EKOTURIZAM89EKOTURIZAM1. OPREDELJENJE POJMAIOSNOVNE SPECIFINOSTIEkoturizam se danas posmatra kao selektivni oblik turizma iji se razvoj, uglavnom, zasniva na valorizaciji prirodnih turistikih atrakcija, ali i svih prateih kalturnih specifinosti. Odvija se u prostorima sa ouvanom i atraktivnom prirodom, to su najee zatiena prirodna dobra. Motivacija za obrazovanjem i sticanjem saznanja o prirodnoj sredini, kod ekoturista, aii i drugih uesnika u njegovom razvoju, predstavlja kljunu osobenost ekoturizma. Obezbeduje sredstva za zatitu, direktno koristi ekonomskom razvoju i politikom osnaenju lokalnih zajednica i podstie potovanje razliitih kultura i Ijudskih prava. Naglaava lokalno uee, posedovanje i poslovne moguaiosti.Pojam i principi ekoturizmaPojava ekoturizma u svetu oznaila je drugaije ponaanje uesnika, potrebu za humanijim pristupom, duhovno obogaenje linosti i svrsishodniji odnos prema prirodnim i antropogenim turistikim vrednostima. Fenomen koji se danas oznaava kao ekoturizam postojao je mnogo ranije, ali je nazivan drugim imenom Istraivai koji su putovali u potrazi za novim svetovima, biljnim i ivotinjskim vrstama i kulturama, bili su ekoturisti Zatita i specijalni tretman nekih oblasti (NP Jelouston u SAD osnovan jo 18712. godine, a Obedska bara stavljana pod zatitu 1874.), predstavlja jo jedan dokaz ranog interesovanja za turizam zasnovan na prirodi. Mogu se navesti jo mnogi primeri kao to je safari u Afiici 50-ih godina i planinarske ekspedicije na Himalaje od 60-ih godina prolog veka, kao dokazi o mnogo ranijoj pojavi ovogtrenda.Pojam ekoturizam nije uao u stalnu upotrebu sve do 80-ih godina prolog veka, kada je postao svetski pokret Danas je rasprostranjena veoma iroka nauno- deskriptivna opcija ekoturizma sa ogranienom praktinom primenom. Prema nekim procenama, ekoturizam obuhvata pet do sedam procenata svetskog turistikog trita, dok drugi istraivai navode uee od ak 20 procenata. Oigledno je re o razliitom poimanju ekoturizma i njegovih pojavnih oblika. Milenkovi (2006) navodi aktivnu i pasivnu odgovornost prilikom razvoja ekoturizma. Tipian primer pasivne odgovornosti je australijski model. Pasivna odgovornost zastupa masovno kretanje izletnikog tipa u zatiene oblasti, a aktivna odgovornost izgradnju turistike infra i suprastrukture u zatienim oblastima, sa objektima za smetaj, ishranu i vanpansionsku potromju turista. Neka putovanja u Australiji, a i drugde, koja ne spadaju u ekoturizam, kombinuju se sa posetom nacionalnim paikovima pa je ponekad teko statistiki iskazati obim istih ekoturistikih putovanja. Mnogi autori, da bi objasnili ekoturizam, upotrebljavajurazlifite naive a istu pojavu, kao to su: alternativni turizam, avanturistiki turizam, ekoloki turizam, zatim edukativni, nezavisni, trajni, odgovorni turizam i mnoge druge. Moufort i Mant (2003) navode sledee termine za nove oblike turizma: agro, akademsla, altemativni, sa ljudskim likom (anthro), avanturistici, blagi (soft), cottage (koliba, kua za odmor), eko, ekoloki, etniki, kontakt, kulturni, naucni,, prijateljski sa okruenjem, rizini (risk), safari, trekking (daleko putovanje), truck (razmena), zeleni, wilderness (di\djina), wildlife (divlji svet). Mader pominjejo: etiki, geoturizam, graanski (civic), nezavisni, ruralni, seosld, stvarni (reality), suprotni (contrarian).Tradicionalno smeteni u osetljive ekosisteme, projekti ekoturizma su u opasnosti da unite ekoloke vrednosti od kojih sami zavise. Ipak, ekoturizam ima potencijal da stvara pozitivne ekoloke i socijalne uticaje, pod uslovom da rei sutinska pitanja svoga egzistiranja, a to su obezbedenje socijalne ukljuenosti, partnerstvo uesnika u ekoturistikom procesu i kontrola uticaja. Istiui globalni znaaj problema, Ujedinjene nacije su 2002. godinu proglasile medunarodnom godinom ekoturizma.Ekoturizam, kao koncept, predstavlja potkomponentu u oblasti odrivog turizma. U svakom sluaju on tei da ostvari rezultate odrivog razvoja. To znai da planiranje i razvoj turistike infrastrukture, njeno kasnije korienje, a takode i njegov marketing, trebaju biti usmereni na prirodne, socijalne, kultume i ekonomske kriterijume odivosti. Prema TIES - The (International) Ecotourism Society, osnovne odlike ekoturizma su:Doprinosizatitibioraznovrsnosti,Podravadobrobitlokalnezajednice,Ukljuuje iskustvo uenja,

i Obuhvata odgovorne aktivnosti u turistikim oblastima i turistikoj privredi,Odvija se prvenstveno u malim grupama sa poslovima malog obima,Zahteva najnie mogunosti potronje neobnovljivih resursa,Naglaava lokalno uee, posedovanje i poslovne mogunosti, naroito za seosko stanovnitvo (Epler-Wood, 2002).

Bkoturizam, kao trini segment, upravlja se prema dejstvu trita i merama regulacije (propisima). To je jo uvek mali segment trita sa tendencijom brzog rasta. Ekoturizam se na tritu predstavlja kao jednakoznaan turizmu zasnovanom na prirodl Jo uvek mali broj zemalja, kdinpanija i destinaja imaju socijalne i ekoloke politike i programe zanjegovrazvoj.U funkcionalnom pogledu, ekoturizam je na tritu uglavnom individualan ili turizam manjeg obima, za grupe do 25 osoba i hotele do 100 leaja, obavlja se sa malim i srednjim kompanijama u prirodnim oblastima. On se prikazuje kao trini segment koji je usredsreden na vodenje i smetaj malih grupa u prirodnim oblastima, sa zastupljenom obrazovnom komponentom, korienje prirodnih materijala i lokalnih specijalizovanih

fcK.OTUR.IZAMvodia. Snana orijentacija ekoturizma prema razvoju principa, smernica i sertifikacija zasnovanih na standardima odrivosti, daje mu neobinu poziciju u oblasti turizma. Budui da je ekoturizam izvorno bio samo ideja, a ne disciplina, mnoge organizacije i viade promoviu ga bez razumevanja njegovih najtemeljnijih principa. Uspostavljanje medunarodno i nacionalno prihvaenih principa, smernica i sertifikacija, koje su se razvijale ugjavnom 90-ih godina prolog veka, rezultiralo je napretkuEkoturizam se od veine drugih oblika turizma razlikuje po nainu korienja prirodnih resursa, koje u celini moe biti potroivo i nepotroivo, te relativno potroivo (ZOOvrtisL).Nepotroive aktivnosti se obino opaaju kao one koje tritu nude doivljaj, dok potroive aktivnosti nude opipljive proizvode. Aktivnosti kao to su lov i ribolov, sakupljanje lekovitog bilja, umskih plodova i sL, obino se identifikuju kao potroive,dok se aktivnosti kao to su posmatranje ptica ili kitova, drugih ivih vrsta i predela, etnje, edukativne ture i raznovrsne rekreativne aktivnosti, obino opaaju kao nepotroive. Ekoturizam se prevashodno zasniva na nepotroivom korienju prirodnih resursa, osim u svom graninom delu i samo u odredenim aktivnostima i pod strogo kontrolisanim uslovima.Proces razvoja ekoturizma ukljuuje zainteresovane subjekte (stejkholdere) iz mnogih sredina, oblasti i interesa. Svaka sredina sldona je da razvija ekoturizam na sopstvenim principima, smernicama i postupcima sopstvenih sertifikacionih procedura, bazirajui se na dostupne medunarodne materijale.Studija sluaja 1. Zaito je Kosta Rika jaka ekodestmaaja Kosta Rika nije od poetka prihvatila ekoturizam kao izvor dohotka i zaposlenj a za ljude koji ive u blizini nacionalnih parkova. Radij^ kao to je to bio sluaj u Africi, oni su prihvatali konzervatorsku filozofiju koja je traila izolaaju parkova i spreavanje svakog spoljnjeg prisvajanja. Medutim, Kosta Rika je morala promeniti odnos prema prirodnim resursima jer j e tokom 1980-ih godina imala naj vei obim see uma u Latinskoj AmericL ak su i u parkovima vrene ilegalne see i stvarane gole povrine za napasanje stoke i zemljoradnju Prekretnica je nastupila 1985. godine kada je od strane direktora nacionalnog parka zatraeno uspostavljanje saradnje slube za upravljanje parkom, planerske organizacije i lokalne zaj ednice, kako bi se bolje sagjedale koristi od parka.

To je oznailo prekretnicu u razvoju ekoturizma u Kosta RikL Sredinom 1990-ih, prihodi odEKOTURIZAMEKOTURIZAM88Minimiziranje negativnih uticaja na prirodu i kulturu, koji mogu naneti tetu destinaaji,Obrazovanje putnika o znaaju zatite,Naglaavanje znaaja odgovornog poslovanja koje se obavlja u saradnji sa nadlenim lokalnim organima i pojedincima u cilju zadovoljenja lokalnih potreba i pribavdjanja dobiti za zatitu,Direktne podsticaje za zatitu i upravljanje prirodnim i zatienim oblastima,Isticanje potrebe za regionalnim turistikim zoniranjem i za planovima menadmenta posetilaca donetim za regione ili oblasti prirode, kao obeleja poetka destinadje,Isticanje upotrebe ekolokih i sociolokih studija kao i dugoronog programa kontrole za procenu i minimiziranje uticaja,Nastojanje da se uveaju ekonomske dobiti za domae stanovnitvo, lokalno poslovanje i zajednice, naroito za ljude koji ive uz graniceprirodnih i zatienih oblasti,Nastojanje da razvoj turizma ne prede ekoloke i socijalne granice prihvatljivih promena koje su odredene istraivanjima u saradnji sa lokalnim stanovnitvom,Oslanjanje na infrastrukturu koja se razvija u skladu sa prirodom, minimiziranje upotrebe fosilnih goriva, zatitu biljnih i ivotinjskih vrsta i interakciju sa prirodnim i kulturnim okruenjem.

Za efikasno planiranje i upravljanje ekoturizmom, znaajno je razumeti i ekoturistiko trite. U kontdcstu referenci ekoturistikog doivljaja, istraivai najee navode termine percepcije i stavovi posetilaca i predlau da ekoturistiki doivljaji treba da obrazuju estetski dopaljiv ambijent sa mogunostima za uenje. Manning i saradsnici su sainili tipologiju od deset osnovnih vrednosti parkova prirode: estetska, rekreativna, obrazovna, ekoloska, etika, terapeutska, ekonomska, kultuma, intelektualna i duhovna (Chi Chen, 2008). Mnogi autori istiu da su estetska, obrazovna, rekreativna i ekoloka vrednost najznaajnije komponente ekoturistikog doivljaja posetilaca. Rezultati ovih istraivanja imaju znaajne implikacije u planiranju i praksi ekotunzma, kao i razumevanju dimenzija dcoturistikog doivljaja a pomo destinacijama da prepoznaju poeljne turistice proizvode.Definisanje ekoturizmaPostoje razliita miljenja o nastanku pojma "ekoturizam", ali se svi slau u tome da je on nastao kao rezultat zabrinutosti zbog negativnih ekolokih i socio-ekonomskih posledica razvoja masovnog turizma. U studiji: "Ecotourism as a Conservation Strategv for funders", Yale University Program, 2008., kao inicijatoripojmaekoturizampominjuse: Hetzer,ND (1965) Environment,Tourism,Culture;Kenton, Termin ekoturizam eksplicitno je formulisaoEKOTURIZAM

EKOTURIZAM

1983. godine meksiki konsultant Hector CebaUos-Lascurain, a takode je definisao i sektor kao "obavljanje putovanja u relativno neizmenjene oblasti prirode sa specifinim ciljevima izuavanja, divljenja i uivanja u predelima i njihovim divljim biljkama i ivotinjama, kao i svim prateim kultumim pojavama (prolim i sadanjim) koje se nalaze u tim oblastima" (Weaver, 2001).Njegova definicija ukljuuje dva od tri kljuna kriterijuma ekoturizma: prirodne atrakcije i motivaciju za obrazovanjem. U atrakcije on ubraja i kultume, kao sekundarne ekoturistike atrakcije, tako da on ekoturizam ne ograniava samo na prirodne oblasti, ve ga proiruje i na kukurne prostore i sadraje. Trei kriterijum, ekoloka i soajalna odrivost, obuhvaen je kasnijim definicijama.Fennell (2006), na primer, objanjava da je "ekoturizam odrivi oblik turizma baziran na prirodnim resursima kojima se prevashodno fokusira na sticanje iskustava i uenje o prirodi i koji je etiki voden da bude od niskog uticaja, nepotroaki i lokalno orijentisan (kontrola, dobit, profit i nivo). Ovo je tipino za prirodne oblasti i treba da doprinese ouvanju ili zatiti takvih oblasti". Treba napomenuti da je u mnogim destinacijama kultuma komponenta kljuni, a ne sekundami deo ekoturistikog proizvoda, kao to je to u destinaciji Uluru u Australiji ili Osrva kraljice arlote u Kanadi.Uvoenje kulturnog elementa ima mnogo ire praktino znaenje jer to implicira da ekoturistika pozornica nije ograniena samo na relativno neizmenjena odredita, ve moe biti smetena u bitno izmenjeno okruenje, obuhvatajui tako delove kultumog turizma (etno i heritage) i neke oblike hibridnog turizma - ACE (avantura, kultura i ekoturizam) i dr.Motivadja za obrazovanjem i uenjem o prirodnoj sredini, razlikuje ekoturizam od ostalog dela na prirodi zasnovanog turistikog proizvoda. U ovom sluaju, ekoturistiki proizvod treba da sadri odgovarajua objanjenja, tumaenja i prezentacije ili, najmanje to mora, da dopusti ekoturistima da samoinicijativno ostvaruju edukativnu fiankciju boravka, najee kontemplativno, na osnovu posmatranja.Jednostavna, ali gotovo univerzalno rasprostranjena i jo uvek aktuelna definicija ekoturizma, foraiulisana 1990. godine od strane Medunarodnog udruenja za ekoturizam glasi: "odgovorna putovanja u prirodna podruja koja uvaju okolinu i unapreduju dobrobit lokalnog stanovnitva".Danas postoji konsenzus medu oiganizacijama koje se bave ekoturizmom oko definicije koju je formulisala Medunarodna unija za zatitu prirode (IUCN) na IM. (1978). Global Dimensions ofWildlifeManagement in Relation to Development andEnvironmental Conservationin LatinAmerica,- Ceballos-Lascurain, H. (1987).'Estudio de Prefactibilidad Socioeconomica del Turismo Ecologico y Anteproyecto Arquitectonico y Urbanistico del Centro desvetskom kongresu ove organizacije, a koja predstavija modifikovanu i proirenu verziju Ceballos-Lascurain-ove inicijabe defnicije. Ona ekoturizam opisuje kao: "ekoloki odgovorno putovanje i poseta oblastima prirode, kako bi se uivalo i potovala priroda (i bilo koja kultuma karakteristika, sadanja ili prola), koje promovie ouvanje, ima nizak uticaj posetilaca i brine o blagotvornom aktivnom socio-ekonomskom angaovanju lokalnogstanovnitva" (Ceballos-Lascurain, 1996).Za naa razmatranja prikladna je definicija koju je dala Martha Honey (1999): "Ekoturizam je putovanje u oseiljive, iskonske i obino zatiene oblasti, koje nastoji da bude sa niskim uticajem i (obino) malog obima. To pomae obrazovanju posilaca, obezbeuje sredstva za zatitu, direktno koristi ekonomskom razvoju i politikom osnaenju lokalnih zajednica ipodstiepotovanje razliitih kultura i Ijudskihprava".Ekoturizam je izjednaen od strane velikog broja ljudi sa odrivim turizmom, u pogledu principa kojima se rukovodl Ova vrsta turizma, ne samo da titi ivotnu sredinu, ve takode uestvuje u dobrobiti lokalnih zajednica. U pojmu "ekoturisti" oni govore o praksi odrive upotrebe prirodnih resursa, kao i o ekonomskom doprinosu destinaji kroz finansiranje zatite i potronje u lokalnoj ekonomiji. Sitikam (2008) tako naglaava: "Ekoturizam je odrivi oblik turizma koji podstie razumevanje, uvaavanje i ouvanje prirodnog okruenja i lokalne kulture; obezbeduje ekonomsku dobit za lokalno stanovnitvo; prua mogunost za doivljavanje i uenje o prirodnom i socio- kultumom okruenju u destinaji; odvija se pod kontrolom i aktivnim ueem (na svim nivoima razvojnog procesa) lokalnog stanovnitva koje nastanjuje ili poseduje prirodnu atrakciju".Danas postoji opta saglasnost oko toga da ekoturizam predstavlja najbolji nain za pomo lokalnom stanovnitvu i zatienim oblastima. To je idealna komponenta strategije odrivog razvoja, gde prirodni resursi mogu biti iskorieni kao turistike atrakcije, bez nanoenja tete turistikim destinacijama. Za konaan uspeh neke ekoturistike inicijative, kljuni su sledei elementi:Nizak uticaj na prirodne resurse u zatienim oblastima,Ukljuivanje interesnih partnera (stejkholdera) l pojedinci, zajednice, ekoturisti, turistiki preduzetnici i vladine institucije, u fazi planiranja, razvoja, implementacije i kontrole,Potovanje lokalne kulture i tradicije,Generisanje odrivog i pravinog prihoda za lokalne zajednice i druge stejkholdere,Generisanje prihoda za ouvanje zatienih podruja iObrazovanje svih stejkholdera o njihovoj ulozi u zatiti.

14

14

uuiuvcirajman^,mm^mL/ nunju regulativu od strane javnog sektora i vie uudjativo v>vl strano privatnog soktora. Ova ideja je zasnovana na predpostavci da je ekoiokt /amtetvsovan potroa dosledan i uglavnom predstavlja nedovoljno iskorien trMni so^mont. a koji so moe identifikovati, koji je dostupan i merljiv. lzvomo pi\\ilo)ena od str.tne Amerikog uvhuonja za marketing na prvoj konferenciji ekv>k>kv>n> marketutku 1975. gvuline, idoja jo bila kompatibiina sa raspoloenjem protiv preteranog administriranja i ivgulative u SAD. Ona je nala pristalice i na konferenciji 1979. gvHitne. koja je /agv>varala da vlade i poslovni sektor trebaju uspostaviti bolji balans u podelt odgpvomosti za upravljanje negativnim uticajima na okruenje. Prema Grundev i /ahana (2008), ,zoloniv tli ekoloki marketing sastoji se od svih aktivnosti kotu iptranth da proi/vv\ht t diakaju l/vesne promene namenjene zadovoljenju ljudskili pvMtvba ilt >clja, tako vla se /adovoljenjo tih potreba i elja odigrava sa minimalnim tetmm uttcajcm na prirodno okmenje.Bel/1 Peattte (2009) ottlt su dalje na planu ne samo ekolokog marketinga, ve i ../elenog' deknanja uv>pte. Oni su transtv>m\isali 4Ps marketing miksa u 4 Cs. etiii Cs - aistonur solutnms (solucije pptroaa), aistomcr cost (potroaka cena), comunication (komunikacija) i umivmrmr (konsnost), polaze od aspokta potroaa, a ne proizvodaa:Sohicije poiroa&i idu iznad pa>daje proizvoda i predstavljaju soludje prema probleniima kupca. Ono sadr/e dobro poznavatije potroaa i njiliovili potreba, kao i nudenje proizvoda i usluga koje e /adovoljttt potrebe potroaa i uzeti u obzir sodjalne i ekoloke aspekte;EKOTURIZAM

EKOTURIZAM

EKOTURIZAM

Potroaka cena ne ukljuuje samo finansijsku cenu koju kupac treba da plati za proizvod/ uslugu. Ona takode podrazumeva psiholoke, sojalne i ekoloke trokove pribavljanja i konzumiranja proizvoda/uslugejKomunikadja - Zelena" komunikacija ide iznad promocije, koja predstavlja oblik ubedivanja i jednosmerne komunikacije od ponudaa prema potroau. Komunikacija je proces interaktivnog dijaioga u okviru kog glavnu komponentu predstavlja izgradnjfa poverenja;Pogodnost - Podrazumeva se da potroai ele da koriste proizvode/ushige kako bi zadovoijili svoje potrebe. Stoga ti proizvodi treba da budu praktini, lako pristupani i pogodni za upotrebu.Modd zelenog marketing miksa, naravno, sadri sva 4Ps;Proizvod - Proizvoda treba da ponudi ekoloke proizvode koji ne samo ne zagaduju. okolinu, nego mogu da je dodatno zatite i unaprede;i Cena - Za takav proizvod cena moe da bude za nijansu via od konvencionalne alternative. Odredene ciljne grupe spremne su da plate i znatno vie od redovne cene takvih proizvoda, ukoliko se time doprinosi zatiti fizikog okroenja i blagostanju lokalnih itelja (Vlosky et al., 1999; Eriksson, 2004);Promodja Komunikacija sa tritem treba da stavi akcenat na ekolake aspekte, na pr., da kompanija poseduje sertifikate ISO 14000 i da primenjuieH ^bomenadment sisteme. Ekoloki proizvodi ugjavnom zahtevaju spejalnu promoaiu W u kojoj, pored komercijalnih preduzea, treba da uestvujui specijalizovane orgamzaaie. ^^^ menadment zatienog podruja i lokalne zajednice.Mesto - Poeljno je da takve proizvode/usluge nude manji specijahzovam turistiki operateri, ili da ih potroai sami sklapaju kombinacijom razliitih usluga i pogodnosti na ekodestinaciji;DrutvenimarketingU tesnoj vezi sa ekoturizmom i ekolokim marketingom naiazi se i diu&vetu marketing. On se uglavnom definie kao oblikovanje, implementacija i koi&vh programa koji su u stanju da utiu na prihvatijivost drutvenih ideja i sadre razmatoania o planiranju proizvoda, obrazovanju cena, komuniciranju i istraivanju trita. Drutvetu mariketing je naslov za asortiman tehnika koje se razvijaju u cilju promene poUvVUnM uesnika. Moe ukljuivati demarketing ali je on kolekcija mnogo vie pnstupa podiavaju promenu ponaanja. Kotler i Zaltman ga opisuje kao "pnmenu Kien postupaka i iskustava maiketing discipline u cilju poboljanja mogutuvsu koK-uslovijavaju i potpomau lino, socijalno i ekoloko dravlje i blagostanje". Kotler, P., Zaltman, G. (1971). Social marketing: An approach to planned change. Prema: Lane, 2008.

i fC.- " '- Prema Drejerska (2005), drutveni matketing se praktikuje uglavnom od strane vladinih agencija i nevladinih organizavija, ali se takode koristi i kao elemenat komercijalnog marketinga, za stvaranje pozitivnog imida firme, brenda ili proizvoda.Drutveni marketing ima veliki potencijal, ali je malo istraivan koncept ili praksa u oblasti ekoturizma, pa i turizma u celinl Njegov dvojni fokus, na zadovoljstvo potroaa i dobrobit zajednice, moe biti od naroitog znaaja za ekoturizam, koji tei da unapredi socijalne, ekoloke i ekonomske uslove destinacijskih zajednica. U praksi, pristup drutvenog marketinga prema ekoturizmu treba da nastoji da posreduje izmeu preferencija turista i dugoronih interesa destinacijske zajednice (Kaczinsky, 2008).Primarni cilj drutvenog marketinga je "opte dobro", dok je u komercijalnom marketingu taj cilj primarno finansijski. On se moe definisati i kao dizajniranje, primena i kontrola programa koji rade na poveanju prihvaenosti drutvene ideje ili prakse u ciljnoj grupi korisnika/potroaa. Dratveni marketing se primenjuje u procesu realizacije drutvenih ciljeva, koji kao rezultat nemaju prvenstveno dobit, nego zadovoljenje potreba koje imaju optedrutveni/ soajalni karakter.Koncept drutvenog maiketinga takode polazi od utvrdivanja i zadovoljenja potreba ciljnih trita, ali sa obavezom da se ouva i unapredi blagostanje potroaa i drutvau celini. Prothero (1990) smatra da drutveni maiketing predstavlja iri koncept u kom je zeleni marketing jedna od komponenti, s obzirom da dratveni mariceting treba da obuhvati ukupnost drutvenih interesa koji se samo u jednom svom aspektu tiu ekolokog okruenja. Meu mnogobrojnim definicijama drutvenog maiketinga, identifikovane su tri zajednike teme:Primarni cilj drutvenog marketinga je ostvarenje nekog socijalnog dobra, odnosno, jasno uoenih i usmerenih specijalnih ciljeva, pre nego specifinih ekonomskih dobiti;Dratveni marketing je sistematski fezni proces koji upuuje obavetenje za srednje i dugorone probleme;Dratveni marketing koristi niz marketing tehnika i pristupa.

Bez obzira na primenu novog koncepta drutvenog marketinga, to zahteva razumevanje i upotrebu tradicionalnih marketing tehnika (formiranje proizvoda, cena, promocija, distribucija). Ipak je upotreba tehnika dratvenog marketinga u okviru turistikog marketinga ograniena. Stoga e jedan od prioritetnih eksperimenata u narednih nekoliko godina biti testiraiije drutvemog marketinga na lokalnom i nacionalnom nivou, kao sredstva za ostvarenje odrivog turizma. Za to je neophodnorazvijati partnerski pristup i meusektorska usaglaavanja. Kao tema koja ovde ima poseban znaaj, esto se navodi potreba smanjenja prisustva ugljen dioksida uslovijenog aktivnostima turista, kao i eliminacija ili ublaavanje drugih oHika fizikog, vizuelnog i zvunog zagadenja. Jedan od primera uspene kampanje drutvenog marketinga na polju ekologije, ije tehnike e se sigumo preneti na turizam, izveden je u asopisu Soaal I Marking. Istraivai su pokuali da primene procenu vrednosti plana doivljaja posetilaca - Visitor Experience Plan (VEP), koncepta razvijenog od strane slube Nacionalnih parkova SAD (Lane, 2008).Odrive prakse ekoturistikog marketingaOdrivost predstavlja presudan elemenat upravljanja svim aspektima ekoturistidcih poduhvata. Najbolje prakse idu ka odredivanju vrednosti prirodnog okruenja i njegove flore, faune, geografije i ekologije, obuhvatajui i razumevanje socijainih aktivnosti, ekonomskih uticaja i prostomog izraza vrednosti zajednice. To bi se najbolje moglo ostvariti kroz marketing ispitivanja. Marketin istraivanje relevantnih faktora intemog i ekstemog okruenja, koji potencijalno utiu na poslovanje, predstavlja prvi korak prema odrivim marketing praksama ekoturistikih subjekata. Smatramo korisnim razmatranje Ditanja proizvoda, formiranja cene, promocije i distribuje i uloga koje ona igraju u blikovanju oekivanja i zahtevapotroaa.Efikasna segmentacija trita predstavlja klju za utvrdivanje odgovarajuih grupa korisnika ekoturistikih proizvoda. Ekoturizam se zasniva na nadgledanju i razumevanju vrednosti prirodnih svojstava nekog regiona. Jedinstvena i raznovrsna priroda mnogih zatienih podruja i objekata obezbeduje odlinu osnovu za razvoj spedjalizovanih usluga, fokusiranih na ograniene geografeke zone, koje mogu biti prenete kroz odgovarajuu propagandnu kampanju za ostvarivanje odrive konkurentske prednosti. Ekoturisti su vrlo uvidavni i uzimaju vreme da se obrazuju o destinadjama u koje se upuuju. Stoga, aktivna obavetenost predstavlja glavni faktor u procesu donoenja turistike odluke. To podrazumeva paljivo istraivanje trita od strane ekoturistikih subjekata i na osnovu tih rezultata, odredivanje najpodesnijih promotivnih aktivnosti i sredstava zaprMaenjepotroaa.

Postoje mnoge mogunosti koje stoje na raspolaganju marketarima ekoturistikih proizvoda/ usluga, koje dozvoljavaju istovremeno ostvarivanje ciljeva odrivosti i profitabilnosti. Porast broja interesnih grupa, narodto organizadja koje pdcazuju brigu za prirodne resurse, prua mogunost za irenje direktnog marketinga. Ciljanje odredenih grupa ljubitelja prirode ili speajalnih interesovanja, obrazovnih institudja i naunih grupa, predstavlja vrlo efikasan metod privlaenja posetilaca sa ekolokim sklonostima. Pri tome treba izbegavati kampanje u stilu "navali narode", usmerene