеља да би их лакше обману-

ui и убедили.4 Према њиховом казивању, учитељи их

i аветоваху да ce потпуно одрекну Светог Писма као

печег злог, и да ce само молитви посвете. Јер, управо

молитва одагнава зле духове који ce мешају са с амим

човековим бићем . Рекоше и то да су ти монаси разбук-

).)них чула, усхићени и испуњени осећањем радости,

ii да при том њихове душе остају непромењене . Они

ииде чулно опазиву светлост и држе да je бела боја

'.нак божанског, a пламеног жутила - знак злог.5

Они пишу да тако говоре њихови учитељи, a при

I'OM тврде да све то потиче од демонизованости , те

aко им ce неко на било који начин успротиви, они му

узвраћају да je то знак острашћености , што je опет по-

казатељ прелести.6 Они увелико прекорева ју своје не-

пријатеље; у списима подражава ју многе лукавости

1мије и њене замке , и побијајући себе на разне начи-

ме, користе ce мно гим сплеткама, a сопствене речи

гумаче на различите и противречне начине . Лишени

чврстине и ј едноставности истине, они лако скрећу

у крајности. Посрамљени судом сопствене савести

они, попут Адама, траже да ce сакрију иза мноштва

с ложених, загонетних и двосмислених речи, различи-

тога значења. Зато те, оче, молим , да изложиш наше

мишљење о њиховим ставовима.

l . i i i . 4.

Не само анђеоски, него и људски ум, превазилази

себе, те победом над страстима постаје ангелоподо-

Сжти Гршорије Палама

бан.7 Он ћ е , исто тако, досегнути ту светлост

8 и удосто-

јити се натприродног боговиђења, не сагледавајући

божанску суштину, него Бога, про јавом која приличи

Богу и која je доступна с амоме уму. Taj човек заиста

види, не на одречан начин - ј е р он заиста нешто ви-

ди - него на начин који je надодречан, будући да Бог

не само да превазилази знање, него je и наднеспозна-

јан9; сама Његова пројава j e т акође права божанска

необична тајна, ј ер боговидне пројаве, чак и симво-

личне , због своје недостижности остају непојмиве.

Оне се у ствари пројављују сходно поретку који није

сра змеран ни божанској ни људској природи, ј е р у по-

ређењу са нашим узрастом оне нас превазилазе , тако

да не постоји име које би их могло описати на одгова-

ра јући начин. Ha то je Бо г ука з ао када je на Манојево

питање: "Како ти je име7" , одговорио: "Чудноје"

10. Но

ово виђење, иако непо јмиво и неимениво , није с амим

тим било мање чудесно. Међутим, иако je виђење на-

додречно, речи којима се оно објашњава заостајуу од-

носу на тај одречни пут. Таква објашњења произилазе

из поређења или аналотија, те се зато реч "као" , којом

се исказује сличност, одвећ често појављује; ј ер само

виђење неизрециво je, и неимениво .

5

Када Светитељи созерцавају божанску светлост,

ј ер они њу и виде, и када кроз неизрециву пројаву

усавршитељних озарења примају боготворно опште

ње Духа Светога - они и одећу свог обожења виде,

ј е р тада благодат Логоса испуњује њихов ум славом

60

Аиофаишчко о о п к л о в ; « : као иозитивно искусшво

u бљеском надлепотне красоте.11

Баш онако како je и

божанство Лотоса на гори богоподобном светлошћу

просветљавало тело, с једињено са Њ и м Самим. "Сла-

ву коју Му je Отац дао" , Он je, no ј еванђеоско ј речи,

предао послушнима , ј ер "Он хоће да и они које Му je

дао буду са Њ и м гдје je Он"12

.

Како се онда то може телегно постићи, када и Сам

Он, након вазнесења на небеса, није више телом при~

сутан? To се несумљиво врши на ј едан надуман на-

чин, умом који постаје наднебесан, који као да пос ra­

je пратилац Њега Који се ради нас вазнео на небеса.

Такав ум j e истовремено тамо та јанствено сједињен

са Богом и созерцава натприродна и неисказива ви-

ђења, у испуњености сваким нествореним знањем о

вишој светлости. Тада ум више не созерцава чулима

опазиве свештене символе, нити зна за разноликост

Светог Писма, него бива украшен стваралачком и пр-

вобитном красотом, Божјим зрацима осветљен.13

Ha исти начин и онај који je открио и тумачио

Јерархију14

вели да су редови наткосмичких духова,

ј ерархијски устројени саобразно своме достојанству,

испуњени не само првобитним знањем и науком, не-

го и изворном светлошћу сваког освећења светлошћу

Свете Тројице. Не с амо да су они ( анђели) причесни-

ци и со зерцателл тро јичне славе, него су и Христове

фотофани ј е или пројаве светлости, откривене Њего-

вим ученицима на Таворској Гори.'5 Удостојени овог

виђења, они беху посвећени у обожујућу светлост

Христову: истински Му се приближивши, они се и

непосредно приопштише Његовој божанско ј светло-

6 1

Свети Грторије Палама

62

Апофашичко бојоишвж као позипшвно искусшво

6 3

сти. Збот тога je знаменити Макари је ову светлост

назвао " храном наднебесних бића"16

. Ево шта о то-

ме каже ј едан други богослов: "Сваки умни ред нат-

космичких бића, који на нетваран начин велича ову

светлост, представља савршен доказ Логосовог чове-

кољубља"17

. A велики Павле, у тренутку невидивих

и наднебесних виђења у Христу, беше "однесен"18

и

сам постаде наднебесан, при чему његов ум није мо-

pao да надиђе небеса практичним мењањем места.

Ово "одношење" означава потпуно другачију тајну,

познату само онима који су је искусили. Н ећ емо спо-

мињати да и с ами чусмо сведочење Отаца који прођо-

ше ово искуство, да га не бисмо излагали злоупотре-

би. Све би ово требало да буде довољно онима који не

верују да умно просветљење, видљиво онима који су

чиста срца, ваистину постоји, и да je оно потпуно раз-

личито од знања; штавише, да му може бити извор.

17

... Нико никада није видео пуноћу ове божанске

красоте, и зато њу, no речима Григорија Ниси јског " ,

ничије око не може сагледати у потпуности, чак и да

вечно гледа: Оно не види целину каква јесте, већ само

онолико колико je само себе учинило при ј емчивим

за силу Духа Светога. Међутим, када je у питању ово

неразумевање, најдивније и најнеобичније јесте то да

ако неки и имају разумевање, имају ra на неразумљив

начин. Они који виде, у ствари, не знају како могу да

виде, чују, спознају будупност или искусе вечност, j ep

je Дух којим они виде, неисказив.20

Како велики Дио-

нисије каже: "Сједињење обоженога са вишњом све-

глошћу одвија ce при заустављању свих делатности

ума"21

. Ono није резултат неког узрока или аналогиЈе,

jep они зависе од делатности ума, него то настаје на-

пуштањем свега постојећег; међутим, оно није пуко

напуштање.22

Да je то сједињење пак пуко ослобађан>е

од активности, зависило би од нас, и односило би ce на

месали јанскоучење: "Продрети колико желимо до не-

исказивих тајни Божијих" . описује их свети Исаак 2f

.

Созерцање онда није само напуштање и одрица-

ње, него јединство и обожење које ce та јанствено и

неописиво одвија благодаћу Божјом након одбацива-

ња свега нижег што ce утиснуло у наш ум. Или тачни-

је, почев са успоко јењем након сваке умне активпо-

сти, које превазилази напуштање; наиме , напуштање

свега посто јећег само je спољашње обележје покоја у

коме ум пребива.

Зато сваки верник треба да одвоји Бога од свих Ње-

гових створења, jep заустављање сваког умног делања

и заједница са небеском светлошћу представљају иску-

ство и обожујући крај, обећан само онима који су очи-

стили срца и себе облагодатили. Шта joui могу рећи о

том сједињењу, када ce само изабрани ученици удосто-

јише виђења иступљењем2'1, ослобођени сваког чулног

или умног опажања, призвани ка истинском виђењу,

jep престаше да гледају, те Шрпећи незнање (или пребива-

јућиустањунезшња—zb шахш> ауишхис) бехуукраше-

ни натприродним чулима? У наставку намеравамо да,

ако Бог даде, покажемо да иако они заиста созерцаваху,

њихов орган виђења ипак не беху ни чула, ни ум.

Свети Грторије Палама

18

Да ли сада схваташ да су боговидеоци причесници

непо јмивога Духа, Духа Који им замењује и ум, и очи,

и уши, и да благодарећи Њ е м у они и виде и чују и раз-

умеју? AKO се свако њихово умно делање заустави,

како онда анђели и ангелоподобни људи могу видети

Бога о сим силом Духа Светога? Зато њихово виђење

није ни осећа ј , ј ер ra не прима ју чулима, нити разум-

ни доживљај , ј ер до њега не долазе р а с уђивањем ни

знањем које из њега произилази , него наступа након

заустављања сваке умне активности. Оно, стога, није

производ ни маште ни мисли ; нити би опет оно било

представа, али ни извод до кога се дошло умним за-

кључивањем (силогистичким аргументима) .

С друге стране, ум га не стиче с амо својим апофа -

тичким узношењем (кроз одрицање) . Јер , пр ема уче-

њу Отаца, свака божанска заповест и сваки свештени

закон има за свој циљ очишћено срце; сваки начин

и вид молитве завршава се чистом молитвом2г

' ; све

што стреми ка Ономе Који превазилази све и Који

je одвојен од свих, зауставља се када се од свих бића

одвоји. Међутим, погрешно j e р е ћ и да код божанстве-

них заповести не постоји ништа друго осим чистоте

срца. Значи да постоје и многе друге ствари: посто-

ји залог ствари обећаних у овом веку, али и ризнице

будућега века; видљиве и причесне преко тог залога.

Исто важи и за молитву : изнад молитве постоји неис-

казиво боговиђење и иступљење (екстаза), заједно са

неизрецивим та јнама у њему (боговиђењу) . Слично

томе , изнад остављања за собом свега постојећег, тач-

64

Апофатичко бојословље као иозиишвно искусшво

није, након успокојења ума и престанка речи и дела-

ња, ако и има незнања, оно je надзнање. A тако je и са

примраком ; он je надсветлостан; и још, no речима21

'

великог Дионисија, Божји дарови управо се у овом

заслепљујућем примраку дају Светитељима.

Савршено боговиђење и свега Божјег није просто

престанак активности, него то да изнад њега постоји

општење са Богом; a оно je пре даривање и примање

дара, неголи престанак (напуштање) и одрицање. Ме-

ђутим, ова примања и даривања су неисказива : ако

већ говоримо о њима, ми то мор амо чинити помоћу

примера и аналогија - не зато што се такве ствари

виде тако, већ зато што се виђено другачије не може

представити. Они дакле који без побожности поима-

ју речено о неисказивим стварима - које се обавезно

приказују примерима , сами сво то надмудросно зна-

ње држе за лудост. Па бахато газећи умно бисерје27

,

настоје да, у мери могућег, униште својим расправа-

ма оне који су им ra показали.

19

Kao што сам ве?1 рекао , Светитељи из свог чове-

кољубља no могућству говоре о неисказивом, не упа-

дајући у обману непосвећених ко јима се чини да

после остављања свега створеног наступа потпуна

неактивност, a не надделатна неактивност . И опет,

такве ствари остају неисказиве с амом својом приро-

дом. Зато велики Диониси је каже да после престан-

ка активности свега створеног, не постоје речи, него

"одсуство р ечи " (алогија - безсловије)28

; као и то да

65

Ceeiuu Гријорије Палама

66

Апофашичко бо1ословл>е као ио:тшивно искусшво

67

пост икада била разумевање, нити би разумевање би-

ло активност чула. Овај " умни осећа ј " je другачији од

тога. Према великом Дионисију можда би ra требало

назвати с једињењем (за једницом), a не знањем. "Тре-

ба схватити", каже он, "да наш ум има и умну моћ

која му дозвољава да расматра умопостижне ствари,

али и способност сједињења (за једнице) којом се пре-

вазилази природа ума и постиже с једињење са оним

што њега превазилази"33

. Он затим каже: "Умне спо-

собности постају сувишне, исто као и чула, када ду-

ша благодарећи непо јмивом јединству и постајањем

боголиком, нео граниченим поривом бива загњурена

у зраке неприступачне светлости невидљивог светло-

зрачења"34

. У таквом јединству, no р е чима светог Мак-

сима: "Светитељи се, сагледавајући светлост скриве-

не и наднеисказиве славе, сами отварају за блажену

чистоту, заједно са небеским силама"35

.

Да нико не помисли да ови великани овде мисле

на одречност (апофатичност ) узлажења. Јер оно je до-

ступно свакоме ко ra жели; и не преображава душу у

правцу анђеоског достојанства. Одречно узлажење с

ј едне стране, одваја се од мишљења у односу на оста-

ла бића, но с друге стране оно ne може само no себи

да осигура јединство са оностраним (заграничним) .

Међутим, чистота страсног дела душе кроз бестра-

шће ослобађа ум од свих ствари, и молитвом ra сједи-

њује са благодаћу Светога Духа, те се том благодаћу

ум причешћу је божанском светлошћу и постаје анге-

лолик и боголик.

ћ емо се ми "након сваког узлажења с једињавати ra

Неисказивим"29

. Али, упркос тој неисказивости, са-

мо одрицање није довољно да би ум оспособило за

достизање натпо јмљивих ствари. Коначно , ово одри-

чуће узлажење само je вид поимања начега што Бог

није30

, и оно у себи т акође носи икону тог неизобра-

зивог виђења (тхеорије) и созерцатељне пуноће ума;

na ипак, одречни ( апофатички) усход с ам no себи, не

представља саму ту пуноћу.

Међутим , кроз напуштање свега у свету, они ко-

ји су се ангелоподобно с јединили са светлошћу, ту

светлост прослављају; ј ер , та јанствено с једињени са

светлошћу, они су њоме и поучени да се она no сво-

joj надсуштинскости разликује од свега. Штавише,

они који се удостојише да п рим е ову тајну верним

и мудрим ухом, ослобођењем од свих ствари т акође

могу славити божанску и непо јмиву светлост. Они се

м еђу тим не могу с јединити са њом и видети je ако

претходно не приме натприродну силу созерцања и

очисте себе кроз испуњавање заповести31

; т акође и

ум ако не посвете чистој и невештаствено ј молитви .

20

Како онда описати ову силу која не подразумева

ни активност чула ни разумевање? Како другачије,

ако не р ечима премудрог Соломона, мудријег од

свих np e њега: "Божјим и у м н и м чулом" (чуло усана

— дух разума)32

. Дода јући ова два придева , он свог

слушаоца подстиче да ra не сматра ни чулним дожи-

вљајем ни разумевањем, ј ер , нити би чулна актив-

Свеша Грторџје Палама

21

Зато су Оци после великог Диониси ја ово стање

назвали "духовним чулом"36

, и зразом који боље изра-

жава ово та јанствено и неисказиво созерцање, када

човек заиста не види ни умом нити телом, већ Духом,

и када зна д а н а н а т п р и р о д а н начин види светлостKo­

ja превазилази сваку светлост. Али, у том тренутку

човек не зна којим органом он види ту светлост, нити

може да докучи његову природу, j ep je Дух којим он

види, неиследив . To je оно што je Павле рекао када je

чуо неисказиве речи и видео невидљиве ствари: "Да

ли у тијелу, не знам, да ли изван тијела, не знам, Бог

зна."37

Другим речима , он није знао да ли су ум, или

тело, били орган виђења.

Такав човек не види чулима, али je његово виђење

исто тако јасно, или чак јасније од чулног опажања.

Он види и самог себе, пребива јућег у иступљењу38

од

неисказане сладости виђења, однешеног не само из-

над свих ствари и сваке по јмовне представе, него и

изнад самог себе.

Под утицајем овог иступљења (екстазе), он забо-

равља чак и на молитву Богу, о чему je говорио свети

Исаак, има јући за сасведока великог и божанственог

Григорија: "Молитва je чистота ума која сама услеђу-

је заједно са изумљењем насталим од светлости Све-

те Тројице"за

. Он затим каже: "Упрако je чистота ума

та сила на основу које светлост Свете Тројице сија

за време молитве . . . Тада ум превазмлази молитву, те

ово стање не треба називати молитном, мего породом

чисте молитве ниспослате Светим Духом. И опет, ум

68

Аиофашичко бтословљс као иозипшвно искуство

69

ce не моли одређеном молитвом, него у стању исту-

пљења он бива предат непо јмивим стварностима, где

ово незнање превазилази знање"40

.

Taj душесладосни призор , који je уграбио и од-

нео ум из свега и вратио ra целог себи као светлости,

светитељ (Павле) je видео као светлост откривења,

но не откривења чулно опазивих тела; светлост нео-

граничену висином, дубином, висином и ширином .

Он уопште није видео никакву границу између себе

созерцава јућег и светлости која je сијала око њега;

пре ће бити да je све личило на сунце, бескрајно све-

тлије и веће од васељене, са сто ј ећим у центру у м о м

који je сав постао око41

. Такво р е цимо беше његово

виђење .

22

Зато велики Макари је ту светлост назива бескрај-

ном и наднебесном42

. Неко други опет, од на јсаврше-

нијих Светитеља, видео je целу васељену као обухва-

ћ ен у ј е дним зраком овог умопостижног сунца, иако

чак ни сам није видео каква je та светлост сама no

себи у својој пуноћи, него ју je сагледао у оној мери

у којој je могао да je прими43

. Овим и оваквим созер-

цањем и надумним с једињењем са светлошћу он није

спознао њену природу, него je научио да она заиста

постоји, да je натприродна и надсушта, да ce разлику-

је од свега осталог у свету; да je она просто битије у

сопственом смислу, те да у себи с ажима све. Свагда

гледати ову безграничност (апејрон) није дато ни чо-

веку појединцу, ни свима људима 44

.

Сваии Гршорије Палама

Онај ко je не види, схвата да je сам винован због

н емоћи да види, и то зато што ce потпуним очишће-

њем није уподобио Духу, a не зато што ce његово ви-

ђење прекраћу је . Али када дође до виђења, прималац

врло добро зна да то јесше та светлост, иако je баш

ј асно не види. A он то зна на основу разливања у ње-

му бестрасне радости, мир а који испуњава његов ум

и нове ватрене љубави према Богу. Стално подсти-

цан на даље напредовање15

, и све више испиту јући

созерцавану светлост аналогно богоугодности дела-

ња, уздржању од свега другога, ревности у молитви

и чежњи целе његове душе за Богом, он све више и

јасније схвата неограниченост виђенога : да оно јестс

виђење Безграничног. Зато он не сагледава границе

сјаја, него све јасније увиђа своју неподобност за при-

ј ем те светлости.

23

Међутим, он не сматра да виђење кога ce удостојио

представља божанску природу. Управо као што душа

оживотворава тело - те тај живот називамо "душом",

схватајући да ce душа која je у нама и која оживотво-

рава тело разликује од тога живота - тако и Бог Који

обитава у богоносној души уноси у њу светлост. Ово

јединство Бога-Свеузрочника са досто јнима превази-

лази ту светлост. Бог, остајући у Себи, сав борави у на-

ма Својом надсуштаственом силом, те н ам предаје не

Своју природу, већ Своју сопствену славу и сјај.4(

'

Ta светлост je божанска, те je Светитељи с правом

називају "божанством" , j ep она обожује. Није то само

70

Аиофашичко богосличље као иозишивнО 1^УВ^2-

"божанство" , него и "Самобожанство"47

и "Богонача

лије". Иако je то налико раздељивању и умножавању

v ј е дном Богу, она je подједнако Првобог, Набог и

Надначело. Ова с в е т ло с т ј е ј е дна у ј е дном божанству ,

i е je тиме сама no себи Првобог, Надбог и Надначе-

ло, с обзиром да je Бог основа постојања тога "божан-

ства". Тако, учитељи Цркве, пра т ећи великог Диони-

сија Ареопагита, "божанство" називају обожујућим

даром исходећим од Бога. Дакле, када je Гај упитао

Дионисија, како то да Бог може бити надбогоначе-

лан, он je у свом писму одговорио: "Уколико под бо-

жанством" подразумеваш стварност дара којим се

обожујемо, као и да je он начело обожења , онд а је Надначелан т акође и изнад онога што називаш бо-

жанством"48

. Тако нас Оци поучавају да je божанска

благодат натчулне светлости Бог. Међутим, Бог се по

природи не поистовећује само са том благодаћу, јер

Он може не само да просветли и обожи ум, него и

да

сваку умну суштину створи ни из чега.

71

Свети Гршорије Палама

1 Кол . 2, 18 .

•' Т е о ф а п и ј е у С т а р ом Зав е т у бе.ху с и м в о л и ч и е , a у Н о в о м с т в а рп е

- што с а м о no с еби није к о н т р а д и к т о р н о . 1 В а р л а а м о в о о б ј ашњење д у х о впи х а к т и вно с т и и си х а с т а погледа -

ти : Ep. V Игњати ј у (ed. Sch i r o , с тр . 3 23 -324 ) .

' Н е у с п е ш а н покуша ј п р е в а р е ! У с твари , В а р л а а м к аж е д а ј е , док

j e к р а т к о б л о у ч е н и к мон а х а , п о ж е л е о д а усво ји с а м о o n o на јбоље и з

њихово г у ч ења . (Sch i r o , ibid., с тр . 322 ) . Т а к о ђ е п р е т п о с т а в љ а м о да j e

д о л а з и л о до и з в е спи х н е о м е с а л и ј а и с к и х из греда , п р е м а ко јима j e Вар-

л а а м с п р а в о м з а у з ео к р и т п ч к и став .

' ' ibid., с тр . 3 2 3 . l' В а р л а ам , Еп. I I I , П а л а м и (ibid., стр . 281) .

7Т а к о з в а н и - Д и о п и с и ј е , de div. nam. 1.5, PG i l i , 593B , n Евагри је , dc.

o r a r . 113 , PG LXXIX, 1 1 92D . 8 М и с л и ce na т а ворску б ож ан с к у н е с т в о р ен у с в е т л о п , про ј аву Са-

Moia Бога ( или Њ е г о в и х енершја). 9 Кључиа П а л а м и н а идеја, п р о и с т е к л а од ' Г ако з в ано г -Диописи ј а

( нпр . de myst. theol. 1.1, PG II I , 997A) : Б о ж а н с к а р е а л п о с т п р е в а з и л а з и

n e с а м о он е п о т в р ди е к о н ц е п т е ко је и р и п и с у ј е м о Богу ( к а т а ф а т и ч к о

богословље) , в ећ и о д р е чн е к о н ц е п т е а п о ф а т и ч к о г пута . " 3na i b e " о пот-

п уно н е п о ј м и в о м Богу и з р а з и т о j e п о з и т и в н о искус т во , a ne ко гни тив -

ни а м б и с ; м аиме , ум j e о з а р е н п р е и з о б и л п о м с в е т л о ш п у Б и ћ а Божјега .

Бо г ј е , к а к о Днопи си ј е к аже , Н а дн е с а з н а ј а н (итрауиоото^) ; Он j e и знад

људске а н т и т е з е п о т в р ђ њ и в а њ а или о д риц ања . С ли чно т о м е , в и ђ е њ е та-

квог Бога м о р а бити п е с а г л е диво ; ин а ч е , м а љ е j e п о г р е ш н о р е ћ и ш т о

nujt од опо г а штојесте. 10

Кљига о суди ј ама , 13, 17-18 .

" Бо говиђегће з а П а л а м у ни је у м н о р а з у м е в а љ е п еко г с п ољ ашње г

об јекта, н е го у н у т р а ш њ е у ч е с т в о в а а е у живо т у Свето га Духа : видети

Бога з н а ч и у ч е с т в о в а т и у т а к в о м животу , то ј е с т о б о ж и т и ce. Обоже -

ње обухва та п о т п ун о п р е о б р а ж е њ е в а с ц е л е л и ч н о с т и — т е л а и д уше

за ј едно . 12

Ј н . 17, 2 2 - 2 3 .

" П р е о б р а ж е н и духовни ум м о ж е н епо ср е дно д а спо зна т р ан сц ен -

д ентне с тварпости , које ce с и м в о л и ч н о пројављују у Писму и Л и г у р т ј и .

To je Тако звани-Диониси ј е , а у тор р а с п р а в е 0 небеској јерархији. Vj

Т а к о з в ани -Диони си ј е , de coel. hier., VII .2 , PG I I I , 208BC, de div.

nam., 1.4, ibid., 592BC.

"'Hom., X I I . 14, PG XXXIV, 565BC. 17

Свети Андре ј Кри т с ки , Inom. Vll in Transfig., PG XCVII , 933C . 18

2 . Kop . 12, 2 . Па в ло в у е к с т а з у г р ч ки Оци ч е с то н а в о д е к а о п ар а -

72

Аиофатичко богословље каи иозишивно искусшво

ди гм у м и с т и ч к о г искус тва (иа п р и м е р свети М а к с и м , Ambig., PG ХС1,

1076ВС, 1114C, Cerit. V.85, PG ХС, 1384D) . 19

ln Cant. hom. IV, PG XL1V, 8 33CD, VII , ibid. 920BC. Г р ш в р и ј е

Ниси ј с ки н а г л аша в а д а j e н е и с ц р п и в о с т богови1)еља ф у н к ц и ј а n e с а м о

људских o ipanH4e iba , n e r o и т р а п с ц е п д е п т п е п у н о ћ е и н е о г р а п и ч е н о -

c i n Божје П р н р о д е . 2 0

П а л а м а овде п г т и ч е ц е п з р а л н и п а р а д о к с х р и ш ћ а н с к о г o n n i a : д а

j e Свети Дух, Који j e п р о с т о р в е р н и к о в о г у п у т р а и п в е г живо г а , т а к о ћ е и

н а ј н епос тижни ј а , н епо јмив а с т в арпост . On ce с к ри в а к ак а в ј е с т е . да би

об ј а вио Оца кро з Сина . 21

Dcdiv. nom., 1.5, PG I I I , 593C . 2 2

M o p a посто ј а ти с в л а ч е њ е ум а (ко је з а х т е в а ч о в е ко в труд) , п ека

врста у м п е аскезе, да би Бог, Који п р е в а з и л а з и све п о јмо в е (и њихов

о д р е ч н и а спект ) , мо г ао с л о б о дно д а c e про ј а ви . Не би т р е б а л о м е ш а т и

а п о ф а т и ч к у п р и п р е м у с а neca i - л едивим д а р о м Бож јмм .

" Ep . IV (ed . Th eo t o k i , с тр . 576) . Из гледа да су Ме с а л и ј а п ци веро-

вали да j e и а п р е д а к у б о г о в иђ ењу с а м о пи т ање д у х о вп е см е л о с тп вер-

ника , где бла года т игра б е знач а ј н у улогу. 0 . H a u s h e r r (Orientalia Ciiri-

stiana Periodica I, 1935 , с тр . 328 -360 ) je c п р а в о м по д в у к а о п а р а л е л у ca

з а б л у д ом Пел а ги ј ан ац а , и а к о j e у о в о м случа ју то в и ш е пи т аље р е вно -

сти у м о ли т в и , не голи у с п о љ а ш љ е м раду. 21

Екс.шаза no г р ч к п м О ц и м а ne м о р а да укључу је неку врсту па-

р а н о р м а л н о г п с и х о л о ш к о г с т ања и ли 1убл>еља с в е с ти . Екст а з а ( дослов-

но) з п а ч и " и з л а ж е њ е " из себе , с а м о п р е в а з и л а ж е њ е , ко је и о к р е ћ у љу-

бав и б о ж а и с к а благодат . On a о м о г у ћ а в а м а т п р и р о д н и н а ч ип с а зн ања

божанско г , т о ј е с т м и с т и ч к о знање , п а к оп иечи ј е г п р е с т амк а с а з н а в ања

и гледаља кроз ф у н к ц и ј е д и с к у р з и вн о г ум а и ли чула . 25

Т е х п и ч к и и зр а з " ч и с т а м о л и т в а " , који п о т и ч е од Евагри ја , под-

р а з ум е в а с т ање ј е д н о л и ч н е свес ти у м а " о с л о б о ђ е п о г о д " свих с лика и

з е м а љ с к и х предс т ава . М е ђ у т и м , П а л а м а н а г л а ш а в а д а није д овољпо

одво јитп себе од т в о р е вин е ; д а би c e и с п унио б о ж а п с к и м с т в а р п м а ум

м о р а д а c e и с п р а з н и од н е о д р е ђ е н и х с т в ари . Он све то п о р е д и c a м о р а л -

п и м ж и в о т о м : и с к о р е њ и в а њ е с т р а с ти и " о ч п ш ћ е љ е с р ц а " нису пп т ања

с т а т и чи е неос е тљивос тп , n e r o с у пп т ања о т в а р ања себе з а б е споч е тпи

н е б е с ки живот . 2,1

£ р . V, PG I I I , 1073А. 27

Мт. 7, 6. ( " бисера сво јих пр е д с виње " ) . 28

de myst. theol. I I I , PG I I I , 1033B . 29

ibid., 1033C . 10

На ј в ажни ј е за via negativa ј е с т е да он ни је ни врста а г н о с т и ц и з м а

ни ти с а м о в и ђ е њ е Бога, в ећ пр е н у ж н и п р е л и м и н а р и и проц е с у м н о г

7 3

Свши Гршоријс Палама

одва ј ања од т в о р е в и н е који о т к р и в а дру г у с траиу б ожап ско г .

" Ова м о р а л и а н а п о м е н а оп е т ce п он а вља у Тријадама: Пр во и на ј-

в ажни ј е б о г о п о з и ање није пи т ање ум а ( у м о д е р н о м сми с л у ) , него оно

које ce с тич е б л а г о д аћ у и и с п у а а в а њ е м Божјих з а п о в е с т и . iJ Уствари , и з р а з " б о ж а н с к о ч уло " - СШЈОГЦПС fk ia) ј е с т е Ори г епо в а

верзи ја П р и ч а Со л омоно ви х , 2, 5 (LXX: mh/vioo^c Осоп). 0 " д у х о вним

ч у л и м а " видети н а п о м е н у 33 , о д ељак A . П р в о б и т н о т у м а ч е њ е ове кључ-

не иде ј е п с т о ч н о - х р и ш ћ а н с к е д у х оннос ти видети код све то г Григори ја

Ниси ј с ко г (ln Cant. hom.. I, PG XLIV, 780C) . uDe div. nom. V I I . 1 , PG I I I , 8 65C .

" ibid. IV. 11 , PG I I I , 7 0 8D .

'-•Cap. ihcol.2, 70, 76; P G X C , 1156 , 1160 . i b

Или " п е р ц е п ц и ј о м " . Ипак , то није ни ум , ни ч у л н о оп ажаље , не-

г о т р а н с ц е н д е н т н о и о з н ање Д у х ом Св е т им .

" 2. Kop . 12, 2.

По1 ' л е д а ти н а п о м е н у 24 , о е к с т а зи .

" Hom. 32, e d .Th eo t o k i , с тр . 2 06 . Ис а а к в е р о в а т ио ц и т и р а Григори-

ј а Богослова , и а к о с ам ј е з и к в е о м а п о д с е ћ а н а Евагри ја 10

ibid. 41

С лик а о т о м е да тр еба " с ав по с т а ти о к о " , која ce п о т п ун о с а д ржи

у виђењу које п р о ж и м а и с једињује , д а т и р а ј ош од П л о т и п а . 12

М а к а р и ј е - С и м е о н , dc libc.rt. mentis 2 1 , PG XXXIV, 956A. 41

Ј е д н а е п и з о д а из Жиишја светог Б ен е дик т а (PL. LXV1, 197В), у

т о в р е м е в е о м а п оп у л а рн а м е ђ у в и з а и ти ј с ким м о н а с и м а . У в р е м е н у

б о г о с л о в с к е н ап е т о с т и и з м е ђ у Л а т и н а и Грка, л е п о j e виде ти к ако l l a-

л а м а овог с в е ти т еља с а З ап ад а опису ј е к ао " ј едног од н а ј с а в ршени ј и х " .

E .Lanne , " L ' i n t e r p r e t a t i o n p a l am i t e de la v i s ion de S a i n t B eno i t " , Le Mille-

nairc du montAthos, 963-1963,\\ (V en i c e /Che v e t o gn e , 1965 ) , с тр . 21 -47 . 1 4

To з н а ч и да б о г о в иђ ење не п р и п а д а с т в о р е њ и м а к а о њихов а при-

родна о с о бин а . 4 5

П а л а м а овде и о к р е ћ е ј ош ј е дн у на ј важии ју т е м у све то г а Григори-

ја Ниси ј ско г : (ттсктаог)!; ( е п ек т а з а : пења?ве, у с х ођ ење ) и н е п р е с у ш н о с т

б о г о виђеља у к о р е њ е н о г у бескра јпо ј и р и р о д и Бога . Ч а к и у б у д ућ ем

веку не м о ж е бити кра ја д о б р о ти Божјо ј која м о ж е да c e о ткри ј е ; т а ко

je д уша у в ек in via, у н е п р е к и д н о м кретању .

О в и м ce д о т и ч е м о па ј в ажни ј е г П а л а м и м о г у ч ења - да Бог, n o i -

п уно и у в ек н е п о ј ми в и н е п р и с т у п а н no Својој с у ш т и и и , и п а к дол а зи

до нас и д е ли са н а м а Свој ж и в о т кро з енер ги ј е . П а л а м а и н с и с т и р а на

т о м е да енер ги ј е ј е с у Бог, л и ч н о п ри с у т а н , a не с амо с т в о р е п а ола года т

у н ама ; он т а к о ђ е т в р дп да c e ен е р ги ј е р а злику ј у од с уштин е , п ри ч ем у

н е м а п о д е л е у Бо|-у.

74

Аиофитичко бокнлоаље. као позишивно искусшво

" Ј е з и к овога одељка je д и о п и с и ј е в с к и [dc. div. nom., XI . 6 , 11.11,

V.8, PG 111, 956A, 649A, 824A) . Ова светлост , ен ер ги ј а или ола годаз

з аисча су "Оожан г т во " ; про ј а в а жмво т а у Богу; и с т о в р е м е п о ce за Бога,

који j e и з в о р тога живо т а , м о ж е р е ћ и да j e " Н а д о и ћ е " или чак "На д -

бо r" (UTTI' pOtoc).

™Epist. 2, PG I I I , 1068-10G9A.

75

Свеши Гршоријг Памта

76

Исихазам u преображење шсла

no томе, нема ничега лошег у томе што ум обитава у

телу; оно што je зло јесте "други закон у удима мојим

који ce бори против закона ума мојега"9.

2

Зато ce ми боримо против "закона гријеха"10

, изго-

нимо га из тела и стражимо над умом , чиме васпоста-

вљамо закон саобразан по јединим душевним силама

и сваком телесном уду. Ми пред чула постављамо

циљ и границу њиховог деловања, a делање тога за-

кона називамо "уздржавањем" . У афек тивном (ilaiu-

хишикон) делу душе развија ce најузвишеније стање,

звано "љубав"; р ационални {лошстикон) део ce раз-

вија одбијањем онога што спречава ум да ce узнесе

Богу (овај подеок закона називамо "трезвеност"1' ) .

Онај ко je у здржањем очистио своје тело, ко je силом

божанске љубави своје жеље {тхимикои) и прохтеве

учинио потпором добродетељи12

, ко je Богу узнео ум

просветљен молитвом, добија и у себи проналази бла-

годат обећану онима који су очистили своја срца. Та-

кав човек, заједно са апостолом Павлом, може рећи :

"Jep Бог који рече да из т аме засија свјетлост, Он за-

сија у срцима нашим ради просвјетљења знања славе

Божије у лицу Исуса Хрис т а " " ; и: "A ово благо имамо

у з емљаним судовима"14

. Ако дакле ми у з емљаним су-

довима, то јест у н ашем телу носимо Очеву светлост

у лицу15

Исуса Христа, и то да бисмо познали славу

Светога Духа, зар ћ е м о поступити недосто јно благо-

родству ума ако свој сопствени ум чувамо у телу?1Г)

Који би човек, не к ажем духован, у крашен људским

77

В. ИСИХАСТИЧКИ МЕТОД МОЛИТВЕ И ПРЕОБРАЖЕЊЕ ТЕЛА

I. i i . l

Брате, ниси ли чуо апостола да говори: "да су na­

ma тијела храм Светога Духа"1, и опет, "a његов дом

(да) смо ми"?2 Сам Бог каже : "Уселићу ce у њих, и

жив јећу у њима, и бићу им Бог " \ Зашто би поседник

ума сматрао недосто јним да борави у ономе што

je no природи способно да постане Господње стани-

ште? Како je Бог у почетку учинио да ce ум настани

у телу? Да није можда и Он погрешио? Брате мој , та-

кви ставови су пре својствени ј еретицима , који тврде

да je тело зло, производ Нечастивога . "

Што ce нас тиче, ми сматрамо да ум постаје зао

ако ce налази у телесном мудровању, али да у с амоме

телу не постоји ништа лоше, будући да оно, само no

себи, нијезло5. . . . Акоапостол тело назива " смрћу " (го-

ворећи: "Ko ће ме избавити од тијела смрти ове?"6),

он то чини само из тог разлога што тварна и телесна

мисао ваистину има облик тела. Поредећи га са ду-

ховним и божанским мислима , он ra ј едноставно на-

зива " телом" - при чему не само "телом", већ "телом

смрти" . Затим, он још више појашњава да оно против

чега ce сам бори није с амо тело, него и грешна жеља

која je падом ушла у њега: "a ja сам продан у ропство

гријеху"7, каже апостол. Међутим, он који je продан,

није no природи роб: "Jep знам да добро не живи у

мени, то јест, у телу мојему"8. Видиш да он не каже да

je тело само no себи зло, већ оно што je у н>ему. Слич-

Свети Грторијс Палама

78

Исихазам u иреображсње шсла

( обности, први словесни орган тела. Следећи то, ка-

да ce трудимо да с тр ажимо и достигнемо трезвеност,

како ћ е м о ј е сачувати ако не саберемо25

чулима расе-

јан ум и поново ra доведемо у унутрашњост, у исто

оно срце које je седиште помисли? Због тога, с пра-

вом тако названи213

Макари је , одмах затим наставља:

"Управо ce на томе месту мора видети да ли je благо-

дат урезала законе Духа"27

. Где то? Па у органу који

свим управља, и у м о м и свим помислима душе; na­

ime у срцу, том престолу благодати.

Зар онда не видиш да je за оне који одлучише да

страже над собом у унутрашњем тиховању од суштин-

ског значаја то да саберу ум и затворе ra у тело; оно

"тело" које ce налази у самој унутрашњости тела, a

које на зивамо срцем?

4

Ако je, како псалмопојац каже: "сва слава кћери Ца-

реве унутра"28

, зашто je онда тражити споља? И ако, no

апостолу: "посла Бог Духа Сина својега у срца ваша, који

виче: Ава, Оче!"29

, како то да ce и ми не молимо Духом у

срцима нашим? Акоје, какото Господ пророка и апосто-

ла учи "Царство Божије унутра у вама"30

, зар ne следи

да ће и човек бити одлучен од тога Царства ако троши

енергију на то да његов ум изађе из њега? Јер "срце пра-

ведника", поречима Соломоновим, "тражи точуло"31

Ko­

je он на другом месту назива "умним и божанским"32

, на

чије тражење нас и Оци подстичу, говорећи: "Духовни

ум непрекидно трага33

за духовним чулом; тражимо ra

без обзира да ли ra већ имамо или немамо"3,1

.

79

разумом, рекао тако нешто, чак и да je лишен Божан-ске благодати?

3

Човекова душа ј есте ј единствена стварност, и она

поседује многе силе. Она ce служи т елом као својим

органом, које no природи пак сапостоји ca њом. Буду-

ћи да душевну моћ на зивамо умом17

, које онда он op­

rane користи за своје радње? Никада нико није прет-

постављао да je средиште ума у ноктима или очним

капцима , ноздрвама или уснама . Сви ce слажу да je

средиште у нама, ca н апоменом да постоје различи-

та мишљења о томе којим уну трашњим органом ум

управља као својим п рим а рним органом . Неки18

ум

смештају у мозак, као у неку врсту утврђења; д р у г и "

пак тврде да je његов покретач сами целтар срца, и

оно што je у срцу о чишћено од даха душе20

.

И сами знамо да наш словесни (логистикон) део

није затворен у нама као у неком сасуду, него да je

бестелесан и да није изван нас; дакле, да нам je при-

дружен, и да као део ооитава у срцу као у неком ор-

гану. To не научисмо ни од једнога човека, већ од

Онога Који ra je саздао, Који je показао да "не логани

човјека што улази у уста, ne ro што излази из уста"21

,

додајући да "из срца излазе зле помисли"22

. Велики

Макари је каже : "Срце управља целокупним органи-

змом, a када ce оно облагодати, онда влада свим по-

мислима и удовима; ј ер у срцу je управо седиште ума

и свих помисли наше душе"23

.

Тако je наше срце21

постало место словесне eno--

Свеши Грторије Палама

80

Исихазам u ирсображење шела

које може да види остале видљиве објекте, али себе

ne може да внди?40

Рад ума ce делом заснива на њего-

вој функци ји посматрања споља: то je оно што вели-

ки Дионисије назива "праволинијским"41

кретањем

ума; с друге стране, када ce ум врати с амом себи и

утиче на самога себе, сагледава јући себе, то кретање

Дионисије назива "кружним"42

. Ово друго кретање je­

de најбоље и на јприкладније делање ума (енергије),

којим он превазилази себе и сједињује ce ca Богом.

" Јер , ум" , каже свети Василије, "који није расе јан"

(видите како он користи реч "расе јан" ; оно што je ра-

сејано, треба сакупити) " враћа ce к себи, и кроз себе

узноси ce Богу"43

непогрешивим путем. Дионисије ,

истински созерцатељ умом-по јмљивих ствари, тако-

ђе каже да je ово кретање ума непогрешиво44

.

6

Отац лажи увек настоји да човека наведе на исте

оне грешке које и сам чини; али, до сада (колико нам

je познато) он није нашао никаквог сарадника који

je покушао да тај циљ оствари добрим речима . Међу-

тим , ако je то што кажеш истина, изгледа да je данас

пронашао сараднике који чак састављају такве списе

и који покушавају да убеде људе (чак и оне који љубе

узвишен и безмолвни живот) да би за њих било боље

да TOKOM молитве држе ум ван тела45

. Они не поштују

чак ни ј а сне и меродавне Јованове речи ; онога који

у својој божанственој Лествици пише : "Исихаста je

неко ко ce труди да својим телом обухвати и оно бес-

телесно"46

.

81

Зар не видиш да неко ко жели да ce бори против

греха и обретне врлину, да изађе као победник из бор-

бе за добродетељ, или да чулом ума добије залог33

те

награде, исти мора да примора свој ум да ce врати у

тело и у себе? С друге стране, подстицање ума да ce

"удаљи" не само од телесног мудровања, већ и од са-

могатела36

ради наводних созерцања умних призора,

на јвећа je ј елинска грешка, корен и извор сваке јере-

си, д емонска измишљотина , учење које р ађа глупост,

с амо будући производом лудости. Из тог разлога су

беседници, д емоном подстицани, вансебни, и не зна-

ју шта говоре37

. Што ce нас тиче, ми с абирамо ум не

само у тело и срце, него и у њега самог.

5

Међутим , за осуду су и они који тврде да ум није

одвојен од душе, него да ce налази у њој, те стога по-

стављају питање како ce ум може сабрати. Наизглед,

такви људи нису свесни да je суштина ума једно, a

његова енергија нешто друго. Или су они можда врло

добро свесни тога, с амо више воле и желе да ce свр

стају међу обмањиваче и превртљивце.

" Јер такви људи, које ди јалектика доведе до спо-

рова, не прихвата ју једноставност духовне науке" , ка-

же велики Василије. "Они антитезама лажнога знања

и зокрећу силу истине38

, потпомогнути убедљивим

ар гументима софистике"39

. Заиста, такви људи су не-

духовни, ј ер себе сматра ју подобним да расуђују и

друге да уче духовности!

Наравно , т аквима не и змиче да j e ум налик оку,

Свеши Гршорије Палама

To je предање што н ам Свети Оци предадоше. Ако

исихаста не затвори ум у тело, како ће онда м оћи у

њега да уђе Онај Који ce обукао у тело и Који прожи-

ма сву творевину?47

Спољашњи облик и могућност

рашчлањивања твари не исказују суштину ума, све

док сама твар ваистину не почне да живи, усво јивши

облик живота који води за једници са Христом48

.

7

Видиш брате, како нас Јован49

поучава да je довољ-

но испитивати творевину на људски (не узима јући у

обзир духовни) начин, да би ce видело да je апсолут-

но нужно сабрати ум или i a држати у телу, онда када

човек процени да ce заиста налази у себи и да je по-

стао монах у правоме смислу те речи, no свом уну-

трашњем човеку.

С друге стране, није неумесно поучавати људе, на-

рочито почетнике, да треба да обрате пажњу на себе,

и контролисаним дисањем да уведу свој ум у себе511

.

Мудар човек таквима н еће забранити употребу изве-

сних метода сабирања ума, j ep они који тек приступа-

ју овој борби виде да им ce ум, када ce сабере, непре-

кидно расе јава. Зато je неопходно да ra непрекидно

усредоточују; али, услед свога неискуства, они не

схватају да на свету ништа није теже од созерцања, и

да ништа није покретније и променљиви је од ума51

.

Зато им извесни учитељи саветују да контролишу

покрете удисаја и издисаја, те да повремено задрже

дах52

; тако ће м оћи да контролишу и ум и дисање -

што ће им, свакако, пре напредовања уз Божју помоћ,

82

Исихазам u преображење шела

номоћи да ce ум не расе јава оним што га окружује,

да ce очисти и да ce заиста доведе до " јединствене

сабраности" (засведености)53

. Може ce рећи да je то

(понтана последица пажње ума, будући да ce покре-

ти удисаја и издисаја стишавају за време напрегнуте

пажње, нарочито код оних који су посвећени теле-

сном и душевном тиховању (исихији)5'1.

Такви људи ce, у ствари, вежбају у духовном субот-

ствовању, те, колико je то могуће, престају са сваким

личним делањем. Они код сазнајних душевних спо-

собности спречава ју сваку промену , свако покретно

и разнолико делање, сваки чулни опажа ј и сваку теле-

сну активност уопште , која je под нашом контролом;

док покрете попут дисања, који нису у потпуности

под н ашом контролом, они обуздавају колико je год

могуће .

8

Код узнапредовалих у тиховању све ово дешава ce

без болног напора и бриге, j ep савршен улазак душе у

себе дешава ce спонтано, и од ње саме . Међутим, код

почетника ce ништа не догађа без труда'5; трпљење je

плод љубави, "jep љубав све трпи"51

' и поучава нас да

ce свом својом снагом вежбамо у трпљењу да бисмо

стекли љубав; a управо нам je она циљ.

Зашто да одуговлачимо са овим? Свако ко има ис-

куство, може само да ce насме је противречностима

неискусних; искусни ce не научише кроз разум, већ

трудом и искуством, о чему сведоче муке кроз које

су прошли . To je труд који с ј едне стране доноси ду-

8 3

Свеши Грторије Палама

84

Исихазам u иреображењс тела

жу на своју душу и тело: она ће те л ако избавити од

злих страсти тела и душе. Непрекидно стражи, пази ,

непрекидно имај с амоконтролу или неразрушиву

стражу, бдиј, чувај ce ! Управо тако ћ е ш напослушно

тело покорити духу, na више " н еће бити каквог нева-

љалства у срцу TBOM"G;;

. "AKO ce на тебе подигне гнев

онога који влада" - то ј ест гнев злих духова и страсти

- "не остављај мјеста својега"66

, каже Писмо ; другим

речима , никада не остављај ниједан део душе или би-

ло који део тела без страже .

Тако ћ еш постати неприступачан духовима који

те нападају одоздо, na ћ е ш м о ћ и смело да станеш

пред "Онога Који испитује срца и бубреге"67

; без ика-

квог Његовог испитивања, ј е р си ти то с ам учинио .

Апостол Павле н ам поручује: " Јер да смо сами себе

испитивали, не бисмо били осуђени"е 8

. Тада ћ еш има-

ти благословено искуство Давидово, и з а в апићеш Бо-

гу: " Ј ер ce т ама н еће помрачити од Тебе, и ноћ ће ce

као дан просветлити; као што je т ама њена, тако je и

светлост њена. Ј ер си Ти Господе створио моје бубре-

re "69

. Давид уствари каже : "Не с амо да си присво јио

сав страсни део моје душе, већ си учинио да ce и нај-

мања искра телесне похоте врати своме извору, ч им е

си je уздигао и с јединио ca Богом"70

.

Kao што они који ce предају похоти и грешним

уживањима преносе све жеље своје душе на тело, те

у потпуности постају "телесни" , као што ce у Писму

каже : "A Господ рече : неће ce дух мој до вијека прети

с људима, ј ер су тијело"71

, тако ce преображава ју и

у зносе тела оних који су свој ум у знели Богу и прине-

85

шекорисне плодове, док с друге умовања св емоћних

споритеља и ругача чини пустим и бесплодним.

Један од великих учитеља казује: "После пада,

унутрашњи човек уобичава да ce уподобљује споља-

шњим. облицима"57

. Тако, погружени човек који тежи

да врати ум у себе, треба да ra подстакне на то не

с амо његовим праволини јским, него и кружним не-

блудећим кретањем58

. Како je онда мо г уће немати ко-

ристи од тога када неко не допусти погледу да лута та-

мо-амо, него г аусредсреди на своје груди или пупак,

као тачку сабраности?59

Ha тај начин, он не само да

ће ce (повући из спољашности) и сабрати ce, уподо-

бљујући ce, колико je то могуће , уну трашњем крета

њу, коме његов ум тежи, него ћ е , т акође , стављајући

своје тело у такав положај , сабрати у унутрашњост

срца м о ћ која ce непрестано излива кроз чуло вида.

Уколико je м оћ словесне звери усредсређена на пу-

пакутробе60

, будући да ту закон греха спроводи своју

власт и ту ce храни, зашто онда не бисмо баш ту сме-

стили "закон ума који ce бори"61

ca том силом, наору-

жан молитвом, тако да ce зао дух, прогнан захваљују-

ћи "бањи новога рођења"6 2

више никада не би могао

настанити т амо ca седам осталих, ј ош горих духова,

због чега "потоње стање постаје rope од првог?"63

9

"Чувај ce" , каже Мојсије6'1, мисл ећи да треба па-

зити на целога себе, a не само на ј едан свој део. Ha

који начин? Очигледно помоћу ума, ј ер ништа друго

није тако осетљиво као он. Положи, дакле, ову стра-

Свеши Гршоријс Памта

86

Исихазам u преображеи>е тела

ни, нарочито онда када теже њима намењеном циљу?

За све оне који су искусили аскетску борбу, о с ећање

патње71

je од велике користи, a поготово онима који

упражњавају унутарњу молитву. Њ и м а нису потреб-

не речи , будући да они то опитно знају и да ce не сла-

жу са онима који свему томе теже само теоријом, j ep

то сматра ју " знањем које надима"74

.

6

У сваком случају, они који упражњава ју праву ум-

ну молитву треба да ce ослободе од страсти и да од-

баце сваку везу с оним што њу омета , j ep ће само на

тај начин усвојити ову — неометану и чисту молитву.

Што ce тиче оних који ј ош увек нису достигли овај

степен, али му стреме , они мора да овладају сваким

чулним задовољством и потпуно да одбаце страсти,

j ep цело тело мора бити умртвљено за грех; то значи

да ce човек мора ослободи власти страсних осећања .

Слично томе , треба поразити зле страсти које ce на-

лазе у уму, то јест у здићи ce изнад чулних задовољ-

става.

AKO CMO ПОД влашћу страсти, те ни уснама не мо-

жемо да окусимо умну молитву, онда je неопходно

телесно изнуривање постом, бдењем и сличним75

. Са-

мо изнуривање умртвљује склоност тела ка греху, да-

кле обуздава и слаби помисли које подстичу насилне

страсти. Штавише, управо то у н ама побуђује свето

покајање76

, кроз које ce бришу некадашњи греси, те

човек постаје отворен за молитву и благодат. Jep, ка-

ко Давид каже: " срце скрушено и смирено Бог н еће

87

ли Му своје богочежњиве душе, чиме они, заједно са

душом, учествују у божанско ј за једници, постајући

Божје обиталиште и имање . Jep оно није више стани-

ште непријатеља Божијих, и више н ема жеља лротив-

них Духу.

II . ii.5.

Када желимо да ce посветимо унутрашњем саби-

рању неопходно j e да умиримо осећања подстакнута

спољашњим активностима . Али, зашто бисмо уми-

ривали осећаје подстакнуте добрим склоностима ду-

ше? Постоји ли начин да их ce човек, након повратка

себи, ослободи? Зашто би ce човек трудио да их ce

ослободи, с обзиром да такви осећаји уопште не сме-

тају, већ пре увелико помажу сабирању?72

Бог н ам je даровао тело да би нам оно било сарад-

ник, или боље речено, да би зависило од нас. Зато би

требало да га, уколико н ам ce противи, обуздавамо,

и да ra бодримо да ce оно управља онако како треба.

Чуло слуха и вида су чистији и лакше ce покоравају

ра зуму од чула додира, али на њих не треба обраћа-

ти пажњу; нити она треба да нас узнемирава ју , осим

уколико оно што видимо или чујемо не утиче на нас

на добар начин .

Тело нарочито страда због осећаја, поготовоу вре-

ме поста, када je оно лишено хране . Из тог разлога

ce људи тада повлаче у себе и одвајају од спољашњих

ствари, чиме умртвљују и она чула која не реагују на

спољашњи надражај . Како то да осећаји, активни чак

и у одсуству спољашњих објеката, могу бити неактив-

Свеши Гршорије Палама

презрети"77

; и према Григорију Богослову: "Бог најси-

гурније исцељује кроз злопаћење"78

. Због тога нас и

Сами Господ поучава у Ј еванђељима да пост и моли-

тва чине чудеса79

.

7

Постати неосетљив значи немати молитву80

; Оци

то називају "окамењеношћу"8 1

. Није ли управо Варла-

ам први ... критиковао оне који су поседовали право

знање, ј ер осећају фи зички бол? Заиста, извесни Оци

држе да je пост суштина молитве : "Глад покреће мо-

литву", кажу они82

. Други сматра ју да je у тој глади

њена "вредност" : они знају да je молитва без покаја-

ња безвредна.

Шта би одговорио када чујеш: "Жеђ и бдење прити-

скају срце, a кад je срце потиштено, читаве реке суза

навиру из нас?"83

И још: "Молитва je мајка плача, али

и њен пород"81

. Зар не видиш да овај физички труд не

с амо да отклања сваку препреку за молитву, него je у

великој мери и подстиче?85

И шта су те сузе којима je

молитва мати и кћи? Нису ли оне no природи бедне,

горке и рањиве онима који једва да су окусили "блаже-

но страдање", али су зато слатке и незлобиве онима ко-

ји су осетили пуноћу радости? Како то да молитва не

зауставља покрете тела који доводе до осетне радости

и бола? Или, како ти покрети порађају молитву, и обр-

нуто, како молитва проузрокује те покрете? Зашто их

Бог милосрђем Својим дарује, и зашто ce онда каже:

"AKO СИ молитвом стекао дар суза, онда ce Бог дотакао

очију срца твога, те си задобио умни вид?"86

88

Исихазам u преображње шела

8

Апостол Павле беше "однесен до трећега неба, да

ли у телу, не знам, да ли изван тела, не знам"87

, ј ер за-

борави на све телесне потребе. Наши противници пи-

тају да ако неко ко молитвено вапи Богу греба да пре-

кине ca опажањем свега телесног, како такве ствари

могу бити Божији дар, ако већ онај ко им тежи треба

да их одбаци? Међутим , онај ко тежи сједињењу ca

Богом, не с амо да би требало да ce одрекне телесног,

него и умног делања: "Свебожанска светлост и свако

уздизање ка свесветим врховима, морају остати иза

нас", каже велики Дионисије88

. ... "Како ове ствари

могу бити резултат милосрђа Божјег", пита Варлаам,

"када их човек не запажа TOKOM умне молитве која

сједињује човека ca Богом? To не води ничему, a све

што потиче од Њега има свој смисао " .

... Сматраш ли да божанско сјединзење надилази

само бескорисне ствари, a ne и оне велике и неоп-

ходне? Очигледно ce сам никада ниси уздигао изнад

бескорисног : иначе би схватио да за једница ca Богом

превазилази чак и ствари с аме no себи корисне .

9

... Ову духовну благодат молитве у срцу, авај, ти

називаш "фанта зи ј ом која носи у себи идола срца"89

.

Међутим, они који су ce удостојили ове благодати

знају да то није уобразиља; знају да она не потиче

од нас, нити да ce јавља с амо да би нестала; не то,

него je она непрекидна делатност* (непресушна енергија

ирим.редак.арев.) која je плод благодати, с једињена ca

89

Свеши Гршорије Палама

90

Исихазам u прсображом шаш

Међутим , која то жалост или задовољство или

покрет у телу нису за једничка активност (енергија)

тела и душе? ... Ваистину, постоје блажене страсти

и душевно-телесне делатности које не само да не

прикивају дух за тело, него служе да уздигну тело до

достојанства блиског достојанству духа, и да га под-

стакну да т ежи нечему вишем . Такве духовне актив-

ности, како смо претходно поменули , не улазе у ум

из тела, већ силазе у тело из ума, да би преобразиле

тело у нешто бол^е, и да би ra на тај начин обожиле .

Kao што je божанство оваплоћенога Бога Логоса,

заједничко души и телу, обожило плот посредством

душе да би и оно творило Бол<ја дела, исто тако и у

духовном човеку благодат Духа која ce кроз душу пре-

носи у тело, даје телу да искуси божанско . И опет,

страсној души благодат даје да има блажени саосећа ј

са божанским . Ta душа, искусивши божанско93

, проја-

вљује страсну способност свога дела (пашхишикон);

разуме ce, дела хвалоспевног и божанственог. Тачни-

je, пошто у н ама постоји део за страсно испољавање,

то он може да поприми исти такав вид, хвалоспеван

и божанствен91

.

Када душа дође у ово блажено стање пуноће (ен-

телехије), она обожује и тело које ce, будући да ce

више не потреса т елесним и вештаственим страсти-

ма - иако они који немају довољно искуства у овоме

мисле да je оно увек тако вођено - пр еокр еће и зау-

ставља сваку наклоност п р ема злу. Заиста, оно под-

стиче властито освећење и неодво јиво обожење, како

о томе сведоче и чудотворне мошти Светитеља.

91

душом и укорењена у њој, извор свете радости који

привлачи ум к себи, удаљујући га од разноликих и

матери јалних представа, који опет радосно одбацује

све телесно. "Телесним" пак називам сваки плод те-

лесних задовољстава, спојен са помислима , и који ce

представља као нешто пријатно, a при том их вуче на

доле.

Што ce тиче онога што ce одвија у телу, a исходи

из душе пуне духовне радости, ми то називамо духов-

ном с т в арношћу упркос томе што ce исто одвија у

телу. Дакле, имамо појаву да ce наслађивање настало

у т е л у када уђе у ум, чини да сав он буде телесан,

нимало ce не освећујући од за једници са у звишеним,

него обратно, уму предаје оно што je ниско, и зато

ce цели човек назива "плотију", како je већ речено о

онима на које ce односио божански гнев: "Hehe мој

Дух пребивати у овим људима до века, j ep су тело"90

.

Супротно томе, духовна радост, која долази из ума у

тело, никако ce не нарушава за једницом са телом, не-

го ra преображава и одуховљује, j ep ce тада одбијају

сви зли, телесни прохтеви; она више не вуче душу на

доле, него ce заједно са њом узвишава91

. Тако цели

човек постаје дух, као што je написано : "A што je ро-

ђено од Духа, дух je"92

. У ствари, све ово, искуством

je објашњиво.

12

Наш фило с оф и даље приговара : наклоност ка де-

л ањима страсног дела душе и тела просто прикивају

душу за тело, a саму душу испуњавају т амом .

Свеши Грторцје Палама

Шта да кажемо о првоборцу Стефану, чије лице'

ј ош за живота сијаше као у анђела?95

Није ли и његово

тело искусило божанске ствари? Нису ли то искуство

и активност својствени души и телу? Зар њихово зајед-

ничко искуство не чини да ce душа прикива за земна

и телесна мудровања и да ce испуњава тамом, како то

овај философ излаже? Не, не чини, него такво иску-

ство управо представља неисказиву везу и заједницу

са Богом, везу која чудесно уздиже само тело, удаљују-

ћи ra од зла и земаљских страсти. И сам пророк каже:

"Божји властодршци на земљи веома ce узвисише"%

.

To су неизразива дејства (енергије), о којима слу-

шаш да ce збивају у т елима заљубљеника у свеште-

но тиховање TOKOM њиховог живота . Оно што ce овде

чини бесмисленим, у ствари je надсмислено , и изми-

че разуму који би хтео да то испита путем логике, a

не путем практичног искуства. Човек који надумној

истини не прилази са вером, са којом joj ce ј едино

може прићи , авај ! - поима светињу на хулни и небла-

гочестив начин, и тако ce руга светињи97

.

13

... Заиста, сваки благочестив човек врло добро зна

да ce мноштво дарова Духа, или сви они заједно, ша-

ље досто јнима у време молитве . "Иштите и даће вам

ce"98

, говори Господ. To ce не односи само на одно-

шење "и до трећега неба"99

, него на све дарове Духа

Светога. A да ce неки од њих пројављују и преко тела,

ј а сно показују врсте језика100

и њихово тумачење, за

које Павле захтева да ce стичу молитвом . . . . Исто je и

92

Исихазам u иреображен>е шела

са речју мудрости101

, д а ром исцељивања102

, чињењем

чудеса103

и Павловим полагањем руку104

, чиме ce пре-

носио Свети Дух.

Иако ce дарови поучавања, ј е зика и њиховог тума-

чења стичу молитвом , ипак je мо г уће да ce они проја-

ве чак и када je она одсутна из душе. Али, исцељења

и чудотворства ce никада не дешавају уколико душа

није у стању усрдне умн е молитве , a тело у саврше-

ном складу са душом.

Укратко, предавање Духа ce не врши само са мо-

литвом у души, молитвом која молитвеника тајан-

ствено сједињује са собом као са н епрес ушним источ-

ником н>е с ам е - умне молитве као великог дара; jep,

није з абележено да су Апостоли изговорили иједну

чујну реч при полагању руку на њих105

. Према томе ,

ово предавање Духа не дешава ce с амо за време умне

молитве, него и у тр енуцима телесног делања, када,

на пример руке , преко којих силази Свети Дух, доди-

рују рукополаганога . Како je онда могуће тврдити

да дарови који ce пројављују преко тела нису у истој

мери дарови Духа, дати на добро онима који их мо-

литвено т р аже ? ! Зар "уздигнутима до трећега неба"

предстоји заборав свега телесног?

14

... Онима који ce искрено мол е Богу, Он некада

омогућује иступљење, да надиђу себе и да ce неиска-

зиво вину на небеса, a некада док бораве у себи да деј-

ствује у њима својим н а тприродним и неизрецивим

енергијама, мудрима овога света непо јмивим 10fi

.

9 3

Свеши Гршорије Палама

94

Исихазам u прсображаис шела

о д з л а ка добру, и опет у смеравању његових сила ка

божанственом настројењу ... За нас je бестрасан онај

који више н е м а никаквих порива ка злу, него je богат

у добру и кра с е ra врлине; њему насупрот стоји остра-

шћени човек који ce одликује рђа вим задовољствима

и свој ум подређу је страстима112

. Дакле бестрасан

je онај ко je своје прохтеве гнева и похоте (страсног

дела душе: тхгшикон/епитхимишико}1) подредио ду-

шевним способностима знања, расућивања и мишље-

ња (гностикоп/критикон/логисишкон). Злоупотреба

пак душевних моћи рађа гнусне страсти, исто као

што злоупотреба знања о целокупно ј творевини "му-

дрост претвара у лудост"1" .

Уколико их човек буде исправно користио, он he

кроз знање о посто јећим стварима схваћено трезве-

но, д оћи и до богопознања; a у смеравањем страсног

дела душе ка ономе за шта r a j e Бог створио, в ежбаће

сеу одговара ј ућим врлинама : ca пожудом ( грамзиво-

шћу) , б о риће ce љубављу, док ca гневом (раздражљи-

вошћу), б о р и ћ е ce трпљењем. Тако, човек који je умр-

твио страсни део душе, није бестрасан {апатхис), ј ер

би он у про тивном случају био равнодушан и непод-

вижан и за божанствене пориве и односе и настроје-

ња1М

. Отуда бива да je на грађен онај ко je тај део сво-

ј е д уше подредио , те кроз послушност уму као свом

природном управитељу послушно иде к Богу, непре-

кидно Га ce сећајући115

. Захваљујући овом сећању он

ће с т ећи навику божанског настро јења и подстакну-

ће д ушу да она напредује ка на јузвишенијем стању

- стању љубави пр ема Богу. У њој ће он испунити за-

95

Када je Свети Дух сишао на Апостоле у храмуш7

,

где они "бијаху истрајно и једнодушно на молитви и

мољењу"108

, Он их не доведе у екстазу, не однесе их на

небеса, већ им даде у уста огњене језике којима поче-

ше да казују оно10

'Ј што би они, n o т воме мишљењу, тре-

бало да забораве у екстази, јер су и на себе заборавили.

Исто тако, када je Мојсије ћутао, Господ му рече: "Што

вапијеш к мени?"110

Ове речи указују на то да je Мој-

сије био у молитви; будући да ce молио у себи, јасно

je да je био посвећен умној молитви. Да ли je он тада

био при пуном сазнању када није обраћао пажњу на на-

род, његов вапај, надолазећу опасност, нити на штап у

његовој видљивој руци? Зашто ra Бог гада није однео,

зашто ra није ослободио чула (што сматраш јединим

Божијим даром онима који ce моле), већ. ј е у смерио н>е-

гову пажњу на видљиви штап, дарујући велику силу не

само његовој души, већ и телу и руци, стварима, које

према твом мишљењу, они који упражњавају умну мо-

литву, треба да забораве? Због чега je он ћутећи дигао

штап који je држао у руци према мору? И то прво да би

раздвојио воду, a затим, након преласка, да би je поно-

во сјединио? Није ли он у својој души носио стамено

сећање на Бога, и није ли ce он умном молитвом узнео

ка Једином Који je могао да кроз њега твори таква чуде-

са?111

Истовремено, зар он све ово није чинио својим

телом на чулима опазив начин?

19

... Бестрашће (апатхиа) не састоји ce у умртвљи-

вању страсног дела душе, него у његовом усмеравању

Свеши Гршоријс Палама

96

Исихазам u иреображси,с тела

своја у жртву живу, свету, угодну Богу"11

'1. Како ce то

може пос тићи?

Наше очи морају задобити благ поглед, угодан

другима, који нам привлачи и преноси вишњу ми-

лост (јер je з аписано : "Ko има благ поглед, п р и м и ћ е

милост")120

. Слично томе , наша ушеса морају бити

осетљива на божанске поуке, не само да их чују, не-

го како Давид каже, "и памте заповести Његове и да

их извршују"121

. Ми не см емо постати " забораван слу-

шалац, него мор амо проникнути у савршени закон

слободе и остати у њему, да бисмо били "блажени у

делању својему", како нас учи Брат Божији и апостол

(Јаков)'22

. Исто тако, наш ј е зик , руке и ноге морају

служити вољи Божјој. Није ли овакво вежбање у др-

жању Божјих заповести дело и тела и душе? Како он-

да целокупна за једничка делатност душевно-телесна

може да п омр а чи и ослепи душу?

97

повести Љубљенога и, у складу ca Писмом , познати,

испунити и стећи искрену и савршену љубав према

ближњем"6. При том, бестрашће без његовог сапосто-

ј ања ca свим претходно р е ч еним јесте ј една потпуна

немогућност .

20

Такав je пут који кроз бес трашће води ка саврше-

ној љубави. Kao пут усхођења117

он je нарочит, и при-

кладан анахоретима који су ce одвојили од света да

би ce потпуно посветили Богу. Таква заједница им

кроз н епомућен ум омогућује непрекидан разговор

ca Њ и м . Благодарећи тој блискости они ca л а коћом

стресају ca себе гомилу злих страсти и сами себи са-

бирају ризницу љубави.

Односно оних који живе у свету, они су дужни

приморавати себе на извршавање световних ствари

no Божјим заповестима, еда би и страсни део душе

после овог приморавања118

исто тако почињао да

дела у складу ca Божјим законом . A приморавање ,

в р еменом претворено у навику, доноси сладосно рас-

положење приликом испуњавања Божиих заповести,

и то расположење преображава у непроменљиву на-

вику. To ће души сво јевремено донети трајну мржњу

према рђавим навикама и одношењима ; a омрзнути

зло значи почети убирати плод бестрашћа, од кога

ce р ађа љубав према Ј единоме Добром. Зато ce Богу

мора предати страсни део душе, жив и делатан, по-

пут живе жртве . Апостол каже за тело: "Молим вас,

дакле, браћо, ради милости Божије, да дате тјелеса

Свеши Гршорије Палама

1 1. Kop . 6 , 1 9 .

2 Ј ев . 3, 6.

3 2. Kop . 6, 16.

А To j e м ани х е ј с к о ( и ли б о г умил с к о ) г л е диште , које c e т а к о ђ е мо -

же п р о н а ћ и и у в и з а н ти ј с к ом месали ј апс тву . Не т р еб а з а б о р а ви ти да

j e В а р л а а м и си х а с т е о п т у ж и в а о и за м е с а л и ј а н с т в о ( £ р , V, ed . S ch i r o ,

с тр . 324 . ) П р е м а с р е д њ о в е к о в н и м М а п и х е ј ц и м а , м а т е ри ј а л ни к о смо с

( укључу ј ући људско т е л о ) ј е с т е Са т анин п р о и з в о д зла .

•' Основ а п р а в о с л а вн о г х р и ш ћ а п с т в а . Чак и ц р к в е п и Оци који na j-

в и ш е н а гињу П л а т о н и з м у т о призна ј у (na п р и м е р Т а к о з в а ни -Диопи си -

је , dediv. nom. IV. 27 , PG I I I , 72S CD). Т е л о je, и а к о п о в а п л о ћ е љ а Христо -

вог, с а м о no себи добро , а ли j e п о д л о ж п о греху, који j e оп е т п о с л е диц а

у д аљав ања од Бога . 6 Р и м . 7, 24 .

7 ibid. 14.

8 ibid. 18 .

s ibid. 2 3 .

, 0Р и м . 8 , 2 .

11 vrulac.- бдеље, д у х о вн а будност или трезвепоумл>е ; н е п р е к и д п о

с т р а ж е а е над с р ц е м и у м о м (нус). To j e о с н о впи по ј ам и с и х а з м а (1'рчки

и а с л о в Филокалијс, о с п о вно г корпуса т е к с т о в а о у и у т р ашљо ј м о ли т в и ,

и ли "Филок а ли ј а н и п т и ч к и х От ац а " ) . 1 2

В ажно j e н а п о м е н у т и да п р а в о с л а в н и а с к е т п з а м не проиис у ј е

п о т п у н о о т к л ањање п р и р о д и и х жеља , в ећ u p e љихо во с к л а дно п р е у см е -

р а в а њ е ка в и ш е м циљу (cf. I I . ii. 19, infra). 13

2. Kop . 4, 6. 11

ibid. 7. 15

ИЛИ "ЛИЧНОСТИ" ( TipOOtJlTOl'). 1 6

По с е б ан н а ч и н " ч у в ања у м а " у н у т р а ш њ и м с т р а ж е љ е м подразу -

м е в а ње гово в р а ћ а њ е у т е ло , т а к о да c e ум ко ји ce м о л и не расе ј а в а

г р е ш н и м п о м и с л и м а ( вид е ти I . ii. 3). 17

Нус - д у х о вни ум и ли интелек т ; о б и ч н о ce с упро т с т а вља а п а л и -

т и ч к о м уму (biavoia) — и а к о Н а л а м а ову д и с тинкци ј у ne с п р о в о ди до -

с л е дно . 18

Григори ј е Ниси ј с ки , de opi}. XI I , PG XLIV, 1 56CD.

" П а л а м а о вд е п р в е н с т в е н о м и с л и на Т а к о з в ан о г -Мак а ри ј а , ко ји

ce с п о м и њ е у с л е д е ћ е м одељку . 20

"Дах д уше " ( I | /UXIKOV nvtup.a) о дпо си ce на н е р а д и о п а л н у живо тп у

снагу, ин с тинк т е , које и ж и в о т и њ е имају. Ова н и ж а д уша тр еба да ce

у с к л а д и и да буде д о в е д е н а под к он т р о л у в ише г д е л а душе , који ce н а л а -

зи у срцу . (Виде ти М а к а р и ј е в е р е чи , н а в е д е н е у с л е д е ћ и м р е д о в и м а ) .

98

Исихазам u иреображе.ње. uicna

21 Мт. ( 1 5 , 11)

22 Мт. ( 1 5 , 19) .

21 H o m . XV. 20 ( PG XXIV, 5 8 9 В); ed . li. Do r r i e s ( Б е р лии , 1964) ,

стр . 139 . 21

Срце. (карбих) у г р чком Пр е д аљ у мије с а м о ф и з и ч к и o p r a n , или

oceha i be и емоци ј а , него j e д у х о вно с р е д и ш т е ч о в е ко во г б и ћ а , иа јдубл.е

ч о в е ко во б и ћ е где c e он с у с р е ћ е с а Бо г ом .

" Или " п о к у п и м о " , т о ј е с т да с а к у п и м о и п опо в о с а б е р е м о р а с е

ј ани ум , ко ји c e т а к о л а к о одва ја о д у н у т р а ш љ е у с м е р е н о с т и n a Bora.

Циљ м о л и т в е Ису с у ј е с т е п о с т и з аљ е о в о г у п у т р а ш њ е г м и р а " с и л аж е -

њем ум а у с р ц е " . 2 b

J e p iberoBo и м е na г р ч к ом з п а ч и " б л а ж е п и " . 27

Hom. XV. 20 . 2 8

Пс. 44 , 14 . ( _ Х Х т е к с т ) . П р в и j e O p n r e n п р и м е н и о ona j c i n x na

у и у т р а ш њ и живо т . Sc.lec.ta in Pss., PG XI I , 1432 ; Васили ј е , hom. in PS.

XLIV, PG XXIX, 4 1 2 AB, D i a d o c h u s , Cap. 79 (ed . Des P lace s , s i r . 137) . z" Гал. 4, 6.

:m Лк . 17, 2 1 .

4 1 П р и ч е С о л о м о п о в е 27, 2 1 . (Ори г е п о в а верзп ј а ) .

! 2 П р и ч е , 2 , 3 , 5 . " Д у х о в н и м " , na г р ч к о м сто ји vo<.\>av ( р а з у м , р а з -

боритос т , с г р а х Господљи) . " У м н и " м о ж е б и т и к а о j ou i ј е д а п мо г уНп

пр е в о д , а л и о в д е к о р и с т и м д у х о в н и , к а к о бих r a п о в е з а о с а и з р а з о м

" д у ховпа ч у л а " . Nocpo? j e в ише а к т и в н и п р п д е в о д р е ч и нус ( д у х о в ни

ум) , то ј е с т о н о ш т о п р и п а д а >tycy, с и л а K O J O M с а з п а ј е м о ( п а с у п р о т

roiTOš, o n o ш т о c e с а з п а ј е или п о и м а ) .

" И л и "je о б уч еп (илп з а о г р п у г ) " (ова ј глагол ce м о ж е и п а с и вп о

пр ев е с ти ) . 31

Светп Ј о в а н Л е с т в и чпик , Scala XXVI .26 (PG LXXXV l l l , 1020А) .

Бескра јно j e т р а г а њ е за д у х о вмим р а з у м е в а њ е м (i'otpeti' oanOncui'), n po -

палажеЈБем б о ж а н с к о г чула и б о ж а п с к о м д и м е п з и ј о м у п а м а и у гво-

р е випи . v' 2. K o p . 1, 2 2 , 5.5; Е ф . 1 ,4 .

,(' У и с т и и с к и о в а п л о ћ е п о ј д у х о впо с ти на т е л о ce н и к а д а ne гледа

као н а п еш т о ш з о о н е м о г у ћ а в а д у х о вни п а п р е д а к д уше , б у д ући д а c e

в а сцели ч о в е к - и т е л о и д уша - мор а ( ј у ) п р е о б р а з и т и и о б ожитм . To

j e о с н о в н а х р и ш ћ а п с к а и с п р а в к а д у а л и з м а г р чк е м и с л и , н а р о ч и т о Пла

гонизма . 37

П а л а м а овде п е ж о р а т и в н о к о р и с т и з н а ч е љ е р е чи сксшаза: к ао

губитак с а м о к о н т р о л е , л у дило , ђ а в о и м а п о с т , оис едну то с т . 38

1.Тим. 6, 2 0 . н Hom. XII in Prov., 7, PG XXXI , 4 0 1 A.

9 9

Свеши Гpulopuje Палама

40 Овде аутор , п а р а вио , не г енералпзу ј е с т в ари због ума , већ због

о ни х ко ји t e д р з н у ш е д а с е п о с т а в е д у х о вним у ч и т е л л ш а , упркос гоме

што им недоста ј е с а м о п о з н а љ е и свесност о сопс тв ено ј упу трашљо ј пу-

с т оши . 41

De div. nom. IV. 9, PG I I I , 705B .

'a ibtd., 705A. Т п к о з в а н н - Д и о н и с и ј е овде / о в о ри o а н ћ е л п м а ( "обо-

ж е н и м у м о в и м а " ) ко ји се, к ад а се у с р е д с р е д е на Бога, к р ећу у кру\у

в е чно с т и ; а л и када и з л а з е и з н е б е с к е с ф е р е , о ни с е к р е ћ у н а д о л е " п р а -

в о лини ј с ки " , да би п о м о г л и о н и м а у и и ж е м свету.

" Ep. I I . 2, PG XXXII , 2 2 8 A. 44

De div. nom., loc. c/f. С м и с а о je да су с а б р а н о с т и будиост с уштнн -

с ки и р е д у с л о в и д у ховно г пута ; д емом нас к ро з р а с е ј а но с т ( p a t т р о ј с т в о )

у к л ања са ibera . ,г' В а р л а ам , Ep . IVHr iba iHJy (eri. S ch i i o , с тр . 315) .

46 Scala XXVII , PG LXXXVII I , 1097B .

4 / П р е о в а п л о ћ е љ а , Хри с т о с к а о б о ж а н с к и J l o r o c и р о ж и м а о j e ко-

смо с и био прис у т ан у њ ем у к ао Твор ац . Али, о б у к а в ш и te у т ело , On

j e в а с п о с т а в и о ј е д ан н о ви о д п о с cu т и о р енином , и ц е л ок упно ј т в а ри ,

к а о с асуду Духа, д а о j e нову снагу . Ие т а кп у ти и з р а з " п р и р о д п и о б лик "

в е р о в а т и о je а р и с т о т е л о в с ки , a о дн о си се na д ушу к а о " о б л и к " (< т е -

ла . Хрис т о с , у д а хн у вши ч о в е к у душу, им а исти о дпо с п р е м а т в а ри qua

ч о в е к а к а о и с в а к о б и ћ е ко је и м а душу ; т а к о д а чов ек , с а б р а в ш и д ушу

у т е ло , м о ж е да о д р а зи Хрис то в о дно с п р е м а в а с ељени на н а чин који j e

б и о н е м о / у ћ u p e О в а п л о ћ е љ а . 4 8

П а л а м а t e овде по зив а на н л а т о н и с т и ч к у а п ти т е з у и з м е ђ у ј едно-

с т а вн е с ј е диљу ј уће мрирод е д у ш е и мно г о с т р у к о г и с л о ж е н о г к а р а к т е -

ра т ела . Следу ј ући п л а т о н и з м у који су и с н р а в и л и 1'рчки Оци, т е л о je ,

и а к о у п о ч е т к у п е п о г о ђ е п о п о с л е д и ц а м а греха , п о д л о ж н о р а сп а д аљу и

труљењу због пада (реч ко ја j e овде п р е в е д ен а к а о " м о г у ћ н о с т раздва ј а -

њ а " т а к о ђ е и м а и з н а ч е њ е д и е к он тип уи т е т а ) . Док j e т в а р инер ти а , о н а

j e б а ри ј е р а и б р е м е за душу, а ли о ж и в о т в о р е н а Д у х о м и уподобљеиа

о в а п л о ћ е н о м Христу, поста ј е п о к о р н и сасуд Духа . Д и с к о п т и п у и т е т t e

п р е в а з и л а з и о б о ж е њ е м ; з а то с ј е дињење н еб е ско г и з е м а љ е к о г у Х р и п у

м о р а б и т и п а р а д и г м а в а с ц е л о м х р и ш ћ а н е к о м животу . 45

М и с л и се на светог Ј о в а н а Л е с т в и ч н и к а . 5 0

П а л а м а овде говори о п с и х о ф и з и ч к о м методу к ом е t y рапн је no

у ч а в али учитељи и си х а зм а попут Тако зв ано г Симеон а и Н и к н ф о р а . O/i

о њему говори в е ом а о п р е з н о , к ако не 5и п р ен а г л а спо вежбе дисања .

Оне нису од с уштинског знача ја за уну тр ашњу молитву , већ могу бити

од п о м о ћ и п о ч е тницима под о д г о в ар а ј ућим н а д з о р ом . Пре вод Метода

који се припису ј е Симеону , по гледати код Ј. Goui l lard, Petite Philocalie (Па-

100

Исихазам u иреображење ше.ла

риз , 1953), c i p . 2 07 -220 . О б р а ћ а њ е п ажље na себе, a ne na со з ерцање , у

о вом контексту в е ров а тно и м а д о с л о вни е м и е а о ф и к с и р а њ а по/леда н а

пупак . 1,1

П о ш т о je ум увек а к ти в аи , он се м о р а иечим у п о с ли ти , ч а к и за

в р е м е м о л и т в е . Т а к о , у н а ј в е ћ е м бро ју случа ј е в а учитеЈБИ и с и х а з м а пр е -

поручу ју п р и з и в а њ е Исусово/ И м е н а к а о с р е д и ш т а у е р е д с р е ђ и в а њ а n a

Bora, п о н а в љ а њ а И м е н а у с кл ад у t a у д и с а ј им а н и з ди с а ј им а . Kal l i s ios

VVare, ed., The Art of Ргауег ( Л ондон , 1966) , Увод., н а р о ч и т о c r p . 27 -37 . 52

To п р е п о р у ч у ј е Т а к о з в а и и - С и м е о н у Методу (ед. H a u s h e r r , О п -

cntalia Christiana Analecta, IX. 2, t r p . 164) , а л и ne n Н и к и ф о р ( е г . I I . ii.

2 5 ) . •'' Такозвани-Дионисијс , de div. nom. IV. 9, PG II I , 705A. 51

To je o cnoB i i o з п а ч ељ е г р ч к е р е ч и исихија, од које je и з в е д еп т ер -

м и н и с и х а з а м . И с и х а с т а je , д а к л е . л и ч н о с т ко ја t e в ежба у у н у т р а ш љ е м

смир ењу и л и т и х о в ању . 5 5

Из гледа д а t e no з а ј е д н и ч к о м иску с т в у и е т о ч н о - х р и ш ћ а н с к и х

с о з е рц а т еља н а ј п р е тр еба в е ж б а т и у у п о р п о с т и и в е л и к о м труду , те Te­

p a ™ уене д а понавља ј у м о л и т в у Ис у с у ; али , в р е м е м о м t e o n a и о с е п е н о

уеађу ј е , д а 5и к о н а ч н о пос т ала с а м о д е л а т п а , и п р а т и л а р и т а м с р ц а ч а к

и за в р еме сн а . г,с

1. K o p . 1 3 , 7 .

" Т а к о з в а н и - М а к а р и ј е , H o m . XVI . 7 , PG XXXIV, 6 1 7D (ed. Н. Do r r i -

e s , Берлип , 1 9 6 4 , с тр . 163) ; е в е ти Ј о в а п Л е с т в и ч п и к , Scala XXV, XXVII ,

PG LXXXVIII , 1 0 0 0 Uf. 1133B . ss

Т а к о з в а ни -Диопи си ј е , de div. nom. IV. 8, PG I I I , 7 0 4D , н а п о м е н а

42 . 53

Т а к о з в а н и - С и м е о н , Мешод, ed . I . H a u s h e r r , t r p . 164 . ( П а л а м а

п оно в о опису ј е ова ј п с и х о ф и з и ч к и ме тод , ко ји t e n a н е ки н а ч и п м о ж е

упор е ди ти са о н и м који се у п р а ж љ а в а у jotu; П и с м о II В а р л а ам у , 50 ) .

Фик сир аљ е п о г л е д а n a с р е д и ш т е т е л а у с м е р а в а п ажљу n a е ебе ( и ли n a

" с рц е " ) и с п р е ч а в а р а с е ј а в ање СПОЛЈЗШЊИМ у т и с ц и м а . Пр а к с а и еи х а е т а

д а при ш з е р ц а в а љ у фик еи р а ј у п о г л е д н а п у п а к п а в е л а j e њихо в е по тце -

њив а ч е да им дају н а д и м а к бцфопофихоС ( " п упко г л е дци ) , о ч е м у П а л а м а

г о в орп у I . i i .10 . 6 0

П р е м а с р е д њ о в е к о в п о м с х в а т ању , п о х о т а j e с к о н ц е н т р и с а н а у

с т омак у ( о т уда т е р м и н " з а к о н г р е х а " n у п о т р е б а р е ч и "дивља з в е р " з а

" еловеену животињу"). Ф и к е и р а њ е м п а ж њ е на " д оњу п о л о вип у " , с о з е р -

цатељ t e е п у ш т а у а р ен у зла . П о р е д тога , " з в е р " с с о д н о с и и na д е м о н а ,

чи ј е с у п р е л а с т и т е љ н е м о ћ и с к о п ц е п т р и с а / i e у с т ом а к у . (il

Рим . 7, 2 3 . 62

Тит. 3, 5.

101

Свеши Григорије Палама

1,3 Лк . 11 , 26 .

11 I Кн: I 15 . 9.

hf' loc. cit.

Књига П р о п о в е д н и к о в а , 10, 4 . 17

l l c . 7, 10. Отк. 1, 2 3 . 68

1. Kop . 11 , 3 1 .

''" Пс . 138 , 12-13 .

' ° To з н а ч и да ce с а б и р а љ е м ц е л о к упно г ч о в е к а кроз унутрашн.у

м о л и т в у о ч ишћу ј у и п р е о бр ажа в а ј у све п р и р о д н е с п о с о бно с ти . Види

н а п о м е н у 12. 71

Пос т аље , 6, 4.

И а к о j e п е оп х о дно да c e з а в р е м е м о л и т в е и скључи св аки ciiojua-

ш њ и o c eh a j , н е м а по тр еб е з а у к л а љ а љ е м свих с к л он о с т и или р а споло -

ж е њ а која у н а м а побуђу ј е н аш ж и в о т на о в о м е свету . О с е ћ а њ е м и л о с р

ђ а , н а п р и м е р , у с м е р а в а м о ли т в у . Следу ј упи п р а в о с л а в н о м предању,

ири с о з е р ц а в аљ у п о т р е о н о j e д а ce, к о л и к о год j e т о м о г ућ е , о слободи

ум . Цил> " ч и с т е м о л и т в е " ни је с т иц аље д о бри х м и с л и о Богу, пе го сти-

цаље н е п о с р е д н е с в е сно с ти о Њ е г о в о м присус т в у .

' * To j e n a m a која д он о си корис т , a која j e у с л о вљена по с том , бде

ibeM и с л и ч п и м а с к е т с к и м п о д в и з и м а . 71

1. Kop . 8, 1. 75

А с к е т и з ам ник а д а није с ам себи цил,, не го j e д и с ц и п л и н а која

о с л о б а ћ а ч о в е к а од пасрта ј а с т р а с ти , и т и м е му о м о г у ћ а в а да ce н е оме -

т апо посв е ти с в о м е " ун у т р аппБем ( у м н о м ) д е л ању " ( č p y « O I A V vocfmv). 7 , 1 С к р у ш е н о с т у noi<ajaiby (ката\л);1]): с т ање д у б ок е с к р у ш е н о п и

( т рону то с ти ) ко је и з вир е из с в е с ти о сопс т в ено ј г р ешпо с т и , али и о ми -

ло с ти Божјо ј . 11

l l c . 51 (50 ) , 19. 78

H o m . XXIV. 11 , PG XXXV, 1181 В.

" Мт. 17 , 2 1 . Мк . 9, 29 .

8 0 ' A v c d y 4 C H A - н е с п о с о бно с т о с ећа ј а болова , т о ј е с т д у х о вно слепи-

ло или о т упелос т ; н е т р е б а г а м е ш а т и с а б е с т р а ш ћ е м , к ом т ро лом иоре-

м е ћ е н и х с тр а с ти или ч и с т о т ом срца . Б е с т р а ш ћ е c e не састо ји у т ом е

да ce ne и ску си ц ена подвиг а ; доис т а , без катарзе ( о ч и ш ћ е њ а тела и

душе) , ч ов ек н е м о ж е д о ћ и до ове у н у т р а ш њ е с лобод е . 81

На п р и м е р , свети М а к с и м , Ambig. PG ХС1, 1344С . (Cf. Мк . 3, 5,

5 , 52. Јн . 12, 40, " о к а м е љ е н о с т с р ц а " ) ; т а к ођ е , свети Ј о в ан Л е с т в и чник

Scala 6, PG LXXXV1I1, 796B. 82

Свети Ј о в ан Л е с т ви чник , ibid., 14, 8 6 5D . 83

ibid., 6, 796В. 81

ibid., 28 , 1129A.

102

Исихазам u иреображење шела

s ; С а м о у н а ј в и ш и м д о м е т и м а у н у т р а ш њ е г с о з е р ц а њ а чов ек није

с в е с ш i аскетске п а тње . В а р л а а м не с хв а т а (због cboi п еи ск у с т в а ) да ce

без стр а д а а њ а н е м о ж е д о ћ и д о б о г о в и ђ е њ а . 8 i

/ V < а р к о М о н а х , de lege spir.\2, PG LXV, 908A . 87

2 . K o p . 12 , 2 . пГЈ*е*. myst. theol. 1. 3, PG I I I , 1 0 0 0C .

m l i е р о в а т п о ce м и с л и на в и ђ е њ е п е с т в о р е н е с в е т лос ти Свете Тро-

јице , к о ј е В а р л а а м б о г о х у лпо п а з и в а п л о д о м им а г ип аци ј е . П р е м а њ е

му, све И Ж Ј Т О j e в и ђ е н о п р е д с т а в љ а п о г р е ш н у с лику с амо г с рц а .

™ L Ж с з с т . 6 , 3 .

l - C i a o ш т о т е л е с п а у ж и в а њ а прља ј у д ушу , т а к о ј е в и ћ е њ е Бога п р е о -

бражавЕ.га - з а и с т а , в а с к р с е њ е т е л а па з емљи б л а г о в е с т е o n u који су дости-

ijin и с т ж г п с к о б о г о п о з н а њ е - а л и о в о иознањс (у1'соснц)може бити с а м о

иитањег и-4скусшва, ne и р а з ум а .

J b i . 3, 6, 8.

'•" Д Ј _ с п с л о н п о "пропашила б о ж а м с к е с т в а р и " . Т а к о з в ано г -Диони си ј а

д е ф и н и 1_дија б о г о и о з н а њ а : "Не у ч и т и , већ с т р а д а т и " (то ј е с т и с к у си ти ) .

' " С - t a o j o M о с е т л . и в о ш ћ у д у ш а je ј е д и н с т в е н а , и с п о с о б и а да иску-

с и у т в с ж с е , б и л о одозго ( и с к у с т в о в е р е , ко ј е c e п р е н о с и н а т е л о ) , или

одоздо < т е л е с н а и ч у л п а и с к у с т в а ко ја п о т и ч у од т е л а ) . Д о к j e у дру-

гом сл v ^ в а Ј У д у ша п а л а и у п и з и л а ce , у п р в о м случа ј у j e њен " с г р а с н и

д е о " ( i r * _ . Q r | T L K O V ) н аша о сво ј е истинско ( д у х о в п о ) п а з н а ч е њ е .

6, 1 5 . , J t

L~E<=: . 46 (47 ) , 1 0 .

Х П - а л а м а овде о чи г л е дно м и с л и н а свог п р о т и в и и к а В а р л а а м а ,

" ф и л о с г с з ф а " к о м е н е д о с т а ј е и с и х а с т и ч к о п е п о с р е д н о о п и т н о s n a i t e о

у ч и н к у ж ш р е о б р а ж у ј у ћ е н е с т в о р е п е с л а в е у телу . Р е з у л т а т тога j e његово

з а и а д а ^ Е = . е у д у а л и с т и ч к у ан т р ополо ги ј у , ко ј а искључу ј е т е л о и з п р оц е с а

о б о ж е н в . ^ * - .

" P v ^ t . 7 , 7 .

' " 2 _ K o p . 12 , 2. u'° Х _ K o p . 1 2 , 1 0 . 101

i h~id. 1 4 , 26; 1 2 , 8. 102

i tmid. 1 2 , 9 . 2 8 . m i £~id. 1 2 , 10.

1 0 1 2 _ Т и м . 1, 6. ,o:

' _ЕЦ - ап . 8 , 17 . (Духа д о б и ш е п о л а г а њ е м руку ) . П а л а м а о вд е x o h e да

к а ж е д а . - г е л о може п о с т а т и с а с у д о м б л а г о д а т и ч а к и к ада c e д у ш а н е

иалази у з в и ш е н о м д у х о в н ом с т аљу . О с п о в н о н а ч е л о с в е т о т а ј ипско г

учења а с и д а д е л о в аљ е св е тих Т а ј ни ( с а к р а м е н а т а ) н е з а ви си о д до-

с т о ј но с т г и о н о г а к о и х п р и м а .

1 0 3

Свапи Грторије Палама

П а л а м а опет, м а х о м м и с л и n a Па в л о в о м и с т н ч к о искус тво (2 .

Kop . 12, 2) . Т р е б а н а п о м е м у т и две слвари о ексшасису или исшупље.њу.

прво , да je то пи т аље т р а п с ц е п д е п т п о с т и цеж п р и р о д е ; и друго , да у

с в е к о лико ј с т ворено ј п р и р о д и , к а о и кроз iby, Бог про јављу је т акв е не

и с к а з и в е с т в ари .

( П о в о д о м по јма екстасис и ли исшуиљење, о к о м е и о ч ему Ј а ро сл а в

П е л и к а н говори са н е д о в ољним н а г л а с к ом у с в ом к ом ен т а р у за еигле-

ско и зд аље П а л а м и н и х Тријада, т р еба у п о з о ри ти на то да je израз у шслу,

или ван Шела, с амо терминус техникус. Да у стању екс т а з е или иступље-

ња. узнссени чак до iupchcia нсба човек учеству је к а о ц елокупно , у с вом

п упом саставу људско б и ћ е ! Да он у т о м е стаљу и за в р ем е љеговога тра

ј ања ни за т р ену т ак не преста ј е да битује као п р и р о д н и човек , као ini да

п апушта своју чов ечапску природ у да би, р е ц и м о оп - као чисти ум? као

р а з од ену т од себе с амо г а ? к а о р ашчо в е ч ен ? као б е з и м е н и sdf, или су-

шти? - био у стању д а у ч е с т в у ј е у о п и с а н о м до г ађа ј у ? ! Не on у т ом виду !

- него у в ек с амо као ц еловит и п рич е с ан Христу Д у х ом Светим, као neh

б л а г о д аћу о б ожено људско б и ћ е Цркве ; д акле , on у г в о м е н е о к р њ е н о м

д у ш е в н о т е л е с н о м саставу ! — Текс т фу с -но т е 106, у з а г р ад ама , к омен -

тар j e р е д а к т о р а превода српско г и здања П а л а м и н и х Тријада).

107 yCXBapHi у горњо ј ода ји (Даи . 1, 13.) . П а л а м а в е р о в а т н о м е ш а

п о ч е т а к П е д е с е т н и ц е с а Д е л и м а а п о с т о л с к и м 2 , 46, или Ј е в а м ђ е љ е м

no Л у к и 24 , 53 . 108

Д ап . 1, 14. 10,1

Д ап . 2, 1-4. 110

Изл . 14, 14-15 . (Бог j e Мо јси ју п а р е д и о да р а з дво ји воде Црве -

ног м о р а с во јим ш т а п о м ) . Григори ј е Богослов , hom. XVI. 4 , PG XXV,

937 A, и Васили ј е , ln. Ps CK1V, PG XXIX, 4 8 5 C. 111

Ово j e з аис т а по с ебиа П а л а м и н а из јава , j e p В а р л а а м говори по-

себмо о е к с т а зи , ne и о м о л и т в и у о пшт е . Т е ш к о да 5и В а р л а а м п о р е к а о

д у х о вно м о н а ш к о п р е д ање д а р укод еље т р еб а д а п р а т и молп т в а , или

д а " c eh a i h e n a Бо г а " т р е б а д а п р о ж и м а сваку с п о љ а ш њ у а к ти вно с т са-

б р ан о г ч о в е к а . 112

Иде ј а о п о д р е ђ е њ у с т р а с ни х д е ло в а д у ш е у м у {цуцшитб^ и ли

А о у к т к б у ) и о тич е од П л а т о и о в о г м и т а о к о чи ј ашу (Phaedrus 246АГ; cf.

Rep. IV, 434Df f . ) , к ао и п о д е л а н и ж н х д у ш е в н и х с п о с о био с т и na 0пцг|кои

( с и л о ви т и ли р а сп аљив ) и с т п б в д п к т ' ( ч улан или похотљив ) . 111

1 . Kop . 1 , 20 . П а л а м а ne о м а л о в а ж а в а п р и р о д н е н а у к е (буквал-

iio " п о з п а њ е б и ћ а " ) , већ н.ихову з лоупотребу , n a и р и м е р упо тр еб у ума

н а к он с т р у и с ању хипо т е з а с у п р о тни х Откривењу . ш

To з н а ч и да с тр а с ти п р е у с м е р е н е ка б о ж а н с к и м с т в а р и м а доно-

се п о д с т р е к и ли елам који убр з ава у с х о ђ е њ е ка Богу. Т ако , р а з д р ажљи -

104

Исихизам u прсображење шела

вост с е na п р и м е р м о ж е п р е о б р а з и т и у п р а в е д н и ш е в и с к л о ш х т ка

и р а в и чн о с т и ; a и з н а д свега ( ч ињениц а коју j e П а л а м а у спу т н а в ео , алп

коју п а г л ашава ј у О р ш е п n Григори је Ниси ј с ки ) , ерос, с т р а сии а с п е к т

љубави , с е м о ж е у с м е р и т и од т е л е с п е п а с л а д е ка н е оии сиво ј жељи з а

з а ј е дницом с а Х р и с т о м , Ж е п и к о м д уше .

" С е ћ а њ е na Бога " : с т ање н е п р е к и д н е с а б р ано с ти , где j e сва na -

жња у с м е р е н а на Бога . Kao о снов а " ч и с т е " м о ли т в е , овај т е р м и н с е не -

п р е с т а п о п р о в л а ч и к ро з целу и с т о ч п о - х р и ш п а п с к у духовпос г . Први

пут с е on са п р и з и в а љ е м Хрис то во г И м е н а о т в о р ен о повезу ј е с а Дија-

д о х о м Фо ти ч ким , п е ти век ( i inp . Cmturks, XCVII , ed. Des P l a t e s , стр .

159) . Свети Ј о в ан Л е с т в и ч н и к , Scala XXVII , PG LXXXV1II, 1 112C . ,,fl

1. Ju . 4, 19; 5, 1-2. 117

Пут ка с а вршемо ј љубави п р е к о б е с т р а ш ћ а п о с м а г р а се к а о по-

с то ј аност у о п о м е што j e д о бро . Када се с тр а с ти м апифе с т у ј у у складу

г а њи х о в ом п р в о б и ш о м чи с т о т ом , a чов ек з а в рши борбу про тив вла-

с г н т е п о р е м е ћ е п е и р и р о д е , он поста ј е с л о б о д ап да про ј ави д е л а тн у ;i.y-

бав п р е м а Богу и б л и ж њ е м . У т о м смислу , " б е с т р а ш ћ е " j e в е ом а б ли ско

м и л о с р ђ у и п о д р а з у м е в а с а с т р а д а в ање са б л и ж њ и м . 11S

И р и м о р а в а њ е je c n a r a , у поч е тку п о т р е бн а за д и с ц и п л и п о в а њ е

п а л е п ри р о д е . (To j e с м и с а о м о н а ш к е а ск е з е , п о м е н у т е у П р в о м погла -

BJby.) И сви се мора ј у б о ри т и да би с т екли д о б р е п а вик е , било у гвету ,

б и л о у м а п а с т и р у . m

Рим . 12, 1. ,2(|

Пр . 12, 13 .

Пс . 102 ( 103 ) , 18 . 122

Ј ак . 1, 2 5 .

105

Свети Гршорије Палама

Г. ОБОЖЕЊЕ У ХРИСТУ

11 .iii: 8

... Монаси знају да божанска суштина превазила-

зи чињеницу да je недоступна свим чулима, j ep Су-

шти који je изнад свега створеног, није само Бог, не-

го je и Надбог. Величанство Заграничног није само

изнад сваке потврде (исказа), него и изнад сваког

одрицања1; оно превазилази свако, умом појмиво

величанство . Светитељи, који духовно2 сагледавају

ову светлост3, с ами говоре да je она ипостасна, a не

символичка , и опет, да она није налик представама и

сплетовима случајних околности и догађаја . Они да-

кле опитно знају да je то нетварна божанска светлост

и благодат која ce сагледава невидљиво, и поима не-

појмиво4. Међутим, ш ш а ј е та светлост

5, они кажу да

не знају.

9

... Ова светлост није божанска суштина, j ep je са-

ма недоступна и непојива6; она није анђео , j ep носи

знамење Господара. Она понекад чини да човек изађе

из тела, и не одвајајући ra од њега, уздиже тело до не-

сагледивих висина. Понекад пак, преображава тело,

уносећи у њега своју красоту, док на чудесан начин

ова светлост која обожује тело не постане видљива

т елесним очима.7 Таквом светлошћу беше обасјан ве-

лики Арсеније у борењу затиховање8. Налик њему бе-

ху, Стефан, док су ra каменовали9, и Мојсије, када je

сишао са горе10

. Понекад ова светлост, кажем, након

05oM€ibc у Христу

обожења тела, постаје, о чуда! - видљива т елесним

очима . Повремено ce она т акорећи неиска заним ре-

чима "обраћа " ономе који j e созерцава . Такав беше

случај са апостолом Павлом11

. Пр ема Григорију Бого-

слову: "Она силази са своје висине да би Онај, Који

no Својој природи из века у век није ни видљив, нити

садржив у било којем бићу, бар до извесне мере по-

стао сместив у окриљу створене природе"12

. Онај ко

ce после удостојености пријема ове светлости вратио

у себе (или ce сабрао), као да својим умом непрекид-

н о р а з м и ш љ а о л ш н и , називу к о ј и с у синови Израиље-

ви у пустињи дали хлебу што им стизаше с неба. . . . "

10

... Тиховатељи никада нису тврдили да je ова све-

тлост анђео . Посвећени у учења Отаца, они знају да

ce виђење анђела дешава различито , сходно способ-

ности видиоца: понекад у облику телесног суштаства,

чулима приступачног, видљивог чак и о с тр ашћеним

и непосвећеним особама; понекад у облику једва про-

зирног суштаства, које чиста душа само д елимично

може да сагледа; понекад као право виђење, којег ce

удостојавају само очишћени духовни посматрачи .

Али ти14

који си непосвећен у ове ра зличите начине

виђења анђела , говориш да су анђели међусобно не-

видљиви, и то не no бестелесности, већ no суштини.

Тиме ти у расправи боговидиоце стављаш у исти ред

са Валаамовом магарицом , која je, како je написано,

т акође видела анђела !15

107 W6

Свеши Гршорије Палама

108

Обожењеу Христу

вршено добро знају да такво незнање нимало не оне-

могућава боговиђење.

AKO испуњавање заповести нема друго за циљ до

очишћење од страсти, те ако, пр ема Божјем обећању,

само чување заповести омогућава богопришествије ,

богообитавање и богојављење, није ли онда несумњи-

ва заблуда ова додатна прича о даљем очишћењу од

незнања. . . " очишћењу " које у ствари, како смо прет-

ходно подробно показали, доводи до нестанка правог

знања?

12

... Варлаам на јпре наводи разлог који je, како

он тврди, навео мона х е које оптужује, да чулну све-

тлост19

сматра ју божанском суштином , или истака-

н>ем ове из ње {ir\v атт' аитгц; aTroppoiav) . Философ

сматра да се то десило зато што су oni у Писму виде-

ли да се мноштво виђења и откривења која су Свети-

тељи мистички искусили, десило и про јавило кроз

светлост, иу светлости. ... Али, љубезњејши, зашто

баш созерцатеља теретити да он божанску сушти-

ну сматра за такву светлост? Нико од наших људи

никад није о значио созерцатеља за некога ко je ту

божанску суштину видео ! Стога, ако он божанску

суштину не види, и ако, пр ема твом мишљењу, ти-

ховатељи " со з ерцатељем" назива ју онога који види,

коју год ти х оћеш светлост, онда je очигледно да

они светлост коју су видели не сматра ју божанском

с уштином .

109

11

Ти поново тврдиш да je ум боговидац "не у не-

кој другој ипостаси, него захваљујући с амом себи,

о ч ишћеном од страсти и незнања, као созерцатељу

себе у себи као сопственој икони Божјој"16

. Такође

мислиш да тврде да док гледају светлост, они виде

саму суштину Божју, чиме стоје сагласни са најми-

стички јим х ришћанским предањем. Међутим, како

je малопређашња реч показала , тиховатељи знају да

no очишћењу просветљени ум, приопштен божанској

благодати, прима и друга мистичка и натприродна

виђења . У созерцању самога себе он види и друго, но

не као неки други објекат, нити опет своју властиту

слику17

, него созерцава славу којом je помоћу благо-

дати Божје оформљен његов лик. Ова светлост ј ош

више подстиче ум на сопствено превазилажење и

извршавање надумног сједињења са свим вишњим.

Овим с једињењем опет, на најбољи замислив људски

начин, ум у Духу види Бога.

... Тврдиш да ће ум постати боговидац ако се очи-

сти не само од страсти, него и од незнања18

. Они пак,

(Светитељи), ништа не говоре о том твом очишћењу

од незнања. Него се они силом непрекидне и нетвар-

не молитве , која превазилази свако знање, очишћују

од злих страсти, и постижу боговиђење . . . . Јер, они ни-

када не престају да страже над собом, не теже стран-

ствовању no свету ради " очишћења од незнања" у

смислу пабирчења памети и постајања у ч еним код

свих оних који би нам могли предати било какво зна-

ње, био то Скит, Перси јанац или Египћанин . Они са-

Свеши ГрШорије Палама

110

Обожеил у Хрисшу

Тако je Он нашој људској природи даровао бо-

жанску славу, али не и божанску природу; j ep она je

једно, a Његова слава друго, упркос томе што су оне

међусобно нераздељиве . Међутим , иако ce ова слава

разликује од Божје природе , она не може да ce сврста

м е ђ у оно што je подложно времену, j ep no свом оно-

страном постојању "она превасходи постојање" (опк

o m a каб ' ишрохч^)25

. будући д а на неисказив начин

показује припадност Божјој природи .

Међутим, Он није само тој људској природи, сједи-

њеној у Његовој ипостаси2С

', даровао свепревазилазе-

ћу славу, већ и Својим ученицима . "Оче", каже Он, "и

славу коју си ми дао ja сам дао њима, да буду једно као

што смо ми једно. Ja у њима и ти у мени, да буду уса-

вршени у једно"27

. Он такође жели да и они гледају ту

славу28

. Благодарећи њој ми у себи с амима проналази-

мо Бога, и у сопственом смислу речи, ми Га видимо.

16

Како онда задобијамо и сагледавамо ову славу бо-

жанске природе? Да ли испитивањем логоса постоје-

ћи х ствари, путем којих покушавамо да дођемо до

знања о Божјој сили, премудрости и промислу? Међу-

тим, као што смо већ напоменули, no речима светог

Исаака и свих других Отаца, све ово види друго око

душе, но које не види божанску светлост, "славу Ње-

гове природе" . По томе ce ова светлост разликује од

светлости истозначне са знањем29

.

Зато ce не може р ећи да у сваком ко поседује зна-

ње о творевини, или ко њу кроз њега сагледава, оби-

15

Наш циљ je да пренесемо учење о благодатној све-

тлости вековима поштованих Светитеља, чија je му-

дрост плод искуства, који тврде "да je оно учење Све-

тог Писма"20

. Зато ћ е м о укратко навести речи Исаа-

ка21

, сигурногтумача овогучења : "Наша душа", тврди

он, "има два ока, како то сви Оци тврде. ... Ипак, вид

по јединачног 'ока ' не користи ce у исту сврху: ј е дним

OKOM сагледавамо тајне природе, то јест божанску си-

лу, Његову премудрост и промисао о нама, и све оно

што можемо објаснити Његовим величанственим До-

мостро јем . Другим OKOM созерцавамо славу ГБегове

свете природе, с обзиром да Бог жели да нас уведе у

духовне тајне"22

.

Оба ока виде светлост, али пошто свако има посеб-

ну способност виђења, при созерцању ове светлости

појављује ce извесна двосложност, j ep свако око види

различиту, међусобно невидљиву светлост. По тума-

чењу божанственог Исаака, ј едним ce познаје Божја

сила, премудрост и промисао и, уопштено говорећи,

знање о Творцу на основу знања и закључака о твари.

Другим ce созерцава, не Божанска природа ... него сла-

ва Његове природе, којом je Спаситељ обдарио Своје

ученике, и преко њих све оне који у Њега верују и де-

лима о томе сведоче. Он je желео да они виде ту славу,

jep je казао Оцу Своме: " хоћу да и они које си ми дао

буду са мном гдје сам ja, да гледају славу моју коју си

ми дао, j ep си ме љубио прије постања свијета"23

. И

још: "И сада прослави ти мене , Оче, у тебе самога, сла-

вом коју имадох у тебе прије него свијет постаде"24

.

Свеши Гршоријс Палама

тава Бог; такав човек само има знање о бићима , те пу-

т ем аналогије долази до закључка о постојању Бога.

Што се тиче човека који та јанствено поседује и гледа

ту светлост, он зна Бога и има Га у себи, не више пу-

т ем аналогије, него сада већ истинским созерцањем,

које превазилази сва бића, ј ер се Бог никада не одва-

ја од Своје вечне славе.

Не смућу јмо се и не губимо наду пред чињени-

цом неисцрпивости Његовог доброчинитељства; него

верујмо у Њега као Приопштитеља наше природе и

њеног Обдаритеља славом Његове природе , na се по-

трудимо да стекнемо и видимо дар те славе. A како

п ак то ? Извршавањем божанских заповести30

. Јер, Го-

спод je обећао да ће се ј авити њиховом извршитељу,

назвавши то јављање Својим и Очевим станом или

обитавалиштем: "Ако ме неко љуби, ријеч моју држа-

ћ е , и Отац мој љубиће њега; и њему ћ емо доћи и у

њему ћ е м о се настанити"31

, и " јавићу му се сам"32

. Ја-

сно ј е да поддржањем "ријечи", Он подразумева Сво-

је заповести, ј ер je претходно говорио "заповијести"

уместо "ријеч" : "Ko има заповијести моје и држи их,

то je онај који ме љуби"33

.

17

To je доказ ... да ово созерцање Бога ни у ком слу-

чају није вид знања34

, иако je Варлаамова на јвећа же-

ља да докаже управо супротно. Треба да знамо да ово

благодатно боговиђење није " знање" , управо због ње-

говог превасходства над знањем или надсазнајности,

баш као што и у говорењу да Бог није биће , верујемо

Обожењеу Хрисшу

да је Он Надсушти. Међутим, к акоупркос вољи фило -

софа показати да се ова божанска светлост разликује

од знања, будући да н ам и н емоћ његових размишл,а-

ња пружа доказ да смо у праву?

Он говори да "извршавање заповести не може та-

му незнања да отклони из душе, него да се то може

учинити само учењем и приљежним проучавањем"35

.

Али, оно што н е укл ања незнање, не може донети зна-

ње! Исто тако, оно што нас, пр ема његовом мишље-

њу, не води к знању, према Господњим речима , води

нас к созерцању (боговиђењу). Пр ема томе, то созер-

цање не само да није знање и да о њему не треба гово-

рити у сопственом и значењском смислу, већ да оно

у ствари није ни појмљиво36

. При том се очекује да се

овај израз не злоупотребљава и не користи буквално,

него, т акорећи искључиво у његовом својству. Кори-

стећи реч "по јмљив" у њеном на јстрожијем смислу,

и дајући joj значење неупоредивог превасходства над

сваким знањем и умозрењем, од њега з ависећим, тре-

ба веровати да не постоји ништа узвишеније од оби-

тавања и пројаве Бога у нама, нити да се што друго

може бар приближно, из једначити с тим .

Али, ми исто тако знамо да извршавање заповести

Господњих доноси са собом уобича јено знање, као и

истинско знање које души осигурава здравље. Јер,

запита јмо се, како словесна душа може бити здрава,

ако je њен орган сазнања ( t o yvu)azu<;bv) оболео? Та-

ко сазна јемо да заповести Господње не доносе само

уобича јено знање, већ и обожење. A њега сасвим по-

стижемо ако стекнемо и ако будући у Духу, угледамо

113 \12

Свеши Грторије Палама

у себи славу Божју; тада када Бог благоизволи да нас

уведе у духовне тајне, на начин који je горепомиња-

ни светитељ, Исаак, описао37

.

18

... Почујмо шта су претходници светог Исаака

имали да кажу о слави Божјој, та јанствено и тајин-

ски видљивој с амо духовним опитницима . Почнимо

од самовидаца и Апостола самога Бога Оца и Госпо-

да нашега Исуса Христа, од Kora исходи свако очин-

ство38

у пуноћи Свете Цркве39

. A пре Апостола опет,

послуша јмо њиховог првоначелника Петра, који Ka­

me: " Јер вам не об јависмо силу и долазак Господа на-

шега Исуса Христа следујући и змишљеним бајкама,

него смо сами били очевици величанства његова"40

.

A какве славе Господа Исуса Христа je он био сведок,

к а з аће н ам други: "али пробудивши се видјеше сла-

ву његову"41

. Какву славу? Нека други Ј еванђелист

стане испред нас и посведочи: "и засија се лице њего-

во као сунце, a хаљине његове постадоше бијеле као

свјетлост"42

, показу јући им да je Он Сам Бог Који се,

no р е чима псалмопо јца : "св ј етлошћу као хаљином

од е в а " " .

Затим, након речи о томе да je видео славу Христо-

ву "на гори светој"44

, чудновато je р ећи , али стварну

светлост која обасјава и с ами слух (јер су т амо опази-

ли светли облак одакле допираше глас), Петар наста-

вља: "И имамо најпоузданију пророчку ријеч"45

. 0 ,

боговидиоци, коју сте то пророчку реч научили, поу-

зданију од виђења светлости? Коју о сим оне да се Бог

Обошн>е у Хрисшу

"св јетлошћу као хаљином одева"? Па наставља: "И

имамо најпоузданију пророчку ријеч, и добро чини-

те што пазите на њу као на свјетилник који свијетли

у т амном мјесту, докле Дан не осване"46

. Који други

дан, ако не онај заблистали на Тавору? "Док се Дани-

ца не роди"47

. Koja звезда Даница, ако не она која сија-

ше над њим, обасјавајући и Јакова и Јована? И где he

се та Даница родити, ако не "у срцима вашим"?18

Видиш ли како ова светлост у срцима верних и

савршених, и сада сија? Видиш ли колико она превас-

ходи светлост знања? Благодатна светлост нема ни-

чег заједничког, не само са ј е линским наукама, које

нису достојне назвати се светлошћу, будући да су све

лажне , или лажју прожете, чиме су ближе тами, него-

ли светлости. Дакле, није реч о светлости знања тих

наука, него о оној, светлости, која се у тој мери раз-

ликује и од знања божанствених Писама да светлост

знања можемо упоредити са с в ећњаком који светли у

месту т амном . Док светлост мистичког созерцања по-

реди се са звездом која светли дању, a она je Сунце49

.

20

Међутим, противници таквог просветљења и све-

тлости тврде да свака светлост коју je Бог показао

Светитељима јесте само символичка појава, нагове-

штаји (енигме) нетварне и умом појмљиве стварно-

сти, што се, no промислу Божјем, јавља у машти, у по-

себним околностима . Они т акође погрешно сматрају

да се свети Дионисије Ареопагит слаже са т аквим

мишљењем . У ствари, ово последње ј асно потврђује

115 114

Ceeiuu Гpuiopuje Палама

да ћ е нас светлост, која j e обасјала ученике TOKOM 5О-

жанственог Преображења, непрекидно и бескрајно

обасјавати "својим најсветлијим з р ацима " у будућем

веку50

, када ћ емо , пр ема Његовом обећању "свагда ca

Господом бити"51

. Како то да ова вечнопосто јећа, у

посебном смислу речи постојећа, непроменљиво по-

стојећа, пресветла и божанска светлост, може имати

ишта за једничко ca свим оним символима и нагове-

шта јима (енигмама) , прила гођеним посебним окол-

ностима, који настају, да би поново нестали, који у

ј е дном тренутку постоје, a у другом не, и који ce по-

некад појављују, a да при том ипак немају никакво

своје стварно постојање?

Сетимо ce само да Сунце, блиставије од свега опа-

зивог, потиче од промене , и да je подложно ра зним

годишњим менама , заједно ca многобро јним небе-

ским т елима која ce крећу испред њега; оно je поне-

кад помрачено или скривено, али ce исто тако пот-

чињава наредбама Светитеља, те мења правац свога

кретања, к р ећући ce унапред, или ce заустављајући52

.

Њега ћ е м о дакле, и оно што из њега происходи, на-

звати светлошћу, и то основано. Шта ћ е м о онда р ећи

за ону светлост код које нема измене, ниши сенке про-

мене** (Јак. 1,17 прим.редак.ирев.), која je красота обоже-

ногтела53

, тела које обогаћује и преноси славу Божан-

ства? Хоћемо ли р ећи да je ова светлост, та красота

вечности, само символ, уобразиља, нешто што je без

поставке (ипостаси)? Наравно да н ећемо , све док бу-

демо пребивали у њој, у љубљеној светлости.

116

Обожењеу Хрисшу

33

Будући да je стварност која превазилази сваку ум-

ну моћ , непојмива, онда je она и изнад сваког бића;

такво јединство ca Богом јесте изнад сваког знања,

иако ce у преносном смислу чак " знањем" назива, a

није ни умом постижно, иако ce тако зове. Како ce

оно што превазилази сваки ра з ум може назвати ум-

ним? Обазирући ce на његову свепревасходност,

боље би било назвати ra незнањем, неголи знањем.

To јединство не може спадати у област знања, исто

као што ra ни свеопште знање не поседује у себи у

својству свод посебног дела. Понављамо, ово ј един-

ство (заједница) ca Богом пре може бити нека врста

незнања, неголи знања, ј ер je no свом превасходству

и само незнање, боље речено, наднесазна јно. Ha тај

начин, ово ј единство представља посебну стварност.

Којим год ra им еном ми назвали - за једницом, созер-

цањем, чулним опажањем, знањем, у м н и м достигну-

ћ ем , просветљењем - оно н еће бити то у сопственом

смислу речи; или ће му опет, с амо бити налико54

.

35

Шта je онда ова за једница (јединство), која ce, no

свом превасходству, не може поистоветити ни ca чим

посто јећим? Није ли то апофатичко богословље? Ме-

ђутим, ј единство изражава заједницу, a не одрицање.

Штавише, да бисмо богословствовали апофатички ,

није потребно да и з ађемо из себе да бисмо постали

део те за једнице, иако у том ј единству чак и анђели

мора ју да иступе из себе.55

Даље, док je истина да онај

117

Свеши Грторије Палама

ко не богословствује апофатички није благочестив

(православан) , м еђу благочестивима само боговиди-

оци могу то ј единство да остваре. И док ми можемо

да р а змишљамо и да ce и зражавамо у оквиру апофа-

тичког богословља, истовремено им амо на уму то да

н ам je велики Дионисије рекао да ово јединство ни-

су у стању да опишу, нити да ra схвате, чак ни сами

созерцатељи.56

И опет, светлост у складу с апофатич-

ким богословљем није ништа друго до ј едан вид зна-

ња и осмишљености (yvQoic, ш\ ЛбуосЈ, где ce на њу,

светлост, гледа у складу с овом теори јом ( апофатике

и созерцања) као на ипостасну " : она делује умно, те

духовно и неисказиво општи са обоженим .

Ум посвећен апофа тичком богословљу ра змишља

о ономе што je Богу несвојствено; то јест, он ради

рашчлању јући, док je у созерцању с једињен. У првом

случају, ум негира себе заједно са осталим бићима ,

док у другом постоји ј единство или заједница ума и

Бога. Ha то мисле Оци, када кажу: "Циљ молитве je

устремљеност ка Господу"58

. Зато и велики Диониси-

је каже да ce молитвом сједињујемо са Богом5'Ј. Ум

ce молитвом постепено ослобађа сваке везаности

за створења: прво, за онакажена , рђава и порочна, a

з а тим за она која заузимају средњи положај , која ce

прилагођава ју или добру или злу у складу са настро-

ј ењем корисника . Управо овим последњим припадају

сва учења и свеколико знање које долази кроз њих .м

Зато Оци забрањују примање знања које непријатељ

предлаже у време молитве , да н ам не би било оплење-

но нешто драгоценије.61

Обожењеу Хрисшу

Постепено напушта ј ући сваку везу с опи с аним ,

чак и с оним у з вишеним , ум у чисто ј молитви потпу-

но иступа из свега посто јећег . Ова екстаза (иступље-

н>е) несравњиво je изнад а п офа тичко г (одречног )

богословља, j e p припада с амо о ним а који су дости-

гли бестрашће.6 2

Али, то ј ош увек није с ј едињење

или за једница. A с једињења н ема све док Утешитељ

одозго не обасја молитв еника , заселог у Горници

на кра јњем степену њему доступних п риродних

способности у ишчекивању Очевог обећања , и док

ra Својим о ткрив ењем Он не у знесе до со з ерцања

светлости .

To созерцање има почетак, a оно што следи у на-

ставку, разликује ce од њега као светлије од т амни-

jer; али зато нигде нема краја, j ep његово пењање у

бескрај налично je отетости у откривењу . " Постоји

ра злика и змеђу просветљења, дуготрајног виђења

светлости, и виђења ствари у светлости, када пред

очима стоји чак и оно што je удаљено, a будућност ce

јавља као већ започета садашњост.

36

Неспособан сам да то и з р а зим и об јасним. Иако

су претходне теме исто тако необјашњиве64

, ове ce од-

носе на тему која ce тиче нас . Да ce вратимо нашој

т еми . Созерцање ове светлости јесте ј единство или

сједињење, иако неодрживо са несавршенима.65

Али,

да ли je ј единство са овом светлошћу нешто више од

виђења? Како ce оно може постићи, ако не Духом, бу-

дући да je уследило престанком рада ума?66

119 118

Свши Гршорије Палама

120

Обожењеу Хрисшу

Павле тада беше светлост и дух, сједињен ca њи-

ма, помоћу њих задобивши способност сједињавања,

с обзиром да je иступио из окружења свих бића и да

je постао светлост no благодати, и небиће no прева-

зидивости свега створеног. Како свети Максим каже,

онај који борави у Богу, оставио je иза себе "све оно

што je иза Бога ... и "сва дела, имена и достојанства72

,

која су иза Бога, биће испод оних који благодаћу оби-

тавају у Богу . " " Али, достигнувши ово стање, божан-

ствени Павле није ни на који начин могао да постане

причесник божанске суштини74

; ј ер , божанска сушти-

на превазилази и небиће или несушто, које опет пре-

вазилази биће или сушто, и не назива ce узалуд "Над-

богом"75

.

Напротив, постоји и "небиће no превасходству"76

,

духовно видљиво чулима душе, које сигурно није Бож-

ja суштина, већ слава и светлост неодвојива од Њего-

ве природе , помоћу којих ce Он сједињује ca достојни-

ма, било анђелима , било људима. Пошто анђели исто

толико виде Бога колико и људи, када су с једињени

ca Њ и м и када Ma химнослове , вероватно би чак и ан-

ђео , ако би морао да објасни то натприродно виђење,

Павловим р е чима дословно рекао : "да ли у тијелу, да

ли изван тијела, не знам, Бог зна"77

. Како то да човек

који je свестан бескрајности величанства Божјега, и

висине до које je Он човекољубљем Својим уздигао

нашу ништавност, може да тврди да су виђења Свети-

теља (no р ечима светога Гриторија Богослова78

: mana

једино Богу u онима којима су откривена) чулна, и као

таква, фанта зма горичка и символичка?79

121

Ha делу, ова светлост ce очитује у светлости, и

онај ко je види т акође ce налази у сличној светлости,

будући да ce ова способност другачије не пројављу-

је.67

Одвојивши ce од свих осталих бића, она сама сва

постаје светлост и стапа ce ca оним што види, или

пре, сједињује ce ca тим, али без мешања , будући да

je с ама светлост и да гледа светлост посредством све-

тлости. Погледа ли на себе, види светлост; посматра

ли неки објекат, и то je светлост; и ако гледа у оно

п омоћу чега види, и то je светлост. Одлика јединства

или за једнице je таква да je све ј едно, тако да онај

који гледа не може да разликује ни чула, ни објекат,

нити његову природу, него je само свестан да je по-

стао светлост и да види светлост, другачију од сваке

твари .

37

Зато je велики Павле после необичног одношења ре-

као да није знао за себе, и ко je он био.е8

У сваком случа-

ју, он je могао себе да види. Како? Чулним опажањем,

разумом или умом?69

Не, ј ер je он тада био превазишао

ове способности. Дакле, он je себе видео Духом, који ra

je иузнео . Штаје он био сам no себи, будући да беше не-

приступан свакој природној способности70

, или можда

беше лишен сваке природне силе? У сваком случају он

je био оно ca чим беше сједињен, помоћу чега je спо-

знао себе и ради чега ce одвојио од свега осталог. Такво

je, дакле, било његово јединство или заједница ca све-

тлошћу, коју чак ни анђели не могу да постигну, свака-

ко не без надилажења себе сједињујућом благодаћу.71

Ceeuiu Григорије Палама

66

Ово надразумско знање заједничко je свима који ис-

поведају Христа. Што се тиче циља ове истинске вере,

која се остварује вршењем заповести, она Божју науку

не дарује само кроз бића, појмива и непојмива, ј ер под

" бићима " овде подразумевамо "оно што je створено",

него то чини и кроз нестворену светлост која je слава

Божја, слава Христа Бога и оних који су се удостојили

христоподобног удела. Јер ће Христос доћи у Очевој

слави, и опет у слави њиховога Оца80

Христа, и "пра-

ведници ће засјати као сунце"81

; они ће бити светлост

и видеће светлост, призор благопријатан и свесвет,

својствен само чистоме срцу. Сада ова светлост попут

залога82

, само делимично светли онима који се бестра-

шћем уздигоше над сваком нечистотом, a чистом и не-

тварном молитвом превазиђоше све што je чисто. Али,

у последњи дан, она ће видљиво обожити "синове вас-

крсења"83

, саовековечене и сапрослављене са Обдари-

тељем наше природе божанском славом и красотом.

Уосталом, и у створеној природи ова слава и красо-

та нису део суштине84

. Како се онда Божја слава може

сматрати Божјом суштином? Hero Бог, иако неприча-

стан, невидљив и нетваран, no надсуштаственој сили

постаје причестан, доступан и видљив, и у созерцању

са онима чистога срца постаје " један Дух"8\ у складу

са најта јанственијом и неизрецивом молитвом за нас

н ашем за једничком Оцу којом се Он обратио Своме

Оцу? "Дај им" , каже Он, "да сви ј едно буду, као ти,

Оче, што си у м ени и ja у теби, да и они у нама ј едно

буду," у истини86

.

122

Обожењс у Хрисшу

Такво боговиђење у будућем веку видеће само до-

стојни овог блаженогудела . Исто ово виђење, само у

садашњости, искусили су одабрани Апостоли на Та-

вору, каменовани Стефан 87

и Антоније, борац у ти-

ховању88

, тачније, сви Светитељи, или чисти срцем,

као што заинтересовани то може да сазна из њихових

личних списа и житија њихових виографа .

Morao бих да тврдим да су пророци и патријар-

си такође искусили ову светлост; тачније, осим не-

коликих изузетака, сва њихова созерцања, нарочито

она божанствена, била су причесна овој светлости.

Заиста, зашто би Бог давао неку другу светлост, када

Он у Себи поседује вечну светлост, видљиву чистима

срцем, иако, no р е чима великог Дионисија неизреци-

во, како данас, тако и у будућем веку?8У

Ако je ово

боговиђење такво, како то да ra Блажитељ " чистих

срцем" није обећао за вечност, него само као знање

које потиче од створења, које би могли развити и му-

дри овога века?

68

Време je да поновимо богонадахнуте речи : "Хва-

лим те, Оче, Господе неба и земље, што си", с јединив-

ши се са нама и откривши нам Себе кроз самог Себе,

Ти "ово сакрио од мудрих и разумних"90

, који су ра-

зумни ради себе самих и учени у сопственим очима .

Зато, када чују речи Твојих Светитеља, они неке речи

одбаце, неке погрешно протумаче , a понекад се усу-

де и поједине делове да искриве, неби ли обманули

све људе. Зато, када свети Григорије Нисијски обја-

123

Свеши Гршорије Палама

шњава природу боговиђења обећаног онима чистога

срца, он каже: "И мудрима овога века могуће je да

стекну представу о Богу на основу хармони је света";

м еђу тим , он додаје: "Али, no моме мишљењу, узвише-

ност блаженства има друго значење"91

, коме се они

својом претпоставком супротстављају.

Велики Дионисије Ареопагит пита, како ми то по-

зна јемо Бога "будући да je Он у м о м непо јмив и чули-

ман еоп а зи в " , и к а о ун е д о умици додаје: "Можда је ис-

правно р ећи да Га позна јемо не no Његовој природи,

него на основу устројства бића"92

. Он затим наставља

да н ам открива то божанствено познање, у складу са

на тприродним ј единством или за једницом са надсве-

тлосном светлошћу, која се пројављује на надуман и

надсазнајан93

начин. Међутим, одбацујући ово надум-

но познање као ништавно, ови људи нису ни помисли-

ли да потраже разлог Дионисијевог изражавања са

недоумевањем, a к амоли да наслуте његов поступак.

Зато су они без непосредне расправе , идући узрочно-

последичним путем, овај његов исказ с амо истргну-

ли из контекста, a з а тим га истакнули као могућност

и потврду познања Бога искључиво преко творевине.

Наш ф и л о с о ф Варлаам није успео да схвати да све-

титељ овде говори о људском знању које no природи

припада свима, a не о ономе које je дар Светога Духа.

У ствари, Дионисије као да поставља следеће питање:

Будући да сваки човек располаже природним способ-

ностима чулног и умног сазнања, како ћ е м о ми по-

м о ћ у њих моћи да са знамо Бога, у м о м непо јмивог и

чулима неопазивог?

124

Обожење.у Хр uсту

Свакако, не другачије од чулних и разумних би-

ћа . Јер ова средства познања у поседу и у области

створених бића, упркос ограничености, пројављују

богопознање94

. Међутим, они који немају с амо разум-

ске и чулне способности, него су задобили духовну и

натприродну благодат, не само кроз створена бића,

него и духовно, на начин који превазилази чулни и

умни, сазнају да je Бог Дух, ј ер су у потпуности поста-

ли Божји, позна јући Бо г а у Богу. Стога, под оваквим,

благодатним знањем треба подразумевати божанске

ствари, на што нас т акође подсећа сам светитељ, Дио-

нисије95

, a не природне способности. Ми ћ е м о то схва-

тити ако се не будемо везивали за себе саме, него ако

сви будемо потпуно иступали из самих себе и тако по-

стајали потпуно Божји96

. Јер, боље je припадати Богу,

него с амоме себи. Зато ће божанским стварима бити

обдарени они који буду пребивали са Богом.

125

Свсши Гршорије Палама

'O Божјој с у ш т и н и ко ја п р е в а з п л а з и н е г и р а њ е и п о т в р ђ и в а њ е , вн-

д е ти о д ељак Б, п а п о м е н е 9 и 49 . Док j e " Б о г " с а б р ање свих п о з и т и вни х

п р е д с т а в а које и м а м о о божаиству , С ами Бог м о р а бити "Надбо г " , п р е

у з в и ш е н и " б лис т а ви п р и м р а к " . 2 Б о ж а н с к а с в е т лос т j e в а и с тин у видљива , а ли с а м о д у х о вно пр е о -

б р а ж е н и м о ч и м а СВЕТИТЕЛЈА.

' "Ипо с т а с н у " : у сми с л у к онк р е т н е , о б ј е к тивне с т в а рно с ти , a не n e -

чега што j e и з м и с л и о с уб ј е к тивни ум . Ову р е ч овде н е т р е б а п о м е ш а т и

с а ипостас ј у ј е д п е о д Л и ч н о с т и Свете Тро ј ипе . Н е с т в о р е н а б о ж а п с к а

с в е т лос т или e n e p r n j a ne с а ч иљ а в а че тврту б о ж а н с к у ипо с т а с (quartum

quid), к а к о то л а т и н с к и к р и т и ч а р и п он е к а д представља ју .

' Уобича јен п р и м е р н а м е р п о п а р а д о к с а лмо г ј е з ик а , сво ј с твепог

Григори ј у Н и с и ј с к о м и Т а к о з в а н о м - Д и о н и с и ј у ( " н а у ч ено н е з н а њ е " ,

" т р е з в е п о пи ј анс тво " ) , КОГА о ни корпс т е к ада ГОВОРЕ о м и с т и ч к о м ЗИА-

н>у или искуству . 5 Б о ж а н с к и суб ј екат т а к во г про с в е тљења предс т анља о г р о м а н ис-

к у с т в е ли уд арац , кији пак с т а лпо и з а зива умн у апали з у . И с г ии с к а ми

с т и ч к а ко гници ј а а п а л и т и ч к о м уму (бш1дна) j e т ам а , j e p j e on a n o д е ф и -

пици ј и п е и с к а з п в а и и епо јмив а . l' П о з н а т а д е ф и н и ц и ј а с в е то г Васили ја : " С у ш т и п а оста је п епри с т у -

п а чн а (аттрбоиое), али енер ги ј е с н л а з е na н а с " (Ep. 2 34 , 1). Б о ж а и с к а

с в е т лос т j«:ffic Бог све док j e Он иојмив, д о к boi- оста ј е т р а н с ц е н д е н т а н

ч ак и у Својој с амопро ј а ви , побуђу ј уБи скстазу, с а м о п р е в а з и л а ж е њ е у

о н и м а К О Ј И М З ce On ј а ви . 7 Видљиво п р е о б р а ж е љ е с в е ти т ељево г т ела ( у з н ошеље в а скр сло г

т е л а п о с л е д а е г д ан а ) чес то c e по тврђу ј е у р а н и м м о н а ш к и м и з в о р и м а

(ППР. Apoph. Patrum, Jos i f of P a n e p h y s i s , 7; S i l v anu s , 12 ( "љегово л и ц е

и т е л о сијаше п оп у г а н г е л а " ) ; Арсеније, 27 ( с т а р ац ce иојави "САВ к ао

п л а м е н " ) . s 0 учптел>у ти хов аља Арсенију , по г л е д а ти беседу светог Теодо | ) а

Студита , Orat. XII , PG XC1X, 860В , Ј. H a u s h e r r , L'hesychasme ... у Orien-

talia ChrisHana Periodica XII ( 1 9 5 6 ) 25-7 .

'•' Д ап . 6, 15. ( " вид ј еше л и ц е његово као л и ц е а н ђ е л а " ) . У с т в ари , го

б е ш е за ВРЕМЕ с у ђ е в а , a не у в р е м е његовог по г убљења . 10

Изл . 34, 29 . ( " с в е тљаше ce о блик л и ц а љеговога , због р а з г о в о р а

с Г о с п о д о м " ) . 11

2. Kop . 12, 4. ("чу н е и с к а з а н е ри ј е чи " ) . ]Z

Hom. XLV, 1 1 , PG XXXVI, 637B . 13

Изл . 16, 14. и Д и р е к т н о о б р а ћ а њ е Варла аму , ко ји б е ш е с п р е м а н да п ри х в а т и

т в р дњу исиха с т а .

126

Обожењсу Хрислиу

Vj Бр . 22 , 2 5 , 27 .

,G В иђ ељ е Б о г а у о г л е д ал у о ч и ш ћ е и е д у ш е у обича ј ен а j e с л и к а све-

т о о т а ч к о г бо гословља . Оно своје к о р е п е и м а у библи ј с ком погледу на

чов ека , с т в о р е н о м no и к о н и Божјо ј , и стога с п о с о б п о м да заси ја красо -

т о м Само г а Бога . Али, у с л е д пада, и к о н а j e у п рљан а и о греховл . епа , ге

м о р а п р о ћ и о бно вљење и о ч и ш ћ е њ е (кгеОартц) да би д о с е г л а ви1)еп,е

Бога . В а р л а а м (одељак 7 ) показу ј е д а с а в р ш е п о д обро позпа ј е ово n p e -

д аљ ско уч еље ( i i o c eono _ва гри ј а ) . 17

И з м е ђ у П а л а м е и В а р л а а м а овде n o c r o j n п з в е с т ап c n o p . Варла -

ам к аже : "К а д а ce нус о чи с ти од с т р а с ти и п е зпаља , on виуи Bola он а -

к в им к ак а в Он ј е с т е " ( I I . i i i . 7 ) . М е ђ у т и м , П а л а м а c e т р удп д а на гл а си

o n o најзначајније. то јест, да j e то ви ! ) еље п лод бл а г од а ги Божје , a ne

п ро с т о ј е д н о с а м о р о ђ е п о ( s e l f - g en e r a t e d ) п ро с в е тљеље ума , к а к о j e i o

т в р д и о В а р л а ам . 18

П а л а м а о вд е р а з у м е в а "ne3 i ia ibe" у п о з и т и в и с т и ч к о м смисл у , то

ј е с т к а о п е п о з п а в а љ е с в е товних п а ук а ( по г л е д а ти део A , I. i .) . Н а л а м а

и н с и с т и р а na т о м е да j e т а к в о зпаље п е п о г р е б п о за н а п р е д а к у духои-

н о м животу , ш т а в и ш е , д а м у o n o м о ж е з а см е г а т и .

'•' Није и з в е спо да су и си х а с ти ик а д а и з ј е дп а ч а в а лп ме с т вор ену

с в е т лос т с а б о ж а п с к о м с у ш т и н о м , к а о што с у т о с в о ј е в р ем епо ч и н и л и

М е с а л и ј а п ц и . 211

Ha п р и м е р , Т а к о з в а пи -Диопи сп ј е , de eccl. h'icr. 11, PG Ш, 392A. 21

Ис а ак Нип е ви ј с ки , hom. 12 ( ed . N .Th eo t o k i s , стр . 415 ) . 22

Он, у с т в ари , с упро т с т а вља две врсте р е л и г и ј с к о г з н аљ а : " п риро д -

iio созерца1ве " (фчсчк-п Giopla), зп ање о Богу к а о Творцу ; и п е п о с р е д п о

в и ђ е њ е Божи јих н е с т в о р е н и х енер ги ј а или " с л а в е " (ОсоХоуш, у на ј с тро-

жи ј ем сми с л у т е р ечи ) . 23

Јii. 17, 24 . ,A

ibid., 5. 23

Н а л о м е н а 6 и Т а к о з в ани -Диони си ј е , de myst thcol. V, PG 111,

1 048А . "Слава " не би била б ожап ск а , д а j e on a с а м о ј едам од м п о г и х

n o J M J b H B H x об ј ека т а у свету. Будући п е с т в о р е п о м , o n a j e и ужно i p an -

сц епд ен тп а , a и с т о в р е м е п о м и с т и ч к и р а з л и ч и т а ( и ако п е р а з д ељив а )

од б о ж а п с к е " п р и р о д е " (го ј е с т с уштипе ) . 2b

У пптању je с т в ор еп а (na зато и с л о ж е п а ) људска п рпро д а , с једи-

њепа с а Х р и с т о м као Д р у г о м Л и ч п о с т и ( И п о с т а с и ) Тро ј ице . Учествова-

ње у Христово ј б ожапско ј с л а ви пије o i - р аиичепо с а м о na Ње го в у чове-

ч ан ск у прпроду , в ећ и нп o n e који б л а г о д а ћ у з а ј е дниче са Њ и м . 27

Jn . 1 7 , 2 2 - 2 3 . 28

ibid., 24 . 2Н

To з н а чи да пи је н у ж п о да учен чов ек , ко ји позна ј е з а к о н е при-

127

Свеши Григоријс Палама

род е , т и м пре п р и м и б ожан ск у науку . У иа ј бољем случа ју , Бог кроз

п р и р о д н о оо гословље поста ј е гшзпат с а м о а н а л о ш к и и по с р е дно . Ме-

ђ у т и м , ми н е с м е м о з а б о р а в и т и д а у г р ч к ом ир е д ању " п р и р о д н о с о з е р -

ц аље " ч е с т о п р е в а з и л а з и з а кључив ање о Божјој с и лн и п р е м у д р о с т и на

о снов у Њ е г о в и х " т р а г о в а " у т в о р е в ини ; o n o обухва т а с о з е р ц ање кро з

б о ж а н с к е очи , д акл е ин т у и т и вно с а г л е д а в ање љ и х о в и х у н у т р а ш њ и х n a

ч е л а с и л о м духовног а у м а (нус). 3 0

О с и о в н и п р и п ц и п пр а в о с л а вља : с в е то с т и ли обожење , i o j e c i

и с т ип с к о б о г опо зн ање , n e п о с т и ж е с е и н т е л е к т у а л н о м р а з м е т љ и в о ш ћ у

и ли е р у дици ј ом , в ећ с м и р е п о м п о с л у ш н о ш ћ у (одељак 17) . 11

hi. 14, 2 3 . 32

ibid., 2 1 . 33

loc. at.

" У сми с л у ј е дн е о б л а с ти л>удске и а ук е (i ЛКЈ-ГГЦП]), п р и р о д п о n p n

с т у п а чн е уму. Иро с в е тљеље ( и с тин ски угихп,;) р а з лику ј е се од т а к во г

зп ања , т е j e к а о т акво " н е з н аљ е " , и ли " п а у ч е и о ne : )na ibe" . У т о м смн с д у

Н а л а м а д р ж и д а " с о з е р ц а њ е пи је о блик з н ања " . 3 5

I I . i . 3 4 , 37, и н а п о м е п а 18. 3I' М и с т и ч к о 3naibe j e н е п р и с т у н а ч н о н е п р о с в е т љ е н о м с т в о р е н о м

уму ; o n o j e т р а п с ц е п д е п т п о , ј е д и н с т в е п о и п е у п о р е д и в о са било ко ј им

д р у г и м з п а њ е м . 37

И с а а к Ниневи ј с ки , ц и т и р а н у одељку 15 ( н а п о м е н а 21 ) . 3 8

О с т а ли с в е т о о т а чки писци Хрисчу припису ј у " о ч и и с т в о " к ако би

ил у с т ров алм Његов у с о т и р и о л о ш к у улогу к а о Дру го г Адама , п а р о ч и т о

п а в о д е ћ и Игаи ј у , 8, 16. ( Jn . 2, 29 ) . По г л е д а г и ппр . Ep. adDiognehim (ed .

H . I .Ma r r o u , слр. 192) ; т а к о ђ е н е к о л и к о о д л о м а к а к о д Т а к о з в а н о г - М а к а -

ри ја . Т а к о з в а ни -Диони си ј е о ч и п с т в о припис у ј е Т р о ј и ци као ц е липи , a

ne с а м о Оцу (de div. nom. 1.4, PG I I I , 592A). 3'' Нф . 3 , 15 . П а л а м а с м а т р а да су п р е д с т а в н и ц и ц р к в е п е ј е р а р хи ј е

"О ч е в и " , ј е р представља ј у с лику Хрис то во г о чин с г в а . 40

2. Пт . 1, 16. 0 с в е т ом П е т р у као у зору свих е п и с к о п а , по гледа ти

J .Me y e n d o r f f et al., The. Рптасу of Pete.r in thc Orthodox Church ( L on d on ;

F a i t h P r e s s , 1963) . 41

Лк . 9, 32 . 42

Мт. 17, 2. 13

Пс . 103 (104 ) , 2. 44

2. Пт. 1, 18. 45

ibid., 19. 46

ibid., 47

loc.cit. 48

loc.cit.

128

Обожењеу Хрисшу

v i И с т и п а П и с м а ни је с амоо б ј ашљив а , п е го оста је " т а ј анс т в ена све-

т лос т " док Дух Свети не п р о с в е т ли н а ш а с р ц а з а његово у н у т р а ш њ е

р а з у м е в а њ е . Ун у т р ашње око о ч и ш ћ у ј е се с о з е р п а љ е м , и ми се с ј едињу-

ј е м о с а Хрис т ом , Који j e сва и с тина ; т а к о и си х а с т а м о ж е д а впди б ож ап -

ску с в е т лос т д и р е к т п о ("у с в е т ло с ти д ана " ) , a ne с а м о п р е к о П и с м а . 50

De div. nom. 1. 4, PG I I I , 592BC. Овде je на ј в ажни ј е п о и с т о в е ћ е њ е

с в е т ло с ти ко ја т а в о р с к о м с в е т л о ш ћ у обас ј ава х р и ш ћ а н с к е с о з е рц а т е -

л>е na з е м љ и и Све тит еље na пебу. To ће т а к о ђ е бити сл ав а б у д уће г а

века , и л и к а к о Д и о н и с и ј е к аже , т и х о в а т ељи ко ји с у в ећ вид е ли б ож ан -

ску светлост , ж и в е е с х а т о л ошки , овде и с ад а про ј а вљу ј ући в е л и ч а н с т в е -

nocT в а с кр с ења . A с в е тлос т опет, ко ј ом се Хрис то с п р е о б р а з и о , била j e

б о ж а и с к а светлост , a ne плод а п о с т о л с к е м а ш т е .

1. Сол . 4, 17 . Г,Ј

Аиало ги ј а Сунца , к ао Апсолу т а и с в е т л о с ти која од Њ е г а д о л а зи ,

у о бич а ј е п а j e з а г р чко с в е т о о т а ч к о пр е д ање , ко је к о н а ч п о ид е до Пла то -

пове пр е д с т а в е у Rep. П а л а м а се труди да и с т а к и е да ова м е т а ф о р а пије

баш т о л и к о ј ака , ј е р j e Супце п р о м е п љ и в о к о л и к о и његова светлост .

С унч е в а п о с л у ш н о с т СветичеЈБима а л у дир а н а и з в е с п е с т а р о з а в е т п е до -

гађа ј е (Књига Ису с а Н а в и п а , 10, 12-13 ; Дру г а књиг а о ц а р е в и м а , 20,

11) ко је П а л а м а п а в о д и у р а з л и ч и т о м к он т е к с т у у сво јим Letierll to Bar-

laam, 6 1 , ed. P. Ch r e s t o u , Palama Syggrammata (Солун , 1962 ) , стр . 2 9 4 .

" Ha п р в о м е месту , м и с л и се на п р е о б р а ж е н о г Христа , a з а т и м и

на б л а г о д а ћ у п р е о б р а ж е п а т е л а Светитеља , ч а к и у о в ом животу . Слава

која м о ж е п р е о б р а з и т и Светитеља овде и сада , nn j e мишта дру го до све-

т л о с т б у д уће г а в ек а . 54

Бог je јединствена с т в арнос т , и з н а њ е о Њ е м у н ужно п р е в а з и л а -

зи с в а ки облик с т в о р ено г з п ања . М и с т и ч к о з н а њ е ув ек j e д а р , ј е р ни је

с а п р и р о д н о нусу, д у х о в н о м уму . За то с е м о ж е н а з в а ти " п р и м р а к о м "

или " н е з н а њ е м " у одпосу na с т в о р епи ум ; а ли ( к ао што с м о ви д е ли )

o n o п р е в а з и л а з и и о д р е ч н о и п о т в р дно о п и с и в а љ е , и д о с т и ж н о je ти -

х о в а њ е м . r,r' А п о ф а т и ч к о бо го словље м о ж е о с т а ти на чис то и п т е л е к т у а л п о м

пивоу , као п р о ц е с д е ф и п и с а њ а . Б о г о с л о в с к о одби ј ање свих п о т в р дни х

Бож јих а т р и б у т а м о ж е м о с м а т р а т и н е а д е к в а т н и м , ј е р с е њиме ни na ко-

ји н а ч и н не с тич е н е п о с р е д н о искусшво с к р и в е п о г а Бога . Ова з а ј е дница

са Б о г ом , с др у г е с т р ане , з а х т ева р а д и к а л н о о б р а ћ е њ е , ко је укључу је

м о р а л н о и д у х о вно с ј е дињење с а Б о г ом (док j e о д с т р ањив ање у м н и х

пр е д с т а в а о Богу с а м о п р и п р е м а ) ; и опет , " и з л а ж е њ е " из о г р а н и ч е н о -

сти с т в о р ен е п р и р о д е п о м о ћ у љубави . 56

De div. nom. 1.5, PG 111, 593BC. 57

Triads I. i i i .7, l l . i i i .6 .

129

Ceeiuu Гршорије Палама

58 Свети Ј о в а н Л е с т в и чнпк , Scala XXVII I , PG LXXXVI1I, 1 132D .

59 De div. пот.ШЛ, PG I I I , 6 8 0D , итд .

6 0Чис т а м о л и т в а ј е с т е и и т ањ е ј е д н о с т а в н е у с р е д с р е ђ е н о с т и на Bo­

ra, a не р а з м и ш љ а њ е о Н>ему. Стога , за в р е м е м о л н т в е не с амо да ce

м о р а м о о с л о бо ди ти свих з лих п о м и с л и које н а м д е м о н убацу је , n e r o

ce м о р а м о и одво јити од свих н е п о т р е б п и х иде ј а ко је сто је у везп ca

т в о р е в и н о м (Евагри је , de orat. 56-76 , стр . 6 6 -69 ) . м Свети Ј о в ан Л е с т в и чник , Scala XVII I , ib. 1140AB.

С2 Т а к в о одва ј ање п р е т п о с т а вљ а атОча-у у с м и с л у у п у т р ашње г

м и р а , н е о с т в а р и в о г без и з в е с п е по с г о ј ано с ти у в р л и п и , и удал,аиа1Ш

од n a c p r a j a и з оп а ч у ј ућих с т р а с ти . П а л а м а т а к в о с т ање н а з и в а с к о т а т с ,

"одва јагве, и ли ста јаље no с т р а п и " у односу ca с т в о р е н и м с т в а р им а pa

ди с е б е п р и н о ш е љ а Богу и у г ађ ања Њему . To mi je е к с т а з а м и с т и ч к е за-

ј е д ниц е , ј е д н о у по ти уно с ти б л а г о д а тпо " о дношеп . е " за које ce д уша

м о р а п р и п р е м и т н , и то c a с в е ш ћ у да c e on a л и ч п и м п а п о р и м а ne м о ж е

у зн е ти .

" To je еиектаза, б е скра јпо п а л р е д о в а љ е у б о ж а п с к о м зпаљу, та

ко д р а г о м Григори ј у Н и с и ј с к о м (по гл еда ти ње гово д е л о Мојсијсв жи-

вот). Б у д ући да j e Божја п р и р о д а б е скра јна и н е и с ц рпи в а , ne м о ж с

бити краја д о б р о ти коју и з а б р ан а д уша м о ж е п р и м и т и из Божји.х руку.

П о п е т и ce на било који врх у н а ш е м у з л ажењу к Њему , з н а чи пред уну-

т р а ш њ и м O K O M о т в ори ти даља п р о с т р ан с т в а з н ања и љубави . Чак и у

б у д у ћ е м веку, в и ђ е њ е Бога није с т а т и чн о п о с м а т р а њ е Бога ab externo,

већ д и н а м и ч н о уч е с т вов аље у б ескра јно ј п у н о ћ и Б о ж а и с к о г а бића . м О пи т ању necTBopei ie с в е т ло с тп т е ш к о je р а с п р а вљ а ти , исто к а о

и о ми с т и ч к о ј з а ј е дпици и н е и с к а з и в о с т и Божјој у по глављу 35 . I,s

Ч о в е к види Boi'a у в ек no м е р и сво јих с п о с о бно с т и . У о в ом жи в о -

ту, ч ак и в е о м а д у ховпи л.уди р е т ко могу да о д р ж е м и с т и ч к у за ј едни-

цу-

"<;

О в а к в о в пћење с в е т ло с ти само м о ж е бити Божје д е л ањ е у н ам а ,

б у д ући д а r a н а ш е п р п р о д п е с п о с о бпо с т и п и к а к о n e мо г у достигш eno-

ј и м м о ћ и м а . A с о б з и р ом да Bor пи је ни об ј екат ч у лн е и е рц епци ј е пи ти

ума , н е го их Он п р е в а з и л а з и , то ми м о р а м о у м и р и т и и чула n ум да

б и с м о примили д а р та јног з н ања .

" Uc . 36, 10: " Ј е р je у Тебе и с т о ч п и к живо т а , у Тво јо ј с в е тлос ти

в и д и м о с в е тлос т . " У о в ом в и ђ е њ у Бог поста је Све у с в ему ; ј е р с в е глос т

о д ј е дном поста ј е "об ј екат " в иђ ења , м е ди ј ум и с а м о г л еда ј уће око ( јер

ч о в е к м о р а да ce п р е о б р а з и у с в е т лос т да би вид ео Бога , a видети Ње -

га, з н а ч и с ј е дипити ce ca Њ и м и у ч е с т в о в а ти у IberoBoj с л а ви ) . Ипак ,

о б р а т и м о п ажљу д а j e ово с ј е дињење " н е с м е ш и в о " : С т в о р ен а и ри р о д а

оста је с т в о р ен а , ч а к и када j e о б о ж е н а п р е о б р а ж а в а ј у ћ н м в и ђ е њ е м .

130

Обожење у Хрисшу

1Л2. Kop. 12, 2 .

и П а л а м а о в д е набра ја т р и с п о с о бн о с т и или к о г ни ти вн а н к в о а :

чулна перцепција (аХоОц-ос), л о г и ч к и у м (AO'/LKOC) И интуиција (i 'ocprk).

Не т р е б а з а б о р а ви ти да м и с т и ч н о с ј е дшв еље п р е в а з и л а з и чак и нус, t о-

з е рц а т ељни или д у ховни ум . 7 0

Сме л а иде ј а : Сам чов ек , када и з а ћ е из с еб е да би t e с ј е дипио ca

Богом , l ioc ia j e т р а н с ц е н д е м т а п у одпосу na в л а с т и т о с а м о с а з п а љ е : " н е -

б и ћ е (цт) bi>) no т р а п с ц е п д е н т н о с т и " , к а к о П а л а м а касни ј е п а п о м п љ е .

Не т р е б а баш и н с и с т и р а т и n a о вом изразу , ј е р с а м о j e Б о ж а п с к а П р и р о -

д а " н е б и ћ е " или " п а д б и ћ е в п а " , као п з в о р с в ако г б и ћ а . 71

Ј е л и п с к и Оци увек ce т р у д е да у с в о м е д у х о в н о м учељу иск .^уче

п о г р е ш а п " а п г е л и з а м " . И о в у ч е м а j e j a t n a липи ј а и з м е ћ у п е е ш о р е п и х

и с т в о р е н и х мрирод а , то ј е с г и з м е ђ у Bora и ceeia што je On с т в о рио

(укључу ј ући а н ћ е л е ) . Човек n e види Bora када i i o t i a n e к а о а п ђ е о , i o

јест с а м и м »ревазилажељсм ibei-ове т е л с си е п р и р о д е , ј е р чак п аиђели

знају Bo r a е амо no и зливепо ј б л а г ол а ти . 72

Cerit. Gnost. 1.54 (PG ХС. 110A), Ambig., PG XCI, 1200B .

"Ambig., ibid., 1241AC. 7 1

Знача ј ан п ри г о в о р ( н а п о м е н а 70) . Б о ж а п с к а с уштип а no д е ф и н и -

imjii у в е к мора да п р е в а з и л а з и с г в о р е пи ум , ч а к и у б у д у ћ е м веку, ј е р

t e н и к о никада n e м о ж е и о т п у н о с ј е дипити t a о п и м што j e о н т о л о ш к и

п е с т в о р ено . Отуда j e важпа П а л а м и п а д и с т и п к п и ј а и з м е ђ у п е п о ј м и в е

б о ж а и с к е с уштипе и б о ж а п с к и х енер ги ј а , ко је t e б л л г о д аћу еазпа ју . ?r' Т а к о з в а п и Диописи ј е , £ p . I I , PG I I I , 1 0 6 8 .

7,1 ibid., de myst. theol. V, PG 111, 1 9 4 8 A . 7 7 2 . Kop. 12, 2 - 3 .

'"•Hom. X X V I I I , 19, PG X X X V I , 5 2 B . 7 9 Н а п а д n a В а р л а а м о в о с т а п о в и ш т е о дпо си t e n a његово mpl^e ibe

д а j e Bnljeibe б о ж а н е к е с в е т лос ти код и си х а с т а с а м о плод п м а г и п а ц и ј е

(фаутаоСш) или, у n a j 6 o J b e , u случају, виђење с ам о г а пуса к ао i г.е: !и а" 0 Х р и с т о в о м д у х о вном очинс т в у п о г л е д а т и I l . i i i . 18 . н п а п о м е н у

38. 81

Мт . 13, 4 3 . 82

Р и м . 8, 2 3 . СветитеЈБи ево ј ом про зорЛ)Ивошћу ( " з а л о г ом " ј ош ве-

ћих с т в а р и које ће д оћи ) з а и с т а мо г у д а вид е с в е т л о с т б уд уће г а века .

Иако њи х о в о п о т п у н о п р е о б р а ж е њ е д у ш е n т е л а ч е к а к о н а ч н о в а с к р с е -

ibe, о б о ж е њ е м о ж е и мора п о ч е т и у о в о м животу . 81

Лк. 20, 36 . 8 4

П р п л и ч н о д в о с м и с л е н а р е ч е п и ц а : М о ж е д а з н а ч и д а п а ш е n p e o -

б р а ж е њ е у овом ж и в о т у долази од н а т п р и р о д п е б л а г о д а ти и да п р и р о д -

no пи ј е у вези ca п а ш о м с у ш т и н о м к а о с т в о р е н о м ( јер j e и з л и в е н а све-

131

Свеши ГрШорије Палама

т л о с т н е с т ворена ) ; или (што j e в еронатни ј е ) , п о в е з у ј ући овај о д л о м а к

с а о н и м што следи , " с л а в а " с е не о дно си иа б ож ан с к у суштину , не го na

Њ е г о в е енер ги ј е . 85

1. Kop . 6, 17. 86

Јн . 17, 2 1 . 8 7

Дап . 7, 55-56 . 88

Грчки : т]оиз([а. Атанаси ј е , VitaAntonii 10, PG XXVI, 860АВ. М и с л и

се на " з р а к с в е т л о с т и " t н еб е с а ко ји ее по јављује да би о т е р а о д е м о н е

и п о м о г а о с в е т ом Антоми ју у његово ј б орби п р о т и в с ил а зла . Због пада

у в е к се т р е б а б о ри ти за " у н у т р а ш њ е т и х о в а њ е " и д у хо впу с абраност . 8а

de div. nom. 1.4, PG I I I , 592BC. m

Мт . 1 1 , 2 5 ; Л к . 10, 2 1 . n de. div. nom. 1.4, PG I I I , 592BC.

iu De div. nom. V I I . 3 , PG I I I , 8 6 9CD .

" ibtd., 872AB.

Обр а т и т е п ажњу н а ч иљ ениц у д а П а л а м а n e п о р и ч е в ажно с т

" п р и р о д н о г с о з е рц ања " : ми в аи с тип у м о ж е м о д а кро з т в о р е вин у упо-

з м а м о Божју п р е м у д р о с т и в е лич ан с т в ено с т , а ли непосрецно иознан . е

т р а н с ц е п д е н т п о г а Бога з а х т е в а ј е д а н в и ш и о б л и к по зн аља . il: De div. nom., V I I . 3 .

'u;

М а к с и м . А т ђ ј д . , PG XCI, 1076BC.

132

Нестворена ашва

Д. HECTBOPEHA СЛАВА

III. i .9

9

Божанствен и небески живот својствен je онима

ко ји богодостојно живе , који учествују у животу Духа

неодво јивом од нас, који живе подобно жићу самог

апостола Павла: " б ожанским и вечним животом Усе-

лившег се-и-Обитава јућег у њему", како свети Мак-

с и м каже.1 Такав живот je вечнопосто јећ, у с амом

Духу постојећ, Који je no природи од вечности Бого-

творитељ или Обожући. Светитељи га правилно нази-

вају "Духом" и "божанством" као обожујућим даром2

ко ји се никада не одваја од Духа Који ra дарује. To je

светлост која се ј авља кроз та јанствено просветљење,

ко ју познају само они који су се ње удостојили.

Она ј е "уипостасована", али не као аутоипостасна,

него зато што њу Дух " т аљ е у flpyiy ипостас"1, унутар

које се она заправо созерцава . Тада се она дословце на-

зива "уипостасованом" {енипостатон - с-иитгботатоу),

ј е р се не созерцава посебице, нити суштински, већ у

ипостаси.4 ... Али, Свети Дух превазилази делатни жи-

вот који je у Њему, и теургички живот који исходи из

Њега , као Своју сопствену природну енергију5, подоб-

ну Њему, мада не истоветну са Њ и м . Речено je: "Ми не

видимо ни ооожење нити икакав други живот који би

био потпуно подобан Узроку, који no свом великољепи-

ју превасходи све"6; т а ко . р еч je о подобију, но не о исто-

ветности. АСвети ДухкаоУзрочникто г обожујућегжи-

1 3 3

Свегии Гришрије, Палама

вота (тих својих енергија) не само да ra превазилази, не-

ro кажемо да и оно што je примљено представља само

један део онога што се даје; наиме, прималац божанске

енергије не може имати саму њу у потпуности.7 Тако,

постоје разни начини на које Бог превазилази такву све-

тлост, такво нестворено просветљење и такав, њима no

добан живот. 0 томе свему говори Василије Велики.

10

Божанствени Симеон Метафраст je на основу Пр-

ве књиге Макарија Великог саставио расправе , поде-

љене на поглавља, на тему ове светлости и славе, уз

детаљно, складно и ј асно тумачење.* За тему о којој

расправљамо, од велике би користи било овде да no

могућству представимо нека од тих поглавља, с амо у

с к р аћеном облику.

У 62. поглављу, он каже: "Блажени Мојсије, сла-

вом Духа који сијаше на његовом лицу, a коју не мо-

гаше да издржи ниједан људски поглед, показа прао-

браз no коме ће се тела Светитеља прославити после

васкрсења праведника . Исте те славе удостојавају се

верне душе Светитеља, коју већ од сада прима њихов

унутарњи човек, будући да ми откривеним лицем9 од-

р ажав амо славу Господњу; то јест, унутарњим чове-

ком према овој икони преображавани смо из славе

у славу. "10

У 63 . поглављу, он додаје: "Слава која, како je ре-

чено, чак и сада богати душе Светитеља, пр екриће

и заоденути њихова нага телеса после васкрсења и

у з дићи ће их на небеса, обучена у славу њихових до-

134

Нсстворени слава

брих дела и славу Духа, славу ко ју као што сам већ

рекао , душе Светитеља д е лимично већ примише . Та-

ко, прослављени божанском светлошћу, Светитељи

ће заувек пребивати са Господом"11

.

Према великом Дионисију, беше то иста она све-

тлост што на Гори обасја изабране Апостоле: "Када се

оне трулежимо и обесмртимо " , каже он, "и постанемо

уд еоничари блаженога христоподобија , ми ћ емо , no

Писму, свагда бити са Господом12

, преиспуњујући се

Ње го вим свечистим богојављењем у свесвјатјејшим

созерцањима , богојављењем које ће нас обасјавати

својим на јблиставијим зрацима , налично обасјању

ученика при на јбожанственијем преображењу"11

.

Дакле, божанска je то светлост, како и Јован рече

у Апокалипсисуи, a са којим су сагласни и сви Свети.

Свети Григорије пак, прозван Богословом, запазио je

с л е д е ћ е : " Сматрам да ће Он доћи телесно, онакав ка-

кав се ј а вио или представио уч еницима на гори, када

je божанство победило плот"15

.

11

"Али", каже Варлаам, "то беше чулима опазива

светлост, видљива кроз ваздух, која се на и зненађење

ученика појавила, a затим одједанпут ишчезла . Неко

ј е н а з и в а 'божанством ' , ј ер j e символ божанства . " Не-

чувених ли речи ! Пред н ам а j e пролазно ( ефемерно )

божанство, чулно и тварно, које у току дана изникне

и у току дана усахне, налико т акозваним е ф е м е р н и м

инсектима16

, или ј ош краткотра јни јим од ових; не-

што што, једва да се зачело a већ се топи пред очима;

135

Свеши Гршорије Палама

136

Нестворепа слава

j e човештво, као што ни символ јављеног анђела није

анђелска природа .

12

Ko je од Светих икада рекао да je ова светлост створе-

ни символ? Григорије Богослов каже: "Божанство се у

светлости пројавило ученицима на Гори"23

. Значи, ако

светлост није истинско божанство него његов створени

символ, требало би р ећи да божанство није пројавило

светлост, већ да je сама светлост узроковала појаву тог

божанства. ... Слично томе, Златоусти богослов каже

да je Господ показао Себе у већој красоти када je ссшо

то божанство пројавило своје зраке . . . . Треба да запази-

мо да он овде напросто не каже "божанство" (бсбтгггос),

него "шо божанство" (ific бебттусос;), то јест само то исти-

нито божанство2,1

. Како се дакле може говорити о "бо-

жанским зрацима" ако je светлост само символ божан^

ства, образованог из друге природе?25

Василије Велики, показавши да je Бог, Који се сла-

ви у три Ипостаси (Личности), ј една и ј единствена

светлост, говори о "Богу Који обитава у неприступач-

ној светлости"26

, ј ер je оно што je недоступно у сва-

ком погледу и истинито, a оно што je истинито јесте

неприступачно . Зато су Апостоли попадали на земљу,

не могавши поднети славу светлости Сина, ј ер то бе-

ше "светлост неприступачна" . Дух je т акође светлост,

ј ер je речено : "Бог ... засја у срцима н ашим Духом

Светим"27

.

AKO je оно што je неприступачно истинито, a ова

светлост беше неприступачна , онда она не беше само

137

тачније, што се повремено јави, a никад не Uocuioju^7.

Може ли се назвати божанством то што заиста није

божанско, a што 5и преовладавало над равнобожним

телом, досто јним поклоњења?18

Штавише , зар je оно

преоавладало њиме једанпут, a не ј еданпут заувек?

Осмотри да светитељ није рекао да je оно преовлада-

вало с амо ј еданпут (иперникисасис- иттф^ктрсшт^),

него да влада трајно иперникосис - шгер1чксоат]с;), и то

не само у садашњем, него и у будућем веку . "

Шта кажеш на то? Да ће се Господ сјединити баш

са т аквим божанством, и затим владати у бесконачне

векове? И да ће све у свему бити Бог, како то апосто-

ли и Оци тврде20

, када у Христу, уместо божанства бу-

де била чулима опазива светлост? У складу са истим

светоотачким сведочанством: "Тамо н ам неће тре-

бати ни ваздух, ни простор, нити било што друго"21

.

Али, у складу са истим мишљењем, зар н ећ емо гледа-

ти божанство кроз ваздух?

Зар ће т амо опет бити стари символи, изнова

огледала, опет загонетке? Да ли ће виђење лицем к

лицу и даље остати само пука нада?22

Не, ј ер ако he

и тада стално постојати такви символи, огледала и

загонетке, онда смо ми, авај, о лукавства и преваре !

- обманути у надама, залуђени обманом; мисл ећи

да ће н ам обећање омогућити усвајање истинског бо-

жанства, ми ra чак н ећемо ни видети. Уместо њега

вид ећемо чулима опазиву светлост - чија je природа

потпуно страна Богу! Како опет ова светлост и т амо

може бити символ? A ако то и јесте тако, како се мо-

же назвати божанством? Сам цртеж неког човека ни-

Свеиш Грторије Палсша

138

Нешворена ашва

Није ли он рекао и то да je Мојсије символ про-

мисла , a Илија суда?32

Да ли због тога треба да прет-

поставимо да ови пророци никада нису ни постојали,

него да све то беше уобразиља и обмана? Ko би ce дру-

ги до ... Варлаам, усудио да каже тако нешто, или да

тврди да je ова светлост страна божанству и привид

божанства? Зато je целокупан хор богонадахнутих бо-

гослова уздржан када благодат ове светлости просто

назива символом; с амо зато да људи не би, преластив-

ши ce омонимичношћу овога израза, погрешно закљу-

чили да je ова најбожанственија светлост створена,

и страна божанству.33

У сваком случају, ако ce израз

"символ божанства" опрезно и на одговарајући начин

схвати, н ећеш наћи да ce он супротставља истини.

14

Допустимо да je светлост Преображења, како ти

с ам настојиш, символ Божанства . Но ни тада нас ти

н ећеш , добро знај, подвластити, нити нас удаљити од

наше блажене наде. Jep сваки символ или следи из

природе оног објекта кога он символише , или припа-

да потпуно другој природи . Тако, када сунце треба да

изгреје, зора je природни символ његове светлости, и

опет, топлота je природан символ сагорева јуће силе

ватре.34

Што ce тиче знакова који нису саприродни на овај

н ачин и који постоје независно, они ce понекад сма-

трају символима : упаљена бакља као символ неприја-

тељског напада; ако непријатељ не постоји стварно,

онда она м оже бити нека врста представе, погодне

139

подозревањебожанства , не гоистинита светлостисти-

нитог божанства, и то не само божанства Сина, него

божанства и Духа и Оца. Зато савршава јући сваке r о-

дине празник Преображења, ми сви појемо Господу:

"У светлости Твојој,

која ce данас показа на Тавору,

видесмо Оца као светлост,

видесмо и Духа као светлост"2Х

.

Показавши ce донекле,

Ти обнажи сјај Свога Божанства"29

?

... И гле, када ce сви Светитељи слажу да ову све-

тлост назову истинитим божанством, шта тебе под-

стиче на то да њу сматраш разлученом од божанства,

и да њу називаш "створеном и чулном" , и напросто

" символом божанства" , тврдећи да je она несаврше-

нија од наше моћи мишљења?

13

Богомудри Максим, навикнут да ра змишља у але-

горијама, символима и аналогијама, не користи увек

(како ce теби свемудроме чини) оно што je као мање

символ већег, него и обратно. Он тако може да каже

да je распето тело Господње постало символом на-

шега тела прикованога страстима.30

... Слично томе,

Максим , говорећи у алегоријама, Преображењску

светлост назива символом катафатичког (потврдног)

и апофатичког (одречног) богословља31

; више назива

символом нижег, и истовремено њу именује сокрови-

шницом и источником богословскога знања.

Ceeuiu Гршорије Палама

за предвиђање, те може послужити као символ. Та-

кви беху символи, што се чулно и сликовито јављаху

пророцима , на п ример Захарији српзг

', Језекиљу секи-

pe3G

, и штогод њима слично .

Природан символ сапостоји са природом, ј ер он

води порекло од н>е, и опет, сродан joj je no природи .

Када би се радило о символу који би исходио из дру-

re природе , и имао сопствено постојање, не би било

могуће да он буде у непрекиднј повезаности са објек-

том којег би означавао (гб o^aivo\ievov). Јер тада ни-

шта не би спречавало његово постојање пре и после

тог објекта, баш као и у случају сваког другог који

би имао сопствено постојање. Зато закључимо да сим-

вол који уопште не постоји сам no себи, не постоји

ни пре ни после свога објекта којег означава, ј ер то

и није могуће; чим би се он појавио, одједном би се

распао у небиће и нестао би у потпуности .

Исто тако, ако je таворска светлост символ, онда je

она или природни или неприродни символ. У слумају

овог последњег, он мора имати сопствено постојање,

да не би био само привиђење без ипостаси. Ако je пак

она (светлост) само неипостасно привиђење, онда Хри-

стос заиста никада није био, нити јесте, нити ће бити

потпуно онакав (каквим се појавио на Тавору). Ипак,

Дионисије Ареопагит, Григорије Богослов и сви они

који чекају Његов долазак са небеса у слави, јасно по-

тврђују да ће Христос у вечности бити потпуно онакав

(каквим се тада појавио), a како смо то ми малочас по-

казали.37

Стога, ова светлост није била само неипоста-

сно привиђење.

Нестворена ашва

15

Заиста, Христос не с амо да ће бити такав у вечно-

сти, већ je Он био такав и пре узласка на Гору. Почуј

богомудрог светог Јована Дамаскина : " Преобразив-

ши се, Христос није придодао себи нешто више од

онога што je Он био, нити се променио у нешто што

Он раније није био, него je Својим ученицима открио

оно што je Он заиста био, отвара јући им очи и чине-

ћи да слепи прогледају. Лично пак остајући оно што

je претходно био, Он се видљиво открио Својим уче-

ницима , ј е р j e Сам истинита светлост, Сам видљива

красота славе "38

.

Васили је Велики то исто сведочи : "Ње гов а бо-

жан ск а сил а j e проси ј ала попут светлости виђене

к р о з стакло, то ј е с т кроз Господње тело, које je Он

због нас примио , и о з арила оне са чис тим о чима

срца"з а

. Не потврђују ли и п р а з ничн е х имне Цркве ,

ш т о се пева ју сваке године, да "то што je било те-

л о м сакривено , и ш т о с е сада про ј авило " , и опет, да

" п р в о о б р а з н а и надсве тлосна красота , сада откриве-

на"40

, не мо г у бити сма т р ани другачи јим до вечно-

п о с т о ј ећим ?

A преустројство нашег људског састава и његово

обожење и божанствено преображење - није ли то no-

стигнуто ис товремено са очовечењем?41

Не, Христос

je б и о такав и раније, само што je тада Он очима Сво-

ј и х Апостола даровао божанску силу да прогледају и

да виде.42

Ова светлост не беше никакво привиђење ,

не го ће в ечно постојати, као што и од почетка беше.

141 i 40

Свегии Гргпорцје Палама

16

AKO Христос беше и ако ће заувек бити такав, он-

да je Он и сада такав . Заиста би врхунац неумесно-

сти било веровање да j e Он TOKOM најбожанственијег

ј ављања на Тавору, као и у будућем веку, био такав,

али да ce у међувремену , обустављањем те славе, Он

променио . 0 томе да Он, седећи "одеснују Величан-

ства на висинама"43

, и сада блиста истом красотом,

сви нека прате и слушају онога који каже: "Ходите

да у зишавши на гору свету, и небеску, угледамо не-

вештаствено божанство Оца и Духа, у Ј еднородном

Сину блистајуће"44

. Ако неко мисли да није довољан

ј едан светитељ да би ra уверио, онда нека послуша

двојицу, тачније, све Свете. У сваком случа јуонога ко-

ме je Крит служио као подножје, словесан и свеште-

ни светилник, блажени Андреј, који пева о засјалој

на Тавору светлости: "Преукрашени свег анђелских

умова што торжествује ову светлост на нетваран на~

чин, претпоставља н ам ce као доказ Логосовог чове-

кољубља према нама""3.

Велики Дионисије тврди готово исто када велича

у звишене чинове наднебесних умова4С

: Они не само

да созерцавају тро јичну славу и да су њени причесни-

ци, каже он, него су то и у вези ca Исусовом фото-

фани ј ом или светлојављањем. Удостојивши ce овог

созерцања, они ce уздижу до Њега, ј ер Он je Сам обо-

жујућа Светлост: "Они joj ce истински приближавају,

те прола з ећи кроз посвећење први ce причешћу ју зна-

њем Његове обожујуће светлости"47

. И свети Макари-

је слично говори ... : " Смеса наше људске природе,

Нестворсна слава

коју je Господ узео, засела je одеснују Величанства

на висинама48

, испунивши ce славом не само лицем

попут Мојсија, него и целим телом"49

.

Према томе, Христос има ову вечно непроменљи-

ву светлост; штавише, увек ју je имао , и увек ће je

има ти ca Собом. Ако je она увек била, акојесше и ако

ће бити, онда светлост којом je Господ просијао на

Гори није била никакво привиђење , нити просто неи-

постасни (непосто јећи) символ .

17

AKO неко каже д а ј е о в а светлост самостална, одво-

ј ена од природе Означенога , и опет од Онога чији je

она само употребни символ - нека тај неко онда no-

к аже где je и како je то она самостална ; нека посведо-

чи опитом како ce она показала недоступном очима

("Ученици ничице падоше на земљу"г,н

), a затим и ка-

ко je она заслепљујуће зрачила од лица и тела Достој-

ног поклоњења. О сим тога, када би она била символ

из врсте с амостално посто јећих бића, a ми знамо да

ће она бити непрекидно сапосто ј ећа Христу у насту-

па ј ућим вековима, тада би Христос имао три приро-

де и три суштине: човечанску, божанску и ону која по-

тиче од те светлости. Очигледно je и ј асно показано

да Преображењска светлост не постоји самостално ,

нити као ра злучена од божанства .

Стигавши до ове тачке нашег расуђивања , неоп-

ходно je објаснити зашто Светитељи ову обожујућу

благодат, то јест божанску светлост називају "уипо-

с т асеном" {(rvmoavazov).

143 142

Свеши Грторије Палама

18

Речју уипостасено (сшбштоотатог', Ivvnoazazov), Огди

не изражавају самосталност ипостаси.51

... Насупрот

томе, "неипостасним" се назива не само небиће или

само привиђење , него све оно што се брзо распада и

протиче , подаје се труљењу и тога часа ишчезава, по-

пут, на пример , грома и муње, и наших речи и мисли .

Оци зато ову светлост с правом називају уипостасе-

ном, то јест да би показали њену постојаност и ста-

билност, ј ер она не престаје да постоји и не измиче

погледу, као муња и гром, или опет као наша реч и

наша мисао.. .52

19

Ако je ова светлост, ко јом сијаше Спаситељ на Го-

ри, природан символ, онда се то не односи на Његове

две природе , ј ер се њихове природне карактеристике

међусобно разлику ју . " Ова светлост не може припа-

дати Његовој човечанско ј природи, ј ер наша приро-

да није светлост, поготово не као она. Господ нијеузи-

шао на Таворску Гору узевши са Собом изабране уче-

нике, еда би им показао да je Он човек. Три године

рани је они су Га гледали како живи и грађанствује за-

ј едно са свима њима, или да се и зра зимо no Писму:

"с њима боравећи"54

. Он сеуспео са њима да би им по-

казао, к а к о ј е р е ч е н о у песмопјенију, " д а ј е он Очевод-

сјај"55

. У том погледу, нико не би могао да каже да je

Преображенска светлост символ његове човечанске

природе , него божанске . Kao природни символ, при

том, не човечанске природе , ова светлост природно

Несшворена слава

с имво лише божансшво Ј единорођеног , како нам je и

божанствени Јован из Дамаска ј а сно изложио : "Син,

б е с п о ч е т н о р о ђ е н о д Оца, влада природном беспочет-

ном л у ч о м божанском ; a слава божанства постаде и

славом тела"56

. Ова слава није зачета, нити je започе-

ла, нити се развила у времену, ј ер природни симво-

ли увек сапостоје са о ним природ ама које они сами

символишу. . .Тако и мно г о уп ућени у божанске тајне

свети Маким , беспочетним и бескра јним назива "све

оно пос то ј еће око Бо г а што се може со з ерцава ти . " " .

Ове стварности су . . . мноштв ене , каже он, али то ни-

мало не штети Његово ј ј едносложно ј простоти, ј ер

овај светли символ спада у р е д тих стварности.58

20

Многи други извори, нарочито годишња црквена

песмопјени ја , потврђују да je ова светлост ј една од

стварности које се созерцава ј у око Бога. Довољан je

с л едећи пример :

"Скривену т е л ом муњу природнога Твога,

и божанственог благољепија, Христе,

Ти показа на Гори светој и, о Доброчинитељу,

просветли с а п ри с у тн е Ти ученике"59

.

Тврдња богомудрог М а к с и м а да j e Он тамо Сам

Себи по с т а о символ из човекољубља60

, т акође показу-

ј е д а ј е о в а светлост природни символ .

У царству н еприро дни х символа , ј едан објекат

м оже да с и м в о л и ш е други, али не и себе самог.61

145 144

Свеши Гршорије Палама

146

Несшворена слава

21

AKO je то заиста тако, како ce онда може рећи да

ce божанство, надузвишено у тајни, може познати у

тренутку спознаје његовог природног символа? Ка-

ко то? AKO зора, символ светлости дана, остане не-

приступачна људским очима попут Сунца (или још

неприступачнија) , како онда наше очи могу видети

дан и остале об ј ектеу светлости дана? Како оне могу

знати каква je сунчева светлост, сра змерна светлости

дана?' '3

Тим више ce божанске реалности познаЈу кроз са-

му причасност, иако нико (чак ни узвишене наднебе-

ске силе)64

, не зна шта су оне саме no себи, у основи

и у начелу свога постојања; што ce нас тиче, ми смо

свакако довољно далеко од познања таквих ствари.

22

Међутим, ученици Господњи не би ни видели сим-

вол да нису примили очи које до тада нису имали.1'5

Како свети Јован Дамаксин каже: "Из стања слепила,

они пређоше у стање да могу да виде "м и да созерца-

вају ову нестворену светлост. Светлост, затим, поста

доступна њиховим очима, али очима које су видом

превазилазиле природне очи и које су усвојиле духов-

ну силу те духовне светлости. Ова и чулна и натчул-

на неизрецива светлост, неприступачна , нетварна,

нестворена, обожујућа, вечна, блистање божанске

природе , слава божанства, благољепије Царства Не-

бескога, изненада постаде чулима опазива, и још их

превазилажаше.67

Да ли ти доиста таква стварност

147

Међутим , када символ природно постоји на о с н о

ву објекта који символише , онда к ажемо да je он

сопствени символ . Способност ватре да гори, коју

с имволише чулима доступна топлота , постаје соп-

ствени символ , j e p j e увек пр аћен овом топлотом,

али остаје ј единствена појава, која не подлеже ника-

квом удвајању; она увек у зима топлоту за свој при-

родни символ , кад год ce појави објекат способан да

j e п рими .

Исто тако, светлост излазећег Сунца за свој сим-

вол има благу светлост зоре, која постаје њен символ .

Свима нам je познато да je сунчева светлост видљива,

што н ам такође омогућује да посматрамо зору, коју

ми разлику јемо од сумрака , упркос томе што нико

директно не може да гледа у сунчев круг, и што je го-

тово немогуће гледати његов бљесак.

Слично томе, чулом додира, човек опажа топлоту

ватре, иако додир не може да има икакво знање о тој

сагоревајућој сили коју символише топлота (иако je

потпуно свестан да je то баш тако). Он не познаје ни

њена својства, ни јачину, и у ствари, уништио би ce

(поста јући и сам ватра и преста јући да буде субјекат

опажања) ако би сам искуствено покушао да сазна

природу ватре која доноси топлоту. Зато би ce, ако би

ce икада и осмелио да учини тако нешто, одједном

повукао и побегао, горко жал ећи због своје радозна-

лости. Тако видимо да je топлота доступна чулу доди-

pa, али да њена сагорева јућа моћ у потпуности остаје

изван могућности познања.62

Свсши Гршоријс Палама

изгледа као символ стран божанству, чулима опазив,

створен и "видљив кроз ваздух"?С8

Поново почуј богожанског мудраца Дамаскина о

томе да светлост није страна, него саприродна божан-

ству. "Бљесак божанске славе није нешто спољашње,

као у случају красоте коју Мојсије имађаше , већ при-

пада самој природи божанске славе и блистан,а"(>!1

.

И још: "У будућем веку, стално ћ е м о бити са Госпо-

дом70

и созерцавати Христа, Који блиста Очевом све-

тлошћу, торжеству јућом над сваком природом"71

. И

опет: "Он са Собом води начелнике Апостола као све-

доке Своје славе и божанства и открива им сопствено

божанство" , које све превазилази , које je неизменљи-

во, свесавршено и надсавршено.72

Да ова светлост није видљива кроз ваздух, показу-

је велики Дионисије73

, и они којије заједно са њим на-

зивају " светлошћу будућега века", века у којем нам,

говоре они, ваздух више неће бити потребан. Тако и

сам Василије Велики тврди да je она видљива очима

срца. Чињеница да je она невидљива кроз ваздух, по-

казује нам да то није чулима опазива светлост. Ваи-

стину, када je ова светлост на Тавору засијала светло-

шћу блиставијом од Сунца, они који су се налазили у

њеној најнепосреднијој близини, њу не видеше! ...

23

0 човече , када ћ е ш престати да тврдиш да je ова

светлост божанског и суштаственог благољепија опа-

зива чулима и створена, na ј ош и да je несавршенија

у поређењу са н ашим умом?74

0 земљо и небо! Да

148

Нестворена слава

ли су они који у себи виде светлост Царства Божје-

ra, красоту будућега века, славу Божанске природе ,

н е с а вршени јиу пор еђењу са умом? Исту светлост ви-

деше Апостоли у иступљењу, дакле , након што нади-

ђ о ш е свако чулно и у мно поимање , и удосто јише се

(no р е ч им а богонадахнутог Андреја Критског) " eno-

собности истинског виђења и усвојења натприродног

чула, прошавши кроз искуство божанског"7" ' . Шта са-

да? Зар je у овом случа ју екстаза несавршенија у no-

ређен,у са умом, д емонск а ? Д а л и ј е онда демонска и

екстаза коју они Господњи по с в ећеници искусише77

'1

Нечувеног ли збора ! Супротно томе , научени Оцима,

ми сви за једно по ј емо Христу :

" Изабрани а п о с т о л и у божанств еном иступљењу,

пр еобра зише се на гори,

созерцава ј ући н е сме с тиво и зливање Твоје светлости

и неприступачност Твога божанства"77

.

Зар ти п р ш и ч и да и з ј е дначаваш Бога са твари и

да се оглашаваш р е ч и м а да су Његове суштаствене

енергије с творене? ! Ни ј едан р а з уман човек не би за

сушту доброту и живот р е к а о да су они надсуштастве-

на суштина Божија. Садржава ј ући у себи суштинско,

доброта није истоветна са с уштином , него има особи-

не суштине . Како в е лики Диониси ј е каже: "Када над-

суштаствену Тајну н а з и в амо 'Богом ' или 'животом '

или ' суштином ' , ми при т ом ми с лимо само на про-

мислитељске силе ко је исходе из неприопштивога Bo­

ra"78

. To су, дакле, сил е с уштине . Што се тиче Надсу-

149

СвеШи Гријорије Папама

штаственог, боље р ећи : надсуштаственог као по себи

самом надсуштаственог Начела , то je Стварност која

поседује ове силе и у себи их сједињује. Слично томе,

обожујућа светлост je т акође суштаствена, али сама

она није Божја суштина.73

24

Наш фило с оф не зауставља ce ту, него даље тврди

да je свака Божја сила и енергија створена. Међутим,

Светитељи јасно уче да су све природне особине, сва

сила и енергија нестворене природе , и саме нество-

рене; исто тако су и силе припада јуће створеној при-

роди, с аме створене.

"Како онда", пита Варлаам, "то што ви називате

натчулним и надумним, a што je опет заиста Сушто,

вечносушто, невештаствено, непроменљиво и при

том ' уипо с т а с ен

° \ није надсуштаствена суштина

Божја, будући да носи Господње особине и превази-

лази све видљиво и умопо јмљиво? Зашто ви кажете

да Божја суштина превазилази ову светлост?"80

. . . Он

ce није устезао да каже да нас најбоље може описа-

ти реч "ČLGCLTCCL"81 (двобошци), иако признаје ... да ми

д ржимо да постоји само једна Стварност која прева-

зилази све, a то je надсуштаственост. По његовом ми-

шљењу, ми такође учимо да постоји само један Бог,

те да ова светлост није суштина, него енергија (Бож-

је) суштине, за коју тврдимо да je ј единствена и да

превазилази све, ј ер je сведејствујућа.

Чак иако тврдимо д а ј е ова енергија неодвојива од

божанске суштине, надсуштаствени Бог није због то-

150

НесШвирсна слава

ra сложен; да ј е тако, никаква проста суштина, несу-

мљиво, не би могла постојти, ј ер би ce залуд трагало

за природном суштином без енергије.82

Како je могу-

ће д аобожу ј ућа светлост не носи Господња знамења,

светлост коју си ти сам, притиснут чињеничном исти-

ном, назвао символом божанства?

... П о ш т о овде Светитељи говоре о уипостасено ј

стварности, a не о аутоипостаси (самоипостаси) , ка-

ко онда светлост може бити независна суштина, или

други Бог, с обзиром да она не постоји независно?

AKO идеш ка т оме да поставиш другог Бога, под из~

говором да je ова енергија беспочетна, нестворена и

непојмива, онда мор аш држати и то да Божја воља

представља другог Бога, ј ер свети Максим каже: "Бо-

жанска триипостасна природа j e потпуно беспочет-

на, нестворена, непо јмива , ј едноставна и несложена ,

a таква je и њена воља. Исто би могао да кажеш и за

сва н>ена природна дејства или енергије"88

.

26

К т ом е , ти т врдиш да je благодат обожења природ-

но стање, наиме , ентелехија, то јест делатност и про-

ј ава природне способности . Не увиђа јући то, ти запа-

даш у заблуду Месали јанаца , ј ер у ствари тврдиш да

би обожени човек нужно био Бог no природи када би

обожење зависило од наших природних м о ћ и и било

саставни део природних закона !8 5

. . . Схвати да благо-

дат обожења прева зила зи сваку природну везу те да

у природи не постоји "никаква способност која би њу

могла примити"85

.

151

Свеши ГрШорије Палама

У случају да она више није благодат, него пројава

деловања које je део природне силе, не би било ни-

чег апсурднијег од држања да се обожење догодило

no мери при јемне моћи природе . Тада би обожење

било дело природе , a не Божји дар, a обол<ени човек

би no природи био Бог, и према томе био би назван

"Богом" . Природна сила сваког бића није ништа дру-

ro до непрекидна делатност природе.87

У том случају,

не могу да схватим: Зашто би обожење узроковало да

човек иступи из себе88

, ако je већ оно само подложно

з аконима природе .

27

Благодат обожења превазилази природу, доброде-

тељ и знање, и (no р ечима светог Максима ) "све томе

слично бескрајно je далеко од ње"89

. Заиста, свака до-

бродетељ и свако богоподражавање зависно од нас,

п рипр ема нас за божанско сједињење; али и само оно,

неизрециво сједињење, бива под утица јем благодати.

Управо кроз благодат "целокупни Бог настањује се у

свецело достојнима"90

, те сви Светитељи целокупним

бићем својим живе у свецеломе Богу, прима ј ући у за-

мену за себе Бо г а у Његовој пуноћи, не добијајући ни-

какву другу награду за узлажење к Њему, осим Бога

Самога. "Он се сједињује са њима, као душа са својим

телом, a оно са сво јимудовима"91

, удостојавајући вер-

не да живи у Њ е м у кроз ипостасно усиновљење, no

дару и благодати Светога Духа. Тако, када чујеш да

се Бог настањује у н ама кроз врлине, или да ми кроз

Божје с ећање носимо Њега у себи92

, не помишљај да

152

Нссшворсна слава

j e обожење просто поседовање врлина; пре ће бити

да je оно сјај и божанствена благодат која до нас дола-

зи путем врлина . Како свети Василије Велики каже:

"Душа која je своје природне пориве предупредила

личном аскезом и п омоћу Светога Духа, удостојава

се красоте, no праведном суду Божјем, дате Светима

путем благодати Божје "93

.

Красота одозго дарована Божјом благодаћу јесте

светлост, дарована онима који су се овде на Земљи

очистили, како то већ можеш закључити из самог тек-

ста: "Тада ће праведници њоме засијати као сунце'-";

усред којих ће , на сабору богова и царева стајати

Бог9Г

', д е л ећи и одређу јући достојанства вишњег бла-

женства"96

. Нема онога ко би порекао да je светлост

наднебесна и наткосмичка , јер, "м еђу об ећаним до-

брима ми очеку јемо наднебесну светлост" . И Соло-

мон говори о н>ој: "Видјело праведничко свијетли

довека"97

, a апостол Павле : "Захваљујући Богу и Оцу

који нас оспособи за удио у насљедству свегих у свје-

тлости"98

.

28

Рекосмо да човек стиче мудрост трудом и учењем;

није у питању само труд и старање, него и плод ј едно-

га и другога. Господ пребива у људима ра зличито и

многообразно, зависно од достојности и карактера

оних који Га траже . Он се на ј едан начин јавља делат-

ном човеку, на други созерцатељном, на т р ећи про-

зорљивом човеку, и опет на другачији начин ревните-

153

Свеши Гршорије Палама

154

Несшворена слава

ма као прав еднима до потпуног усељења у њих, na

последично , да и они целосно живе у Њ е м у до пот-

пуног усељења у Њега; да Он Духа Светога "изли на

нас обилно кроз Исуса Христа"100

, не као нешто ство-

рено ; да учеству јемо у Њ е м у и да Он говори кроз нас

— све ово ми знамо . Али, ти не би смео да тврдиш

да ce Бог открива у Својој надсуштаствено ј сушти-

ни, него према Његовом обожу јућем дару и Његово ј

енергији, у благодати усиновљења, у нествореном

обожењу, у виду ипостасне светлости. Треба да ми-

слиш да je то начело божанства обожујући дар, са

ко јим ce може натприродно општити, који ce може

видети и са којим je мо г уће с јединити ce. Међутим ,

Божја, надначелна суштина, видимо, превазилази и

с амо ово начело .

Ова благодат je у ствари однос, иако не природан ;

она je истовремено и неодносна, не само зато што

je натприродна , него и зато што je она однос no се-

би. Како однос може да има однос? Дакле, божанска

суштина није неодносна зато што je она однос сама

no себи, него зато што сама она превазилази те нат-

природне односе . Благодат ce излива на достојне, на

одговарајућ и свакоме приопштив начин, док божан-

ска суштина превазилази све оно у чему ce може уче-

ствовати.107

30

Онај108

ко каже да je "обожујући дар коначно ста-

ње словесне природе , који постоји од самог постан-

ка света и своје испуњење налази у на јузвишенијим

155

љима врлина, као и већ обоженим људима. Постоје

многобро јне ра злике у с амом боговиђењу: Неки п р о

роци Бога видеше у сну, други пак у будном стању, но

посредством загонетки и огледала; Мојсију опет, Он

ce откри " лицем к л иц у a не кроз загонетке"99

.

Када чујеш за боговиђење лицем к л иц у a не кроз

загонетке или енигме, сети ce Максимова сведочан-

ства: "Обожење j e уипостасено100

непосредно п р о

светљење достојних, без свога почетка у њима, и као

непомисливо ј ављање . Заиста, то ј е та ј анствено сједи-

њење са Богом, надумно и надсмислено , које ce вр-

ши у нетрулежном еону свих створења. Захваљујући

овом сједињењу, Светитељи, созерцава јући светлост

скривене и наднеисказиве славе, заједно са небеским

силама , сами постају при јемчиви за блажену чисто-

ту. Обожење je т акође призивање великог Бога и Оца,

символ уипостасеног и оствареног усиновљења no да-

ру и благодати Светога Духа, захваљујући којима ће ,

кроз устаљеност благодати, Светитељи постати Бож-

ји синови, и као такви ће битовати "101

.

29

Велики Дионисије , за кога je ова светлост иначе

"првозаси јавша и боготворна луча"102

, њу још нази-

ва "обожу јућим д аром и начелом божанства"103

, то

јест обожења. Ha питање како Бог може да превази-

лази cflMO начело божанства, односно обожења, он

одговара104

: Чуо си да je Бог допустио да буде виђен

лиц ем к лицу, a не у загонеткама105

; да Он сраста са

досто јнима, као душа са телом; да сав Он живи у н>и-

Свеши Гршорије Палама

словесним Чиновима" , отворено се противи Х р и с т о

вом Јеванђељу. Ако обожење само усавршава слове-

сну природу, не у здижући оне који су створени no

лику Божјем изнад тог стања, и ако je то само стање

словесне природе , ј ер ra покреће само природна си-

ла, онда обожени Светитељи не превазилазе приро-

ду, нити се "родише од Бога"109

, нити су "дух, ј ер се

родише од Духа"110

, а т а к о и Христос, доласком у овај

свет не "даде власт да буду чеда Божија, онима који

вјерују у име његово"111

. Обожење било би својствено

сваком народу, чак и пре Његовог доласка, да je оно

природан део ра зумне душе, na чак и данас свима,

без обзира на постојање неблагочестивих и непобо-

жних. Да je обожење само усавршавање разумне при-

роде, онда на пример пагански Јелини, који не беху у

потпуности разумни, као и пали анђели , не би могли

бити оптуживани за злоупотребу свога знања, a ли-

шени су природног стања својственог таквом знању.

За шта су они, онда, криви? Чак и вањски мудраци

(пагани) признају да суштина не може бити више од

суштине (то јест да je суштина неизменива ) . Па како

онда анђели могу бити словеснији од анђела , или ду-

ше од душа?

Несавршеност младих не лежи у природи душе

него у природи тела. Да ли онда обожење треба по-

истовећивати са добом које доноси ра зумну мисао?

Што се нас тиче, ми сматрамо да неки људи знају ви-

ше од осталих, не због природе душе, него због саста-

ва тела.112

Да ли онда обожење улази у састав његовог

природног стања савршенства?

156

Несшвореиа слава

Ми знамо да j e природна савршеност сама no се-

би Божји дар, док знање није само то; оно подразуме-

ва и стање савршенства ра з умне природе . Међу тим

ово стање, будући да није натприродно , није дар који

обожује, ј е р je он натприродан . Иначе би сви људи

и анђели , без изузетка, били више или мање богови,

a д емонско племе би сачињавали несавршени бого-

ви или полу-богови. ... Без обзира на стање у којем

разумна природа достиже савршенство, било да je

знање, састав, природна обдареност тела и душе, без

о б зир а д а ли долази из њих или изван човека, обоже-

ње заиста м оже да усаврши она р а з умна бића која га

имају, но не може да их учини б о г о вима .ш

31

Kao што j e rope већ показано , усиновљење оства-

р ено кроз веру као дар обожења Светитељи недво-

смислено назива ју уипостасеним114

. Ипак, наш про-

тивник тврди да богоуподобљеност , коју он ј е дини

сматра богоначали ј ем и обожу ј ућим даром , није

уипостасено . Оно се дакле, разлику је од обожења ко-

је су Оци доживљавали и по знавали . Божанствени

Максим не само да r a j e на зивао уипос т а с еним , не-

го и н е рођеним , и не само н е с т вор еним него и нео-

г р анич еним и надвременим115

, т ако да они који су

га задобили постају у њему: нестворени , беспочетни

и н ео гр аничени . Тако и они који га се удостоје, по-

стају у њему нестворени , беспочетни и неописиви ,

иако су no својој природи настали ни из чега.11(

' Ме-

ђу тим , овај човек, м еша ј ући се у оно што не позна-

157

Свеши Гршорије Палама

158

Несшворена слава

32

... Када чујеш да ce говори и обожујућој енергији

Божјој и чудотворној благодати Духа, не жури и не

тражи да сазнаш зашто je то тако, a не некако дру-

гачије; ј ер ce на тај начин, сходно Оцима који гово-

раху о томе , не можеш сјединити ca Богом. Радије

следи она дела која ће ти омогућити да их досегнеш,

ј ер ћеш их спознати у складу ca својим способности-

ма122

; no р ечима Василија Великог, енергије Духа по-

знаје онај ко ихје опитно искусио.123

Што ce тиче чове-

ка који првенствено тражи знање, a не дела, ако има

поверења у искусне људе on образује извесну слику

те истине. Али, ако покуша да je сам замисли, и ње

ће ce лишити . Уверен да je све то сам открио, такав

човек ce надима гордошћу, те испољава гнев према

људима од искуства, као да су они погрешили. Tora

ради, не буди сувише радознао, већ у делима, или ма-

кар само речима следи искусне људе, и задовољи ce

спољашњим про јавама благодати.12

"1

Обожење, у ствари, превазилази свако име . Зато

ми , који много писасмо о исихији (некад на захтев

Отаца, a некад у виду одговора на питања наше бра-

ће ) , никада ce не усудисмо да пишемо о обожењу.

Али сада, када ce указала потреба за тим, говориће-

мо о благодати Господњој р е чима побожности, мада

су за то р е чи н емоћне . Чак и када ce говори о њему,

обожење и даље остаје неисказиво , и (како то већ

Оци уче) о њему могу говорити само они који имају

удела у њему.125

159

je, тврди да je обожење створено и природно , подло-

жно времену ; и будући да о томе расуђује no својој

логици, за једно ca обожењем он и Бога спушта на

раван створења.

Сагласно Оцима, обожење je суштинска Божја

енергија, a свака суштина чије су енергије створене

и сама нужно мора бити створена ! ...117

Бедолажац

(Варлаам) ce заиста не стиди да тврди да су све при-

родне божанске силе и енергије створене, упркос

нашој вери која нас учи да je сваки светитељ храм

Бога живога, и то захваљујући благодати која у њему

обитава. Како створење може обитавати у храму Бож-

ј ем? Како онда сваки светитељ благодаћу може поста-

ти нестворен, уколико je она створена?

Оно што ме највише запањује ј есте и то да он, фи -

лософ , признаје да су Светитељи таворску светлост

назвали "теургичком"118

, али зато одбија да je назове

д аром обожења. Будући да je ј една божанска енерги-

ја обожујући дар Духа, и будући да Божја имена исхо-

де из Његових енерги ја1" (због неисказивости Надсу-

штаственог), то ce Бог не би могао назвати "Богом"

да обожење чине само врлина и мудрост ! Али, Он ce

назива "Богом" због Његове обожујуће енергије120

,

коју мудрост и врлина само пројављују. Њега више

не бисмо могли назвати "Надбогом" због Његове оно-

страности у односу на ово божанство; било би довољ-

но назвати Га "Надмудрим" , "Наддобрим" , и томе

слично.121

Значи да ce благодат и енергија обожења

разликују од врлине и мудрости.

СвеиШ Гршорије Палами

160

Нестворсна слава

161

33

Божанство no природи, начело обожења, неприоп-

штиви Узрок обожења обожујућих се, на јбогоначални-

је блаженство које све превазилази, само je no себи

неприступачно сваком чулном опажању, сваком уму

и сваком бестелесном и телесном бићу.126

До обоже-

ња долази само када неко од ових бића изађе из себе

и достигне ј едно више стање. Само када се ипостасно

сједини с а у м о м или телом верујемо да je божанство

постало видљиво, мада чак и такво сједињење прева-

зилази одговарајућу природу тела и ума.127

Само она

бића која се сједине са Њим , бивају обожена "васце-

лим присуством Помазаника"128

; они примају енерги-

ју саобразну енергији обожујуће суштине129

, те имају-

ћи je у целости, je откривају кроз себе. Сам апостол

je рекао : " Јер у Њему обитава сва пуноћа Божанства

тјелесно"130

.

Због тога неки Светитељи после Оваплоћења ову

светлост видеше као неограничену морску пучину,

која се на ј едан чудесан начин излива из јединстве-

нога Сунца"1; то јест, из тела Христовог, достојног

поклоњења, као у случају Апостола на Гори. Тако

беше обожен и првенац132

наше људске смесе [фира-

ме). Обожење обожених анђела и људи пак није над-

суштаствена Божја суштина, него je то енергија над-

суштаствене божанске суштине. Ова енергија се не

пројављује у обоженим створењима као што се умет-

ност пројављује у уме тничком делу, ј ер стваралачка

се сила пројављује у Творчевој творевини, постајући

видљивом и испољивом у свему. Насупрот томе, обо-

жење се пројављује у овим створењима, no р ечима

светог Василија Великог, "попут уметности у човеку

који ју je стекао"133

.

Светитељи су оруђа Светога Духа зато што су при

мили исту Његову енергију.134

Kao доказ за то могу да

се наведу дарови исцељења, чудотворства, предзна

ња, несавладиве премудрости коју Господ назива "Ду-

х ом Оца вашега"135

, као и освећу јући дар Духа који се

од Светих кроз Свете дарује онима који се освећују

кроз њих. Тако Бог каза Мојсију: "И узећу од духа

који je на теби и ме тнућу на њих"136

; слично томе : "И

кад Павле положи руке на њих", на дванаест ученика

из Ефеса, " сиђе Свети Дух на њих", и одједанпут они

"стадоше говорити ј е зике и прорицати"137

.

Када м и с л и м о о сопственом досто јанству Духа,

в и димо да je Он за једно са Оцем и Сином (и р ав ан

Њ и м а ) ; али кад р а з м и с л и м о о благодати која деј-

ствује у о нима ко ји су п рич е сници Његов е благо-

дати , онда к ажемо да Дух пребива у нама , "да се

и зли на нас , али да није створен , да н ам j e д арован ,

а ли да није створен, да н ам се х а ри зм а тички даје,

а ли да не бива саздаван"138

. По р е ч и м а Василија Ве-

ликога , он подобно н е к ом р а сположењу (биабеок;)

борави у онима ј ош н е с а в ршеним , "због неутемеље-

ности у знању" , док у с а в ршени ј има борави као сте-

чено , или пак у н е кима као у кор ењено стање — na

и више од тога: " енерги ја Духа присутна je у очи-

шћено ј души, к ако он каже , као способност вида у

з др а вом оку"139

.

Свеши Гршорије Палама

34

Обожујући дар Духа не може ce из једначити са

надсуштаственом божанском суштином . Ту ce ради

о обожујућој енергији ове божанске суштине, a не о

целокупној енергији, иако je она сама no себи нераз-

дељива.140

Jep, које би то створење могло да прими

васцелу, бескра јноснажну силу Духа, до Зачети у Дје-

виној утроби, при сошествију Светога Духа и покро-

витељством силе Вишњега?141

On je примио "сву пу-

ноћу Божанства ' "42

.

A што ce нас тиче, "и од пуноће Његове ми сви

примисмо"143

. Божја суштина je свудаприсутна, j ep je

речено : "Дух све испуњава"141

. Обожење je исто тако

свуда, неисказиво саприсутно суштини и нераздељи-

во од ње, као њена природна сила. Kao што ce ватра не

може видети ако не постоји материја која je прима,

или било који орган способан да опази њену светло-

сну енергију, саобразно томе ни обожење ce не може

созерцавати уколико не постоји твар при јемчива за

божанску пројаву. Када ce свака о чишћена словесна

природа ослободи бремена греха, онда и сама она по-

стаје видљива као духовна светлост, или, пре, прео-

бражава ова бића у духовну светлост.145

"Награда за

добродетељ" јесте, " постати богом, просветлити ce

најчистијом светлошћу, поста јући сином непролазно-

ra дана . Једно друго Сунце производи такав дан, Сун-

це које исијава истинску светлост. Када нас ј едном

просветли, оно више не залази на западу, већ све за-

криљује својом силном светлошћу. Оно достојнима

непрестано и непроменљиво унедрује светлост, те

162

Несшворсна слава

с аме причеснике оне светлости преображава у друга

сунца"ш

\ У будућем веку " ћ е ce праведници засјати

к ао сунце"147

. Какво сунце? Сигурно оно које ce чак и

данас , као некада, ј авља досто јнима .

35

Зар није јасно да ће они добити саму енергију

Сунца Правде? Ни је залудно да ce кроз њих проја-

вљују разноврсна б ожанск а знамења и предаја Духа

Светога. " J ep " , чи т амо : "Kao што окопоземни ваздух,

ношен силом ветра постаје светао де јством прозрач-

не числоте етра, т ако ce и човеков ум, који напушта

з амућен и помрач ен живот, бла годарећи чудотвор-

ној сили Духа преображава у светао, na сарастворен

истинском и у з вишеном чис то том сам сија у овој чи-

стоти и пронизан њеним лучама , постаје преображен

у светлост, према о б ећ ању Господњем, Који прорече

да ће праведници зас јати попут сунца"14Х

.

Истобива на земљи, са о гледалом или неком воде-

н о м површином: Прим а ј ући сунчев зрак, они одаши-

љу од себе други зрак . И ми ћ емо бити осветљени ако

ce уздигнемо изнад з емаљске т амнин е и приближи-

мо ce Христовој истинско ј светлости. Ако истинска

светлост, која "свијетли у тами"149

сиђе на нас, и ми

ћ е м о постати светлост, к а ко то Господ рече ученици-

ма Својим.150

Обожујући дар Духа je неизрецива светлост, која

њоме обогаћене п р е о бр ажа в а у светлост. Он не само

да их испуњује в е чном светлошћу , него им дарује

благодат познања и богодостојан живот. Зато, како

163

Свеиш Гршорије Палама

164

Несшворена слава

он ће открити да ум с опс т в еним способностимане

може ту светлост да спозна . Стога наш израз " умно

које превазилази у м н о " значи да човек који има ум

и чулно сагледавање или утиске, види на начин који

превазилази обе ове способности .

Када чујеш великог Диониси ј а како саветује Ти-

моте ј ада "напусти чула и у м н е активности"156

, немој

из тога да закључиш да човек не треба ни да р а зми-

шља ш т и да посматра . Он не губи ове способности.

Ти треба да схватиш да светлост с једињења и њена де-

латност превазилазе умн е р а дње .1" 0 томе ј асно све-

дочи Петар, првоначелни Апостол и камен-темељац

Цркве : Када се у в р еме свете Педесетнице удостојио

та јанственог и божанског с једињења, он je ипак био

способан да види оне који т акође беху просветљени

и испуњени светлошћу, да чује оно што они говори-

ше, na да и доба д ана буде свестан ("Јер je тек трећи

час дана", каза он).158

Када сила Духа Светога осени

људски ум, они у ко јима Он делује остају несметени

умом., да не би у п р о т и вном све то дошло у сукоб са

об ећаним присуством Бога . Онај ко прима Бога, не

губи свој разум и чула. Напротив , он, да тако каже-

мо, безумствује (изумљује се) од Духа премудрости,

ј ер ова светлост ј есте и премудрост Божја, присутна

у обоженом човеку, али je и неодво јива од Бога. " Њ о -

ме се", како читамо , " свако знање открива, и Бог се

д уши коју љуби истински открива "15g

. Јер , Он исто-

времено открива сву праведност , светост и слободу.

По речи светога Павла : "A гдје je Дух Господњи

онд је je слобода"160

. И ј о ш : "Из Њег а сте и ви у Хри-

165

божанствени Максим учи, Павле више није живео

створеним, него " в ечним животом Уселившег се у ње-

га"151

. Слично томе су и пророци созерцавали будуће

догађаје као садашње.

Зато je човек који je видео Бога не помоћу стра-

ног, него природног символа, неко ко Га je заиста ви-

део духовно.152

Не д ржим за природни символ Божји

оно што je само обичан символ, који се као такав мо-

же видети, чути и кроз ваздух покренути . Када око

које гледа, не види као обично око, него као око отво-

рено силом Духа, оно онда не види Бога помоћу сим-

вола туђег no природи; ми тада можемо да говоримо

о натчулној чулности.153

36

Ознака ове светлости je у престанку душе да no-

пушта злим задовољствима и страстима, у стечености

спокојне и нелута јуће мисли , у покоју и радости ду-

ха, у презиру људске славе, у смирености сједињеној

са неизрецивом радошћу, у мржњи према светском

a љубави према небеском, или боље речено, у воље-

њу Јединог Бога небеског.154

Штавише, ако би човек

созерцатељ заклопио очи, или их чак ископао, он би

ту светлост и даље исто тако ј асно видео. Како онда

такав човек може поверовати некоме ко тврди да je

ова светлост видљива кроз ваздух, и да je некорисна

разумно ј души ј ер j e својствена т елесним ч улима ?1"

Онај ко ра змишља тако, схвативши да ни сам не

види чулима као ч улним органима, може помисли-

ти да види умом . Међутим, пажљивим испитивањем

Свеши Гршорије Палама

сту Исусу, КОЈИ н ам постаде премудрост од Бога и

праведност и освећење и избављење"1"1. Чуј шта све-

ти Василије Велики учи о томе : "Онај кога je Дух по-

кренуо, постаде вечно кретање, свето створење. Када

Дух заживи у човеку, он прима достојанство проро-

ка, апостола, анђела Божјег, иако je до тада био само

земља и прах"162

. Такође чуј мишљење светог Јована

Златоуста: "Уста кроз која говори Бог су Божја усга

- ј ер као што су наша уста - уста наше душе, иако их

она у дословном смислу нема, слично томе су и про-

рочка уста Божја уста"1и

Господ je т акође запечатио

ову истину речима : "Јер ja ћу вам дати рјечитост и

мудрост којој се н еће м оћи супротставити или одго-

ворити сви ваши противници"1И

; Он ј ош додаје: "Јер

нећете ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити

из вас"1(

'г'.

166

Нестворсна слава

' Ambig., PG ХС1, 1 1 4 4 С, cf. Cap . , V. 85 , PG ХС, 1 384 D, в е р о в а т н о

п о зи в а ј ући ce на Гал. 2 . 20 . М и с а о и и з р а з овог и п р е т х о дно г по гла -

вља Tpujaqa I I I , в е о м а су б ли ски П а л а м и н о м Писму III А киндин у , ed .

Ma y endo i f f , Theologia XXIV, 1 9 5 3 , с тр . 579 . 2 Т а к о з в ани -Диони си ј е , Ep. I I , PG I I I , 1 0 6 8 - 1 0 6 9 . С м и с а о je да бо-

ж а н с к е енер ги ј е (или с в е т лос т ) јесу с а м и живо т Божји ( " б ож ан с т в о " ) , a

С в е т и т е л и су п р и з в а н и да у зму у д е л а у њему ; Бог no с амо ј Својо ј п ри -

ро ди и л и с у ш т и п и пак , н е и з р е ц и в о п р е в а з и л а з и ж и в о т о к о м е j e р еч . 3 Свети Васили је , с. Eunom. V, PG XXIX, 772В .

I I Ову б о ж а н с к у с в е т л о с т ne м о ж е м о р а з у м е в а т и као и по с т а с . Она

c e м о ж е с о з е рца в а ти с а м о у и п о с т а с и , т о ј е с т у л и ч н о с т и . Овде Пал а -

ма м и с л и n a о б о ж е п е Све тит еље , ко ји б л а г о д аћ у , у с во ј им л и ч н о с т и -

ма иро јављу ју ту п р е о б р а ж а в а ј у ћ у св е тлос т . Али , у о дио с у na Л и ч н о с т

(Ино с т а с ) Христову , е п е р г и ј е су и " у и п о с т а с о в а н е " . Гаворска с в е т лос т

н е о г к ри в а б ожанск у с уштину , н е го другу Л и ч н о с т Свете Т ро ј иц е .

П о р е д з н а ч ења " o n o ш т о посто ји у дру го ј и п о с т а с и " , уипосша-

совапи м о ж е да з н а ч и и " o n o ш т о з а и с т а по с то ј и " , o n o што j e п р а в о

и ли а у т е н т и ч п о , n a п р и м е р н а ш е сшварно у с и п о в љ е њ е б л а г о д а ћ у Духа

Све то г а ( I I I . i-27). Пр во з н а ч е њ е о в е р е ч и c e о дно си на х рис толо ги ј у

Л е о п т и ј а Византи ј ско г , a дру го на М а р к а М о н а х а . 5 У о н т о л ошком смислу , то ј е с т к а о енерги ј а која п рипа д а природи

Духа . ( | Т а к о з в а пи -Диони си ј е , dc.div. nom. II . 7, PG I I I , 6 45 B.

7 To јест, Дух п р е в а з и л а з и Своје с е б е д а р и в а њ е , не с а м о м е т а ф и з и ч -

ки, у сми с л у да Узрок увек о н т о л о ш к и п р е т х о д и с во јим е н е р г и ј а м а и

у ч и н ц и м а , в ећ и као д а р , будући да п и к а д а ( у с л е д н а ш е о г р а н и ч е н о с т и

као људ ских б и ћ а ) н е м о ж е м о и м а т и б о ж а и с к и ж и в о т у свој његово ј

п у н о т и . s О д л о м ц и из с пи с а с в е т о г М а к а р и ј а к р у ж и л и су иод и м е и и м а ра-

з ни х с р е дљо в е к о в пи х пи с ац а , укЈБучујући и С и м е о н а М е т а ф р а с т а (де-

с е ти в ек ) . 4 2. Kop. 3, 18.

III M e t a p h r a s t e s , dc clcv. mcntis 1, PG CXXX1V, 889 = Ps . M a c a r i u s ,

Logos 4 8 , 6 - 7 , ed . H. B e r t h o l d . Makarios/Symeon Reden undBrie.fe II (Б ер -

л и н , 1973; с тр . 104). 11

Deelev. mentis, 2 ib., 8 92 AB, cf. P s . M a c a r i u s , ed. cif., с тр . 105 .

Овде о б р а т и м о п а ж њ у на С и м е о н о в а к ц е п а т н а есхашолошкој п р и р о д и

о б о ж е њ а : о н и који п р и м а ј у б о ж а н с к у с в е тлос т , в ећ учеству ј у у с л ави

в а с к р с е н а б уд уће г а в е к а ; o n o што j e с ад а у г л а в н о м у п у т р а ш њ а с л а в а

- и а к о н е у по тп унос ти , к а о што ј е т о био сл уча ј с а Мо ј с и ј ем и н е к о л и -

ц и н о м Све тит еља п у с т и њ а к а - т а д а ћ е c e о т в о р е н о п о к а з а т и у п р е о б р а -

167

Свеши Гршорије Палама

ж е н и м т е л и м а Светитеља . 12

1. Сол . 4, 17. 13

Dc div. nom. I. 4, PG Ш, 592 BC. Све титељи на н ебу учеству ју у

и с т ом в и ђ е њ у п р е о б р а ж е њ а Хрис то во г а к а о и Њ е г о в и у ч е н и ц и на Таво-

ру. П р е о б р а ж е њ е (ко је з а у з им а ц е н т р а л н о м е с т о у богословл ,у Источ-

ног х р и ш ћ а н с т в а ) ни је н е ки и з о л о в ан и н е в а ж а н до г ађа ј у Х р и с т о в о м

живо т у ( к ако т о с м а т р а В арл а ам ) , не го j e в е чн а п а р а д и г м а б о г о виђеља

и п р е о б р а ж е њ а к о смо с а .

" О т к . 2 1 , 23-24 , 22, 5 . Vj

Ep. Clad Ckdonium, PG XXXVII , 181 AB. Григори ј е овде г овори o

Др у г ом Доласку , када he ce Хрис то с по ј а ви ти у исто ј оно ј с л а ви у којој

c e о т к рио на Тавору . Б ожан с т в о " т ри ј умфу ј е н ад т е л о м " , не у с м и с л у

п о р и ц а њ а или н е г и р а њ а тела , н е го у с м и с л у п р е в а з и л а ж е њ а ње гов е т е

л е сн е н е п р о в и д н о с т и , и п р е о б р а ж е њ а у с в е тли сасуд Духа . 1 t

Ова р е ч б у к в а лно зн ачи "ona j ко ји тра ј е с а м о ј е д ан д а н " , к ао на

п р и м е р в о д ени цвет . 17

Пл а т он , Tim. 2 7D , и з р а з ко ји ce, no Варл а аму , о дн о си на в и ђ е њ а

и сих а с т а (Triads I I . iii. 55) . 1 8

И з р а з с в е то г а Григори ј а Б о г о с л о в а ( види н а п о м е н у 15) . 1 9

Т а в о р с к а с в е т ло с т не м о ж е бити с а м о с т в о р ени и п р о л а з н и с и м -

вол, ј е р j e о н а с л а в а н е п р о м е н љ и в о г б ожан с т в а . To j e н а т п р и р о д н а све-

тлост , у о в о з е м а љ с к о м живо т у видљива с а м о о ч и м а ко је су ce бла года-

ћ у п р е о б р а з и л е . 20

Кол . 3, 11 ; и Григори ј е Ниси ј с ки , de anima et resurr., PG XLVI

104C. 21

Гри гори ј е Ниси ј с ки , ibid. 22

Ј о в ан Зл а то у с ти , adTheod. lapsuml. 1 1 , PG XLVII , 2 92 , o Пр е о б р а -

жењу , где светител , г о вори о " гледаљу С а м о г Цар а , не в и ш е у з а г он е т ки

или као у о гледалу , в ећ л и ц е м к л и ц у " (Бро ј е ви , 12, 8 и 1. Kop . 13, 12) .

В и ђ е њ е на Тавору , у свој својој с т в а рно с т и , пр е д с т а вља в ешт а с т в ен за-

ло г и ли ј е м с т в о с т в а рно с т и н е п о с р д е н о г и д и р е к т н о г в и ђ е њ а Христ а

н а н е б е с има . 23

H o m . XL. 6, PG XXXVI, 365 A. 24

Н е п о з н а т и и з в о р светог Ј о в а н а Златоустог . 2 5

To з н а ч и да т а с в е тлос т м о ж е бити с в е т лос т б ож ан с т в а с а м о а ко

j e она с а м а no с еби б ожан ск а , и ис т е п р и р о д е као и Бог. Слав а Божја ce

д ои с т а м о ж е п р о ј а в и ти кроз т в ор евину , а л и не м о ж е с а м а no с еби биши

т в а р и ли т в а р н и с и м в о л . 26

Свети Васили ј е , с. Eunom. V, PG XXIX, 640 AB, н а в о д и 1. Т и м

6, 16. 27 2. Kop . 4, 6.

168

Нестворена слава

28 Нааоц Ексапосшилара ко ј и ce no j e на Ј у т р е љ и 6/19. августа . И а к о

j e Ј > * _ ; р и с т о с био ј е д и н и у ч е с н и к и с т о р и ј с к о г п р е о б р а ж е њ а , б о ж а н с к а n e -

С Т Е 5 - с з р е н а с в е т лос т или е н е р г и ј а з а ј е д н и ч к а j e с л а в а или енер ги ј а све

Г pz> ш—мi Л и ч н о с т и Свете Т ро ј иц е , т е пи ј е о с о б и н а ј е д и н о Сина . 24

По с л е дња с т и хир а на В е ч е р њ и , Попразништва Преображења

7 f Ш). августа .

"'Ambig., PG ХС1, 1 376 CD . 3 1

ibid., 1165 BC. Свети М а к с и м с м а т р а да в и ш а р е а лн о с т ( б ожан -

с ж<= с в е т л о с т ) м о ж е да с и м в о л и ш е нижу , то ј е с т у ч е њ а о Богу која поку

u т . i ж = з а ј у да je ослика ју . 3 2

Ibid., 1 168C . l o j e о б р н у т с л уч а ј ; с т в о р е н и е н т и т е т ј е у п о т р е бљеп

ц s a Sždh о з н а ч и о б ожап ск у о с о бин у . О в д е в и д и м о жељу да ce к аж е да ч ак

и т а к в и м сл уч а ј е вима с и м в о л м о ж е бити р е а л н о с т з а себе , a ne н еки

3 i » . ^ ^ - ^ - и ш љ е н и ли п р о л а з а н ф е н о м е н . :f:!

У пр ак си , н а р а вн о , в е ћ и н а с и м в о л а в и ш е с т в а рпо с т и су с т в ор е -

i i _ - - с т в а р и , т е з а то Оци и з б е г а в а ј у о п и с и в а љ е н е с т в о р е н е с в е т ло с ти као

с i i —lBOJia. 3-1

П а л а м а овде ј ош у в е к не да ј е ј е д и н и случа ј где та с в е т лос т јесте

с v - c ^^—iboji: To j e природни с и м в о л б о ж а и с т в а ( н а п о м е н а 5), с а п р и р о д а н и

с £3. t T о с т о ј е ћ Богу, ан а ло г ан н е р а з д в о ј и в о м о д н о с у с унца и ље г о вих зра-

Kzst- - С и м в о л и к е у ч е с т в у ј у у п р и р о д и о н о г а ш т о с и м в о л и ш у , н е г о п о с т о ј е

r e ^ s - -t- а в и с н о од њега (na п р и м е р Мо ј си ј е и п р о м и с а о ) , и ли посто ј е с а м о

гжоЈ м о в н о , к ао п е к а врста и л у с т р а ц и ј е (na п р и м е р п о ж а р к а о с и м в о л

в . c : » J | » о г напада ) . Пошто j e т а в о р с к а с в е т л о с т и с т о в е т н а c a в е ч п о м сла-

E t c z » ј^-л Х р и с т о в о м , с и м в о л м о р а б и т и п р и р о д п и , с т в о р ен и ли з а м и ш љ е н ,

i c c z > j з а и с т а посто ји с а м ( о с т а л н о ) и ко ји j e в е ч а н . В и ш е о о в о м е виде тп

e^Z — infra, по г л а вља 19 - 21 . 35

Зах . 5, 1-2 (LXX). :3<i

Ј е з . 9, 2. 37

supra, о д ељци 1 0 - 1 1 . 38

Hom. inTransf. 1 2 - 13 , P G X C I V , 564 C-565A. Ни је Хри с т о с та ј Ко-

ј и ж—1реображењем поста ј е н е ш т о п о в о , n e r o су то у ч е н и ц и . П р е о б р а ж е -

о т к р и в а б ож ан с к у с л а в у ко ј у On о д в е ч н о с т и им а , а ли ко ја j e била

с гж - с : Ј г г з и в е н а к о п р е н о м тела, о д н о с н о Њ е г о в о г оваплоћегБа. Ш т о ce т и ч е

и п - о с т о л а н а Тавору , т а к о п р е н а j e п р е д и и х о в и м о ч и м а у т р ен у т к у би-

n ^ у к л о њ е н а . 39

Н е п о з н а т и звор . 4 0

Т р е ћ а литијска с т и х и р а на В е ч е р њ и ? 6/19 . ав густа . 4 1

Важан бо г о с ло в ски с м и с а о : С а м о в а с п о с т а в љ а њ е п а ш е људске

n ж р о д е о д с т р а н е Ло г о с а и м а л о j e з а сво ју п о с л е д и ц у њ е н о и сц еље -

и п р е о б р а ж а ј . Ч ак и у о к в и р у Х р и с т о в е ч о в е ч а н с к е п р и р о д е , која

1 6 9

СвеШи Гршорије Палама

170

Несшворена слава

' " Т р о ј и чни Бо г ј е no с у ш т и н и ј е дипс т в ен и ј е д н о с т а в а п , а ли п е п з р е

циво j e мно г о с т р у к : пре свега, т р и Дичпо с т и , а ли и и з обиље б о ж а н с к и х

a трибута , с п л а или еиерги ј а . С а м о за о г р а н и ч е п у љуцску л о г ик у пос то -

j a ibe Ј е дно г n Мио г и х у Богу предс т а вља ип т е л е к т у а лни п р о б л ем . 5'' Катиша по сл е Полијелеја na Ј у т р ењи 6/19. ав густа .

{'°Ambig., PG ХС1, 1 165 D.

,;l C о б з и р о м да ne посто ји н е п р е к и д п о с т и л и веза п р и р о д е и з м е ђ у

с и м в о л а и об јекта , као у случа ју п р к р о д н и х с и м в о л а . Б у д ући да све-

т лос т и т о п л о т а п р и р о д п о п р о и с х о д е пз ва тре , или епер ги ј а из с ушти-

ne, м о ж е м о p e h u да j e у пи т ању ј е д ап ентлтет , и да у и з в е с н о м сми с л у

с в е т ло с т пр е д с т а вља сво ј с о п с т в е п и с нмво л . li2

Ова с л и к а ватре у з е т а je од Т ако з в ано г -Диониси ј а , de cael. hier.

XV. 2, PG I I I , 326 Df'f. 6 3

Ова апало ги ј а ca с у п ч е в о м с в е г л о ш ћ у j e о и р а в д а н а , j e p o n a nn j e

с а м о об ј ека т в иђеља n e r o н м е ди ј ум у ко ј ем ce одви ја с а м о в иђење .

С л и ч к о т о м е , б о г опо зн аљ е ни ј е м о г у ћ е без у ч е ш ћ а у божамско ј с в е тло -

сги и живо т у . Управо д а р б о ж а н с к е с в е т лос ти о м о г у ћ а в а чов еку да ви-

ди б о ж а п с к е с т в а рно с ти ( укључу ј ући себе ) . 6 4

Диони си ј е в с к а п е р и ф р а з а " а н ђ е л а " . Ч ак ни а п ђ е л и не могу пот-

п упо п о јми ти б ож ан с к е та јне ; к о л и к о пак м а њ е с а м и ч о в е к ?

'''' 0 т о м е (да ч о в е к б л а г о д а ћ у м о р а да п р е в а з м ђ е сво ј е п р и р о д и е

с и л е да би видео б ожап ск у с в е тлос т ) по гл ед а ти н а п о м е н е 42 и 63 .

Hom. in Transfig. 12, PG XCVI , 564C . 1,7

В ажно je зна ти да в и ђ е њ е Бога ни је с а м о учутрашњс искуство ,

н е го no П а л а м и п о м мишљељу , укључу је и телесне о чи , б л а г о д аћу n p e -

о б р а ж е п е . Ц е о чов ек j e п р е д м е т п р е о б р а ж е њ а , a н е с а м о његово у м п о

или л у х о вно н а ч е л о . 1,s

В а р л а а м о в т екс т ц и т н р а п у одеЈђку 10. 6,1

Hom. in Transfig. 10, PG XCVI , 5 6 1D . 70

1.Сол. 4, 17. 71

Д а м а с к и н , иСшс., 15-16 (ибиО. 569АБ) . 11

Ibid., 1, 557 С. 73

de div. nom. 1.4, PG II I , 592BC. Ако je т а в о р с к а с в е т лос т o n a в ечиа

све тлост , он д а м о р а бити д а о н а ни је " ч улпа " , т о ј е с т д а као т ак в а nn j e

д о с т у пп а ч у л н о м з апажању , n a п р е м а т о м е n e м о ж е ни би ги с т в о р епи

с и м в о л , к а к о т о В а р л а а м т в р ди . 7 4

l i o м и ш љ е њ у п л а т о п и ч а р а , о н о што j e ч у л и м а о п а з и в о н ужно j e

и о н т о л о ш к и н е с а в ршени ј е у о дпос у на р е а л и о с т по јмив у с а м о у м о м .

Стога , а к о j e т а в о р с к а с в е т лос т " ч у лна " , o n a j e онда и пижа , те т и м е и

н е с а в р ш е п и ј а у односу на о н о што je " п о ј ми в о " , а ли оп е т и у о днос у

на н а ш у м .

1 7 1

ce у к а з а л а п ри пр е обр ажењу , р а ди л о ce о н е ч е м у п о тп уно н о в о м - u

о т к рнв ељу о о о ж е н е ч о в е ч а н с к е п р и р о д е Хрис тов е , коју мо г у у с во ји ти

сви који има ј у у д ела у њој т акво ј . 1 2

П а л а м а ч е с то н а г л аша в а д а с во ј им п р и р о д н и м м о ћ и м а ми не

м о ж е м о поднечи пр е с в е т л о в иђ ење Бога . Чак j e и о н и м а који " о чи с ти -

ше очи с р ц а " п о т р е бн а по с ебна б л а г од а т д а би им било о м о г у ћ е н о д а

виде н е с т в о р ен у с в е т ло с т ( О д е . м к 17, infra).

Јев . 1 , 3 .

" Свети Ј о в ан Д а м а с к и н , К аион 2 na п р а з н п к Преображења (Пе -

с м а 9, шропар 2 ) . ir'In Transfig. hom., VII , PG XCVII , 9 3 3 C.

4,1 To j e а н ђ е л с к и пор е д ак , чији р е д о в и со з ерцава ј у Очеву славу као

в е чн у и о в а п л о ћ е н у у Христу . 47

De cael. hier., V l l . 2, PG I I I , 20 BC. Ова с в е тлос т je " ч у д о т в о рн а " у

с м и с л у " о б ожеља " , к а о и п о д с тиц ања а п ђ е л а да з а ј е дпич е с а Бо г ом .

' Ч е в . 8, 1.

" Овај о д ељак je в ећ ц и т и р а н у 'Гријадама I . i i i .29, а ли ce не н а л а з и

у о б ј а вљеном т ек с т у светога Мак а ри ј а . 10

Пр в а сшихира на Хвалише 6/19. ав густа ; т а к ођ е , K a n o n тога

и с то г а д а п а К о з м е Ма ј ум с к о г ( Н е с м а IX, шропир 1). 51

Види од ељак 9, и и а п о м е н у 4. 5 2

С м и с а о овог т е р м и п о л о ш к о г п а р а г р а ф а ј е с т е у т о м е да п о к а ж е

д а б о ж а н с к а с в е т ло с т и ли епер ги ј а пи је пи п е з а в и сп а с т в а рно с т одво-

j e n a о д т ри б о ж а н с к е Личпо с т и , ни ти н е ш т о п р и в р е м е н о и п р о л а з н о ,

не го да с т а лпо посто ји као д е л а тн а с и л а у Богу. Н а л и к л и ч н и м а три -

б у тима , епер ги ј е морггју има ти л и ч н о с а и ( или и п о с т а с нп ) locus — no

и рир о ди , у б о ж а н с к и м Л и ч н о с т и м а , a no бла года ти , у п а м а ; то и подра -

з ум е в а и з р а з " у ипо с т а с е н " . 5 3

О дно си ce на х р и с т о л о ш к у одлуку х а л к и д о п с к о г Сабор а ( 4 51 ) .

Б о ж а н с к а с в е т лос т ne п рип а д а природно п ашо ј с т ворено ј п р и р о д и , не-

ro j e ч а к и у случа ј у п а ло г Ад ама o n a у в е к д а р Бож ји . З а т о ова с в е т ло с т

м о ж е бити с а м о п р и р о д н и с имв о л Хри с т о в е Божанг.ке п р п р о д е . 34

Дап . 1, 4. 55

Кондак п р а з н и к а Преображења. 56

Hom. in Transf. 12, PG XCVI, 564 B.

" Cenf. gnost. I. 48 , PG ХС, 1 1 0 0 D - ј е д а н н а р о ч и т о в а ж а н т е к с т за

П а л а м и н о бо гословље , који даје с в е т о о т а ч ки а у т о ри т е т његово ј н а у ци

с т а в ом да су б о ж а н с к е енер ги ј е у с т ално ј в е зи са б о ж а н с к о м сушти-

н о м , и да су з б о г т о г а o n e в е чн е и н е с т в о р е п е . О с т а л е " р е а л н о с т и с о з е р -

цава ју ce око Бога " (та rrepl 0«оО) и обухвата ј у б ож ан с к а сво ј с тва п оп у т

д обро т е , п р а в е д п о с т и и ли п р о м и с л а .

Ceeiuu Гршорије Палама

n Нот. т Transfig. VII , PG XCVII , 9 49C .

л ; У и а т р и с т и ц и екетаза ј е у г л а в п о м пи т ање " и з л а ж е њ а " из с ебе по-

м о ћ у б о ж а н с к е љубави ; м е ђ у т и м , посто ји и п е ж о р а т и в п и с м и с а о (као

што ј с овде случа ј ) с таља у к о м е j e н е к о " в ан свога ума " , ш т о j e резу.ч-

т а т оп с е дп у т о с ти . 7 7

Tp e h a сшихира na В еч е рљи 6/19. ав густа . 78

De div. hom. 11.7, PG Ш, 645A. 711

Главно с т а н о в и ш т е : С р е д ишт е П а л а м и н о г у ч е њ а ј е то да е н е р г и -

ј е н е т р е б а м е ш а т и с а б о ж а н с к о м с у ш т и н о м ; и а к о с у енер ги ј е б ожан -

ске и с у ш т и н с к е (то ј е с т о днос е се на б о ж а н с к у с уштину ) , с уштин а их

п р е в а з и л а з и к а о њихо в Извор , и све их с једиљу је По Т а к о зн аном -Дио -

писи ју (de div. nom. V.2, tbid., 916C) , П а л а м а ј е с п р е м а н да их све и а з о в е

" б о ж а н с т в о м " ; а ли , От ац j e n o т р а н с ц е и д е н т н о с т н Свога б и ћ а " Н а д б о ! "

и "Н а д с ушт а с т в е н " . М о ж е м о у ч е с т в о в а ти у о б ожу ј ућим еп е р ги ј ам а ,

а ли с у ш т и п а с т а лно оста ј е п е п р и с т у п а ч н а с т в о р е н и м б и ћ и м а ("у љој

с е н е м о ж е у ч е с т в о в а ти " ) . 8 0

В а р л а а м одби ј а да п ри х в а ти Диони си ј е в у д и с т инкци ј у п о ј ашље

ну у н а п о м е н и 79 . За љега, o n o што и м а а и о ф а т и ч к е Бож је а т риб у т е

( н е с а з д ан , н е п р о м е п љ и в , и т а к о д аље ) м о ж е бити с а м о Божја с уштин а .

П о ш т о , к а к о П а л а м а см а т р а , епер ги ј е n e т р е б а м е ш а т и с а с у ш т и н о м ,

o n e о п д а мора ј у би ти с т в о р ени Божји у ч и н ц и . 81

В а р л а а м закључу је да j e П а л а м а д и т е и с т а ( д вобожац ) , ј е р у Богу

у спо с т а вља два п а ч е л а , н а д с ушт а с т в еп у с уштин у и б о ж а н с к е е н е р ш ј е .

М е ђ у т и м , п о ш т о ( к а к о П а л а м а о б ј ашњав а ) Божја с в е т лос т ни ј е " и п о -

с т а тн а " и ли п е з а в и с п о пос то ј ећа , o n a n e м о ж е бити др у ги Бог. 82

Без енерги ј а , Бог би ј е д н о с т а в н о био н е а к т и в н о т р а н с ц е н д е н т п о

б ожап с т в о . a н е Т в о р а ц П р о м и с л и т е љ . 0 п р о с т о т и или ј е д н о с т а в н о с т и ,

и о с л о ж е н о с т и Божјо ј , по гл ед а ти н а п о м е н у 58 .

"AdMannum, PG ХС1. 2 6 8D . 8 5

Ме с а л и ј а н с к а г р ешк а na коју се м и с л и , о дно си се na с т а н о в и ш т е

д а j e о б ож ење п р о и з в о д и скључиво ч о в е к о в и х п апор а , без п о м о ћ и бла-

годати . To j e Пел а ги ј е в о о б ј ашњење д у х о вно г живо т а : Ч о в е к с е обожу ј е

с о п с т в е н и м с и л а м а . 8ii

М а к с и м , Quaest. ad Thal. 22 , PG ХС, 342A, п а р а ф р а з и р а н у Cap.

I 75 , PG ХС, 1209C . 87

П а л а м а о вд е с л е ди мишл,епзе све то г М а к с и м а о б и ћ у и кретању .

Ha чис то п р и р о д н о м пољу, у с а в р ш а в а њ е п о д р а з у м е в а пос т а ј аље о н и м

шта н еко ј е с те , о с т в а р и в ање свих у р о ђ е п и х м о г у ћ н о с т и ј е д н е п р и р о д е .

(Н . U r s v o n Ba l t h a s a r , Liturgie Cosmigue, П а ри з , 1947 , стр . 94) . 88

Уствари, и с т и н с к о и ск у с т в ено з н а њ е о Богу и с ј е дињењу са Њ и м

у в ек укључу је екстазу ( " и з л ажење из с еб е " ) и с амопр е в а зил ажен>е . To

172

Несшворена слава

j e н е ш т о што j e и зн а д п р и р о д н и х м о ћ и , и а ко он п ри т о м е м о р а д а capa-

ђује са Б о г ом ( и с т о чпо у ч еље о синершји, сарадњи), те да се , в е ж б а њ е м

у в р липи , п р и п р е м и за з а ј е дницу са Б О Ј О М

"'•'Ambig., PG ХС1, 1240A. ,)0

ibid., 1076C . ,J1

ibid., 1088B, 1320B . He т р е б а п р е в и ш е н а г л а ш а в а т и ову а н а л о -

1'ију, и а к о се ч и н и да се с л е д е ћ а р е ч е п и ц а о дпо си na т е л о . Свети Дух

не з а у з и м а м е с т о д уше у тој з а ј е дпици , него ц ело г а ч о в е к а м ења у л и к

Сина ( " у сиповљење " , moOta i«) . ,|2

Васили ј е , Ep. 2.4, PG XXXII , 2 29В .

'"DeSpir. Sancto, 16, 40, PG XXXII , 141AB.

'"' Мт . 13 , 4 3 .

-, 5

Пс. 8 1 ( 8 2 ) , 1.

•iC Н е п о з н а т цитат .

'"' П р и ч е С о л о м о н о в е , 13 , 9 . ,|8

Кол . 1, 12.

Бро ј е ва . 12, 8; 'friads l l . i i i . 59 .

"| 0 У с м и с л у да б о ж а н с к и ж и в о т п р о п а л а з и свој л и ч п и locus у сва-

к о м к о с е о б о ж и о . 101

М а к с и м , Ad Thalas. 6 1 , PG ХС, 636С; Scholion 16, ibid. 644C . ,u2

de cael. hier. I I I . 2 , PG I I I , 165A. М о ж е ce п а р а ф р а з н т и к ао " т р аи -

с ц е н д е н т п а и обожу ј ућа с л а в а " .

"н Ep. I I , PG II I , 1 0 6 8 - 1 0 69 .

104 Н а л а м а овде не ц и т и р а Т а ко з в ано г -Диониси ј а , већ га з а п р а в о

т у м а ч и . 105

Бр . 12, 8. ш ;

Т и т . 3 , 6 . 107

Д р у г и м р е ч им а , и а к о je Бог в аи с тину с и ш а о к и а м а у Својој

п у н о ћ и и б о ж а н с к и м е н е р г и ј а м а Сво ј им ( r o j e у с т в а рн "Бог " , " н а ч е -

л о " , " б о ж а н с т в о " или " о б о ж е њ е " ) , On у н е п р е с у ш п о ј та јпи Свога б и ћ а

( " п а д с ушт а с т в ен е с у ш т и н е " ) с т а лно оста је и е п о ј м и в и н е п р и с т у п а ч а н .

М о р а м о би ти с в е гни д а j e све o n o што б и с м о и к а д а м о п т д а с а з н а м о

о Bo iy с а м о исцрпљиво з н ање . Бог ce п о тп уно сједин.ује са ч о в е к о м у

м и с т и ч к у за ј едницу , и а к о n т ад а Он оста ј е н е и с к а з и в . Отуда , да би ce

о н и с а о Бо г Ко ји j e и с т о в р е м е н о по јмив и н епо јми в , в ажна j e п а л ами т -

ск а д и с т инкци ј а и з м е ђ у Бож је с у ш п н е и Бож јих енер ги ј а .

los j 0 ј е в а р л а а м . Р а с п р а в а c e сада в р а ћ а н а п р о б л е м : д а л и j e обо -

ж е њ е п р и р о д н о с а в р ш е н с т в о и л и н а т п р и р о д н а б л а г од а т (оделлди 26 -

27 ) . , i w

J H . 1 , 13 . 110

Ј н . 3, 6.

173

Свеши Гршорије, Палама

111 Јн . 1, 12.

1,2 Н е о б и ч н а иде ја : у м н о с а з р е в а њ е п р в е н с т в е н о j e ф и з и ч к о пита-

ње. 1И

To з н а ч и да je о б ожење с т ање изнад с а в ршенс т в а , с во ј с т в епог

с т в о р е и о м р а ц и о н а л н о м бићу . Ч а к и у случа ј у да меко у п о т п ун о с т и из-

р а з и све сво је ф и з и ч к е и у м н е п о т е нци ј а л е — a и то з а х т ева б ож ан с к у

п о м о ћ — ј о ш у в ек тај не би у ч е с т в о в а о у Бож ј ем живо т у . С а м о нас сила

ј а ч а од ч о в е к о в е м о ж е о б ожити , а ли з а то и о божу Ј уће ен ер ги ј е мора ј у

би ти б ож ан с к е . 1,1

По г л е д а т и н а п о м е н у 91 , о д ељак 9, 18 . uiAmbig., PG ХГ.1, 1140A, 1144C .

" " Смел а м и с а о : Обожени Све ти т ељи (док су ј ош у т ел у ) no бла го-

д а ти учеству ју у Божјо ј нестворепо ј п р и р о д и , те ce з а то мора ј у о пи с а т п

а п о ф а т и ч к и м п р и д е в и м а , који од говара ј у божанској т р а н с ц е н д е н т н о -

сти . 117

У случа ју да ce енер ги ј е о дно с е с а м о na Божју с уштипу , a ни-

су ( к ако В а р л а а м т в р ди ) с т в ор ен е с и л е ( з а п а дпо - с х о л а с т и ч к о у ч ељ е о

де јству б л а г од а ти у н а м а ) . Али, а к о je Бог по јмив с а м о кро з сшворсну

благодат , онда н е п о с р е д п а н л и ч н а з а ј е дница Бога и ч о в е к а поста ј е n e -

м о г у ћ о м . 1,8

И з р а з н о з а ј мљеп од Т а к о з в ано г -Диони си ј а ( п а п о м е н а 47 и Tri-

ads I . i i i .23), за кога " т е у р гичк а " и " о б ожу ј ућа " бл а год а т к а о да има ј у

с л и ч н о з н а ч ење .

To j e д аља обр ад а и с т о чп е т ри ј а доло ги ј е : П о ш т о б о ж а н с к а су-

ш т и н а п р е в а з и л а з и с в ако и м е — na ч а к и и м е "Bo i " — Божја и м е п а

(доброта , п р емудро с т , и т а ко даље) ce о дно с е на e n e p r n j e з а ј е дпичк е

т р и м а Д и ч н о с т и м а . ,2U

Ј е л и н с к и Оци ч е с т о т врд е да р е ч и b o r «-)со;) или Б о ж а п с т в о

(Осбтлс) о зп ач а в а ј у енерги ј у Божју, a ne с уштипу ; no ... е т имоло ги ј и ,

они г р чки к о р е н 8 t припису ј у б о ж а н с к и м р а д њ а м а к ао што с у гледа-

ње, с а г о р е в ање и л и чак т р ч ање . Ha п р и м е р Васили ј е , Ep. СХХХ1Х. 8 ,

PG XXXII , 696 ; Григори ј е Нисп ј ски , Ep. ad Ab l a b i um , PG XLV, 121D-

124A (ed. VV.Jaeger, Le iden , 1958 , с тр . 4 4 -45 ) ; Григорп ј е Богослов , Hom.

XXX.18 , PG XXXVI, 128A; Т а к о з в а ни -Диони си ј е , dc div. nom. XII 2 PG

I I I , 969C . 121

Да ne пос то ј и п о с р е д о в ањ е и з м е ђ у с уш тип е и о с о бина , Бог би

п р е в а з и л а з и о с а м о Своје в р л лн е . Он je , у с т в ари , в е ћ м а т р а н с ц е н д е н -

т ан , ј е р j e ч а к и и з н а д " б ожан с т в а " ( свих ен ер ги ј а ) из кога и с х о д е те

о с обине , т е c e м о ж е н а з в а ти "Надбо гом" (шт ' р0с сО , к ако Т а к о з в а п и - Д и

ониси ј е учи . 122

Ha крају, б о ж а н с к е e n e p r n j e ce спозна ј у и ску с т в еио , a не у м н о ,

174

Несшворена слава

ј е р и с т ин а до n a c д о л а зи у н у т р а ш њ и м д е л о в аљ ем Светога Духа, a ne

п р о м и ш љ а њ е м о п р п р о д и Божјо ј . П а л а м и н а , ч е с т о в е о м а с т р у чпа од-

б р а н а у ч е њ а о е н е р ш ј а м а , т а ч н о j e у с м е р е н а на знача ј искуства у бого-

познању , и на м о г у ћ п о с т и м а н е п о с р е д н о г л и ч н о г о дно с а ca Бо гом , ч а к

и у току овог жпво т а . 123

В е р о в а тно ни је ци т а т све то г Васили ја , n e r o с в е то г Зла тоус т а ( in

ls. I, PG LVI, 14) . ш

Т р е б а в еров а ти н е к и м Светител ,има који су п е п о с р е д п о иску-

сили б о ж а н с к е с т в ари . У одсуству п е п о с р е дно г л и ч п о г п р о с в еп в еља ,

б о г о с ло в с т в о в аље које ce ne з а с ни в а на искуству, го тово je си г урно да

ће с к р е н у т и c a право г а пута . I2f

' Д о б а р п р и м е р с в е т о о т а ч ко г а п о ф а т и ч к о г о г р ађи в аљ а . С амо иу-

ж п о с т о д б р ан е и с тине о д н а п а д а ј е р е г и к а n a i o n n бо го слова д а п р о в е р и

и д е ф и н и ш е пи т ања која п р е в а з и л а з е сваку м и с а о и ј е з ик . On e који су

п р и м и л и благодат . 126

З а то људи и а н ђ е л и могу да позпа ју Bora с а м о у стању сксшазс

или с а м о п р е в а з и л а ж е њ а . 127

Т а к в о ипо с т а сно с ј е дињење ce д е с и л о OBaiu ioheibeM, шго je са-

мо n o себи ч удо м и л о с р ђ а Бож ј е ! .

Б л а г о д а тн а з а ј е дница Бога n Све титеља ј е с т е з а ј е дница без м е -

uiatba две ју р а з л п ч и т и х л и ч п о с т и (илп ипо с т а си ) ; док c e О в а п л о ћ е њ е м

Ло го с с ј е динио c a ц е л о м љу д с ком п р и р о д о м (n e с а м о c a по ј е динцем ) ,

и у то ј ј е д ин с т в ено ј з а ј е дпици С а м je по с т ао ипо с т а с Исуса Христа . Ta-

ко м о ж е м о р е ћ и да c e о б о ж е п и људи с једињују c a Бо гом no бла года ги ,

a ne no ипо с т а с и . 128

Григори ј е Богослов , Hom. XXX, 2 1 , PG XXXVI, 132B. 1251

To с в а к а ко ne з н а чи да су с уштипа и енер ги ј а у Boiy п с т о в е г п е

( јер ј е д н о п р е в а з и л а з и друго) , n e r o да ce исша o n a , в е ч п опо с т о ј ећ а у

Богу енер ги ј а , п а с т ању ј е у Св е ти т ељпма , и про јављу је ce с а о б р а з п о ibn-

х о в и м ж и в о т и м а . ( М а к с и м , Ambig., PG ХС1, 1 076BC : " т а ко у Богу и у

о н и м д о с т о ј н им обит а в а ј е д н а т е иста еиер ги ј а " . )

" ° К о л . 2 , 9 . 111

Андре ј Крнт ски , hom.VII in Transfig. PG XCVII , и н е п о з п а г и

т ек с т све то г Василп ја , ц и т и р а н у Triads I . i i i .29.

"2 1 . Kop . 15, 20 и 2 3 : Хри с т о с као " п р в е н а ц сп а с ења " , у чијој ce

човеч јо ј п р и р о д и о б ож ељ е прво д о г о дило . 183

De Spir. Sancto 26 , ed . P r u c h e , с тр . 2 2 6 . Б л а г о д а т о б ож ења бора -

ви у с в е тит ељу као с т в а р а л а ч к а с и л а у ј е д н о м у м е т н и к у , ј е р с у ш т и п с к и

o n a j e п р е н о ш е њ е ж и в о т в о р н е с и л е од Бога ка чов еку , што опе т блто-

gahy с т в а р а л и ч н и однос ca Б о г ом . Уме тно с т ce, с др у г е с т р апе , п ри р о д -

но и а у т о м а т с к и с а д ржи у у м е т н и ч к о м делу , ко је no с еби оста је ј е д ан

175

Свеши Гршорије Палама

и н е р т а н об ј екат . 134

Ч о в е к т а к о м о ж е да с твара , п оп у т н еко г а ко j e п о н о в о с т в о р ен no

с лици На ј в ећ е г Уме тпик а , б у д ући д а о н и д е л е исту с т в а р а л а ч к у е п е р г и -

ју. Д ел а н еко г с в е ти т еља у п р а в о м с м и с л у су д е л а Светога Духа . 133

Мт . 10, 20 . ,ј' ' Бр . 1 1 , 17.

ш Д ап . 19, 6.

,зк Пс е вдо -Ва сили ј е , с. Eun. 5, PG XXIX, 7 72D .

De Spir. Sancto 26, ed. P r u c h e , с тр . 2 2 6 - 2 2 7 . ,,n

Б о ж а п с к а енер гп ј а Духа je у п о т п уно с т и с в им а д о с т упн а , али у

ополико ј м е р и , к о л и к о н е ко м о ж е д а j e п р и м и . 141

Лк . 1, 35 . 142

Кол . 2, 9. 143

Ји . 1, 16. 144

П р е м у д р о с т и С о л о м о н о в е 1, 7. и'Ј To з п а ч и да j e обожу ј ућо ј б л а г о д а ти п о т р е б ан н е к о у кога би ce

o n a н а с т амил а и т и м е пос т ала видљива у свету ; т и м е би ona , про с в е -

тљу јући Светитеље , к р о з њихов е п р е о б р а ж е п е д у ш е и т е л а и д р у г и м а

по с т а л а с по зн а тљив а .

О м и љ е н и П а л а м и н текст , који он припис у ј е с в е т ом .В а сили ј у ( у

пеоб ј ављепо ј с в е т оо т а чко ј ан толо ги ји , = M s . Patiš. gr. 9 7 0 , f. 3 2 5 , коју

j e у в р е м е р а с п р а в е са В а р л а а м о м с а с т а в и о on, или ј е д ап од његових

у ч е ник а ) . ,4;

Мт. 13, 4 3 . 148

Н е п о з н а т и з вор ; али исте иде ј е мо г у ce п а ћ и код светога Григо-

ри ја Ниси ј ско г , In Нех., PG XLIV, 88 . С л и к а о г л ед ал а je в е о м а сво јстве-

на с в е т ом Григорију . ,4'Ј Ји . 1, 5.

150 Мт. 5, 14.

'"Ambig., P G X C I , 1144C; Cap .V .85 , PG ХС, 1 384D . Ова иде ја ce

з а снив а на Гал.2, 20 . 152

Ди с тинкци ј у и з м е ђ у " п р и р о д н и х " и о би чни х с и м в о л а по гледа -

ти у о д е љ ц и м а 13-14 , 19-20, и њ и х о в и м н а п о м е и а м а . 153

Д о с е ш у т и в и ђ е љ е п е с т в о р е п е с в е т л о с тп з н а ч и ви д е ти " с в е тлос т

п о м о ћ у с в е т ло с ти " ; ј е р с амо т а с в е т ло с т м о ж е д а п р е о б р а з и о чи опог а

ко ји j e т р а ж и . 154

Б е с тра снос т , смир ено с т , радост , љубав п р е м а Богу, све су то у

и зв е сно ј м е р и п р е д у с л о ви б о г опо зн ања ; м е ђ у т и м , све ове в р л и н е c e

с а м и м в и ђ е њ е м у в ећав а ј у и у с авршава ј у . 155

Ци т а т и В а р л а а м а , по главља 11 и 25 . 156

de myst. theol. 1.1, PG II I , 9 97B .

176

Несшворсна слава

<«To з н а ч и да ce природне способности чулне иерцепци је и ума ne

наиуштају ( иличак нужно зауставл ,а ју) виђењем, в ећ ирсвазилазс (оту-

д а т е р м и п и " н а т ч у л о " . " н а д у м " ) . Заиста , п о п е к а д j e со зерцате Јв т о л и к о

п р е п л а вљ еп т и м ч у д ом д а з а б ор а вља n a сво је о к р уж ење , док п о н е к а д

у з в и ш е п а св е с г о Богу м о ж е да с апосто ји са у о б и ч а ј е н им о п е р а ц и ј а м а

чула и у м а ( М а к с и м , Ccnt. gnost. 11 .83 , PG ХС1, 1 134B : "Васпос т авља -

i t e Х ри с т о лик о г ума у н а м а n e п о д р а з у м е в а и с кључ ење п а ш п х у м н и х

с п о с о бно с т и . " ) 138

Д а п . 2 ,15 .

^1' М а к а р и ј е - С н м е о п , de libert. mentis 2 3 , PG XXXIV, 957B .

,|;о 2. Kop . 3, 17.

11,1 1. Kop . 1, 30.

'•'2 Т а ко з в ани -Ва сили ј е , c. Eun. 5, PG XXIX, 769B; Flocra ibe , 18, 2 7 .

n;i Н е п о з п а т цитат .

1,1 Лк . 2 1 , 15.

Мт . 10, 20 .

1 7 7

Свеши Григорије Палама

Ђ- БОЖАНСКА СУШТИНА И ЕНЕРГИЈЕ

III . ii. 5.

Волео бих да питам овог човека зашто тврди да je

с амо божанска суштина беспочетна, док све остало

потиче од створене природе , и да ли он сматра да je

та суштина св емоћна . Другим речима , да ли она има

способности познања, пророковања, стварања, сведр-

житељства; д а л и и м а п р о м и с а о , силуобожења , и , јед-

ном речју, да ли има све остале, њима сродне, особи-

не? Jep, ако их нема, онда ова суштина није Бог, иако

je сама беспочетна. Ако пак и м а т е моћи , али их je по-

степено стицала, онда je некада била и несавршена ,

другим речима , није била Бог. Ако ли je опет имала

ове особине вечно, онда следи да je не само божанска

суштина беспочетна, него и свака њена сила.1

Ипак, постоји само ј една беспочетна суштина, a

то je божанска суштина; ниједна од сила која обитава

у њој није суштина, што значи да су све оне нужно и

увек у суштини Божјој. Грубо говорећи, оне постоје у

божанској суштини, исто као силе чула у ономе што

ce назива за ј едничким духовним чулом душе.2 To je

очигледно, сигурно, и прихваћено учење Цркве !

Пошто постоји само ј една беспочетна суштина

— Божја, остале суштине су створене и настају кроз

ову ј едину беспочетну суштину, ј едино способну да

ствара друге суштине — исто тако, постоји само јед-

на беспочетна промислитељска сила, и то Божја, док

су све остале силе створене природе3; исти je случај

са свим осталим природним сил ама Божјим. Пр ема

178

Боманска сушшина u cuepiuje

томе , ни ј е т а чнод а je Божја суштина ј едина беспочет-

на реалност, a да су све остале реалности створене

природе.4

6

Сада бих у овом излагању (вођен врховном и веч-

но претпосто ј ећом природом) укратко изразио неве-

ровање да не само божанске силе (које Оци обично

зову "природним енерги јама") , него и нека дела"' Бож-

ја немају свој почетак, што и Оци исправно тврде. Ни-

је ли било потребно да промислитељско дело посто-

ји npe стварања, да би све што je створено настало у

времену из небића? Не беше ли нужно да божанско

знање спозна нешто npe него ra изабере , чак и ван

времена? Како онда може следити да j e божанско

предзнање имало свој почетак? Како неко може раз-

мишљати о почетку Божјег самосозерцања, и да ли je

икада постојао тренутак када je Бог био подстакнут

да мисли о Себи? Никада !

Постоји ј едан беспочетан промисао — Божји — ко-

ји je Његова творевина; остале промисли су створене

природе . Ипак, промисао није божанска суштина, те

отуда ни ј единствена беспочетност није Божја сушти-

на. Исто тако постоји само једно беспочетно и нество-

рено предзнање — Божје, док остала, која природно

поседујемо, имају почетак и створена су. Такође, no-

стоји и само једна беспочетна воља — Божја, док све

остале имају свој почетак . Међутим, нико ce не би

усудио да каже да je божанска суштина воља, чак ни

они који тврдише да je Слово Божје син воље (Бож-

179

Свеши Грторије Палама

je).6 Што ce тиче предодређености , с амо име показу-

je да je она постојала пре стварања, те ако би неко по-

кушао да порекне њено превечно постојање, био би

ућуткан р е чима светог Павла: "предодреди Бог прије

вијекова"7.

Наредна дела Божја очигледно су беспочетна и

надвремена : Његово предзнање, воља, промисао , са-

мосозерцање и све њима сродне силе. Ако су созерца-

ње, промисао , предзнање, претпосто јање и воља, бес-

почетна дела Божја, онда je то случај и са врлином,

ј ер je свако Његово дело врлина8; постојање je т акође

беспочетно, будући да оно претходи не с амо сушти-

ни9, него и свим бићима , ј е р ј е т о прво постојање. Ни-

су ли воља и претпостојање врлине?

7

... Богомудри Максим исправно каже да су "не-

променљивост, живот, светост и врлина Божја дела

која немају зачетка у времену"10

; и додаје (да неко

не би помислио да ce она односе на ово доба, иако у

нехронолошком смислу) : "Не беше времена када вр-

лина, доброта, светост и бесмртност не постојаху"11

.

Даље запажање (да неко не би помислио да су врли-

не у нама беспочетне) : "Учинци временски настали,

причешћују ce оним у времену ненасталим; ј ер , Бог

j e творац сваког живота, сваке бесмртности, сваке

светости и сваке врлине"12

, то јест онога што природ-

но живи у нама.13

... Ha другоме месту, каже : "Ове врлине созер-

цавају ce као особине што ce суштински приписују

180

Божанска сушшина u cuepiujc

Богу", и оне су причесне.11

Створена бића ce њима

причешћују, као и Божја дела која има ју порекло у

времену, али су сама no себи беспочетна дела.15

"Не-

биће не претходи ни врлини" , тврди он, "нити ијед-

ном од наизбројивих својстава, ј ер Бог je начелни и

ј единствени Творац бића"16

. Нико не би поверовао да

он говори о надсуштаствености коју наш ум досеже

када ce одвоји од свега створеног17

; na наставља: "Бог

je изнад свега причесног"18

. Другим речима , Он бес-

крајно превазилази доброту, светост и врлину које су

беспочетне, то јест нестворене .

Тако, ни нестворена доброта, ни вечна слава, ни

божански живот, нити њима сродне ствари, нису јед-

ноставно надусштаствена божанска суштина, ј ер их

Бог као Узрок све превазилази . Ми к ажемо да je Он

живот, доброта и тако даље, и да јемо Му имена, због

богооткривених енергија и сила Надсуштаственог.

Како свети Василије Велики каже: "За јемченост по-

стојања сваке суштине јесте њена природна енергија

која узводи ум ка природи"19

. Пр ема светом Григори-

ју Ниси јском и свим осталим Оцима, природна енер-

гија je сила која пројављује сваку суштину, и само je

н ебиће лишено ове силе; јер, биће које учествује у

суштини, сигурно ће учествовати у сили која ту су-

штину природно пројављује.

Међутим, пошто je Бог свеприсутан у свакој од

божанских енергија, да јемо Му име за сваку од њих,

мада je ј а сно да их Он све надилази . Будући да има

мноштво божанских енергија, како онда Бог потпуно

обитава у свакој од њих без икаквог раздељења или де-

181

Свеши Грторије Пачама

182

Божанска суштипа u ене.ршје

9

Блажени Кирило каже да су божанска енергија

и сила свудаприсутни, ј ер Бог je свудаприсутан и др-

жи све, a Њега ништа не садржи.2К

Међутим , не сле-

ди да je ова свудаприсутност божанска природа, као

што ce н аша људска природа састоји у томе да смо

ј е дновр емено с амо на о др еђеном месту присутни .

Како ce наша суштина може садржати у чињеници

која није суштина? Суштина и енерги ја нису потпу-

но с аобра зне у Богу, и ако ce Он у целости пројављу-

је у свакој енерги ји, при ч ему je Његова суштина

нераздељива .

Свети Јован Златоусти, с друге стране, каже да

уствари божанска енергија није нигде; не у смислу

да она не постоји, него у смислу да превазилази ме-

сто, време и природу.27

... Свети Василије Велики

поставља следеће питање: "Није ли смешно р ећи да

je стваралачка сила суштина, и, слично томе, да je

промисао суштина, и предзнање и свака друга енер-

гија?"28

Божанствени Максим ће опет р ећи : "Доброта

и сав смисао те речи , и уопште сваки живот, свака

бесмртност и све сушто созерцавано код Бога јесу де-

ла Божја, при том нестворена у времену. Небиће , да

тако кажемо , не претходи врлини, нити иједној горе

поменуто ј стварности, чак и да су бића која учествују

у њима почела да постоје у времену"29

. Ништа од ово-

ra није божанска суштина — ни нестворена доброта,

нити беспочетни живот вечни; све ово не постоји у

Њему, него око Њега.30

183

обе; како бисмо Га иначе именовали , и како би ce Он

пројављивао због нераздељиве и натприродне једно-

ставности, да Он не превазилази све ове енергије?20

8

Међутим, иостоје божанске енергије које има-

ју почетак и крај, како то Светитељи ј еднодушно

тврде.21

Наш противник ... мисли да je све што има

почегак створено; зато je и рекао да je с амо једна

стварност — божанска суштина, дода јући да све "оно

што није та суштина, исходи из створене природе"2' .

Макар да овај човек сматра да je створено све што

има почетак, ми знамо да су све божанске енергије

нестворене, али не и беспочетне . Заиста, почетак и

крај морају ce приписати, ако не самој стваралачкој

сили, оно макар њеној делатности, то јест њеној енер-

гији усмерено ј ка свему што je створено. Мојсије je

то доказао рекавши да: "Бог почину од свих дјела сво-

јих, која учини"23

.

Како да ce онда Онај Надсуштаствени не разлику-

је од његове одговара јуће енергије? Он пита: да ли

су беспочетне енергије истоветне са Надсуштастве-

ним? Међу њима има неких које имају крај, али не и

свој почетак, како je свети Василије Велики рекао о

Божјем предзнању.24

Зато надсуштаствену божанску

суштину не треба поистовећивати са енерги јама, чак

ни са оним беспочетним. Из тога следи да она не са-

мо да je онострана у односу на сваку енергију, него

да их, no р е чима божанственога Максима , превазила-

зи "бескрајно и безброј пута",.25

Свети Грторије Палама

10

Свети Оци ј еднодушно тврде да je н емогуће

п р он аћи име ко јим би ce исказала природа нество-

р ене Тројице, већ да ce ти изрази, уствари, односе

на енергије. "Божанство " т а кође означава енергију,

покретачку, созерцава јућу или иси јава јућуи, или

опет, означава " с амообожење {a.moQ(uaii')"i2. Он Ko

ји j e изнад сваког имена , није саобразан са т им име-

ном, ј е р божанска суштина и енерги је нису ј едно те

исто. Али, ако строго узевши божанство Бога означа-

ва божанску енергију, и ако су те енергије, к ако ти

кажеш, створене, онда и божанство Бога мор а бити

створено !

Међутим, божанство није с амо нестворено, него

je и беспочетно; ј е р Свезнајући, пре него што je с т в о

рио, није почео да созерцава створена бића у време-

ну. Божанска суштина, која превазилази свако и м е н о

вање, т акође превазилази и енергију, онолико колико

тај Делатељ превазилази своје дејство; и Надименова-

ни, исто толико превазилази оно што j e именовано .

Ово никако није супротно величању Једнога Бога и

ј едног божанства, будући да нас чињеница да зрак на-

зивамо " сунцем" ни у ком случају не спречава да ми-

слимо на ј единствено сунце и ј единствену светлост.

Зар не видиш како ce наша мишљења у потпуности

слажу са мишљењима Светитеља?33

11

Ти тврдиш да je све у ч ему ce може учествовати

створено, те да не само дела, него и божанске силе

184

Божанска сушшина u tntpiujt

и енергије имају почетак и привремени кра ј ! ... Ти

Светитеље оптужујеш за незнабоштво и претиш им

изгнанством и анатемом; њих који величају Бога no

Његовој суштини, која превазилази чак и Његове не-

створене енергије, с обзиром да она превазилази сва-

ко потврђивање и свако одрицање. Пошто држиш и

шириш таква мишљења, можеш ли пружити икакав

доказ који би те одвојио од ј еретика прошлих време-

на, с обзиром да тврдиш да су створене не само све

божанске енергије и дела, него и све силе надсушта-

ствене природе?

Заиста, чак и сама реч "суштина" означава једну

од божанских сила. Дионисије Ареопагит каже: "Ако

надсуштаствену Тајну назовемо 'Богом ' или 'живо-

том ' или ' суштином ' или ' светлошћу ' или 'речју', он-

да не ми с лимо нинашта друго до на обожујуће силе

које исходе из Бога и силазе на нас, ствара јући сваку

твар, да јући живот и дару јући мудрост"3'1. Зато, када

говориш да j e само божанска суштина беспочетна

стварност, ти тиме тврдиш да je само ј една божанска

сила беспочетна, она стваритворна (суштетворна) ,

док су све остале привремене ( под вр емене ) . "

Зашто би Божја суштетворна сила била беспочет-

на, кад (према твоме мишљењу) животворна сила

има временски почетак, исто као и животодавна си-

ла, или сила која дарује мудрост? Или су све божан-

ске силе беспочетне, или није ниједна ! Ако кажеш да

je само ј една од њих нестворена, тиме друге протеру-

ј еш из царства нествореног; a ако тврдиш да су све

створене, онда мораш одбацити и ову ј едну која je

185

Свеши Гршорије Палама

186

Божанска сушшина u снершје

вот и Самобожанство, јесу то у мери у којој створена

бића учествују у њима, на њима одговара јући начин,

те отуда можемо р ећи да она јесу и да ce називају жи-

вим и божанственим, и да je њихов првоустановитељ

Једини Добри"10

.

Ha основу тога закључујући, он (Варлаам) у на-

ставку каже: "Самобожанство и остало што je велики

богослов (Дионисија) ј асно назвао силама , не посто-

ји вечно, него му je Установитељ ј едини Добри" . И

опет: "Неко41

je рекао да постоји неко богоначалство

(9fapxL(xy) и божанство изнад којих je Начело свега,

али он не каже да су они ва јкадашњи и вечни, будући

да ce и њиховим установитељем сматра Узрочник све-

га." Даље: "Постоји божанска, непричесна , вечна сла-

ва, м еђу тим , не и ра зличита од божанске суштине;

a опет, постоји и слава у којој ce може учествовати,

различита од божанска суштине, која није вечна, ј ер

je Узрочник свега њен потпорник "42

.

Kao што сам већ рекао, онај који je казао да су анђе-

ли созерцатељи вечне славе (свети Григорије Назијан-

зин43

), показао je да je погрешно поистовећивати вечну

Божју славу са божанском непричестивом суштином.

Имамо доказ да ce у вечној слави Божјој моме учество-

вати, ј ер ce у ономе што je око Бога созерцатељно, мо-

же и учествовати.44

Али, и велики Дионисије рекао je да

ce "божанствени умови циклично крећу, сједињени са

беспочетним и бескрајним зрацима Лепог и Доброг"45

.

Отуда je јасно да ce ови беспочетни и бескрајни зраци

разликују од божанске неприопштиве сушине; да ce

разликују од суштине, иако су нераздељиви од ње.

187

нестворена . Јер, овакво мишљење само себи je про-

тивречно и недоследно ! ...

12

Можда ће он рећи да Бог у Себи "кроз суштину"

поседује све ове силе на ј единствен и уједињујући

начин. Међутим , на првом месту je неопходно ову

реалност назвати "Богом" , ј ер je то израз који прими-

смо од Цркве . Кад je Бог разговарао са Мојсијем, Он

није рекао : "Ja сам суштина", него "Ja Сам Сушти"36

.

Дакле, Сушти није из суштине, већ je суштина из Су-

штога, ј ер Сушти je Сведржитељ.37

Да je уместо "суштине" , употребио реч "Бог", тада

би морао да каже "no природи " — и то no благодати

и "богови no благодати"38

, који су, како Светитељи ка-

жу, "no благодати беспочетни и нестворени"3'1. Зато

je требало да каже : "Постоји ј едан Бог, по природи

беспочетан. " Али, он je реч "Бог" з аменио са ј е дном

другом, a испустио je "no природи" , да би ј ош више

збунио своје слушаоце, не рекавши им да je ј едина

беспочетна реалност Он — Сведржитељ и Свесједини-

тељ, и свему Претпосто јећи. Ако je то желео да каже,

зашто би ce толико трудио да покаже да су природне

силе у Богу створене?

13

Да овај човек верује да су Божје силе створене, по-

чуј то из самих његових речи . Наиме , он наводи речи

великог Дионисија да "промислитељске силе које ис-

ходе од непричеснога Бога: Самопосто јање, Саможи-

Свапи Vpuiopujt Палама

Ha првоме месту, суштина je једна, иако има мно-

ro луча, које ce пројављују саобразно могућностима

пријемчивих, и које ce у складу са њиховим различи-

тим способностима пријемчивости могу умножити.46

Павле на то мисли када говори о "раздавању Духа Све-

тога"47

. Штавише, суштина je надсуштаствена, и веру-

ј ем да нико не би порекао да су ови зраци (луче) њене

енергије или енергија, те да ce у њима може учество-

вати, упркос томе што суштина остаје непричесна .

14

Штавише, свако ј единство (за једница) претпоста-

вља општење, чулно преко чула, и умно преко ума .

Будући да ce ј единство са овим зрацима (просветље-

њима) може остварити, тиме je за једница са њима ум-

не, или npe духовне природе . Што ce тиче божанске

суштине, она je сама no себи изнад сваког додира .

Шта je ова за једница са просветљењима , ако не

виђење? Досто јни могу да виде зраке , иако j e божан-

ска суштина потпуно невидљива, a они, беспочетни

и бескра јни зраци ј есу светлост без почетка и кра-

ја . Тако, постоји вечна светлост, р а зличита од Божје

суштине; она сама no себи није суштина — далеко

од тога ! — него енерги ја Надсуштаственог . Ова све-

тлост без почетка и краја није ни видљива ни појм-

љива у пр авом смислу. Она je духовна и божанска ,

no свом превасходству ра зличита од свега створе-

ног; a оно што je чулно неопа зиво и непо јмиво , не

спада у посед чула као таквих, нити у посед умне

способности.48

ш

Божанска сушшина u aiepiuje

Тако, ова духовна светлост није с амо објекат ви-

ђења, него и сила којом гледамо и видимо; она није

ни чулни ни умни доживљај, већ нека духовна сила,

no своме превасходству изузета из свих створених са-

знајних моћи , и благодаћу унедрена у чисте словесне

природе .

15

Из тог разлога велики Григорије Богослов није

само рекао да добри анђели "созерцава ју вечну сла-

ву"49

, него да je созерцавају "вечно" , показу јући тиме

да то није створена, природна и умна сила која ан-

ђелима омогућава да созерцавају вечну славу Божју,

већ да je она вечна, духовна и божанска сила. " To

није зато да би ce величао Бог", каже он, "jep ce Даро-

давцу и Његовој п уноћи ништа не може додати, него

да прве природе после Бога никада не би престале да

ce одобротворују Његовим даровима"г' ° .

Зар не видиш да анђели не поседују природно веч-

но созерцање вечне славе, већ да, попут Светитеља,

том силом и созерцањем као доброчинством Вечне

Природе бивају даровани?51

Према светом Василију

Великом: "Оно што покрене Дух Свети, постаје вечно

кретање, живо и свето; када Дух сиђе у неког чове-

ка, он, који npe тога беше само земља и прах, прима

достојанство пророка , апостола и Божјег анђела"-'2.

T O M силом обујмљени, небески умови виде. Зато j e

та светлост приступачна у м у али ra она истовреме-

но надилази . Такође je речено да они виде себе; j ep

та светлост je самосозерцатељна . Kao створеној моћи

189

Свти Гршорије Палама

190

Божанска суштиш u enepiuje

17

Ова светлост није знање, нити ce оно стиче изве-

сним потврђивањем и одрицањем. Сваки зао дух има

ум, или, како то пророк каже, " а сирски" ум<;

°, који

злоупотребљава знање. Заиста, немогуће je злоупо-

требити ову светлост, ј ер она одмах напушта онога

ко нагиње к злу, и одлучује од Бога свакога који je

подлегао лукавом и ce ca злом ce сагласио.61

Тада ова светлост и озарење нису сазнање или умо-

постигнуће у строгом смислу те речи, него су то no

омоними ји . Али у н еком шир ем смислу, тај израз ce

може употребити, будући да их ум због свога доброг

усмерења прима . Исто тако они ce могу назвати "бо-

жанством" због Дејствујућега енерги јама неизрециве

благодати. Енергија која обожује никако ce не одваја

од Духа који обожује.62

Човек просветљен чистотом

има почетак no томе што je п римио просветљење —

Оци ra зато и називају "чистотом" — али светлост и

просветљење су зато беспочетни. To посебно можемо

видети код људи који, попут анђела беху просветље-

ни, те п римише обожење; како каже велики и божан-

ствени Максим : "Созерцава јући светлост невидиве и

наднеисказиве славе, с ами они, заједно ca вишњим

силама , и воспри јемници блажене чистоте постају."

18

AKO испитамо разлог због кога je овај новослов

(Варлаам) замислио да je обожујућа благодат Духа

(или пре, све Божје силе) створена, онда поред rope

поменутог злог извора јереси63

, ј е дини разлог јесте

191

сазнања неуловљиву, ову силу показавши ce достојни

ње, созерцавају.

16

Зато je велики Дионисије рекао : "Умови ce циклич-

но крећу, ј е р су с једињени ca беспочетним и бескрај-

ним обасјањима"53

. Треба запазити да он, од свих нај-

тачнији, није с амо рекао да ce умови, с једињени ca

беспочетним обас јањима циклично крећу, него "да

им je р е ч ено " да ce крећу, под ч и м ce, no м о м е ми-

шљењу, подразумева да им то ј единство није природ-

но, иако су они од почетка санаследници благодати,

и никада нису искусили нечистоту.3'1

С друге стране , и њихов на ј већи непријатељ55

може пружити доказе , који су на јверније сведочан-

ство, да ова светлост и моћ виђења нису no природи

садржани у н аднебе сним а нђе лима . Демонски род,

који je отпао од њих, л ишио ce ове светлости и мо-

ћи виђења, али не и оних природних способности .

Стога, ова светлост и виђење нису п рирођени анђе -

лима.56

Наравно , д емонски род није лишен ума и

р а змишљања , и опет, није изгубио своје биће . Зато

они кажу: " Зн ам те ко си, Светац Божији."57

; a Он

им није допустио да кажу "Ти си Христос Син Бо-

жији"58

. Зато je и Богослов р е к ао : "Ти не верујеш у

божанство? Чак и д емони верују у њега"59

. Ако пак

препозна ју божанство , они онда, сходно томе , знају

и то да ra не треба поистоветити с било ко јим ство-

реним. б ић ем .

Свеши Грторије Палама

тврдња светог Дионисија, д а ј е Бо г т е силе установио

( imooTf ioca ) .6 4

Међутим, о в ар еч ce односи само на њихово посто

јање, не и на начин њиховог постојања. Тако, неко би

могао њу да примени на бића створена и нестворена,

која потичу од Бога. Заиста, Василије Велики je упо-

требио овај израз за Сина, рекавши: "Зар Онај Ko je

породио (тс-токшс) капи росе65

, није подједнако могао

да роди Сина?"66

Говорећи и о Духу Светоме, рекао je:

"Он je Дух уста Његових67

, зато немој Га држати за не-

што спољашње и створено. Прими то да Он има Сво-

ју ипостас од Бога"1'8. И наставио: "To je знак Његовог

ипостасног својства — да ce познаје кроз Сина и да je

установљен од Оца ( k zov Патрбс; и ф ш т с ш о а ) "6 9

. Слич-

но њему Григорије Богослов предвечно рађање Сина

често назива "ипостасним" (штботасну)70

.

На основу ових именовања ти нам за трен ока мо-

жеш доказати да су и Син и Свети Дух створења, ј ер је-

дини разлог који те подстиче да изјавиш да су божан-

ске силе створене, почива на основици да je Узрок

свих ствари и њихов "установитељ"71

. Ниси успео да

схватиш да je велики Дионисије овде показао да те си-

ле не постоје због њиховог превасходства . Говорећи

о "промислитељским силама емитованим или про-

исходећим из непричестивога Бога", он додаје да ce

"створена бића која учествују у њима називају " бићи-

ма" , у смислу да ове силе превазилазе све што јесте

и што постоји"72

. Богомудри Максим, изјављујући да

приопштава ј ућа или причесна бића имају почетак,

тврди да je оно у ч ему она учествују, беспочетно.73

192

Божанска сушшина u снершје

I I I . iii. 5

"Шта би ce догодило" , пита Варлаам , "када би

човек видео Бога? Зар не би постао натчовек? Тада

би он постао а нђео ! Међу тим , најбољи м еђу богосло-

вима изостаје за последњим м еђу анђелима , каже

(Варлаам) . Чак и да п ри зн амо да je постао анђео ,

то не би допринело а н ђ е л и м а да они виде божанску

суштину."

... AKO ce цар одлучи да учини част неком војни-

ку, и лично поразговара с њим, војник неће одмах

постати во јеначелник; упркос т оме што je у ј е дном

тренутуку био на јближи цару, он због тога н еће доби-

ти досто јанство архистратига.74

"Међу тим " , каже он,

"човек може срести Бога само анђел ским посредова-

њем, ј ер анђели управљају над н ама ј ерархи јски" .

Шта чиниш, човече? Потчињаваш ли то нужности

Онога Који влада над нужношћу, и Који њу превази-

лази к а д а то пожели, а понекад ј е у потпуности и пре-

устројава?75

Реци ми, који je то анђео рекао Мојсију: "Ја Сам

Сушти: Бог Авраамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев"76

,

ако не Син Божји, како пише велики Василије?77

Шта

значе ове речи Изласка: "И Господ говораше с Мојси-

ј ем лицем к лицу као што говори човјек с пријатељем

својим"?78

AKO je Он Који je с Авраамом разговарао и

" собом ce заклео"79

био само анђео , како je онда апо-

стол могао да каже: " Ј ер кад Бог даде обећање Авра-

аму, нема јући ни у кога већега да ce закуне, закле ce

с амим CO5OM"?SO

AKO j e Бог сматрао и справним да ce

обрати Оцима у сенци Закона, како ли ce тек откри-

193

Свсгпи Гршорије Палама

вао Светитељима када ce појавила истина, и кад ce

показао закон благодати! Према том закону, Сами Го

спод ј е Taj Који нас je cnacao, "не анђео или човек"81

,

a сам Дух Божји нас je поучио целој истини. Није ли

Он драговољно постао човек да 5и нас cnacao?82

Ни-

је ли нас ради поднео крст и смрт, иако "бјесмо не-

моћни"8 3

, како апостол каже? Није ли ce Он снисхо-

ђењем Својим настанио у човеку да би му ce јавио и

непосредно обратио, да би човек постао не само пра-

ведан, већ да би чувајући заповести Божје осветио и

очистио душу и тело, и тако ce преобразио у сасуд

достојан примања свемоћнога Духа? Ha томе настоји

и свети Григорије Нисијски, када, присећа ј ући ce Сте-

фановог небеског и натприродног виђења, пита: "Be­

rne ли то достигнуће људске природе? Не беше ли то

анђео који тако уздигну палу природу? Не — j ep није

написано да je Стефан имао посебне способности, ни-

ти да je у време виђења био окружен анђелима ; него

Стефан, испуњен Духом Светим, спозна славу Бога и

ј единог Сина Божјег.84

Jep (како пророк каже)8Г>

није

могуће видети светлостбез виђењау светлости"8'1. Гри-

горије Нисијски овде говори о виђењу које ce Духом

спознаје, a не о неком облику сазнања; управо овом

последњем чулу "сазнања" он приписује израз : "Бога

нико није видио"87

. Супротстављајући томе духовно

созерцање Стефаново, пружио нам je најбоље и нај-

православније решење. Поред тога, он није рекао да

je Божја суштина приступачна и видљива, него да je

то случај с амо са славом Оца и благодаћу Духа.88

194

Божанска сушшина u енершјс

6

"Али", каже Варлаам, "чувши да су ова благодат и

слава натприродне и подобне Богу89

, j ep подобно ce

подобним сагледава, и опет, пошто je та стварност

нестворена и беспочетна, ja je на зивам божанском

суштином"90

. Али, није могуће да тако буде, о бого-

слове, противниче Светих! ... Значи ли то да божан-

ска енергија није ни натприродна , ни беспочетна, ни

нестворена, ни Boiy подобна, a да онима који Га на

натприродан начин созерцавају у Духу она ипак про-

јављује Бога у свој Његовој пуноћи?

" Н и к а к о ! " , одговара он (Варлаам) , и додаје: "Са-

мо je божанска суштина нестворена и беспочетна ,

док je свака енергија створена . " Какве ли непобо-

жнос ти ! Из овога следи да Бог не поседује ни при-

родне ни суштинске енергије, и да je онај који то

тврди безбожник. To доводи до отвореног порицања

посто јања Бога — будући да свети Оци, у складу са

божанств еним Максимом9 1

, ј а сно излажу да ни јед-

на природа не може да постоји нити да буде спозна-

та м и м о својих суштинских енерги ја . Дакле, ако не

постоје суштинске и природне божанске енергије ,

следи да ни Бог не постоји; и опет, ако постоје енер-

гије божанске , природне и суштинске , и оне су ство-

рене , створена ће бити и њихова божанска суштина .

Следи последица : како су енергије природе и сушти-

не створене , тако je и сама суштина и природа која

их поседује створена, и т аквом ce она представља.92

195

Свеши Гршорије Палама

196

Божанска суштина u entpiujt

8

Даље, ако Бог није поседовао беспочетне енерги-

је — пр е в а зил а з ећи их у оној м е ри у којој покретач

надвисује радњу коју врши — како би Он онда могао

да буде претбеспочетан , и надбеспочетан? Слично

томе , Он не би био "Надбог" , како в елики Диониси-

је каже , да ce "стварност дара који обожује" није на-

звала "божанством"95

— с т в арношћу која, no божан-

с твеном Максиму, " вечно исходи од вечносуштога

Бога"96

. Да то није случај , обожени човек би ce при-

општавао Божанско ј природи, те би no природи био

Бог.97

Управо као што ce Бог не би могао назвати "Надбо-

гом" да не постоји благодат обожења, исто тако Га ми

не бисмо могли назвати "Надбеспочетним" , да, како

божанствени Максим исправно каже, "бесмртност,

бескрајност, битовање и све стварно што ce природно

созерцава попут суштинских Божјих својстава, нису

беспочетна дела Божја"98

.

Да благодат није беспочетна, како би онда онај ко

учествује у њој могао постати "беспочетан као Мел^

хиседек, о коме je р ечено да му дани нису имали по-

четка, и да му живот није имао свршетка"?99

И како

би, "попут Павла, човек могао да води божански и

вечни живот Слова обитава јућег у њему"?100

9

"Чак и да ce сложимо да су божанске енергије не-

створене" , каже он, " још увек важи да их нико није ви-

део, док не постану створене" . Међутим , оне никада

197

7

Реци ми: Како бисмо спознали Христа у двема

енерги јама и двема природама , да божанске природ-

не енергије нису нестворене? Како бисмо спознали

Њега у двема вољама, да Он, будући Бог, нема при-

родну и божанску вољу? И шта je Божја воља, ако не

енергија (деловање) божанске природе?93

Да ли je он-

да воља Нествореног створена? Да ли je он део време-

на и има ли почетак, и да ли je Он усвојио вољу коју

предвечно није имао? Како ју je стекао — no нужно-

сти или променом мишљења? Оваквим новогласина-

ма овај ј адник скрнави не с амо Божју природу, него

и оваплоћење Спаситељево. Одлучивши да нападне

хришћанство , он je самог себе прогнао из за једнице

православних хришћана , те својим расправама дока-

зује да je сам ништа друго до монофизи т и моноте-

лит, и то још гори од својих претходника!44

По твом мишљењу, свака Божја енергија, осим

Његове суштине, која je главни покретач космоса , по-

чиње у времену. Следствено томе , свака Божја енер-

гија je нужно створена; и Христос, у складу са Својим

двема природама , није имао и створене и нестворене

енергије, већ само створене. Он je онда имао само

једну енергију, која није чак ни божанска, како гово-

раху они злоучитељи (моноенергити) , него све Божје

енергије потичу од створеног поретка . Ако Он има

само једну енергију, Он нужно има и само ј едну при-

роду, која т акође није божанска, него створена, како

монофизи ти некада држаху, ј ер je природа чија je

енергија створена и сама таква.

Свеши fpuiopuje Палама

198

Божаиска сушшина u euepiujc

10

Зар не видиш да су ове божанске енергије у Бо-

гу, и да су оне створеним способностима невидљиве?

Ипак, Светитељи je виде, j ep Духом прева зиђоше ce-

бе. Можемо прочитати : "Онај који сеудосто јио да пре-

бива у Богу, спознаће сва у Њему претпосто јећа иаче-

ла или логосе свега посто јећег на начин једносгавног

и нераздељивог познања"108

. И опет: "Када ce дуиш

буде сабрала у себи и у Богу, код ње више неће бити

раздељености због силогизама састављених од мно-

штва мисли . Она ће бити крунисана Логосом Божјим,

Првим , Ј единим и Јединственим, у чијој непојмивој

простоти сви логоси бића ј едновидно претпостоје .

Усмерава јући ce на IBera - Који н еће одсуствовати

из н>е, него будући у њој целој, цео ће ј едноставно

бити сједињен с њом, - na ће и она сама спознавати

унутрашња начела свега постојећег. Захваљујући гом

познању она ћ е , пре ступања у брачну заједницу са

божанским Логосом, можда себи допустити да упо-

треби методе дијерезе (разликовања)"109

.

Зар не схваташ да л>уди који пребива ју у Богу,

који су обожени и богонадахнуто усмерава ју свој

поглед к Њему, не виде као ми? Они, на чудесан на-

чин, ч улом виде натчулно, и умом надумно110

, и то

тада када ce сила Светога Духа унедри у њихове људ-

ске способности, и када њеним де јством они виде

оно што je изнад нас. Тако, г оворећи о виђењу кроз

чула, ми м о р амо додати да je оно натчулно , еда би

ce ј а сно показало да оно није с амо натприродно ,

већ и надизразиво .

1 9 9

не постадоше створене, ј ер с амо оно што учегтвује у

њима јесте створено, док енергије у ко јима те ствари

учествују101

претпостоје у Богу. У супротном, створе-

ња би учествовала у Божјој суштини, што je голема

бесмислица . Али, оканимо ce сада ове теме .

Удаљене предмете ми не можемо да видимо као

да су испред нас; исто тако, ни будућност не може-

мо видети као садашњост; не знамо Божју вољу док

ce она не пројави. Међутим, пророци су знали саму

замисао Божју, вечно постојећу у Њему, чак и пре ње-

ног остварења. Слично томе, одабрани ученици су

видели на Тавору суштинску и вечну красоту Божју

(како Црква песмопева)102

.

... Не славу Божју која исходи од створења, како

ти мислиш, већ пресветлу величанственост лепоте

Прволика103

; с ам необразни образ (tii'cСбс-ot' сГбосЈ бо-

жанске лепоте, која обожује човека и удостојава га

личног општења са Богом; сдмо Царство Божје, вечно

и бескрајно, саму надразумну и неприступачну све-

тлост, небеску и безграничну светлост, надвремену и

вечну, светлост која исијава нетљеношћу, светлост Ko­

ja обожује обожене . Они заиста видеше исту ону бла-

годат Духа која ће касније обитавати у њима101

; ј ер по-

стоји само ј една благодат Оца, Сина и Духа, и они je

видеше телесним очима, али очима које беху толико

раскриљене да су оне, сагласно божанственом Јова-

ну Дамаскину106

, од слепих постале озрачене1,ЈГ

'. Они

созерцаваху ону нестворену светлост, коју ћ е , чак и у

дола з ећем веку, само Светитељи непрекидно созерца-

вати, како нас уче свети: Дионисије107

и Максим .

Свеши Гршорије Палама

Ипак, нас овај злоопитни мудрац ... неоправдано

оптужује да ми Бога посма трамо чулно (као опажај-

ну стварност).111

To je исто као да неко покушава да

одвоји суштину од надсуштине, a да при том Бога на-

зива "надсуштаственом Суштином" . Он, без икаквог

стида, тврди следеће : "Будући да сматраш да Бог има

суштину, из тога следи: или да je Бог ј едан изведен

појам, сагледаван само у нестварном размишљању и

5ез постојања као живе стварности, или да je Он не-

ки а томичан (посебан) објекат". ... Када говоримо

о духовној и надумној стварности, ти сматраш да je

она доступна чулима . Никако да схватиш да Божје

унутрашње биће (кат' a u i o v ) никако није исто што и

неки посто јећи објекат (каб' a u t o ) , те погрешно зами-

шљаш да je оно око Бога (природна својства која Му

ce приписују) истоветно са Његовим унутрашњим Би-

ћем.112

11

"Међутим , " он наставља, "Бог ce не би ра зликовао

од видљивих ствари ако би Он могао да ce спозна пре-

ма ономе што Га окружује. Јер, свака видљива ствар

je видљива, не no своме унутрашњем бићу, него no

ономе што je окружује: Око не опажа сунчеву сушти-

ну, већ оно што њу окружује"1" .

Пример који си изложио показује да намерно ома-

ловажаваш Бога и Његове Светитеље. Реч "сунце" по-

везује ce са зрацима , као и са њиховим извором; то

не значи да постоје два сунца. Стога, постоји ј едан

Бог, упркос томе што ce каже да обожујућа благодат

200

Божанска суштина u енершје

долази из Бога. Светлост такође "окружује" Сунце,

али оно сигурно није његова суштина. Како онда све-

тлост која долази из Бога и обасјава Светитеље може

бити Његова суштина? Да ли ce сунчева светлост no-

јављује само онда када je неко види, или постоји и

пре тога? Исти je случај и са светлошћу која обожује

оне који њу созерцавају.

AKO ce у том погледу Бог ни no ч ему не разликује

од било којег видљивог предмета, зашто га онда не ви-

дите ни ти, ни твоји истомишљеници , ни људи бољи

од тебе? Кад би те с амо твоје очи, слепе какве јесу за

ову светлост, коју Светитељи виде ... поучиле да то

није природна , нити кроз ваздух видљива светлост !1"

На тај начин ти не би хулио на будући еон, ј ер они

који говоре no Богу, поучавају нас да н ам тада н еће

требати ни ваздух ни светлост која пролази кроз ње-

га.115

Упркос свему, ти тврдиш да ce ова светлост, ова

красота будућега в ек а , ч у лима неприступачна ,чули-

ма може опазити, и да je тада116

она видљива кроз

ваздух.

12

"Али, ако ту светлост не могу да видим, ј ер сам по-

ражен слепилом" , каже он, "ја још увек им ам ушеса

да чујем речи говорашчег : 'Сам ум врло нејасно мо-

же да појми Бога одвојеног од онога што Га окружу-

је; Он осветљава усмерава ј ућу способност душе само

кад ce очистимо, попут муње што изненада севне и

исто тако нестане'"117

. ... Шта још свети Григорије ка-

же? "Зато Бог почиње да осветљава ум та јанственом

201

Свеши Грторцје Палама

светлошћу, да би по јмивим Себи привукао, непо јми-

вимзапрепа с тио , з апрепаштењемпривукао ,привлач -ношћу очистио"

118.

Шта (човеку) очишћује Привлачан? Да ли само

(његов) ум? Не, ј ер следујући светим Оцима, не тре-

6a чинити велике напоре да 5и ce он очистио, a исто-

времено, no својој природи, он лако отпада од чисто-

те. Зато ce он не може очистити без чежње за Богом,

како je то овај богослов већ показао, и још да je та-

кво очишћење својствено почетницима . Што ce тиче

чежње за Богом, она, о чишћењем свих душевних и

телесних способности и сила, и задобијањем трајног

очишћења душе, човека чини при ј емчивим за обожу-

ј ућу благодат.119

"Зато Он очишћује онога ко чезне за Њ и м : овим

о чишћењем Он ствара богоподобног човека и општи

с њим као ca Својим р ођ еним и д ом аћим . Он ce (да

ce смелије изразим) сједињује као Бог ca боговима,

открива јући им ce можда исто онолико колико их Он

Сам познаје"120

. To je нешто много више од "не јасне

светлости" о којој Варлаам говори. Свети Григорије

х оће да каже да такви људи познају Бога исто толико,

колико Он познаје њих. Како то? Не помоћу слаба-

шних умних пробљесака, односно напора, о којима

je Варлаам говорио на почетку овог поглавља, него

виђењем Бога у Богу, с једињењем ca Њ и м и уподо-

бљењем Њ е м у Они богоподобном силом пригрљују

најбожанскије благодатне дарове Духа - благодатне

дарове које не могу да досегну небогоподобни и само

умом тражитељи свега онога око Бога.

202

Божанска суиаиипа u enepiuje

13

Већ je ј асно да опитно знање о Богу долази од бла-

годати, која човека приближава боголикости. Али,

како да знамо да je та благодат т акође светлост? ...

Божанствени Максим , након говора о сједињењу ca

та јном божанствене простоте или једноставности, ко-

ја очекује Светитеље у будућем веку, закључује: "Са-

гледавајући светлост необјављене и наднеисказиве

славе, заједно ca вишњим силама, они сами постају

при ј емници блажене чистоте"121

.

Како онда да знамо да и ова светлосг представља

обожење? Послушајмо опет истог богослова. Обја-

снивши колико je могуће начин на који ce обожени

човек сједињује ca Богом — заједница сродна заједни-

ци душе и тела, чиме ce цео човек обожује благодаћу

оваплоћеног Бога — он продужује: "Он сав душом и

т елом остаје човек no природи, и сав душом и телом

постаје бог no благодати и целокупној његовој прони-

заности божанственим сјајем блажене славе"122

. Схва-

таш ли да je та светлост сијање самога Бога? Да ли je

онда божанска светлост створена?

Послушај следеће : "Никада ce не може замисли-

ти ништа блиставије и узвишеније; шта још могу да

пожеле они који ce удостоје обожења?"123

Зар ниси

схватио да je ова светлост у ствари обожење, те да

за оне који ce удостоје гледања исте не постоји ни-

шта узвишеније? Међутим , имај на уму да je ова

светлост исто тако и веза којом ce Бог сједињује ca

досто јнима: "Помоћу ње, Бог, Који ce сједињује с они-

ма који постадоше богови, све Својом добротом чини

203

Свеиш Грторије Палама

Својим"124

. Управо je то онај обожујући дар, који je

буктиња Атине — Дионисије — назвао "божанством" ,

рекавши да му je Бог оностран (заграничан)125

. Где си

онда ти са својим " знањем" и "подражавањем" и "од-

рицањем од себе", помоћу којих ce трудиш ослободи-

ти ce множине знања што потиче од вере и истинског

богоподражавања које нас превазилази?

14

"Међутим " , каже Варлаам, "чак и да je Диониси-

je рекао да Бог превазилази ово 'божанство ' , он није

рекао да Бог Својим преизобиљем оностраности пре-

вазилази чак и небиће " . . . Када Дионисије каже да

"Бог надсуштаствено поседује оно надсуштинско"121

' ,

шта још тиме потврђује? Пошто непостојање најизр-

јадније (no превасходству) јесте надсуштаствено127

,

Бог je чак и изнад тога, има ј ући надсушто на начин

надсуштаствен.

Како онда посматраш човека, или боље р е ћ и љу~

де (они су ј едно, no Господњој молитви128

, ј е р када

споменемо једног, ми мислимо на све Светитеље);

како дакле посматраш људе који говоре о Богу Који

бескрајно превазилази свако обожење што га je Он

Својом надсуштаственом природом даровао? Шта

ћ е ш одговорити ономе ко тврди да je божанска оно-

страност (еттексчш) изнад сваког потврђивања и од-

рицања?129

Није ли Он no Својој оностраности изнад

небића? Речено je да je Бог изнад нестворене бесмрт-

ности, живота и доброте; na ипак, будући неспособан

да задржиш поглед на врховима такве истинске тео-

204

Божанска сушшина u ateplujc

205

логије ... ти си одбацио учења свих Отаца. Они ... нам

говоре да Бог превазилази све "на бесконачно беско-

начан број пута" (аттеараки; аттефсоО 1 3 0 , ј ер знају да ce

Његова оностраност не може исказати ни мишљу ни

речју. Али, већ смо довољно говорили о овој теми .

15

A како je овај (Варлаам) и добродетел, пороком

учинио, то треба укратко показати . Он стање умрт-

вљености страсног дела душе назива " б е с тр ашћем" :

"Активност страсног дела душе", каже он, "потпуно

ослепљује и уклања божанско око, спречава јући де-

лање свих њених способности"131

. Авај! Да ли би тре-

бало да и мржња пр ема злу и љубав према Богу и бли-

жњем униште божанско око? To су пак активности

страсног дела душе. Доиста, управо овом душевном

способношћу ми волимо или мр зимо , орођујемо ce

или ce отуђујемо. Жедни добродетељи (ol е р а о т а ! ХСОУ

ка^соу), обделавају ову силу, a не умртвљују je; они

њу не затварају у себе, него ју преображава ју у љубав

према Богу и ближњем; ј ер no р е чима Господњим, "о

овим двијема заповијестима виси сав закон и проро-

ци"132

.

Свеши Гpu iopu j e Палама

1 Ч а к и п о р е д м о г у ћ и о с т и да ф и л о с о ф р а з м и ш љ а о т р а н с ц е н д е н ц и -

ји , или о Прво ј С уштини , не п рипис у ј ући му н и к а к в е о с о бип е , оста је

ч ињенмца д а О т к рн в ење пи је с о бом п р о и з в е л о то д а х р и ш ћ а н с к и Бог

не буде Т в о р ац и Иск у ли т ељ . За то ce б о ж а н с к е о с о бин е о дно с е па су

штину , j e p Б о г ј е n o п р и р о д и н е п р о м е н љ и в . 2 О д у х о в н и м ч у л им а види од ељак Б, н а п о м е н а 33- Душа и м а ј е д ан

scnsorium (који Oun п о п е к а д пазива ј у Т Ж О Г ^ К О У , или с т р а сни д ео душе ) ,

а ли он обухва та р а зп е , н е р а з д ељив е с п о с о бно с т и гледаља, д о дир а , и

т а к о даље . 1 Т а к в е с и л е мопут п р о м и с л а и к р е а т и в н о с т и п ал а з е ce у р а з п и м

с т е п е н и м а и у а н ђ е л и м а и у човеку, а ли љихов е м о ћ и су н ужно с т воре -

не и у с ловљел е , л оп у т њихових в р лил а . I To з л а ч и да су Божје силе , енер ги ј е и а т риб у ти т а к о ћ е н е с т в о р е -

ни .

' П а л а м а к о р и г г и р е ч " д е л а " (сру<х), ле у сми с л у т в о р е в и л е Божје ,

не го у с м и с л у о л и х с ил а попут п р о м и с л а и п р е д з н ања , шго Му j e о м о -

г у ћ и л о да в е ч ло п р е д в и д и и и с п л а н и р а Своју т в о р е вин у . П о р е д тога ,

" д е л а " c e т а к о ђ е о д л о с е n a п р е е г з и с т ен тмо с т т в о р е в и л е к а о иде је бо-

ж а н с к о г у м а ( попу т " п р е д о д р е ђ е љ а " ) . f' To с у ч и н и л и с л е д б е ници Ари јеве ј е р е с и .

7 1 Kop . 2, 7.

8 Из глада да у н а ш е м т екс т у не посто ји д о в ољпо п р е ц и з н а р а з ли -

к а и з м е ђ у т е р м и н а м о ћ , д ело , в рлина , к а о о ли с а п р о м и с л а Божјега ,

п р е д з л аљ а и с л и ч н и х с по с о б ло с ти . В р л и п е с у б о ж а п с к е о с о б и п е или

к в а ли т е ти , a с в е о б у х в а тни т е р м и л за и,их je -a m p l аитои ( д о словце :

" o n o m r o Га окружу ј е " ) . : l Створено ј с у ш т и н и .

10 Cent gnost, 1.48 PG ХС, 1100 D, I I I . i .19.

" Ibid., 50 (ib., 1 101 B). 12

loc. cit. I I

Човек , с т в ор ен no подоби ј у Бож ј ем , и м а п р и р о д п у с р о дпо с т с а

Б о г ом ( и а ко j e т о п а д о м н а р ушепо ) . Али, п а ш е в р лин е , и а к о учеству ју

и огледа ј у c e у в и ш е и ли м а њ е в е ч н и м о с о б и н а м а Бож ј им (н а п р и м е р

д о б а р , мудар , и т а к о даље) , ни с у истовешне са б о ж а н с к и м а т р и б у т и м а :

O n e су и з в е д ен е и има ј у п о ч е т а к у в р емену . 1-1

ibid. 48, PG ХС, 1100 CD. 1 5

Тр еб а з а п а з и т и р а з л и к у која j e н а п р а в љ е н а и з м е ђ у д е л а Божи ј и х

која има ј у п оч е т а к у в р емену , и оних ко ја ra нема ју . 16

ibid. ( 1 0 00 D- 1101 A).

" М о г у ћ е j e д а ум ч о в е к а чис то г с рца , о д в а ј ањем д у х о вно г у м а

од с в ако г н е о д р е ђ е н о г к онц еп т а , б л а г о д аћ у п р е в а з и ђ е себе и п е р ц и п и -

206

Божанска суштипа u enepiuje

p a Бо г а Који j e н а д с у ш т и н с к и . To j e а п о ф а т и к а х р и ш ћ а н с к о г Ис т о к а

— в и ђ е н а не к а о н еки м е т о д ин т е л е к т у а лп е а п с т р а кци ј е , в ећ као н а чип

д у х о вно г у з л ажења . 18

Ibid. 49 (ib., 1101 A) : Б о ж а н с к а с у ш т и н а je б е споч е тн а , б аш к ао

и Њ е г о в е в р лин е , али Бог б е скра ј но н а дил а з и о в е н е с т в о р е п е енер ги ј е

и л и сил е . И а к о ce Бог о т к р и в а као доброта , љубав , и т а к о даље, н а ш е

о с е ћ а љ е Њ е г о в е чи с т е т р а н с ц е н д е н т н о с т и ( и зп а д с в а к е р е чп и квали-

т е т а у с у ш т и н и ) м о р а н а м з а б р а н и т и да ј е д н о с т а в н о иоисшовешимо су-

ш т и п у и о с о бин е / в р лин е / е н е р г и ј е у Богу. 14

Ep. СХХХ1Х, 6-7, PG XXXII , 6 92 - 696 . С уштина , no себн n e c n o -

зна јна , спо зна ј е ce с во јим е п е р г и ј ам а пли о п е р а ц п ј а м а ad extra. П о с м а -

т р а ј ућп ова " д ела " , п е к а к о c e м о ж е р а з у м е т и к а р а к т е р п рир о д е која и х

с т в ар а . " П р и р о д п а " енер ги ј а у о в о м случа ју м о р а ce р а з у м е т и у м е т а -

ф и з и ч к о м с м и с л у т е а к т и вн о с т и и ли опих к а р а к т е р и с т и к а које од гова-

рају по ј е дипо ј п р и р о д и , и ко је су д е о к о п к р е т п е с т в а рно с тп . 2 0

Због Своје т р а н с ц е н д е н т н о с т и , Бог п е и с к а з и в о м о ж е бити све-

п р и с у т а п у свако ј од мп о г о б р о ј п и х Својих о с о б и н а или енерги ј а , a да

т и м е не ш т е т и Својој а п с о л у тно ј ј е д н о с т а в н о с т и и ј единству . Из тог

р а з л о г а м о ж е м о Бога и с т нн с ки п а з в а тп м у д р и м , n то (и с вим о с т а л и м

п р и д е в и м а о т к р и в е н и м у к а т а ф а т и ч к о м бо гословљу ) не пр е тпо с т а вља -

ј у ћ и д а с у ови р а з л и ч и т и к в а ли т е т и одво ј ени м е т а ф и з и ч к и е п ти т е ти

( попу т П л а т о н о в и х "иде ј а " ) ; нли да и један од њих ( или сви ) исцршву ј у

р е а л н о с т Божје та јне . 21

П а л а м а овде к а ж е да посто ј е неке е п ер ги ј е ко је има ју свој по -

ч е т ак , м а к а р у њ и х о в и м спо Ј в ашњим д е л о в а њ и м а , ко је ни с у пр е е г з и -

с т е н тн е у б о ж а н с к о м Уму . Т ако , на п р и м е р , с т в а р а л а ч к а Божја еп ери ј а

поста ј е д е л о т в о рн а с а м о опд а када с т в а р ање и в р е м е и с т о в р е м е м о поч -

ну, док Бог и м а одувек с т в а р а л а ч к у силу и циљ . 22

Н а п о м е н а 4. 21

Пост . 2, 3. 21

В е р о в а тно с. Eun. I. 8, PG XXIX, 528 B. Б о ж а н с к о п р е д з н а њ е

(ттр6у^соо1£;) и м а " к р а ј " у с м п с л у о к о п ч а в а њ а в р е м е н а у в е чнос ти , те да

н е м а до г ађа ј а и ли ра зво ј а у Д о л а з е ћ е м Веку ко ј е би Бог п р е д ви д е о .

П а л а м и н е м и с л и о н е с т в о р е н и м е н е р г и ј а м а које нис у б е споче т -

не , м о г у c e с у м и р а т и на с л е д е ћ и п а ч и п : Све с у o n e у ф у н к ц и ј и Бож ј е

п р и в р е м е н е " и к о н о м и ј е " , н е к е c e ( попу т с т в а р а л а ч к е сил е ) а к тивира ј у

с а м о к а д а п о чн е в р ем е , a н е к е п а к (попу т п р е д з н а њ а ) н е ћ е ф у н к ц и о -

н и с а т и када в и ш е н е буде б и ло ово га света . Ова п р и в р е м е н а п р и р о д а

и з в е с н и х енер ги ј а ј есте ј о ш ј е д ан а р г у м е н т з а р а з л и к о в а њ е с уш тин е и

б о ж а н с к и х енерги ј а . 25

Cent. gnost. I. 7 (PG ХС, 1085 B); 1.49 (ibid., 1 101 A); Ad Thal,

207

Свеши Гршорије Палта

208

Божанска сушшина u енергије

назива ј у " б о г о в и м а no б л а г о д а ти " . Они no бл а г од а ти , a не no п р и р о -

ди учеству ј у у б ожанско ј п р и р о д и , и у в ек оста ју с т ворења , з а ви сн а од

Т в о р ц а у живо т у у Њему . 34

М а к с и м , Ambig., PG ХС1, 1144C . З а п а з и т е ф р а з у " б е с п о ч е т а п и

н е с т в о р е н n o б л а г о д а ти " : n o љ у д с ком разуму , к о н т р а д и к т о р н и т е р м и -

н и ! С т в о р ења ник а д а не м о г у посташи н е с т в о р ен а , и а к о могу и м а т и

у д е л а у п р и р о д и н е с т в о р ен о г Бога . 40

De div. nom. XI . 6, PG I I I , 9 5 3 D-956A. Енер ги ј е ( " п р о м и с л и т е љ -

ске с и л е " ) образу ј у с уштин с к у ве зу и з м е ђ у б о ж а н с к е с уш тин е ( у којој

н и к о н е м о ж е у ч е с т во в а ти ) и с т вор ења . On a и с т и н с к и ж и в е с амо о н о л и -

ко к о л и к о учеству ју у б о ж а н с к и м ен е р ги ј ам а . 41

To je свети Диони си ј е Ар еопа ги т . 42

В а р л а а м , у својој ж ељи да ш т о дубље з аби ј е к лин и з м е ђ у ч и с т о

т р а п с ц е н д е н т н о г б ож ан с т в а и свега осталог , о в д е п о г р е ш н о т у м а ч и све-

то г Диони си ј а р е ч и м а да су ч а к и " б ож ан с т в о " и о б о ж е њ е с т в ор ен е бо-

ж а н с к е сил е . 43

Нот. XXVI I I . 3 1 , PG XXXVI, 72 С. 4 4

Ј е р j e в и ђ е њ е Бога н а ч и н у ч е с т в о в ања у Њ е м у (у Њ е г о в и м е н е р -

ги ј ама ) . 45

De div. nom. IV. 8, PG I I I , 704 D. Ова " п р о с в е т л е њ а " (<Udin[ic IC;)

м о р а м о р а з л и к о в а т и од с у ш т и н е , с о б з и р о м да Д и о н и с и ј е к аже д а с у

а н ђ е л и у ј е д ин с т в у с а њ и м а , д ок ни ј едно од с т в ор ења , n e м о ж е бити

с ј е д ињепо с а б о ж а н с к о м с у ш т и н о м . 46

Ш т а в и ш е , с у ш т и н а je ј е дно с т а вн а , ј е д и н с т в е н а и н ер а з д ељив а ,

д ок су ен ер ги ј е м н о г о с т р у к е и р а з л и чи т е , и опет , видљиве као пе с т во -

р е н а т а в о р с к а светлост . 47

Ј ев . 2, 4. 4 8

М е ђ у т и м , П а л а м а п ажљив о н а г л а ш а в а д а Све титељи , и а к о мо г у

вид е ти , и б л а г о д аћ у с ј е динити ce са б о ж а н с к о м с в е т л ошћу , она оста ј е

т р а н с ц е н д е н т н а у о днос у на с в аку природну ч у л и у п е рц епци ј у и ум . 49

Види 4 3 . 50 Loc. cit.

51 Ова иде ја ce даље ра зви ј а у 16 одељку .

52 Све ти Васили ј е , с. Eun., PG XXIX, 769В ; По с т ање , 18, 27 .

53 De div. nom. IV. 8, PG I I I , 7 0 4D .

5 4 To з н а ч и да и а н ђ е л и ко ји ник а д а нис у л и ш е н и бл а г од а ти с о з е р -

цава ј у б ож ан с к у славу , а л и н е с в о ј им п р и р о д н и м с и л а м а , в ећ Бож ј ом

в ољом и п о м о ћ и . 55

To je Са т ана . 5 6

Да j e с и л а с о з е р ц а њ а у р о ђ е н а а н ђ е л с к о ј п р и р о д и , онд а би ч а к и

п а л и а н ђ е л и ( д емони ) и д аље и м а л и т у силу , и с т о као што с у о ни сачу-

209

LXII I PG ХС, 6 7 3 D, и т а к о даље . 26

To з н а чи да ce ен ер ги ј е с а д рже у к о с м о с у ( и м а н е н т н е су му) .

М е ђ у т и м , ова с в у д апри с у тно с т ј е с т е с а м о начип Божјег посто ј ања , a не

с а м о Њ е г о в о б и ћ е . 27

Овај о д л о м а к м о ж е ce н а ћ и у с в е т оо т а чко ј ан толо ги ј и ко ја j e до-

д а т а к д е л а све то г М а к с и м а Opuse, thcol. PG ХС1, 281BC. 28

С. Eun. 1. 8, PG XXIX, 528B. 2:1

Cent. gnost. I. 48 , PG ХС, 1 100D . Б о ж а н с к и к в а ли т е ти ко ји су у са-

м о м Богу, н ужно п р е т х о д е с в ем у што ч и н и с т в о р ено царс т во ; ч а к и " н е -

б и ћ у " (ко је j e п р о с т о о д р е ч н и а сп е к т по с то ј ања оно г к он тин г е н тн о г ) . 3 0

"У Њ е м у " / " о к о Њ е г а " : п р е д л о ш к и с и н о н и м и који ce о дно с е на

с у ш т и н у и енер ги ј е . 31

0 овој п с е в д о - е т имоло ги ј и види о д ељак Д, н а п о м е н а 120 . Григо-

ри ј е Богослов , tlom. XXX. 18, PG XXXVI, 128 A; Григори ј е Ниси ј с ки , Ad Ablab., PG XLV, 121 D-124 A (ed. W. J a e g e r (Le i den , 1958) , с тр . 44-45 ) .

32 Диони си ј е Ар еопа ги т , de div. nom. XI . 6, PG I I I , 956 A.

33 Тр ансценденци ј у с уштине над ен ер ги ј ама представља Узрок; ово

првенс тво j e он т о лошко , није п р и в р ем ен о , ј е р Бог никада не оста је без

Својих енерги ја . Узрок в ечно пре тпос т авља последице , исто као што

Очево очинство в е чно претпоставља посто ј ање Његово г Сина — ипак ,

n o с в е том Јовану Д ама скину , Отац оста је "извор Божапс т в а " ( П л у л тл?

0шгггго<;). 34

De div. nom. I I . 7, PG I I I , 645A. Бог би т р е б а л о да п р е в а з и л а з и

ч а к и с уштин у у с м и с л у у к о м е Он п р е в а з и л а з и сваку п о т в р дн у о соби -

н у ко ју Му п р и п и с у ј е м о (отуда Диони си ј е в и н е о б и ч н и " с у п е р е м и н е н т -

н и " (vrnćp) е пи т е ти : " Н а д с в е т л о с н и " , " Н а д б о ж а п с к и " , и т а к о даље . Ип а к ,

м о р а м о и м а т и н а у м у д а П а л а м а ( и Оци у о п ш т е ) с т а лно к о ри с т и р е ч

" с у ш т и н а " з а оно што j e н а п о с л е т к у т р а н с ц е н д е н т н о у о с н о ви Божјег

Б и ћ а . 3 5

М е ђ у т и м , у о в о м поглављу П а л а м а к о р и с т и р е ч " с у ш т и н а " да

би о п и с а о ј е дн у од б о ж а н с к и х енерги ј а , и то ону ко ја с т в ара к о с м и ч к у

т в а р . П о л е м и ч к и циљ о в а к в е у п о т р е б е ове р е ч и ј е с т е д а убеди Варл а а -

ма у п р о т и в р е ч н о с т да j e с а м о ова, и ни ј е дн а др у г а енерги ј а , б е споч е т -

на . 36

Изл . 3, 14 37

Григори ј е Бо г о с ло в , Нот. XLV. 3, PG XXXVI, 625C, и Д и о н и с и ј е

Ареопа гит , de div. nom. V. 4, PG I I I , 8 17C . To з н а ч и да Бог ни је ј е д н о би -

ћ е ( и ли с уштин а ) м е ђ у м н о г и м а н а свету, н е го д а к а о с в е о п ш т и И з в о р

б и ћ а " п р е в а з и л а з и с у ш т и н у б и ћ а " . 3 8

Ч а к ce и р е ч " Б о г " не м о ж е без о д р е ђ е њ а у п о т р е б и т и за Б о ж а н -

ство , ј е р ce и о б о ж е н и Све титељи у с в е т оо т а чко ј л и т е р а т у р и ( и з в е д ено )

Свеши Григорије Палама

в али своју у м н у спо собно с т . 57

Мк . 1, 24 . 58

Мк . 1, 24; Лк . 4, 4 1 . 59

Hom. XLV. 27 , PG XXXVI, 661 A, 60

Ис . 10, 12 . 1,1

Б у д ући да je н е с т в о р е п а с в е тлос т т р а н с ц е н д е м т н а и н а д р а з у м н а ,

о н а j e д у ховно н е з р е л и м о с о б а м а и н е спо зн а ј н а , и не б о р а ви у о н о м е

ко н а г иње злу. 1,1

Ова енер ги ј а j e б ож ан с к а , ј е р о н а делу ј е Д у х ом Све тим , про с в е -

тљу ј ући и о божу ј ући о д а б р ан е .

" Triads I I I . ii. 4, где он оптужу је В а р л а а м а због е к с т р е м н о г ари ј ан-

ца Евноми ј а , ко ји je у ч и о да су и Син и Дух с т вор еља . 64

De div. nom. XI . 6, PG I I I , 9 5 3 B. У о в о м п а р а г р а ф у з а с т упљена

je и гра р е ч и иттботаок; и иттоотгјаоа; од г л а гола ифХатгјцл] ( у с т анови ти ,

б у к в а лно . под-сишвиши). С у в и ш н о j e н а г л а ш а в а т и да j e то в е о м а т е ш к о

п р е н е т и у преводу .

В а р л а а м о в о ц и т и р а њ е светог Д и о н и с и ј а д о н е л о j e П а л а м и ве-

л и к е т е ш к о ћ е . Он жуди д а п о к а ж е д а Д и о н и с и ј е р е ч " у с т а н о в и т и " с и д е

ни је у п о т р е био у с м и с л у њихово г с т в а р а њ а ни из чега , в ећ у с м и с л у у

ко ј ем ту реч к о р и с т е к ап а доки ј с ки Оци у г овору о О ч е в о м " у с т ановље -

њу" Сина и Духа . A Отац ce иојављује к а о и з в о р и ш т е њихових Ипос т а -

си ( или Лично с т и ) . 65

Ј ов 38, 2 8 . м;

Видети : Eun. I I . 2 3 , PG XXIX, 6 2 4А Ова ј т е к с т светог Васили ј а no-

с л у ж и ћ е касни ј е ( 1 3 5 6 - 1 3 5 7 ) као т е м а п о с е б н и х П а л а м и н и х р а с п р а в а

ca Н и к и ф о р о м Г р и г о р а с о м ( видети : Ј . Mayendo r f f , Introduction a l'etude de Gregoire Palamas, П а р и з , 1959 , с тр . 378 ) .

1,7 Пс . 32 (33) , 6.

68 Hom. in Ps. XXXII, 4, PG XXIX, 3 3 3 B.

1)9 Свети Васили ј е Ep. XXXVII I . 4, PG XXXI I , 329 C.

70 Hom. 20, 6, PG XXXV, 1072c ; 42 , 16, PG XXXVI, 4 77 AB, итд .

7 1 AKO В а р л а а м Диони си ј е в у ф р а з у з л о упо т р е бља в а да би д о к а з а о

д а с у б о ж а н с к е ен е р ги ј е с т вор ене , он д а п о м о ћ у ње он исто т а к о м о ж е

да у сми с л у Ари ј е в е ј е р е с и схвата и Ва сили ј е в у и Григори ј еву у п о т р е б у

г л а г ол а иттоотпооа, т в р д е ћ и да су Син и Дух т а к о ђ е с т ворења . 72

De div. nom. XI . 6, PG I I I , 956AB . 7i Cent. gnost. 1. 48 , PG ХС, 1100 CD. " О н о у ч ем у они учеству ј у "

о д н о с и c e на б о ж а н с к е енер ги ј е . 7 4

To з н а чи да Бог м о ж е у з ви си ти ч о в е к а да и ску си а н ђ е о с к о с о з е р -

ц ање , али , ч о в е к п ри т о м н е ћ е п р е с т а т и д а посто ји к а о чов ек . Со з ерца -

т ељни ж и в о т c e п о н е к а д опису ј е к а о " а н ђ е о с к и живо т " , у с м и с л у д а он

210

Божанска сушшина u снергије

пред с т а вља н а ч и и х р и ш ћ а н с к о г жи вљења н а ј више одво ј еног од веза c a

с в е т ом . 7 5

Бог ( "Господар н ужно с т и " ) иије о г р а н и ч е н ј е р а р х и ј с к и м р е д о м

који j e Он у с т а по вио м е ћ у а н ђ е л и м а и људима . И а к о а н ђ е л и ч е с то по-

среду ју и з м е ђ у Бога и ч о в е к а , Богу j e м о г у ћ е да у спос т а ви д и р е к т н у

л и ч н у везу c a љ у дима које j e Он о д абр ао . П а л а м а п а с т а вља да н а в о ди

ци т а т е из Старог Завета к ада ce Бог ј а в и о п а т р и ј а р с и м а и м р о р о ц и м а

без п о с р е дник а ; a з а т им г о вори о по ј ави Бога Сипа у телу . Тако , П а л а м а

да је о дл учну библи ј ску и х р и с т о л о ш к у и с п р а в к у ј е р а р хи ј с к о г с и с т ем а

све то г Диониси ј а , ко ји j e а н ђ е л с к о п о с р е д о в ањ е с м а т р а о а и с о л у т н и м

у с л о в о м з а ј е днич ења ca B O I O M (J. Mayendor f f , " N o t e s s u r I ' i n f l uence d i-

o n y s i e n n e en O r i e n t " , Studia Patrislica I I , Б е р лип , 1957 , стр . 547-552 ) . 7(1

Изл . 3, 14-15 . 77

C. Eun. II . 18, PG XXIX, 609B . 78

Изл . 33 , 11 . 7'' Пост . 22 , 16.

80 Ј ев . 6, 13 .

81 И с . 63 , 9.

82 J u . 16, 13 .

88 Р и м . 5, 6.

81 Д ап . 7, 55-56 .

85 Пс . 35 (36) , 10.

8(1 Homin S. Stephanum, P G X L VI, 7 1 6 D - 7 1 7 A .

87 Ј н . 1 , 18 .

8 8 С т е ф а н о в о в и ђ е њ е не б еше д е л аље у м а ( јер н е п р е о б р а ж е н и ум

н е м о ж е д и р е к т н о спозна ј е Бога) , већ и е п о с р е д н о в иђ ење и е с т в ор еме

с л а в е Т р о ј иц е б л а г о д аћу Свето га Духа . 8'' Све ти Григори ј е Ниси ј с ки , In S. Steph., PG XLVI, 717 B.

5 0 В а р л а а м ce овде в р а ћ а на сво је с т а н о в и ш т е да j e с а м о б о ж а н с к а

с у ш т и н а н е с т в о р ен а и б е споч е тп а , a да су Божја с у ш т и н а и enep i uja

и с т о в е тн е с т в арнос ти , то јест , да су енер ги ј е с т в о р ен е . 41

Ep. ad Nicandr., PG XCI , 96 B; Opuse, theol. et pol., ib., 200C, 205

AC; Disput. cum Pyrrho, ibid., 3 40 D. 9 2

Свака с уштин а м о р а и м а т и п р и р о д н е енер ги ј е , ко је с љом м о р а -

ј у и м а т и исту природ у . Ако с у б о ж а н с к е ен ер ги ј е с т в о р ени ен ти т е ти ,

он д а и С а м Бог м о р а бити с т в о р ен ! 9 3

П р е м а пр а в о с л а вно ј х ри с т о ло ги ј и (у с в о м к о н а ч н о м облику на-

стало ј н е п о с р е д н о no м о н о т е л и т с к о ј р а с п р а в и у в р е м е све го г М а к с и -

м а ) , у с амо ј Л и ч н о с т и Хрис тово ј посто ј е д в е п р и р о д е и две воље и ли

еп ер ги ј е ( ч о в е ч ан с к а и б о ж а и с к а ) . 94

П о л е м и ч к о п р е т е р и в а њ е . П о ш т о je б о ж а н с к а воља у Хрис т у бо-

211

Свсши Гршорије Палама

ж а н с к а енерги ј а , В а р л а а м ( т в р д ећи да су ен ер ги ј е с т в ор ен е ) у с т а ври

т в р ди да j e Хрис то с п р в о би тн о и м а о с а м о ј е дн у вољу и енерги ј у (чове-

ч ан ск у ) , те стога и ј е д н у п рирод у . Ha тај н а ч и н В а р л а а м з а п а д а у гре-

ш к е д р е в ии х м о н о ф и з и т с к и х и м о п о т е л и т с к и х ј е р е т ик а , који в е ров а х у

да у Хрис т у посто ји с а м о ј е д н а п р и р о д а и ј е д н а вол>а. М е ђ у т и м , он иде

ј о ш даље од о ни х ко ји т в р д и ш е да j e ј е д н а п рирод а / в оља у Хрис т у бо-

жанска — В а р л а а м т в р ди да су o n e ч о в е ч а н с к е и с т в ор ен е . 115

Ep. II , PG II I , 1 0 68 - 1069 . Ов ак в о м и ш љ е љ е — т р а н с ц е н д е н т н о с т

н а д с ушт а с т в ено г Бога н а д Њ е г о в и м е н е р г и ј а м а или " б о ж а н с т в о " — бе-

ше р анп ј е з а с т упљено , н п р . 111. li. 23 и н а п о м е н а 79, о д ељак Е; ibid. 29

и н а п о м е н а 107 .

'"' de char., 111. 2 5 , PG ХС, 1024C. 4 7

Светитељи з аи с т а поста ју " п р и ч е с н и ц и б о ж а н с к е п р и р о д е " , к а к о

а п о с т о л Пе т а р к аж е (2 . Пт. 1 , 4), али no е н е р ги ј ам а , a н и к а д а no с ушти -

ни . Реч " п р и р о д а " овде j e м а њ е п р е ц и з н а ие го у П а л а м и н о м т екс ту . Да

они поста ју п р и ч е с н и ц и no с уштини , и з г у била би c e о н т о л о ш к а р а з ли -

ка и з м е ђ у Бога и чо в ек а , и з м е ђ у п е с т в о р е п и х и с т в о р ени х п р и р о д а . ,,s

Cent. gnost. 1. 48 , PG ХС, 1100 D.

' ' ' ' Ј ев . 7, 3. 100

Свети М а к с п м , Ambig., PG XCI, 1 144 BC; i Cap. V. 85 , PG ХС,

1384 D. 101

To су н е с т в о р е н е енерги ј е , кро з ко је j e Бог с т в о рио све . 102

Катизма п о с л е Полијелеја на Ј у т р ењи 6/19. августа . 103

Т р е ћ а сшихира на Всчерњи 6/19. ав густа .

'01

Ha Пед е с е т пиц у , a з а т им у п у п о ћ и њихо в о г е к л и с и о л о ш к о г ис-

куства ; ј е р в и ђ е њ е н а Т а в о р у ни је н и ш т а др у г о до пр е д ук у с з а ј е днице

Бога са в е р п и м а у с в е т о т а ј ип с ком живо т у Ц р к в е (Triads I . i i i .38) . 105

Vid. supra, 111. и н а п о м е н а 67, о д ељакЕ . 106

Hom. in Transfig., 12, PG XCVI, 564 C. 107

De div. nom, 1. 4, PG I I I , 592 BC.

108 Свети М а к с и м , Cent. gnost. I I . 4, PG . ХС, 1128 A. Чов ек ко ји ce

удосто ји б о г омис ли ј а у Логосу, види ире.елзистенШни лоЈос и ли уну тр а -

ш њ а н а ч е л а с т в о р ени х с т в а ри (то j e " п р и р о д п о бо г о словље " у с в е т оо -

т а ч к о м смислу , з н а њ е с т в а р ања у Богу — a не ( к ао на З ападу ) и з в о ђ е њ е

б о ж а н с к и х о с о бин а и з Бож је т в о р е вин е ) . ,м

Свети М а к и с м , Myst. 5, PG ХС1, 6 8 1 B. 1,0

Одељак A, н а п о м е н а 27 ; и о д ељак Б, н а п о м е н а 32 . Бо г о н и м а

ко ји ce удосто ј е да Га вид е и познају , д ару ј е н о в а д у ховна ч ул а и " у з ви-

ш е н и у м " . 111

П о ш т о су и си х а с ти т в р дили да мо г у да вид е н е с т в ор ену с в е тлос т

212

Божанска сушшина u енерјије

( п р е о б р а ж е н и м ) т е л е с н и м о ч и м а , В а р л а ам закл>учује д а o n o што c e чу-

л и м а м о ж е п р и м и т и , м о р а бити и оп а зив а (стога и с т в ор ен а ) р е алнос т . 1,2

To з н а чи да су епер ги ј е к о ј е и с х о д е из с уштин е , и н т р и н с и ч н е Би -

ћу Бож ј ем , Њ е г о в и м п р п р о д п и м а т риб у тима , a н е одво ј ени , с т в о р е ни

е н т и т е т и ко ји посто ј е о дво ј ено од Бога . 111

AKO ce Бог позпа ј е к р о з ЕБегова дела , к аж е В а р л а ам , попут свих

о с т а ли х п р и р о д а (на п р и м е р , Сунце ce позна ј е no својо ј т о п л о т и и све-

т л о с ти ) , он д а c e Он не р а з лику ј е од с т в о р ени х п р и р о д а . (Али, В а р л а а м

у с т в а ри не би п ри х в а т и о прву п р е м и с у ове т врдње , и ne верује да ce

Бог м о ж е д и р е к т н о по зн а ти , попу т Сунца кро з ње гов е зраке . ) П а л а м а

и с т и ч е д а j e у з а л удна р а с п р а в а која c e з а снпва na анало ги ј и с г в о р е пи х

и о п а з и в и х п р и р о д а и н е с т в о р е н е Прир о д е , која ce не м о ж е о п а з и т и

н а ш и м п р и р о д п и м ч у лима .

В а р л а а м о в ци т а т apud Triads II . i. i. 1 1 .

Све ти Еригори је Ниси ј с ки , de anim. ct resurr., PG XLV1, 104C. 1111

М и с л и ce на Д о л а з е ћ и Век, na н е б е с им а . 117

В а р л а а м ци тир а све то г а Григори ј а Бо го слов а , Hom. XLV. 3, PG

XXXVI, 625 C - 6 2 8 A . 1,8

Свети Григори ј е Богослов , ibid. (ib. 628А) . 119

П р е м а В арл а аму , Бог c e м о ж е п о зп а ти с а м о и н д и р е к т н о , ум -

н и м с о з е р ц а в а њ е м Њ е г о в и х д е л а у п рир о ди . П а л а м а ce с л аж е с т и м да

н а с Бог м о ж е т и м п у т ем д о в е с ти до б о г оп о з п ања — али оп е т с а м о до -

т л е д а м о ж е м о п оже л е т и т о у з в и ш е н о no3Haibe, и п а ч е п р и р о д п о м уму

п е д о с т упно , и опе т п о м о ћ у б л а г о д а ти д о с т упно . О ч и ш ћ е њ е ума j e с а м о

п р ви (и н а ј л а кши ) к о р а к на путу усхође1Ба ка Богу ; п о т р е бпо j e потпу-

но п р е о б р а ж е њ е , м о р а л н о и д у ховпо , п р е пе го ч о в е к п о с т ан е с п р е м а п

з а в иђе ! в е н е с т в о р еп е с в е т лос ти ( " б о ж а н с к о м с и л о м " ) . 120

Бо го слов , loc. cit. ( н а п о м е н а 117 ) . 121

У о в о м одељку, П а л а м а д е ли м и ш љ е њ е с в е то г М а к с и м а да бла-

годат н е п о с р е д н о г б о г о п о з н ања ječme о божу ј ућа с в е т лос т т а вор ск а , KO­

J O M c e Бог с једињује с а С в е т и т ељима . 122

Ambig., P G X C I , 1088 С. 123

ibid. ш ibid.

125 Ep. I I , PG I I I , 1 0 6 8 - 1 0 69 .

ш De div. nom. I I . 10, PG I I I , 6 4 8D .

127 Бо г ce м о ж е н а з в а ти " н е б и ћ е м no својој т р а н с ц е н д е н т н о с т и "

у т о м с м и с л у д а j e Он к ао И з в о р с в ако г б и ћ а н а д б и ћ а н ( "н ад с ушта -

с т в ен " ) . 128

Јн . 17, 2 1 . 1211

Свети Диониси ј е , de myst. theol.5, PG I I I , 1 048B etpassim.

213

Свеши Грторије Палама

130 Свети М а к с и м , Cent. gnost. I. 7, PG ХС, 1085 B i I. 9, ib., 1101 A;

Ad Thal. 63 , ibid., 6 7 3 D. 131

В а р л а а м и м а б укнално и в рло кру то м и ш љ е њ е о апаПсш-и као

н е о п х о д н о м пр ед у слов у богсшознаља . П о ш т о j e његов п ри с т у п рацио-

н а ли с т и ч ки , on с м а т р а д а а ко ж е л и м о д а с т и г н е м о до т а к в о г зн ања , ми

т р еб а д а у м р т в и м о сваку с трас т (добру и ли л ошу ; В а р л а а м о в цитат ,

Triads II , ii. 23 ) . П а л а м а од гов ар а да j e н о т р е б н о да ce с т р а с ни део д уше

п р е о б р а з и , a ne да c e умр т ви . Док и з о н а ч е н е с т р а с ти з аис т а " з а твара ј у

око д у ш е " и о к ам ењу ј у с рц е з а о п ш т е њ е са Бо гом , д у ш е в н и н р и р о д н и

п о ри ви љуб а ви и ч ежње могу и мора ј у да ce п р е о б р а з е у п о с в е ћ е н о с т

Богу и б л и ж њ и м а . Ј е р ми у п р а в о л.убавЈву с т у п амо у опшзеп . е са Бо-

гом, и у д о с г о ј а в амо ce н е п о с р е д н о г в и ђ е њ а IBeiOBe п е с т в о р е н е славе . U1

Мт. 22 , 40 .

214

Садржај

Увод 5

A. Философија не доноси спасење 45

Б. Апофатичко богословље као позитивно искуство 58

B. Исихазам и преображење тела 76

Г. Обожење у Христу 106

Д. Нестворена слава 133

Т). Божанска суштина и енергије 178

Уредник

Епископ далматински Фотије

Издаје

ИСТИНА Издавачка установа

Епархије далматинске

Штампа

ФинеГраф, Београд

Тираж 1.000

C1P- Ка т а ло ги з аци ј а у п у б лик аци ј и

Н а р о д и а б и б лио т е к а Срби је , Б е о г р а д

271 . 2 - 58

Г Р И Г О Р И Ј Е Пал ам а , с в е ти

Три ј а д е : Б е с е д е у о д б р ан у с в еш т ени х т и х о в а т ељ а / Свети

Гри гори ј е П а л а м а ; с е н г л е с к о г и з в о р н и к а п р е в о д

С е с т рин с т в а Т ро ј е р у чиц е - Ш и б е н и к ; р е д а к т о р и п р е в о д а

Е п и с к о п д а л м а т и н с к и Фоти ј е и м о н а х Д а ви д П е р о в и ћ ; у р е д ник

Е п и с к о п д а л м а т и н с к и Фоти ј е . - Б е о г р а д ; Ш и б е н и к : Ис тин а ,

И з д а в а ч к а у с т анов а Епар хи ј е д а л м а т и н с к е , 2 0 0 8

( Б е о г р а д : Ф и н е Г р а ф ) . - 2 1 6 с тр . : илус тр . ; 20 cm . - (Едици ј а

Св е т о о т а ч ко бо гословље ; књ. 6)

П р е в о д д ел а : T h e T r i a d s / G r e g o r y P a l a m a s . - Т и р а ж 1.000.

ISBN 978 -86 -82555 -23 -0

a ) И с и х а з а м

COB1SS.SR-1D 5 1 2 5 8 2 7 4 3

I SBN 978 -86 -82555 -23 -0