SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI

TRITE TRANSPORTNIH USLUGA

SADRAJUVOD......................................................................................................................31. FUNKCIJE TRITA...............................................................................5

1.1. Dimenzije trita........................................................................................61.2. Podela trita..............................................................................................7

1.3. Struktura trita.........................................................................................91.4. Segmentacija trita..................................................................................101.4.1. Segmentacija trita proizvodno uslune potronje................101.5. Osnovni elementi analize trita..............................................................11

2. TRITE TRANSPORTNIH USLUGA...........................................................122.1. Kratak istorijat saobraajnog trita......................................................17

2.2. Saobraajna usluga...................................................................................182.3. Faktori formiranja ponude saobraajnih usluga...................................20

2.3.1. Privredni razvoji i strukturne promene u tranji

za saobraajnim uslugama..........................................................21

2.3.2. Teritorijalni razmetaj privrede....................................................22

2.3.3. Saobraajno-geografski poloaj u meunarodnom saobraaju..233. OSNOVNA PODELA SAOBRAAJNOG TRITA.................................24

4. FORMIRANJE CENE SAOBRAAJNE USLUGE....................................25

5. ULOGA I ZNAAJ MARKETINGA U RAZVOJU

SAOBRAAJNOG TRITA.......................................................................256. POSLOVNA POLITIKA SAOBRAJNIH REDUZEA...........................30ZAKLJUAK...................................................................................................33LITERATURA................................................................................................. UVODSvojina i trite predstavljaju dve osnovne institucije privrednog sistema. Svojina odreuje ko e biti uesnik na tritu i kako e se ponaati u trinoj razmeni, dok trite predstavlja ureeni i ustaljeni postupak odvijanja razmene. Ta ureenost trita znai da postoje odreena definisana pravila ponaanja kojih treba da se pridravaju uesnici u razmeni. Na osnovu ovoga svaki uesnik u razmeni moze da predvia reakcije drugih uesnika na aktivnosti koje on preduzima, kao i moguce sankcije u sluaju ako se jedan od uesnika u razmeni ne pridrava ustaljenih pravila ponaanja. Na osnovu ovoga moe se rei da trite predstavlja ureeni i ustaljeni mehanizam robne razmene.

Moe se definisati kao ukupnost odnosa ponude i tranje koji se na odreenom prostoru i u odreeno vreme ispoljavaju povodom razmene roba i usluga.

Da bi se neki proizvod ili usluga mogao prodavati, za njega treba da postoji trite. Ukoliko nema trita nema ni biznisa.

Trite nije statian i nepromenljiv potencijal. ta vie, to je jedan dinamian organizam u kome se kontinuirano desavaju raznovrsne ekonomske i drutvene promene. Na njemu se svakodnevno pojavljuju novi prodavci i kupci, dok neki stari nestaju. Pojavljuju se i novi ponudbeni artikli, a drugi se tiho gube, jer su potroaci za njih izgubili interes. Zato je neophodno upoznavanje potreba, elja i interesovanja kupaca radi poznavanja i pracenja trine potranje, jer nema vanijeg zadatka od stalnog pronalaenja novih kupaca i zadravanja postojecih.

Ako se samo uzme u obzir da se danas procenjuje da u SAD-u preko 200 miliona dolara godinje odlazi na istraivanje trita tj. 1% od ukupnog prihoda preduzea shvatiemo koliko je trite odnosno istraivanje trita kompleksno.

Saobraaj i komunikacije predstavljaju dinamian i integrisan tehniki, tehnoloki i ekonomoski sistem, sa dosta interakcija s okolinom. Koliko god pojam "trita" bio kompleksan, utoliko je jo kompleksnije konkretno definisati transportno i komunikacijsko trite.

Bez transporta nema ni ekonomske reprodukcije. Dakle, potreban je jedan celovit i sistematian pristup osnovnim pojmovima:

1. ponude

2. potranje3. proizvodnja / proizvoai/4. potroai/korisnici5. te relevantni pokazatelji i faktori vezani za gore navedene,

da bi na osnovu toga doneli neke vanije zakonitosti i zakljuke o transportnom i komunikacijskom tritu. Obzirom na injenicu obimnosti i kompleksnosti, prvo emo se na poetku fokusirati na sva vana pitanja o tritu kao lokaciji ponude i potranje, objasniemo neke osnovne zakonitosti i principe trita, kao i osnovne podele trita i na taj nain emo pokuati znanje primeniti na domen saobraaja i komunikacija tj. na transportno i komunikacijsko trite.Trite se moe definisati na razliite naine u zavisnosti od svrhe definisanja. Razliitost gledita i definicija o tristu izraz je poznate injenice da je triste kao fenomen veoma kompleksno, da postoje mnogobrojni aspekti analize trista i razliite forme u kojima se trite ispoljava.

Posmatrano sa aspekta odnosa koji se uspostavljaju na tritu, definise se kao: sveukupnost odnosa ponude i tranje koji na odreenom mestu i odreenom vremenu utiu na prodaju pojedinih roba i skup svih ustanova podruja i ureaja koji omoguuju organizovani i stalni kontakt izmeu kupaca i prodavaca.

Iz ugla markeninga trite se moe definisati kao agregantni skup snaga i uslova u okviru kojih kupci i prodavci donose odluke koje rezultiraju u transferu roba ili usluga.

Opta teorija sistema definie pojam trita kao jedan sloen dinamiki i stohastiki sistem, koji je istovremeno podsistem sistema funkcionisanja velikog ekonomskog sistema.

Razmatrajui definicije trita konstatujemo da bi se u svim novijim definicijama mogle izdvojiti tri razliite grupe, s obzirom na znaaj koji se u tim definicijama pridaje pojedinim komponentama trzista.

U te grupe spadaju:

-u prvoj grupi definicija akcenat je stavljen na same uesnike u razmeni na ukupnost kupaca i prodavaca, tako da se tu posebno istie personalna komponenta trita

-u drugoj grupi definicija moze se uoiti da se istie odnos izmeu nosilaca ponude i tranje, tj. akcenat je stavljen na kontakte izmeu aktera u procesu razmene

-u treoj grupi definicija moze se uociti da se akcenat stavlja na sueljavanje ponude i traznje Dakle moze se uoiti da postoje jasne razlike u definisanju trita. Dati jednu potpunu definiciju trita znailo bi da se u definisanju pored uzimanja u obzir njegovih komponenti, moraju uzeti u obzir i njegova struktura i funkcije. U pojedinim definicijama moze se uoiti pokuaj, da se struktura trita svodi na ukupnost ponude i tranje a funkcije na njihovo sueljavanje. Ono to se ne nalazi u mnogobrojnim definicijama trita, moe se nai u brojnim analizama konkretnog trita, gde je trite kao fenomen naslo svoje potpuno objanjenje.Stepen razvijenosti i stabilnosti trita je u korelaciji sa razvijenou i stabilnou velikog ekonomskog sistema, mada trite moe pruiti relevantne informacije za sagledavanje nekih karakteristika stanja velikog ekonomskog sistema.U ekonomskoj teoriji esto se javljaju nesporazumi, jer se ne shvata da trite tamo gde je, neophodno, mora funkcionisati kao kompletan i razvijen sistem. Treba imati jasnu predstavu o njegovoj strukturi bez koje on ne bi mogao funkcionisati kao podsistem, te razlikovati izvesne njegove sistematske nedostatke od odreenih nedostataka koji su mu samom sebi svojstveni. Ova negativna dejstva se moraju odredjenim merama ekonomske politike ublaziti, pa cak, u odredjenim slucajevima, i sasvim neutralisati.

1. FUNKCIJE TRITAOsnovna funkcija trita ogleda se u povezivanju proizvodnje i potronje. Ova osnovna trina funkcija moze se raslaniti na etiri konkretne trine funkcije:

1)informativna funkcija i funkcija povezivanja osamostaljenih robnih proizvodjaca

2)selektivna funkcija ( funkcija regulatora privrednih kretanja )

3)alokativna funkcija ( uskladjivanja ponude i traznje )

4)distributivna funkcija ( funkcija raspodele )

Informativna funkcija i funkcija povezivanja osamostaljenih robnih proizvoaca: trite prima jednu optu informaciju o stanju ponude i tranje za odreenom robom ili uslugom. Ta informacija je u stvari trisna cena. Na osnovu kretanja trine cene privredni subjekt se moze informisati o stanju ponude i tranje, na konkretnom tritu, i na osnovu toga uoiti i videti gde je njegovo mesto u odnosu na tu cenu. A proizvoaci su nuno povezani (kroz kupoprodajne transakcije na tristu ) i na razmenu svojih proizvoda, kako bi nabavili neophodne inpute za proces proizvodnje, ili da bi realizovali svoju robu.

Selektivna funkcija: trite vri selekciju privrednih subjekata kroz proces konkurencije. Na tritu se za istu vrstu proizvoda formira jedinstvena cena po kojoj svi prodavci prodaju svoje proizvode. Oni koji imaju nie troskove proizvodnje ostvaruju vecu zaradu, dok neefikasni proizvoaci ne mogu svoje trokove da podmire na osnovu trine cene, i posluju sa gubicima tako da pre ili kasnije moraju napustiti ovu delatnost. Zbog toga, proizvoaci, da bi ostvarili svoje ciljeve, tj. maksimizirali profit, svoju proizvodnju moraju prilagoavati zahtevima i kriterijumima trita kroz stalne promene, usavravanja i preorjentaciju u proizvodnji.

Alokativna funkcija: trite omoguava razmetaj (alokaciju) privrednih resursa na pojedine privredne aktivnosti u kojima se stvaraju neophodni proizvodi i usluge. Na osnovu kretanja cena proizvoda u pojedinim delatnostima, vlasnici privrednih resursa povlace svoje resurse iz delatnosti sa loom perspektivom poslovanja i ulau ih u druge delatnosti gde su vece mogunosti zarade. U zavisnosti od toga da li trine cene rastu ili opadaju, ponuda i tranja se menjaju sa tenjom da se uravnotee.

Distributivna funkcija: trite ovu funkciju ostvaruje odreivanjem cena faktora proizvodnje ime utie na formiranje primarne raspodele drutvenog proizvoda, na osnovu koje njihovi vlasnici stiu dohodak i uestvuju u raspodeli novoostvarene vrednosti.

Navedene funkcije deluju simultano i u sprezi su sa razvojnim mehanizmom. Prilikom razmatranja pojedinih funkcija u naem privrednom sistemu treba imati u vidu i druge momente. Naime, mada se selektivna funkcija trita prilino afirmisala, naroito posle privredne reforme 1965. godine (poboljanje kvaliteta i asortimana roba i usluga putem konkurencije izmeu proizvodjaca ), ipak uloge ove funkcije ne treba procenjivati u naem privrednom sistemu. Naroito je potrebno paljivo razmotriti nenormalne oblike konkurencije, monopolska ogranienja, kada trina merila ne odraavaju realne proizvodne odnose.

1.1 Dimenzije trita

Brojne definicije trita ukazuju na njegove osnovne dimenzije. Osnovne dimenzije trita bez kojih se ono ne moe definisati su sledee:

-ljudi,

-platena sposobnost,

-spremnost ljudi,

-proizvodi ili usluge,

-vreme i

-prostor.

Ljudi se na tritu mogu pojaviti kao kupci ili kao prodavci. Bez ljudi trite ne bi moglo funkcionisati. Meutim, razvoj savremenih komunikacija i sredstava za komunikacije sve vie zauzimaju mesto oveku, pa se oekuje da e trite u budunosti sve manje zavisiti od ljudi, a sve vie od sredstava i informacija. Prema tome, za oekivati je da u budunosti ova dimenzija ljudi bude delimino ili u potpunosti zamenjena novom dimenzijom sredstva i informacije.

Platna sposobnost u odreenom vremenskom intervalu, ne ograniava se samo na zarade i plate koje se meseno primaju ve se mora dopuniti tednjom (ulozi na tednji, pokretna i nepokretna imovina koja se moe prevesti u novac) i potroakim kreditima. Platena sposobnost daje ritam tritu. U situacijama kada platena sposobnost pada, opada i ritam kupovina i prodaja.Ovo ipak ne mora biti u direktnoj zavisnosti jer se ritam moe regulisati i drugim instrumentima marketing mix-a.

Spremnost ljudi da kupuju ili prodaju, takoe definise trite.Ljudi mogu imati novac (kupci) i robu (prodavci) a da nisu spremni prodavati ili kupovati. Dobro osmiljena kombinacija instrumenata marketing mix-a svakako da ce postai spremnost ljudi za kupoprodaju. Takoe spremnost ljudi na veu kupovinu, je u direktnoj srazmeri sa kamatnom stopom ako novac moe da se dobije sa niskim kamatama to ce stimulisati potronju i obrnuto, visoke kamatne stope stimulisae tednju. Takoe i visoka inflacija se moe spomenuti kao faktor koji stimulise potronju.

Vreme je takoe bitna dimenzija trita. Imati kvalitetne proizvode i usluge ali u pogreno vreme je isto kao i nemati ih uopte ili jos gore od toga. Imati proizvode i usluge u pogreno vreme je ist promaaj jer smo sredstva i resurse nenamenski potroili. Zbog toga moramo raspolagati sa trinim informacijama kako bi pravu robu obezbedili u pravo vreme.

Prostor kao dimenzija trzista je slina predhodnoj. Imati proizvode i usluge na pogrenom mestu je ist promaaj. Bolje da ih uposte nismo imali, jer smo bespotrebno i pogreno utroili resurse.

Na osnovu predhodno navedenih dimenzija, trite moemo definisati kao tenju preduzea da svoje proizvode i usluge plasira tamo gde su kupci koji su plateno sposobni i spremni za kupovinu na mestu koji oni ele i u vremenu kada im odgovara.

1.2. Podela tritaZavisno sa kojeg stanovita vrimo podelu, trite se moe klasifikovati na sledei nain:

1) Posmatrano sa geografskog aspekta, trite se deli na :

-lokalno trite, koga karaktrie ponuda i tranja na uem lokalnom podruju (grad,opstina)

-regionalno trite predstavlja skup lokalnih trita, pri emu se ponuda i tranja odvijaju na regionalnom prostoru

-nacionalno trite, unutranje ili domae, predstavlja skup regionalnih trista u okviru jedne zemlje, pri emu domaa ponuda ne mora biti usmerena na domau tranju, ve moe biti usmerena i na svetsku tranju. Domaa tranja se takoe moe alimentirati iz inostranih izvora, a ne samo iz domae ponude.

-svetsko trite predstavlja trite svih zemalja sveta, pri emu svetsku ponudu, odnosno tranju, sainjavaju ukupna ponuda, odnosno tranja proizvoda ili usluga svih zemalja sveta.

2) Sa aspekta trinih sturktura moe se izvesti podela na perfektno (trite neograniene, potpune konkurencije) i imperfektno trziste (trziste ogranicene konkurencije).

Perfektno trziste karakterie razmena po trinim cenama koje se obrazuju kao sinteza postojeih odnosa ponude i traznje. Zbog velikog broja uesnika, kako na strani ponude, tako i na strani tranje, niko od njih svojim individualnim postupcima ne moe uticati na promenu trinih cena. Za mnoge ekonomiste XIX veka triste perfektne konkurencije je bilo ideal. Meutim, stvarno stanje na tritu znatno odstupa od takvog tipa trita i predstavlja smesu konkurencije, monopola i oligopola.

Osnovne primese postojanja trita perfektne konkurencije su:

a) autonomnost ponaanja trinih subjekata - sto podrazumeva punu slobodu trinih uesnika, odnosno odsustvo administativnih i restriktivnih mera kojima se suzava autonomija ponasanja privrednih subjekata;

b) ravnotea ponude i tranje ukupna ponuda treba da je jednaka ukupnoj tranji;

c) supstitivnost podrazumeva potpunu indentinost jednog proizvoda kod svih proizvoaca koji ga proizvode, to ima za posledicu da je presudan kriterijum njihovog izbora prodajna cena;

d) slobodna cirkulacija kapitala predstavlja odsustvo bilo kakvih prepreka seljenju kapitala iz jedne privredne grane u drugu, iz jednog preduzea u drugo;

e) atomiziranost ponude i tranje podrazumeva brojnost i prodavaca i kupaca, tako da svako od njih, u odnosu na druge, ne moze biti u poziciji da utie na poveanje ili smanjenje kupovine, odnosno prodaje, na nivo i odnose trinih cena;

f) fleksibilnost cena znai da se u zavisnosti od rasta ili pada ukupne ponude i tranje,menjaju i cene;

g) transparetnost trita predpostavlja da su svim trinim uesnicima poznati i dostupni svi faktori relevantni za formiranje ponude i tranje;

h) selektivnost trista podrazumeva mogunost eliminacije pojedinih trinih uesnika, koji nisu u stanju da opstanu na tritu.

Imperfektno trite karaktriu: ogranienost konkurencije, to dovodi do snanijeg uticaja ponuaca, odnosno kupaca na proces formiranja trinih cena, diferenciranje proizvoda i cena iste namene, tako da se isti proizvod i usluge iz potpuno indentinih uslova i koji bi trebalo da se realizuju po jednakim prodajnim cenama, prodaju i kupuju po razlicitim cenama; relativno slabija meugranska obilnost sredstava.

Imperfektno trite moe biti posledica dejstva brojnih faktora, pre svega nedovoljnog broja kupaca ili prodavaca, odnosno nedovoljne atamiziranosti ponude ili tranje, zatim nehomogenosti proizvoda (diferenciranost istih proizvoda ambalazom, postprodajnim servisom, renomeom fabrike marke), odreenih akcija i mera drava, nedovoljne transparetnosti trita i sl.

Ako su na odreenom tritu prisutne imperfektne trine strukture, i ako na strani ponude postoji samo jedan ponuac, tada je rec o monopolu, o dva duopolu, o tri ili vie oligopolu ili polipolu. Ukoliko na strani tranje imamo samo jednog kupca, govorimo o monopsomu, o dva dvopsonu, o tri ili vise oligopsonu ili polipsonu.

Vladajuci oblik trzisnih struktra kod nas i u svetu danas su razlicite imperfektne trine strukture. Otuda je neophodno drutvenom intervencijom regulisati trziste, za ta je osnovni instrument plan drutvenoekonomskog razvoja.

3) Sa aspekta marketinga relevantna je podela trita na trite line potronje i trite proizvodno uslune potronje.

Triste line potronje ine potroai , proizvoaci i institucije koji obezbeuje dobra i usluge za zadovoljenje individualne potrebe. Domainstvo je ovde osnovni nosilac tranje i ponude.

Triste proizvodno uslune potronje ine potroaci, proizvoaci i institucije koji, svi zajedno, obezbeuju ponudu i realizaciju proizvoda ili usluga za zadovoljenje proizvodno uslunih potreba kolektivnih potroaca. Subjekti iz oblasti privredne i neprivredne delatnosti su osnovni nosioci tranje i ponude. Sa aspekta alimentiranja potronje, proizvodno usluzno triste obuhvata:

- reprodukcionu potronju za obnavljanje reprodukcije u prostom ili proirenom obimu

- optu ili zajedniku potronju za reprodukovanje drutveno korisnih delatnosti (opte narodna odbrana, zdravstvo, socijalna zatita, dravna uprava i sl.).

4) Sa stanovita predmeta kupoprodaje postoje sledee vrste trita:

- trite roba i usluga

- trite faktora proizvodnje ( kapital, rad, zemlja )

- trite novca i hartija od vrednosti

Trite novca Predstavlja deo finasijskog trita na kome se stavlja u promet kapital radi oplodnje u vidu kamate. Deli se na: triste kratkoronog i dugoronog zajmovnog kapitala.

Trite kapitala Deli se na bankarsko i berzansko trite.

Trite radne snage Cena radne snage se ne odreuje samo od odnosa ponude i tranje, ve i od velikog broja drugih faktora. Na ovom tritu su suprostavljeni interesi radnika i poslodavca.

5) Prema koliini robe koja se kupuje i prodaje: trite na veliko i na malo.

6) Prema dominaciji.1.3. Struktura trita

Pod strukturom trita podrazumeva se ukupnost faktora koji odreuju kvalitet i kvantitet ponude i tranje kao osnovnog inioca trita u kojima se odvijaju razmenski odnosi. Osnovni elementi strukture trita su:

1) koncetracija i velicina ponude koja je odreena proizvodnjom

2) faktori na strani tranje br. kupaca, veliina njihovog dohotka, raspodela nacionalnog dohotka

3) diferenciranost proizvoda

4) mogunost ulaska novih prodavaca i kupaca na trite

5) egzogeni faktori kao sto su reklama, politiki faktori, propaganda

Trini subjekt - Osnovni trini subjekt jeste preduzee koje predstavlja organizacionu jedinicu kao deo cele privrede u kome se obavlja proces proizvodnje materijalnih dobara ili vri odreene usluge. Ono ima cilj koji eli da ostvari, a iako je sastavljeno od velikog broja pojedinaca, on je nadreen pojedinacnim ciljevima (vlasnika). Kod privatnih preduzea osnovni cilj poslovanja je ostvarivanje to veeg profita, a kod javnih, ostvarivanje nekih neekonomskih ciljeva. Preduzea rezultate svog rada iznose na trite, pa su time prinuena da svoje ponaanje urede po pravilima trinog ponaanja

1.4. Segmentacija trita

Trite je heterogeno kako sa stanovita ponude tako i sa stanovita tranje. Heterogenost ponude proizilazi pre svega iz razlika u onome to se nudi ( proizvodi, usluge i njihove karakteristike ) i razlike kako se to nudi ( kanali prodaje, prodajne usluge, promocija i dr.). Heterogenost tranje proizilazi iz razliitih potreba, stavova i naina reagovanja potroaa na pojedine komponente ponude.

Osnovni razlog da se preduzee odlui na segmentaciju trita je prihvatanje injenice da trite nije homogeno i da se potroai ne samo razlikuju meu sobom ve i da to hoe da ispolje svojim ponaanjem na tritu. Ako trite shvatimo kao skup ( stvarnih i potencijalnih ) kupaca onda segmentaciju trita moemo definisati kao podelu skupa potroaca na grupe prema njihovim odreenim karakterisikama koje bitno utiu na njihovo ponaanje. Grupe ( kategorije ) potroaa koje su prema odreenim njihovim karakeristikama izdvojene iz skupa svih potroaa nazivaju se trinim segmentima. Osnovni princip segmentacije trzista sastoje se u tenji da se u jednoj grupi (trinom segmentu ), nalaze potroai sa sto slinijim potrebama i ponaanjem, tj. da taj trini segment bude sto homogeniji. Drugim reima, treba nostojati da razlike u ponaanju potroaa unutar jednog segmenta budu sto manje a izmeu segmenata budu sto vee.

Cilj segmentacije trita je upravo da se :

- otkriju realne potrebe konkretnih grupa odnosno segmenata u okviru datog nacionalnog prostora u odreenom vremenskom periodu i

- odgovarajucom aktivnou preduzea zadovolje date potrebe uz ostvarenje odredjenih finansijskih efekata.

U poslednje vreme proizvodi i usluge se prilagoavaju pojedinim segmentima trita na taj nain to se potroau ostavlja mogunost da prema svojim potrebama, sopstvenom aktivnou i sopstvenim mogunostima ( pre svega finansijskim ) pravi sam kombinaciju proizvoda. Trite se deli na homogene segmente koristei se itavim nizom kriterijuma. Ovi kriterijumi se razlikuju u zavisnosti o kom tristu je re. Jedni kriterijumi se primenjuju za trite proizvodnih a drugi za trite potronih dobara.

1.4.1. Segmentacija trita proizvodno uslune potronjeNa proizvodno uslunom tritu postoji relativno manji volumen potroackih agenasa konkretnog proizvoda, a po osnovnim motivima kupovine potroai su prilino homogeni, segmentiranje proizvodno uslunog trita je stoga jednostavnije. Uglavnom se proizvodi koji se javljaju na proizvodno uslunom tritu koriste za obavljanje proizvodne ili uslune aktivnosti.

Kriterijumi za segmentaciju proizvodno uslunog trita uslovljeni su preteno namenom proizvoda, ali i volumenom potroake jedinice, obiaja u kupovini, lokacija potroaa i sl. Evo klasifikacije kriterijuma koji se mogu upotrebiti za segmentaciju proizvodno uslunih trita:

1) pripadnost potroake jedinice konkretnoj delatnosti, grupi, grupaciji pri emu se mogu konstatovati dva osnovna segmenta:

- trite proizvodne potronje i usluga (privredne delatnosti),

- trite uslune potronje (van privredne delatnosti);

2) volumen potroake jedinke, definisane na osnovu potronje proizvoda za koji se obavlja segmentacija;

3) kanali kupovine indirektno, preko posrednika ili direktno;

4) lokacija potroake jedinke

5) izvori sredstava za kupovinu (sopstvena, bankarska, budzet itd.)

6) stepen razvijenosti sistema kontrole zaliha (za repromaterijal, delove);

7) mogui uticaj pojedinca i grupe na donosenje odluka o kupovini Segmentiranje se vri toliko detaljno dok se ne dobiju homogene grupe potroaca. Takvim gupama potroaca obino se smatraju grupacije u okviru jedne grane delatnosti. Na osnovu zvanine statistike podele oblasti, grana i grupacija moze se racionalno izvrsiti segmentacija proizvodno uslunog trita. U praksi se proces segmentacije trita postie postupkom eliminacije. U svakoj kritinoj fazi razmatranja faktora koji opredeljujue utiu na izbor trinog segmenta eliminiu se neadekvatni trini segmenti.

1.5. Osnovni elementi analize trita

Potencijal trita i prodaje

Pod potencijalom trita podrazumeva se maksimalno mogua prodaja za sve prodavce odreenog proizvoda ili usluge, na datom geografskom podruju i u odreenom vremenskom periodu.

esto se zove i apsorpciona mo trita, u smislu sposobosti nekog trita da u odreenom vremenskom periodu apsorbuje neku koliinu robe ili usluga. Ocena potencijala odreenog trita i njegove dinamike predstavlja polaznu osnovu za donoenje odluke o ulasku preduzea na odreeno triste. I mnoge druge odluke preduzee donosi na osnovu informacija o trinom potencijalu.

Potencijal trita se odreuje sa aspekta ponude i tranje. Sa aspekta tranje potencijal trita se odreuje prema broju potroaa, njihovoj kupovnoj snazi, navikama i dr. Sa aspekta ponude definie se prema broju moguih proizvoaca datog proizvoda ili njegovog supstituta.

Informacije o potencijalu trita odreenog proizvoda koristi se za odreivanje relativne velicine trita konkretnog preduzea, tj. za utvrivanje potencijala prodaje, za odreivanje relativne veliine trinih segmenata, kao i za utvrivanje tzv. prodajnih kvota (koliina proizvoda koju dato preduzee namerava da proda na odreenom trinom segmentu u odreenom vremenskom periodu). Informacija o relativnoj veliini trita datog preduzea daje odgovor na pitanje u kojoj meri dato preduzee uestvuje u zadovoljenju tranje svih potroaa koji konstituiu trzste posmatranog proizvoda.

U situacijama opteg rasta potencijala trita, za preduzee nije dovoljno da zna da li njegov potencijal prodaje raste, ve da li je zadrano isto, ili pak poveano, ucee u ukupnom potencijalu trita. Na taj nain preduzee moe doi do informacije o njegovom relativnom poloaju u odnosu na druga preduzea. Ako potencijal trita pak opada preduzee ne sme donositi odluke u panici ve mora nastojati da u takvim situacijama sauva svoje uee na tritu.

Potencijal trita i potencijal prodaje grane retko se postiu. Kao mera odstupanja potencijala od stvarnog nivoa koristi se termin zasienost trita. To je odnos stvarne prodaje (grane ili preduzea) prema ukupnom potencijalu (trita ili potencijalu prodaje).

Kao izvori podataka za utvrivanje potencijala trita koiste se statisticki podaci o stanovnitvu, preduzeima i realizovanim koliinama u predhodnom periodu. Ipak te podatke iz sekundarnih izvora treba proveravati istraivanjem trista da bi se utvrdio pravi potenijal trita i prodaje.

2. TRITE TRANSPORTNIH USLUGASavremena nauka definie saobraajnu delatnost kao proizvodnu delatnost a saobraaj kao vrstu proizvodnje koja stvara odreene upotrebne vrednosti, odnosno rezultate koji imaju sposobnost zadovoljavanja potreba pojedinaca ili drutveno-ekonomskih zajednica. Saobraajna proizvodnja je takva vrsta proizvodnje u kojoj se upotrebne vrednosti korisnosti dobijaju promenom mesta, za razliku od drugih vrsta proizvodnje kod kojih se rezultati dobijaju menjanjem oblika ili strukture.

Osnovo pitanje je zato postoji potreba za ovakvom vrstom proizvodnje i kada se ona javlja. Ili, kome, emu i kada treba promeniti mesto?U mnogim proizvodnim procesima nije mogue da se sve promene oblika i strukture obave na istom mestu. Posle jedne promene oblika ili strukture predmeti se prenose na neko drugo mesto, gde se vre neke promene oblika ili strukture itd. U mnogim sluajevima rezultati rada dobijeni kroz promene oblika ili strukture ne mogu se koristiti na mestu na kome su izvrene ove promene. A ako se ne mogu koristiti oni i nemaju upotrebnu vrednost. Proces njihove proizvodnje, znai, nije zavren. Zavrna promena na tim predmetima jeste promena mesta, tj. premetanje predmeta sa mesta promene oblika ili strukture na mesto potronje.

Oigledno da se promene mesta predmeta mogu vriti pre promena oblika ili strukture, izmeu dve promene oblika ili strukture i posle promene oblika ili strukture. Ali, u svakom od ovih sluajeva, promena mesta ima isti proizvodni karakter, jer su sve ove promene sastavni deo produetak procesa materijalne proizvodnje.

Pored promene mesta stvarima (predmetima), saobraajna delatnost menja mesto i ljudima. Da bi se na nekom mestu mogla obaviti proizvodnja, pored toga to na to mesto treba dovesti predmete rada (sirovine i sl.) i orua za rad (maine, alate i sl.), tu treba dovesti i ljude radnike, proizvoae, zaposlene..Ali pre nego to se zaposleni ponu prevoziti na mesto proizvodnje, odakle e se posle rada vraati kui da se odmore i osposobe za dalju proizvodnju moraju se najpre osposobiti za posao koji e obavljati, odnosno za ivot u datim drutvenim okvirima. Znai, moraju se prevesti u kolu gde e stei znanja, potrebna za budui rad i budui ivot u ljudskoj zajednici. Zadovoljavanje mnogih potreba ljudi takoe e zahtevati da se oni prevezu na mesto na kome e zadovoljiti tu potrebu: do stana, do restorana, do pozorita ili bioskopa, do mesta odmora, oporavka itd. Dakle, i promene mesta ljudi, koje obavlja saobraajna delatnost, takoe su proizvodnog karaktera. Prevoz putnika ima proizvodni karakter i kada se vri zbog proizvodnje (na radno mesto), i kada se vri zbog pripreme za proizvodnju i ivot (u kolu, fakultet i sl), i kada se vri zbog nabavke dobara za potronju (u trgovinu), i kada se vri zbog potronje (na mesto podmirenja potreba). To znai da se svrsishodna delatnost u saobraaju sastoji u realizaciji kretanja - putovanja bez obzira na motive tog putovanja.

Saobraajna delatnost obuhvata i prenoenje vesti, poruka ili raznih drugih saoptenja ili informacija u najirem smilsu, izmeu prostorno udaljenih ljudi, kako u procesu proizvodnje ili u vezi sa proizvodnjom tako i prilikom raspodele stvorenih vrednosti, prilikom razmene dobara ili u potronji, a i u svim drugim oblicima drutvenog ili privatnog ivota ljudi.Saobraaj je samostalna privredna delatnost samostalnost se ogleda u angaovanju posebne organizacije, sredstava i radne snage za izvrenje procesa transportovanja. Osim toga, saobraaj se u okviru drutvene podele rada jasno razgraniava sa ostalim privrednim delatnostima-mogue je tano utvrditi od kog momenta nastaje proces transportovanja i gde se on zavrava.

Kao i svaka druga, saobraajna proizvodnja ima svoje osnovne inioce proizvodnje ili svoje proste elemente procesa rada.

Prvi elemenat je svrsishodna delatnost, tj. sam rad, odnosno ljudi sa svojim proizvodnim (radnim) iskustvom i sa svojim radnim navikama. To je rad ljudi koji obavljaju saobraajnu delatnost: vozaa, pilota, motorista, kapetana brodova, mainovoa, telefonista, dizaliara, skladitara, tehniara, inenjera i mnogih drugih radnika koji rade u saobraajnim preduzeima ili kao samostalni prevoznici za sopstvene potrebe ili za druge.

Drugi elemenat su sredstva za rad, odnosno sredstva kojima se ljudi slue u obavljanju saobraajne delatnosti. Sredstva za rad u saobraaju su tehniki veoma razvijena. U osnovna sredstva spadaju vozni odnosno plovni park. U irem smislu u sredstva za rad spadaju i sredstva i ureaji koji predstavljaju objektivne uslove za izvrenje procesa rada a to je sva saobraajna infrastruktura: putevi, kanali, eleznike pruge, zatim postrojenja, ureaji i zgrade itd.

Trei elemenat su predmeti rada, tj. objekti prevoza i prenosa, odnosno ono emu se menja mesto, ono to se prevozi ili prenosi. Predmeti rada saobraajne proizvodnje mogu biti razne stvari, materijalna dobra koja se kao sirovine ili polufabrikati prevoze na dalju preradu, gotovi proizvodi (priemdba: uslovno "gotovi" - proizvod je stvarno gotov tek kada stigne na mesto potronje) koji se prevoze do potroaa, orua za rad i oprema koja se prevozi na mesto njihovog korienja itd. Predmeti rada saobraajne proizvodnje mogu biti i ljudi, putnici koji se prevoze radi zadovoljavanja njihovih linih ili drutvenih potreba: na rad, u kolu, u pozorite, u posetu prijatelju, na izlet u prirodu, na letovanje itd.

Predmeti rada saobraajne proizvodnje mogu biti i informacije, poruke, vesti, saoptenja

koja se prenose radi zadovoljenja njihovih linih, poslovnih ili drutvenih potreba.

Upravo ovaj elemenat sutinski najvie razlikuje saobraajnu proizvodnju u odnosu na druge vrste proizvodnje. Prvo, pored materijalnih dobara koja se mogu javiti kao predmet ili kao rezultat rada u svim drugim oblastima proizvodnje uzetim zajedno u saobraajnoj proizvodnji predmet rada jesu i ljudi i informacije, poruke (saoptenja). Drugo, na predmetu rada u saobraaju ne vre se (ne smeju se vriti) nikakve materijalne promene sem promena u prostoru.

Saobraajna proizvodnja ne bi bila proizvodnja kada ne bi imala rezultat proizvodnje,

kada ne bi stvarala upotrebne vrednosti. Upotrebnu vrednost proizvoda rezultat proizvodnje ini sposobnost toga proizvoda da zadovolji neku potrebu ljudi. Pri tome je bitna upravo ta sposobnost, a ne materijalni oblik "opipljivost" ili "neopipljivost" proizvoda, jer za razliku od ostalih proizvodnih delatnosti, rezultat rada u procesu saobraajne proizvodnje nije opipiljivi, materijalizovan gotov proizvod, ve korisni uinak u vidu obavljene prevozne usluge. Ovaj korisni uinak se moe utroiti samo za vreme procesa proizvodnje. injenica da je u saobraaju potpuno sinhronizovan procesproizvodnje i potronje ima poseban znaaj za formiranje cena prevoznih usluga.

Transportna usluga se ne moe akumulirati, skladititi pa prodavati posle zavrenog procesa prevoza.

Rezultat saobraajne proizvodnje je korisni uinak-prevozna usluga koja se moe kvantitativno izraziti kao proizvod teine robe i daljine prevoza, odnosno broja putnika i daljine prevoza. Jedinice za merenje obima prevoza u saobraaju su neto tonski i putniki kilometri. Ovim jedinicama merimo koristan uinak, odnosno ono to saobraaj prua privredi odnosno korisnicima transporta. Da bi saobraajno preduzee moglo da proizvede odreenu koliinu prevoznih usluga (neto rada), ono mora izvriti znatno veukoliinu bruto rada (u koji ulazi i sopstvena teina voznog/plovnog parka).

Diferenciranje obima proizvodnje i obima rada u saobraaju je jedna od njegovih znaajnih specifinosti od ije veliine zavisi veliina trokova. U literaturi se ponekad mogu nai i neka pogrena tumaenja rezultata saobraajne proizvodnje. Nesporazumi nastaju iz dva razloga: prvo, iz injenice da je, po svome obliku i strukturi, predmet rada saobraaja jednak i pre i posle prevo enja; i drugo, iz injenice da saobraajna preduzea, po pravilu, ne prodaju "prevezeni predmet" nego sam prevoz. Naime, tano je da se prevozom ne menjaju ni oblik ni struktura predmeta koji se prevozi. Ali to nikako ne znai da saobraaj "ne vri fizike promene" na predmetu svoga rada. Moe li biti ita "fizikije" od kretanja, premetanja, prevoenja. Prevoz je svakako fizika pojava a prevoenjem se vri fizika promena. Promena mesta je sama po sebi i materijalna promena. Prevozom se menja i kvalitet prevezenih predmeta. Ako, a drugaije ne moemo, pod kvalitetom podrazumevamo, pored drugih odlika, i mesto u prostoru, onda je promena mesta i promena kvaliteta. Jer, ugalj u jami moe imati isti oblik, istu strukturu, istu kalorinu vrednost itd. kao i ugalj pred kotlarnicom ali ne i istu sposobnost zadovoljavanja ljudskih potreba, pa prema tome ni isti kvalitet.

Prema tome saobraajna proizvodnja promena mesta, prevoz jest fizika, jeste

materijalna i jeste kvalitativna promena predmeta prevoenja. Drugi razlog koji takoe moe dovesti do pogrenih shvatanja rezultata saobraajne proizvodnje proizilazi iz injenice da saobraajna preduzea, po pravilu, prodaju sam proces proizvodnje (prevoz) a ne rezultat te proizvodnje (stvar, putnika, vest ka novom mestu).

Da li e neki proizvoa, u robnoj proizvodnji, izai na trite sa samom proizvodnjom ili sa njenim rezultatima ne zavisi od vrste proizvodnje (kovanje, ivenje, presovanje, prevoenje ili neto peto) nego zavisi od odnosa toga proizvoaa prema predmetima njegovog rada da li jesu ili nisu njegova svojina. Naime, ako jedan kroja kupi tof i od njega napravi odelo, prodae muteriji odelo (rezultat proizvodnje); ali ako isti kroja saije isto takvo odelo od materijala koji mu je donela muterija on ne moe prodati rezultat proizvodnje (odelo) nego samo proces proizvodnje (ivenje). Slinih primera moemo nai nmogo: mlinar koji samelje tue ito moe prodati samo meljavu a ne brano kao rezultat proizvodnje; mostogradnja prodaje montau mosta, a ne most; graevinari (po pravilu) ne prodaju izgraene zgrade (po projektu, od materijala i na zemljitu investitora) nego samo graenje; itd. Kako ni saobraajna preduzea ne kupuju niti mogu "kupiti" svoje putnike niti poruke koje prenose a, po pravilu, ne kupuju ni teret

koji prevoze, ne mogu ni prodati rezultat proizvodnje prevezenog putnika, vest ili teret, nego prodaju sam proces proizvodnje prevoz. U izuzetnim sluajevima, u kojima saobraajno preduzee prevozi svoj teret onda e i prodati prevezeni teret a ne prevoz. Tako posluje, recimo, Bagersko- brodarsko preduzee iz Beograda, koje utovaruje pesak i ljunak sa obala (ili dna) Save i Dunava u sopstvene teretnjake, prevozi do deponija, pretovaruje u sopstvene kamione i kupcima prodaje prevezeni pesak i ljunak (a ne prevoz peska i ljunka). Po ovom principu posluje samo mali broj saobraajnih preduzea

te se stvarno radi samo o izuzetku. Ali, izuzetku koji je dovoljan dokaz da saobraaj ne prodaje proces prevoenja zato to obavlja saobraajnu proizvodnju ne zato to menja mesto a ne oblik ili strukturu nego zato to ovu promenu vri na predmetima rada koji nisu njegova svojina.

Kao i svaka druga, i saobraajna proizvodnja moe biti naturalna i robna. Svoje potrebe za kretanjem ovek moe da zadovolji tako to e sam obaviti prevoz. Svojim sopstvenim biciklom ili putnikim automobilom prevee sebe, svoju porodicu ili neko dobro koje mu je potrebno za potronju. Takav prevoz ima sve karakteristike naturalne proizvodnje.

Potrebe u prevozu mogu se podmiriti i kupovinom prevoza na tritu. Preduzea javnog gradskog saobraaja, eleznika preduzea, kompanije vazdunog saobraaja,

preduzea drumskog, renog, pomorskog itd. saobraaja, pediteri, logistike kompanije, kao i samostalni autotaksi prevoznici obavljaju prevoz za druge prevoz za prodaju. Isto tako potanski i telekomunikacioni operatori obavljaju (organizuju) prenos informacija - poruka za druge uz naplatu. Ovakav prevoz (prenos) dobara, ljudi i vesti ima sve karakteristike robne proizvodnje.

Rezultati robne saobraajne proizvodnje, namenjeni tritu, su transportne i komunikacione usluge.

Specifian je, mada ne redak, sluaj da razna industrijska, graevinska, trgovaka i slina preduzea raspolau prevoznim sredstvima1. Ispravno je rei da se ova sredstva koriste za sopstvene potrebe, ali to ipak nije naturalna saobraajna proizvodnja. Ovde se prevoz (prenos, pretovar) javlja kao jedna (ili vie) faza nekog ireg proizvodnog procesa, koja jeste obavljena za potrebe drugih faza toga procesa i unutar iste ekonomske celine (preduzea). Meutim konani proizvod rezultat svih faza procesa namenjen je prodaji. Prema tome ako je rezultat svih faza procesa proizvodnje robnog karaktera, onda je i proizvodnja u svakoj od faza (ukljuivo prevoz) robna proizvodnja, bez obzira na to to ista organizacija obavlja sve faze procesa i na to to proizvodnja u jednoj fazi slui "za sopstvene potrebe" proizvodnje u drugim fazama.

U optem sluaju, posebno u poljoprivredi, izradi zanatskih predmeta i nekim oblicima kune radinosti naturalna proizvodnja se smatra primitivnijim a robna proizvodnja naprednijim oblikom proizvodnje. Ovo stoga, to je unapreenje proizvodnje u ovim granama esto nemogue bez prethodnog prelaska sa naturalne na robnu proizvodnju. Uvoenje maina, mehanizacije, agrotehnike i drugih dostignua nauke i tehnike nije racionalno u svatarskoj proizvodnji na malo, kakva je naturalna proizvodnja. Neophodno je da se pree na proizvodnju na veliko da bi korienje svih ovih dostignua bilo opravdano. A veliku koliinu istih proizvoda ne moe potroiti sam proizvoa (niti njegova porodica) pa je stoga neophodno da ova proizvodnja bude robna, bude namenjena prodaji.

Ovo vai i za veliki deo saobraajne proizvodnje. Veliki saobraajni sistemi ne mogu sluiti nekom uskom krugu pojedinaca ili manjih zajednica. Meutim, u delu saobraajne proizvodnje mogue je unapreenje i bez prelaska na robnu proizvodnju na veliko. Zamena magarca, ili konja motociklom, eza automobilom ili ak lakim avionom ne zahteva nuno da se motocikl, automobil ili avion najee drumskim vozilima i pretovarnim ureajima ili internim sistemima telekomunikacija, ali i inskim vozilima, brodovima pa i avionima.

Saobraajna delatnost razlikuje se od drugih proizvodnih delatnosti po tehnologiji proizvodnje (prevoenje a ne oblikovanje ili prestruktuiranje) i po rezultatu proizvodnje (predmet na novom mestu a ne u novom obliku ili sa novim sadrajem). Radi se, dakle, o tehniko-tehnolokim razlikama u odnosu na druge vrste proizvodnje. Saobraajnu delatnost mogu obavljati pojedinci ili grupe uz neku drugu delatnost ili pojedinci (grupe) specijalizovani kroz tehniku podelu rada za obavljanje prevoza. Proizvodnja je tehniko-tehnoloki ali istovremeno i drutveni proces. Prema tome i saobraajnu proizvodnju, kao posebnu vrstu proizvodnje, moemo shvatiti kao tehniko-tehnoloku kategoriju ali i kao drutvenu pojavu. Kada saobraaj poimamo kao drutvenu kategoriju, njegovo razlikovanje od drugih oblasti proizvodnje moramo vriti po nekim drutvenim merilima, a njegovu pojavu traiti u drutvenim razvojnim procesima. Saobraaj kao posebna drutvena pojava moe nastati samo kroz drutveni proces kroz proces drutvene podele rada.

Ako je saobraajna proizvodnja kao vrsta proizvodnje nastala jo u prvobitnoj ljudskoj zajednici sa pojavom prve potrebe za prenosom (prevozom) saobraaj kao samostalna oblast proizvodnje poeo se javljati tek negde krajem XV veka kroz proces drutvene podele rada. Kao to se kroz procese drutvene podele rada izdvojilo stoarstvo, zemljoradnja, trgovina, na slian nain, krajem XV veka, obrazuju se prve specijalizovane organizacije za obavljanje saobraajne delatnosti. Poelo je u trgovini. Sadraj rada trgovaca ranijih vekova bio je: kupovina, prevoz, prodaja. Sve tri operacije mogao je obavljati isti ovek (ili grupa) ili je mogla biti izvrena tehnika podela rada u kojoj su se jedni bavili nabavkom, drugi prevozom, a trei prodajom ali sve ovo unutar iste ekonomske celine istog trgovakog preduzea. Razdvajanjem ove ekonomske celine u dve posebne celine, od kojih se jedna trgovina bavila kupovinom i prodajom a druga saobraaj prevozom, saobraaj je poeo da postaje posebna samostalna oblast

proizvodnje, a ovaj proces koji jo uvek traje. Na slian nain, u nekim kasnijim

vremenima, saobraajna proizvodnja poela je da se izdvaja i iz drugih proizvodnih

oblasti: iz industrije, zanatstva, poljoprivrede itd. Privredne organizacije u ovim oblastima svoje potrebe u prevozu, delimino ili u celini, poveravaju posebnim saobraajnim organizacijama.

Prema tome, kada se govori o saobraajnoj proizvodnji podrazumeva se pod tim odreena vrsta proizvodnje; saobraaj kao samostalna oblast proizvodnje je posebna drutvena organizacija koja se bavi ovom vrstom proizvodnje. To je skup svih preduzea, kompanija, firmi kojima je u drutvenoj podeli rada pripalo bavljenje saobraajnom proizvodnjom.

Negde od sredine prolog veka poelo je obrazovanje saobraajnih organizacija specijalizovanih za obavljanje prevoza na odreenim vrstama saobraajnica: eleznika preduzea, preduzea pomorskog saobraaja, unutranja plovidba (na rekama, jezerima i kanalima), preduzea drumskog saobraaja, vazduhoplovne kompanije, itd. Videemo kasnije da ovo merilo podele rada (vrsta puta), koje je itav jedan vek bilo praktino osnovno merilo, danas sve vie gubi u svom znaaju. Jedan od znaajnih pravaca drutvene podele rada u saobraaju jeste izdvajanje saobraajnih terminala iz sastava prevoznih organizacija: autobuske stanice, aerodromi, luke, pristanita kao samostalne organizacije opsluuju vei broj prevozilaca, odnosno korisnika prevoza. Zatim, posebna preduzea za pretovar i skladitenje robe u veim lukama i pristanitima ali i na drugim mestima nakojima se javljaju vee potrebe za ovakvim poslovima.

Transportna usluga (u ekonomskoj literaturi se vie koristi termin saobraajna usluga) je izraz koji se koristi za oznaavanje prevoza za druge uz naknadu. Inae, ima isto znaenje kao i robna (trina) saobraajna proizvodnja, ili saobraajni proizvod za prodaju. Re usluga u izrazu eli da naglasi da saobraaj obavlja proizvodnju sa predmetima rada koji nisu njegovo vlasnitvo, odnosno da prevozei putnike, vesti ili tuu robu usluuje svoje korisnike.2. 1. Kratak istorijat saobraajnog trita

Pojavom i razvojem drumskog saobraaja razvija se i saobraajno trite. U prvim razvojnim fazama, svake grane saobraaja, cjene prevoza, formirale su se na tritu prema formiranim vrednostima za ostvarene usluge. U kapitalistikom sistemu trite ima odluujui uticaj i dominantnu ulogu u razvoju privrede. Na transportnom tritu glavni uesnicii kao ponuai su saobraajna preduzea, a kao korisinici saobraajnih usluga javljaju se privreda i graanstvo na strani potranje.

Tako je na primer u razvoju eleznikog saobraaja na transportnom tritu u sutini dolo do monopolskog poloaja eleznice.

Menja se stav i shvaanje o formiranju cena prevozne usluge. elezniki saobraaj gubi svoje monopolski poloaj. eleznika preduzea su svoje cene prevoza sistematizovale u tarifama (posebna zbirka propisa za utvrivanje konkretnih cena prevoza).

Tarife su morale bit javne i s njima se mogao upoznati svaki korisnik prevoza. Najee su organizacije saobraaja renog prevoza imale svoje tarife, dok su organizacije drumskog i pomorskog saobraaja zakljuivale prevozne cijene prema datim trinim uslovima, a mogle su imati samo neku osnovu za utvrivanje cena.

Odgovarajuu ulogu igra u datim uslovima i ponuda prevoza na prevoznom tritu i u vezi s tim zaposlenost cestovnih prevoznih organizacija.

Vodei princip za formiranje cena u drumskom saobraaju (teretnom) jeste orijentacija na ponudu i potranju. Za prevoz tereta u renom saobraaju obino postoje izraene tarife.

Iz prethodno izloenog, moe se naelno utvrditi da su eleznike tarife (bez obzira jesu li u drugim granama saobraja tarife utvrene kao sistem cena ili ne) osnova, i sa stanovita nivoa i sa stanovita diferenciranja, i za reni i drumskiaj.

2.2. Saobraajna uslugaU uslune delatnosti spadaju sve aktivnosti proizvodnog i neproizvodnog karaktera iji rezultat je usluga. Uslune delatnosti imaju veliku expanziju u industrijski razvijenim zemljama. Ovaj fenomen u literaturi se naziva posleindustrijsko drutvo ili usluna privreda. Ona omoguava zapoljavanje nove radne snage. Expanzija irenja trita usluga uslovljena je sve veim brojem novih preduzea i zahteva modernizaciju uslunih delatnosti kako bi to efikasnije obavljale svoje delatnosti. Ovo pretpostavlja i trai dobro organizovan marketing.

Saobraajna usluga je nematerijalan proizvod koja stvara nove vrednosti i predstavlja izvor nacionalnog dohotka. Saobraajanu uslugu predstavlja, u sutini sam proces rada.

Saobraajna usluga ne moe egzistirati izvan procesa proizvodnje i ne moe se lagerovati pa kasnije prodavati. Svaki drugi proizvod industrijski ili poljoprivredni, pojavljuje se kao rezultat procesa proizvodnje, a realizacija upotrebne vrednosti nastaje tek u procesu potronje.

Znai proces potronje je odvojen i neovisan od procesa proizvodnje u fizikom, vremenskom i prostornom pogledu. Sa druge strane, saobraajna usluga kao predmet razmene ima sasvim drugaiji karakter: ono to transporter prodaje je sama prodaja mesta.

Promenu mjesta nalaenja putnika ili robe vri saobraajno preduzee u tehnolokom procesu proizvodnje saobraajne usluge. Iz ove karakteristike proizilaze sledei elementi relevantni za formiranje Politike saobraajnih preduzea:

1. Korisnik saobraajne usluge nalazi se u samom procesu proizvodnje ili se u procesu rada nalazi roba kao objekat transportovanja. Dakle, kvalitet saobraajne usluge zahteva posebne organizacione, ekonomske i investicione mere za obezbeenje sigurnosti putnika i robe;

2. Iz prethodne specifinosti proizilazi da je kvalitet usluge, ustvari kvalitet procesa rada. Ova konstatacija ukazuje na dva bitna pravca politike saobraajnih preduzea: mere koje utina organizaciju rada u procesu proizvodnje saobraajne usluge i posebne mere koje se tiu bezbednosti.

U trenutku kada se zavri proces proizvodnje, putnik je izvrio eljenu promenu mjesta, usluga je izvrena, utroena od strane korisnika i proces proizvodnje je zavren. Iz navedenog proizilaze sledei elementi relevantni za saobracajnu politiku.1. Saobraajna usluga je nezamenljiva upotrebna vrednost za korisnika i to na tano odreenoj relaciji u tano odreeno vreme;

2. Potrebe potroaa, kada su u pitanju saobraajne usluge, vezane su za odreenu relaciju kao trite na kojem se javlja ponuda saobraajnih usluga i one su nezamenljive kada je u pitanju elja potroaa da otputuje ili uputi svoju poiljku na odreeno mesto.

3. Supstitucija se moe vriti samo na jednoj relaciji izmeu saobraajnih preduzea, odnosno grana koje na tritu nude usluge razliite kvalitete i ciene;

4. Proces formiranja ponude usluga mora biti istovremen sa procesom formiranja tranje.

Dakle, na osnovu reenog o saobraajnoj usluzi, sada moemo definisati saobraajno trite: "Saobraajno ili transportno trite se definie kao kompleks odnosa koji se formira izmeu ponude i potranje saobraajnih usluga".

Trina orijentacija u formiranju poslovne politike saobraajnih preduzea znai da saobraajna preduzea samostalno utvruju pravac i sadraj svoje poslovne politike naosnovu trita i odnosa koji na njemu vladaju. Kao osnova formiranja poslovne politike saobraajnih preduzea relevantni su odnosi izmeu globalne tranje za saobraajnim uslugama i efektivne ponude saobraajnih usluga, zatim odnosi izmeu saobraajnih grana i preduzea u strukturi ponude saobraajnih kapaciteta i odnosi u ekonomskom poloaju i uslovima konkurencije na saobraajnom tritu. Saobraajno trite je dinamika kategorija i na njemu se stalno deavaju promene, kako na strani tranje saobraajnih usluga, tako i na strani njihove ponude. Stoga, saobraajno preduzee mora neprestano da prati nastale pojave i promene na tritu i da svoje poslovanje usmerava prema uoenim pojavama i promenama.Prema tome, da bi postavilo ciljeve i strukturu svog razvoja, te utvrdilo sadraj i mere poslovne politike, saobraajno preduzee mora stalno da prati promene dejstva sledeih faktora:

- tranje za saobraajnim uslugama;

- ponude kapaciteta za zadovoljenje tranje; i

- uslova i odnosa konkurencije na saobraajnom tritu.2. 3. Faktori formiranja ponude saobraajnih uslugaZa saobraajna preduzea se potranja ne formira neposredno, ve kao posredna tranja izvedena iz razvoja obima i strukture proizvodnje i standarda, jer se sve robe ne moraju prevoziti, a svi ljudi putovati.

Saobraajna preduzea u ostvarivanju svojih ciljeva ( PROFIT ) moraju polaziti od uslova na saobraajnom tritu na kojem vlada princip da korisnik usluga ima slobodan izbor transportnog puta i sredstva. Korisnik usluga uvek trai najefikasniji i najeftiniji prevoz. Preduzea nastoje da u poslovanju kao podlogu imaju zahteve trita tj. potrebe i elje korisnika.

Zbog toga nastup na tritu mora biti utemeljen na razvijanju odnosa unutar saobraajnog sistema, a naroiti na razvijanju tehniko-eksplaotacionih kooperacija. To stvara nove odnose u eliminisanju konkurencije i podstie trino povezivanje ime se na tritu gubi stihijsko ponaanje.Osnovni smisao poslovne politike saobraajnih preduzea predstavlja zadovoljenje potreba za prevozom robe i putnika u okviru privrede i drutva. Samo ako se usmeri na taj cilj, preduzee moe ostvariti svoj ekonomski interes sadran u realizaciji to boljeg finansijskog rezultata koji se ogleda u dohotku i dobiti, a time i zadovoljenje svojih potreba. Te potrebe sintetizovane su u obezbeenju fondova za odvijanje proste i proirene reprodukcije, fondova plata radnika, ostalih fondova za zadovoljenje zajednikih potreba i, naravno, u obezbeenju neto profita (dobiti), posle pokria svih trokova i izdataka. Prema tome, cilj zadovoljenja potreba privrede i drutva za prevozomsaobraajno preduzee ostvaruje iz sopstvenih ekonomskih interesa, a to je mogue realizovati prvenstveno stalnim istraivanjem faktora koji odreuju obim i strukturu tranje za uslugama.Sistematizacija faktora tranje za saobraajnim uslugama u saobraajno-ekonomskoj teoriji razliita je. Fokt (Voigt) ove faktore sistematizuje sa stanovita planiranja razvoja saobraaja, Beder (Bder) daje najiru sistematizaciju, a V. Kolari izdvaja sledeih pet faktora:

- opti nivo razvoja privrede i drutvenih potreba za prevozom;

- teritorijalni razmetaj privrede i stanovnitva;

- strukturu proizvodnje i standard stanovnitva;

- sposobnost podnoenja transportnih trokova; i

- razvojnu politiku u saobraaju.

Faktori tranje za saobraajnim uslugama uglavnom se posmatraju celovito. Meutim, polazei od razlike u organizaciji saobraajnih procesa i strukture mera poslovne politike, faktore tranje na tritu robnog saobraaja, kao i na tritu putnikog racionalno je analizirati odvojeno. Na taj nain mogue je efikasnije utvrivanje mera poslovne politike.Trite robnog saobraaja uglavnom je odreeno dejstvom faktora privrednog razvoja, a osnovni uticaj na tranju usluga robnog saobraaja imaju sledei faktori:1. privredni razvoj i strukturne promene u tranji za saobraajnim uslugama;

2. teritorijalni razmetaj privrede; i

3. saobraajno-geografski poloaju meunarodnom saobraaju.

2.3.1. Privredni razvoji i strukturne promene u tranji za saobraajnim uslugamaOdnose u razvoju privrede i saobraaja, kao njenog sektora treba razmatrati pre svega iz aspekta uticaja opteg privrednog rasta na rast tranje za saobraajnim uslugama.

U svim istraivanjima saobraajnog trita utvreno je da postoji korelacija izmeu razvoja privrede i saobraaja izraena u korelaciji razvoja drutvenog bruto proizvoda i

obima robnog saobraaja, a u putnikom saobraaju korelacija odnosa nacionalnog dohotka i obima putnikog saobraaja.

Sledea dimenzija dejstva na razvoj saobraajnog trita i tranje za saobraajnim uslugama jeste razvoj strukture privrede. Opti rast privrede daje sadraj poslovnoj i razvojnoj politici saobraajnih preduzea u pogledu prilagoavanja ukupnihkapaciteta transportnih sredstava tranji za saobraajnim uslugama. Ukoliko preduzea sporije prilagoavaju veliinu kapaciteta tranji za uslugama, moraju se u okviru svoje poslovne politike organizacionim merama usmeriti ka racionalnom korienju kapaciteta, jer bi u suprotnom dolazilo do njihove prenapregnutosti sa svim daljim negativnim posledicama. Analizom razvoja strukture privrede lako je zakljuiti da su

se paralelno s procesom privrednog razvoja deavale i odgovarajue promene u strukturi tranje za saobraajnim uslugama, to je izazvalo neminovno prilagoavanje strukture

saobraajnih kapaciteta potrebama tranje. Struktura industrije (ekstraktivne i poljoprivrede) daje globalnu strukturu proizvodnje, a time i tranje za saobraajnim uslugama, dok struktura pojedinih oblasti industrije prerade proiruje strukturu tranje u pogledu strukture transportnih kapaciteta i kvaliteta saobraajnih usluga.

Razvoj nauke, tehnike i novih tehnologija uneo je promene u strukturu proizvodnje, to se pre svega odnosi na razvoj preraivake industrije. Ovakvi procesi menjaju strukturu

tranje za saobraajnim uslugama, i to u dva pravca:

prvo, poveava se tranja za eim otpravljanjem veeg broja manjih poiljki prema veem broju kupaca, a to znai da se javlja tranja za manjim transportnim jedinicama koje mogu elastinije da se koriste; i

drugo, menja se struktura tranje u pogledu brzine prevoza i kvaliteta usluga, a to znai da raste tranja za brzim i kontinuiranim prevozom, za posebnim uslovima prevoza i za kompletnom saobraajnom uslugom od vrata do vrata.

Pod dejstvom ovih promena dolo je do snanih supstitucionih procesa. Ogroman deo prevoza robe prelio se sa eleznice na drumski saobraaj. Ekspanzija razvoja drumskog

saobraaja imala je za posledicu pojavu jake konkurencije na saobraajnom tritu, tako da se uee eleznice u ukupnom obimu prevoza neprestano smanjivalo, a uee drumskog saobraaja poveavalo se. Ovakve tendencije razvijale su se zahvaljujui sposobnosti preduzea drumskog saobraaja da zadovolje potrebe korisnika elastinijim prilagoavanjem kapaciteta i po obimu i po vremenu. Jer, preduzea drumskog saobraaja raspolau kapacitetima koji su, za razliku od kapaciteta eleznice, prilagodljivi po veliini (pojedinano manji) i omoguavaju prevoze direktno od magacina poiljaoca do magacina primaoca bez pretovara i time prevoze ine sigurnijim u pogledu mogunosti oteenja robe pri pretovaru.

Izmenjeni zahtevi u pogledu brzine i posebnih uslova prevoza stimulisali su razvoj integralnog transporta, prevoz robe kontejnerima i razvoj multimodalnog kombinovanog saobraaja. Prema tome, promene u strukturi privrede utiu na menjanje strukture saobraajnog sistema menjanjem strukture tranje za saobraajnim uslugama.

2.3.2. Teritorijalni razmetaj privredeRazmetaj proizvoakih i potroakih regiona jedan je od znaajnih faktora tranje za saobraajnim uslugama koji saobraajnom tritu daje odgovarajue karakteristike. Za razliku od specifinosti saobraajnog trita iz aspekta robe, najizrazitiju specifinost saobraajnom tritu daje teritorijalni aspekt. Naime, trite saobraajnih usluga definie se kao geografski odreena relacija. Prema Zajdenfusu (Seidenfus), geografski posmatrano, svaka saobraajna relacija tretira se kao posebno saobraajno trite. Prema tome, koliko ima relacija, toliko ima i razliitih saobraajnih trita. Na svakoj relaciji razvija se konkurencija izmeu saobraajnih preduzea iste grane saobraaja ili pak razliitih grana. Razmetaj proizvoakih i potroakih centara odreuje pravce prevoza, relacije i tokove robe na tim relacijama, a struktura robe na konkretnim prevoznim putevima zahteva odgovarajuu strukturu kapaciteta potrebnih da se ta roba preveze. Samim tim, odreuju se i odnosi u konkurenciji. Razmetaj proizvodnih i potroakih regiona odreuje tri bitne komponente saobraajnog trita koje daju sadraj poslovnoj politici saobraajnog preduzea:

(1) podruje na kojem se formiraju izvori tranje za saobraajnim uslugama;

(2) pravci relacija na kojima se uspostavljaju veze izmeu razliitih podruja; i(3) obim i struktura tranje.

(1) Podruje na kojem se formiraju izvori tranje predstavlja mesto gde nastaju potrebe za transportovanjem.

Na tom mestu formiraju se poiljke i tokovi robe usmeravaju u razliitim pravcima. Na tim podrujima saobraajno preduzee formira svoje kapacitete i usmerava ih po relacijama. Znai da se na tom mestu nalaze izvori potrebnih informacija za kreiranjeposlovne politike saobraajnog preduzea.

(2) Pravci, odnosno relacije, predstavljaju saobraajno trite u smislu transportne funkcije, jer saobraajna usluga u osnovi predstavlja promenu mesta nahoenja (ljudi ili) robe, tj. savlaivanje prostora izmeu mesta proizvodnje i mesta potronje. Na tim relacijama organizuju se razliiti robni tokovi, a prema strukturi tih tokova formira se struktura kapaciteta za zadovoljenje potreba prevoza. To znai da svako saobraajnopreduzee mora da nastupa u konkurenciji s drugim preduzeima i da prostorno organizuje prevoz na pojedinim relacijama. Na tim relacijama, saobraajno preduzee mora da poznaje obim tranje i njenu strukturu.

(3) Obim i struktura tranje na pomenutim relacijama saobraajnom preduzeu postavljaju osnovni zadatak: stalno prilagoavanje transportnih kapaciteta dinamici strukture tranje, odnosno obimu putnika te obimu i vrsti robe koja se prevozi.

2.3.3.Saobraajno-geografski poloaj u meunarodnom saobraajuBitan element za formiranje saobraajnog trita svake zemlje jeste njen geografski poloaj u okviru meunarodnog saobraaja.

Obim tranje za saobraajnim uslugama odreen je ukupnim prometom robe za potronju. U meunarodnoj podeli rada svaka privreda uvozi one sirovine i materijale ili pak proizvode kojima ne raspolae, a pojedine vrste robe izvozi.Stoga, pored proizvodnje za domae trite u proizvoakim regionima, izvoz robe takoe predstavlja izvor tranje za robe preko tranzitnih saobraajnih magistralnih pravaca. Prema tome, ako zemlja ima povoljan saobraajno-geografski poloaj, tj. ako preko njene teritorije prelaze vani i jaki tranzitni pravci, onda je i udeo tranzitnog robnog saobraaja u ukupnoj tranji za saobraajnim uslugama znaajniji.Naa zemlja ima upravo takav saobraajno-geografski poloaj. Preko njene teritorije prolaze glavni saobraajni pravci drumskog i eleznikog saobraaja u kopnenom

saobraaju, zatim vazduni koridori u avio-saobraaju, a u renom saobraaju reka Dunav, koja zahvaljujui plovno kanalu RajnaMajnaDunav povezuje Severno more s Crnim morem, daje izuzetne komparativne prednosti za razvoj ove saobraajne grane. To znai da Srbija predstavlja najznaajniju evropsku raskrsnicu svih saobraajnih puteva od zapada ka istoku i od severa ka jugu.Takav poloaj trebalo bi da bude garant znatnog udela tranzitnog saobraaja u strukturi tranje za saobraajnim uslugama na saobraajnom tritu. Meutim, za efektivnu

realizaciju i valorizaciju takvog saobraajno-geografskog poloaja neophodno je razviti odgovarajuu saobraajnu infrastrukturu, s odgovarajuom transportno-propusnom

moi iji kapaciteti treba da zadovolje potrebe kako meunarodnog tako i unutranjeg saobraaja. Proizilazi da tranju za saobraajnim uslugama odreuju uglavnom privredni faktori, obim i struktura proizvodnje i potronje, koji formiraju tokove robe, kao i teritorijalni razmetaj proizvodnih i potroakih regiona, ukljuujui tu i meunarodni saobraaj.3. OSNOVNA PODELA SAOBRAAJNOG TRITA

Osnovni trini oblici sa kojima se na tritu susreemo su:

1. Monopol

2. Konkurencija

U monopolu trita saobraajnih usluga postoji samo jedna saobraajna oraganizacija koja se na strani ponude pojavljuje transportni kapacitet, dok sa druge strane kao potranja pojavljuje se veliki broj korisnika usluga. Osnovno obeleje za monopol jeste to oni nisu motivisani za kvalitetnu uslugu i nema potrebe za primenu savremenih marketing metaoda.

Kada se vie saobraajnih grana pojavljuje na strani ponude razvijaju se konkurentski odnosi koji se na strani ponude mogu formirati kao granski ili meugranski.Saobraajno trite se deli na:1. trite transporta putnika2. trite prevoza robaPrema geografskom kriteriju trite moe biti:

1. lokalno- obuhvata odnose ponude i potranje na jednoj teritoriji.2. nacionalno- obuhvata odnose ponude i potranje u jednoj dravi.3. meunarodno - ponuda i potranja izmeu pojedinih zemalja4. svjetsko- na podruiju itavog sveta.U zavisnosti izmeu ponude i potranje razlikujemo:

1. dirigovano trite2. slobodno saobraajno triteDirigovano saobraajno trite formira odnose izmeu ponude i potranje prema unapred odreenim uslovima. Ovde se prvenstveno misli na cenu prevoza i razliite obaveze pojedinih saobraajnih grana, te i drugih administrativnih regulativa. Ovde je uticaj drave vrlo jak i to se ogleda kroz razne finasijske obaveze prema dravi. Slobodno trite formira odnose izmeu ponude i potranje prema unapred odreenim uslovima. Ovde se misli na cenu prevoza i na druge faktore, i ovde su razliite obaveze pojedinih saobraajnih grana izraene kroz administrativnu regulativu.

Slobodno saobraajno trite je u potpunosti pod uticajem trinih zakona ponude i potranje, to uslovljava da se u saobraaju stavraju konkurentski odnosi. Zavisno od prirode uslova sve saobraajne grane ne konkuriu jedna drugu ve se u procesu prevoza javljaju odreeni oblici saradnje. Po prirodi stvari ta se saradnja najvie uspostavljala izmeu komplementarnih grana eleznice i pomorskog saobraaja, dok su odnosi izmeu eleznice i drumskog drugaiji tj. izmeu njih postoji konkurencija, takoer izmeu ovih grana i vazdunog saobraaja dolazi do konkurentskih odnosa. Osnovna karaktersitika konkurenstskog trita jeste monogo kupaca, a isto tako mnogo ponuaa, tako da niko od njih nemoe uticati na cenu.

Potraanja i ponuda tih uesnika nije znaajna jer predstavlja neznatan deo ukupne potranje ili ponude. Takva promena koliine bilo na strani potranje ili na strani ponude ne utie na cenu. Osnova obeleja tog trinog tipa su sledea:

1. ponuda i potranja su automatizovane, a to znai da ne postoji mogunost da kupac ili prodavac svojom kupnjom tj. prodajom utiu pojedinano na nivo tih odnosa tj. proizvoai prilagoavaju svoj obim proizvodnje potranji,2. apsolutna elastinost ponude i potranje, teorijski to znai da svako pa i najmanje poveanje ili smanjenje izaziva promene u ponudi odnosno potranji,3. postojanje ekonomskog automatizma, javlja se u sluaju kada cene rastu pri ostalim konstantama iniocima ponuda raste, a potranja opada, u drugom sluaju ako cene ne padaju onda ponuda pada a potronja raste.4. FORMIRANJE CENA SAOBRAAJNE USLUGEU prvim razvojnim fazama svake grane saobraaja, cene prevoza formirale su se na tritu, prema formiranim vrednostima za ostvarene usluge. S razvojem saobraajnih sredstava i sve veim njegovim znaajem (naroito pojedinih saobraajnih grana kao to je sluaj sa eleznikim), cene pRevoza formirane su, za ukupne prevoze, prema vrednosti prevozne usluge. Za pojedinane prevoze, s manjim odstupanjem od vrednosti prevozne usluge, formirane su preteno, prema komercijalnim interesima prevozne organizacije ili odgovarajuim interesima drutva. U ovom stanju formiranja prevoznih cena, naroito u razvojnim uvjetima monopolistikog kapitalizma, cene prevoza formiraju se iskljuivo prema interesima drutva i pod njegovim utIcajem. Nastaje odstupanje u formiranju cene i za ukupne prevoze u odnosu na vrednost prevozne usluge.

Ovakvo formiranje cena stvorili su uslovii na transportnom tritu na kome, u sutini, dolazi do monopolskog poloaja eleznice. elezniki saobraaj imao je poseban drutveni tretman. To je period u kome se drutveni uticaj na formiranje cena opravdavao mnogim razlozima. Tako je ponikao itav niz teorija o eleznikim tarifama

.

U sutini, s pojavom i razvojem drumskog saobraaja razvija se i saobraajno trite (dotle je eleznica imala monopol u prevozu). Menja se stav i shvaanje o formiranju cena prevozne usluge. Drumski saobraaj nastoji cenu svoje prevozne usluge formirati, prema realnoj vrednosti, a to je tako i u renom saobraaju. elezniki saobraaj gubi svoj monopolski poloaj. Novi naini formiranja cene prevoza dovode eleznike organizacije u nepovoljan ekonomski poloaj. Zbog toga se pojavljuju zahtevi da se i u eleznikom saobraaju cene fomiraju na osnovama vrednosti, to nije jednostavno ostvariti.

eleznika preduzea su svoje cene prevoza sistematizirale u tarifama (posebna zbirka propisa za utvrivanje konkretnih cena prevoza). Tarife su morale biti javne i s njima se mogao upoznati svaki korisnik, prevoza; nisu se mogle menjati bez saglasnosti odgovarajueg drutvenog organa. Druge grane saobraaja mogle su, takoe, imati svoje tarife ije objavljivanje nije bilo obavezno. Najee su organizacije saobraaja renog prevoza imale svoje tarife, dok su. organizacije drumskog i pomorskog saobraaja zakljuivale prevozne cene prema datim trinim uslovima, a mogle su imati samo neku osnovu za utvrivanje cena.

U eleznikom sistemu prevoznih cena, naroito u razvijenim uslovima prevoza, smatra se da nije mogue cenu prevoza utvrditi na ekonomskim principima za svaki konkretan prevoz, ve se mora vriti odgovarajue uproseivanje i diferenciranje. Radi toga je razraen sistem naela i odredbi na osnovu kojih je mogue postaviti prevozne cene, a zatim ih i konkretno izraunati. Sistem cena je postavljen prema optim ekonomskim kriterijima vezanim za koritenje kapaciteta, duinu prevoza i diferenciranje prema vrstama stvari koje se prevoze. Radi toga se detaljnije utvruju horizontalne i vertikalne digresije prijevoznih cena, odstojanja u daljinama, razvrstavanje stvari u klase kao i drugi elementi. Precizirani su i drugi poslovi., odnosno vrednovan je i drugi rad u vezi s prevozom, a naroito onaj koji ima karakter manipulativne aktivnosti. Sve je ovo izraeno u odgovarajuim cenovnicima kao naknada i cena za odgovarajue usluge.

Tarife u eleznikom saobraaju, su javni akti i moraju se doneti i javno objaviti u odreenom roku, pre nego to se ponu primenjivati. U drumskom saobraaju nisu tarife definisane, ak ni zakonom odreene (kao to su u eleznikom saobraaju). Istina u nekim zemljama, kod koji je zakonska regulativa za privredu vie centralizovana, ima razrada tarifnog sistema i za reni i za pomorski saobraaj, a u neto manjoj meri i za drumski. Ali i u ovakvim uslovima, izostavlja se itav niz prevoza koje eleznika preduzea moraju obavljati, dok u drumskom saobraaju, ako ekonomski prevozi ne odgovaraju, takva obaveza ne postoji.

Inae, preduzea u drumskom saobraaju svoje cene zasnivaju na slobodnoj pogodbi s korisnicima prevoza, ali najee oslanjajui se i ravnajui se prema nivou eleznikih prevoznih cena, gde postoji mogunost prevoza eleznicom, bar kada. je re o prevozima koji imaju viu cenu prevoza (prema eleznikim tarifama). Ako nema mogunosti da se prevozi obave eleznicom, onda drumska preduzea za teretni saobraaj formiraju prevoznu cenu vodei rauna da njome ostvare, ne samo prevozninu koja pokriva trokove prevoza, nego i znaajnu akumulaciju. Pri formiranju cena prevoza za prevoz tereta u drumskom saobraaju od znaaja je i da ti je u konkretnom sluaju mogue osigurati i povratni prevoz, ili je samo u pitanju prevoz u jednom pravcu. Odgovarajuu ulogu igra u datim uslovima i ponuda prevoza na prevoznom tritu i u vezi s tim zaposlenost drumskih prevoznih organizacija. Prema izloenom, vodei princip za formiranje cena u drumskom saobraaju (teretnom) jeste orijentacija na ponudu i potranju. U krajnjem ostvarenju, bez obzira na to stoje re o liberalnom ponaanju u formiranju cena, najee ostvarena prevozna cena iznosi onoliko koliko i za prevoz eleznicom, s uveanjem za dodatne trokove prevoza do eleznike stanice i od eleznike stanice, to se moe izraziti i u odgovarajuem procentualnom poveanju.Za prevoz putnika u drumskom saobraaju, preduzea drumskog saobraaja su obavezna doneti svoje cene koje se zasnivaju na duini prevoza. Nisu u kakvoj zavisnosti od cena prevoza u teretnom drumskom saobraaju (u eleznikom saobraaju postoji znaajna zavisnost) jer prevoz putnika najee obavljaju posebne organizacije za prevoz putnika u drumskom saobraaju.U prevozu renim prevoznim sredstvima danas je u nas znaajan samo prevoz tereta, jer je prevoz putnika samo izuzetna aktivnost. Za prevoz tereta u. renom saobraaju obino postoje izraene tarife. One se zasnivaju na razvrstavanju stvari u odgovarajue grupe sa stajalita vee ili manje pogodnosti za reni prevoz. Ovo razvrstavanje utie na veliinu prevozne cene. Sistem odstojanja razraen je na naelu konkretnih udaljenosti renih pristanita izmeu kojih se vri prevoz..Iako postoje tarife za prevoz u renom saobraaju, najee se prevoz ostvaruje prema cenama eleznikog saobraaja koje su formirane neto ispod nivoa ovih cena. Iz prethodno izloenog, moe se naelno utvrditi da su eleznike tarife (bez obzira jesu li u drugim granama saobraaja tarife utvrene kao sistem cena ili ne) osnova, i sa stanovita nivoa i sa stanovita diferenciranja, i za reni i za drumski saobraaj. Pa ak i za cene prevoza u vazdunom saobraaju, kada se radi o prevozu putnika, uzimaju se, prilikom utvrivanja prevoznih cena, odgovarajue cene prevoza eleznicom, optereene dodatnim cenama komfora, brzine i drugih pogodnosti. Odreivanje cena potanskih usluga zavisi od vrste usluga. Vrste potanskih usluga su propisane nomenklaturom. U osnovne potanske usluge spadaju: pisma, dopisnice, sekogrami i mali paketi. U kategoriju posebnih potanskih usluga spadaju: dostava poiljaka avionom, poiljke s plaanjem otkupnog iznosa, meunarodna brza pota, prioritetna pota, europaket i si. Dopunsku potansku uslugu karakteriu posebni zahtevi korisnika u odnosu na osnovnu uslugu, koji se mogu iskazati u: nainu uruenja, informiranju poiljaoca o prispeu poiljke, promena adrese i si. Regulatoraa agencija za komunikacije, pri odreivanju graninih cena, uvaava trokovni princip, koji akceptira veliinu trita, kupovnu mo, penetraciju na tritu telekomunikacijskih usluga kao i visinu cene za davanje telekomunikacijskih usluga.

5. ULOGA I ZNAAJ MARKETINGA U RAZVOJU SAOBRAAJNOG TRITA

Primena marketinga u uslunim delatnostima posebno je potencirana intezivnim razvojem i sve vecim znaajem sektora usluga u nacionalnim ekonomijama. Predvianja eksperata idu u pravcu daljeg rasta tercijarnog sektora, te se namee kao neophodnost primena marketinga ( usluga) u poslovanju uslunih delatnosti u cilju kvalitetnijeg zadovoljavanja potreba sve izbirljivih i zahtevnijih korisnika usluga.U toj poziciji je i saobraaj sa svim osobenostima koje ga diferenciraju od ostalih uslunih delatnosti. Poslovanje saobraajnih preduzea na principima trinog poslovanja s izraenom konkurencijom na transportnom tritu u prvi plan stavlja marketing kao jednu od najznaajnijih funkcija preduzea. Primena marketinga u saobraaju zasnovana je na optim karakteristikama korienja marketinga u uslunim delatnostima , ali njena bit protie iz odreenih osobenosti saobraajnog (transportnog) trita i saobraaja u celini. U strunoj literature prisutna je izvesna tranzicija u razumevanju uslune orijentacije i moi marketinkog uticaja. Mnogi autori misle da vrh hijerarhije organizacije ine osoblje za kontakt s kupcima , fiziki resursi i operacioni sistemi koji su u meusobnom odnosu s potroaima. Kako saobraajna preduzea predstavljaju kompleksan saobraajno transportni iystem uslune delatnosti , vrlo je poeljno ovaj koncept uvaiti i primeniti na saobraajnu preduzea.Uticaj marketinga mora se ogledati u svim segmentima pristupanja procesu usluivanja klijenta. Stoga je funkcionalna koherencija izmedju marketinga i proizvodnje sutinski bitna za saobraajne sisteme. Kao i u ostalim privrednim delatnostima i u saobraaju je razumevanje motiva korienja saobraajnih usluga osnova za razumevanje potreba korisnika i kretanja tranje za saobraajnim uslugama.

Dakle, praenje izmenjenih zahteva tranje na tritu saobraajnih usluga osnov je racionalne poslovne politike. Istovremeno , saobraajno preduzee mora primenjivati odgovarajue strategije u domenu instrumenata trinog nastupa , kako bi se intergisalo sa sredinom. Marketing orijentacija saobraajnih preduzea ima za posledicu znatno prilogoavanje saobraajnih usluga korisnicima. Za preduzee koje se bavi uslunim delatnostima od velikog znaaja je inoviranje programa usluga. Istraivako-razvojna aktivnost nije od manjeg znaaja kod uslunog preduzea , mada je karakter rada i sprega sa marketingom dosta razliita od proizvodnog preduzea. U saobraaju postoje velike mogunosti za razne inovacije koje bi doprinele ostvarenju dodatnih prihoda. Nove potrebe i zahtevi za savremenim saobraanjim uslugama , kao i brz razvoj nauke i tehnike, doprineli su da svaka grana saobraaja razvije svoje mobilne transportne kapacitete , meusobno razliite po tehniko-tehnolokim , saobraajno-ekonomskim i organizacionim osobenostima. Tako, naspram procesa formiranja novih potreba i potraznje za saobraajnim uslugama , vremenom se proirivala struktura saobraajnih grana i razvijala sloena organizaciona struktura saobraajnog sistema i transportnog trita. Treba istai da jedan globalni sistem upravljanja u sektoru usluga koji predstavlja podlogu u strategijskom nastupu razliitih podruja u okviru sektora usluga , uz primenu interaktivnog marketinga , mora biti primenjen i na saobraajna preduzeca. Dugoroan uspeh u uslunom poslovanju mogue je jedino ukoliko potroa i usluna kompanija zajedno ulau napore u prizvodnju i potronju odeenih usluga. Najednostavniji oblik saradnje u paksi marketinga usluga predstavljaju prijateljski odnosi izmeu uslunog osoblja i potroaa.

U razvoju svakog trita, pa i saobraajnog, nuno je poznavanje trita i trinih odnosa, tj.nuna je primena marketing koncepta. Dakle, usluni marketing unosi promene u koncepciju i instrumentima delovanja, tako da se umesto klasine sheme "4P" razrauje ema "7P", tj. na uobiajene1. PROIZVOD 2, CENA 3. DISTRIBUCIJA 4. PROMOCIJA

dodani su

5. PEOPLE ( ljudi ) 6. PHYSICAL EVIDENCE 7. PROCESS.

Prema Karpatiju "tradicionalni" marketing se razlikuje od "meta" marketinga i " high-tech" marketinga. Tradicionalni marketing klasino se prouava na Ekonomskim Fakultetima, High-Tech marketing predstavlja budui marketing informatikog doba, dok je meta-marketing izmeu tih dva marketinga i uslovljen je specifinim faktorima okoline.

Od posebnog znaaja za analizu tehniko tehnolokih, saobraajnih i komunikacijskih sistema jeste tehnologijski marketing.

Znaaj marketinga u razvoju saobraajnog trita je u tome to proizvodnja za nepoznatog kupca i trite donosi preduzeu nesigurnost i rizik. U voenju poslovne i razvojne politike i donoenju odluka, neophodna su znanja o trinim zbivanjima do kojih preduzea dolaze u procesu istraivanja trita.

Za saobraajno preduzee, znaaj primene marketing koncepcije polazi u prvom redu od okolnosti da je danas teko osigurati trite tj. korisnike transportnih usluga zbog toga to su mogunosti kapaciteta vee od apsorpcionih mogunosti trita. Trino-marketinki orjentisana poslovna aktivnost preduzea je neophodna i zbog neprekidnog jaanja konkurencije na domaem i inostranom tritu.

Iz navedenog proizilazi da se marketing kao integralna nauka tj. kao celovit poslovni sistem uvodi u preduzee, te tako postaje nain, metod i tehnika poslovanja. U tom sluaju marketing kao celina postaje filozofija poslovanja.

Saobraajno preduzee mora politikom cena svojih usluga osigurati zadravanje i proirenje svog uea na tritu. U dananjem privrednom sistemu preduzea stupaju meusobno u trine odnose i stiu svoj dohodak na tritu pod delovanjem trinih zakonitosti. Uporedo s tim, preduzea stupaju u trine odnose na meunarodnom tritu, odnosno u meunarodnoj razmeni, sa stranim firmama, gde stiu svoj dohodak pod delovanjem zakonitosti meunarodnog, odnosno svetskog trita. Obim prodaje koji ostvari jedno preduzee uvek zavisi od:

1. veliine trita kao potencijalnog

2. objektivnog,

3. externog faktora tako i

4. veliine koeficijenta iskoritenosti tog potencijala.

Iskoritenost trinog potencijala predstavlja rezultat poslovne politike tj. poslovnih odluka preduzea tj. politike asortimana saobraajnih usluga, cena, distribucije, prodaje, propagande itd.

Zahvaljujui takvoj koncepciji, marketing postaje katalizator koji sve funkcije u preduzeu integrie u jednu efikasnu trino orjentisanu poslovnu politiku. 5. POSLOVNA POLITIKA SAOBRAAJNIH PREDUZEAIzbor poslovne koncepcije dobrim delom je uslovljen karakterom sredine ukojoj organizaciji obavlja svoju poslovnu aktivnost. Upravljanje marketingom u okviru razlicitih poslovnih koncepcija podrazumeva odabir jasnih i unapred utvrenih marketing aktivnosti , baziranih na smisljenoj filozofiji poslovanja. U tom smislu , najee su isticane tri koncepcije:

proizvodna orijentacija; - prodajna orijentacija; - marketing orijentacija.

Proizvodna orijentacija polazi od pretpostavke da potroai favorizuju proizvode s najnizom cenom tako da se efikasnost proizvodne funkcije smatra dominatnim ciljemposlovanja. Proizvodna orijentacija u poslovanju konkretno znai da su poslovni subjekti dominatno usmereni na interne faktore , da su okrenuti proizvodnji saobraajne usluge , te da nastoje da na trite plasiraju sve to se proizvesti moe kako bi se ostvario ciljposlovanja. Maksimirati dobit preko obima prodaje jeste cilj poslovanja. Preduzee kojeprimenjuje proizvodni concept fokusira se na probleme korienja kapaciteta i stvaranje proizvodnog programa. Akcenat je na korienju kapaciteta i ceni kotanja , a ne na obimu prodaje i prodajnoj ceni. Menadment preduzea tretira proizvodne kapacitete-proizvodni (usluni) program kao nesto fiksno , dok prodaju vidi u funkciji proizvodnje.To znai da prodaja ima zadatak da obezbedi kontiniurano odvijanje procesa proizvodnje , uz mali promocioni napor u vezi s plasmanom usluge na trite. Pogresna poslovna orijentacija prema proizvodu , a ne prema kupcima , dovodi je do gubitaka u poslovanju preduzeca. Od sredine 60-ih godina , prodajna orijentacija postepeno poinje da zamenjuje proizvodnu orijentaciju. Sredstva da se potencijalni kupci pretvore u stvarne potroae jesu agresivna prodaja i raznovrsne promotivne aktivnosti. Komercijalna sluba utie na formiranje proizvodnog programa , donekle uvaavajui zahteve korisnika saobraajnih usluga. Snana komercijalna propaganda preduzea u okviru pojedinih saobraajnih grana nastoji da obuhvati sto vee trite.Poslovna politika predstavlja skup principa i metoda u odluivanju preduzea zajedno sa metodama i postupkom samog odluivanja radi postizanja ciljeva preduzea.

Saobraajna preduzea treba da vode poslovnu politiku koja e im obezbediti ostvarivanje svojih ekonomskih interesa, s tim to preduzee treba:-to realnije da upozna i oceni potrebe drutva za obimom i asortimanom svojih usluga,-da konstituie organizacione uslove koji e omoguiti maximalno koritenje kapaciteta uz maximalnu produktivnost rada, ekonominost i rentabilnost poslovanja,-da obezbedi to povoljnije radne i ivotne uslove zaposlenima,-da prati kretanja na tritu saobraajnih usluga te u skladu s tim oekuje perspektive daljeg razvoja preduzea,Iz navedenog proizilazi da ostvarivanje predmetnih ekonomskih interesa od politike zahteva:

-sistematsko istraivanje saobraajnog trita u cilju pruanja kavalitetnih informacija donosioca marketing odluka

-upoznavanje konkurentskih preduzea

-utvrivanje strategije za nastup na saobraajnom tritu kako bi preduzee bilo usmereno da organizuje proizvodnju, asortiman, koliinu i kvalitet saobraajnih usluga koje su stvarno potrebne i koje e zadovoljiti tranju na saobraajnom tritu. Znaajno je istai da se konkurentski odnosi razvijenog saobraajnog trita u velikoj meri pretvaraju u komplementarne odnose. Strukturne promene u tranji koje se deavaju na tritu saobraajnih usluga utiu na formiranje poslovne politike preduzea.

One su rezultat:

1) strukturnih promena u privredi. Struktura privrede predstavlja osnovni izvor tranje saobraajnih usluga te ove promene menjaju strukturu saobraajnog sistema kroz strukturu tranje.

2) razvoj meunarodnog saobraajnog trita proiruje sadraj poslovne politike naruito kod onih preduzea koja uestvuju u meunarodnom prevozu, uvozu, izvozu ili tranzitu.

3) razvoj stanovnitva i aglomeracijske tendencije pokazuje vrlo dinamine tendencije menjanja strukture koja se odraava na tranju saobraajnih usluga

4) razvoj turizma predstavlja znaajn izvor za saobraajnim uslugama u putnikom saobraaju

Za poslovnu politiku ove promene su znaajne sa vremenskog aspekta jer se putovanje obavlja vremenski heterogeno na odreenim pravcima i relacijama, zatim regionalni jer se politiko putovanje obavlja na odreenim regionima. Cilj poslovne politike izraen je u tenji da se racionalnim kombinovanjem faktora uloenih u proizvodnju saobraajnih usluga ostvari optimalno korienje saobraajnih kapaciteta uz to vei obim saobraajnih usluga uz to manje angaovanje troenja faktora proizvodnje. Iz ovako prezentiranog cilja proizilaze osnovni elementi i karakteristike marketing planiranja kao stalne aktivnosti preduzea usmeravanja i osmiljavanja razvoja i koordinacije u ostvarenju postavljenih ciljeva. Svoje aktivnosti marketing u preduzeu planira kontinuirano tj. istovremeno sa drugim nosiocima planiranja uz poznavanje i uvaavanje ciljeva i interesa organizacija sa kojima zajedniki ostavaruje, priprema i razvija poslovne aktivanosti.

ZAKLJUAKPostoje brojne definicije trista, jer je ono kompleksan sistem kod koga se pored uzimanja u obzir njegovih komponenti, moraju uzeti u obzir i njegove funkcije i struktura kako bi definicija bila sto potpunija. Jedna grupa definicija trite definie sa aspekta sueljavanja ponude i trznje, druga sa aspekta odnosa nosilaca ponude i tranje, a trea sa aspekta ukupnosti ponude i tranje na tritu. Najee se definise kao odreeno mesto ukupnosti ponude i tranje u odrejeno vreme, na kome se vri razmena roba i usluga. Osnovni trini subjekt jeste preduzee koje vri odreene usluge ili proizvodnju materijalnih dobara iju ponudu vri na tritu.

Triste ima etiri osnovne funkcije. Prva je informativna i funkcija povezivanja osamostaljenih robnih proizvoaa u kojoj proizvoaci meusobno sarauju zbog razmene proizvoda i nabavke sredstava za proizvodnju, kao i u kojoj se informisu o svom polozaju na tritu. Druga je selektivna funkcija u kojoj proizvoaci svoju proizvodnju usavravaju i prilagoavaju datim uslovima trita. Trea je alokativna funkcija,tj. funkcija razmetaja privrednih resursa iz delatnosti sa loim poslovanjem u delatnost sa vecim mogunostima zarade. U zavisnosti od toga da li trine cene rastu ili opadaju, ponuda i tranja se menjaju sa tenjom da se uravnotee. etvrta je distributivna funkcija u kojoj se vrsi raspodela nacionalnog dohotka izmee proizvoaa.Osnovne dimenzije trita bez kojih se ono ne bi moglo ni definisati niti funkcionisati su sledee: ljudi (koji se pojavljuju kao kupci ili prodavci), zatim njihova platena sposobnost (koja se ne ograniava samo na zarade i plate, vec se dopunjava tednjom), spremnost ljudi da kupuju ili prodaju, vreme i prostor (prava roba u pravo vreme, na pravom mestu) i naravno proizvodi i usluge.Dok struturu trita ini ukupnost faktora koji odreuju kvantitet i kvalitet ponude i tranje.

Triste se moe podeliti sa raznih stanovita: sa geografskog aspekta (lokalno, regionalno, nacionalno i svetsko trite), sa aspekta trinih struktura ( perfektno koga karakterie autonomnost trinih subjekata, ravnotea i atomiziranost ponude i tranje, supstitivnost, slobodna cirkulacija kapitala, fleksibilnost cena, transparetnost i selektivnost trista; i suprotno njemu imperfektno trite), sa aspekta marketinga (trite line i proizvodno uslune potronje), sa stanovita predmeta kupoprodaje (trite roba i usluga, trite faktora proizvodnje i trite novca i hartija od vrednosti), prema koliini robe koja se kupuje i prodajeSaobraajno trie predstavlja kompleks odnosa izmeu ponude i potranje saobraajnih usluga. Saobraajna usluga je nematerijalan proizvod koji nastaje u procesu proizvodnje i traje koliko i sam proces proizvodnje, tj. saobraajna usluga se ne moe skladititi i naknadno koristiti. Stalni zahtevi za saobraajnim uslugama stvaraju uslove za razvoj saobraajnog i komunikacijskog trita kako unutranjeg tako i meunarodnog. Meutim, neophodno je da se saobraaj bre i uspenije prilagoava potrebama i uslovima transportnog trita. Privredni razvoj nae zemlje, uz dalju drutvenu i teritorijalnu podelu rada, stvara materijalne uslove i pretpostavke za razvoj saobraaja. S druge strane, saobraaj je povratna pretpostavka i uslov daljeg razvoja proizvodnih snaga drutva i dalje drutvene i teritorijalne podele rada, jer je spona, svih tokova ukupne drutvene reprodukcije.

LITERATURA

1. Ekonomika u transportu i komunikacijama, Prof. dr. efkija eki, Univerzitet u Sarajevu, 2005.

2. MARKETING, Philip Kotler, prevod dr.Vlasta Andrli, Informator d.d, Zagreb, 1999.

3. TEHNOLOGIJSKI (HIGH-TECH) MARKETING" dr.sc. Ivan Bonjak, Sveuilite u Zagrebu, FPZ Zagreb, 1996.

4. MARKETING, Sally Dibb, Lyndon Simkin, William M. Pride, O.C. Ferrell, Houghton Mifflin Company, London 1991.

5. Marketing, Prof. dr. Momilo Milisavljevi, Beograd, 19886. Internet

www.wikipedia.org

1. "MARKETING U SAOBRAAJU" , Kostadinovi, G , Beograd , 2010.god.2. "MARKETING MANAGEMENT" , Philip Kotler , prevod

dr.Vlasta Andrli, Informator d.d, Zagreb, 1999.god.

3. "EKONOMIKA U TRANSPORTU I KOMUNIKACIJAMA",

prof.dr.efkija eki,Univerzitet u Sarajevu,FSK,Sarajevo 2005.5. "TEHNOLOGIJSKI (HIGH-TECH) MARKETING" dr.sc. Ivan Bonjak, Sveuilite u Zagrebu, FPZ Zagreb, 1996.

6. "MARKETING" Sally Dibb, Lyndon Simkin, William M. Pride, O.C. Ferrell, Houghton Mifflin Company, London 1991.

7. "MENAMENT U TRANSPORTU I KOMUNIKACIJAMA" , dr.sc.efkija eki, dr.sc.Ivan Bonjak, Sarajevo-Zagreb 2000.

y Literatura1) Dr. Bogdan Ilic, Makroekonomija

2) Mr. Mladjen Vicentic, Marketing

3) Dr.Hasan Hanic, Mr. Mladjen Vicentic, Istrazivanje trzista

4) Dr. Dragoslav Jokic, Preduzetnistvo Dr. Bogdan Ilic, Makroekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007, str.74

MARKETING, Philip Kotler, prevod dr.Vlasta Andrli, Informator d.d, Zagreb, 1999

Dr. Bogdan Ilic, Makroekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007, str.82

Mladjen Vicentic, Marketing, Visoka poslovna kola, Valjevo, 2008, str.122

MARKETING, Philip Kotler, prevod dr.Vlasta Andrli,