Trofej_11.pdf

TTTTAAAAPPPPOOOOVVVVIIII

NAPRED UNAZAD

WEB EDITION FISHING MAGAZINE NO 11

TEMABROJA:

PLOVAK:

BBBBAAAABBBBUUUUKKKKAAAA

SADRAJ

E-magazin za sportskiribolov, ekologijui ribolovni turizam

Glavni i odgovorni urednik

Dragan Jovanove-mail: [email protected]

Kompjuterska pripremaTROFEJ Pro''

FotografijeOlivier Portrat i Trofej Pro

Redakcija

TROFEJ Pro+381 (0)62 85-38-081

[email protected]

www.trofej.info

468

10121618202122262830404450

Ribolova~ki TROFEJ 3

UMESTO UVODNIKA: EPITAF JEDNOJ VRSTITEME I DILEME: MRANE TAJNE RIBOLOVNOG AUSVAJSAEKOLOGIJA DUHA: TO JAA ZIMA TO VIE UPAKA NA VODI

ARAN: MAMCI - MIKS KOJI POZIVA ARANEPLOVAK I DUBINKA: BABUKA NAA NASUNAPRO & CONTRA: SIT BABUKAR ILI GLADAN VARALIARPLOVAK: ENGLESKA KOLA ZA APRILSKO PECANJETAPOVI: OKRUGLO PA NA OETAPOVI: EST GRAFITA OD DVANAEST FITATAPOVI: MALI, ALI TEHNIARTAPOVI: TEST - SHIMANO ANTARESTEST: STVARNA NOSIVOST PLETENICAPOD LUPOM: MAINICE - NAPRED (U)NAZADVARALIARENJE ZA POETNIKE: HLADNA VODA, HLADAN SMUEKOLOGIJA: NEVIENO UDO - REKA KOJA JE OISTILA SAMU SEBEVODENI PUTOKAZ: RUMUNIJA 2011 - SPECIJALNA CENA ZA SPECIJALNE GOSTE

Radoznalost je jedna od osobina koju sva-ko inteligentno stvrorenje jednostavnomora da poseduje. Mnoge od vas je sto-ga verovatno interesovalo poneto iz burne bi-ografije nae napaene planete, ali ste zastalizbunjeni svim tim hiljadama miliona godina.Jednostavnom promenom merne skale stvarisame od sebe dolaze na svoje mesto: posluiuse svima bliskom vremenskom jedinicom, sabi-u 2500 miliona godina (koliko nas deli od do-ba kada je Zemlja bila u rastopljenom stanju), ujednu godinu!!!

Arheozoik i proteozoik, dve najstarije ere,traju gotovo 3/4 godine, tj. od poetka januarado polovine septembra! Stvaranje vrste zem-ljine kore pada u rano prolee, ali ivota jo ne-ma. Jo nisu pale stogodinje kie koje su napu-nile Zemljine okeane. ivot se pojavio poetkommaja. Razvoj prvih beskimenjaka traje itavoleto, sve do pominjane prve polovine septembra.

Tada poinje paleozoik, era beskimenjaka,riba i vodozemaca. Traje do poslednjih dananovembra, da bi ga nasledio mezozoik, era di-nosvkih gmizavaca, koja traje do 23. decembra.Od poslednjih 7 dana u godini, 6 i po pripadatercijanu, eri kojom vladaju sisari. Poslednjhpola dana u godini pripada kvartaru, i oveku.Pravo odvajanje oveka od njegovih ivotinjskihpredaka poelo je negde oko 20 asova te no-vogodi{nje veeri! Proavi kroz nekoliko evo-lucionih poboljanja, nepunih pola sata pre po-noi, formnirao se Homo Sapiens. Na zdravlje!

Pet minuta pre ponoiCelokupna istorija ljudske kulture i nauke stajeu tih, istovremeno i simbolinih i mizernih, tristotine sekundi! Aristotel i Demokrit, Mikelan-elo i Leonardo, Betoven i Mocart, Kant i He-gel, Ajntajn i Njutn, Votson i Krik, Dostojevskii Solenjicin - tek neka sekunda. Duan Silni iSveti Sava, Karaore i Milo, Cviji i Milan-kovi, Tesla i Pupin, Stepanovi i Mii, Ki iBasara, Pavi i Crnjanski, Rebraa i Bodiro-ga... samo su kapi iste vode u moru mastilaljudske nepromiljenosti i drskosti. Ozonska ru-pa, otapanje polarnih kapa, kisele kie, galopi-rajua erozija, radioaktivni otpad, hrana punatoksina i nove bolesti, samo su neke od stvarikoje osvetniki ravnoduno ostavljamo svojojnemirnoj nedunoj deci.

Evoluciona omakaMnogo miliona godina svako se ivo bie naZemlji dobrovoljno prilagoavalo ekosistemukoji ga hrani i trpi. Od trenutka kada je prona-ao vatru i toak, gospodar planete ini upra-vo suprotno - prilagoava ekosistem sebi, i jose ponosi time! Pseudo-mislioci kliku kad piuo samoproglaenoj pseudo-boanskoj rasi kojoji sami pripadaju: shvatili smo prirodne zakone,to nam je omoguilo da ukrotimo prirodne sile,i ostavimo neizbrisiv peat na tolerantni prirod-ni okoli.

UMESTO UVODNIKAUMESTO UVODNIKA

Ribolova~ki TROFEJ4

Ne mogu da se ne sloim sa ovim! ovek je zaista hodao policu Zemlje, ostavljajui pustinju kao otiske svojih stopala. Opas-no voe, ta jabuka. Opak dar, ta inteligencija.

Kreativno destruktivniDobro prilagoen parazit eksploatie svoga domaina godinamai decenijama, ne ubijajui ga, jer bi to i za njega samog bio kraj.Loe prilagoen (itaj: glup, nepromiljen) parazit ubija domai-na - a onda moli Boga da nae novog!

Jedino ne znam gde e Homo Sapiens pronai jo jednuplanetu dovoljno ludu da ga primi, jer je na dobrom putu da ovusahrani. Ispada, eto, da smo loi paraziti. Mi mu doemo netokao planetarna SIDA. Od nas nema leka, a isto sumnjam da ega ikad i biti, jer korov je najtee istrebiti. Naroito inteligentankorov, kome je bilo dovoljno pet minuta da unakazi neto to jestvarano 525.600 minuta!

REKVIJEMProhujae eoni. Sa neba mrtve Zemlje krto sija beli patuljak -sve to je preostalo od naeg Sunca. Vanzemaljski paleontolozipronali su jo jednu od vremenskih kapsula, koje su bile zako-pavane u zemlju krajem dvadesetog veka, kao svojevrsni legat zabudunost koju neemo imati.

Dok jedni u mukloj tiini sluaju boanske zvuke MocartovogRekvijema, drugi zavravaju postavljanje divovskog obeliskaizraenog od iste platine. Na dnu je, tuinskim alfabetom ure-zan, kratak natpis. Epitaf jednoj vrsti:

Prebrzo su otili predaleko.ore VEBER

Ribolovaki TROFEJ 1/99

EPITAF JEDNOJ VRSTI


TEME I DILEME

Umesto da mi godina pone nadama i lepim eljama,ona poinje strepnjom. Neki ljudi, na nekom uda-ljenom mestu, prave dogovor. Odluujui u imesvih nas, svejedno iz koje neke. Poneki od njih moda jejutros kupio burek i jogurt ispred tebe, sa neijom enomse moda sada smeje u tami iznajmljene sobe. udnimzaokretom, ti obini ljudi postaju delovi apstraktne maine.Vidljive a nevidljive. Prazne a strane. Njen bubanj se vrti,preblizu a predaleko od nae moi shvatanja. A onda, kadasu brojevi izvueni, neprijatno si iznenaen, iako si sve tove oekivao. Uzalud se pita po kojim kriterijumima seodreuje ta magina cifra. Nema logike koja e dovesti doodgovora na to pitanje. Ili je preduboko zakopana, tamogde ni utovarna lopata ne moe nita.

Ve za nekoliko dana, u radnji u kojoj najee razme-njuje seanja o dogodovtinama sa vode, red je poveliki.Gazda, tvoj veliki prijatelj, izvinjavae se to nema vreme-na za tebe. Sezona je poela. Opojni um mekih dinara u-je se na sve strane. Grabe se ljudi, kao da je dabe. Moe ina tri-etiri rate. Ko uzme, kajae se. Ko ne uzme, kajaese. Sve sami ljubitelji knjievnosti. Ue napamet napisano,kao lanovi biblijskog drutva. Lovostaj za arana poinjetad i tad. Dozvoljena duina za smua... je ona koju gazdakafane isplauje odmah.

Uprkos mnogim razlozima protiv, smerno se pridruu-jem skupu koji bi bio smean da nije pretuan. Ljudi i daljeveruju. Ja moram, po slubenoj dunosti. Piem za novineo sportskom ribolovu. Posmatram papir koji su mi uvaliliza pet crvendaa. Najpre se pitam: da li je jestiv? Ako jeste,kolika mu je hranljiva vrednost? Da li se lako vari? Da li emi spasiti ivot ako me kauboji kojima dugujem zbog ko-cke ostave da umrem u pustinji? Ako ga stavim u novaniki autobus kojim putujem za Beograd padne u nabujalu Ve-liku Moravu, a ja uspem da isplivam, da li e nekako uspetida ostane suv? Koliko se brzo sui (u suprotnom) i moe li

se upaliti trudom i kresivom, ili bar lupom, u sluaju da mesudbina previe udalji od majice civilizacije? A da seupotrebi za neto konkretno? Previe je tvrd.

Iako kota mnogo, a ne vredi nita, propisano je gdesme da ga nabavi. Samo u mestu prebivalita. Tako sesvake godine isti depovi sve vie pune, a iste vode svevie prazne, o istom troku.

Kako ve godinama poteno plaa koraanje tim tam-nim vilajetom, sada se prvi put pita: emu sve to? Ove go-dine karton nije nita bolje naminkan nego prole, kada je,takoe, izgledao nikako. Kao da ga je zemljoradnika za-druga tampala u fotokopirnici kod donje pijace. Ups, uv-redih zadrugu. Za te pare, mogli bi i sendvi i sok da deleuz njega. Stavljam najruniju sliku, da ne remetim sklad.Kad ti ga gazda prodaje, gledaj da mu ruke budu masne odslanine, da bar malo zasija i zamirie. A kota, eeeeeeeeej,teko zaraenih pet hiljadarki! Treinu mesene plate, ilimanje kvalitetnog friidera. 50 kila haringe. 100 konzervisardine. 100 kila brana. 500 komada najboljih jaja. 125hlebova. 6 kila dobre okolade. 70 litara plina. 9 kila kafe(napomena: pariteti su dati prema stanju na sivom tritu).Iako u svakoj sekundi vredi manje, zbog toga mi nije lake.Koliko potroi na hranu, benzin, pribor, mamce? Nemoj otome, ispae smerno jeftina. Koliko ulovi? Nemojmo nio tome, bar ovaj put.

Zato to isto pare kartona Englez plaa skoro duplomanje, a plata mu je bar desetak puta vea, usred sklepaneekonomske krize? panac ga takoe plaa manje, a zarau-je nekoliko puta vie. A jo i na onolikom moru mogu dapecaju. Kupe tapove za surf, pa vebaju da prebacuju fud-balska igralita, dok im talasi romantino kvase izme. Paidi u Englesku ili paniju i tamo kupaj gliste, ako ti ovdene valja! I tako se pola Srbije preselilo u Valentiev kamp.Prodaju ljudi imanja u Babunici da osete na tapu soma od50 kila, ne mora da izae napolje. I treba, jednom se ivi, a

TEME I DILEME

Ribolova~ki TROFEJ6

i tako e se sve jednom prodati i potroiti. Bolje ti, negotvoj zet.

Ima i ovde somova od 50 kila. Nita lake nego ulovitiga. Ode u penziju, ili na biro rada. Napravi apartmane nadelu obale koji ti se svia, ogradi, postavi kerove i pustistruju. ta e ti ausvajs, kad je to TVOJE. Vee amac uzponton. Zabaci tri Germine sa Kvikovima. Ako ima, za-baci i est ili devet (samo neka je deljivo sa tri). U meu-vremenu pecka siu, postavlja mree, strukove i samice,bije plinom, kreom, strujom, dinamitom. Tereveni sapaenogom. Kad napravi svoje kanale, vie ne nudi. Do-laze sami, i nai i nai Kinezi. Jing plaa babuku, Jang de-veriku. Brus plaa samo rakove, a Li i koljke i pueve. Itako bere do mile volje, a zaradi platicu kao da si ruko-vodilac u firmi u steaju. Sve ostalo je ist regres, trinaestilini dohodak, kao u stara dobra vremena. Pa ti neko kae loe se ivi! Moe i socijalno da plaa, ako ti nedostajeradni sta. Kad doe riboposmatra, nemoj da mu pretikrateom. Ostavi to za ove koji plaaju karton. Bez ras-prave sa njima. Odmah ih udalji, ni dvogledom ne smejuda vide ta radi. I nemoj da propusti nijednu priliku da imobjasni koliki su majmuni to plaaju. A ovi ljudi nek le-po sednu, popijte po jednu i dogovorite se. Odmah im stavido znanja da ne smeju da budu alavi. Ti si gazda. Neka tene zbuni uniforma ni to to su bildovali i oiali se na nuluda izgledaju opasno. Niko na metak otporan nije. Ali ni nalepu re. Tutni im kesu skobalja u ruke, ali neka znaju da jeto prvi i poslednji put. Ne dovedi ih u iskuenje da trae.Mogu da dou i zabace ponekad. Obeaj svom oveku dae mu javiti kad krene da jede. Kad te pozove, dri ga todue na vezi. Pozvae triput i vie nee zvati, a bie mu ineugodno da svrati.

Dok u velelepnoj zvezdanoj letnjoj moravskoj veeriprevre hladan pricer kroz zube, ala e udariti. Na voblersopstvene izrade na samici. Ista kao ona to je El Sale niz

bok amca vraa u Ebro, u inat regulativi ubica bikova.Doplivala morima i Dunavom. Kad se sve sreno zavri,cigaru u usta, da se odmah vidi da si Alfa i slikanje . Neka brka visi sa motke i icetako da moe samo da potone, ali ne i da otpliva. A onda,pravac Ponona bonaca, pa unucima po najveu oko-ladu sa celim lenicima u ake, neka pamte kakav je herojdeda.

Dakle, osim to papiri ne vai na iinoj obali, koja seneumitno iri, gde vai, a jedinstvenim se zove? U ekoj?U kotskoj, osim na specijalnim revirima za losose? Mo-da vam se u ribnjaku Peke patrijarije smiluju i dozvolevam nekakav catch and release iz sentimentalnih razlo-ga, na Bistrici ili Drimu jok.

Dalje, vai svuda sem u Maroku, paniji, na Drini, uEngleskoj, Norvekoj, na Bovnu, Vlasini... Jasno, otii doLeskovca ponekad je isto tako teko kao i otii do Bir-mingema (pardon Manestera). Dobro je da kartone,ipak, ostavlja nadu. Pretprole godine si sa njegovim neje-dinstvenim klonom u depu mogao da peca na Sjenikomjezeru, 300 km udaljenom, ali ne i na ievakoj bari,udaljenoj 25. Sada moe (skoro) svuda, ali ne moe daode nigde. Zvui biometrijski poznato, zar ne?

Dok neko pecajui otplauje polovnu Mazdu, ti otpla-uje dozvolu. On je nije platio, pa je u startu u prednosti.Minimum dvadeset izlazaka na vodu respektabilne uda-ljenosti. Ko ti je kriv kad si nesposoban i ne zna da vata.Eto, sad je ba prava idila. Cug grejane, pa zakove tri no-sonje. Kad ue u vonju, ne kida ampare. A na obali at-mosfera drugarska, kolegijalna. Niko nikome ne smeta.Kad dou ovi to hoe da udiare i trebaju propise, ne tre-ba ni amare da lupa. Samo podvikne malo.

Koliko se ribe sme odneti sa vode? Moe koliko hoe,ako te niko ne vidi, ili ima re. Ljudi smo.

Vladica Radojevi

MRA^NE TAJNE RIBOLOVNOG AUSVAJSA

EKOLOGIJA DUHAEKOLOGIJA DUHA

Parafrazirao sam poznati naslovstarog Travarevog teksta, koji jeglasio: to jaa zima to manjeupaka na vodi, jer je, naalost, ovoto sam ja naslovio surova realnost.

Kod nas, u ux-YU a ne samo u Sr-biji, kako se vode ohlade a obale za-bele nastaje klanfanje - tj. klanje! Svariba koja se krtoi strada, a ponajviesom. Jer, em je veliki - pa ga je lako urupi pronai, em nema krljuti - pa muje lako kou probosti. Sad, ba da ovestranice posvetim barabama koji i neitaju ovo, ne pada mi na pamet. Ali ite kako itaju varaliari - njima stogaupuujem ovaj tekst.

Sluaj prvi - Morava, Srbija:Iako je temperatura vazduha bila udebelom minusu a vode tek neto iz-nad 1 stepena uspeo sam da na OrcaHamera od 10 santimetara na olovnojglavi od 7 grama prevarim jednogMoravskog somia tekog neto preko4 kilograma.

U proteklih par dana ulovljeno je(i vraeno skoro sve) nekoliko somovaod 3kg do 9kg na Moravi. Svi dojednog su se polakomili na tvistereAction Plastics Mag Grub od 5 ina.

Sluaj drugi - Sava, Hrvatska:Siani su EL FENOMENO to setie ulova soma zimi . Veina NEV-JERNIKA (koji nisu ulovili soma zimi) trai razloge u temperaturi ili neemdrugom u rijeci Savi a bez da se zapi-taju kojom tehnikom ili nainu preze-ntacije mamca se lovi kod nas (glavniuzrok ulova). Osobno sam lovio so-move i na temperaturi vode na 2 stu-pnnja REGULARNO u usta su primali. Na pet-est takvih znalo se desit ipokoji izvana(tregera). Dali je 5-6 ri-ba po ribolovu sluajnost ili sree ne-ka svako donese zakljuak za sebe .

Preneo sam ove tipine sluajeveza Ginisa sa Interneta, bez ikakvihurednikih intervencija - u originalu!Jer, svaka re je (da ne ulazim u gra-matiku i pravopis) totalno u sukobu salogikom i zdravim razumom. Naime,

iako biolozi i ihtiolozi tvrde da je somriba koja ne voli hladnu vodu, i prvase u krtog povlai... oni ga love?! Bezobzira to se zna, i to je dokazano, dasom kree tek na prolee, kad se tem-peratura vode digne na 10-12 stepeni ikada doe do naglijeg porasta - oni galove na 1 ili 2 stepena Celzijusa. Nijevredeo ni FILM koji smo postavili nabrojne sajtove, iz koga se lepo vidi dase mani kree a som ne da spava, vei ne die preko krga, na temperaturivode ispod 3 stepena nego preko koe- usta uopte ne otvara, oni ga love!Valjda zbog love? Iako se svi hvale dasu Catch & Release varaliari.

No, da mi pogledamo ta se tanodeava, da ne bude nedoumica. Evo:

Nekako paralelno sa pojavom ple-tenica poeli su i somovi da rade pozimi. Grabuljanje, klanfanje, hakla-nje... ili kako se sve ve ne naziva toklanje, uzimalo je maha a najvie pozimi. Jer se tada riba (aran, som, de-verika...) ukrtoi, pa se kad se napipakrtog, ako je dovoljno blizu obale, na-pravi pravi masakr! E, za to su trebaleveeelike trokrake sa tekim olovom,da bi se to dalje zabacilo i efikasnijedrljalo po dnu. Obale se nisu belele odsnega, nego crvenele od krvi i svetu-cale od krljuti, tano obeleavajuikrtog u zimovniku. Leti su ribe kudkoje mile moje, ali su zimi (kako jeto slikovito opisala ex-YU legendaspisateljstva o ribolovu) ratrkane nagomili. Zbog toga se na takvim krv-lju i krljutima obeleenim mestimana obali traila karta vie ko nijena vreme doao da zauzme mestomorao je da se zadovolji tek po kojimkaenjem, jer mu je centar "spota" bionedostupan. Evo prie iz Novog Sada.

Najvei uas bio bi u februaru, ilimartu (zavisno kada se led povue) nadelu kanala D-T-D do prevodnice. Ta-mo se neretko smu sklanjao iz Duna-va u mirniju vodu. Kad se led povue,na obale kanala sjatilo bi se i po viestotina varaliara. Otvoreno da gra-buljaju klanfama nisu smeli, jer su u-vari kontrolisali dozvole! Ribou-varima je prvenstven cilj da nateraju

ribolovce da kupe dozvole, a ne da za-tite ribu u zimovniku. I taj masakr bipotrajao danima mesta na obali nijebilo. Ali je bilo duhovitih komen-tara tipa: ta je komo, opet uzo.Komija mu odgovara: "daaa, reee-dovno za usta, i kikoe se. U stvari,na jednog smua koji je stvarno pro-gutao tvister, bar tri smua je potka-eno za lea, glavu, trbuh... Naravno,nijedan nije vraen. I nije se prestaja-lo kad se upeca tri komada, nego sutukli i dalje... dok sve ne potamane!

A svi su imali vaee dozvole zasportski ribolov!

Meutim, ako se led povue tekkrajem februara, u martu su svi vara-liari odreda masovno pecali soma?!I to smuarokim priborom?! Znai,to je bila jaa i dua zima, pa se leddue zadrao, som je ranije kreno!Ajde?!

Apsolutno je isto da li grabuljate ihaklate klanfama ili tvisterima, akoribu traite zimi po krtozima i zimov-nicima! Naravno da postoje ribolovcikoji sluajno, pecajui smua, u janu-aru ili februaru upecaju soma. Dogodise da zabace ba usred krtoga, neko-liko puta se provue, som potkai, paili otpadne ili ne, ali krtog se razbije,razbuca, a riba uznemiri. Tada nastajepanika. Jadni polusmrznuti somovi seizbezume, ne znaju ta se dogaa, jatose uskomea, pa neki moda refleksnoili sluajno zgrabi dig. Na plus 1 ili 2stepena C drugaije NE-MO-E!

Po forumima je sve vie fotografi-ja zimskih somova sportski upecanih varalicom. Ali svaki od tih varali-ara priznaje da bude i potkaenih.Istina niko ne napie koliko je procen-tualno upecano a koliko "upucano".No, njima na ast!

Krtozi i zimovnici se lake otkri-vaju na manjim vodotocima Mora-va, gornji tok Save, Bosna... Varaliarmoe da lake dobaci i proelja veupovrinu, dok ne otkrije gde som ra-di. Naravno, nije zabranjeno upecatisoma zimi varalicom za usta ali nijesportski nastaviti varaliarenje na tommestu, ako primetite da je na dnu kr-

tog. Ako svesno nastavita da provla-ite dig kroz mes(t)o zloin je! Neopravdava vas ni to to sve somove, iupecane i potkaene, vratite - ako ihpre toga po krtogu (iz)mlatite!

Eto razreenja dileme zimski somna varalicu - na manjim rekama. Sto-ga je po forumima neuporedivo viesportskih ulova sa tih reka. Jer naDunavu i Tisi se kosi mitraljezima.Ali se ne hvali po forumima. Takvimaslava ne treba, samo meso. To su pra-gmatini hakleri koji koriste "heklere"tipa uruka glista ili Fadipovka,a ne bedne tvistere. Naravno, i zdra-vo deebele pletenice, a na kraju "sala-ma iz Beeja" - sinonima za alat kri-volovaca koliko vam dua ite.

Da ne bude zabune: nisu svi vara-liari koji pecaju zimi mesari! I nisusamo varaliari ti koji trae krtoge.Jer, sve je vie i plovkaroa koji, kao,pecaju belu plovkom na taj nain todole, pored olova, privei i trokraku -za svaki sluaj. Istina manju. Pa takona jednu deveriku koja je uzela ruuhleba ustima sleduje bar jo jedna ko-ja je trokraku uzela leima. I to sesve deava usred grada Novog Sada.

Ovaj tekst ima za svrhu samo je-dan cilj da vas odgovori od pecanjapo zimovnicima, gde se riba krtoi!Ako ste Vi stvarno sportski ribolovac,ako ste dentlmen na vodi sklonitese odatle to pre! Da vas ne primeteoni koji to nisu. A da li e takvi mesa-riti po krtogu digovima ili klanfamasamo je pitanje stila. Jer: princip jeisti, sve ostalo su nijanse. No, akoemo iskreno, klasini grabiljai barnisu licemeri, ne skrivaju se iza de-magokih floskula tipa sluajno sampotkaio, ali sam se slikao i odmah gavratio. Pa nastavio...

Zbog jednog lopova ne moemosve ribolovce da svrstamo u krivolo-vce, ali ne moemo zbog jednog po-tenog sve krivolovce da svrstamo usportske ribolovce! Jer tvrdim da se uVojvodini preko zime izgrabulja neu-poredivo vie somova nego to se letiupeca varalicom. Upravo stoga to jesom letnja riba i to zimi spava. A ja-dan, krljuti nema - klanfe i udice sesame lepe za njegovo telo. Stoga:

Zabrana pecanja (totalna zabranana svim vodama i za sve naine ribo-lova!) morala bi se uvesti od 1.decem-

bra pa do 1. marta. A od prvog martabi se lovostaji nastavljali kao i do sa-da, po vrstama riba. Ali zima je naj-kritinija jer je, eto, sve vie upakana vodi. Svaka ast dentlmenimakoji sneg gaze ali i na svoj obraz ina krtoge paze - pa ih zaobilaze!

Zakoni su napravljeni zbog saves-nih ljudi. Ali zbog nesavesnih zakonimoraju biti rigorozni a kazne drako-nske. U prirodi vae zakoni prirode -u druvu zakoni koje donosi drava. Iza prirodu i za oveka najbolje je kadasu oni u saglasju. Pa, usaglasimo ih!

Stoga, zatitimo somove, ako smoljudi. Ako nismo, onda smo somovi! Ine samo somove - krtoe se i deverikai aran, i jo mnoge vrste. Ako peca-mo u zimovnicima majstori smo kao ilovci koji love u zoolokom vrtu. Jo iako se hvaliemo po forumima, ili na-pravimo profil na Fejsu gde se sve u16 kurimo zimskim vragolijama -nama ni strogi zakoni nee pomai -jedino ustanove specijalnog tipa.

Stiglo je napokon i prolee, ajmona vodu, moda je neka riba pretekla.

Poteno na vodi!Dragan Jovanov Glod

[TO JA^A ZIMA TO VI[E [UPAKA NA VODI


Ekstremno kvalitetan dugoroni izvor hrane koga ni-je potrebno preterano redstavljati. Bukvalno je "ra-zarao" na mnogim najkomplikovanijim vodama i todugi niz godina.Visok nivo ekstrakata ljuskara daje mamcujedinstvenu hrskavu teksturu koljki koja uspeno imitiraveinu prirodnih izvora hrane za ribe, kao to su puevi,dagnje...

B5 takoe sadri Betain, Robin red... i sve to zajedno sakoncentrisanim rastvorljivim ribljim i mlenim proteinima.Ovaj brilijantni miks (za sve sezone!) se pokazao "razara-juim" bukvalno na svakoj vodi na kojoj je korien. Mno-gi pecaroi veruju da je ovo najuspeniji lovac "velike ribe"ikada napravljen.

Gotovo je nepotrebno rei koliko mi verujemo da jevaan dobar kvalitet dijetetskog osnovnog miksa, kada je upitanju hvatanje arana u kontinuitetu. Vi samo treba da seuverite u uspenost B5, da biste razumeli da e kvalitetanizvor hrane kompletno "natpecati" mamce sa niim hran-ljivim vrednostima.

Jedna od najbitnijih stvari koju treba zapamtiti je daaran ima sposobnost da trai i prepozna hranljive signaleonoga to voli da konzumira. Drugim reima, dobar izvorhrane e pozvati arana im otpusti atraktivne signale uokolnu vodu.

Mamci napravljeni od male (niske) hranljive vrednostinisu u mogunosti da to efikasno uine, jer momentalno,im se rastvori neki atraktor, u okolnoj vodi nee vie bitihranljivih signala koje bi odailjao mamac.

Ukratko: mamac dobrog kvaliteta e nastaviti da aljehranljivi signal dugo vremena nakon to su drugi mamciprestali to da rade, nastavie da se pokazuje uspenijim i nakratke i na duge staze.

Peporuujemo recept za Shellfish B53 velika jajeta, 4ml Shellfish Plum-a, 10ml Red Salmon

Oil-a, 1 kaika FF6, 2 kaike GLM extract-a, 16oz B5 Basemiksa Essentialbaits-a.

Ribolovac Trade

C M Y K C M Y K

Ribolova~ki TROFEJ10

ARAN - MAMCI

PREDSTAVLJAMO ESSENTIALBAITS -MIKS KOJI POZIVA ARANE

SHELFISH B5


PRO & CONTRA

Unae vode je ula stidljivo, negde jo krajem 60-tih.Ilegalno je prela Yu-Hung granicu i razmilela segustom mreom vojvoanskih vodotokova. Kao isve novo i nepoznato, privukla je punu panju i potovanjeljudi koji su svoj ivot vezali za vodu i oko vode. Uhvatitije tapom i udicom smatralo se tada vrhuncem ribolova-kog umea i vetine. Ali dok smo joj se mi divili ona nijedangubila. Zahvaljujui svojoj otpornosti na sve mogue inemogue uslove stanita, zagaivae i rastui javaluk navodama, polako ali sigurno osvajala je teritorije. Pritom jojje uspelo da satre i na bioloki minimum svede niz kva-litetnih autohtonih vrsta. Najvie su stradali zlatni barskikara (na slici gore desno, babuka ispod) i linjak, koji seve niz godina nalaze u svim crvenim, utim, plavim i os-talim knjigama ugroenih vrsta, koje, niko ne ita, nitipomilja na to. I autohtoni (dunavski) divlji aran doiveoje svoje najcrnje trenutke u duelu sa drnom dalekoisto-nom roakom koja nije birala sredstva na putu do cilja. Utome su joj zduno pomagali i nai dini strunjaci -eminentni ihtiolozi, perjanice naeg znanja iz te oblasti,koji su iz sve snage poribljavali gde god je bilo vie od petkubika vode. Jedini koji su vapili da se sumanuti posao

zaustavi bili su ljudi koji su godine provodili na obalama,pokuavajui da proniknu u sve tajne reke i prirode. Zarazliku od onih koji su znanje imali na papiru, ovi momcisu bili i ostali praktiari bez premca. I danas isti ljudi, kao imi na koje su preneli svoje ogromno iskustvo, ukazujemona alarmantno stanje na vodama.

Verujem da ste iz uvodnog dela ve bili provalili da jetajanstvena spodoba kojoj e biti posveen ovaj tekst naj-kontroveznija riba naih voda - melez, zlatica, bastard isrebrni kara ili, jednostavno - babuka. Ironija sudbine jeuinila da jedna vrsta, ija je pojava u naim vodama oz-naila poetak ere njene propasti, danas predstavlja jednuod najpopularnijih meta interesovanja sportskih ribolovaca.Armija zaljubljenika, mlaih i starijih, poetnika i iskusnihvukova, danonono je 365 dana u godini u potrazi za je-dnom od poslednjih vrsta koje, uprkos svemu, jo uvek imamnogo i svuda!

Njena osobina da uzima iroku paletu mamaca i da radibukvalno cele godine daje joj epitet sportske ribe - volelimi to, ili ne. Poto je zima, vreme kada ribolovake ak-tivnosti padaju na minimum, pozabavimo se ukusnimkorovom.

PRO & CONTRA

Par ukusnih zimskih kilaica iakanih na guzove izledene vode zagrejae srce, duu, a uz par boca belog - ieludac. Pri tom sve to nam je potrebno jesu dva tapa,nekoliko vrsta mamaca, plovci, udice i olova, kao i kanticaprihrane. Pa kad je tako, da ponemo ve jednom!

ISKUSTVODa bismo bili uspeni u zimskom lovu bilo koje ribe,moramo imati neka preanja iskustva. I ne samo to. Vanoje da tu vrstu pratimo i redovno lovimo ve od rane jeseni itako nekoliko godina zaredom. Ovo e nam biti od naroitekoristi ako lovimo na velikim vodama gde riba, od godinedo godine, prema trenutnom vodostaju i uslovima, moebiti na nekoj sasvim drugoj lokaciji nego pre. Oni kojistudiozno prate i love babuku na velikim akumulacijama(poput frukogorskih), znaju da ona krajem leta i poetkomjeseni postaje prilino neuhvatljiva tradicionalnim na-inima lova (mislim na krupnije primerke). Ona se tadapovlai daleko od obale i dan provodi plutajui u gornjimslojevima vode. Tada od lova pecaljkama bez karika, ilihranilicom nema mnogo vajde (eventualno se dobije nekisitniji primerak). Krupni primerci e moda prii obali ugluvo doba noi i tu e se zadrati do pred svitanje. Ovodobro znaju arandije koje ekaju lisca pa im babaesto dosauje dok ame kraj tapova.

Kada je jesen lepa i stabilna, a dani protiu bez mnogovetra, babuka e se drati povrinskih slojeva otvorenevode do kraja oktobra, a neki put i due. No e takoe bitiaktuelna za lov na dnu i blie obali. Mislim da je uzrokovakvog ponaanja ribe galama i opsednutost obale od st-rane ribolovaca, pa se riba bukvalno sklanja na bezbednijeodstojanje. Ako jesenja zahlaenja naglo nastupe i potrajudue vreme, babuka e obdanicu provoditi ispod strmihobala koje nisu mnogo poseene, a none asove e i daljeprovoditi svuda du obale, a naroito tamo gde su se to-kom leta i jeseni bacale vee koliine prihrane. (Slino ese ponaati i aran.)

Od polovine novembra i sa drastinim zahlaenjima iskraenjima dana, formirana velika jata babuki zapo-sednue duboka mesta ispod strmih obala. Tu e se hranitii dalje dosta aktivno, ali e se vrlo malo kretati unaokolo.Meutim, due otopljenje (koje je esto u ovim poslednjimnemoguim godinama) moe im vratiti one navike s po-etka jeseni. Zbog toga sam ve naglasio da bi trebalo bitina vodi ee i isprobati sve logine i nelogine varijante.Ukoliko nismo u toku, vrlo teko emo uklopiti sve kockicekako treba.

ROB ZABLUDEOsnovno pravilo glasi da kada ribe ima - ona uvek jede!Samo treba ui u tos gde, kada i kako to ini. I ja sam estorobovao zabludama, pa sam radio samo po knjiki, me-

utim, neke stvari koje su se desile sluajno, kao i nekekoje su se same po sebi nametnule, iako isprva nisam eleoda ih uzmem za ozbiljno, uinile su da ponem da raz-miljam drugaije.

Na primer, injenicu da su babuke na poetku jeseni napovrini, provalio sam sasvim sluajno, u doba dok sambio uvar-volonter na mojoj vodi. Vozajui se tako am-cem sredinom jezera esto sam naletao na ogromna jatakrupnih babuki. Poto sam znao da babukari tih danaslabo prolaze, uzeo sam jedan teleskopi i, isto u naunesvrhe, reio da isprobam neke varijante. Ubio sam je!

U novembru iste godine, lovei bandare na debele ba-tenske gliste u podnoju grebena (8 metara dubine), do-bijao sam vrlo esto babuke do 1 kg. Proveravao sam ovefazone i narednih godina. Uvek upale! Probajte i vi na va-em jezeru, neete se pokajati.

Rezime je jasan - ako pratimo prilike na svojoj vodineemo imati problema da naemo ribu. A kako emo jeupecati? Na plovak, brao! Potrebno je samo sastaviti od-govarajue sisteme, pa moemo uspeno odgovoriti zah-tevima svake situacije. Da ne bih mnogo mrsio priu,opisivau montae onim redosledom kojim sam hronolokitumaio ponaanje jata b-buki od rane jeseni, pa nadalje.

ROBIN HUDSituacija br. 1 zahteva daleke i precizne zabaaje. Riba jedaleko od obale (min. 35-40 m), a jedino to vadi stvar jenjeno prisustvo u povrinskim slojevima - do 1m maksi-malno.

BABU[KA, RIBA KOJA SPASAVA SRBIJU


dodatak neke od proverenih hrana zababuku. Kada nakrmimo, montiraj-mo neki od sistema za lov plovkom podnu. Moe lift ili neki od usidrenihsistema sa pomonim olovom

Stabilnost sistema je najbitnija, jervodena i vazduna strujanja mogupomerati sistem, a bukanje je najma-nje poeljno u tiini jesenje noi. Ap-solvirali smo da se radi na blizu, pa jejasno da nam sada teki plovci nisupotrebni. Teinu sistema podeavamotako da u svako doba moemo doba-citi u hranjenu zonu, uz malo snanijizabaaj. Odabrani plovak moe bitimodel koji omoguava postavljanjesvetlee ampulice umesto antene.

Ampule su (po meni) najrevoluci-onarnije dostignue iz oblasti sitnogpribora. Omoguavaju lagan pregledsituacija na vodi, bez beenja oiju,mada se nekad desi da ribe koje senalaze na povrini ponu da skau naplovak ( i abe takoe). Meutim brzoete ui u tos i neete reagovati nafal vonje.

Poto se lovi usidrenim montaa-ma, moemo raditi i sa dva plovka.Ova varijanta nam daje mogunost daprobamo da lovimo na razliitim da-ljinama, a i da isprobamo razliite ma-mce, dok ne otkrijemo na ta najboljeide. Kada vam babuka utri u hr-anu, najbolje e biti da izvadimo jedantap, jer emo s dva samo kompliko-vati situaciju. Ako babuka naglo pre-stane da radi, moemo oekivati vrloblizak susret sa njenim debljim i brk-atijim room, pa bi valjalo imati sp-remljen i jedan jai komplet za Njega.

Paleta mamaca za noni ribolovista je kao i za povrinski, s tim tododajemo i ito i kukoricu (eerac),

ne bi li se domogli Roe. Ulovljenuribu je najbolje drati u uvarci s ob-ruima, koju treba potopiti ispod vo-dene povrine, da ne bi pljuskanjempravile belaj. Ako nas mrzi da ih posleispetljavamo iz meice, najbolje ih jeodmah po skidanju sa udice usmrtiti istavljati u mreastu vreicu. Obavez-no je dobro i slojevito se obui i po-neti uturu istine i termos sa ajemili kafom.

USPAVANA LEPOTICANakon take na kraju prethodnog pa-susa, selimo se u malo turobnije pre-dele. Zapravo, predeli su isti, ali jakinoni mrazevi i nakit od inja i niskihoblaka ini ih znatno manje pasto-ralnim od prethodnih. Pozno jesenja-zimska varijanta iskljuuje bilo kakavlov po pliacima, a noni ne bih pre-poruio ni najcrnjem neprijatelju.

Ruku na srce, znam oveka koji jeodraivao no na -5 i hvatao kapital-ne arane u gluvo doba - hvala lepo,bez mene, molim! Sve to nam trebadotle moemo da izoremo po danu ijarkome suncu.

Lov po strmim obalama i samomdnu je klasina novembarsko-decem-barska varijanta. Babuka, s veinomostalih ciprinida, polako usporava me-tabolizam, povlai se na dublja mesta.I dalje jede, ali se sve manje kree.im je tako, onaj ko mora vie da sekree je veseli ribolovac. Prinuen jeda tumara po gudurama svoje omi-ljene bare i trai zlatni rudnik. Nara-vno, nee ga traiti naslepo. Prvo eobii osunane surduke, ili one zaklo-njene od vetra, ili one gde postoji nekiizvor makar za nijansu toplije vode,bilo prirodni, bilo vetaki. Naii e

na kolega tu na svakojaka uda, sve upotrazi za bakicom nasunom. Krupnecrvenperke, bodorke, debele deverike,a moda i arane sa jarko crvenim,zimskim rukavicama na perajima,moda e skrenuti naeg junaka sapravog puta. Ma, nema veze. Upoz-navanje vode na ovaj nain jako jekorisno jer je, ukoliko mesto bude pa-ljivo tretirano, velika je verovatnoadaemo iste vrste nalaziti jo godina-ma, u isto vreme i na istom mestu.

Osnovni faktori uspeha su paljivpristup i vrlo fini pribor. Ovo se na-ro-ito odnosi na veliinu plovka, udice idebljinu strune. Pravilo je da se u zim-skom lovu, a za ulove istog gabarita,koristi za numeru ili dve laki pribor,zbog toga to je riba u principu tro-mija, kako na jelu tako i na udici, us-led pada metabolikih funkcija u vodisa niskom temperaurom.

Plovci to manje nosivosti, uko-liko nam vetar dozvoli, to izduenijeforme, sa maksimalno izbalansiranimzbijenim olovnim oteanjem (da topre dosegnu dno!) predstavljaju jedinipravi izbor. Ako su uslovi vetroviti,posegnimo za bucmastim plovcima,ili bodied veglerima to manje nosi-vosti. Monofil prenika 0,14 mm tre-balo bi da zadovolji sve situacije sababukom u glavnoj ulozi. Desi li seda se u rad ukljui i aran, biemo pri-nueni da pojaamo strune. Isto vai iako babuku otkrijemo na terenu bo-gatom zakaaljkama.

U svakom sluaju, idemo na naj-tanju moguu varijantu, ak i po cenuda poneku ribu izgubimo. Kompenza-cija e doi u vidu mnogo eih uda-raca. Moemo pokuati da za predveziskoristimo ultra tanku pletenicu. Ona


PRO & CONTRA

Ova injenica nam olakava posaoutoliko to nismo prinueni da pravi-mo nikakve klizee ili, ne daj boe,dugake fiksne montae koje bi ote-avale zabacivanje (ja ih zovem pro-tangle montae). Loviemo sistemomsa fiksiranim plovkom i olovnim ote-anjem ravnomerno rasporeenim nadve treine duine sistema, da bismospreili mrenje u letu. Plovak moraimati idealnu aerodinamiku. Bez obzi-ra da li lovite me priborom, ili ne, odsrca bih vam preporuio neki loaded-bodied vegler teine preko 10 grama,u zavisnosti od situacije. Talijani suotili jo dalje, pa su na svoje vegleremontirali stabilizator, ko na raketama.Jednom takvom strelom sam pecao koRobin Hud. Mogu vam rei da to udoleti da ovek ne poveruje. Ima samojednu manu - na 50 metara od obale jepraktino nevidljiv (valjda je uraen ustelt tehnologiji), pa morate promenitiantenu i staviti neku deblju. Ako nisteu mogunosti da nabavite takve plo-vke, posluite se nekim modelom ob-lika (dobre!) kapljice. Poto se radisa, u principu, tekim sistemima netreba preterivati sa tankim strunama.Novi monofili debljine 0,16 mm mo-gu izdrati silovite zabaaje sistematekog preko 20 gr.

Ako zbog ekstremnih daljina izba-aja moramo da idemo sa manjimprenikom, poeljno je da se instalira

tzv. ok struna vee nosivosti, uduini od bar prva 2-3 m koja e titititanku strunu od pucanja pri naglomoptereenju. vorove za nastavljanjestrune znate da uveete.

Mislim da je jasno da na pedesetakmetara hranjenje nije lako izvodljivo,a i pljuskanje po vodi moe da uplairibu. U ovakvim situacijama ja ga ne

praktikujem, a mogu vam rei da nijeni potrebno, jer ako je zabaaj preci-zan, babuka grize vrlo brzo po padusistema u vodu. Udice veliine 4 do 8mamimo buketom crvia, koricom ilihlebnom ruom, a odlian mamac je icrvena glista, koju postavimo da visi iuvija se.

Zakaenu ribu izvlaimo tako dato manje lupa po povrini. Ako se ja-to uplai promenie poziciju, pa emoi mi biti prinueni na isti postupak.Nekako najbolje bi bilo loviti po bli-oj periferiji jata, ali to je moguesamo ako smo u stanju da vizuelnoodredimo taan poloaj i veliinu rib-lje horde.

Varianta br. 2 traie od nas malovie nonog bludnienja. Ako vaiukuani imaju razumevanje (tj. voleda hasaju riblje specijalitete) bie joene-ene. Ako, pak, to nije sluaj,teko ete ubediti lepu polovinu dadrite sastanak u firmi do 4 ujutru,odeveni u ribolovaki kombinezon irudarske izme. Ukoliko se, ipak, iz-borite za slobodno vee u prirodi,znajte da vas eka fini provod. Jestemalo hladnije, ali komaraca nema. Ane moramo ni daleko da zabacujemo,jer se sve deava tu - najvie dvade-setak metara od obale.

Ovaj put e vam trebati i prihrana.Najbolje je pomeati kuvanu penicusa starim hlebom ili prekrupom, uz

PRO & CONTRA

Osnovna struna0,16mm

ok predvez0,20mm

Predvez0,12mm

Veglerfiksiran olovnim

samicama

Mikro virbla


PRO & CONTRA

nam omoguava da lovimo sa deb-ljom osnovnom strunom, pa smo kadrida se izborimo i sa veim aranom. Uzto, pletenica je vrlo mekana i riba jeuzima bez podozrenja. Napomenuuda monofilne strune koje se koriste uzimskom ribolovu na klizei plovak,moraju biti meke i istegljive iz razum-ljivih razloga. Sa krutom strunom namrazu od uivanja nema nita. Strunae uz to mnogo lake pucati. Znai,samo soft strune su spas!

Na lepu strunicu treba vezati lepuudiicu. Ona mora biti lagana, vrsta iveoma otra. Veliinu diktira veliinamamca. Za svaki od 5-6 vrsta mamacakod kue predveimo po 5 odgovara-juih udica i drimo ih u kutiji. Kadamenjamo mamac promenimo i udicu -jes da je posao malo vei, ali se isplati.

Pokuajmo i sa velikim i sa malimmamcima. U ledenoj vodi ovi drugi suesto efikasniji i nije redak sluaj dana njih doe i kapitalac. Obaveznoisprobati i koktele: crv-glista, glista-aura i sl. Bre emo doi do pravogmamca, a moda ba i oni daju dobit-nu kombinaciju tog dana. aura (kas-ter) bi trebala da se to ee nae naudici, jer ona svojom malom teinomomoguava ribi da uz minimalan na-por umrkne udicu sa mamcem.

Ko i u prethodnom sluaju, i ovdese prihranjivanje podrazumeva. Hra-nimo jakom zimskom hranom, stro-go vodei rauna da ne preteramo.Pre ribolova treba baciti na mestopecanja nekoliko kuglica veliine ora-ha. Kugle moraju biti neto tvre imoemo ih oteati malim kamenom

(lovimo na dubini preko 6 m), da bito pre stigle na dno. (Prskalice bi ov-de bile od velike koristi, ali su prak-tino neupotrebljive, jer bi ih vodenastruja odnela ko zna gde.) U zavisnotiod toga kako riba radi, prihranjivati uritmu sa po jednom-dve kuglice.

Udica sa mamcem mora leati prisamom dnu. Ako nam dosezanje dnapredstavlja problem, biemo prinue-ni da radimo klizeim plovkom.

Znai, stigli smo do dna i ekamougriz. Poto lovimo uspavane lepo-tice moramo odgovoriti pravovre-menom kontrom na svaki sumnjivijipokret plovka. Ako smo naboli do-bro mesto i pravilno prihranili, dole ebiti jako mnogo riba koje e se ko-meati za mamcem. To e proizvestiitav niz lanih trzaja, koje moramoprepoznati i uzdrati se od kontre. Uprincipu, pravi udarac je lagan - aliplovak mora bar malo da potone! Tadakontrirajte i nee biti problema.

Zakaenu babuku treba, dok se nesnae, podii iz jata i zatim bez mno-go rituala izvlaiti napolje, pri emue mali meredov dobro doi. Uhva-ene primerke koje nameravamo danosimo kui, ne moramo stavljati uvodu. Niska temperatura vazduha odr-ae ih u ivotu (makar poluhiber-nisane i na suvom). Deavalo mi se dakada doem iz zimskog lova ostavimribu za koju sam mislio da je uginula iizaem napolje, da bih, kada se vratimzatekao preplaene goste i domainekoji ne veruju kako i riba moe davaskrsne.

ETIKA POUKAEto, lepi moji - za plovkaroe nemazime ni zimi. Uvek se nae neto dazagreje duu. Izaite na vodu - makari u etnju, zabacite udicu i ekajte...Neto e se ve desiti. Izbegavajtepreterane avanture, dobro se obucite,ponesite neto toplo za pie i uturu saprizorima iz ivota bogova i ljudi.uvajte su kupanja i vodite raunagde sedate. Zdravlje se teko moevratiti.

Etika pouka e ovog puta zvuatineto drugaije: slobodno izlovlja-va-te babuku! Moda tako stvorite metarprostora za nau autohtonu ribu.Nosite i jedite! I vi, i komije i koleges posla. I onako joj ne moemo nita.

ore Stani

Neverovatno zvui, ali riba koju mnogi ribolovci preziru, uprkos injeni-ci da je i dalje najvei broj pecaroa lovi, danas je sve vie na ceni - jerje najnia po ceni! Smatran ribljim korovom, melez, tj, babuka, odnos-no srebrni kara... i ko e ve vie znati koliko sve ta riba ima imena i nadima-ka - pogledajte tekst BABUKA - GIBEL CARP (Carassius auratus gibelio)- danas zauzima prvo mesto na jelovniku osiromaenog naroda. Neverovatnozvui podatak da se u ribarnicama prvo rasproda babuka!

Meu "ozbiljnim" ribolovcima, za pecaroe koji se "zamajavaju" pecanjemove lepe (i ukusne!) ribe odomaio se "uvredljiv" izraz - babukar. Kao, ko pecababuke nije pravi ribolovac. Stoji injenica da je nije ba teko upecati, jer idena sve: hleb, noklu, ito, crve, gliste... kada je ima. A nekada je zaista bilo ko ko-rova. Meutim, danas kao da je nema ko pre, kao da je izlovljena, kao da svipostajemo babukari. Paradoksalno zvui da to je manje babuke sve je viebabukara. Babukara koji je pecaju na plovak, fider (hranalice), klasine du-binke... ne bi li upecali "korov" - da bi imali ta da jedu!

Jeste da je to riba "doo", prezrena od "ihtiologa-nacionalista" koji zdravovoledu samo domae sorte, jer je potiskala autohtone vrste, ali...

Ako sit gladnome ne veruje - gladan nikome!Zato: ivela babuko - hvala ti to si se doselila!Iznenadio me je jo jedan podatak. U ribrakama na sajtu nalazi se i sekcija

nazvana Ribe - od a(mura) do (tuke) i od svih riba na naim prostorima kojesu zanimljive sportskim ribolovcima najitaniji je tekst o babuki?! Pored soma,smua, tuke, mladice, arana... najvie posetilaca je kliknulo ba na babuku!To je, nesumnjivo, jo jedan dokaz da je riba, prvenstveno, hrana. Mnogima je ijedino meso na trpezi. Sreom, ima je jo uvek dovoljno, a i ukusna je. Tako etoprva riba nae mladosti, na kojoj smo trenirali pecanje, sada postaje i prva ribanae starosti.

Uostalom, bolje biti sit babukar nego gladan varaliar. Svaka ast svima ko-ji pecaju da bi pustili, ali u tranziciji neophodno je i da bude mesa u porciji.

Dragan Jovanov

SIT BABU[KAR ILIGLADAN VARALI^AR

PLOVAKPLOVAK

Uosnovi, potreban je me tapi vegler sa slobodnim hodomstrune, ili letei plovak na ta-pu bez karika. Dok se ribe hrane ugornjim slojevima vode, par stopa odpovrine, ne samo da ete ovim siste-mom zadrati mamac tamo gde treba,ve ete uvek imati direktan kontakt snjim. I najvanije od svega: reduko-vaete na apsolutni minimum otporkoji osea riba dok uzima mamac.Ekipa asopisa Angling Plus pos-matrala je Gerija u akciji na jednomod poznatih pecarokih terena u e-fildu. Ova slika ih je ubedila da dok sebodorka hrani blizu povrine, nematog ribolovca koji e pomou povr-inskog klizaa proi loe.GERI U AKCIJIKada voda pone da se zagreva, veli-ka populacija bodorki se die sa dna.Zaista, aprilski noni mrazevi nisu ihpresekli: ekipa Angling Plusa pos-matrala je bodorke kako coku na su-ncu. Geri je za ovu priliku pripremiosisteme sa veglerom i takmiarskim

tapom, ubeen da e oba biti uspe-na, mada je dodao da e pravi rezultatibiti posle ruka, kad se voda zagreje.SISTEM SA TAKMIARCEMNa kraj donje antene plovka superlep-kom je zalepljen silikonski buir. Ul-tra tanka Super Shinobi struna deblji-ne 0.08 mm je provuena kroz okce itaj buir. Na njenom kraju je udicaKamasan veliine 22 sa irokim lu-kom, to je veoma bitno, jer njen vrhmora da viri iz mamca. Geriju je kas-ter (uaureni crv) omiljena vrsta ma-mca, koga kai kao obinog crva. Jed-na od tajni je i postavljanje mekog iupadljivo obojenog elastika, na pri-mer br. 2. Ipak, presudno za ovaj sis-tem je postavljanje olova. etiri valj-kasta, sa brojem sedam, rasporede sena jednakim rastojanjima izmeu udi-ce i plovka, poevi na 7-8 cm odudice. etvrto olovo je ujedno i gra-ninik za dubinu do koje ete pecati.Peto je na 20-ak centimetara od grani-nog olova, a izmeu njih je smetenplovak. Bitno je da se olova postave

meko, tako da se dubina moe podesi-ti prema potrebi.HRANJENJEJo jedna od specifinosti ovog meto-da je nain hranjenja. Geri nikad nebaca vie od est kastera odjednom -malo, po malo. Da ovo objasnimo: za-mislite 30 ne mnogo gladnih bodorkitamo gde ih oekujete. Ako im bacite30 kastera, neki od njih e pasti nadno pre nego to budu pojedeni. Akojedna ili dve bodorke krenu za njimana dno, mogue je oekivati da to istouine i ostale. Sa druge stane, prirod-na tenja ovih riba je da se zadre usrednjim slojevima vode, ekajui johrane. Ovako postoji velika mogu-nost da podelite jato, ali ako im bacitesamo, recimo, est kastera, svi e bitipojedeni dok tonu - i riba e ostati ujatu. Uz to, podstaknuete ribe da sebore za hranu, tj. da troe energiju, ajedini nain da je nadoknade je da je-du. Zato ovaj metod pecanja blizupovrine funkcionie samo kada seribe hrane u tom sloju, i aktuelan je uprolee i leto.PECANJEBodorke obino provode jutro brlja-jui po dnu, gde Geri i poinje da pe-ca. Kad proceni da su bodorke krenuleprema povrini postavlja jedan od dvapomenuta sistema. Kada koristi tak-miarac, pri zabaaju vodi rauna dasistem pada horizontalno i odmah, go-tovo neprimetno privlai strunu, odr-avajui je zategnutom do plovka. Po-to se ceo sistem sporo i konstantnokree, a valjkasta olova tonu sporijeod okruglih, plovak ostaje u iskoe-nom poloaju oko 30 sekundi. Sveovo vreme, donji graninik je prislo-njen uz plovak. Posle tog perioda Geriprestaje da zatee strunu i puta damamac potone preostalih 20 cm. Ovajpametan izum mu omoguuje da pro-veri da li je riba promenila dubinu ispustila se nie.KONTREPosle 20 minuta, hranei i zabacujuisvakih 30 sekundi, Geri instinktivnoreaguje na prvo potapanje plovka, ali


bez rezultata. Objanjava da je riba si-gurno zakaila strunu repom. Pri pra-vom udarcu plovak kontinuirano tone,a riba se sama kai. Na uzburkanojvodi, gde se esto gubi plovak iz vida,zna se da je riba uzela mamac tek povibracijama na tapu. Ako se suz-drite od kontriranja na titranje plovkai saekate da se struna zategne do vr-ha tapa, napuniete uvarku. Niko kokoristi konvencionalni pribor neemoi da vas pobedi - kae Geri. Prisledeem zabaaju nije ni morao dakontrira - na udici je bila bodorka odoko sto pedeset grama. Poto je strunado plovka zategnuta, uzimanje mamcase odmah registruje, ali poto se plo-vak kree slobodno du strune, riba neosea gotovo nikakav otpor. Takoe,sa slike se vidi da e, iako iskoen,plovak pri uzimanju mamca biti poto-pljen u pravcu strune, a ne vertikalnona dole, kao kod klasinih sistema.TAKTIKATog dana, Geri je zatezao strunu svedok se plovak potpuno ne uspravi, aonda ponovo zabacivao. Za ovo je tre-balo oko 30 sekundi. Povremeno jeputao da mamac potone dodatnih 20centimetara, dok gornje olovo ne uda-ri o plovak. Kako je aktivnost rasla to-kom ranog popodneva, pokazalo sekljunim to to vrh udice viri iz mam-ca. Poto je mamac u stalnom pokre-tu, riba oseti vrh udice pri uzimanju,instinktivno trzne i zakai se. Na sva-ki pravi trzaj, Geri je imao po dva-trilana i uglavnom uspevao da se uzdr-i od kontriranja. Tako je njegov ui-nak bio daleko bolji od ostalih ribolo-vaca tog dana. Kasnije je Geri demon-strirao nain pecanja na takmienju,ako riba dobro radi: zabacuje, levomrukom dozira 6 kastera, polako tappomera u levo, podupirui ga desnimlaktom, postavlja praku tako da mo-e lako da lansira kastere levom ru-kom, zatim njom hvata tap radi bo-ljeg voenja i eventualnog kontriranja- i tako iz poetka. Kada se ceo sis-tem otro cimne u stranu, plovak za-uzme horizontalan poloaj, a mamacpopne blizu povrine. Zatim se putada mamac ponovo tone, uz zatezanjesistema kao i posle zabaaja. Ovo jekorisno ukoliko riba nije grupisana.GDE HRANITINaravno, bitno je hraniti u oblasti gdese peca. Tako, ako se sistem zatee

zdesna ulevo treba hraniti malo ulevood mesta na koje se zabacuje. Kada ri-ba dobro radi na tim malim dubinama,izgleda da je ne plai esto zabaciva-nje. Ali, treba imati na umu da je plo-vak veoma lagan i paziti da se ne bu-ka previe.SISTEM SA VEGLEROMKad je napunio uvarku do pola, a ri-ba se pomerila prema sredini jezera,Geri je preao na vegler. Vegler je ote-an toliko da gotovo potpuno tone, aiz vode viri samo jarko obojeni vrh si-likonskog adaptera. Kroz njega pro-lazi struna na kojoj su rasporeena 3valjkasta olova br. 7 na svakih 10 cm ijedna olovna kuglica br. 13 iznad njih.Vegler se oslanja na nju prilikom za-baaja. Gornji toper je nepotreban.Sistem se posle zabaaja dri zategnu-tim isto kao i prethodni, ali je uoava-nje udarca neto drugaije. jer adaptertoliko malo viri iz vode da ga ne mo-ete uoiti ako je povrina namreka-na. Zato posmatrajte pomeranje stru-ne, a ako ni nju ne vidite, posmatrajtevodu u njenom pravcu. U stvari, po-to je struna provuena kroz vrh plov-ka, riba se obino sama zakai. Ugla-vnom ne treba da kontrirate, samo danamotate strunu. Geri objanjava:

Vrh plovka vam slui samo kaogrubi vodi gde je struna, zato ne kon-trirajte kad vegler potone. Uvek eka-jte da se struna zategne, inae ete danprovesti kontrirajui na fal udarce re-pom ili telom. Takoe, setite se da suribe vrlo blizu povrine, znai i blizuplovka, tako da e se, ako zakaite ne-ku pri otroj kontri, jato razbeati.Kada koristi vegler, Geri radije pov-lai mamac na povrinu nekoliko pu-ta, svakih 15-tak sekundi, nego da aszabacuje, to traje dosta due negokad se koristi takmiarac. I u ovomsluaju je mogue popustiti strunu, ta-ko da se mamac spusti dublje. Kad sepeca veglerom, pri zabaaju se preba-cuje oblast u kojoj se hrani, a zatim sesistem navlai na to mesto. Imati ne-koliko praki je neophodno za ovajmetod. Geri hrani na 20 metara od ob-ale, a zabacuje na dobrih 25. Taj lepiaprilski dan Geri je zavrio sa skoro 4kg krupne ribe, uhvaene na ne vieod pola metra dubine. Nije ni udo tona trosatnim letnjim takmienjima uh-vati i preko 7 kilograma.

Angling Plus

POVR[INSKI KLIZA^ENGLESKA KOLA - SURFACE SLIDER ZA APRILSKO PECANJE

Sticajem okolnosti, bio sam gostkod jednog Trofejca. Glavnirazlog moje posete bee ovo, jerto retko ko ima i u Engleskoj, a kamo-li u Srbiji - tapovi Bruce & Walker,serija Hexagraph. I to tri komada, asvaki kota preko 500 funti! More, tatu moe toliko da kota?

Rad! Apsolutno runi rad engles-kih majstora, materijali engleski... Ne-ma tu japanskog karbona i rolovanja uKoreji. Ali zato ima - trn! Ako spigotjoint spoj nije najbolje reenje da li biga B&W ugraivao na svoje tapove -od kojih se svaki posebno prvo naruipa eka itavih 9 nedelja da naprave!Pogledajte kakav je trn i kako se spa-ja. Jedino okruglo sem karika na tomHexagraphu je mesto spoja i trn, a sveostalo je okasto. I nije skroz u-plje! A nije ni puno, nego napunjenoneim. To neto ime je upljinablanka napunjena ne zna ak ni Bigatano od ega je, a kamoli ja...

Na sledeoj stranici Biga vam jeobijasnio Hexagraph konstrukciju, alimoram malo i ja (na kraju krajeva, jasam time mahao i neto ukapirao).

U emu je svrha estougla?U preciznosti zabaaja! Poenta je

u ovome: okrugao presek se savija uskoro svim pravcima podjednakim in-tenzitetom. Skoro svim podjednakojer se malo drugaije savija u pravcukime i nasuprot njoj. Laiki reeno:tap se ljulja u svim pravcima. E, kodHexagrapha samo u est! Znai, kadahoete da ponovite hitac na isto me-sto, koliko god da ste precizan baca,tap okruglog preseka landara nasve strane - Hexagraph ne. To je prve-nstveno bilo namenjeno muiavim(kako Biga naziva muiare), jer suoni u sportskom ribolovu najvee pi-cajzle - njima je potreban jedan jedi-ni cast ba u onaj vir, u centim ta-an! I odatle je sve krenulo...

Logiko pitanje je: zato ne etvr-tast presek? E, pa i bilo je i takvih, alikvadrat ima masu malo razbacanu,a i imao bi samo 4 slobode kretanja(levo-desno i gore-dole). Sa tapomkvadratnog preseka bili bi zabaaji poirini jo precizniji, ali masa bi otea-vala bacanje sa strane itd, jer ne baca-ju svi samo preko glave. Zato je pravamera 6 uglova. Masa je bolje raspore-ena, priblino ko krug ali ne, recimo,osam uglova, jer ako broj uglova teibeskonanosti dobijamo ist krug, a snjim opet iste probleme, tj. nepeci-znost zabaaja. E sad, ako mislitekako sada ve cepam dlaku na tri dela,u pravu ste - ja sam naisto prolupaokad sam estouglim zamano! Zato,ako ikada postanem muiav kupiuba Hexagraph, a Biga nek pukne odjeda - tap nee!

Ali da postanem arandija nemaanse, kad treba najmanje 3 komada.A ak nisu ni od 13 stopa 3 1/2 libre,nego jedva 12,6 fita i samo 2 i po li-bre? Tanko je to za nae modernetakmiare, zar ne? Pre neki dan u raz-govoru o Hexagraphu kae mi drugar:E, sad tek kontam zato Heksagra-fom uvek bacim tano tamo gde e-lim! Da, ba zato. On eto baca tano,a ne takmii se...

Da se razumemo: Hexagraph nijeni malo lak, iako je ist, rasan, karbo-nac! A kako i da bude kad ima zidoveko Debela Berta. To je stoga to imastvarno doivotnu garanciju! Zamis-lite da nekome riba slomi Hexagraph!

Vidite da svi najbolji tapovi svetaimaju spoj spigot joint - spoj prekotrna! Takoe znate da zdravo volemSportex, ali da im zameram ba tonemaju trn! Jer, trn imaju Bruce andWalker, House of Hardy, Daiwa AWS,Daiwa Alltmor S...

No, da se vratim na temu, jer samtestirao samo Hexagraph.

Poznato je da boj ne bije svijet-lo... ali i da bez alata nema zanata.E sad, mome prijatelju pecanje nijezanat - on ne ivi ni od pecanja ali,iskreno, ni za pecanje. On ivi svojivot, a za ivot zarauje radei po 12sati dnevno. Voli pecanje, ali nemavremena. Ode kad moe - kad ne mo-e sortira pribor. On ume da uiva upravim stvarima, a B&W je ba za to.

Ali bogami, uivao sam i ja! Jervolim kad ovek ima - kad je uspeanu poslu pa moe da izdvoji i za hobikoliko eli. A kada vas sin upita: tata,bre, ko time peca? vi mu odgovorite:ODLIKAI, SINE!

Dragan Jovanov


TAPOVITAPOVI

OKRUGLO, PA NA OE - BRUCE AND WALKER


OD KARBONADO BAMBUSA

HEXAGRAPH (kovanica od {est i grafit) je rezultat na-pora da se sagrade {tapovi koji bi po preciznosti i po-novljivosti preciznih zaba~aja bili podjednako dobri kaoi {tapovi od splisanog bambusa, kakvi su sve do pre pet-naestak godina jo{ uvek bili popularni u Engleskoj, up-ravo zbog savr{enosti u pomenutim osobinama. Sa drugestrane, bili su te{ki i zahtevali dvoru~no bacanje. Da na-glasim, radi se o mu{i~arcima gde su takve osobine vr-hunskim ribolovcima izuzetno va`ne (da li su zaista?).[tapovi od splisaniog bambusa se proizvode tako {to

se probrani komadi bambusa izuzetno pa`ljivo oblikuju,{to manje remete}i raspored prirodnih vlakana u sastavnedelove preseka jednakostrani~nog trougla, pri ~emu sustranice u korenu duìne nekoliko milimetara (recimo 5-6) sve se zavr{ava vrhom. Ako imamo u vidu da su prav-ljeni i, za to vreme, duga~ki {tapovi, od preko tri metra,moète pretpostaviti kako su prefinjeni bili ovi sastavnidelovi. Onda se ti sastavni delovi lepe, njih {est u jedan{tap {estougaonog preseka. Ovakav postupak je omogu-}avao pre svega eliminaciju uticaja neravnomernosti me-hani~kih osobina koje se u svakom materijalu prirodnogporekla neizbe`no javljaju jer su se u 6 sastavnih delovaeventualne nepravilnosti dovoljno me|usobno potirale.Nastupilo je doba staklenih a zatim grafitnih, i kakvih

sve ne, vlakana, {to je dovelo do sasvim prirodnog napu-{tanja splisanih {tapova od bambusa (kako moj ribolova-~ki idol, dugogodi{nji kolega i pretpostavljeni kaè: od-morio sam se kad sam dobio prvi mu{i~arski {tap od fi-berglasa!). [tapovi su postajali sve lak{i i lak{i, i sveidealnije su raspore|ivali naprezanja, bilo prilikom iz-ba~aja ili mahanja, bilo prilikom zamaranja ulova, ali tajsavr{eni raposred optere}enja bio je samo po duìni.Izvesni nedostaci kao posledica na~ina izrade, samim timi neizbe`ni, bili su zanemarivani jer je njihov uticaj nauspesnost u ribolovu i upotrebljivost bio zanemarljiv i upo~etku, a da ne govorimo kasnije...Ipak, uvek se na|e neko da tera mak na konac pa su

gospoda Bruce i Walker re{ili da smisle kako da sve po-mire i naprave {tapove koji u sebi spajaju sve dobre oso-bine savremenih {tapova, ali i reafirmi{u onu preciznosti relativnu izdr`ljivost (izuzetnu - imaju}i u vidu polaznemehani~ke osobine drveta odnosno bambusa kao osnov-ne sirovine). I tako su napravili - Hexagraph! Traku gra-fitne tkanine zalepe na malo deblju traku polimerne pene(ne znam {ta je po sastavu) a onda sve to oblikuju kao darade sa bambusom. Onda 6 takvih sastavnih delova slepe

u jedan {tap. [ta se time dobija, koje se negativne os-obine kompozitnih {tapova elimini{u?

Sama ~injenica da se {tapovi proizvode od grafitnetkanine koje se motaju na mandrelu dovodi do preklapa-nja strukture tkanine na mestima odre|enim debljinomtkanine, razmakom izme|u vlakana u tkanini, gustinomtkanja, usmereno{}u vlakana itd. Svako mesto preklapa-nja je i mesto superpozicije ili, najbliè prevedeno: spre-zanja mehani~kih osobina koje na navedenom mestu bi-vaju izraènije, a samo koji deo milimetra pored manjeizraène - rezultat je da mehani~ke osobine {tapa, tj. bla-nka, nisu uniformne, odnosno ujedna~ene po preseku.Ako se se}ate Daiwe Amorphous, amorfna odnosno

neusmerena struktura kod koje vlakna imaju nasumi~anraspored imala je za cilj da upravo ovo elimini{e. Viskerisu dodavani da bi se postigli jo{ malo bolji rezultati.Prepreg pri pe~enju ostavlja nasumi~no usmerenu struk-turu oko osnovne taknine sa istim ciljem. Koliko god setrudili da ovaj nedostatak elimini{u to je nemogu}e u~i-niti u potpunosti, jer mesta sprezanja uvek postoje. âk ikada se ovo dovede na zanemarljivu meru ostaje problemki~me. Svaki {tap, znao to neko ili ne, ima ki~mu -to je ono mesto na kome se zavr{ava motanje grafitnetkanine oko mandrele i predstavlja mesto preseka nakome je zid blanka najdeblji. Zbog toga se pri postav-ljanu sprovodnika strogo vodi ra~una da se postave nizki~mu (ili nasuprot nje - ako se èli o{triji {tap). Na mes-tu najve}e debljine dolazi... do ~ega? Do superpozicije,odnosno - sprezanja. Tako|e, Hexahraph metod omogu-}uje variranje pre~nika {tapa po duìni bez ograni~enjakoje name}e namotavanje tkanine na mandrele, samimtim i ve}i izbor performansi koje graditelj {tapa moè dapostigne - prakti~no sve {to poèli. Unutra{njost ispunje-na penom zanemarljive teìne daje dodatnu krutost - pre-bacuje vi{kove optere}enja na susedne i suprotne strani-ce i dalje pobolj{ava performanse {tapa.Ovo su sve teorijska razmatranja, koja su neminovno

ta~na, pitanje je samo u kojoj meri }e ih odre|eni ribolo-vac uo~iti i osetiti. Ja na mojim re~icama sigurno ne}u.Su{tina HEXAGRAPH-a je u tome da omogu}ava daljeprilago|avanje osobina {tapa odre|enim namenama pre-ma sve delikatnijim zahtevima koje ribolovci, tj. trì{te,svakoga dana postavljaju. Ja sam pre{ao ~etrdesetu i svesam konzervativniji. Mo`da }e me neko uskoro sresti saleskovim {tapom, pampurom i udicom od zihernadle...

Nikola Biga

EST GRAFITA OD DVANAEST FITA

PRO & CONTRA

Veita dilema ta je bolje nijenikad razreena jer je onomadAjntajn rekao da je sve rela-tivno. Potvrdu njegove Teorije rela-tiviteta dao je nedavno i na eksperttvrdnjom kako u Srbiji prosena plataod 350 evra vredi ko 1100 evra u EU.Auuu, nisam znao koliko smo bogati!Stoga se setih jo jednom Alberta, kadje rekao da su samo dve stvari na sve-tu beskrajne: svemir i ljudska glupost.Mada, dodao je, za svemir nije tolikosiguran...

I eto tako razreeno je bar to, sadaznamo ta je beskrajno, ali da li se znada li je bolji dui ili krai tap? Iako,moda, izgleda da je odgovor lak nijesve tako jednostavno, ve relativno.

Kod arandija nema dilema - todui tim bolje. Naravno, ne treba bapreterati. Oni pecaju s obale, zabacujudaleko - bolji je stoga dui tap. Kadaim udari aran duim bolje zamaraju,duim ga bolje vode iznad prepreka itako dalje. Jedini problem je kada gaprivuku, ali i na to moderni imaju od-govor - veliki merodov sa dugakomdrkom, za velike arane. Plus, retkoko od njih peca sam, uvek je tu kolegada zagazi u vodu i podmetne meredov.3,6 do 3,9 m za njih je standard.

arandijama nije presudno ni dali je tap balansiran, pa ak ni kolikoje teak, jer im stoji na rod podu. Kadim udari kapitalac uzimaju ga u ruke -ali tada je adrenalin toliki da ne osea-ju ni teinu tapa ni debalans - samooseaju teinu ribe.

tapovi za pecanje plovkom skrozsu druga pria. Ova tema i nije, stoga,toliko za njih, jer se zna: tekovi, mei bolonjezi imaju striktne duine, znase tano kad koji - i koliki. Uslovljenoje sve striktnim zahtevima.

Varaliarenje. Uh, tu nastaju mukejer je sve ba relativno. Na primer, dali se peca sa obale ili iz amca; da li jedigovanje ili derkovanje, da li je...

Pitanja mnogo pa kreemo redom,prvo s obale, pa dokle dobacimo...

tap od 3,3m je bolji nego 3,0mjer se moe dalje zabaciti i vie izdi-zati dig, da i ne pominjemo kratke od2,7m. Znai, bolje je dui tap.

E nije! U stvari jeste. To jest nije...to dui to tei, skuplji i loiji balans.Da i ne pominjem granje na obali, jer

PRO & CONTRA

kako zabacivati i digovati ispod kro-nji ili iz bunja. Aktivna duina tapaod 3,3 nije 60cm vea od tapa 2,7mnego manje - dui tap ima i rukohvatvee duine zbog balansa. Zato je 3mneka univerzalna mera. Meutim...

Pecate voblerima, kaikama... tj.izvodite besne gliste varalicama. Tadaje bolji krai tap, jer niko ne dirigujemotkom. Naroito ako derkate...

Ali ko jo derka s obale? Idemozato na vodu, u amac. Da li su za loviz amca bolji dui ili krai?

Obino odgovor glasi: krai. I jabih se sloio, ali... O ali i alama kas-nije, da prvo vidimo prednost kraih.

Jeftiniji, laki, praktiniji za diri-govanje - posebno derkovima! Plusneuporedivo balansiraniji, pravi tapiza fon Karajana. Lake se prihvata ri-ba rukom ili gripom, da ne pominjemmeredov. Kada se pumpa (crte svegovori) zgodnije je kraim, zbog ma-njeg kraka poluge. Kod dugakog se,obino, skrauje krak hvatanjem podprvu kariku, kad se zamara ala. Ali...

Krai tap ima manje karika! Oneslue da pravilnije rastereuju blank -to ih je vie tim bolje, jer karike nasebe primaju temperaturu usled trenja- vie karika = manja povrina dodira= manje trenje = nia temperatura =bre odvoenje toplote = bolje hla-enje i karike i strune!

Ali vie karika - skuplji i tei tap!E, ba ga tupim! Sad ispada da je i

za amac bolji dui. Nije, ali.. i jeste.Zavisi ta pecate! Za smua jeste

bolji (najbolji!) neki tapi od 2,4 ili2,7 m, ali ne i za tuku, a posebno neza soma. Istina, ako pecate tuketinevelikim derkovima najbolji je krai,a i nije, jer ta kad vam zbrie pod a-mac - a to svaka velika uradi? Da i nepominjem kad veliki som uradi isto. Auradi redovno! Tada je praktiniji dui- moete tapom da obiete pramacili krmu amca. Kratkim to ne moe.

Ali ako pecate kederima ili peleta-ma tada moete i sedei. Za to se ipakkoriste monstruozno jaki tapovi pa semoe i sedei, ali je sigurnije odii izvode propeler. Takvi tapovi su skorouvek jednodelni, kratki, teki, speci-jalno za ale napravljeni. Karike su imjake, esto umesto prstena valjci - kaoza morski ribolov, plus multiplikatori.Na slici desno vidite jednu takvu bit-ku tekom artiljerijom.

MALI, ALTEHNI]AR

VEITA DILEMA - DUI ILI KRAI TAP ZA PECANJE


PRO & CONTRA

U lovu na ale, kolega je potrebnijiod svakog sonara, tapa, mainice, jerje bez njega prihvatanje nemogue -ta vam vredi to ga upecate ako nemako da ubaci u amac. Kolega vam tre-ba i za fotografisanje. I za proslavu -neete valjda sami piti pivo?

Na slici vidite El Saleta u akciji -som upecan varalicom. A tap je dui,koliko acujem, tri metra ima. Stogani ja ne bih varalicom na soma nekimkrateom, ali bih itekako s obale - jerta e mi trometrai ako razvlaim, a ipula je laka za poneti..

Znai, sve je relativno! Univerzal-nog tapa nema, niti e ga ikad biti, paje moja preporuka da uzmete va linidohodak od 350 evra i date ekspertuda vam kupi 3 tapa po 300 evra svaki- kusur od 200 neka zadri. Za tristoevra se moe kupiti dobar tap; kupitejedan od 2,7m, drugi od 3m, a trei od330cm pa pecajte. A jo bolje: jo triza druge ribe! Jer ni tri nisu dosta -samo kako da izvojite jo jednu platu.

Izgleda ko ala, ali nije. tapovi zasmua moraju biti skroz drugaiji odtapova za tuku, ali ni tukare nisu zasomove. E ako ste jo i mladiar...

Moda je izgledalo na poetku daarandije imaju vee trokove, ali neko varaliari s obale i iz amca, pecasve mogue grabljivice i dubinkama iplovkom i varalicom, taj ga je na...

Nagrabusio! Sreom, imamo linidohodak (i to prosean!) od 1100 evrapa nam se moe. Sve dok se Srbi nesloe...

Dotle, snalazite se kako znate - zavaraliare tap je presudan faktor, alije svaki stil pecanja i svaka vrsta ribezasebna tema. Jer za derk vam trebaneto od 240cm najvie, jo bolje 210,pa i krae. A s obale to due, ako ni-ste ispod drveta. Moda bi se i moglorei da je tri metra neka univerzalnaduina, ali za mene je to 270 cm. Nijeaktivna duina od najvie dvadesetakcentimetara toliko presudna. Ako lo-vite smua digovanjem s obale tek se

sa 330cm neto dobija. A jo vie sa3,6. Samo, kako to drati u ruci? Kakouopte dirigovati tolikom palicom?

Vidite da vam trebaju jaki tapoviza derk - a kratki! Pa za smua nekiod 40 grama i kratki i dugai. Potomza tuku (leptirima i kaikama) i duii krai, zavisno odakle pecate. Somo-vi opet itu kratke za kedere a due zaamac varalicom, da li 3 metra ili ne-to krae ne znam ni sam. A pojma ne-mam kakvi trebaju mladiarima...

Ko voli da peca bucove pilkerimai muicama koristi dui i jai kojim semoe to dalje lansirati, za klena napotocima treba krai, manje snage...

Duine tapova su pria bez kraja.A opet kae se da duina nije bitna niza... No, bolje da pitamo ribe da li jebolji dui ili krai? Ako kau krai -podrezmeva se da je tehniar. Ali natehniku se vade svi sa kratkim. Pa ija. Jer i Napoleon je bio mali. A kolikimu je ma, ili je to sablja, ko zna?

Bonaparta

Otvorena veleprodajau Novom Sadu, u uliciEmanuila Jankovia 16

Radno vreme od 8 do 16 htel/fax: 021 6414087Pavle: 063 662702

Slavica: 069 662704

Hardy&Greys, Chub,Nutrabaits, Essentialbaits,Nils Master, Actionplastic,Boombaits, Energoteam,Energofish, Nash, Timar...

Sve maloprodaje iromVojvodine su dobrodole!

TEST TEST

SHIMANO ANTARES AX SPINNING - DA LI JE TO NAJBOLJI ANTARES U SAZVEU KORPIJA, ILI JE BOLJI BX, ILI...


Nema ta mu sve nismo radili,samo nismo jo u vodu s njimskakali, iako mi ak i to padana pamet s obzirom koliko nas levatenovim oznakama i poboljanima!

I prva serija Antaresa bila je jaka,ova je, ini se, jo i jaa. Blank je nap-ravljen od karbonskih vlakana dovolj-no (ne i previe!) visokog modula ela-stinosti tako da je brz a dovoljno lak,ali je istovremeno zadrao i ilavost -to je ono to daje snagu tapu! XT 100je Shimanova oznaka tog karbona.

Karike su najbolje - Fuji SiC, takoda se slobodno sme koristiti pletenica.Jednostopalne su ali dovoljno jake, poFuji konceptu poreane.

Spoj je spigot joint, tako da ni de-beli zidovi ne kvare balans tapa, jerje gonji nastavak, iako debelih zidova,manjeg prenika, poto se navlai natrn, a ne kao kod put over spoja na do-nji (deblji od trna) nastavak. Blank jeskroz kroz rukohvat, do kraja tapa.

Prva serija Antaresa je imala jednumanu - naime, dizajner je osmislio dase, u lep rolenhalter, mainica stavljatako da se gornji deo rukohvata sa sveplutom navre na stopu mainice. Alise deavalo kod vie primeraka kojesam isprobao da ne mogu dovoljno dapritegnem stopu mainice, jer je pluta,tj. navoj ispod nje, proklizavao. To meje toliko nerviralo da sam ga poklonioiako mi se tap po snazi vrlo dopadao- a najvie po tome to je imao veomalepu zatitnu tubu. Sada je AX serijamnogo bolja, tubu i dalje ima ali plutavie ne preskae kad se stopa jae pri-tee. Ja volim da mi rola vrsto legne,jer u borbi s veom ribom ceo blankse savija, pa ako mainica mrda etoproblema - pored regulisanja drila joi da se stopa dotee je bez veze. Zatonaglaavam da je ta mana otklonjenakod serije AX.

. Antares AX se nudi u irokoj ga-mi: u mnogo duina, sa razliitim te-inama bacanja. Zajedniko svima jeto su brzi i snani, a akcija im je vestvar izbora, tj. prema ukusu ribolov-ca, jer ih ima svakakvih. Meni je bapo volji model od 2,7 m za smua od15-40 grama (teina tapa 196 grama)jer je osetljiv ali i jak taman koliko jepotrebno za digovanje.

Ipak, poto imam par tapova sli-ne snage, vie mi pasuje ovaj sa slike- Antares AX 2,7 metara, teine baca-nja 20-50 grama. Teak je 214 gramato i nije malo, ali ja vie volim kad jetap malo tei, to je znak da ima mesa- da su zidovi podebeli. Idealan je zalov tuke, jer je malo tvrd za bacanjelakih tereta, ali idealan za tee kaikei vee leptire, a takoe zbog tvrdoemoe da poslui i kao neki jerk tapza vee (ne i prevelike) voblere.

Od njega su za smua i tuku boljiDaiwa Alltmor 40g i Sportex Kev 30g(oba po 2,7m) ali su i vie nego duploskuplja! Antares AX je vrlo jeftin, ali

kvalitetan tap! Ako uporedimo cenukroz kvalitet, Antares je razumnija in-vesticija od Lesatha i Aspirea - boljih,ali dosta skupljih tapova Shimano

I taman kada su otklonili nedosta-tke prvom Antaresu i plasirali na tri-te ovaj bez mane (naravno, u odnosuna cenu), taman kad su ribolovci po-eli da ga masovnije koriste, lansiraenovi Antares BX! I kako mi sada da seuverimo koliko je AX stvarno dobar -ako njime ne love stotine ribolovaca,kroz dui period, pa da se tek potomnapravi super-test?

Antares BX je, kau, jo bolji. Daim verujemo na re, nema nam druge.Kao od karbona XT 200, plus vlaknaod Biofibera. Kau da je snaga ista alida je mnogo laki. Pogledam i zinemu udu, katalog kae: 2,7m 40g 198g;2,7m 50g 225g! E ako je to lake...

Ve mi je svega dosta: ako je XT200 toliko bolji, emu onda XT 300na Aspireu, ili XT 400 na Lesathu?!

Dragan JovanovSkok - foto: Olivier Portrat

AAAAX!

Debeli zidovi

Spoj trnom

Fuji SiC karike

POD LUPOM


POD LUPOM

TEST NOSIVOSTI PLETENICA STEALTH, POWER PRO, FIRELINE I FIRELINE XDS


Naravno da o{tro i kriti~ko (aliistinito!) izve{tavanje nije po-pularno kod novinara koji suobolelni od veoma opake novinarskebolesti pod latinskim nazivom auto-cenzura. Taj virus je vrlo zarazan, nenapada samo na{e novinare nego istrane. Na njega su jedino imuni i na{ii strani NOVINARI! Oni pi{u istinu ane osvr}u se na posledice, oni bobu

kaù bob a popu pop, tj. ne libe se nida kritikuju ne{to {to se reklamira i unjihovim medijima! Tako je, recimo,tekstove o stvarnim a ne imaginarnimnosivostima monofila objavio jedinoengleski Tackle Trade World i - Trofej!

Da li ove pletenice prodaje i nekiTrofejev ogla{iva~... marimo ba{! Ono{to valja - valja, {to je bofl - ne valja,pa makar ko da prodaje...

Stealth nas je odu{evio! Savr{enapletenica! Nikad se ne mrsi - tretiranaje teflonom pa ne upija vodu. Na{a sumerenja pokazala da puca na palomar~voru pri sili zatezanja od (oko) 9 kg!Oko, jer na{a merenja nisu labora-torijska, nego samo relativno ta~na. Ana {pulni pi{e: 0.14mm 10.2kg.

E sad, mi smo pecali sa ~etiri istepletenice, kupljene na istom mestu, atri su toliko nosile. Jedna je posle pe-canja nosila oko 4,5 kg? Izbacimo je-dno pet metara pa opet izmerimo, sadje pukla na 4 kg i to ne na ~voru! Opetizbacimo desetak metara, veèmo na{palomar, zategnemo - pu~e na 4,7 kg!Prevrnemo celu {pulnu da nekori{tendeo izmerimo - pu~e na 4,2 kg, opetne na ~voru...

[ta to zna~i, ne znamo. Mo`da jeta bila lo{e uskladi{tena, ili... A ko{taisto ko i ostale tri ispravne - mnogo!

Onda(k) smo merili Power Pro! Nion nije jeftin - ~ak je za nijansku bioskuplji nego Stealth. Na {pulni pi{e:0,15 mm 9 kg. Ajd da vidimo...

Pu~e na (oko) 6,5 kilograma! Sad,to nije toliko lo{ rezultat, ima i dalekogorih, ali brate ko{ta preko dve i po -iljadarke! Dinara. Ima ga - pi{e - 135metara. E, jednom }emo meriti i koli-ko stvarno ima pletenice na {pulni. NaStealth pi{e: 137 metara.

MERE ZA NEVERE

I Power Pro je OK {to se ti~e su-vo}e, ni Pro ne pije ko vo. Stoga se ine mrsi, lako i daleko se zabacuje, netegli se - kontre su ubojite. Samo da jemalo nosiviji - merili smo par puta -uvek je pucao na oko 6,5 kilograma, iuvek tamo gde i treba - na ~voru.

Tre}a sre}a be{e Fireline XDS. Na{pulni pi{e: 0.13 mm; 7,78 kg; 137 m.Veèmo, zateèmo...

Ma {ta zateèmo! Pu~e ko pau-~ina na (oko) 4 kg!!! Probamo jo{ parputa, nikad vi{e nije ni 4 kg izgurao!!!Sranje ìvo! Kupljen je ovde, ali ni{tato ne zna~i - imali smo i XDS kupljenu Austriji - isto sranje!

Stoga smo i izgubili poverenje uFireline, tako da smo za kraj ostavili -klasi~an Fireline boje dima (smoke),jer smo bili gotovo sigurni da ne valja,posle silnih razo~arenja sa Firelineomkupljenih u Be~u, Budimpe{ti, pa ~aki Barseloni, jer su svi pucali ki pi...!Zato smo ga nevoljno vezali...

Zategnemo - ni{ta!Jo{ zategnemo, polako, ne naglo

na trzaj - ni{ta!E, onda ba{ povu~emo - pu~e na -

verovali ili ne - 7,2 kilograma! A nosi7,9 koliko pi{e na {pulni da treba danosi debljina 0.15mm. Probamo jo{par puta za svaki slu~aj - uvek preko 7kilograma je nosio i na ~voru pucao!!!

Pogledamo ga detaljno, i pod lupustavimo. Tvrd, krut ko ìca, sve dokse par puta ne zabaci i ispravi. Posle jepesma - krza se, pobeli... ali i dalje jenepokidiv (kako duhovito napisa usvojoj prodavnici jedan trgovac iznadneke pletenice koju prodaje).

I sad vi{e nismo pametni! Niko sene usu|uje da ne{to hvali, bar ne naduge staze, jer prvo smo mislili da toneki trgovci sami motaju, pa onda dasu tu kinezi ume{aali prste, ali sadavi{e ne znamo ko je krivac? Ali neko,o~igledno, jeste: ili proizvo|a~, ili di-ler (uvoznik na veliko), ili trgovac (namalo), jer ovo vi{e nema smisla...

Zato u prodavnicu samo s vagom,tj. dinamometrom. Ako trgovac ne dada merite - ne kupujte! On je duàn daVama iza|e u susret, da Vam reklama-cije uvaì, a onda ON da se èli onomod koga je kupio. Ne morate Vi da is-traùjete {ta ko i odakle uvozi, i ko jeuvoznik. A uvoznik nek se àli onomeko je sranje proizveo...

Izvinjavamo se na re~niku, ali smorekli da mi bobu kaèmo... pa tako igovno nazivamo pravim imenom!

Svedok pri merenju bio je JoèfErde{ - Joca, svaki dan je na Dunavu,pitajte ga za strune fine i - Fireline!(Ne{inu kop~u uslikao je - znate ko!)

Trofej ... zategnete pa odse~ete vi{ak strune

... zatim om~u prebacite preko alke...

Dvostruku strunu provucite ovako...

PALOMAR ^VOR ZA PLETENICE

Prilino je teko, gotovo nemogue, danas ita linogarantovati, stoga tekst ne potpisuje Glod. Jer PowerPro koji je kupljen u Mequinenzi (panija) pakovanjeod 300 metara ima deklasiranu nosivost! A ovaj, kojije kupljen u Srbiji, nema! Opet, Fireline iz Srbije nosivie nego Fireline iz Barcelone. E, sad budi pametan!


POD LUPOMPOD LUPOM

Napisati ovaj tekst, a nijednomne pomenuti onu kompani-ju, nije ni malo jednostavno -jer oni su... Ali znate to ve i sami.Zato u predstaviti druge, ponekad uTrofeju malo zapostavljene, recimoDaiwu & Co. Pisali smo i o Daiwi, aliipak manje nego o...

Uvodna fotografija lepo uvodi utemu (valjda je zato uvodna, hehe), ana njoj je sve jasno. Ili nije? Jeste, svese vidi - Airity ima duu pulnu negoExist. To su lepe, male, kvalitetne, aline i jeftine mainice. Airity se vie neproizvodi, Exist i dalje. Zato?

E to ne znam. Jer i Exist je skup -ne moe cena biti razlog. Ali Airity-janema a ovog starog (prastarog) DaiwaTournamenta u USA jo uvek ima! Dali se i dalje proizvodi (samo za USA)ne znam, ali je injenica da ga ima jouvek u Bas Pro Shop-u - evo ta piu:The ultimate long-cast spinning reel.Features Daiwa's revolutionary Long-

Cast technology; exclusive worm ge-ar for perfect line winding; 3 stain-less steel bearings; aluminum spool;super-smooth drag with oversized felt/stainless discs and precision click ad-justment; SiC line roller; and Life-time Bail Spring. Right- or left-handretrieve.

Ima je i Cabelas, evo ta oni kau:At the heart of this spinning reel arethree stainless steel bearings support-ing a precise machine-cut brass pin-ion and drop-forged aluminum drivegear. An exclusive worm gear systemlays line on the Longcast spool in...

Kotaju oko 100 dolara, a ima ih ipo drugim amerikim prodavnicama.Na njima je stari znak Daiwa, tako daisto sumnjam da su to skoro naprav-ljeni modeli. Jer da jesu, bio bi i novilogo (ko to stoji na stranici Cabelas)iznad fotografije Daiwe TournamentaSS. Ako je znak stari, verovatno je istislogan: Committed To Total Quality- moda je totalni kvalitet razlog tose, eto, prodaje due od 20 godina! Aima samo 3 kuglagera, i nema akni super-stoper, tj. valjkasti leaj. Alinema ni anti-twist, nego SiC voicustrune?! Al ima long-cast pulnu!

Znate li neku drugu mainicu kojase prodaje due od dve decenije? Da lije sad jasno zato sam tom legendomizapoeo ovaj tekst.

Naravno, imao sam je, tamo jo napoetku 90-ih. Kotala je mnogo, ce-lih 300 nemakih maraka, i bila je to,tada, najskuplja mainica na svetu, jerje bila skuplja i od Quicka 3002, i odsvih ABU-a i Mitchell-a. Nepotrebnoje da kaem da je bila i najlepa...

Daiwa Tournament je sada jeftinaa najskuplji je, verovatno, ovaj HardyAltex! Naravno, on se decenijama neproizvodi, a to je stariji tim je skuplji- jer je sve rei. Ako je oavan sadavredi malo bogatstvo. A nema ni longcast pulnu...

Eto, nedavno je jedan Altex izlici-tiran na e-bay-u za 376 funti, a bio jeu oajnom stanju - ovaj na mojoj slicivredi minimum hiljadu (ako ne i vie),jer je u perfektno ouvan. No, kolikostvarno vredi neemo nikad saznati -to se ne prodaje. A nema ni beskrajnivijak. Sreom, Daiwa Tournament SSima (vidite ga na slici).

Uporedite ove dve pulne. Sem tosu obe od metala (u Hardijevo dobaplastike i karbona nije bilo) sve drugoje totalno razliito. Ali je princip isti -sutina je da ruicom vrtite rotor, a dase pulna pomera gore-dole...

Interesantno da je pogonski sklop,od samog poetka, uglavnom bio isti.Razlikovalo se samo ima li rola pu ilitanjir (sa nekim varijacijama), ali je ubiti bilo isto (ili bar slino). Meutim,neto drugo je decenijama muilo svekonstruktore stacionarnih mainica, ato je bilo: kako da se kruno kretanjepretvori u pravolinisko! U mehanici jeto odavno poznato, ali...

Uvek je konstruktor teio da nap-ravi to manju i laku mainicu, ali dana nju stane to vie strune. Stoga je iAltex i mnoge stare role imao pulnutoliko duboku. Ali se zabacivalo loe -iz dubine pulne struna se sve vie ivie eala o obod, tako da je zabaajpostajao sve krai za onoliko koliko jepulna bila dublja, protiv trenja se ni-je moglo.

No, jo jedan problem se javljao -struna je bila loe slagana. Namotajisu se gomilali pri krajevima pulne, akada su se pojavile pletenice - usecalisu se jedan u drugi. Zato je neko teprobleme reio unakrsnim slaganjem -Worm Shaftom, a ova Daiwa je bilaprvi njen model sa tim izumom.

IBICARENJE - IK POGODI GDE SE VIJAK NALAZI, ISPOD KOJE JE PULNE

NAPRED UNAZAD


Ideja vodilja bila je sledea: toplia pulna - zbog manjeg trenja oobode, ali i to dua - zbog dovoljnogkapaciteta. Problem mrenja reavaose unakrsnim slaganjem. Samo, kadaje pulna dugaka mora i njen hod dabude dugaak. E to je zadavalo mukukonstruktorima pre pojave beskrajnogvijka (tj. Worm Shafta).

Na slikama vidite nekad i sad -Daiwu od pre pola veka, i sadanjuBasiu. Naravno da su sve prednosti nastrani moderne Basie, osim jednog - utrajnosti! Jer ova stara Daiwa e bartri Basie saraniti, ako ne i vie. No,sada se nita ne pravi za venost, patako ni mainice za pecanje (alii nijeto tema ove prie, tako da se ne trebani zadravati na tome).

Probajte da napunite bilo kojompletenicom (a tek nekom koja pijevodu!) staru Daiwu, pa zabacite! Akose ne umrsi u prvom hicu, u drugome 100%. Tako e se namotaji usei dae u sledeem zabaaju povui sa pu-lne itavo gnezdo...

Naravno, kad je ova pu Daiwapravljena pecalo se debelim monofili-ma (jer ni oni nisu imalu nosivost kaodananji - ali je tano pisalo koliko sustvarno jaki i debeli!), a nije se traiozabaaj kao danas - boila nije bilo, alije bilo ribe pod nogama. Kome je batrebao hitac pod drugu obalu, koristioje multiplikator. Ili legendu kad se po-minje fino slaganje - Mitchell 300!

Da li su stare role mogle da imajupliu i duu pulnu? Nisu! Mehanikaim nije dozvoljavala. Lokomotivanije mogla da ima dovoljno dugaakhod, jer ga je uslovljavao prenik zup-anika. Jedino da je bio veliki - samoto vei prenik mogao je da produihod, ali bi veliina i teina tada postalinepodnoljivi, a i ovako su bili prete-ki - nije bilo ni karbona ni viskera.


POD LUPOM

Znai: pulna nije mogla biti dua,ali je mogla biti plia. Samo bi kapa-citet bio drastino manji, jer monofilje bio znatno deblji.

Uporedite pulne kod starog Tour-namenta SS i novog Exita, vidite da jedrastina razlika u duini. Pogledajtetek koliku pulnu ima Basia! Naravnoda obratite panju i kako slae. Kolikoje hitac dui ne moete ni zamisliti.

E, u tom grmu lei zec! Najveaprednost beskrajnog vijka nije (samo)u finoi unakrsnog slaganja, ve to jejedino (!) sa njim mogue konstruisatimainice ne samo sa dugakom pul-nom nego i sa ekstra dugakom. Jer,koliko produite vijak toliko se uveahod pulne! A prenici zupanika, ti-me i veliina kuita, ostaju isti. Plus,besprekorno slaganje poto je moguesavreno uskladiti prenosni odnos.

Danas i mnogi (najbolji!) modelimultiplikatora imaju Worm Shaft - aline zbog long pulni. Pa zbog ega ioni onda, ako ne zbog daljine izbaa-ja, odnosne zbog dueg hica?

Zbog unakrsno preciznog slaganjada se namotaji ne gomilaju i mrse!

Punih 20 godina su sve najbolje, inajskuplje, Daiwe imale Worm Shaft -svi Tournamenti, svi Emblemi, i sveTeam Daiwe. 20 godina! Naravno da idanas surf i arandijske role (poznataInfinity, recimo) i dalje imaju sistemza slaganje sa beskrajnim vijkom. Presve, sada poneke?! Zato?

Na to pitanje odgovoriu kasnije utekstu, ovde bih se jo malo zadraona beskrajnom vijku. Vidite da je lakakonstrukcija, da ne oteava previe nimainicu ni multiplikator, a da moeda ima stabilazacione osovinice kliza-a, ali i ne mora. Recimo, TournamentSS ima kadicu (auru) punu masti ukojoj se vrti vijak. Taj prosti princip jeiskopirao i Banax za svoj model - tokomplikovano kad moe jednostavno.

Pogonski zupanik vrti gonjeni, tj.pinion, a on mali zupanik beskrajnogvijka. Prosto, da prostije ne moe. Alise trebalo setiti...

Ko se prvi dosetio, neu vam rei,jer sam obeao da ga neu pominja-ti u ovom tekstu. A neu vam rei akni koja je ovo mainica (desno) kojaovako slae. Pogledajte dobro te na-motaje pa ete pogoditi (siguran sam),o kojo se kompaniji radi, a neu vamrei ak ni poetno slovo imena...

POD LUPOM


POD LUPOMPOD LUPOM

Jer niko nije lepe slagao od Mit-chella 300, iako je bio znatno nenijiod njih. Ali 300 Pro nije bio i jeftiniji- naprotiv! Meni je 300 Pro bio i lepi- a i danas mi je drag. Kada su se prvepletenice pojavile - mrsile su se tolikoda sam proklinjao Qiucka 2002. Ali -za divno udo - na 300 Pro vrlo retko.Nije ba nikad, ali ree. Kasnije, kadasu se pojavile pletenice koje ne piju -nikad! Tako da i danas ponekad lovimMitchellom 300 Pro. Naravno, pravoreenje je glasilo: Daiwa Tournament

SS, a kasnije T... (Uh, umalo ga nepomenuh!). Naravno, SS je privlaionesvakidanju panju i zavist kolega -ali i odvlaio pare iz depa.

Shakespeare President i Ambidexsu ve nestajali, ABU je pokuao da smodelom Souveren neto uini, ali jeto bila njegova labudova pesma. akje i nemaki DAM, koji decenijamana svojim punim Quickovima nijenita znaajnije menjao, pokua da saRoyalom parira rolama koje su imaleWorm Shaft, ali ni modifikovana S

Da su se konstruktori trudili - jesu!Evo malo istorije na primeru legendekoja se zvala ABU: Cardinal 77 levo,Cardinal C4 u sredini, Cardinal 57 naslici desno. Najednostavnija lokomo-tiva je slagala najgore, neto bolje suto inili 57 sa krstastom zavojnicom, iC sa krivajom a la lokomotiva, ali i sadva dodatna zupanika. Ti zupanicisu imali zadatak da uspore (usklade)prenos, jer je pu prebrzo gonio pul-nu gore-dole. Meutim, bilo kako bilo- sem snage i trajnosti - ovi Cardinalisu izgubili bitku od Mitchela 300. Aline samo Cardinali, izgibili su i Quick-ovi, Presidenti... svi.

krivaja nije znaajnije poboljala kva-litet slaganja, a pletenice su se irile!Tako da je i DAM Royal bio labudovapesma nemakih Quick mainica. Nasliacama ispod vidite neke pokuajeda se hod krivaje uspori, da se produinije se moglo! A u tome je bila caka -u plitkoj i duoj pulni, i u unakrsnimnamotajima (pletenice).

Po meni je Daiwa Tournament SSpostala tada apsolutni pobednik svihkategorija! I jo je imala tri lagerabre! Svaki lager 100 maraka, ali da jevredela - vredela je. A tek sad vredi -za 100 dolara komad! Kupite jednu -ne morate ni da pecate njome, imajteje kao legendu, kao japansku markukoja je potukla nemaku, francusku,vedsku... kompaniju.

Nekako paralelno s njom, u dobapojave Worm Shafta i mainica kojesu imale vie kuglinih leaja, pojaviose i... ali preko Bare - i to sa ak 4kuglagera! Naravno, Daiwa nije sede-la skrtenih ruku i ekala (kao DAM,ABU, Shakespeare, pa ak i Mitchel),nego je odgovorila na baenu rukavi-cu modelom Daiwa Tournament EX,sa 6 kuglinih leaja, lakim telom odmetala i, naravno, Worm Shaftom -kotala je 1.000 nemakih maraka!


POD LUPOM

Kako funkcionie takav sistem zaslaganje strune, i kakvi su namotaji napulni, vidi se na fotografijama. Vidise i da pulna nije kratka, ali ni netoposebno dugaka. Sve u svemu, to jepametno osmiljena mainica (tanije:maina), za tei morski ribolov. Jasnojoj odreena namena jo u startu, takoda ona zaista moe - i bez beskrajnogvijka - da solidno vri zadatu funkciju.Dva valjia su se kotrljala ljebom,tako da su jo i dodatno stabilizovalahod klizaa koji pomera osovinu, jerje u masivnom korpusu i za njih bilodovoljno mesta.

No, nije taj sistem nita revoluci-onarno, pa ak ni novo - jer poznat jeodavno, vie decenija mnoge maini-ce (obino nie klase) imale su dodat-ni par zupanika. Neke sa klasinim(ravnim) ljebom bradavice, a kasnijemnoge sa S modifikacijom. Eto aki ovaj jeftin SPRO Sportsman (desno)ima slian sklop. Princip je isti - sveostalo su nijanse pevao je Balaeviu Petlu. Isto vai i za ovo - principje isti, samo to SPRO nema valjie,nego jedan kliza, ali to su te nijanse uovoj je..ini (jednaini, hehe).

Ni S ljeb nije znatnije poveaohod klizaa, tako da pulna nikako nemoe biti dua. Jedino da se jo pove-a prenik zupanika sa bradavicom -ali onda e se promeniti ceo prenosniodnos! Mehanika je neumoljiva, pa dabi se i to uradilo - a prenos ostao isti -morao bi se poveati i manji dodatnizupanik. Ali onda bi teina sistemabila prevelika, jer bi i kuite moraloda se povea, da sve to stane. Ali kodbeskrajnog vijka samo se on produi.A ako treba jo dua pulna - izbaci sekao kod Basie, van tela. Nita prostije.

No, konstatovali smo da na Saltigine treba beskrajni vijak, i apsolviralizbog ega. Treba li na varaliarskim,plovkarokim, me mainicama - a tonas posebno interesuje, jer Srbija nitiima more, niti je Trofej slan. Trebali dugaak hitac varaliarima, plovka-roima, fideraima na slatkim vodamaili se time die jedino arandije? Neda treba, nego mora! Jer su grabljivicesve dalje i dalje...

Ko je najvie insistirao na finomslaganju, ko je neprestano modifiko-vao voicu da to manje uvre strunu- ko je prevrnuo pulnu nazvavi jeABS (Anti Backlash System), ako ne

Daiwa! I sve to, prvenstveno, zbog toboljeg slaganja i daljeg izbaaja, a sad(posle 20 godina!) najednom, ispadada nije potrebna dugaka pulna?! tadrugo da kaem, nego: ajde?!

Jer nije samo morska Saltiga sadabez beskrajnog vijka, nego i sve roleiz serije Real Four, koncepta koji jesadanjoj Daiwi zatitni znak. Nosilacprojekta bio je odlini Certate.

POD LUPOM

Skoro dve decenije su fenomenal-ni Tournamenti izazivali zavist kolegaribolovaca, ni Team Daiwe nisu bilenita slabije, pa ak ni Emblemi. SveDaiwe visoke klase, ali i srednje pa inie imale su beskrajni vijak. Naravnoi legendarna arandijska Infinity sabejtranerom, tada pusta elja mnogihcarp fanatika, posedovala je beskrajnivijak. Poseduje ga i danas, kao i svedruge Daiwe za surf i arandijski ri-bolov - svuda gde je ne potreba negoimperativ dugaak hitac. Fino sloenastruna, na dugakim a plitkim, to jestna ekstra dugakim, pulnama moglaje samo sa takvih pulni da lako sleei daleko - zdravo daleko - dolee. Svimodeli su imali Worm Shaft, samo surazni regali i sline Daiwe najnieklase bili bez beskrajnog vijka - njihje pokretala klasika, dodatni par zup-anika sa bradavicom koji pomera kli-za. Kako ja takav nametaj nikadaba nisam neto gotivio, tako nisam

nikad ni imao Daiwe bez beskrajnogvijka. A nisam imao ni dve poslednje svijkom Daiwe za varaliare - prelepu,laganu Airity i runu ali monu, Tour-nament Force. Bile su preskupe, a sre-dina prole decenije ve je polako na-govetavala sumorni kraj prve deceni-je 21. veka.

No, razumeo bih da je beskrajnivijak dizao cenu - ali nije, samo je etonatenane podizao pulnu, jer vijak suimale i Daiwe od 150-200 evra. Zatoje beskrajni vijak nap

Documents

Trofej_11.pdf