TURBETA I SAKRALNI SPOMENICI

UNIVERZITET U BEOGRADUUČITELJSKI FAKULTET

Odeljenje u Novom Pazaru

Tema:

TURBETA I SAKRALNISPOMENICI

Predmet:

GEOGRAFIJA LOKALNESREDINE

MENTOR: STUDENT:prof. dr Selim Šaćirović Mersudin Tafilović 2006/318

Novi Pazar, 2009. godine

Turbeta i sakralni spomenici

SADRŽAJ

Uvod.....................................................................................................3

Turbe Ahmeda Gurbi Babe............................................................. 4

Turbe Hasana Babe i Ismaila Babe........................................................ 6

Turbe u Bukreš mahali........................................................................... 8

Turbe u dvorištu Bor džamije................................................................. 9

Tekija i turbe u Beogradskoj ulici.......................................................... 10

Tekija i turbe na Jermišu........................................................................ 11

Turbe (ili tekija) Šeha Malog................................................................. 11

Zaključak......................................................................................... 12

Literatura................................................................................................ 13

Mersudin Tafilović 2006/3182


Uvod

Ako hoćemo da stvarno razumemo spomenike kulture (u ovom slučaju turbeta), moramo se prvo upoznati sa graditeljima istih, odnosno sa onima kojima te građevine puno znače. Graditelji turbeta su bili poštovaoci sufizma1 odnosno derviši. Derviši su, kao i na drugim mestima gde ih je bilo, imali svoje građevine: tekije2 i turbeta3. O postojanju tekija u Novom Pazaru svedoči i činjenica da se Prištinska ulica nekada nazivala Tećijska (Tekijska).

Putopisac Evlija Čelebi, koji je boravio u Novom Pazaru 1661. godine, je registrovao dve derviške tekije kod kamenog mosta. Spomenuo je da ima derviša (sufija) i u ostalim novonastalim mahalama. U Novom Pazaru su do skoro bile sačuvane tri tekije koje su bile mesta u kojima su derviši i njihovi prijatelji uz teslimijet4 obavljali zikr5, proučavali verske knjige, učili ilahije i kaside6 i vaspitavali svoju dušu inspirisani hadisom7: „Poslat sam da usavršim moral kod ljudi“ i ajetom8: „...Uspeće samo onaj koji je (dušu) očisti...“.

Turbeta su u islamskom svetu nadgrobni spomenici istaknutim ličnostima. Reč je arapskog porekla i znači “mezar pokriven kubetom". Obično se gradi u znak poštovanja u narodu omiljenim velijama, državnicima i ostalim istaknutim ličnostima. Vremenom je dobilo jaku duhovnu simboliku, tako da se više pominje u kontekstu istaknutih robova koji su svoj život proveli šireći u narodu ljubav prema Allahu i Njegovom Poslaniku. Mezarje Gazilar sa turbetom Derviš Ahmed Gurbi Babe i Abdulkadira u Novom Pazaru spada među najveća muslimanska mezarja u Sandžaku. Postojanje ovog mezarja zabeleženo je 1611. god. Tu su sahranjeni branioci Novog Pazara iz Austro-Turskog rata 1683-`99.

1 sufizam – pravac u islamu koji se bavi duhovnom stranom vere (ne zanemarujući formu)2 takva-bogobojaznost; tekija-mesto gde se okupljaju mutekije-bogobojazni, svesni ljudi3 islamski mauzoleji, građevine pravljene za one koji su se isticali u veri i putu-tarikatu ka Bogu4 pokornost (ona je suština islama)5 slavljenje, veličanje, dozivanje Allaha dž.š. Njegovim Imenima i Svojstvima6 stihovi o Bogu, Pejgamberu a.s., Pejgamberovim naslednicima-ulemi, duhovnim stanjima i doživljajima7 hadis - govor, delovanje i sve ono što je ćutnjom odobrio Muhammed a.s.8 ajet-rečenica iz Kuràna



Turbe Ahmeda Gurbi Babe

Jedan od najvećih novopazarskih pesnika i mislilaca je zasigurno Derviš Ahmed Gurbi Baba koji je rođen je u Novom Pazaru 1698./`99.godine. Pošto je sahranjen na novopazarskom groblju Gazilar njegovi učenici su mu sagradili i turbe.

Poznato je da je ovaj veliki pesnik bio pripadnik i šejh derviškog reda bektašija, ali i nakšibendija. Postoje mnoge legende i anegdote vezane za njega. Napisao je poetsku zbirku DIVAN koja je objavljena u Jedrenu oko 1744. godine. Zanimljivo je pomenuti podatak da mu je ubrzo posle smrti supruge, negde oko 1761/2. godine preminuo i 16-to godišnji sin, tako da preostali deo života provodi sa ostatkom porodice (drugi sin i kći).



Gurbiju u čast, njegovi sljedbenici su nakon njegove smrti iznad mezara podigli turbe (dergjah) u kome su se okupljali uz recital stihove iz Divana svog znamenitog bektašijskog i nakšibendijskog šejha. Na nišanu je kapa sa dvanaest kajasa ili podeoka koji svedoče bektašijsku pripadnost Derviš Ahmed Gurbi Babe.

Turbe u čast Ahmed Gurbi Babe izgrađeno na mezarju Gazilar (Gaziler) u Novom Pazaru je na osnovu urezanog tariha na mermernoj ploči ukopanoj na prednjem duvaru desno od glavnog ulaza verovatno godina njegove smrti (1185. prema Hidžri), odnosno 1771 /2. godina, to jest, vreme početka podizanja ovog objekta.



Turbe Hasana Babe i Ismaila Babe

U naselju Jošanica, u Prištinskoj ulici broj 10 je sve do 1990. godine bila očuvana tekija, glavno stecište novopazarskih derviša do pred Drugi svetski rat. Glavni šejh9 je dolazio iz Kosovske Mitrovice i obavljao obrede sa svojim dervišima. Kada je šejh bio odsutan zamenjivao bi ga je njegov vekil10 koji bi vodio već navedene obrede.

Tekija je imala više odeljaka: prostorija za žene u kojoj su se spramali čaj i hrana, sama tekija u kojem su obavljani obredi i pri vrhu turbe (koje i danas postoji) u kome su sahranjeni dvojica novopazarskih derviša Hasan Baba i Ismail Baba. Njih dvojca su bili nerazdvojni drugovi i zaljubljenici u sufizam, pa su ostavili emanet (oporuku) da ih pošto umru zakopaju jednog pored drugog kako bi i na “onom svetu bili zajedno”.

9 duhovni otac, učitelj; on je vaspitač derviša i vodič na putu ka Bogu10 šejhov zamenik



Iznad njihovih grobova su dva kabura (dva drvena sanduka) koji su prekriveni zelenim prekrivačima, peškirima i sa kapama na onoj strani na kojoj se nalaze njihove glave. Na zidovima turbeta su bili okačeni derviški rekviziti koji i danas postoje izloženi u muzeju “Ras” u Novom Pazaru. Tekija je imala pravougaoni oblik, dimaenzija 12 x 4 metara.

Sa leve strane ulaza u tekiju nalazi se grob sa nišanom od belog mermera. Ovaj podatak je jako zanimljiv zato što se radi o ženskom grobu. Kako je nišan dosta utonuo ne može se pročitati godina njegovog podizanja. Pri vrhu nišana uklesana je velika rozeta, a iznad nje ljiljan. Prema legendi tu je sahranjena Fatima, devojka koja je bila isprošena za momka kojeg nije volela. Onoga dana kada je trebala da se uda – pobegla je. Neko od njenih ju je stigao i odrubio joj glavu. Ona je potom uzela svoju glavu i nosila je pod pazuhom. Kada je stigla u blizinu tekije, neka žena je uzviknula: “O ljudi, žena nosi svoju glavu” i Fatima je pala. Kada su čuli za ovo Ismail Baba i Hasan Baba su odlučili da je sahrane pored tekije kao šehida11.

11 šehid je onaj koji je posvedočio nešto, uglavnom se odnosi na ratnike koji su svojim

životom posvedočili pripadnost islamu, može se odnositi i na svakog vernika koji je u muci stradao i pri tom ostao postojan u veri, a i na one za koje je Muhamed a.s. rekao (ili naslednici njegovi) da nose šehidsku deredžu (stepen)



Turbe u Bukreš mahali

U novopazarskoj Bukreš mahali, ulica Sopoćanska, postoji turbe sa grobom Šeh gazi Mustafe “koji je poginuo u nekom svetom ratu, poneo sa sobom odsečenu glavu i tu sahranjen”. Ova legenda se veže za više turbeta, pa se Šejh Mustafa smatrao šehidom i evlijom12.

Jedan od razloga što su turbeta prostrana jeste zbog toga da bi poštovaoci umrlog obilazili njega i nekad provodili puno vremena u učenju Kuràna i zikra poklanjajući mu sevape (nagrade) tih dobrih dela. Na ovaj način su održavali vezu sa umrlim.

Pored levhi13, brojnica (tespiha) i prekrivača za kabure obično se mogu naći i flaše ispunjene vodom i peškiri koje donose oni koji održavaju turbe. Razlog zbog čega se ovo radi jeste to što postoji legenda u kojoj se kaže umrli nekad noću uzme abdest i klanja namaz. Dokaz ljudima su bile prazne flaše koje su zaticali ujutru pošto su ih prethodno veče napunili, a da je pritom turbe bilo zaključano i da niko spolja nije mogao ući.

12 evlija – miljenik, prijatelj, dobri rob Allaha dž.š.13 umetnički (najčešće na arapskom) ispisane rečenice iz Kuràna, Imena Božija, Njegovih poslanika i ostalih velikana



Turbe u dvorištu Bor džamije

U naselju Lug u Novom Pazaru postoji Hadži Huremova džamija (poznatija kao Bor džamija). Hadži Hurem je u XVI veku napravio tu džamiju, dok je njegov brat u isto vreme napravio Novopazarsku banju. Pri džamiji, sa istočne strane, u dvorištu postoji i turbe u kome je sahranjen osnivač džamije (od pre nekoliko godina je turbe zaklonjeno novosagrađenom česmom, pa nije jednostavno uočljivo). Pored njega su bili sahranjeni još dvojica znamenitih ljudi. Interesantno je da ovo turbe ima dva ulaza, jedan direktno iz džamije i drugi iz dvorišta. Ne zna se da li je Hadži Hurem bio derviš.

Poznato je da su se u Bor džamiji održavali zikrovi sa sabaha. Ne zna se kad je tradicija započeta, ali se pouzdano zna da je zikr predvodio poznati i veoma u gradu poštovani imam ove džamije Ismail efendija Filibarić. Još uvek je očuvano, i u džamiji postoji sitno kamenje koje su koristili kao



brojnicu. Za ime Ismaila efendije se veže puno legendi u kojima mu se pripisuju i kerameti14. Najpoznatije što se veže za njega jeste njegova čudnovata smrt. Naime, 1948. godine su došli pripadnici Komunističke partije i tražili od njega da potpiše saglasnost za skidanje hidžaba i nikaba15, na to im je Efendija odgovorio da dođu sutra i da će im tad potpisat. Činjenica jeste da je umro to veče, a vernici kažu da se molio Bogu celo veče da „mu uzme dušu“ i da ga na taj način sačuva da ne bi dao saglasnost na greh.

Tekija i turbe u Beogradskoj ulici

Druga tekija još uvek očuvana, ali u lošem stanju nalazi se u Beogradskoj ulici br. 21-23, sastoji se od dve prostorije i ima se utisak da je građena kao kuća za stanovanje, pa je tokom vremena pretvorena u tekiju. Zbog dosta skučenog prostora neki je smatraju samo turbetom. Ovu tekiju čuva poznata derviška porodica Hadžihalitović više od dvesta godina. Oni se vežu za poznatog derviša i pesnika Ahmeda Gurbi Babu (o kojem je u ovom radu već bilo reči).

Interesantno je jedno predanje koje kaže da Gurbi Baba i preselio u ovoj tekiji, i da je tu prvobitno bio sahranjen, pa da su ga potom njegovi poštovaoci premestili na Gazilar i tu mu sagradili turbe. U jednoj prostoriji tekije su sahranjeni dvojica derviša. Po ne baš puno verodostojnim predajama se kaže da su tu sahranjeni derviš Abdulkadir i derviš Halit. Ovaj drugi je verovatno onaj po kome su Dervišhalitovići i dobili prezime.

U ovoj tekiji postoje dve derviške kape na kaburovima, a na rafovima jedene od prostorija postoje knjige pisane arapskim pismom. Mehmed Mujezinović iz Sarajeva je 1977. godine obišao tekiju i tu pronašao rukopis Gurbi Babe u kojem su bile pesme koje ih je na turskom otpevao čuveni pesnik.

14 počast koju dobijaju neki Božiji prijatelji (evlije) kao dokaz ljudima (npr. poznavanje tajnih misli i tajnovitih stvari, kao i ostale aktivnosti koje odudaraju od opštih zakona prirode) 15 marame kojima žene u islamu pokrivaju kosu, a nekad i lice



Tekija i turbe na Jermišu

Još jedna očuvana tekija nalazi se ispod samog groblja Jermiše, preko puta Hercegovačke ulice. Sada je u vlasništvu porodice Begović, a ranije je bila vlasništvo Hajrudin-age Ljajića koji je tekiju čuvao kao svetinju iako nije bio derviš.

Tekija je u celini očuvana, ali nije baš u najboljem stanju. To je prizemna zgrada, kvadratnog oblika, dimenzija 10 x 10 metara. Zidovi su debeli i od mešanog materijala sa malim prozorima, prekrivena ćeremidom. Unutrašnje prostorije su adaptirane za stanovanje. Unutar zgrade su se nalazile četiri prostorije i svaka je imala svoju namenu. Najveća prostorija je služila za obrede i njena specifičnost je u tome što su u debelim zidovima bili ugrađeni keramički ćupovi sa malim otvorima okrenutim ka unitrašnjosti i imala je mihrab16 za šejha ili vekila tekije. Soba je bila veoma akustična. Druga soba je bila isključivo za žene, treća za žene a četvrtaje bila kuhinja. Žene su spremale hranu i niko ih sem rođaka i muževa njihovih nije mogao videti jer su muškarci raznosili hranu pošto bi je žene na šalterima ostavljali.

U blizini same tekije nalazila se i pekara koja je bila vlasništvo tekije i u kojoj se spremao hleb za derviše ali i za prodaju. Sa druge strane tekije u jugoistočnom delu groblja se nalazilo i turbe na koje su meštani gledali kao na svetinju sve dok je postojalo (do pre pedesetak godina).

Turbe (ili tekija) Šeha Malog

Spominje se da je na groblju Gazilar postojalo turbe Šeha Malog ili je to možda bila tekija, ne zna se zasigurno. To turbe ili tekija više ne postoji, a ostaci temelja ukazuju na pređašnje postojanje. Ono što se veže za ovaj objekat i što je interesantno jeste da je to verovatno prva tekija na prostorima bivše Jugoslavije (inače se smatralo da je u Sarajevu ta „prva tekija“).

16 udubljenje u zidu koje određuje mesto gde stoji imam pri obavljanu namaza



Zaključak

Sve navedeno u radu svedoči da postoji veliko, mada nedovoljno istraženo kulturno bogatstvo Novog Pazara. Veliki broj džamija nam ukazuje i na jako izražen verski život novopazaraca iz tog vremena, a postojanje tekija i turbeta, samim tim i derviša, na postojanje grupa onih koji pored svih opštih islamskih dužnosti žele da se preko dobrovoljnih dela (pre svega zikra, učenja ilahija i druženja) još više približe Bogu.

Sufije se ne zadovoljavaju samo kopiranjem Poslanika a.s., već žele da se oslobode ovog sveta u potpunosti i da dođu u bliži „dodir sa Bogom“. Zbog svega ovoga i postoje tekije (kao mesta u kojima će zajedno obavljati obrede, a da pritom nikog ne ometaju), jer ovolika želja za približavanjem Bogu zahteva i delovanje derviša kroz stalnu meditaciju putem specifičnog načina zikra uz usklađeno disanje.

Za postojanje derviša u nekom mestu se obično veže i poetsko stvaralaštvo istih. Spomenut je Ahmed Gurbi Baba koji je napisao poetsko delo Divan (koje još uvek, nažalost, nije prevedeno na naš jezik).

Ono što se može zaključiti iz rada i što je interesantno jeste to koliko je veliko poštovanje nekih novopazarskih porodica prema dervišima da i po nestanku derviških društava iz grada meštani na turbeta u kojim su sahranjeni istaknuti derviši gledaju kao na svetinje i održavaju ih. Sledeća zanimljivost navedena u radu je ona koja nam opisuje pravu prijateljsku ljubav zarad Allaha (čistu od ovosvetskih interesa) između dvojice derviša Hasana Babe i Ismaila Babe koja se nastavlja i na “budućem svetu”.

U radu je navedena i jaka veza novopazarskih derviša sa Kosovom što nam ukazuje i na njihova kretanja i stalne obilaske sve do Drugog svetskog rata. Takođe je spomenuta i tekija Šeha Malog koja je prva na prostorima bivše Jugoslavije što svedoči da su derviši došli zajedno sa ostalim muslimanima na samom početku vladavine Osmanske vlasti na teritoriju Balkana.



Literatura

1. Mušović Binasa, Derviška tekija u Novom Pazaru, Novopazarski zbornik 21/1997. godine, Novi Pazar, 147–156.

2. Mušović Ejup, Derviši u Novom Pazaru, Novopazarski zbornik 17/1993. godine, Novi Pazar, 73–90.

3. Mušović Ejup, Islamski spomenici Novog Pazara, Novopazarski zbornik 9/1985. godine, Novi Pazar, 67-97.

4. Radović Miodrag, Nazivi novopazarskih ulica, Novopazarski zbornik 18/1994. godine, Novi Pazar, 191–202.

5. www.novipazar.com6. www.wikipedia.org7. Fejzullah Hadžibajrić, Mali tesavvufsko tarikatski rječnik, Sarajevo,

1988. godine


Documents

TURBETA I SAKRALNI SPOMENICI