SARAJEVSKO-ROMANIJSKA REGIJA

TURISTIKI VODI

AVANTURE RADOST I SPOKOJ

2

DA OSJEATE CIJELIM BIEM

Jahorina, Romanija, Trebevi, Treskavica i Ozren dio su nedirnute prirode u zemlji legendi sa zapanjujuim sli-kama planina i dolina, uma, izvora, bistrih i brzih pla-ninskih vodotoka. Biti u okruenju guste ume, osjeati cijelim biem zdravu i ugodnu planinsku klimu, biti za-divljen prizorima koji se pruaju s kamenih vrhova, gla-som tiine i uborom planinskih rijeka, a biti nepunih sat vremena udaljen od gradske vreve i uurbanog ivo-ta, znai biti u Istonom Sarajevu. ume i proplanci, buj-na vegetacija, stanita su ptica i divljih ivotinja, a bistrim potocima i rijekama gospodare potone pastrmke i rije-ni rakovi. Nije li to izazov za zaljubljenike lova i ribolova?

Za dobar piknik u prirodi, uz obilje specijaliteta doma-e kuhinje i umskih plodova, pravo mjesto je Kadino vrelo, u gornjem toku rijeke Prae. Uzjahati istokrvnog bosansko-brdskog konja? Moe! Ergela Borike, u miri-su borovine, doivljaj je koji se pamti. Stijene i strme li-tice Jahorine i Romanije pravi su raj za planinare, alpi-niste, paraglajdere i sve ostale eljne avantura. Peine Orlovaa, Ledenjaa, Novakova peina, biseri su u zemlji-noj utrobi, izazov za speleologe, istraivae, posjetioce.

Ostaci starih civilizacija, nekropole steaka, ruine sta-rih gradova, pravoslavni hramovi i manastiri, vreme-plov je koji pobuuje, ne samo radost, ve nudi mir i sabranost. Rezultat naih stremljenja je ova publikaci-ja kojom elimo pobuditi Vau radoznalost, otkriti Vam prostore za odmor i rekreaciju, kreativno nadahnue i nezaboravne avanture. Jednostavno, preporuiti Vam Istono Sarajevo kao odredite gdje ete se dobro osje-ati. S uvjerenjem u uspjenost nae namjere i ugo-dan boravak u Istonom Sarajevu, izrazi potovanja!

3

...VREMEPLOV ZA NEZABORAV

SNAGA UME

4

OPUTANJE I AKTIVAN ODMOR

Krenuti u okrilje nedirnutog umskog podruja znai doi u ume Istonog Sarajeva, odnosno Jahorine, Ro-manije, Trebevia, Treskavice i Ozrena. To je doivljaj naj-viih ekolokih i biolokih raznolikosti koje svaki stanov-nik ovog podruja cijeni, uva, ali i nudi kao mogunost oputanja i aktivnog odmora. Na tom podruju pre-ovlauje crnogorina uma. Neke jasne granice izme-u vegetacionog pokrivaa nema, jer se deava da bu-kva raste i na nadmorskoj visini od 1750 m. Na visini od 1100 do 1700 m raste crnogorina uma, proarana bu-kvom i javorom. Vii predjeli obrasli su klekovim grmljem.

Na granici umskog planinskog pojasa raste bor, poznat kao drvo koje odolijeva vremenu. Iznad visine od 1800 m je stanite polegle klekovae. Subalpske livade i panja-ci zauzimaju prostranstva od 1600 do 1916 m nadmorske visine (Jahorina). Vrhovi Jahorine su obrasli travom sinjevi-nom, veoma kvalitetnom za ispau, pa se meso i mlijeni proizvodi sa ove regije smatraju specijalitetima. Pojasi li-vada i panjaka stanite su brojnih ljekovitih biljaka. S ob-zirom da je u pitanju krenjaka podloga, ove biljke bo-gate su kalcijumom koji poboljava vrstou kostiju. Crni ljez, lincura, smreka, kantarion, hajduka trava, majina duica, nana, ... samo su neke od njih, a podruje Jahorine,

Romanije, Trebevia, Treskavice i Ozrena obiluje umskim jagodama, borovnicama, malinama, kupinama i brusnicom.

5

...STOLJETNA DEBLA I PITOME LIVADE

RIJENI BISERI

6

Spoznati boju, istou i bistrinu rijeka Paljanske i Mokranj-ske Miljacke, Bistrice, Prae, eljeznice, Biotice i Kaljine, iskusiti prskavo zadovoljstvo slapova i vodopada, shvatiti snagu potonih voda u klancu Kazani, zaboraviti na vrije-me na Kadinom Vrelu, nadahnuti se posebnou Vrela Mi-ljacke, sve ovo i mnogo vie daruju pomenute planinske vode. Podruje sarajevsko - romanijske regije raspolae raznovrsnim hidrografskim vrijednostima. To su planinski potoci koji nemaju veliku koliinu vode, ali se odlikuju du-bokim kanjonima sa bezbroj preliva, slapova i vodopada. Tu je i veliki broj vrela (neka od njih mineralna), a za mno-ga od njih vezane su legende i prie iz davnih vremena.

PALjANSKA MILjACKA izvire juno od Korana u vidu jaih krakih vrela na nadmorskoj visini od oko 1000 m. Iz vi-e izvora i vrela voda se potoiima sastaje u jedan. U svom izvoritu ovi potoii su okrueni umom sa pejzaima, vrlo ljupkim i privlanim. Nakon to se spusti niz sedronosne ka-skade i kanjone kroz umu, tok Paljanske Miljacke prelazi u ravnicu i tu je koritom dno jo uvijek toliko kamenito i nepra-vilno, a pad osetan, da se ni za jedan vodotok ove kotline ne moe rei da je miran ravniarski potok, odnosno, rijeka. Na svom toku od izvora do ua, Paljanska Miljacka prima i ne-koliko pritoka (Jahorinski potok, Kaloviti potok, Repanica...).MOKRANjSKA MILjACKA izvire na nadmorskoj visi-ni od 1030 m, pod ograncima planine Romanije, iz pod-zemne duge peine iz koje istie kao cijeli potok. Vrelo se hrani, po svoj prilici, snjenom vodom iz velike snjeni-ce iz koje i ljeti vade snijeg za hlaenje. U svom gornjem toku tee preko brdskih travnjaka i polja oko Mokrog i Sumbulovca. Obale su joj obrasle grmljem i drveem, pad neznatan, a korito je ljunkovito i pjeskovito sve do ponovnog ulaza u dugu klisuru, gdje joj dno postaje ka-menito, pad osjetniji, stoga i tok bri. Umjesto obalnog drvea,obala joj se die u obliku strmih i golih stijena.

BOGATSTVO VODOTOKOVA...

MILjACKA nastaje kod sela Buloga od dvije udruene rije-ke, Paljanske Miljacke ispod Jahorine i Mokranjske Miljacke, ispod Romanije i tee oko 6 km kanjonom, probijajui se sil-nom planinskom snagom izmeu strmih, stjenovitih planin-skih ogranaka, sad irim, nekad uim, pa viim, onda opet niim kanjonom, sve do Sarajeva i dalje prema rijeci Bosni.RIjEKA PRAA izvire ispod sjevernih padina Jahorine na 1462 m nadmorske visine. Ova prava planinska rijeka je svojom vodom udubila korito i napravila atraktivnu rijenu dolinu. Njena dolina puna je prirodnih ljepota u kojima ovjek moe da se odmori i zadovolji onim to mu priroda nudi: reljef, ume, livade, voda. RIjEKA ELjEZNICA granica je Jahorine prema zapadu. Izvi-

re ispod Treskavice, juno od Sarajeva. U njenom gornjem toku korito je iroko od 4 do10 m, a dubina na brzacima i preljevima od 30-50 cm, u virovima do 1 metra i vie. Ispod ua Bijele i Cr-ne rijeke dubine dostiu i do tri metra, posebno u tijesnim i du-bokim virovima. Naroito atraktivni su Kazani u gornjem toku, gdje je voda pobijedila stijene i napravila nesvakidanje slike.

7

...VJEKOVNA BITKA - VODA, STIJENE

IZLETITA...

8

JAGODE, KUPINE, BOROVNICE, GLJIVE...

TREBEVI Ovdje je priroda darovala ovjeku divne pejzae, talasaste breuljke, mjestimino obrasle smrevom, jelovom, borovom, bukovom umom, livade i panjake, ist planinski vazduh i bogatstvo izvorske vode. ume Trebevia nazivaju plua grada i sam po sebi idealan je za odmor i rekreaciju.

KADINA VODA Legenda kae da je u neka davna vre-mena lijepa Kada oboljela od tuberkoloze, a ozdra-vila je pijui vodu sa izvora podno obronaka Jahori-ne. Mjesto dobi naziv Kadina voda i postade omiljeno izletite onih eljnih umskog mira, ugodnih mirisa etinar-skih uma i ubora hladne, iste i bistre planinske vode. Li-

jepo ureeno i prilagoeno za posjetioce u svim prilikama.CREPOLjSKO Na mjestu gdje se sastaju Ozren i Roma-nija smjestilo se Crepoljsko, omiljeno izletite svih koji vo-le nedirnutu prirodu, ugodne etnje planinskim stazama i na kraju, lov. U lovakom domu, koji niim ne remeti pri-rodni ambijent, moete se okrijepiti, ali i probati specija-litete domae kuhinje jednostavno, ugoaj za sva ula.

SUSTAVAC U podnoju planine Treskavice, uz Hrasni-ki potok, nalazi se planinarski domSustavackapaciteta 20 leaja. Skoro nedirnuta priroda, na samo 3.5 km od as-faltnog puta iz sela Turovi, odmorie i najumorniju duu.

ZAARANI DVORINalazi se na 1900m nadmorske visine, odmah pored izlaza sa estosjeda Poljice. U ponudi su mnogobroj-na domaa nacionalna jela u nesvakidanjem etno am-bijentu, na jedinstvenom poloaju, na vrhu olimpijske lje-potice Jahorine, sa predivnim panoramskim pogledom.

BUK NA RIjECI KALjINIPrije no to se pridrui neto snanijoj rijeci Biotici, vo-da Kaljine napravila je pravo malo udo. U rascjepu stije-na, snaga vodopada dubila je i proirivala prirodni bazen, dubok mjestimino i desetak metara, stvorivi tako neo-

bino kupalite. Od vodopada do Gradine prostire se trav-nata zaravan, od vjetrova zaklonjena umovitim i stjenovi-tim liticama. Idealno mjesto za izletnike, sport i rekreaciju.

VUKOV KONAK-VUjA LUKAKAD UjE TIINUU gustoj etinarskoj umi nalazi se objekat autenti-ne arhitekture ( stogodinja kua ) sa tradicionalnom kuhinjom uz mogunost aktivnog odmora ( planin-ski bicikl, planinarenje, branje gljiva i umskih plodova).

9

...UDOTVORNO ISCJELJENJE SA IZVORA

UZBUDLJIVOST PODZEMLJA I LJEPOTA POGLEDA

10

OKAMENJENI VODOPADI...

Putokaz prema uzbuenjima vodi dvosmjerno kroz um-ska prostranstva dobro oznaenim stazama prema planin-skim vrhovima i udnovatim krakim oblicima, te u podze-mne planinske prostore koje je priroda taloila i oblikovala hiljadama godina. Izbor se nudi svima, povlaenih nema.

PEINA ORLOVAA je jedan od najljepih bisera koje je milionima godina vajala i stvarala Boija ruka. Njen na-kit je unikatan i neponovljiv. To su neopisive, skrivene lje-pote, u kojima se stalagmiti, stalaktiti i halaktiti smjenjuju sa fragmentima koralnog i aragonitnog nakita i jedinstve-nim peinskim stubovima, koji podsjeaju na antike i re-

nesansne dvorce i spomenike razliitih boja. Uljepana je nizovima draperija najtananijeg izgleda i najrazliitijih for-mi i oblika. Potpun pejza obogauju prekrasni salivi po-put okamenjenih vodopada, koloritno dajui peini savr-en ambijentalni dizajn. Orlavaa je izvanredan speleoloki objekat u kome je ivio peinski medvjed (ursus speleus) prije vie od 16.000 godina. Peina je stanite i najugroe-nije grupe sisara u Evropi slijepog mia (microc hipoptrea).

NOVAKOVA PEINA - Nalazi se na strmim liticama Ro-manije, a dobila je ime po starom narodnom junaku Sta-rini Novaku. Starina Novak je istorijska linost iz druge po-lovine XVI veka, porijeklom iz Smedereva. Pobjegao je u hajduke zbog zuluma proklete Jerine. Hajdukovao je po Srbiji i Hercegovini, ali se najdue zadrao na Romaniji i kao rijetko koja linost ostavio u narodu dubokog traga. Peina se nalazi na nadmorskoj visini od 1515m. Put do pe-ine je obiljeen i ojaan sajlama, jer je dosta strm i teak. PEINA LEDENjAA nalazi se na izvoru Mokranjske Miljacke. Led u ovoj peini esto se zadri i preko ljeta, pa se u najtoplijim ljetnim mjesecima u Ledenjai mo-

ete osjeati kao usred zime. PEINA LIPOVAC , u ko-ritu Miljacke, jo uvijek je nedovoljno istraena, ali je i kao takva zanimljiva za posjetioce, posebno one elj-ne atraktivnih fotografija. Zanimljiva je i PEINA U BOgOVIIMA gdje je u II Svjetskom ratu boravio Vrhov-ni tab NOP- a, o emu svjedoe i fotografije iz tog vre-mena. Svojevrsna atrakcija je i jAMA AVLjAK, na Ja-horini, koju su 1973. godine poeli istraivati speleolozi.

11

...RAJ ZA SPELEOLOGE

FLORA I FAUNA

12

BOIJI I DAROVI PRIRODE...

Prostrane planinske ume, listopadne i etinarske, pa-njaci i livade, stijene, peine, potoci i rijeke, skrivaju broj-ne vrste biljaka, sisara, vodozemaca, riba, ptica. Ovo po-druje je izuzetno bogato prirodnim vrijednostima koje obuhvataju geoloku, pedoloku, orografsku, hi-drogeografsku, klimatsku i bioloku raznovrsnost. Pri-rodni diverzitet je omoguio razvoj interesantne flo-re, faune i umskih ekosistema koji zauzimaju velike povrine ovog prostora. Pored vrsta sa irokim raspro-stranjenjem, znaajnu crtu biodiverziteta ovog pod-ruja ine endemine i reliktne biljne i ivotinjske vrste.

NEKE VRSTE IZ RAZNOVRSNE fLORE :Oxalis acetosella - zeji kiseljakParnassia palustris - zlatnikova bela trava, talijaGymnadenia conopea R.Br. - vranjakVaccinium myrtillus - borovnicaPlantago reniformis G.beck - ilirska bokvicaDianthus superbus -ibriim karanfil

NEKE VRSTE IZ RAZNOVRSNE fAUNE :Ursus arctos - medvjedCanis lupus -vukVulpes vulpes - lisicaLutra lutra - vidraTetrastes bonasia - ljetarka

13

...PODSJEANJE ZA NAUK

KULTURNO-ISTORIJSKO NASLEE

14

PRAVOSLAVNE CRKVE I HRAMOVI...

TRNOVO - Hram Sv. velikomuenika Georgija podignut 1886. godineVOJKOVII - Crkva Sv. Petra Mitropolita Dabrobosanskog sa-graena 2002. godine.TREBEVI - Hram Sv. Proroka Ilije podignut 1943. godine, poruen 1955. godine, ponovo izgraen 1993. godine.MILjEVII - Hram Sv. Velikomuenika Georgija, osveena 2000. godine.PALE - Hram Uspenija Presvete Bogorodice podignut 1909. godine.PODGRAB - Hram Vaznesenja Gospodnjeg izgraen 1997. godine.

PRAA - Hram Sv. Apostola Petra i Pavla izgraen 1908. go-dine.VELjINE- Crkva Sv. Vasilija Ostrokog zavrena 1998.godine.MOKRO - Hram Uspenija Presvete Bogorodice podignut 1933. godine.VUJA LUKA - Hram Sv. Velikomuenika Pantelejmona iz-graen 1996. godine.RAVNA ROMANIJA - Hram Sv. velikomuenika Georgija iz-graen 1997. godine.SOKOLAC - Hram Sv. Proroka Ilije graen od 1876. do 1882. godine, a 1993. godine dobija naziv Romanijska Lazarica.

SOKOLOVII - Hram Sv. Velikomuenika Georgija sagraen 1984. godineKNEINA - Crkva Sv. Apostola cara Konstantina i carice Jelene, sagraen 1962. godineSARAJEVO - STARA CRKVA - Hram Sv. Arhanela Mihajila i Gavrila, sadanja crkva je iz XV vijeka, a kao mjesto molitve pominje se jo u VIII vijeku.SARAJEVO - SABORNA CRKVA - Hram roenja Presvete Bo-gorodice graen od 1863. do 1871. godine.NOVO SARAJEVO - Hram Svetog Preobraenja graena od 1938. do 1940. godine.BLAUJ - Hram Sv. Save podignut 1896. godine.RELjEVO - Hram Sv. Nikolaja Mirlikijskog udotvorca podi-gnut 1886. godine.PAZARI - Hram Sv. Apostola Petra i Pavla HADII - Hram roenja Presvete Bogorodice podignut 1935. godine.

VIEGRAD - MANASTIR DOBRUN Prema istorijskim poda-cima crkva u Dobrunu, pod imenom Kruevo izgraena je 1374. godine. Najnovija istraivanja govore da je na tom mjestu postojala crkva i u XII vijeku. U crkvu je, poslije 200 godina, 1994. godine vraeno monatvo, a ona ponovo postaje manastir. Tada je otvoren manastirski kompleks, a u sklopu njega muzej i Srpskog ustanka i Dabrobosanskih mitropolita. U sklopu manastira podignut je spomenik Vo-du Karaoru.CRKVA SV. JOSIPA NA PALAMA sagraena je 1911.godine, a upa je na Palama osnovana 1925. godine. Crkva je izgra-ena u planinskom stilu, iskljuivo od drveta, tako da pred-stavlja jedinu drvenu crkvu u Vrhbosanskoj nadbiskupiji.

15

KULTURNO-ISTORIJSKO NASLEE

16

STARI TRGOVAKI PUT PREKO AJNIA, GORADA - na Pra-u, preko Viteza i Paljanskog polja na Pribanj, Dragulje i Ko-evik, za Vrhbosnu, bio je najzgodniji prolaz s dobrim vidi-cima. Ostaci starih gradova iz tog perioda danas se nalaze u blizini puta koji vodi od Drine, Prae, preko Pala, dolinom Miljacke, za Sarajevo.PAVLOVAC KOD PRAE - sagraen u XV vijeku, bijae sjedi-te tadanjeg vojvode Pavla Radenovia, a gradski ostaci se i danas jasno vide.BORA - lei zapadno od Mesia na mjestu ruevine Grad, sa oblinjim Varoitem kao Podgraem. Grad Bora leao je u upi Bora, a bio je centar posjeda knezova Radenovia Pavlovia. Sagraen je u XIV vijeku.

GRAD NA VRELU PALjANSKE MILjACKE - potie iz srednjeg vijeka. Ruevine grada su u Gornjim Palama, iznad vrela Mi-ljacke, u selu Gradini. Narod ga pripisuje Prokletoj Jerini, a ostaci cigle i praistorijskog ilovastog posua ukazuju da su ovo mjesto koristili praistorijski ljudi i Rimljani. O ovom gra-du od mjetana i danas moete uti neobine prie i le-gende. Iz ugla to ga ine sastavci obje Miljacke, izdie se naglo kamenit, ispresjecan greben, iji zavretak je vrh br-da Lipovca, kota 1074m. Neija smjelost u srednjem vijeku iskoristila je zgodan i skoro nepristupaan poloaj te stijene da podigne na njoj gradi utvreni dvorac. Sam grad zvao se LIPOVAC, a njegovi ostaci nalaze se nedaleko od mjesta Bulozi, u neposrednoj blizini Sarajeva.

OSTACI GRADA HADIDJEDA - vide se i danas na brijegu iznad sastava Paljanske i Mokranjske Miljacke. Bio je to grad vlastele Radenovia, a sagraen je u XIV vijeku.NEKROPOLE STEAKA - srednjovjekovnih nadgrobnih spomenika, nalaze se, u manjim ili veim grupama, na brojnim lokalitetima na podruju Istonog Sarajeva.CEKOVIA KUA - Cekovia kua u Palama je izgraena 1915. godine i predstavlja jednu od najouvanijih i najljep-ih kua na ovim prostorima sa poetka XX vijeka. Grad-nja ove prelijepe kue je poela 1902. godine i trajala je 13 godina. Kua je 2. septembra 2004. godine proglaena nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine. Cekovia kua je rekonstruisana 2007. godine i u njoj se danas nalazi Galerija likovne kolonije Pale, kao i muzej Mitropolije Da-brobosanske. Zanimljiva je i ESMA, izgraena 1905. godi-ne nedaleko od Podgraba (2,5 km) na kojoj pie: KAKO SI

TI. Izvor na tom mjestu nikada ne mijenja jainu i voda je uvijek hladna.MOST MEHMED PAE SOKOLOVIA U VIEGRADU - Stari most na Drini u Viegradu izgraen je 1577. godine. Most, koji je u romanu Na Drini uprija opisao nobelovac Ivo Andri, zadubina je Velikog vezira Mehmed pae Soko-lovia. ETNO GALERIJE - uvari tradicije i kulture U pravo-slavnim etnogalerijama Ognjite u Palama i Blagoslov u Lukavici od zaborava se uvaju predmeti iz srpske tradi-cije (narodne nonje, posue, tradicionalni instrumenti...), predmeti iz pravoslavne duhovne umjetnosti (ikone, li-teratura...), kao i predmeti iz savremene umjetnosti (slike, skulpture...).

17

SPORT I REKREACIJA

18

ZIMSKA PRIA

Duga pria, puna snijegom zasutih uma, dje-ijih radosti, toplih domova, to je pria Jahori-ne, Trebevia, Romanije. Duga tradicija skijanja i organizovanih zimskih takmienja poinje da-leke 1923. godine, kada su donesene prve ski-je na Jahorinu, a poetak organizovanog skija-nja vee se za 1933. godinu. Kruna svega to se vezuje za skijanje i zimske sportove uop-te, su XIV Zimske Olimpijske Igre, odrane 1984. godine. Olimpijsku tradiciju i olimpijski osmijeh uva Olimpijski centar Jahorina, a na Jahorini se svake godine (januar) odra-vaju meunarodne skijake FIS trke u alp-skim disciplinama. Vie od 20 km ureenih staza za alpsko skijanje danas je na raspo-laganju skijaima na Olimpijskoj ljepotici Jahorini (1529-1916 m nadmorske visine).

19

...A MOE I OVAKO

Skijaima profesionalcima, amaterima, ali i onim najmlaim, na usluzi su tri estosjeda, tri dvo-sjeda i etiri ski lifta koji prevoze 10500 skijaa na as. Za ljubitelje nordijskog skijanja pravi bi-ser je staza Dvorita, na Jahorini (1300-1450 m nadmorske visine) sa 17 km ureenih staza koja je na raspolaganju takmiarima, ali i rekreativci-ma. Savremeno strelite za biatlon omoguava uslove za vrhunska takmienja evropskog ni-voa, a ba na toj stazi odrano je Svjetsko vojno prvenstvo u biatlonu u februaru 2011. godine.

SPORT I REKREACIJA

20

DOSEI VISINE

PLANINARENjEPlaninari PD Javorina i PD Romanija uvjerie vas da je planinsko podruje sarajevsko-romanijske regi-je idealno za sve oblike rekreacije i kretanja u prirodi, kaoi za sve uzraste i zadovoljstva koje planina moe ponuditi. I ne samo to. Ekspedicije na vrhove Maglia, Volujaka, Dur-mitora (CG), Zelengore, planina u okruenju Grada, planina-renje u polusnjenim uslovima, savlaivanje najviih i naj-atraktivnijih planinskih vrhova, obilasci peina, jezera i svih ostalih prirodnih ljepota, doivljaji su koji se ne zaboravljaju.

ALPINIZAMObuka u alpinizmu obavlja se na stijenama Romanije (obezbijeen prevoz i alpinistika oprema idealno za po-etnike). Aktivnosti ove vrste mogue su tokom itave go-dine. Kampovanje na Novakovoj njivi, u podnoju Nova-kove peine (Romanija) prava je prilika da upoznate june stijene Romanije koje su, sa svojih 25 alpinistikih smjero-va, meu najatraktivnijim na prostoru bive Jugoslavije. Po-slije svih obilazaka eka Vas toplo ognjite i zdrava kuhi-nja u planinarskom domu Stajna, kapaciteta 30 kreveta.

BICIKLIZAM(PROLjEE , LjETO , jESEN )Konfiguracija terena i prirodni pejzai u bogatstvu crno-gorine ume, pruaju jedinstvenu priliku da uivate u prirodi, osjetite uzbuenje i isprobate svoje biciklisti-ke sposobnosti. Izuzetne asfaltne dionice u duini od 50 km, na pravcima Pale-Jahorina-Vrhpraa-Podgrab-Pa-le. Rental kompletne biciklistike opreme lanovi bici-klistike sekcije PD Javorina organizovali su ekspedi-ciju Pale Herceg Novi (vie od 300 km), meunarodnu ekspediciju Sarajevo 1984 - Atina 2004 (1500 km), kao i mnoge druge ekspedicije na prostoru bive Jugoslavije.

21

...POD NEBESKOM KAPOM

AVANTURE RADOST I SPOKOJ

22

IZ PTIIJE PERSPEKTIVE...

PARAgLAjDINgPlato i sjeverne strane Jahorine idealne su za ljubite-lje ovog ekstremnog sporta. Naroito su atraktivni de-santni letovi sa visinskom razlikom od 900 m (vrh Jaho-rine 1916 m do Vrhprae na 1010 m nadmorske visine).Kursevi za poetnike 5-7 danaNapredni kursevi 1-2 mjeseca

KOARKANa Jahorini se svake godine, tokom jula odrava koarkaki kamp pod nazivom THREE POINTS, za budue asove ovog sporta, kao i pionirski kamp fudbalskog kluba Partizan.RAfTINgNajodvaniji e saekati vrijeme najvieg vodostaja, ali ni svih ostalih uzbuenja i prskavih doivljaja nee nedosta-jati ni uz nie vodostaje rijeka Tare i Drine. PD Javorina organizuje splavarenje i rafting sa iskusnim vodiima, do-bro druenje i zabavu uz nezaboravno kampovanje i spe-cijalitete domae kuhinje, spremljene na logorskoj vatri.

SNOUBORD (ZIMA )Atraktivna konfiguracija Jahorine prua izuzetne mo-gunosti za sve koji vole ovaj oblik ekstremnog sporta.- Kvalitetni kursevi sa vrhunskim uiteljima- Rental potrebne opreme

23

...UZ POJAAN ADRENALIN

PD jAVORINA PALEtelefon: ++387 65 466 342www.pdjavorina.comPD ROMANIjA PALEtelefon: ++387 66 929 005

LOV

24

LOVAKI SNOVI...

Prostor cijele sarajevsko romanijske regije je prostor jed-nog velikog lovita. Priroda je ovim prostorima podarila ra-znovrsne i bogate uslove za ivot i razvoj raznolikih vrsta divljai. Brojna lovita sa opremljenim lovakim kuama, zatvorenim i otvorenim ekama, hranilitima, moguno-stima usluge vodia pratilaca, razgledanje lovita, omo-guavaju zanimljive lovake doivljaje. A tek lovaka dru-enja, zabave uz lovaku kuhinju .... to je pria za sebe.Lovite Jahorinski zabran spada u lovita planinskog ti-pa, a ukupna povrina je 12 580 ha ( 98 hranilita za sr-neu divlja, 3 osmatranice, 25 solila, lovaka kua Kadina voda i lovaki dom gazivode, 3 zatvorene vi-soke eke ). Vrste divljai: Srnea divlja, medvjed, zec,

jarebica, fazani, divlja svinja, lisica, jazavac, zec, vuk,...Lovako udruenje Jahorina Pale protee se na 12 000 ha lovne povrine. U lovitu se naleze 3 visoke eke sa preko 200 hranilita i 2 000 solila. Pripada planinskom tipu lovita, a zastupljene su: srna, medvjed, zec, vuk, divlja svinja, tetrijeb kao i brojne vrste ptica. Ima tri lovaka doma: lovaki dom na Majdanima, lovaki dom na Hrei i lovaki dom u Prai.Lovite Glasinac ( 62 136 ha ) i posebno lovite Ro-manija ( 12 772 ha ) planinski tip lovita, a zastuplje-ne su sledee vrste divljai: srna, medvjed, zec, vuk, lisica, kuna zlatica, kuna bjelica, jazavac, .... lovita posje-duju: 4 visoko izgraene zatvorene eke, dvadeset nat-krivenih eka, 12 hranilita za srneu divlja, 67 otvore-nih osmatranica, 148 solila i lovaka kua u Kopitama. Pored ovih, na teritoriji grada Istono Sarajevo postoji i lo-vako udruenje Igman i lovako udruenje Trnovo.

Lovaki dom MAJDANILovaki dom SRNDAPraaLovaki dom CREPOLjSKOLovako udruenje JAHORINAPale

Lovako udruenje GLASINACSokolacLovako udruenje IGMANKasindoLovako udruenje TRNOVOTrnovo

25

I NEZABORAVNA DRUENJA...

RIBOLOV

26

SAMO ZA POKLONIKE SPORTSKOG RIBOLOVA...

Potona pastrmka, lipljan, mladica, klen, krkua i gaovica, dio su ivog svijeta istih i bistrih planinskih potoka i rijeka sarajev-sko-romanijske regije. Rijeke Praa, Paljanska i Mokranjska Mi-ljacka, eljeznica, Biotica te potoci Bistrica, Kasindolska rije-ka, koje izviru ispod obronaka Jahorine, Romanije i Trebevia, pravi su raj za poklonike sportskog ribolova, a u mjestu Niko-lii, uz novi revir, nalazi se ribolovaka kua USR Bistrica Pale. DOZVOLjENI NAINI RIBOLOVA Na salmonidne vr-ste (potona pastrmka, lipljan i mladica) ribolov je dozvo-ljen iskljuivo na vjetake muice i varalice. Svaka dru-ga vrsta mamaca strogo je zabranjena. Na ostale riblje vrste ribolov je dozvoljen uz upotrebu prirodnih i vjeta-

kih mamaca, uz strogu zabranu upotrebe ivih mamaca.LOVOSTAjI I DOZVOLjENE MjEREPotona pastrmka: najmanja mjera 25 cm,zabrana od 01.10. do 01.03.Lipljan: najmanja mjera 30 cm,zabrana od 01.01. do 15.05.Mladica: najmanja mjera 70 cm,zabrana od 01.02. do 31.05.Ostale riblje vrste nemaju zakonsku odredbu za lovo-staj, uz napomenu da klen ima ogranienje za najma-nju dozvoljenu mjeru 30 cm. Za sportski ribolov ne-ophodne su ribolovake dozvole godinje ili dnevne.

USR BISTRICA PALETelefon: ++387 65 690 509USR BIOTICA SOKOLACTelefon: ++387 57 448 339USR ELjEZNICA LUKAVICATelefon: ++387 65 521 686

Domai, prirodan i zdrav nain pripremanja hrane, kao i po-rijeklo namirnica, to je ono to karakterie kuhinju sarajev-sko-romanijske regije. Kolibe i ognjita sve su ee tipovi ugostiteljskih objekata u kojima se nude jela po tradicional-nim i ve pomalo zaboravljenim receptima naih predaka. Teletina ili jagnjetina ispod saa: telee ili jagnjee meso,

krompir... Jagnjetina kuvana na mlijeku- zapeena Jagnjetina sa ranja Ranjii - svjee meso, dimljena slanina, luk, gljive, Cicvara - kukuruzno brano iz vodenice kuvano na kajmaku

moe i sa medom

Kalja - svjei kupus ili drugo povre i meso, kuvano zajedno Romanijski krompir - peen ili kuvan - prilog romanijski kaj-

mak ili sir... Suvomesnati proizvodi - peenica svinjska i govea, bravlja

stelja, suena jaretina... (sueno na tradicionalan nain) Mlijeni proizvodi - mlijeko (slatko i kiselo), kajmak, sir... Razne vrste pita Specijaliteti od divljai - peenja ispod saa, gulai, papri-

kai... Specijaliteti od gljiva vrganj, rujnica, smrak, redua... umsko voe - borovnice, jagode, maline, kupine, divlje

trenje i vinje...

27

BOGATA NACIONALNA KUHINJA...PO RECEPTIMA PREDAKA

TRADICIONALNE KULTURNE MANIFESTACIJE

28

Turistika berza U susret zimi - Jahorina,novembar Internacionalni festival harmonike - Istono Sarajevo, april Likovna kolonija Art - simpozijum Jahorina - juli Brdska trka - Jahorina, avgust Meunarodni sabor frulaa - Pale, avgust Likovna kolonija - Pale, juli Koarkaki kamp HYPO THREE POINTS Jahorina - juni/avgust Pionirski fudbalski kamp Partizan- Jahorina, juni/avgust Tebi goro Romanijo - Sokolac, avgust Sabor starog pjevanja u Srba - Istona Ilida, avgust Meunarodni festival lutkarskih pozorita LUTFEST - Istono

Novo Sarajevo, maj Meunarodni festival malih scena - monodrama Srpske -

Istono Novo Sarajevo, decembar

Meunarodni festival turistikog i ekolokog filma Pale, septembar

Motosusreti - Sokolac, juni urevdanski uranak - Novakova njiva - Romanija, maj Internacionalna motorijada - Istona Ilida, juni Konferencija beba - Grad Istono Sarajevo, juni Dani Duka Trifunovia - Pale - septembar Hercegovako - romanijsko vee - Jahorina, decembar Biciklistika trka Tour De Serbia - juni Jagnjijada Istoni Stari Grad - juni Korida u Podgrabu, Pale - juni FIS trka Jahorina - mart Otvoreno prvenstvo BiH u biatlonu - Dvorita, februar

Informacije telekom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1185Policijska stanica Pale. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122Dom zdravlja Pale. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 223 256Bolnica Kasindol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 316 054Autobuska stanica Istono Sarajevo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 378 57 316 184, ++ 387 57 317 377Autobuska stanica Pale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 378 57 222 900eleznika stanica Sarajevo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++387 33 655 330Auto-moto savez. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1285Taksi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 340 200RTRS ITC Istono Sarajevo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 340 974Radio - televizija istono Sarajevo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 340 888, www.rtvis.tvRadio i televizija OSM Pale. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++387 57 224 788, www.radio-osm.com, www.osmtv.comCrveni krst. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++387 57 223 593, rcrshq@paleo.netHOTELIOlimpijski centar Jahorina, hotel Bistrica. . . . . . ++ 387 57 270 020, jahorina_oc@paleol.net, www.oc-jahorina.comHotel Termag Jahorina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 270 422, termag@teol.net, www.termaghotel.comHotel Rajska dolina Jahorina. . . . . . . . . ++ 387 57 270 088, 270 224, info@rajskadolina.com, www.rajskadolina.comHotel Kristal Jahorina. . . . . . . . . . ++ 387 57 270 430, 270 431, atos-trade.kristal@hotmail.com, www.hotelkristal.meHotel Dva javora Jahorina. . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 270 481, dvajavora@gmail.com, www.hoteldvajavora.comHotel San Jahorina. . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 270 503, 270 489, san-hotel@paleol.net, www.jahorina-hotelsan.comHotel Neboja Jahorina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 270 500, info@hotel-nebojsa.com, www.hotel-nebojsa.comHotel Board Jahorina . . . . . ++ 387 57 270 177, 270 014, info@hotelboard-jahorina.com, www.hotelboard-jahorina.comHotel Damis Pale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 224 755, recepcija@hotel-damis.com, www.hotel-damis.com

29SERVISNE INFORMACIJE

Hotel Olimpik Pale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 223 639, hotel_olimpik@paleol.net, www.hotel-olimpik.comHotel Tereks Istono Sarajevo ++ 387 57 317 400, 318 100, terex-com@paleol.net, www.terex-company.comAparthotel Vuko Jahorina. . . . . ++ 387 57 206 306, 206 300, rezervacije@bb-vucko.com, www.aparthotelvucko.comHotel Snena kraljica Jahorina. . . . . . . . . . ++ 387 57 270 484, 270 485, nedo77@verat.net, www.sneznakraljica.comHotel Snjeko Jahorina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 270 011, info@hotelsnjesko.ba, www.hotelsnjesko.baHotel Jetset Pale. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 202 420, 65 511 927, jetset@teol.net, www.jetsetpale.comHotel Beograd Istono Sarajevo . ++ 387 57 316 800, 317 404, recepcija@hotelbeograd.net, www.hotelbeograd.netHotel M3 Istono Sarajevo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 310 070, info@hotelm3.net, www.hotelm3.netMOTELIMotel Topalovi Istono Novo Sarajevo. . . . . . . . . ++ 387 57 321 101, topex@paleol.net, www.motel-topalovic.comMotel Veljine Istono Novo Sarajevo. . . . . . . . ++ 387 57 340 312, info@motel-veljine.com, www.motel-veljine.comMotel BOB Istono Novo Sarajevo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 373 133PANSIONIPansion Sport Jahorina. . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 270 444, 270 333, granzov@paleol.net, www.pansionsport.comPansion Pahuljica Jahorina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 270 475, 066 714 177, booking@guidelinebl.com,

www.pahuljica-jahorina.comVila Zlatna ita Jahorina. . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 270 225, 270 038, lidijak@paleol.net, www.hotel-zlatnazita.comVila Lala Jahorina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 272 040, vilalala@teol.net, www.vilalala.comPansion Vinter Jahorina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 270 449, pansionwinter@yahoo.com, www.jahorina.orgPansion Atomik Jahorina . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 270 420, info@pansionatomic.com, www.pansionatomic.comPansion Lui Jahorina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 65 524 808, lucict@teol.net, www.jahorina.netPansion Vidikovac Jahorina . . . . . . . . . . . . . . .++ 387 57 226 043 vucicevic@teol.net, www.vidikovac-jahorina.comPansion Stanii Jahorina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .++ 387 57 224 963, 065 860 673Apartmani Peggy Jahorina . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 270 210, peggy-jahorina@teol.net, www.peggy-jahorina.com

30SERVISNE INFORMACIJE

Vila Tamara Dvorita, Jahorina . . . ++ 387 57 270 015, vilatamarajahorina@gmail.com, www.vilatamara-jahorina.comPlaninska kua Rajska vrata Jahorina . . . . . . . . ++ 387 57 272 020, rudic@paleol.net, www.jahorina-rajskavrata.comPansion Vrelo Miljacke Pale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 226 419, 223 048Pansion Mig Ljubogota Pale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .++ 387 57 223 763Pansion Dva goluba Pale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 226 233, dvagoluba@zona.ba, www.dvagolubapale.comPansion Kula Istono Sarajevo . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 310 170, pansionkula@yahoo.com. www.pansionkula.comPansion Fren Sokolac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 448 066RESTORANIRestoran Kumbara Pale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 65 966 417Restoran - Ribnjak Dva drugara Pale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 65 760 966Restoran Ogi Pale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 226 440Gostionica Kod eda Pale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 65 860 513Restoran Toak Mokro Pale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 223 444Etno restoran konoba Ognjite Sokolac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 444 887, 065 513 766Restoran Kum Sokolac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 65 564 530Restoran MC Sokolac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 480 555Restoran Mirni kutak Sokolac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 448 081Restoran Romanijski raj Sokolac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 65 547 126Gostionica Matpan Sokolac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 444 252Restoran Zaarani dvori Jahorina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 65 160 781Restoran i ribnjak Toplik Istono Novo Sarajevo . . . . . . . . . . ++387 57 321 455,ribnjaktoplik@yahoo.com,

www.ribnjaktoplik.baRestoran Barka Istona Ilida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .++ 387 65 662 069Restoran Lovac na jelene Istona Ilida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 65 231 304Restoran Kamin Istona Ilida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 65 530 463, 057 316 762Restoran Stari most Istona Ilida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 65 625 865Restoran AS Istona Ilida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 350 500

31

Restoran Sunanik Istona Ilida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .++ 387 65 887 216Restoran Bijeli dvor Istona Ilida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .++ 387 65 879 748Restoran My name is Luka Istono Novo Sarajevo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 66 771 552Restoran Jelena Istono Novo Sarajevo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .++ 387 57 342 121Restoran Filipovo ognjite Istono Novo Sarajevo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++387 57 343 250Picerija Knez Istono Novo Sarajevo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 320 220Restoran Zlatni tim Istono Novo Sarajevo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .++387 65 530 679TURISTIKE AgENCIjETavor Pale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++387 (57) 22 42 24, www.tavor-turizam.comBalkan Ekspres Istono Sarajevo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++387 57 317 000, www.balkanexpress-is.com Kompas Istono Sarajevo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 317 701, www.kompas-is.comKontakt turs . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 226 600, kontakt.tours@zona.ba, www.kontaktturs.comOPTINEGrad Istono Sarajevo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 226 793, www.gradistocnosarajevo.netOptina Pale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .++ 387 57 223 459, www.pale.rs.baOptina Istono Novo Sarajevo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 340 710, www.opstinains.netOptina Istona Ilida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 317 870, www.istocnailidza.netOptina Trnovo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 610 122, www.trnovo-rs.comOptina Sokolac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 448 712, www.opstinasokolac.netOptina Istoni Stari grad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ++ 387 57 265 117, www.opstinaisg.netKORISNI LINKOVIwww.jahorina.org, www.jahorinaonline.com, www.jahorinainfo.com, www.jahorinahoteli.com, www.jahorinalive.com, www.jahorina.ba

32SERVISNE INFORMACIJE

33

OLIPMIJSKICENTAR

JAHORINA

34

Planina Jahorina je u svom srcu smjestila i mnoge lijepe planinske kue za boravak i odmor gostiju. Kue su graene u autentinom, planinskom stilu, moderno opremljene da zadovolje i najprobirljivije ukuse.

U predivnom prirodnom ambijentu gostima je na raspolaganju i veliki broj moderno ureenih apartmana i soba za izdavanje. Ukupan kapacitet u ovoj vrsti smjetaja je oko 2 000 leaja.

35Izdava:Turistika organizacijagrada

Istono Sarajevo

Za izdavaa:Savo Kova

Tekstovi:Prof. dr Milovan Pecelj,

mr Slaana Petroni,mr Savo ivkovi,

Branka SpasojeviPetko Guti,

Milutin Radojevi,Dean Klaar,

Mladen Luki,Rodoljub aji,Snjeana voro,

Predrag LopatiSlavko Bojani

fotografije:Vladimir Stanii

Ilija RamiDean KlaarIgor Simovi

Olimpijski centar JahorinaFoto Vaske

Slavko Bojani

Likovno-grafika obrada:Grafid Banja Luka

TURISTIKA ORGANIZACIJA

ISTONO SARAJEVO

SarajevoPale

Jahorina

Dobroslava Jevevia bb71420 Pale, Republika SrpskaTel: +387 57 201 280Faks: +387 57 223 947E-mail: turorg@teol.net, turist_ss@paleol.netwww.turizam-isa.ba