TRŽIŠTE ENERGENATA U EVROPSKOJ UNIJI I · PDF file„Srbija i savremeni svet: ... energija, geotermalna energija, energija vetra, biomase i otpada zauzima gotovo isti obim koliko

515

Stevan RAPAIĆ1 UDK: 536.7:339.13.024(061.1+497.11)Biblid 0025-8555, 61(2009)Vol. LXI, br. 4, str. 515-535

Izvorni naučni radNovembar 2009.

TRŽIŠTE ENERGENATA U EVROPSKOJ UNIJI I INTERESI SRBIJE

APSTRAKT

Autor analizira tržište energenata u Evropi kroz prikaz ukupnepotrošnje energenata kao i proizvodnje energenata u Evropskoj uniji.Potreba Evropske unije za prirodnim gasom i sirovom naftompredstavlja osnovni činilac zbog koga je Rusija i dalje ključni igrač naevropskom energetskom tržištu. Evropska unija pokušava da zaobiđeRusiju uvozom sirove nafte i prirodnog gasa iz zemalja kao što su:Norveška, Saudijska Arabija, Alžir, Libija, Nigerija i Irak, ali Evropaje i dalje visoko zavisna od ruskih eneregenata. Uzimajući ovečinjenice u obzir, Srbija je prepoznala svoj ekonomski i političkiinteres u mogućnosti da postane strateški partner sa Evropskomunijom kao tranzitna zemlja za ruski gas i naftu.

Ključne reči: primarni energetski izvori, EU, stopa energetske zavisnosti,OPEC, Srbija, Rusija, energetska efikasnost, energetska intenzivnost,Panevropski naftovod (PEOP), gasovod Južni tok, gasovod Nabuko.

1. ENERGENTI KAO IZVOR ENERGIJE

Energenti predstavljaju izvore raznih vrsta energije, od toplotne, hemijskedo električne i spadaju u grupu primarnih proizvoda. Primarni proizvodipredstavljaju one proizvode koji nastaju eksploatisanjem prirodnih

resursa. U primarne proizvode pored energenata, spadaju i poljoprivredniproizvodi, rude i minerali.

1 Stevan Rapaić, istraživač-pripravnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu,Beograd, e-mail: [email protected]. Rad je rezultat istraživanja u okviru projekta„Srbija i savremeni svet: perspective i putevi učvršćivanja spoljnopolitičkog, bezbednosnogi spoljnoekonomskog položaja Srbije u savremenim procesima u međunarodnoj zajednici”,Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, ev. br. 149002D, 2006–2010.

516

Rapaić, S., Tržište energenata u Evropskoj uniji i interesi Srbije, MP 4, 2009.(str. 515-535)

Prema statistici Evropske unije,2 koja prati sektor energetike, svi energentise dele na:

1. Primarne energente koji su direktno ekstraktovani iz prirodnih izvora ikoriste se za dobijanje energije. U ove proizvode spadaju:

a) Sirova nafta;

b) Prirodni gas;

c) Čvrsta goriva (ugalj i lignit).

d) Pored energenata, ekstrakovanih iz prirodnih izvora, u primarne energentespada i nuklearna energija, kao i obnovljivi izvori energije (solarnaenergija, geotermalna energija, vetar, hidroenergija, biomasa i otpad).

2. Energetske derivate koji predstavljaju rezultat prerade energenata uodgovarajućim postrojenjima. U energetske derivate spadaju:

a) Naftni derivati (benzin, razna ulja);

b) Električna energija, i drugi.

Energenti su neophodni za pokretanje kompletnog sektora transporta,industrijskog sektora kao i domaćinstva, a život savremenog čovekanezamisliv je bez upotrebe ovih proizvoda. Zato je i cilj svake zemlje daobezbedi dovoljne količine energije, odnosno energenata, za potrebe svojeprivrede kao i sigurno i kontinuirano snabdevanje privrede energentima, postabilnim i konkurentnim cenama.

Do šezdesetih godina dvadesetog veka međunarodna trgovina primarnimproizvodima (a u okviru njih i energentima) rasla je brže od trgovine ostalimproizvodima, sa izuzetno visokim učešćem od 50% u svetskoj trgovini u 1955.godini. U tom periodu je visoko učešće poljoprivrednih proizvoda umeđunarodnoj trgovini, da bi u narednom periodu pa do kraja prve dekadedvadeset prvog veka, poljoprivredni proizvodi smanjili učešće u međunarodnojtrgovini, dok energenti, a naročito ugalj, nafta i prirodni gas beleže porast umeđunarodnoj trgovini. Tako u 2005. godini, goriva učestvuju sa 13,8% umeđunarodnoj trgovini.3

Struktura potrošnje i učešća pojedinih energenata u proizvodnji energije,menjala se sa razvojem industrije. U prvim fazama industrijskog razvoja ugaljje korišćen kao osnovno gorivo. Sa otkrićem nafte i njenom sve većom

2 Europe in Figures – Eurostat yearbook 2008, Internet: http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_OFFPUB/KS-CD-07-001/EN/KS-CD-07-001-EN.PDF, 14/3/2009, str. 436.

3 Predrag Bjelić, Međunarodna trgovina, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008, str. 170.

517


primenom u industriji povećava se učešće ovog energenta u trgovini na računuglja. Vremenom cena nafte usled kartelizacije tržišta raste, a uočava se i štetanuticaj nafte kao goriva na životnu sredinu. Ovaj problem se prevazilazi većomupotrebom novog energenta – prirodnog gasa, koji u znatno nižem obimuzagađuje životnu sredinu.

2. TRGOVINA ENERGENTIMA U EVROPSKOJ UNIJI

Svoje potrebe za energentima Evropska unija (EU) podmiruje iz sopstvenihizvora i iz uvoza. Evropska unija kao industrijki visoko razvijen region savisokom standardom stanovništva, troši ogromne količine energenata. U 2009.godini EU broji 27 zemalja članica koje imaju različitu strukturu proizvodnje,potrošnje i uvoza energenata. Ipak se može za EU kao celinu odrediti tendencijakoja je prisutna kada je reč o tržištu energenata i stepenu njene zavisnosti upotrošnji i uvozu pojedinih energenata.

2.1. Proizvodnja primarnih energenata u Evropskoj unijiStatistika Evropske unije radi lakše uporedivosti podataka, sve energente

izražava u naftnom ekvivalentu, odnosno u milionima tona nafte. Ukupnaproizvodnja primarnih energenata na nivou 27 zemalja članica Evropske unijeposmatrano u naftnom ekvivalentu, u 2005. godini iznosi 890 miliona tona, dokje 1995. godine iznosila 940 miliona tona. Evropska unija beleži u 2005. godinipad proizvodnje primarnih energenata od 6% u odnosu na 1995. godinu.4

Tabela 1. Ukupna proizvodnja primarnih energenatau Evropskoj uniji u periodu 1995-2005

(mil. tona naftnog ekvivalenta)

4 Europe in Figures – Eurostat yearbook 2008, op. cit., str. 437.

5 Ibid.

1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005.

EU - 27 939,8 969,4 960,3 938,1 940,5 931,2 932,3 932,8 924,6 921,0 890,0

Izvor: EUROPE IN FIGURES – Eurostat yearbook 2008. str. 437.

Gotovo 70% ukupne proizvodnje primarnih energenata u Evropskoj uniji u2005. godini, koncentrisano je na pet zemalja: Veliku Britaniju, Nemačku,Francusku, Poljsku i Holandiju. Samo je Velika Britanija u istoj godiniproizvela petinu ukupne proizvodnje primarnih energenata na nivou Unije.5

518


Izvor: EUROPE IN FIGURES – Eurostat yearbook 2008, str. 437.

Na bazi raspoloživih podataka može se videti da je u periodu od 1995. godinedo 2005. godine izmenjena struktura učešća pojedinih primarnih energenata uukupnoj proizvodnji ovih energenata u Evropskoj uniji. Proizvodnja sirove naftei čvrstih goriva je iz godine u godinu u ovom periodu opadala, dok je sa drugestrane kontinuirano rasla proizvodnja nuklearne i obnovljive energije. Tako se2005. godine beleži dramatičan pad proizvodnje čvrstih goriva i sirove nafte zaoko 25% u odnosu na 1995. godinu, dok se proizvodnja nuklearne i obnovljiveenergije povećala, respektivno za oko 20% i 40%.

Grafikon 1. Rast proizvodnje primarnih energenata u EU-27 po vrstama u periodu 1995-2005.

(1995=100, tone u naftnom ekvivalentu)

Tabela 2. Geografska koncentracija proizvodnje primarnih energenatau Evropskoj uniji u 2005. godini (%)

EU - 27 Nemaèka Francuska Velika

Britanija Poljska Holandija

Ostale

èlanice EU

100 15,2 15,2 22,6 8,7 6,9 31,4


Posledica ovakve tendencije je da u 2005. godini u Evropskoj uniji ukupnotrećina proizvodnje primarnih energenata otpada na proizvodnju nuklearneenergije, sledi proizvodnja čvrstih goriva sa 22% i proizvodnja prirodnog gasasa 21%. Interesantno je da proizvodnja obnovljive energije u koju spada solarnaenergija, geotermalna energija, energija vetra, biomase i otpada zauzima gotovoisti obim koliko i proizvodnja sirove nafte.

NemačkaOstale

članice EU

ukupna proizvodnja

energenata

obnovljiva

energija

nuklearna

energija

sirova nafta èvrsta goriva

prirodni gas nuklearna energija

prirodni gas

ukupna proizvodnjaenergenata

sirova naftačvrsta goriva

519



Evropska unija odavno je shvatila sav potencijal i neophodnost ulaganja uobnovljive izvore energije. Svaka članica EU pokušava da na najadekvatnijinačin iskoristi prirodne potencijale i smanji svoju zavisnost od uvozaenergenata. Mediteranske države prednjače u korišćenju solarne energije, dokse planinske zemlje ističu po korišćenju biomase i hidroenergije.

Evropska komisija je 2001. godine usvojila predlog kojim se promovišekorišćenje biogoriva u sektoru transporta. Statistika je pokazala da je ova meradoprinela da 2005. godine u Nemačkoj udeo biogoriva u sektoru transportabude 3,1%.6

2.2. Potrošnja energenata u Evropskoj unijiStatistika ukupne potrošnje energenata u Evropskoj uniji u 2005. godini

pokazuje rast potrošnje energenata, u odnosu na 1995. godinu za 10%, dok jeproizvodnja u istom periodu porasla za svega 6%. Ovo ukazuje na činjenicu dase Evropska unija suočava sa energetskim deficitom.

Očigledno da je nedostatak energenata, Evropska unija premostila uvozom.Nemačka kao najmnogoljudnija i industrijski razvijena zemlja Evropske unijeima i najveću potrošnju energenata. Nemačka, zajedno sa Španijom,Francuskom, Italijom i Velikom Britanijom, učestvuje sa 65% u ukupnojpotrošnji energenata. Na preostale 22 zemlje EU otpada svega 35% od ukupnepotrošnje energenata u Evropskoj uniji.7

Tabela 3. Učešće pojedinih primarnih energenata u ukupnoj proizvodnji primarnih energenata u EU u 2005.

(% od ukupne proizvodnje u tonama naftnog ekvivalenta)

Primarni energent %

Sirova nafta 14,4

Prirodni gas 21,2

Èvrsta goriva 22,0

Nuklearna energija 29,0

Obnovljiva energija 13,5

6 Ibid., str. 446.

7 Ibid., str. 448.

Čvrsta goriva

520



Energenti koji se najviše troše u Evropskoj uniji su: sirova nafta čija jepotrošnja 2005. godine, iznosila oko 500 miliona tona, sledi prirodni gas sapotrošnjom od 300 miliona tona naftnog ekvivalenta i električna energija.8 Uočavase porast potrošnje obnovljive energije i smanjenje potrošnje uglja i lignita.

Problem globalnog zagrevanja i povećanje emisije gasova ugljen-dioksidau atmosferu prouzrokovao je brojne akcije širom sveta kako bi se zaštitilaživotna sredina, obezbedio održivi razvoj i ujedno ostvarila ušteda u svimvidovima energije. Evropska unija je već početkom dvadeset prvog vekashvatila da mora da smanji potrošnju energenata koji stvaraju značajnu emisijuštetnih gasova. Zato je u sektoru proizvodnje električne energije, sektorutransporta i industriji povećana upotreba prirodnog gasa na račun uglja, lignitai nafte čime se doprinosi smanjenju zagađenja životne sredine.

Zanimljivo je istaći da od ukupne potrošnje energenata u Evropskoj uniji2005. godine, na sektor transporta otpada 31%, industrijski sektor 28%,domaćinstava 27%, usluge 11%, a na poljoprivredu i ostale sektore 3%.Posmatrajući sektor transporta kao najvećeg potrošača energeneta u EU,možemo zapaziti da vozila u drumskom saobraćaju troše znatno višeenergenata u odnosu na ostale vidove prevoza. Udeo drumskog prevoza uukupnoj potrošnji energenata, unutar sektora transporta u EU iznosi čak 82%.9

Kao važan pokazatelj racionalnosti u potrošnji energenata na nivou državakoristimo energetsku intenzivnost privrede koja predstavlja odnos izmeđuukupne potrošnje energenata i bruto društvenog proizvoda. Energetskaintenzivnost privrede izražava se u kilogramima u naftnom ekvivalentu na 1000evra bruto društvenog proizvoda i ukazuje na stepen razvijenosti i strukturuprivrede. Zemlje kod kojih je ova stopa veća beleže veliku potrošnju energenata

Tabela 4.

Ukupna potrošnja energenata u Evropskoj uniji u periodu 1995-2005 (mil. tona naftnog ekvivalenta)

1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005.

EU-27 1,650 1,780 1,693 1,710 1,698 1,712 1,752 1,745 1,787 1,808 1,811

Učešće pojedinih zemalja članica u ukupnoj potrošnji energenata u EU u 2005. godini (%)

EU-27 Nemačka Španija Francuska Italija Velika Britanija Ostale članice EU

100 19,1 7,9 15,2 10,3 14,8 34,7

8 Ibid., str. 450.

9 Ibid., str. 451.

521


po jedinici proizvoda, pa kažemo da je kod njih energetska intenzivnost visoka,odnosno da je za jedinicu proizvoda potrebno utrošiti mnogo više energenatanego u zemljama gde je indeks energetske intenzivnosti niži. Primera radi, visokorazvijene zemlje kao što su Danska, Francuska, Nemačka i Italija imaju niže stopeenergetske intenzivnosti gotovo šest puta od Bugarske, Estonije i Rumunije.10

Akcioni plan za smanjenje štetnih gasova i uštedu energije Evropska komisijausvojila je 2006. godine, njime je predvidela smanjenje zavisnosti od uvozaenergenata, kao i smanjenje potrošnje energenata za 20% do 2020. godine.

2.3. Zavisnost Evropske unije od uvoza energenataZemlje Evropske unije nisu u stanju da svoje energetske potrebe podmire

sopstvenom proizvodnjom, stoga one spadaju u zemlje neto uvoznice primarnihenergenata. Neto uvoz predstavlja razliku količine uvezenih energenata ikoličine izvezenih energenata. U 2005. godini zemlje EU su povećale neto uvozenergenata u odnosu na 1995. godinu za jednu trećinu. U ovom smislu visokuzavisnost od uvoza energenata imaju Nemačka, Španija, Francuska i Italija. Ovečetiri zemlje apsorbuju 66% neto uvoza energenata u EU. Za razliku odNemačke i Francuske, koje u znatnoj meri iz sopstvene proizvodnje podmirujusvoje potrebe za energentima, Italija i Španija su veoma zavisne od uvozaenergenata. Danska je jedina članica Evropske unije koja smanjuje svojuzavisnost od uvoza primarnih energenata od 1998. godine, tako da je do 2005.godine uspela da većinu svojih energetskih potreba podmiri iz domaćih izvora.11

Tabela 5. Neto uvoz svih primarnih energenata u Evropskoj uniji u periodu 1995-2005.

(mil. tona naftnog ekvivalenta)

10 Ibid., str. 452.

11 Ibid., str. 439.

1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005.

EU - 27 730,7 767,1 777,7 806,4 782,8 818,9 849,4 848,1 894,0 929,8 974,7


Tabela 6. Geografska koncentracija neto uvoza primarnih energenatau Evropskoj uniji u 2005. godini (%)

EU - 27 Nemaèka Španija Francuska Italija Danska Ostale èlanice EU

100 22,0 12,6 14,7 16,5 -1,1 35,3

Nemačka Španija Ostale članice EU


522


Ako posmatramo odakle Evropska unija uvozi energente, uočavamo visokuuvoznu zavisnost u nabavci nafte i prirodnog gasa iz Rusije. Tako, posmatranood 2000. do 2005. godine, uvoz sirove nafte iz Rusije se povećava da bi u 2005.godini bio čak za 50% veći u odnosu na 2000. godinu. Pored Rusije kada je upitanju uvoz sirove nafte druga dva značajna partnera Evropske unije suNorveška i Saudijska Arabija. U ukupnom uvozu sirove nafte u Evropsku unijuRusija učestvuje sa 32,4%, Norveška sa 16,8%, Saudijska Arabija 10,5%.Ostatak od 40% ukupnog uvoza sirove nafte, Evropska unija podmiruje izLibije, Irana, Kazahstana, Alžira, Nigerije, Iraka, Meksika i Sirije.12

Pored sirove nafte drugi značajni izvor energije za sve visoko-industrijalizovane zemlje je prirodni gas. Evropska unija ima najvećukoncentraciju uvoza prirodnog gasa iz tri zemlje: Rusije, Norveške i Alžira,gotovo 83%. Evropsku uniju posebno treba da brine činjenica da je energetskizavisna od ruskog gasa i to u većoj meri nego od ruske nafte. U 2005. godiniRusija je snabdevala tržište Evropske unije sa učešćem od gotovo 42% uukupnom uvozu ovog energenta. Može se primetiti da je u odnosu na 2000.godinu Evropska unija smanjila učešće uvoza prirodnog gasa iz Rusije i povećalauvoz ovog energenta iz Nigerije, Katara, Omana, a u 2005. godini prvi put uvezlai znatnu količinu gasa iz Egipta.13 Ovim Evropska unija pokušava da izvršidisperziju nabavki prirodnog gasa, kako bi smanjila svoju zavisnost od Rusije.

2.4. Stopa energetske zavisnosti Evropske unijeStopa energetske zavisnosti predstavlja važan pokazatelj i može se odnositi

na pojedine zemlje kao i na pojedine energente.

Stopa energetske zavisnosti zemlje predstavlja odnos neto uvozaenergenata i ukupne potrošnje energenata. Ova stopa je pokazatelj zavisnostizemlje od uvoza energenata. Stopa energetske zavisnosti se kreće od 0% do100%, a u slučaju da je stopa energetske zavisnosti veća od 100% zaključujemoda država stvara zalihe. Ukoliko je pak stopa zavisnosti negativna država jeneto izvoznik energenata.

Posmatrano po zemljama članicama EU primećuje se da je samo Danskaneto izvoznica i da ima negativnu stopu energetske zavisnosti, dok su ove stopeza Veliku Britaniju i Poljsku do 20%, a za neke zemlje poput Italije, Portugalijei Španije ova stopa prelazi 90%.14

12 Ibid., str. 440.

13 Ibid., str. 440.

14 Ibid., str. 441.

523


Stopa energetske zavisnosti određenog energenta predstavlja odnos netouvoza tog energenta i njegove ukupne potrošnje. Ova stopa u Evropskoj uniji u2005. godini najveća za sirovu naftu i iznosi 83%, dok su stope energetskezavisnosti za ugalj i prirodni gas na nivou od oko 50%.15

S obzirom na visoku zavisnost Evropske unije od uvoza sirove nafte iprirodnog gasa, potrebno je analizirati kretanje cena ova dva primarnaenergenta.

3. SIROVA NAFTA I TRŽIŠTE EVROPSKE UNIJE

Od momenta kada su sirova nafta i naftni derivati (u daljem tekstu nafta)počeli da se primenjuju kao energenti u industriji, za pokretanje automobila idrugih transportnih sredstava, preuzeli su primat nad ostalim energentima.Nafta je posebno značajna u periodima ratova kada se funkcionisanje ratnemašinerije ne može zamisliti bez nje. Dalji istorijski razvoj ukazuje na sukobeizazvane osvajanjem naftnih izvora, odnosno kontrolom nad njima. Saporastom značaja nafte u svakodnevnom životu savremenog čoveka, promenevezane za kontrolu naftnih izvora, kao i promene vezane za proizvodnju ipotrošnju nafte utiču na sve one sektore kod kojih je nafta osnovni energent, atime i na životni standard stanovništva.

Potrošnja nafte u svim sektorima života naročito se povećala nakon Drugogsvetskog rata. U tom periodu glavna izvorišta nafte nalazila su se u regionuBliskog istoka, odnosno u zemljama u razvoju. Međutim eksploataciju nafte uovom regionu vršile su transnacionalne kompanije iz razvijenih zemalja. Cenanafte u to vreme iznosila je 2 do 3 USD po barelu, što je omogućilo ekspanzijuindustrijskog razvoja u matičnim zemljama naftnih transnacionalnih kompanija.

Sve do sedamdesetih godina dvadesetog veka naftne kompanije izrazvijenih zemalja kontrolisale su međunarodno tržište nafte sa svojimučešćem od 70%. Upravo u ovom periodu zemlje članice Organizacije zemaljaizvoznica nafte (OPEK) nameću ovim kompanijama porez od 55%, što dovodido prvog značajnijeg porasta cene nafte na svetskom tržištu. Od tada OPEKpostaje značajan činilac koji utiče na formiranje cene nafte. Na zemlje članiceOPEK-a je, do kraja osamdesetih godina dvadesetoga veka, otpadala polovinasvetske proizvodnje sirove nafte. Od tada, pa do kraja prve decenije dvadesetprvog veka, OPEK u proseku proizvodi jednu trećinu od ukupne svetskeproizvodnje sirove nafte.

15 Ibid.

524


Razlika između vrednosti ukupne svetske tražnje i ponude je rezultat promene u zalihama.

Izvor: OPEC Bulletin 2/09.

Kontrolisanjem proizvodnje, odnosno sistemom kvota, zemlje članiceOPEK-a utiču na formiranje cene nafte na svetskom tržištu. Pored njih na cenunafte utiče trgovina na Njujorškoj i Londonskoj berzi nafte.

Grafikon 2. Kretanje prosečnih godišnjih cena sirove nafteod 1947. godine do 2009. godine

(USD/barel u tekućim cenama)

Tabela 7. Svetska proizvodnja i tražnja za sirovom naftom u periodu od 2004. godine do 2008. godine (u mil.barela/dan)

2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009.

Svetska tra�nja 82,5 83,9 84,9 85,9 85,7 85,1

Svetska proizvodnja (1+2) 82,9 84,0 84,3 84,6 85,9

1) OPEK 29,6 30,7 30,5 30,1 31,1 -

2) Zemlje van OPEK -a 53,3 53,3 53,8 54,5 54,8 55,9

Udeo OPEK-a

u svetskoj proizv odnji (%) 35 36 36 35 36

Svetska tražnja

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

1 00

1 947 19 69 1 97 6 1 97 9 19 80 1 981 19 83 1 98 6 1 988 199 1 199 6 19 98 20 00 2 002 200 5 200 7 20 08 20 09

Tabela na osnovu: OPEK Basket Price (http://www.OPEC.org/home/basket.asph) i WTRG

Economics, 1998.

Cene nafte na svetskom tržištu kretale su se od 3 USD po barelu u 1947.

godini do 147 USD po barelu u julu 2008. godine. Cene nafte posebno su rasle

tokom prvog (1974) i drugog (1979) naftnog šoka kada su zemlje OPEK-a

usled političkih razloga ograničile proizvodnju nafte. Cena barela nafte u 1981.

Udeo OPEK-au svetskoj proizvodnji (%)

525


godini iznosi 35 USD da bi do 2000. godine bila relativno stabilna, čak i padalau nekim periodima.

Međutim od 2001. godine cena nafte beleži kontinuirani rast i u julu 2008.godine, dostiže iznos od 147 USD po barelu. Krajem 2008. godine, sa pojavomsvetske finansijske krize dolazi do pada cene nafte na 41 USD po barelu.

Procene Svetske banke ukazivale su da će prosečna cena nafte u 2009.godini iznositi oko 47 USD za barel.16 Početkom oktobra meseca 2009. godinebarel sirove nafte na svetskom tržištu iznosio je 70,36 USD.17

4. PRIRODNI GAS NA TRŽIŠTU EVROPSKE UNIJE

Prirodni gas čini mešavina ugljovodonika i metana i zbog činjenice da selako meša sa vazduhom i ima veliku brzinu sagorevanja bez dima, čađi i čvrstihostataka, poseduje znatnu ekološku prednost u odnosu na konvencionalnagoriva poput nafte i uglja.

Na isti način na koji je nafta supstituisala ugalj u industrijskoj proizvodnjipočetkom dvadesetog veka, gas početkom dvadeset prvog veka potiskuje naftui postaje sve češći energent koji služi pokretanju industrije. Zbog činjenice daprirodni gas spada u znatno čistije energente, ovakva tendencija u mnogimrazvijenim zemljama regulisana je i zakonima, pa su neki industrijski sektoriprimorani da svoju proizvodnju pokreću uz pomoć prirodnog gasa.

Rusija i zemlje OPEK-a raspolažu sa više od 76% svetskih rezerviprirodnog gasa, dok se kao najveći potrošač ovog energenta na svetskom nivouističu SAD, sa potrošnjom od 600 miliona tona naftnog ekvivalenta u 2007.godini. Najveći potrošači gasa u Evropskoj uniji su Velika Britanija, Nemačkai Italija, ali njihova ukupna potrošnja na godišnjem nivou ne prevazilazipotrošnju Rusije. Na listi najvećih potrošača prirodnog gasa na drugom mestunalazi se Rusija.18

Nemoguće je govoriti o jedinstvenoj ceni prirodnog gasa, uzimajući u obzirpodeljenost tržišta na kojima se ovaj energent prodaje. Za razliku od sirove nafte

16 Global Economic Prospects 2009, Forecast Update March 30, 2009, World Bank, DECProspects Group, Internet: http://siteresources.worldbank.org/INTGEP2009/Resources/5530448-1238466339289/ GEP-Update-March30.pdf, 10/4/2009, str. 5

17 Energy Prices, Internet: http://www.bloomberg.com/markets/commodities/energyprices.html 2/10/2009.

18 World Oil Outlook 2008, Organization of the Petroleum Exporting Countries, Internet:http://www.opec.org/library/World%20Oil%20Outlook/pdf/WOO2008.pdf, 16/2/2008,str. 30.

526


kojom se trguje na berzama i čije su cene prilično ujednačene na svetskomnivou, cene prirodnog gasa se razlikuju po regionima. Razlika u ceni prirodnoggasa nastaje usled različitih troškova proizvodnje i transporta, kao i različitogstepena liberalizacije nacionalnih tržišta prirodnog gasa. Visokoliberalizovanatržišta, kao što je tržište SAD-a karakterišu niske cene prirodnog gasa formiranena bazi ponude i tražnje. S druge strane u Rusiji gde je tržište prirodnog gasaapsolutno monopolizovano, cene na unutrašnjem tržištu su nerealno niske, štodržava kompenzira visokim izvoznim cenama ovog energenta.

O ceni prirodnog gasa može se govoriti na različitim nivoima lanca prodajei snabdevanja. Konačnu cenu gasa na mestu potrošnje čini zbir ceneproizvodnje, cene transporta i cene lokalne distribucije. Cena takođe varira uzavisnosti od konačnog potrošača, pa će tako industrijski sektor imati najčešćenižu cenu gasa od domaćinstava. Tako je u 2007. godini prosečna cenaprirodnog gasa na nivou Evropske unije bila za 36% veća za sektordomaćinstva u odnosu na industrijski sektor. Još jedan nezaobilazan faktor kojidoprinosi različitim nivoima cena prirodnog gasa, jesu porezi koji se razlikujuod države do države. Ovo je razlog zbog koga ni kada je reč o Evropskoj unijine možemo govoriti o jedinstvenoj ceni prirodnog gasa.

U periodu od 2005. godine do 2007. godine, cene prirodnog gasa uEvropskoj uniji su porasle za 46% za industrijski sektor i 33% za sektordomaćinstva. Kao ekstremni slučaj navodimo primer Irske koja u periodu odsvega tri godine beleži porast cene prirodnog gasa za domaćinstva od 67%.19

Grafikon 3. Prosečna cena prirodnog gasa za sektor industrije i domaćinstva u EU-27 i izabrane zemlje (u periodu 2005–2007, evro/GJ)

Industrija: Domaćinstva:

19 Europe in Figures – Eurostat yearbook 2008, op. cit., str. 455.

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

??-27 ? ?????? ? ?? ???? ? ????? ? ????????

2005

2006

2007

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

??-27 ? ?????? ? ?? ???? ? ????? ? ????????

2005

2006

2007

EU-27 EU-27 NemačkaItalija ItalijaNemačka Velika Britanija Velika Britanija


527


Velika energetska zavisnost Evropske unije od uvoza primarnih energenata,a pre svega prirodnog gasa i sirove nafte, mogu imati uticaja na intereseRepublike Srbije, koja bi u budućnosti mogla da postane tranzitna zemlja zatransport ova dva najznačajnija energenta.

5. TRŽIŠTE ENERGENATA U SRBIJI

Za razliku od Evropske unije koja je odavno napustila koncept dominantnogoslanjanja na ugalj kao primarni energent i supstituisala ga naftom, a u skorijedoba sve više i prirodnim gasom, u Srbiji je ugalj još uvek osnovni primarnienergent. U 2007. godini proizvodnja uglja iznosila je 363 miliona USD,odnosno 89% od ukupne proizvodnje energenata u Srbiji.20 U ukupnoj strukturipotrošnje primarne energije u Srbiji u 2006. godini, ugalj učestvuje sa 53%, naftasa 27%, prirodni gas sa 13%, dok ostali primarni energenti u koje ubrajamobiogoriva i obnovljive izvore učestvuju sa 7%.21 Primećujemo da je ugalj u ovojstrukturi daleko ispred ostalih primarnih energenata.

Više od 76% ukupnih rezervi uglja u Srbiji nalazi se u Kosovsko-Metohijskom basenu, dok se u Kolubarskom basenu nalazi svega 14% rezerviuglja, a u Kostolačkom 3,3%. Sjenički i Kovinski basen sadrže 2,7% ukupnekoličine uglja u Srbiji. Iako Srbija nije u mogućnosti da eksploatiše ugalj naprostoru Kosova i Metohije, 2005. godine ukupna proizvodnja uglja iznosilaje 34,57 miliona tona, od čega je 31 milion tona uglja bio isporučentermoelektranama, a ostatak se prodavao kao komadni ugalj u širokojpotrošnji.22

Srbija se oslanja na ugalj u proizvodnji električne energije, pa je to razlogveće potrošnje uglja u odnosu na ostale energente. Kada je reč o proizvodnjielektrične energije može se reći da Srbija svoje potrebe može podmiriti iz svojeproizvodnje, što se vidi iz energetskog bilansa i iz činjenice da je Srbija netoizvoznik električne energije. Većim ulaganjem u sektor elektroprivrede, Srbijamože ostvariti porast izvoza električne energije.

20 Republički zavod za statistiku, Saopštenje broj 080 - god. LIX, 31. 03. 2009, Statistikanacionalnih računa, Internet: http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/saopstenja/NR30/nr 30122007.pdf, 12/4/2008, str. 2.

21 Učešće gasa u primarnoj energiji u Republici Srbij, Internet: http://www.srbijagas.com/index .php?option=com_content&task=view&id=53&Itemid=281, 17/04/2009.

22 „Bilans geoloških rezervi i resursa mineralnih sirovina Republike Srbije na dan 31. 12.2005. godine”, Ministarstvo rudarstva i energetike RS, Sektor za rudarstvo i geologiju,str. 140.

528


Izvor: Statistički godišnjak Srbije 2008, Republički zavod za statistiku Srbije, str. 245.

Srpsku energetiku, s početka dvadeset prvog veka, karakterišu malerezerve nafte i gasa, neiskorišćeni hidropotencijal, kao i niska energetskaefikasnost. Mogućnost iskorišćavanja hidroenergetskog potencijala ogledase u izgradnji novih objekata na reci Drini i u slivu Zapadne i Velike Morave.Ovakvi projekti su skupi, a osim toga izgradnja energetskih objekata naDrini zahteva i međunarodnu saradnju, stoga je nerealno očekivati da Srbijabar do 2020. godine bude u mogućnosti da ulaže u izgradnju novihhidroelektrana.23

Potrebe za naftom i gasom Srbija nadomešćuje uvozom ovih energenata.Uvoz mineralnih goriva i maziva u Srbiju 2008. godine je iznosio 4,7milijardi USD, dok je ukupan izvoz ovih energenata za isti period iznosio373 miliona USD.24 Ovo je razlog zbog čega je spoljnotrgovinski bilans urobnom sektoru za mineralna goriva i maziva za godinu 2008. bio negativani iznosio 4,3 milijarde USD. Na osnovu uvida u ukupan spoljnotrgovinskibilans robne razmene Srbije u 2008. godini, koji je takođe bio negativan iiznosio 12 milijardi USD, nameće se zaključak da više od 1/3 deficitaukupnog spoljnotrgovinskog bilansa nastaje zbog visoke energetskezavisnosti Srbije.25

Tabela 8. Proizvodnja i spoljnotrgovinska razmena električne energijeu Srbiji u 2006. i 2007. godini (Gwh)

Proizvodnja elektriène energije 2006. 2007.

Hidroelektrane 10965 10037

Termoelektrane 25378 26316

Izvoz 9377 9192

Uvoz 8567 9106

23 Sanja Jelisavac, „Dugoročne tendencije kretanja na svetkom energetskom tržištu”,Međunarodni problemi, Vol. LIX, br. 2-3, 2007, str. 334.

24 Republički zavod za statistiku, saopštenje broj 023- god. LIX, 30. 01. 2009, Statistikaspoljne trgovine, Internet: http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/saopstenja/ST12/st12122008.pdf, 16/3/2009, str. 4.

25 Platni bilans Republike Srbije, februar 2009. NBS, Sektor za ekonomske analize iistraživanja, Odeljenje statistike platnog bilansa,2009, Internet: http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/80/80_2/platni_bilans/ index.html, 3/4/2009.

Proizvodnja električne energije

529


Izvor: Platni bilans Republike Srbije, februar 2009, NBS, Sektor za ekonomske analize iistraživanja, Odeljenje statistike platnog bilansa.

Niska energetska efikasnost jeste jedan od osnovnih problema u energetskomsektoru Srbije. Domaćinstva u Srbiji troše znatno više energije od evropskogproseka, dok industrija rasipa energiju, stoga Srbija beleži visok indeksenergetske intenzivnosti. Iako je cena električne energije kao i prirodnog gasanamenjenog domaćinstvu znatno niža nego na tržištu Evropske unije, troškovigrejanja prosečnog domaćinstva u Srbiji prevazilaze 1/3 ukupnih životnihtroškova. Ovaj udeo je tri puta manji u prosečnom domaćinstvu u Evropskoj uniji.Povećanjem energetske efikasnosti industijskog sektora i sektora domaćinstva uSrbiji, moguće je povećati rast društvanog proizvoda za 5-7% godišnje.27

Pri analizi srpske energetike ne smemo izgubiti iz vida i činjenicu da sumnogi energetski objekti u Srbiji bili uništeni tokom NATO bombardovanja1999. godine, što je za posledicu imalo ne samo materijalna razaranja, već ipogubno dejstvo po životnu sredinu.

Visoka zavisnost od uvoza energenata određuje uslove razvoja i tržišnupoziciju srpske energetike. Srbija još uvek ima mali neto uvoz električne energije.U Srbiju je 2008. godine uvezeno električne energije u iznosu od 202 miliona USD,dok je za ovaj isti period izvoz električne energije iznosio 157 miliona USD.28

Drugi važan energent sa stanovišta potrošnje u Srbiji je sirova nafta. Sobzirom da Srbija ne raspolaže dovoljnim rezervama nafte prinuđena je dasvoje potrebe podmiruje iz uvoza.

5.1. Proizvodnja i uvoz sirove nafte i naftnih derivata u SrbijiProizvodnja nafte i naftnih derivata u Srbiji, bila je sve do 2008. godine u

državnim rukama. Prodajom 51% udela ruskom partneru Gazpromu izvršena je

Tabela 9. Uvoz mineralnih goriva i maziva u Srbiju u periodu 1997-2008. godina (mil. USD)26

Godina 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.

Vrednost

uvoza 742 725 457 662 830 902 1,080 1,638 2,045 2,595 3,195 4,674

26 U mineralna goriva i maziva ubrajamo: kameni ugalj, koks i brikete, naftu i nafne derivate,prirodni i industrijski gas, kao i električnu energiju.

27 Sanja Jelisavac, „Dugoročne tendencije kretanja na svetkom energetskom tržištu”, op. cit.,str. 335.

28 Republički zavod za statistiku, saopštenje broj 023- god. LIX, 30. 01. 2009, Statistikaspoljne trgovine, op. cit., str. 4.

530


privatizacija Naftne industrije Srbije. Ruski partner planira da uloži 119 milionaevra u osavremenjivanje kapaciteta od čega 68 miliona evra u rekonstrukciju iizgradnju rafinerija. Cilj je da se poveća proizvodnja i prerada nafte, odnosnonaftnih derivata i da Srbija postane izvoznik na evropsko tržište.

Tabela 10. Izvoz i uvoz nafte i naftnih derivataiz Srbije u periodu 2004-2008 (mil.USD)

2004. 2005. 2006. 2007. 2008.

Izvoz 77,3 124,2 142,5 103,8 186,9

Uvoz 1035,9 1385,3 1634,3 1969,6 2873,2

Udeo u ukupnom

robnom uvozu Srbije (%) 9,6 13,2 12,4 10,6 12,5

Izvor: Republički zavod za statistiku, Saopštenja broj: 183LVI, 17. 07. 2006; 177LVIII, 10. 07.2007; 23LIX, 30. 01. 2009, Statistika spoljne trgovine.

Vrednost proizvedene nafte u Srbiji 2007. godine iznosila je 40 milionaUSD, što je nedovoljno da bi se podmirile potrebe srpskog energetskog tržišta.Zato ne treba da nas zbunjuje podatak da 80% potreba za naftom Srbijapodmiruje iz uvoza. Vrednost uvoza nafte i naftnih derivata u periodu od 2004.godine povećava se tako da 2008. godine uvoz ovog energenta dostiže iznos od2,9 milijardi USD, što predstavlja oko 12% vrednosti ukupnog robnog uvoza uSrbiju.29 Srbija uvozi 95% sirove nafte iz Rusije, ostatak uvezene nafte u 2007.godini dolazio je u Srbiju iz Kazahstana.30 Ova nafta se doprema tankerimapreko jadranskih luka, kao i postojećim naftovodom iz pravca Hrvatske, štopredstavlja zaobilazni i skup put.

Izgradnja Panevropskog naftovoda (PEOP) koji bi se kretao od postojećihnaftnih terminala u Crnomorskoj luci Konstanca u Rumuniji, prelazio 195kilometara kroz Srbiju i nastavljao se na postojeći naftovod od Novog Sadakroz Hrvatsku, sve do spajanja sa Transalpskim naftovodom (TAL) u Trstu,učiniće da Srbija postane jedna od zemalja kroz koju će teći ruska nafta kaEvropskoj uniji. Ukupna dužina ovog naftovoda iznosila bi 1230 kilometara, anjegov kapacitet bio bi 60 miliona tona godišnje. Srbija mora vezati svojeinterese za izgradnju ovog naftovoda, jer bi on doneo brojne prednosti srpskojenergetici i privredi od kojih ćemo navesti sledeće:

29 Ibid.

30 Statistički godišnjak Srbije 2008, Republički zavod za statistiku Srbije, Internet:http://webrzs.stat.gov.rs/ axd/god.htm, 20/3/2009, str. 290.

531


1. Transport nafte ovim putem dovodi do sniženja troškova transporta za oko 30miliona dolara godišnje u odnosu na troškove pre izgradnje ovog naftovoda.

2. Protok nafte ovim putem obezbedio bi Srbiji konstantan godišnji devizniprihod.

3. Povećanje ponude nafte na domaćem tržištu verovatno bi uticalo na padcene ovog energenta.

4. Pretpostavlja se da će u izgradnju ovog naftovoda biti uloženo 2,2 milijardeUSD od kojih bi dobar deo bio potrošen na angažovanje lokalnihgrađevinskih kompanija i domaće radne snage.

Radi izgradnje naftovoda PEOP neophodno je da Srbija sarađuje saRumunijom, Hrvatskom, Slovenijom i Italijom, kao zemljama kroz koje ovajnaftni put treba da prođe.

5.2. Proizvodnja i uvoz prirodnog gasa u SrbijuDomaća proizvodnja prirodnog gasa odvija se u Banatu, odakle je 2007.

godine eksploatisano 270 miliona kubnih metara ovog energenta.31 Ovakoličina zadovoljava svega 8% domaće potrošnje gasa, pa se ostataknadomešćuje uvozom iz Rusije.

Tabela 11. Izvoz i uvoz prirodnog gasa iz Srbije u periodu 2004-2008. (mil. USD)

31 Ibid., str. 248.

2004. 2005. 2006. 2007. 2008.

Izvoz 0,4 0,5 6,6 8,7 13,2

Uvoz 354,6 417,4 667,8 798,3 1165,1

Udeo u ukupnom robnom

uvozu Srbije (%) 3,3 4,0 5,1 4,3 5,1

Izvor: Republički zavod za statistiku, Saopštenja broj: 183LVI, 17. 07. 2006; 177LVIII, 10. 07.2007; 23LIX, 30. 01. 2009, Statistika spoljne trgovine.

Ruski gas u Srbiju dolazi gasovodom iz Mađarske preko Horgoša pri čemuje maksimalan dnevni protok u toku zimskih dana nešto više od 12 milionakubnih metara. Gasovodni sistem Srbije povezan je sa sistemom Bosne iHercegovine na liniji Loznica-Zvornik. Planira se povezivanje sa gasovodnimsistemom Rumunije, Bugarske, Hrvatske i proširenje gasovoda prema Bosni iHercegovini preko Bijeljine.

532


Proizvodnja i distribucija gasa u Srbiji pod kontrolom je javnog preduzećaSrbijagas. Ovo preduzeće vrši funkcije proizvodnje, istraživanja, transporta idistribucije prirodnog gasa na teritoriji Srbije. Pošto je Rusija isključivisnabdevač Srbije gasom, svaki poremećaj u dopremi gasa iz Rusije u velikojmeri pogađa potrošače ovoga energenta i utiče na energetsku bezbednostSrbije. Imajući u vidu da se transport ovog energenta vrši gasovodima prekoteritorije većeg broja zemalja, uvek postoji rizik da neka od njih prekine protokgasa radi postizanja određenih političkih ili ekonomskih ciljeva. Ovo sedogodilo januara 2009. godine, kada je ne samo Srbija, već i Evropska unija,osetila posledice prekida u snabdevanju gasa izazvanog upravo ovim motivima.

Od ukupnog izvoza ruskog gasa u Evropsku uniju 70% se isporučuje prekoUkrajine, a ostatak kroz Belorusiju. Imajući u vidu ovakvu strukturudistribucije, sa izuzetno velikom količinom gasa koji ide preko Ukrajine, nečudi što se januara 2009. godine dogodila gasna kriza koja je pogodila zemljeEvropske unije i ostale evropske zemlje.

Rusija je još ranije shvatila da je potrebno izvršiti disperziju putevatransporta gasa prema Evropskoj uniji i planira izgradnju novog gasovoda podnazivom „Južni tok“ koji bi išao od Novorosijska do Austrije. Ovaj gasovodišao bi i preko Srbije.

U interesu je Srbije da se ostvari izgradnja ovog gasovoda, čime će seobezbediti:

1. Sigurnost u snabdevanju srpskog tržišta gasom;

2. Kontinuirani godišnji prihod po osnovu naplate transportnih taksi;

3. Strateško partnerstvo sa Evropskom unijom u snabdevanju gasom;

4. Izgradnja skladišta prirodnog gasa i prihodi po osnovu skladištenja.

Prvi konkretni koraci ka izgradnji gasovoda „Južni tok“ učinjeni supotpisivanjem krovnog aranžmana decembra 2008. godine, između Srbije iRusije. Ovaj aranžman podrazumeva i izgradnju skladišta prirodnog gasa„Banatski dvor“. U maju 2009. godine u Sočiju, predstavnici ruskog Gazpromai energetskih kompanija iz Italije, Bugarske, Srbije i Grčke potpisali susporazume o izgradnji gasovoda Južni tok. Ovim sporazumom predviđeno jeda trasa kroz Srbiju iznosi 450km.

Evropa pokušava da smanji zavisnost od ruskog prirodnog gasa i orijentišese na nove dobavljače. U tom smislu Evropska unija zajedno sa SjedinjenimAmeričkim Državama zagovara izgradnju druge trase gasovoda pod nazivom“Nabuko” kojim bi se gas iz Turske transportovao, preko Bugarske, Rumunije,Mađarske i Austrije, ka ostatku Evrope. Izgradnjom ovog gasovoda Evropska

533


unija bi u značajnoj meri smanjila zavisnost od ruskog gasa i preorijentisala sena gas iz Kavkaza, Irana i centralne Azije. Ovo bi Rusiji donelo gubitke krozsmanjenje izvoza prirodnog gasa na evropsko tržište. Što se tiče Srbije unjenom interesu nije izgradnja gasovoda “Nabuko” jer on zaobilazi njenuteritoriju. Ovim bi Srbija i dalje dopremala gas gasovodom iz Mađarske i ostalana margini evropskog gasnog sistema.

ZAKLJUČAK

Tržište energenata u Evropskoj uniji karakteriše izuzetno visok stepengeografske koncentracije proizvodnje primarnih energenata. Početkomdvadesetprvog veka na pet zemalja u EU otpada 70% ukupne proizvodnjeprimarnih energenata. Sledeća karakteristika tržišta energenata u EU jekontinuirani rast proizvodnje nuklearne i obnovljive energije na računproizvodnje sirove nafte i čvrstog goriva.

Potrošnja energenata u Evropskoj uniji raste brže od proizvodnje, tako da seevropsko tržište suočava sa energetskim deficitom koji nadoknađuje iz uvoza.Kao najveći potrošači energije u EU javljaju se sektor transporta i industrijskisektor na koje otpada 60% ukupne potrošnje energije.

Uočava se visoka uvozna zavisnost zemalja članica EU od uvoza nafte iprirodnog gasa iz Rusije. Evropska unija čini napor kako bi izmenilageografsku strukturu snabdevanja naftom i gasom. Uvoz sirove nafte iz RusijeEvropa pokušava da supstituiše uvozom iz Norveške, Saudijske Arabije, Libije,Irana, Kazahstana, Alžira, Nigerije, Iraka, Meksika i Sirije, a gasa iz Norveške,Alžira, Nigerije, Katara i Omana.

Imajući u vidu svetsku finansijsku krizu koja je počela krajem 2008. godinei predviđanja o padu svetskog bruto proizvoda za 1,7%, kao i svetske trgovineza 6,1% u 2009. godini, zemlje EU takođe mogu očekivati recesiju što ćeznatno smanjiti potrošnju energenata.

U strukturi potrošnje primarnih energenata u Srbiji dominira ugalj. Razlogovako velikog učešća uglja je njegova upotreba kao osnovne sirovine zaproizvodnju električne energije. S druge strane sektor elektroprivrede u Srbijije jedini neto izvoznik energenata. Preostala dva važna eneregenta, sirovunaftu i prirodni gas, Srbija uvozi pretežno iz Rusije. Ovako velika uvoznazavisnost i orijentacija na ruskog partnera nametnula je pitanje energetskebezbednosti Srbije.

Potreba Evrope za održavanjem sigurnog i kontinuiranog snabdevanjanaftom i gasom, pokrenula je pitanje izgradnje alternativnih gasovoda i

534


naftovoda. Upravo je ovde Srbija prepoznala svoj interes kao tranzitne zemljeza gasovod „Južni tok“ i Panevropski naftovod kojim bi se ruski gas i naftatransportovali ka Evropi. Ovim bi Srbija obezbedila sigurno snabdevanjegasom i naftom i postala deo značajnog energetskog koridora.

LITERATURA

1. Bjelić Predrag, Međunarodna trgovina, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008.

2. Europe in Figures- Eurostat yearbook 2008, Internet: http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_OFFPUB/KS-CD-07-001/EN/KS-CD-07-001-EN.PDF, 14/3/2009. Bulletin 2/09, Internet: “http://www.ÎPEC.org/library/OPEC%20 Bulletin/2009/”pdf/OB022009.pdf, 28/3/2009.

3. Global Economic Prospects 2009, Forecast Update March 30, 2009, WorldBank, DEC Prospects Group, Internet: http://siteresources.worldbank.org/INTGEP 2009/Resources/5530448-1238466339289/GEP-Update-March30.pdf, 10/4/2009.

4. Energy Prices, Internet: http://www.bloomberg.com/markets/commodities/energyprices.html 2/10/2009.

5. World Oil Outlook 2008, Organization of the Petroleum ExportingCountries, Internet: “http://www.ÎPEC.org/library/World%20Oil%20Outlook/pdf/”WOO 2008.pdf, 16/2/2008.

6. Republički zavod za statistiku, saopštenje broj 080 – god. LIX, 31. 03. 2009,Statistika nacionalnih računa, Internet: http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/saopstenja/NR30/nr 30122007.pdf, 12/4/2008.

7. Učešće gasa u primarnoj energiji u Republici Srbij, Internet:http://www.srbijagas.com/index.php?option=com_content&task=view&id=53&Itemid=281, 17/4/2009.

8. „Bilans geoloških rezervi i resursa mineralnih sirovina Republike Srbije nadan 31. 12. 2005. godine“, Ministarstvo rudarstva i energetike RS, Sektorza rudarstvo i geologiju.

9. Jelisavac Sanja, „Dugoročne tendencije kretanja na svetkom energetskomtržištu”, Međunarodni problemi, Vol. LIX, br. 2-3, 2007.

10. Republički zavod za statistiku, saopštenje broj 023 – god. LIX, 30. 01. 2009,Statistika spoljne trgovine, Internet: http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/saopstenja/ST12/st12122008.pdf, 16/3/2009.

11. Platni bilans Republike Srbije, februar 2009. NBS, Sektor za ekonomskeanalize i istraživanja, Odeljenje statistike platnog bilansa, 200, Internet:

535


http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/80/80_2/platni_bilans/index.html, 3/4/2009.

12. Statistički godišnjak Srbije 2008, Republički zavod za statistiku Srbije,Internet: http://webrzs.stat.gov.rs/axd/god.htm, 20/3/2009.

Stevan RAPAIĆ

ENERGY MARKET IN EUROPEAN UNION AND INTERESTS OF SERBIA

ABSTRACT

The author deals with energy market in Europe by presenting the grossconsumption of energy as well as production of energy within the European Union.The need of EU for natural gas and crude oil is one of the main factors why Russia isstill the key player in Europe’s energy market. European Union is trying to leaveRussia behind by importing crude oil and natural gas from countries like Norway,Saudi Arabia, Algeria, Libya, Nigeria, Iraq, but Europe is still highly dependent ofRussian energy. Considering these facts, Serbia recognizes that its economic andpolitical interest is to become a strategic partner with European Union as transitcountry for Russia’s natural gas and crude oil.

Key words: primary energy sources, EU, energy dependence rate, OPEC, Serbia,Russia, energy efficiency, energy intensity, Pan European oil pipeline (PEOP), SouthStream gas pipeline, Nabuko gas pipeline.

Documents

TRŽIŠTE ENERGENATA U EVROPSKOJ UNIJI I · PDF file„Srbija i savremeni svet: ... energija, geotermalna energija, energija vetra, biomase i otpada zauzima gotovo isti obim koliko