Turska Kuhinja (1)

Seminarski rad iz predmeta: UVOD U NAUČNI RAD

PREDLOG MENIJA ZA USLUŽIVANJE JELA TURSKE KUHINJE

Student: Stefan Basta, 699/09 Profesor: dr Branislav Đurđev Asistent: Milica Solarević,

NOVI SAD, 2013

UNIVERZITET U NOVOM SADUPRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA GEOGRAFIJU, TURIZAM I HOTELIJERSTVO

SADRŽAJ

UVOD 2

TURSKI STO 3

MENI “Semillon” 4

MENI “Gulpembe” 5

NORMATIVI I RECEPTURE JELA IZ MENIJA “Semillon” I “Gulpembe” 6

ZAKLJUČAK 14

LITERATURA 15

1

UVOD

Tursku kuhinju karakteriše jedna poseban kompleks sačinjen od vešte kombinacije kulinarskog umeća, istorijskog nasleđa, verskih prilika, navika stanovništva i upotrebljavanih namirnica. O svakoj od pomenturih kategorija pisano je kroz istoriju, a i dalje je predmet proučavanja etnologije, istorije i tradicionalne gastronomije. Veliki je doprinos turske kuhinje ostalim nacionalnim gastronomijama, pre svega Balkanskim, pojedinim Srednjeevropskim a usled povećane migracije stanovništva i drugim. Potvrda kvaliteta ove kuhinje su visoke pozitivne kritike upućene načinu pripreme, vrsti i količini namirnica i nutritivnoj vrednosti pripremljenih jela od strane prestižnih kulinarskih institucija, koje neka od jela imaju uključene kao “must to do” u svojim obrazovnim programima.

Kroz isoriju su Turski kuvari uživali sve prednosti geografskog položaja države pa im je uvek na raspolaganju bila velika količina različitih i svežih namirnica biljnog i životinjskog porekla. Začini su pristizali iz Azije trgovačkim putevima i prodavali se na ulicama većih gradova ili su se trgovci trampili začinima za druge proizvode koje su Turci autentično imali, pre svega za prehrambene. Posao koji bi podrazumevao izdvajanje autentičnih jela bez prisustva sastojaka iz drugih država u Turkoj je vrlo težak, s obzirom na to da je pomenuta trgovina i uticaj Dalekog Istoka na Tursku bio zastupljen još od najranijih dana.

Kao ni kod svih naroda islamske veroispovesti, ni kod Turaka u ishrani nema svinjskog mesa i masti, dok je upotreba alkohola do te mere sekularizovana da su turska vina, pivo i raki neizostavni pratioci svakog obroka, što u ugostiteljstvu, što u domaćinstvima.

Od mesa je u turskoj kuhinji zastupljeno (najviše) jagnjeće i ovče meso, zatim slede govedina i piletina. Povrće dominira u pripremi svakog jela i soseva, a tu dominiraju plavi patlidžan, paradajz, crni beli i praziluk, paprika, bamija i spanać. Žitarice sudjeluju u pripremi testenina i poslastica koje ima veliki značaj u ovoj kuhinji, a koriste se proso, pšenica, raž i pirinač. Masti se koriste uglavnom biljne, iz verskih razloga, ili kao puter, maslac i margarin, dok od ulja dominira maslinovo.

Voće je jako zastupljeno, koristi se uglavnom sveže i to sezonsko, a u njemu se uživa zasebno ili posle obedovanja. Tu dominira bostan (lubenica, dinja), zatim breskve, grožđe, orasi, bademi, nar, ruža i citrusi. Masline zauzimaju posebno mesto.

Kao konkluziju gore navedenog, proizilaze jela koja su dobro izbalansirana u pogledu osnovnih nutritmenata - proteina, ugljenih hidrata a naročito masti. Povrće je prisutno u velikoj meri u jelima, u nekim poznatijim je čak esencijalni sastojak, a tradicionalnost pripreme, usluživanja i konzumiranja hrane, što u domaćinstvima što u restoranima, karakterisitična je za istoriju, sadašnjost i budućnost uz vrlo male promene, ili bolje rečeno, uz prisutna prilagođavanja koje ne ugrožavaju tradiciju.

Turci su veliki obožavaoci pića i napitaka. Od pića jako su cenjena vina i raki, uz sve više prisutno pivo. Od napitaka tu su šerbet i čaj, kao i kafa koja je daleko manje popularna od čaja, zatim sledi boza kao tradicionalni fermentisani slatki napitak koji se služi kao samostalna poslastica, u kombinaciji sa limunadom ili uz sve sledove pojedinih menija.

2

TURSKI STO

Turski sto predstavlja karakterističan način obedovanja za narode islamske veroispovesti, pre svega grupa tradicionalnih naroda Egipta, Tunisa, Turske, naroda sa Arabijskog poluostrva i ostalih bliskoistočnih zemalja. Naziv “Turski sto” su nadenuli Evropljani koji su se sa takvim načinom obedovanja susreli u Turskoj koja je kao zemlja privredno uznapredovala od sredine prošlog veka mada je i dalje očuvala tradicionalizam, za razliku od zemalja koje su prethodno pomenute u kojima je ekspanzija turizma izazvala takođe osavremenjivanje ali u mnogo skorijem periodu, što nas navodi na zaključak da je “Turski sto” samo fraza koja se koristi za način usluživanja i konzumiranja hrane koji će biti opisani u nastavku.

U mnogim turskim domovima i nekim restoranima gosti uživaju u svom obroku sedeći za stolom. Nije neuobičajeno da se u nekim manjim seoskim mestima obeduje onako kako su Turci Osmanlije to činili - na podu, sedeći na jastucima ili ćilimima, poređani u krug oko sofre. Tako posedavši, mogli bi prekrstiti noge ili karakteristično čučnuti, ili sedeti pak na jako niskim stolicama. Stolnjak u ovom slučaju prekriva pod, a gosti mogu deo stoljnjaka staviti sebi u krilo i koristiti ga kao salvetu.

Obrok se tradicionalno servira sa centralnog tanjira pozicioniranog u sred sofre, a gosti se služe umačući jelo hlebom ili koristeći se kašikom. Dalje, bilo da se gosti nalaze za tradicionalnom sofrom ili u ekskluzivnom restoranu, korpica sa sveže pečenim krckavim ili pita hlebom (ekmek) je sastavni deo svake od postavki. Takođe u Turskoj se hleb koristi i za umakanje sosa koji prati jelo, dok je u evropskim zemljama to van pravila bontona.

Večera je u Turskoj vrlo važan obrok. Ako imaju dovoljno vremena na raspolaganju, Turci će se opustiti za stolom uz priču i dodatno naručivanje jela i pića. Posle večere sledi nastavak razgovora van stola, uz uživanje u napitcima, poslasticama ili svežem voću.

3

MENI“Semillon”

Yeni Raki(Raki po izboru)

Doluca Antik Emir, Narince & Semillon

2010(Belo polusuvo flaširano vino od sorti Emir, Narince i Semillon)

Çay, Kahve, Boza, Serbet(Čaj, kafa, boza, šerbet)

Ispanakli gözleme(Anadolijski pita-hleb sa spanaćem i sirom)

Kirmizi Mercimek Çorbasi(Crvena supa sa sočivom)

Imam Bayildi(Plavi patlidžan sa nadevom od povrća i začina)

Fistikli Baklava(Baklava sa pistaćima)

4

MENI“Gulpembe”

Yeni Raki(Raki po izboru)

Kavakhdere Narince 2010

(Belo polusuvo flaširano vino od sorte Narince)

Selendi Gulpembe Rosé2010

(Ružičasto suvo flaširano vino)

Beyaz peynir, Kaşar & Suçuk Mezeler(Meze od mladog sira, kačkavalja i sudžuka)

Mücver(Medaljoni od tikvica i tvrdog sira)

Manti(Jufka testenina sa mesnim nadevom)

Kadayif(Kadaif)

5

NAZIV JELA

Ispanakli gözleme(Anadolijski pita-hleb sa spanaćem i sirom)

OSNOVNE KARAKTERISTIKE JELA ZA ANALIZIRANO PODNEBLJE

Ispanakli gözleme predstavlja toplo predjelo koje se služi ili samostalno ili uz povezanu salatu poput Cacik-a. Vrlo je hranljivo, zbog znatne količine ugljenih hidrata sa jedne strane i mineralnih materija zastupljenih u spanaću. Masti su zastupljene u maslinovom ulju koje se koristi za testo i za fil, dok je mlečna mast zastupljena u feta siru. Uz jelo se tradicionalno služi aperitiv, što ne mora biti pravilo.

REDNI BROJ

NAZIV NAMIRNICE JEDINICA MERE KOLIČINA NAPOMENA

1. Brašno g 2002. So g 1,53. Maslinovo ulje ml 5 za u testo4. Voda ml 605. Maslinovo ulje ml 10 za prženje6. Crni luk g 90 seckan7. Beli luk kom 4 gnječen8. Svež spanać g 2509. Oraščić g 1 rendan / mleven10. Biber g 1 rendan / mleven11. Feta sir g 50 usitnjen12. Parmesan sir g 120 rendan13. Brašno g 1014. Mleko ml 100

POTREBNA SREDSTVA I INVENTAR ZA RAD FOTOGRAFIJA

Radna površina za mešenje, razvlačenje i odležavanje testa, dublji tiganj za prženje, tiganj sa umanjenim kohezivnim koeficijentom (teflon), pećnica. Oklagija je fakultativna, s obzirom da se testo može razvući i ručno. Pored navedenog, potreban je i pribor za grubu i finu obradu povrća – luka.

POSTUPAK PRIPREME I SERVIRANJAU odgovarajuću posudu staviti brašno i so i pomešati, nakon čega formirati kupu sa udubljenjem na sredini. U udubljenje sipati ulje i mlaku vodu. Mesiti u posudi 10 minuta. Podeliti zamešeno testo u 4 jednake loptice i postaviti na brašnom oštaubovanu površinu. Prekriti krpom i ostaviti da odstoji oko 25 minuta. U međuvremenu pripremiti fil: zagrejati maslinovo ulje u odgovarajućem tiganju, dodati crni luk i pržiti dok ne postane mekan i providan. Dodati spanać, oraščić, biber, feta sir, Parmesan, promešati, poklopiti i pržiti oko 3 minuta. Pomešati brašno i mleko u adekvatnoj posudi, dodati u tiganj u kojem je spanać i uz neprestano mešanje napraviti sos. Zatim ukloniti sa vatre. Od testa koje je odležalo, uz pomoć oklagije razviti testo na 15cm prečnika i oko 6mm debelo.Zatim masu iz tiganja podeliti na 4 jednake količine, pa svaku količinu postaviti na sredinu razvijenog testa ostavljajući po 3 cm slobodnog prostora od ivica. Nakon toga preklopiti ivice testa ka unutra pa nastaviti sa preklapanjem u željeni oblik (ako je testo razvučeno malo više). Ugrejati teflonski ili sličan nelepivi tiganj na umerenoj vatri pa pažljivo spustiti zavijeno testo da se lagano peče. Pažljivo okrenuti da se ravnomerno ispeče sa svih strana. Postupak ponoviti za ostalo testo.

BROJ PORCIJA

4 PREDLOŽENO PIĆE Yeni Raki(Raki po izboru)

6

7

NAZIV JELA

Kirmizi Mercimek Çorbasi(Crvena supa sa sočivom)

OSNOVNE KARAKTERISTIKE JELA ZA ANALIZIRANO PODNEBLJES obzirom da je toplo predjelo služeno pre supe ili čorbe, uz ovo jelo se po pravilu ne služi posebno piće. Tradicija nalaže to da se toplo predjelo služi pre supe, kako bi se gosti supom osvežili i pripremili za nastavak obroka. Sastojci korišćeni u pripremi supe su dostupni u većini krajeva sveta. S obzirom na određenu količinu kiseline koju sadrži supa zbog paradajza i limuna koji su upotrebljeni u njenoj pripremi, njena prevashodna namena je dodatno otvaranje apetita kod gostiju.

REDNI BROJ

NAZIV NAMIRNICEJEDINICA

MEREKOLIČINA NAPOMENA

1. Maslinovo ulje ili puter g 152. Crni luk g 80 iseckan3. Beli luk g 2 gnječen4. Kim g 5 mleven5. Korijander g 5 mleven6. Paradajz sok ili paradajz pire g 50 50g soka, 30g pirea7. Povrćni ili goveđi fond l 28. Crveno sočivo g 2009. Pirinač g 5010. Crvena paprika kom 1 očišćena11. So g 312. Biber g 113. Sušena menta g 114. Limun kom 1 kriške

POTREBNA SREDSTVA I INVENTAR ZA RAD PROSTOR ZA FOTOGRAFIJU

Adekvatna posuda za kuvanje, pribor za grubu i finu obradu povrća, radna površina.

POSTUPAK PRIPREME I SERVIRANJA

U šerpu staviti ulje ili puter pa zagrejati na umerenoj vatri, nakon čega dodati crni luk i pržiti dok luk ne postane providan. Dodati beli luk, kim i korijander pa dopržiti još minut. Zatim dodati paradajz soka ili pirea, promešati, naliti fondom, dodati sočivo, pirinač i crvenu papriku, opet promešati i pustiti da se kuva na laganoj vatri sa poklopljenim sudom 30 do 40 minuta uz povremeno mešanje. Kada su sočivo i pirinač omekšali a supa se zgusnula, dodati so, biber i sušenu mentu. Servirati sa parčadima limuna.

BROJ PORCIJA

4 PREDLOŽENO PIĆE

8

NAZIV JELA

Imam Bayildi(Plavi patlidžan sa nadevom od povrća i začina)


Imam Bayildi je perjanica Turske kuhinje, iz osobitog razloga što se u njegovoj pripremi koriste sastojci koji inače karakterišu tursko podneblje, kao i sam naziv jela koji se vezuje za legendu da se imam, verski službenik, onesvestio (bahildisao) od lepote ukusa kada je prvi put probao ovo jelo.

REDNI BROJ



1. Plavi patlidžan kom 2 rasečen na pola2. So g 53. Crni luk g 100 iseckan

4. Paradajz g 300blaniširan, konkase

5. Beli luk kom 6 gnječen6. Peršun g 25 svež, iseckan7. Mirođija g 10 sveža, iseckana8. Bosliljak g 10 svež, iseckan9. Maslinovo ulje ml 10010. Voda ml 5011. Šećer g 2012. Limun kom 1 kriške


Pribor za grubu i finu obradu povrća, pleh, pećnica, radna površina.


Ugrejati pećnicu na 200oC. Patlidžan oprati, odseći vrhove i raseći uzdužno na polovine. Poređati polovine u odgovarajući pleh tako da mesnata strana bude okrenuta naviše. U odgovarajućoj posudi pomešati so, crni luk, paradajz, beli luk, peršun, mirođiju i bosiljak, uz dodatak dve kašike maslinovog ulja pa preliti mešavinom pripremljene polovine patlidžana. Preostalo maslinovo ulje pomešati sa vodom i šećerom pa preliti nadevene patlidžane. U pećnici peći oko 1½ sata, povremeno prelivajući patlidžane prelivom od paradajza. Patlidžan je spremljen kada postane mekan. Servirati uz kriške limuna a tečnošću iz pleha preliti jelo pre serviranja

BROJ PORCIJA

4 PREDLOŽENO PIĆE Doluca Antik Emir, Narince & Semillon

9

2010

NAZIV JELA

Fistikli Baklava(Baklava sa pistaćima)


Baklava je nezaobilazni desert Turske kuhinje a u nekim izvorima se može naći da sadrži i do 70 kora. Pravi se po tradicionalnoj recepturi uz upotrebu jezgrastog voće – najčešće pistaća i oraha, a preliva se sirupom od špinovanog šećera i ružine vodice. Uz nju se mogu poslužiti lagana vina, boza, čaj ili kafa.

REDNI BROJ



1. Voda ml 2502. Šećer g 3003. Ružina vodica ml 154. Kore za baklavu kg 1 ili pakovanje5. Puter g 250 rastopljen6. Pistaći g 250 mleveni

7. Maslinovo ulje ml /za

podmazivanjePOTREBNA SREDSTVA I INVENTAR ZA RAD PROSTOR ZA FOTOGRAFIJU

Radna površina, mlin za pistaće, pleh, pećnica, šerpa za pravljenje sirupa.


Sirup napraviti tako što ušpinovati šećer: pomešati vodu i šećer i staviti da se kuva pa kad proključa dokuvati još 10 minuta na tišoj vatri. Zatim dodati ružinu vodicu.

Priprema testenine može biti izvedena na nekoliko načina: kore prostreti u pleh koji je prethodno nauljen ili ih zamotavati kao za pitu. Ako je u pitanju prvi slučaj, prvo staviti dve kore na nauljen pleh, zatim posipati rasopljenim puterom i pistaćima i tako dok se ne potroše svu pistaći, šećer i puter. U drugom slučaju uzeti jednu koru koju treba premazati sa jedne strane puterom i preko toga posuti pistaćima i šećerom pa uviti u rolnu. Koji god način je upotrebljen, sledi: u pećnicu koja je zagrejana na 200oC staviti pleh(ove) sa testeninom da se peku 30 do 40 minuta ili dok ne porumene i postanu krckave. Zatim testeninu izvaditi, premazati preostalim puterom i po hlađenju preliti sirupom.

BROJ PORCIJA

8 PREDLOŽENO PIĆE Çay, Kahve, Boza, Serbet(Čaj, kafa, boza, šerbet)

10

Boza(Boza)

Boza predstavlja fermentisani napitak od kukuruznog brašna koji je aromatizovan voćnim sokom ili korom citrusa.

Slika 6: Boza

Izvor: http://anatoliahistory.com/2011/0

Postupak dobijanja ovog napitka je jednostavan ali iziskuje više vremena: u sud se stavi kilogram kukuruznog brašna i prelije se sa 10 litara mlake vode. Potrebno je da ova smeša odstoji oko 12 sati. Posle ovog vremena smeša se zagreva na umerenoj vatri oko dva sata, uz povremeno mešanje a zatim skine sa vatre i ostavi da se hladi. U međuvremenu se razmuti pekarski kvasac u vodi uz dodatak šećera i kada kvasac ukisne preruči se u smešu koja se ohladila. Sve se dobro promeša i ostavi da fermentiše narednih 12 sati. Nakon toga boza se otcedi kroz gazu ili cednjak, vodeći računa da se svo brašno dobro ocedi od tečnosti. Nakon toga boza se zaslađuje po ukusu i čuva je na hladnom mestu jer je lako kvarljiva. Tradicija je da se boza pri služenji pospe leblebijom ili nekim mlevenim jezgrastim voćem, a može se konzumirati samostalna ili pomešana sa limunadom.

11

NAZIV JELA

Mücver(Medaljoni od tikvica i tvrdog sira)


Vrlo popularno i pikantno toplo predjelo, koje se u nekim prilikama služi i kao glavno. Oblik medaljona može biti različit, od elipsastog do jajastog i okruglog. Uz jelo se poslužuje salata, povrćna, na jogurtnoj bazi ili povezana. Jelo karakteriše balans u zastupljenosti mirisa, ukusa, slanosti i masnoća a zbog tikvica koje dominraju od upotrebljenih namirnica jelo je lako i hranljivo.

REDNI BROJ



1. Brašno g 50 TIP 400 meko2. Jaja kom 1 A klasa3. Parmesan sir g 60 rendan4. Mirođija g 2 sveža, iseckana5. Peršun g 5 svež, iseckan6. So g 37. Biber g 18. Tikvice g 300 narendane9. Crni luk g 50 iseckan10. Maslinovo ulje ml 50 za prženje


Posuda za pripremu mase za medaljone, tiganj za prženje, papirne salvete za oceđivanje masti i posuda za odlaganje isprženih medaljona.


U odgovarajuću posudu pomešati brašno, jaja, sir, mirođiju, peršun, so i biber. Zatim dodati narendane tikvice i crni luk. Zatim, zagrejati ulje u tiganju dok ne postane sasvim tečno, ali ispod tačke dimljenja. Kašikom zahvatati masu iz posude i spuštati u ulje; pržiti oko 5 minuta dok ne porumeni sa svih strana. Ispržene medaljone odlagati na papirne salvete kako bi se ocedile od ulja. Medaljoni se serviraju topli, uz razne salate, kao toplo predjelo i različito garnirani. Normativ je za 6 osoba. Uz jelo se može poslužiti pita hleb.

BROJ PORCIJA

6 PREDLOŽENO PIĆEKavakhdere Narince

2010

12

NAZIV JELA

Manti(Jufka testenina sa mesnim nadevom)


Manti predstavlja jelo koje se uglavnom konzumira za večeru, a njemu prethodi zakozvani Mezeler, ili mezetluk, odnosno hladno predjelo na bazi zakuske. S obzirom da je kopletno, uz njega se ne služi hleb. Testeninu za manti je moguće pripremiti kao i testeninu za jufku odnosno za pita hleb koji je ranije opisan.

REDNI BROJ



1. Juneće meso g 200 mleveno2. Crni luk g 100 iseckan3. So g 54. Crvena paprika g 65. Testenina za Manti pakovanje 16. Goveđa supa ili fond l 1,57. Puter g 60

8. Jogurt ml 500umućen penasto


Posuda za pripremu nadeva, pribor za obradu povrća, radna površina, pećnica.


Pećnicu ugrejati na 200oC. U odgovarajuću posudu staviti mleveno meso, crni luk, so i mlevenu papriku. Testeninu poređati na čistu površinu a zatim kašičicom uzimati smešu od mesa i začina i stavljati na centar testenine i tako redom svako parče testenine. Zatim, kako je testenina četvrtastog oblika, svaku ivicu preklopiti do sredine i malo više, i na kraju ih spojiti u vrhu i malo jače pritisnuti da se dobije vrh. Zatim ove “korpice” ređati u podmazan pleh i peći u pećnici oko 25 minuta, tj. dok vrhovi ne dobiju karamel boju. Zatim izvaditi pleh i korpice preliti tečnošću - supom ili fondom i opet vratiti u pećnicu, pa dopeći oko sat vremena, tj. dok većina tečnosti ne bude upijena. Zatim rastopiti puter i preliti korpice a u ostatak putera staviti papriku i odložiti. Zatim jogurt izmiksovati dok ne postane penast pa ga preliti preko korpica a rastopljenim puterom sa paprikom prelivati na kraju ili pre serviranja. Jelo treba servirati vruće.

BROJ PORCIJ

A6-8 PREDLOŽENO PIĆE

Selendi Gulpembe Rosé2010

13

NAZIV JELA

Kadayif(Kadaif)


Kadayif je, pored baklave, pišmanija, rahat-lokuma tulumbi i ostalog nezaobilazna poslastica. Relativno jednostavno se priprema, uz par sastojaka koji ulaze u njegovu pripremu, ne zahteva puno vremena i određenu veštinu. Varijacije oblika su sledeće: trouglast, četvrtast ili u obliku gnezda, korpica i sličnog. Priprema se od vrlo tanke testenine na način sličan načinu pripreme baklave.

REDNI BROJ



1. Šećer g 802. Puter g 1503. Pistaći / Orasi / Lešnici g 2004. Testenina za Kadayif kg 1 poput “fidea”5. Voda ml 8006. Limun kom 1 isceđen


Radna površina, tepsija, pećnica.


Polovinu količine putera rastopiti u okrugloj tepsiji sa visokim ivicama. Rasporediti polovinu količine testenine za kadaif po dnu tepsije, zatim posuti predviđenom količinom jezgrastog voća i prekriti preostalom količinom testenine za kadaif. Preostalu količinu putera zahvatati kašičicom i raspoređivati podjednako po površini gornjeg sloja testenine. Posle ove pripreme staviti kolač na pečenje oko 25 minuta na umerenoj toploti (oko 150oC) dok ne porumeni gornji sloj kolača. U međuvremenu napraviti sirup od špinovanog šećera i limunovog soka (postupak isti kao kod pripreme sirupa za baklavu).Nakon pečenja kolač preliti toplim sirupom i servirati isečen na željeni oblik.

BROJ PORCIJA 8-10 PREDLOŽENO

PIĆE

14

ZAKLJUČAK

Jedna od najrazvijenijih grana privrede u Turskoj je, svakako, turizam. Da bi se gostima ponudio potpun užitak, pored udobnog smeštaja i ostalih objektivnih okolnosti, mora postojati funkcija ishrane, pre svega iz egzistencijalnih razloga. Ova funkcija nije ni malo nebitna i baš iz tog razloga može poslužiti kao dobra osnova za prezentovanje lokalnih, autentičnih kulinarskih proizvoda. Turci su, kao vešti trgovci, to dovoljno usavršili da će svakog potencijalnog turistu u sa velikom verovatnoćom ubediti da kupi njihov proizvod. A svesni smo i upoznati sa činjenicom da je turska kuhinja jedna od jako cenjenih u svetu, prema tome, retko ko bi i odbio da proba i kupi neki od kulinarskih proizvoda - bilo na ulici, bilo u restoranu, pored sveprisutne internacionalne kuhinje.

S tim u vezi povezujemo nekoliko činjenica: dobar autohtoni proizvod, vešti trgovci i dobra reputacija u celom svetu - iz ovoga je vrlo lako zaključiti da su Turci, svesni svojih vrednosti, uspeli da afirmišu svoju kuhinju daleko van granica svoje zemlje i što je najvažnije, to rade u kontinuitetu, čuvajući svoje nasleđe.

15

LITERATURA

1. Britin, C.H. (2011). The Food And Culture Around The World, Pearson education, New Jersey.

2. Abala, K. (2011). Food Cultures Of The World Encyclopedia, University of Pacific, Greenwood, Denver, Colorado.

3. Jacob, J. & Ashkenazi M. (2007). The World Cookbook for Students, Greenwood Press, London.

4. Cornel, K. (2004). Cooking The Turkish Way, Lerner Publications Company, Minneapolis, USA.

WEBSAJTOVI I LINKOVI

1. http://www.foodcurrency.com/turkish-flat-bread/2. http://en.wikipedia.org/wiki/K%C3%B6fte3. http://www.coolinarika.com/recept/jagkapspan4. http://traveller.easyjet.com/features/2010/09/imam-bayildi-istanbul5. http://en.wikipedia.org/wiki/Manti_(dumpling)6. http://www.turkeytravelplanner.com/details/Food/hazir_yemek.html7. http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/83/Caydanlik.jpg8. http://en.wikipedia.org/wiki/File:Sharbat.JPG9. http://anatoliahistory.com/2011/07/14/history-of-boza/10. http://www.preporod.com/forum/viewtopic.php?p=2989811. http://www.coolinarika.com/recept/755979/komentari/12. http://bobsaway.wordpress.com/category/doner-kebab/13. http://www.turkishcookbook.com/2007/09/rose-sherbet.php14. http://baharcicegi.blogspot.com/2008/12/kabak-mcver.html15. http://www.lezzetibol.com/tatlilar/cevizli-tel-kadayif.html16. http://www.grouprecipes.com/98566/kadayif.html

16

Documents

Turska Kuhinja (1)