Rukovodstvo op{tine @abari najve}u pa`nju poklanja realizacijiinfrastrukturnih projekata

Sve za bolji ivoti privla~enje investitora Strana II

Godina ~etrnaesta, broj 694, dodatak za Brani~evski okrug

Deca iz vrti}a „Leptiri}“ posetiligradona~elnika i njegove saradnike

Mali{ani „osvojili“Gradsku upravu

Strana III

P E TA K , 1 8 . m a j 2 0 1 8 , b r o j 7 5 3 6 , g o d i n a X X I , c e n a 4 0 d i n , 3 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Ilustr

acija

: M. \

erlek

Sutra u No}imuzeja atraktivniprogrami

Strana VIII

Po`arevac - Rebalans bud`eta Grada Po-`arevca bi}e dominantna tema redovnesednice Skup{tine grada, koju je predsed-nik Bojan IIi} zakazao za utorak, 22. maj,sa 20 ta~aka dnevnog reda. Najzna~ajnijese odnose na Predlog odluke o izmenamaodluke o bud`etu grada Po`arevca za te-ku}u 2018. godinu, odnosno Rebalans 1.Prema najavi gradona~elnika Po`arevcaBaneta Spasovi}a, nakon rebalansa, bu-d`et Grada Po`arevca mo`da prema{i i{est milijardi dinara od ~ega }e vi{e od trimilijarde biti raspore|ene za investicije.

- Oko 800 miliona dinara ~ine novasredstva, od toga blizu 630 milionapredvi|eno je za investicije. Vi{e od 30miliona dinara ulo`i}e se u vrti}e, 40miliona u {kole, a radi}e se i rasveta uUlici \ure \akovi}a u vrednosti odoko 24 miliona dinara. Rebalansom jepredvi|ena i izgradnja trafostanice utakozvanoj staroj Industrijskoj zoni,dok je oko 57 miliona dinara planira-no za ure|enje korita reke Mlave, isti-~e Spasovi}. Z. V.

Strana III

Prilikom istra`ivanja u Ramskoj tvr|aviprona|en kineski porcelan iz 16. veka

Slojevi iz raznihepoha donoseiznena|enja

Re~ je prvom artiljerijskom utvr|enju nateritoriji Srbije, koje je imalo 36 topova itopovskih mesta na bedemima i kulama

Strane IV-V

PROGLA[ENI NAJBOLJI BA^IJARI NA SABORU U STAMNICIStamnica - Na ba~iji „Izvor“ u selu Stamnica, odr`an je13. po redu, Sabor ba~ijara Srbije popularno nazvan„Ba~ijada“. Za najboljeg ba~ijara progla{en je DobricaJak{i} iz sela doma}ina Stamnice, kome je uru~enpehar uz znamenja Ba~ijade - {tap i {ubara. Pehar zanajlep{eg psa dobio je Miroljub Petrovi} iz Krnjeva.Najukusnije tradicionalno jelo „~orbu od lobode“pripremilo Udru`enje `ena „Stamni~anke“. Nagrada zanajbr`u mu`u ovaca pripala je Sne`ani Jak{i} izStamnice. Priznanje za {ampionsku kolekciju jagnjadidobio je Slobodan Milovanovi} iz Zabr|a a drugo mesto

u ovoj kategoriji osvojio Igor Ra{i} iz sela Sige. Priznanjeza najbolje {ilje`e dobila je Srbica Nikoli} iz Krepoljina. Za{ampionsku kolekciju ovaca nagra|en je Zoran \or|evi}iz Manastirice, drugo mesto pripalo je Darku Lazarevi}uiz Stamnice a tre}e Nikoli Jankuci}u iz Krepoljina.Najbolju kolekciju koza imao je Rade Radojkovi} izKrepoljina a drugo mesto pripalo Angelini Vuli} izKladurova. Pehar za ovcu {ampionku dobio je @ivomirVidaljevi} iz @drela, a za ovna {ampiona Sa{aMilovanovi} iz Velikog Laola.

Strana VI

Vi{e od 30 milionadinara ulo`i}e se uvrti}e, 40 miliona u{kole, a radi}e se irasveta u Ulici \ure\akovi}a uvrednosti od oko 24 miliona dinara

Skup{tina Po`arevca odr`a}e se 22. maja, u fokusu rebalans bud`eta

U kasi oko {est milijardi, a polovina za investicije

II p e t a k , 1 8 . m a j 2 0 1 8 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

@abari - Od po~etka mandata 2016.go-dine, rukovodstvo op{tine @abari, uzpomo} Vlade Republike Srbije i nad-le`nih ministarstava, najve}u pa`njupoklanja realizaciji infrastrukturnihprojekata, kako bi svim gra|animaomogu}ilo {to bolje uslove za ivot. Zakratko vreme ura|eno je mnogo, anajve}a pa`nja je posve}ena sanaciji iadaptaciji {kolskih i zdravstvenihobjekata. Zapo~eta je gradnja fiskul-turne sale u mati~noj {koli u @abari-ma, a postepeno se radi i na sanaciji iadaptaciji svih dotrajalih {kolskihobjekata na teritoriji op{tine.

- U cilju pobolj{anja kvalitetazdravstvene za{tite, radi se na sanacijii adaptaciji dotrajalih zdravstvenihobjekata i na opremanju i nabavljanjuneophodnih aparata i materijala. Uproteklom periodu nabavljena su i dvasanitetska vozila za potrebe Domazdravlja. U oblasti socijalne za{titepotpisan je ugovor izme|u op{tine iMinistarstva za rad, zapo{ljavanje, bo-ra~ka i socijalna pitanja za renoviranjezgrade Centra za socijalni rad u vred-nosti od 150.000 evra, rekao je za Bra-ni~evo Danas Jovan Luki}, predsednikop{tine @abari.

Od po~etka ove godine iz bud`eta jeizdvojeno {et miliona dinara za revita-lizaciju atarskih puteva, ura|en je putTi}evac - Vrbnica u du`ini od 530 me-tara, a obavljeni su i radovi na ure|e-nju saobra}ajnice u okviru postoje}eregulacije ulica u naselju To~ka, vred-ni 4,5 miliona. Izra|ena je i projektno-tehni~ka dokumentacija i izdvojena susredstva i za asfaltiranje jo{ 15 ulica uosam naselja. U saradnji sa op{tinom

Petrovac, asfaltirana je deonica putakoja povezuje ove dve op{tine na putuAleksandrovac -Mirijevo - Orljevo.

- Problem nezaposlenosti je jedanod klju~nih problema op{tine @abari.Zbog toga smo u stalnim pregovorimasa potencijalnim investitorima. Moguda ka`em da smo veoma blizu realiza-

cije dogovora i dolaska jedne ruske fir-me na teritoriju na{e op{tine, ali o tomeje najbolje pri~ati kada odre|eni dogo-vori budu kona~ni, rekao je Luki}.

Op{tina @abari poma`e poljopri-vrednike, pa je tako izdvojila 6,6 mili-

ona dinara za njihovo subvencionisa-nje u 2017. godini. Tako|e, davala je ipodsticaje za regrese, investicije u fi-zi~ku imovinu gazdinstava i organskuproizvodnju. Tokom 2017. godine or-ganizovana su i razna predavanja u ci-lju edukacije poljoprivrednika, {to senastavlja i ove godine. Po prvi put iz-

date su parcele u dr`avnoj svojini nadugogodi{nji zakup od 30 i 40 godina~ime su stvoreni uslovi za zapo{ljava-nje odre|enog broja stalnih i sezon-skih radnika.

- Najve}i, decenijski problem u vo-dosnabdevanju na podru~ju op{tinebio je u naselju Aleksandrovac. On jetrenutno u fazi re{avanja, u toku su ra-dovi na rekonstrukciji glavnog cevo-voda od centra naselja ka Oreovici, ta-

ko da se nadamo da }e ovim projek-tom biti kona~no re{en problem snab-devanja gra|ana vodom u ovom nase-lju, ka`e Luki}.

- U ovoj godini imali smo odli~nusaradnju sa Vladom Srbije i njenimministarstvima. Posebno bih izdvojioKancelariju za javna ulaganja, Mini-starstvo omladine i sporta, Ministar-stvo rudarstva i energetike, Ministar-stvo privrede, Ministarstvo za rad, so-cijalnu politiku, bora~ka i socijalna pi-tanja. Sa njima smo imali izuzetnu sa-radnju na realizaciji projekata, napo-minje predsednik Op{tine.

Op{tina @abari posebnu pa`nju po-klanja deci i mladima. Za svako ro|enodete ispla}uje se 15.000 dinara, a sviu~enici od 1. do 4. razreda na teritorijiop{tine imaju besplatnu u inu. Obezbe-|en je besplatan prevoz za sve osnovce isrednjo{kolce koji putuju u Svilajnac,Veliku Planu i Po`arevac. Obezbe|enisu i prigodni pokloni za sve prvake, od-li~ne u~enike, nosioce Vukovih diplo-ma, |ake generacije i sve u~enike koji sunagra|eni na {kolskim takmi~enjima.

Obezbe|ena je i materijalna pomo}porodicama u~enika i studenata, pa jetako za 43 studenta izdvojeno2.100.000 dinara. Op{tina poma`e i sta-rijim sugra|anima. Sprovo|enje uslu-ge „Pomo} u ku}i“ odlukom SO @aba-ri, povereno je Centru za socijalni rad,gde je oformljena posebna organizacio-na jedinica za sprovo|enje ove usluge.Pove}an je i bud`et od strane op{tine zamaterijalna davanja gra|anima.

Ina~e, od javnih preduze}a u op{ti-ni @abari postoji JKP „Komunalac“@abari koje je zadu`eno za vodosnab-devanje, a od ustanova tu su Centar zakulturu „Vojislav Ili} Mla|i“, Narodnabiblioteka „Prof.dr Aleksandar Ivi}“ iTuristi~ka organizacija op{tine @abari.

M. Veljkovi}

Regionalna prezentacija projekta „A`urira-nje adresnog registra u Republici Srbiji“

Oko tri miliona gra|ana nema validnu ulicu i brojPo`arevac - Usled neophodnosti {topotpunije evidencije stanovni{tva Sr-bije, u ~itavoj Republici se sprovodiniz mera a jedna od njih, Regionalnaprezentacija projekta „A`uriranjeadresnog registra u Republici Srbiji“,odr`ana je u Po`arevcu. Prezentacijese realizuju u saradnji sa Stalnomkonferencijom gradova i op{tina.Ovo je zajedni~ki projekat Ministar-stava gra|evinarstva, saobra}aja i in-frastrukture i dr`avne uprave i lokal-ne samouprave i Republi~kog geo-detskog zavoda, a prati ga Kabinetpredsednika Vlade RS.

- A`uriranje adresnog registra uRepublici Srbiji je izuzetno va`no, jervi{e od tri miliona gra|ana nema va-lidnu ulicu i broj. Ideja je da damo

priliku lokalnim samoupravama, dasve ono {to godinama nismo radili ato je da imenujemo i dodelimo nazi-ve ulicama i objektima, u kojim ne-ko `ivi ili radi, rekla je izme|u osta-log Svetlana Jovanovi} savetnica priKabinetu predsednice Vlade Srbije.

Republi~ki geodetski zavod je an-ga`ovao mlade stru~njake, kako stva-ri stoje, projekat }e biti gotov tokomjuna meseca iako je planirano da sezavr{i do septembra. PredsednikSkup{tine grada Bojan Ili} je istakaoda }e Po`arevac kao lokalna samou-prava u~initi sve da {to pre odgovorizahtevima projekta, u interesu gra|a-na ali i slu`bi koje koriste te podatkepoput Hitne pomo}i, policije, lokalneporeske administracije. Z. V.

Po`arevac - Potreba da se u~enicimakoji zavr{e osnovnu {kolu {to potpu-nije predstave mogu}nosti i detalji da-ljeg {kolovanja, profesionalna orijen-tacija zauzima zaslu`eno mesto na te-ritoriji Grada Po`arevca. Tako je, u or-ganizaciji Osnovne {kole „DositejObaradovi}“ i Osnovne [kole „VukKaradzi}“ organizovan 8. po redu„Sajam profesionalne orijentacije“ zasve u~enike osmih razreda na teritori-ji Grada Po`arevca.

U~enici svih osnovnih {kola iz Po-`arevca i okoline imali su priliku da sebli`e upoznaju sa ponudom srednjih{kola i njihovim smerovima i da takolak{e donesu odluku o tome {ta ele da

upi{u i u kom smeru }e i}i njihovoobrazovanje. Na ovom sajmu su sepredstavile ekonomsko trgovinska{kola, Poljoprivredna {kola Sonja Ma-rinkovi} sa domom u~enika, gimnazi-ja Jovan [erbanovi}, Politehni~ka {ko-la , zatim tehni~ka {kola Nikola Teslas domom u~enika iz Kostolca, Medi-cinska {kola Po`arevac a gost je bila@elezni~ka tehni~ka {kola iz Beograda.

Sajam je otvorila Ivana Joksimovi},direktorka osnovne {kole „Dositej Ob-radovi}“ sa `eljom da ima ovakav vidprezentacije srednjih {kola pomognesvim u~enicima da {to lak{e donesuprave odluke oko budu}ih zanimanja.

Z. V.

Sajam profesionalneorijentacije

Rukovodstvo op{tine @abari najve}u pa`nju poklanja realizaciji infrastrukturnih projekata

^ine sve za bolji `ivot i privla~enje investitora

Organizuju brojne manifestacijeCentar za kulturu „Vojislav Ili} Mla|i“, Narodna biblioteka „Prof.dr Aleksandar Ivi}“ i Turisti~ka orga-nizacija, u saradnji sa KUD-ovima, organizuju brojne manifestacije: „^etere{ko prelo“ u ^etere`u, „Dani Vojislava Ili}a“ i „Oreova~ka {etnja“ u Oreovici, „Spasovdanski sabor“ u @abarima, „Petrovdan-ski sabor“ u Vite`evu, „Troi~ki sabor“ u Vla{kom Dolu, „Igraj pevaj Srbijo“ u Porodinu, „Pantelejmon-ski dani“ u Aleksandrovcu, „Ilindanski sabor“ i „Smotra folklornih ansambala sela Srbije“ u Simi}evu.

Zbrinjavanje izbeglih licaZahvaljuju}i komesarijatu Ujedinjenih na-cija za izbeglice - predstavni{tvo za Srbiju idonatorima NVO Bo`ur, Vizija i CRS (Kato-li~ka slu`ba pomo}i), u okviru Regionalnogprograma za stambeno zbrinjavanje izbe-glih lica realizovani su podprojekti ukupnevrednosti 22 miliona dinara i 455.000 evra.

Predsednik Op{tine Jovan Luki}

Stalna obnova sportskih terena i sala

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

IIIp e t a k , 1 8 . m a j 2 0 1 8 . brani~evo

Skup{tina Po`arevca odr`a}e se 22. maja, u fokusu rebalans bud`eta

U kasi {est milijardi, polovina za investicije

Vi{e od 30 miliona dinara ulo`i}e se u vrti}e, 40 miliona u {kole, a radi}ese i rasveta u Ulici \ure \akovi}a u vrednosti od oko 24 miliona dinaraPo`arevac - Rebalans bud`eta GradaPo`arevca bi}e dominantna tema re-dovne sednice Skup{tine grada, kojuje predsednik Bojan IIi} zakazao zautorak 22. maj, sa 20 ta~aka dnevnogreda. Najzna~ajnije se odnose na Pred-log odluke o izmenama odluke o bu-d`etu grada Po`arevca za teku}u 2018.godinu, odnosno Rebalans 1.

Prema najavi gradona~elnika Po`a-revca Baneta Spasovi}a, nakon reba-lansa, bud`et Grada Po`arevca mo`daprema{i i {est milijardi dinara od ~ega}e vi{e od tri milijarde biti raspore|e-ne za investicije.

- Oko 800 miliona dinara ~ine novasredstva, od toga blizu 630 milionapredvi|eno je za investicije. Vi{e od 30miliona dinara ulo`i}e se u vrti}e, 40miliona u {kole, a radi}e se i rasveta uUlici \ure \akovi}a u vrednosti od oko24 miliona dinara. Rebalansom jepredvi|ena i izgradnja trafostanice utakozvanoj staroj Industrijskoj zoni,dok je oko 57 miliona dinara planirano

za ure|enje korita reke Mlave, isti~eSpasovi}.

Grad zna~ajna sredstva o~ekuje i odnadle`nih ministarstava kao i od Kan-celarije za upravl?anje javnim ulaganji-ma. Izme|u ostalog, re~ je o projektima{kola i Doma zdravl?a. Tako|e, lokalna

samouprava o~ekuje da i sredstva zaprojekat rekonstrukcije stare zgradepo`areva~ke Op{te bolnice u iznosu od54 miliona dinara. O~ekivana vrednostinvesticije je blizu 12 miliona evra.

Odbornici }e raspravljati i o Pred-logu programa lokalnog ekonomskograzvoja grada Po`arevca za narednedve godine, Predlogu zaklju~ka kojim

se usvaja Lokalni akcioni plan zapo-{ljavanja za teku}u godinu kao i Pred-log programa o dopuni Programa me-ra za unapre|enje uslova ivota na te-ritoriji grada Po`arevca. [esta ta~ka,koja bi mogla da bude interesantnagra|anima, odnosi se na davanje sa-

glasnosti na odluku o cenama uslugau JKP „Vodovod i kanalizacija“.

Poslednja 20. ta~ka, bi}e predloziakata iz oblasti izbora postavljenja,imenovanja, razre{enja i prestankamandata, a odgovaraju}i dopunskimaterijal za nju, kako je navedeno, bi-}e dostavljen odbornicima neposred-no pre po~etka sednice. Z. V.

Sednica Saveta Brani~evskog upravnog okruga u Ku~evu

Neophodna boljainfastrukturaKu~evo - Sednica Saveta Brani~evskogupravnog okruga, koga ~ine ~elnicisvih op{tina i Grada Po`arevca, odr`a-na je u Ku~evu a razmatrana je sarad-nja lokalnih samouprava sa okru`nimpodru~nim jedinicama organa dr`av-ne uprave, formirano koordinacionotelo za upravljanje otpadom na nivouOkruga, analizirana dosada{nja reali-

zacija ozakonjenja objekata i formira-nja stambenih zajednica kao i novi po-ziv za IPA projekte.

Savet koji sa~injavaju prvi ljudi svihosam lokalnih samouprava (Grad Po-`arevac i op{tine Veliko Gradi{te, Pe-trovac, @agubica, @abari, Malo Crni}e,Golubac i Ku~evo) odr`ao je svoju dru-gu, redovnu sednicu, ba{ u Ku~evu ko-je je nedavno progla{eno za najuspe-{niju lokalnu samoupravu Okruga.

Na sednici, kojom je predsedavaoNa~elnik Brani~evskog upravnogokruga Aleksandar \oki}.

U izjavi datoj povodom sednice,Na~elnik \oki} je istakao da je za daljirazvoj okruga u celini neophodna bo-lja infrastruktura i da se zbog toga to-liko ula`e u nju. Tako|e, istakao je daje trenutna vrednost investicija u

okrugu blizu milijardu dolara, najvi{ezahvaljuju}i izgradnji luke u Kostolcu.

Doma}in skupa, predsednik op{ti-ne Ku~evo Novica Jano{evi}, rekao jeda je ovo jo{ jedno priznanje lokalnojsamoupravi grada na Peku i istakao da}e sve op{tinske strukture nastaviti sadosada{njim aktivnostima za pobolj-{anje, posebno razvoja privrednih su-bjekata na svojoj teritoriji.

Z. V.

Izve{taji o ustanovama i fondacijamaPred odbornicima }e biti i izve{taji o radu poslovanja sa finansijskim pokazateljima ustanova i fon-dacija ~iji je osniva~ grad Po`arevac za prethodnu godinu i to: Narodni muzej Po`arevac, Istorijskiarhiv Po`arevac, Centar za kulturu Po`arevac, Gradski `enski hor „Barili“, Kulturno-sportski centarPo`arevac, Narodna biblioteka Ilija M Petrovi}, Dom zdravlja Po`arevac, Zdravstvena ustanova Po-`arevac, Centar za socijalni rad Po`arevac i Fondacija Milenin dom.

Visoka tehni~ka {kola strukovnih studija u Po`arevcu

[kolarina 55.000 dinaraPo`arevac - Visoka tehni~ka {kola strukovnih studija u Po`arevcu, u nared-nu {kolsku godinu upisa}e 280 studenata, 165 bud`etskih i 115 samofinan-siraju}ih. [kolarina za samofinansiraju}e iznosi 55.000 dinara, a za strance1.500 ameri~kih dolara u dinarskoj protivvrednosti.

Na smeru ma{instvo i za{tita `ivotne sredine mogu se upisati po 33 bu-d`etska i 27 samofinansiraju}ih, dok na smerovima elektrotehnika i ra~u-narstvo, za{tita bilja i prehrambena tehnologija i nutricionizam ima mestaza 33 bud`etska i 17 samofinansiraju}ih. Pravo upisa na prvu godinu osnov-nih studija imaju ne samo oni koji su zavr{ili ~etvorogodi{nje, ve} i trogodi-{nje srednje obrazovanje. Prijemni ispiti, u zavisnosti od odabranog smera,polaga}e se iz matematike, hemije i biologije. Prijave kandidata prima}e sekrajem juna, u terminima koji }e naknadno biti objavljeni, a nedelju dananakon toga polaga}e se prijemni ispiti. M. V

Po`arevac - U zgradi starog Na~elstva,gde su sme{tene prostorije lokalne sa-mouprave u Po`arevcu, prema brojumali{ana koji su je „okupirali“, izgle-dalo je da su ba{ oni osvojili vlast uovom gradu. Naravno, neobi~ni gostido{li su po pozivu ali su, na zadovolj-stvo svih zaposlenih, na kratko preki-nuli sve njihove obaveze.

Saznajemo da je u poseti gradona-~elniku, predsedniku Skup{tine Gra-da Po`arevca i njihovim saradnicimabila pred{kolska grupa iz vrti}a Lepti-ri}. Detalje o toj poseti u vidu mnogo-brojnih fotografija objavio je gradona-~elnik Bane Spasovi} na svojim strani-cama na dru{tvenim mre`ama i izme-|u ostalog naveo:

- Ponekada vam od silnih osmehaba{ ponestane komentara. Samo }ure}i da su ovo mali{ani iz vrti}a „Lep-tiri}“, i da smo se super proveli u da-na{njem obilasku gradske ku}e #Po-

`arevac. P.S. - Imali su sjajne predlogeza grad... P.S. 2 - Uskoro }emo ugosti-ti i njihove drugare iz ostalih vrti}a. -napisao je Spasovi} uz postavljanje ne-koliko „he{tegova“ kao {to su - #Su-perKlinci #Po`arevac #Vrti} #Leptiri}#Deca #Budu}nost.

Sude}i po objavljenim fotografija-ma, deca su posetila kompletno Grad-sko zdanje, uklju~uju}i kancelarijegradona~elnika, zamenika, predsedni-ka SG, skup{tinsku, press salu i salu zaven~avanje, kao i Sve~ane salone.

Z. V.

Deca iz vrti}a „Leptiri}“ posetili gradona~elnika i njegove saradnike

Mali{ani „osvojili“ Gradsku upravu

Problemi u seoskim vodovodima kod Velikog Gradi{ta

Jedna zabrana i dva odobrenjaVeliko Gradi{te - U naselju Pe~anicakod Velikog Gradi{ta, voda iz seoskogvodovoda nije zdravstveno bezbedna,pa je zabranjena za pi}e i pripremuhrane. Prema rezultatima analize Za-voda za javno zdravlje Po`arevac, ne-ispravnost je fizi~ko-hemijska, jer sunitrati iznad dozvoljenog, i mikrobio-lo{ka, jer su u njoj na|ene bakterije fe-kalnog porekla.

I dok me{tanima Pe~anice sledi ku-povina fla{irane vode, takvih tro{kovasada su oslobo|eni u Tribrodu, jer je vo-

da iz njihovog vodovoda, zabranjena zapi}e u novembru, sada progla{ena is-pravnom. Voda iz seoskog vodovoda uKumanu kod Velikog Gradi{ta tako|eje ponovo ispravna i mo`e se koristiti zapi}e i pripremu hrane. Voda u ovomnaselju bila je neispravna od po~etkamarta ove godine i mogla se koristiti sa-mo kao tehni~ka. Po{to su najnovijamerenja Zavoda za javno zdravlje u Po-`arevcu pokazala fizi~ko-hemijsku i mi-krobiolo{ku ispravnost, zabrana vodeza pi}e stavljena je van snage. M. V.

Po`arevac - Za zamenu starog, azbestno-ce-mentnog cevovoda u Po`arevcu, na red su stigle iulice Hajduk-Veljkova i Pore~ka. Izvo|a~ radova bi-}e firma „Telekomunikacija“ DOO iz Blaca, odabra-na u postupku javne nabavke, u kojoj je drugi po-

nu|a~ bilo po`areva~ko JKP „Vodovod i kanaliza-cija“. Ugovorena vrednost radova iznosi 20 milionadinara, koji }e se platiti iz gradskog bud`eta, a rokza zavr{etak je 90 dana. Garantni rok za izvedeneradove iznosi dve godine. M. V.

Zamena azbestnih cevi

p e t a k , 1 8 . m a j 2 0 1 8 .

VIVp e t a k , 1 8 . m a j 2 0 1 8 . b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Ram - Tokom radova na rekonstrukciji iarheolo{kom istra`ivanju Ramske tvr-|ave, koje finansira Turska agencija zame|unarodnu pomo} i saradnju, do{loje do brojnih nalaza iz razli~itih perioda,a me|u njima ~ak i keramika iz 16. vekaporeklom iz Kine. Arheolo{ko istra`iva-nje vodi Regionalni zavod za za{titu spo-menika kulture Smederevo u saradnji saNarodnim muzejom iz Po`arevca.

Dragan Jacanovi}, arheolog Narodnogmuzeja iz Po`arevca, ka`e da istra`ivanjaRamske tvr|ave ulaze u petu godinu. Onnavodi da su ove godine istra`ivanja kre-nula po~etkom aprila i da su u punom za-mahu. Radi se na iskopavanju unutra-{njosti tvr|ave. Kako nagla{ava Jacanovi}istra`ivanja su vrlo slo`ena, jer sadr`iostatke arhitekture iz raznih epoha.

- Turska tvr|ava koja je izgra|ena1483. godine, podignuta je na ostacimamo}ne anti~ke arhitekture. Turci su tajprostor iznivelisali i poru{ili te ostatke an-ti~kih objekata, upotrebili {ut kao drena-`ni materijal i na takvoj osnovi su podigliutvr|enje. Re~ je o tvr|avi koja je prvo ar-tiljerijsko utvr|enje na teritoriji Srbije. Ka-ko govore podaci iz tog perioda tvr|ava jeimala dejstvo od 36 topova i 36 topovskihmesta se nalazi na kulama i bedemima,{to je svrstava u red veoma mo}nih utvr-|enja iako nije velika, rekao je Jacanovi}.

On navodi da je u unutra{njosti tvr|averegistrovano nekoliko faza `ivota. Posleosvajanja Banata, od strane Turaka i po-meranja granica daleko na sever, tvr|avaje napu{tena i skoro ~itav vek bila je pra-zna. Za to vreme utvr|enje je zapu{teno idosta kula se uru{ilo. Kako ka`e Dragan Ja-canovi} po povratku Turaka, posle neu-

spele opsade Be~a, i ponovnog aktiviranjatvr|ave vi{e nije bilo sredstava ni vremenada se kule obnove i Turci unutar utvr|enjagrade nekoliko velikih objekata (kasarni)za sme{taj vojske. Ti objekti su bili uz be-deme i tim objektima su samo temelji biliod kamena i blata dok je gornja konstruk-cija bila od drveta i zemlje.

- U Austrijsko - Turskim ratovima,pred Po`areva~ki mir, ti objekti unutartvr|ave su uni{teni i u tvr|avu dolazeAustrijanci. Oni 1718. godine za sedi{tedistrikta koriste Ramsku tvr|avu. U sa-mom utvr|enju grade novi objekat, di-menzija oko 300 kvadrata. Posle propa-sti Po`areva~kog mira u tvr|avu se vra-}aju Turci, koji su sve Austrijske objek-te poru{ili i unutar tvr|ave grade noveobjekte za sme{taj ljudstva. U vreme Pr-vog srpskog ustanka Ramska tvr|avagubi zna~aj i poslednje ljudstvo napu{tautvr|enje, ka`e Jacanovi} i dodaje da ar-heolo{ka istra`ivanja su dala veoma bro-jan arheolo{ki materijal

- Mi smo u unutra{njosti tvr|ave pro-na{li kerami~ke i metalne posude, ka-menu |ulad. Na{li smo i 12 pu{aka, veo-ma starog tipa koje su starije od kreme-nja~a. Tako|e prona{li smo mnoge luk-suzne predmete, kineski porcelan iz 16veka. Sve to govori o jednom burnom i-votu na ovom prostoru, od kasne antikepa sve do Prvog srpskog ustanka, ka`eDragan Jacanovi}.

On jo{ navodi da se paralelno sa isko-pavanjima izvodi i rekonstrukcija tvr|a-ve. Tokom pro{le godine ura|eno je pre-

ko 60 odsto planiranih radova. Obno-vljene su potpuno dve kule, tri bedema.Kula koja je bila najvi{e o{te}ena, rekon-struisana je negde oko 80 procenata.Trenutno se radi na glavnoj don`on ku-li i na kuli pet koja je poligonalnog obli-ka i ona je okrenuta ka Dunavu. Radi sei na rekonstrukciji bedema koji spaja ovedve kule. Prema projektu i utvr|enoj di-namici o~ekujemo da }emo sve poslove,arheolo{ka istra`ivanja i radove na re-konstrukciji, zavr{iti u oktobru, nagla{a-va Jacanovi}. Z. V.

Akcija povodom Nedelje Crvenog krsta u porodili{tu Op{te bolnice

„Paketi} za novoro|enu bebu“Po`arevac - Povodom Nedelje Crvenogkrsta, ova humanitarna organizacija na-stavila je svoju tradicionalnu akciju sa ci-ljem borbe protiv „bele kuge“ pa su uporodili{tu Op{te bolnice Po`arevac da-rivali poklon paketi za bebe u okviru ak-cije „Paketi} za novoro|enu bebu“. Mi-lutin Avramovi}, predsednik Upravnog

odbora Crvenog krsta Po`arevac ka`e daje ovo najsimpati~nija akcija koju Crve-ni krst sprovodi.

- Ja sam prosvetni ratnik i pisao sammonografiju Osnovnoj {koli „DositejObradovi}“. Nekad je ovu {kolu poha|a-lo preko 1.600 u~enika, a danas je taj brojprepolovljen. Dece u Srbiji nikad dosta i`elim da jo{ vi{e ovakvih manifestacija

bude pogotovo na odeljenju porodili{taOp{te bolnice, rekao je Avramovi}.

Dejan Krsti}, ~lan Gradskog ve}a na-gla{ava da je Crveni krst jedna od naj-zna~ajnijih organizacija u gradu kojaima niz veoma humanih projekata. Kr-sti} navodi da je grad podr`avao projek-te Crvenog krsta u pro{losti ali i da }e ~i-niti to i u budu}nosti.

Sekreter Crvenog krsta Po`arevac Sa-{a Obradovi} je rekao da je ovo jedan odnajlep{ih dana u nedelji Crvenog krsta.Obradovi} je dodao da se nedelja Crve-nog krsta obele`ava u ~itavom svetu podsloganom „Svuda za svakoga“ i danas }eorganizacija iz Po`arevca dodeliti svimbebama ro|enim od 8. do 15. maja pri-godne poklone. Z. V.

Blagi porast natalitetaObra}aju}i se prisutnima, dr Danko Nikoli} di-rektor Op{te bolnice ka`e da se natalitet pove-}ao u Po`arevcu. „U 2016. godini imali smo1.000 poro|aja, u 2017. godini 1017 poro|a-ja, dok u prvih nekoliko meseci u ovoj godiniimali smo porast u odnosu na pro{lu godinu.Ju~e se u po`areva~kom porodili{tu rodilo 11de~aka dok se danas do 12 sati rodilo jo{ 2 de-~aka i 4 devoj~ice. Nadam se da }e ovaj trendda se nastavi“, naglasio je Nikoli}.

Prilikom istra`ivanja u Ramskoj tvr|avi prona|en kineski porcelan iz 16. veka

Slojevi iz raznih epohadonose iznena|enja

Veliko Gradi{te - Pioniri iz Velikog Gra-di{ta nastavljaju svetlu odbojka{ku tra-diciju ove varo{ice na Dunavu {to su do-kazali i ponovnim osvajanjem {ampion-ske titule u nadmetanju sa vr{njacimanajboljih ekipa iz ~itave Srbije uprkos ~i-njenici da su bili najmla|a ekipa. Naime,pred prepunim tribinama sportske dvo-rane u Velikom Gradi{tu, pioniri VGSKiz Velikog Gradi{ta osvojili su titulu pr-vaka Srbije po{to su osvojili prvo mestona Finalnom turniru prvenstva Srbije2018. godine.

U finalu VGSK je savladao Vojvodi-nu NS seme iz Novog Sada sa 3:1. Do pr-vog mesta najmla|a ekipa na turniru sti-gla je nakon ~etiri pobede u tri dana ko-liko je trajao turnir u Velikom Gradi{tu.

Kako je izjavio trener Kluba DejanMilanovi}, ovo je tre}a {ampionska titu-la sa tri razli~ite generacije i drugo uza-

stopno pionirsko zlato. On je zahvaliode~acima, roditeljima, predsedniku Klu-ba i lokalnoj samoupravi koja zna da uovoj deci ima zdravu budu}nost. Veli-kim radom i dobrom selekcijom ovaekipa je ve} ~etiri godine u vrhu mla|ihkategorija u Srbiji.

Predvodnici ove generacije bili su ka-piten Milutin Mijajlovi}, najbolji napa-da~ na turniru, i Lazar Stevi}, najbolji

prima~ u svom uzrastu, a u ekipi prvakadr`ave igrali su jo{ Bojan Panti}, MilanVasi}, Veljko Luki}, Jovan Mandi}, An-drej Stanimirovi}, Dragan Ili}, Du{an@ivojinovi}, Stevan Luki}, Nenad Vasilj-kovi} i Lazar Jeremi}.

Tehni~ki organizator turnira bio je lo-kalni Odbojka{ki klub VGSK a me~evi suigrani u Hali sportova i sali Gimnazije.

Z. V.

Gradi{tanski pioniri opet odbojka{ki {ampioni

Najmla|i, ali uvek najbolji

Po`arevac - Povodom Nacionalnog da-na dobrovoljnih davalaca krvi, u domuCrvenog krsta Po`arevac organizovanaje sve~anost na kojoj su u~enicima po`a-reva~kih osnovnih {kola uru~ene nagra-de za u~e{}e na konkursu „Krv `ivotzna~i“ koji je raspisao Crveni krst Srbijena temu dobrovoljnog, anonimnog i ne-nagra|enog davala{tva krvi.

Na konkursu „Krv ivot zna~i“ knjiga-ma su nagra|ena 32 u~enika za najbolje li-kovne i literarne radove. Ove godine za-hvalnice su dobile pet osnovne {kole i to„Vuk Karad`i}“, „Sveti Sava“, „DesankaMaksimovi}“ „Dositej Obradovi}“ i „Jo-van Cviji}“ Kostolac. Crveni krst Po`are-vac je uputio ~estitku svim humanim lju-dima koji su dobrovoljno dali krv, u akcija-

ma koje su organizovane na teritoriji gradaPo`arevca, ~ime su doprineli da grad Po-`arevac bude najhumaniji grad sa ostvare-nim najve}im procentom davanja krvi uodnosu na broj stanovnika. Podse}amo,svakog ponedeljka tokom cele godine, uDomu Crvenog krsta Po`arevac u vreme-nu od 10 do 16 sati, bi}e organizovane ak-cije dobrovoljnog davanja krvi. Z. V.

Epilog konkursa Crvenog krsta Srbije „Krv `ivot zna~i“

Nagrade za pet {kola i 32 u~enika

Po`arevac - Sve~ana akademija povodom proslave 71. ro|endana Medicinske {koleu Po`arevcu organizovana je u Centru za kulturu. Prvi deo programa bio je posve}enDanu {kole, dok je drugi bio takmi~arskog karaktera, prire|en u okviru Festivalamladih, a posve}en obele`avanju 300 godina od Po`areva~kog mira.

Direktor Dragan Novi~i} podsetio je da je Medicinska {kola osnovana 1947. go-dine, kao jedna od prvih obrazovnih ustanova te vrste u Srbiji. U prvoj {kolskoj1947/1948. godini, upisano je samo jedno odeljenje. Ove {kolske godine (2017/2018)Medicinsku {kolu poha|a 516 u~enika koji su raspore|eni u 17 odeljenja od 1. do 4.razreda u sedam obrazovnih profila.

Posebna karakteristika Medicinske {kole su visoka postignu}a u~enika. Pro{le go-dine 45 posto u~enika zavr{ilo je {kolsku godinu sa odli~nim uspehom, a isto tolikosa vrlo dobrim uspehom. Jedna od prednosti srednjih stru~nih {kola, naravno iMedicinske je ta {to se daje mogu}nost izbora u~enicima koji je zavr{e. Osim ste~enediplome koja im omogu}ava da se zaposle, |aci mogu da se opredele i za nastavljanje{kolovanja. Na sve~anosti povodom proslave Dana Medicinske {kole, u~enicima ko-ji su postigli visoke rezultate na republi~kim takmi~enjima i smotrama u pro{loj iovoj {kolskoj godini, kao i njihovim mentorima, uru~ene su nagrade. Z. V.

Obele`en Dan Medicinske {koleGOSTOVALI U^ENICIFRANCUSKE [KOLE Po`arevac - U~enici drugog razreda Francuske {kole iz Beograda boravili su u posetiPo`arevcu. U okviru svoje poseteobi{li su i zgradu Na~elstva gde su seupoznali sa istorijatom zgrade kao isamog grada Po`arevca i njegoveokoline. U nastavku posete, u~enicisu obi{li Galeriju Milene Pavlovi}Barili, Narodni muzej i Ergelu„Ljubi~evo“. Z. V.

Tre}a {ampionskatitula sa tri razli~ite generacije idrugo uzastopnopionirsko zlato

Re~ je prvomartiljerijskom utvr|enjuna teritoriji Srbije, kojeje imalo 36 topova itopovskih mesta nabedemima i kulama

Omladinci RK „Rudar“ na zavr{nom takmi~enju u Smederevskoj Palanci

Tre}e mesto na jakom turniruKostolac - Mladi rukometa{i iz Kostol-ca zauzeli su tre}e mesto na zavr{nomkvalifikacionom turniru de~aka ro|e-nih 2001. i 2002. godine odr`anom uKostolcu. Posle startne pobede i remi-ja, drugog dana turnira, izgubili su od„Studentskog grada“ i tako nisu izbori-li borbu za prvo mesto, ve} su sa eki-pom Smedereva igrali za tre}e i pobe-

dili. U finalnoj borbi izme|u „Partiza-na“ i „Studentskog grada“ vi|ena je ve-oma zanimljiva I neizvesna utakmica.Mladi rukometa{i beogradskog Parti-zana bili su za nijansu bolji koji su teku produ`etku uspeli da slome otporborbenih protivnika i me~ zavr{e kaopobednici. Za najboljeg igra~a turniraprogla{en je rukometa{ crno-belih Du-

{an Tasi}, koji je zaslu`eno poneo tu ti-tulu. Najbolji je golman „Rudara“, Ha-ris D`emailovi}, a najbolji strelac jeigra~ „Crvene zvezde“ Stefan Petri}, sinproslavljenog reprezentativca Vladimi-ra Petri}a. Na zavr{nom turniru u Sme-derevskoj Palanci pored finalista i do-ma}ina plasirala se i ekipa Smedereva.

M. V.

Uspeh mlade Gradi{tanke na dr`avnom prvenstvu u d`udou

Srebrno kao zlatoza Anu Milo{evi}Na prvenstvu Srbije u d`udou za juniore ijuniorke, Gradi{tanka Ana Milo{evi}, iakojo{ uvek kadetkinja, ostvarila je odli~an re-zultat i osvojila srebrnu medalju. Iako jenjen cilj bio ispunjen ulaskom u polufina-le i u polufinalu, odli~no fizi~ki spremna imotivisana od strane trenera, uspeva dapobedi dve godine stariju rivalku iz Som-bora i domogne se velikog finala. U finaluse, tako|e, borila sa dve godine starijomtakmi~arkom iz Vr{ca, a u borbi punoj ne-izvesnosti i emocija, prevagnulo je isku-stvo. S obzirom da je ovo Anino prvo dr-`avno prvenstvo u konkurenciji juniorki,i srebrna medalja ima zlatan sjaj.

Budu}e dve stalne postavkeDragan Jacanovi} isti~e i da se po zavr{etku svih radova planira da sav arheolo{ki materijal ostane u vla-sni{tvu Narodnog muzeja u Po`arevcu, a u planu je da se stalna postavka napravi i u samoj tvr|avi. Arhe-olo{ka ispitivanja i rekonstrukciju Ramske tvr|ave finansiraju Turska agencija za me|unarodnu pomo} isaradnju, Ambasada Republike Turske u Srbiji, Ministarstvo finansija - sektor turizam, Ministarstvo kul-ture i informisanja Republi~ki zavod za{tite spomenika kulture.

Po`arevac - Za projekat Saveta Evrope, Evropske Komisijei Ministarstva prosvete pod nazivom „Podsticanje demo-kratske kulture u {kolama“ bile su prijavljene 62 {kole odkojih je izabrano njih 20 a me|u njima i Po`areva~ka gim-nazija koja je organizovala zanimljive aktivnosti.

Kako je izjavila @ivkica \or|evi}, pedagog {kole, jedna odaktivnosti ovog projekta je i Dan demokratske kulture. Ovajdan obele`ile su aktivnosti poput izlo`be likovnih radova iradove u~enika koji su u~estvovali na likovnom konkursu zaizradu karikature, zatim javni ~as fizike na kome su predsta-vljene aktivnosti i rezultati rada sekcije primenjene fizike ielektronike, kao i radionica za u~esnike likovnog konkursau karikaturi koju je vodio karikaturista Bob @ivkovi}.

U prostorijama [kole odr`ana je i promocija knjige „Sveje u redu“ autora Jasminke Petrovi}. Organizaciju dana-{njeg de{avanja vr{io je Tim za demokratizaciju {kole u sa-radnji sa U~eni~kim parlamentom. Z. V.

Projekat Saveta Evrope u Po`areva~koj gimnaziji

Demokratska kultura u {kolama Tradicionalna„Balonijada“mali{anaKostolac - Zavr{na priredbakostola~kih pred{kolaca„Balonijada“, bi}e odr`ananaredne srede 23. maja sapo~etkom u 18.30 sati. NaBalonijadi u~estvuju mali{ani izvrti}a Majski cvet. Oni }e savaspita~ima pro}i ulicama kojevode do stadiona „Bora Beka“ uKostolcu, gde }e se odr`atizavr{na priredba i tradicionalnopu{tanje balona. Specijalni gostbi}e „Baby Blue Band“. Z. V.

Petrovac na Mlavi - U Petrovcu na Mla-vi 25. maja odr`a}e se Memorijalna trka„Dragutin Toma{evi}“, u spomen na pr-vog srpskog olimpijca. Trka }e startova-ti u njegovom rodnom selu Bistrica i od-vija}e se stazom dugom 10.078 metara,sve do Trga Bate Buli}a u centru Petrov-ca. Najbolji senior i seniorka dobi}e po-bedni~ke pehare i po 40.000 dinara, dok}e osvaja~i drugog i tre}eg mesta, u obekategorije, dobiti 30.000 i 20.000 dinara.

Dragutin Toma{evi} bio je ~lan vite-{kog dru{tva „Du{an silni“ i desetostruki

{ampion Kraljevine Srbije. On se 1912.godine takmi~io u maratonu na Olimpi-jadi u [tokholmu gde je, u konkurencijiod 62 takmi~ara, zauzeo 37. mesto. „Na{je trka~ Toma{evi} do{ao 37. i izdr`ao ce-lu stazu. Od Rusa, Talijana, ^ileanaca,Austrijanaca, Portugalaca, Finaca, Dana-ca, Japanaca, nijedan nije izdr`ao celustazu. Sem toga, ve}i broj [veda, Francu-za, a osobito Austrijanaca, tako|e su po-padali uz put“, napisao je Svetomir \u-ki} Ministarstvu prosvete i crkvenih po-slova o u~e{}u na{eg maratonca na

Olimpijadi u [tokholmu, 14. jula 1912.godine. Maratonac Toma{evi}, kod kogasu lekari ustanovili da ima dva srca, pri-premao se i za u~e{}e na narednimOlimpijskim igrama, u Berlinu, ali je po-ginuo 1915. godine, u 25. godini, kao na-rednik u Prvom svetskom ratu. Pokopanje u svom rodnom selu, sa epitafom nagrobu „Sahranile su ga njegova hrabrosti njegova mati“. Memorijal „DragutinToma{evi}“ zajedni~ki organizuju Sport-ski savez Petrovca na Mlavi, Olimpijskikomitet Srbije i MZ Bistrica. M. V.

U Petrovcu na Mlavi 25. maja memorijal u spomen na prvog srpskog olimpijca

Trka u ~ast Toma{evi}a

Arheolog Dragan Jacanovi}sa jednim od nalaza

VI p e t a k , 1 8 . m a j 2 0 1 8 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Odr`an 13. po redu Sabor ba~ijara Srbije u homoljskoj Stamnici

„Ba~ijada“ okuplja sve vi{e posetilacaStamnica - Na ba~iji „Izvor“ u seluStamnica, sme{tenom na obroncimaHomoljskih planina, odr`an je 13. poredu, Sabor ba~ijara Srbije popularnonazvan „Ba~ijada“, po narodnom ime-nom za tradicionalna stani{ta pastirai ovaca koje se svakog prole}a iz seo-skih staja izvode na brda u ispa{u gdeborave do pozne jeseni - od \ur|ev-dana do Mitrovdana.

Ova svojevrsna privredno-turisti~-ka manifestacija, koja je postala tradi-cionalna i ove godine je okupila velikibroj posetilaca i izlaga~a iz celog Bra-ni~evskog okruga ali i udaljenijih pla-

ninskih predela Srbije. Svoje kolekcijenajkvalitetnijih rasa ovaca izlo`ilo je25 sto~ara u stajama posebno pripre-mljenim za ovu priliku.

Posetiocima su, pored prezentacijesavremenih dostignu}a u ovoj oblastisto~arstva, ponu|eni etno hrana kao iproizvodi od doma}e radinosti. Domi-niralo je, svakako, jagnje}e pe~enje sara`nja kakvom nadaleko nema ravnaposebno zbog kvalitetne i raznovrsne is-pa{e na obroncima Homolja, {to ovomspecijalitetu daje jedinstven ukus koji senalazi na samom vrhu specijaliteta ko-je najradije ku{aju provereni sladokusci. Tokom programa Sabora odr`ana

su nadmetanja u najbr`oj mu`i ovaca,takmi~enje za lepoticu „Ba~ijade“ a svo-jim kulturno-umetni~kim programompredstavilo se i Kulturno umetni~kodru{tvo „Vuk Stefanovi} Karad`i}“ izStamnice uz podr{ku Kulturno-pro-svetnog centra Petrovac na Mlavi. Saborsu pripremile mesne zajednice Stamni-ca, Stamni~ka reka, Turisti~ka organi-zacija op{tine Petrovac na Mlavi, Kul-turno-prosvetni centar Petrovac a sve jeorganizovano pod pokroviteljstvom op-{tine Petrovac na Mlavi.

Kostolac - U okolini rudarskih i elek-troenergetskih objekata kod Kostolcasprovodi se ~itav niz mera za unapre-|enje kvaliteta vazduha i vode, izve{ta-va EPS Energija. Stru~njaci ogranka„TE-KO Kostolac“ mere kvalitet vode,vazduha, buke i radioaktivnosti u Ko-stolcu kontinuirano tokom cele godine.

Da bi se pratio uticaj energetskihobjekata u Kostolcu na `ivotnu sredi-nu, na 43 mesta uzorkuju se ugalj sadodava~a, elektrofilterski pepeo i {lja-ka, pepeo sa deponije, biljne kulture izemlji{te, povr{inske i otpadne vode.Predrag Cvijanovi}, {ef Slu`be zaupravljanje za{titom `ivotne sredine,ka`e da su merenja kvaliteta vazduhau 2017. ra|ena na sva ~etiri bloka ko-stola~kih termoelektrana.

- U toku 2017. godine bio je probnirad sistema za odsumporavanje. Utom periodu vrednost emisije SO2 nabloku B1 kretala se ispod grani~nevrednosti, koja za sumpor-dioksid iz-nosi 200 miligrama po kubnom me-tru. Vrednost emisije pra{kastih ma-terija na oba bloka TE „Kostolac B“ bi-la je tako|e ispod grani~ne, naveo je

Cvijanovi}. Merenje kvaliteta ambi-jentalnog vazduha radi se na ~etirimerna mesta, a sumpor-dioksid i ~a|nisu pre{li grani~ne vrednosti ni najednom mernom mestu.

Eksternom kontrolom voda pratise uticaj otpadnih voda TE „KostolacA“, „Kostolac B“ i kopa „Drmno“ na

povr{inske i podzemne vode, tako {tose ispituje kvalitet vode na pet mernihmesta na Dunavu i Mlavi, a uticaj de-ponije pepela na kvalitet podzemnihvoda ispituje se na sedam mernih me-sta. Uticaj deponije uglja na podzem-ne vode, kao i efikasnost rada ure|ajaza pre~i{}avanje sanitarnih voda ispi-tuju se na po dva merna mesta, dok sekvalitet atmosferskih voda prati najednom mernom mestu. Na lokacijiTE „Kostolac B“ u zavr{noj fazi su pri-preme za izgradnju postrojenja zatretman otpadnih voda. Cvijanovi} jeistakao da je buka bila ispod grani~nihvrednosti, a radioaktivnost u granica-ma prirodnog fona zra~enja.

- U ogranku „TE-KO Kostolac“, uskladu sa va`e}im uredbama, zakoni-ma i procedurama EPS-a, radi se raz-dvajanje otpada, skladi{tenje i prodajaodre|enih vrsta. Deo otpada se proda-je, za deo se pla}a operaterima da gazbrinu, dok se jedan deo otpada ukla-nja po ugovoru o poslovno-tehni~kojsaradnji sa operaterom bez naknade,objasnio je Cvijanovi}.

EPS Energija i Z. V.

Stru~njaci ogranka „TE-KO Kostolac“ mere kvalitet vode, vazduha, buke i radioaktivnosti tokom cele godine

Uzorci sti`u sa 43 mesta

PO^INJE REMONTNA SEZONAKostolac - Po~etak sezone remonta za radnike Slu`be pripremnih radova zna~i i vi{e posla. Rekon-strukcija transportnog izvoznog ugljenog sistema u du`ini ve}oj od tri kilometra jedan je od ve}ih ite`ih poslova koji ih o~ekuje sredinom godine. Uporedo }e raditi i na pomeranju jalovinskih sistema,jer treba obezbediti zna~ajne rezerve otkopanog uglja za narednu zimu. Na PK „Drmno“ trenutno jepostavljen 21 eta`ni i odlagali{ni transporter. Prose~na du`ina ovih transportera je 1.350 metara.Najkra}i transporter ima du`inu 316, a najdu`i 2.200 metara.

Godi{nje prodaju 16.300 tona pepelaOgranak „TE-KO Kostolac“ godi{nje proda oko 16.300 tona pepela za cementare. Prodaju se i tran-sformatori, gvo`|e i metalni otpad - legure bakra, bronze i mesinga, kablovi i aluminijumski limovi.U ogranku se zbrinjava otpad koji niko ne eli da otkupi, kao {to su mineralna vuna i jonska masa, pa~ak i staklo. Iako je re~ o neopasnom otpadu, zbog niske otkupne cene, niko ne `eli da ga preuzme.

Najbolji ba~ijar Dobrica Jak{i}Za najboljeg ba~ijara progla{en je Dobrica Jak{i} iz sela doma}ina Stamnice, kome je uru~en peharuz znamenja Ba~ijade - {tap i {ubara. Pehar za najlep{eg psa dobio je Miroljub Petrovi} iz Krnjeva.Najukusnije tradicionalno jelo „~orbu od lobode“ pripremilo Udru`enje `ena „Stamni~anke“. Na-grada za najbr`u mu`u ovaca pripala je Sne`ani Jak{i} iz Stamnice. Priznanje za {ampionsku kolek-ciju jagnjadi dobio je Slobodan Milovanovi} iz Zabr|a a drugo mesto u ovoj kategoriji osvojio Igor Ra-{i} iz sela Sige. Priznanje za najbolje {ilje`e dobila je Srbica Nikoli} iz Krepoljina. Za {ampionsku ko-lekciju ovaca nagra|en je Zoran \or|evi} iz Manastirice, drugo mesto pripalo je Darku Lazarevi}u izStamnice a tre}e Nikoli Jankuci}u iz Krepoljina. Najbolju kolekciju koza imao je Rade Radojkovi} izKrepoljina a drugo mesto pripalo Angelini Vuli} iz Kladurova. Pehar za ovcu {ampionku dobio je @ivo-mir Vidaljevi} iz @drela, a za ovna {ampiona Sa{a Milovanovi} iz Velikog Laola.

Poljoprivredno-etno manifestacija

Biraju se najbolji psi i grla stoke

Planirana obimna rekultivacija zemlji{ta u Kostolcu

Planira se investicijaod 135 miliona dinaraKostolac – Iz Direkcije za unapre|enjeproizvodnje Ogranka „TE-KO Kosto-lac“ najavljuju da je za relizaciju planatehni~ke i biolo{ke rekultivacije degra-diranog zemlji{ta, odr`avanje ure|e-nih povr{ina i infrastrukturnih obje-kata, u 2018. godini planirano ulaga-nje od ukupno 135 miliona dinara.Rukovodilac sektora za nadzor i inve-sticije, Ma{an Trifunovi} istakao je daje akcenat ove godine stavljen na ure-|enje povr{ina unutra{njeg odlagali-{ta Povr{inskog kopa „Drmno“ i nazasade koji {tite ivotnu sredinu.

- Akcenat je i ove godine stavljen naure|enje povr{ina unutra{njeg odla-gali{ta Povr{inskog kopa „Drmno“.Tehni~kom rekultivacijom obuhva}enje prostor od oko 100 hektara. Poredtehni~ke rekultivacije, koja je u funk-ciji pripreme terena za biolo{ku sad-nju materijala, planirani su radovi i naodr`avanju izgra|enih pristupnih iprotivpo`arnih puteva i kanala, ukup-ne du`ine od oko 30 kilometara, rekao

je Ma{an Trifunovi}, rukovodilac sek-tora za nadzor i investicije.

Prema njegovim re~ima, bi}e izvede-ni i radovi na biolo{koj rekultivaciji unu-tra{njeg odlagali{ta i odr`avanju posto-je}ih ure|enih povr{ina, u skladu sa do-kumentom „Planske osnove {umske ga-zdinske jedinice Kostolac“. Novim zasa-dima bagrema bi}e obuhva}ene kosinedruge i tre}e eta`e unutra{njeg odlagali-{ta na povr{ini od 20 hektara, i to sa ju-goisto~ne strane u pravcu sela Bradarac.Na ravnim delovima odlagali{ta predvi-|ena je sadnja deteline i me{ovite trave.

Planirani su radovi i na odr`avanjuizgra|enih pristupnih i protivpo`ar-nih puteva i kanala naglasio je Trifu-novi}. Investiciono odr`avanje plani-rano je na povr{ini od 67 hektara, od~ega na spoljnom odlagali{tu 12 hek-tara, a na unutra{njem 55 hektara. Re-alizacija plana rekultivacije po~e}e pozavr{etku postupka javne nabavke i uoptimalnom roku za izvo|enje ova-kvih radova. Z. V.

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

VIIp e t a k , 1 8 . m a j 2 0 1 8 . brani~evo

Lova~ko Udru`enje „Jovan [erbanovi}“

Nau~ni Skup o lovnom turizmu@agubica - Lova~ko Udru`enje „Jo-van [erbanovi}“ @agubica, u saradnjisa Fakultetom za primenjenu ekolo-giju „Futura“ iz Beograda i lokalnomsamoupravom ove op{tine, organizo-valo je Nau~ni skup o lovstvu i lov-nom turizmu sa osvrtom na lovstvo iodr`ivi razvoj kroz prizmu ekonom-skog, ekolo{kog i eti~kog konflikta.Skup je, po prvi put na jednom me-stu, okupio ljubitelje lova iz zemlje iinostranstva, kao i ekologe i stru~nja-ke u oblasti lovstva.

Dragan [ormaz, predsednik Lo-va~ke organizacije Srbije, pored sve-~anog obra}anja, je tako|e iskazaosvoje vi|enje o samom doga|aju, is-takav{i da je skupove ovakve vrste uvelikoj meri Savez oduvek podr`avaoi da su ovakvi skupovi veoma zna~aj-ni za sve ljude koji imaju bilo kakvedodire sa ovom obla{}u.

Nau~ni skup sadr`ao je razne temepo~ev od ljudskih prava i ekolo{ke po-litike, preko klimatskih promena nalovnu divlja~, {teta u lovstvu, odgovor-

nosti i pravnog aspekta, prirodnih i an-tropogenih faktora ugro`avanja divlja-~i, osnovnih morfometrijskih parame-tra parogova srnda}a na podru~ju Ho-molja, {teta od vuka na psima goni~i-ma u brdsko - planinskim podru~jima,pa sve do nau~nog aspekta primenetehnologija u cilju unapre|enja plani-ranja gazdovanja lovi{tima u Srbiji,vrednovanju prostora pri planiranjugazdovanja sitnom divlja~i kao i lovnihi ekonomskih resursa.

Z. V.

Osnovni sud u Po`arevcu odredio je pritvor M. S. (54) zbog nedozvoljenih polnih radnji

Poku{ao da „privoli“ stanarePo`arevac - Osnovni sud u Po`arevcuna predlog Osnovnog tu ila{tva odredi-la je pritvor M. S. (54) iz Po`arevca zbognedozvoljenih polnih radnji nad dvoji-com petnaestogodi{njih de~aka u~eni-ka prvog razreda srednje {kole, koji sukod njega stanovali. Pritvor mu je odre-|en kako ne bi ponovio delo za koje setereti i da ne bi uticao na svedoke.

On se tereti da ih je, pre nego {to jeuhap{en, u sobi svoje ku~e, koju je iz-dao dvojici de~aka iz Ra{anca i Ranov-ca, sela u blizini Petrovca na Mlavi, {e-taju}i se obna`en dodirivao i nudioseks sa njima u zamenu da ne plate ki-riju. De~aci na to nisu pristali ve} suiza{li iz ku}e i prijavili ga policiji. Poli-cija je ubrzo do{la i uhapsila ga. Tomprilikom pretresla je ku}u i zaplenilaveliki broj porno filmova i kompjutergde je bilo puno pornografije i one sadecom, {to je zakonom zabranjeno dase poseduje, emituje i {iri.

Kako smo saznali od izvora bli-skom istrazi pedofil je prvo laskao de-~acima, govore}i im da su mladi i lepii da bi voleo da ih pomazi svud po telu,i nudio im oralni seks.

- Pedofil im je predlo`io seks u za-menu za kiriju i u jednom trenutkupokazao im svoj polni organ, tra`e}ida ga pomaze, a on }e njima to isto dauradi. De~aci su bili zabezeknuti sa-mim ~inom i predlogom i glavom bezobzira izleteli su iz sobe, pri~a na{ iz-

vor i dodaje da pedofilu nije to prvi putda radi, jer je pre desetak godina napa-stvovao svoju ro|enu }erku, za{ta jebio u zatvoru 7,5 godina.

Ina~e, osumnji~eni je iveo u poro-di~noj ku}i u Sarajevskoj ulici, koja vo-di do groblja sa sinom, snajom i dvo-jicom unu~adi. Jedan deo ku}e izda-vao je u~enicima. ]erka koju je napa-stvovao napustila ga je, kao i njena

majka i oti{la je da ivi u Lu~ici, gde seudala i izrodila dva deteta. Prema pri-~i njegovih kom{ija gde ga jedni hva-le, a drugi kude tra`e}i od suda, ako jeto za{ta ga sumnji~e zaista u~inio, naj-stro`e kazne i da mu u ulici nema po-vratka jer ih je sve obrukao.

Za ovo krivi~no delo za koje se Mi-lan S. tereti propisana je kazna od jed-ne do osam godina zatvora. M. V.

Dva hap{enja zbog nasilja u porodici

Pretukao suprugu, a unuka bakuPo`arevac - Pripadnici Policijske upra-ve u Po`arevcu uhapsili su D. @. (52) izokoline Velikog Gradi{ta zbog osnova-ne sumnje da je izvr{io krivi~no delonasilje u porodici. On se sumnji~i da jeu ve~ernjim satima, u porodi~noj ku}i,najpre vre|ao svoju suprugu a potomje nekoliko puta rukama udario u lice i

telo nanev{i joj lak{e telesne povrede.Osumnji~enom su izre~ene mere pri-vremenog udaljenja iz stana i hitnamera zabrane da kontaktira `rtvu na-silja i prilazi joj. Po nalogu tu`ioca nje-mu je odre|eno zadr`avanje od 48 sa-ti nakon ~ega }e uz krivi~nu prijavu bi-ti priveden Osnovnom javnom tu`ila-{tvu u Velikom Gradi{tu.

Policija je uhapsila i V. M. (49) izPo`arevca zbog postojanja osnovasumnje da je izvr{ila krivi~no delo te-{ke telesna povreda. Ona se sumnji~ida je u sredu 9. maja, u popodnevnim~asovima, fizi~ki napala devedeseto-godi{nju babu, nanev{i joj vi{e povre-da po glavi i telu. Zbog te{kih povreda

starica je zadr`ana na le~enju u Op{tojbolnici u Po`arevcu. Osumnji~enoj jeizre~ena hitna mera privremena za-brane da kontaktira rtvu naselja i pri-lazi joj. Po nalogu tu`ioca V. M. je od-re|eno zadr`avanje od 48 sati nakontoga }e uz krivi~nu prijavu biti prive-dena Osnovnom javnom tu`ila{tvu uPo`arevcu. M. V.

Kostolac - Studenti tre}e godine Ru-darsko-geolo{kog fakulteta Univerzi-teta u Beogradu su, u okviru programaprakti~ne nastave, posetili monta`niplac Povr{inskog kopa „Drmno“. Upitanju su studenti sa smera Rudarkiin`enjering a, kako profesor DraganIgnjatovi} isti~e, ovo je uobi~ajeno dase studenti na ovakav na~in upoznajusa svojim budu}im zanimanjem.

[ta ovakve posete zna~e za studen-te i kolikoj meri im poma`u da se upo-znaju sa budu}im poslom svedo~e ne-ki od studenata tre}e godine rudar-skog in`enjeringa. Realizacija projek-ta monta`e BTO sistema na PK „Drm-no“ ide po planu i trenutno je u zavr-{noj fazi i o~ekuje se da projekat reali-zuje do sredine 2019. godine.

Z. V.

Po`arevac - Pripadnici Ministarstva unutra-{njih poslova u Po`arevcu, po nalogu nadle-`nog tu`ila{tva, podneli su krivi~nu prijavu uredovnom postupku protiv ~etrdeset{estogo-di{njeg mu{karca zbog postojanja osnovasumnje da je po~inio krivi~no delo nedozvo-ljena proizvodnja, dr`anje, no{enje i prometoru`ja i eksplozivnih materija. Policija je prili-kom pretresa stana i drugih prostorija osum-

nji~enog prona{la i oduzela lova~ku pu{ku, pi-{tolj sa okvirom, 48 patrona i 213 metaka.

Tako|e, pod sumnjom za isto delo, podne-te su krivi~ne prijave protiv jo{ ~etiri osobe.Kod pedesetjednogodi{nje `ene u stanu jeprona|en pi{tolj, revolver, 95 komada muni-cije razli~itog kalibra, pet lova~kih patrona i300 inicijalnih kapisli za punjenje lova~kihpatrona. Pedesetdvogodi{njem mu{karcu po-

licija je nakon pretresa oduzela pu{ku ru~neizrade, tri pu{~ane cevi, dva metalna nosa~azatvara~a i dva opti~ka ni{ana, dok je od {e-zdesetjednogodi{njeg ~oveka oduzet pi{tolj saokvirom i 15 metaka. Krivi~na prijava u re-dovnom postupku podneta je i protiv ~etrde-setogodi{njeg mu{karca kod koga je prona-|en gasni pi{tolj, dva malokalibarska metka idva „elektro-{oka“. M. V.

Krivi~ne prijave zbog nelegalnog oru`ja

Arsenali i municija u stanovima

Studenti rudarstva u Kostolcu

Ku}a u dvori{tu koja je izdavana de~acimaPolicija u Po`arevcu

VIII p e t a k , 1 8 . m a j 2 0 1 8 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas – Mile Veljkovi}.

Narodni muzej u Po`arevcu i ovu godine spreman za No} muzeja

Sutra atraktivni programiPo`arevac - Narodni muzej u Po`arev-cu godinama u~estvuje u me|unarod-noj manifestaciji „No} muzeja“ pa sui za ovu godinu pripremljeni veomaatraktivni programi, u raznovrsnimprostorima ove ustanove kulture, koji

}e biti odr`ani sutra u ve~ernjim sati-ma. Ina~e, u Evropskoj No}i muzejapro{le godine, u~estvovalo je vi{e od3.000 muzeja u 30 dr`ava.

Manifestacija No} muzeja ove go-dine bi}e odr`ana 19. maja. Jedna od

najpose}enijih manifestacija u oblastikulture, odr`ava se petnaesti put. Ovegodine ceo svet obele`ava kraj Prvogsvetskog rata. Kao i u svakom sukobu,neko je na kraju izvojevao epitet po-bednika, a neko gubitnika. Spadamo uone koji su iz Velikog rata iza{li kaopobednici, ali to ne}e biti (jedina) po-beda koju }e slaviti 15. „No} muzeja“,navodi se u saop{tenju umetni~ko-produkcijske grupe No} muzeja.

Ovogodi{nja manifestacija ima zacilj da obele`i neke li~ne, intimnije ihumane pobede kao nadma{ivanje sa-mog sebe - pobede u `ivotu, umetno-sti, prosvetiteljstvu, kulturi, nauci, usvemu {to ~ini svet oko nas sadr`ajni-jim, va`nijim i vrednijim. Ovogodi{njaNo} muzeja bi}e inspirisana bogatimnasle|em, koje ne ~ini samo po{tova-nje tradicije ve} i inovacije.

Tokom No}i muzeja 19. maja, od17 ~asova do 1 sat iza pono}i za jav-nost bi}e otvoreni slede}i objekti Na-rodnog muzeja u Po`arevcu sa prate-}im programom: Glavna zgrada mu-zeja, Legat Miodraga Markovi}a, Ma-la galerija Narodnog muzeja, Galerijasavremene umetnosti, Etno-park Tul-ba i [ator Po`areva~kog mira. Z. V.

Originalna ideja Narodnog muzeja u VelikomGradi{tu - najpoznatiji i najanonimniji slikar

Dela Pabla Pikasa i Du{ana Bogi}aVeliko Gradi{te - Sutra{nja internacio-nalna manifestacija „No} muzeja“, ukojoj se srodne ustanove nadme}u uinventivnosti postavki, svakako }e, pokriterijumu originalnosti, me|u naju-spe{nije svrstati Narodni muzej u Veli-kom Gradi{tu koji je odlu~io da poklo-nicima kulture predstavi najglasoviti-jeg i najanonimnijeg slikara. Naime,posetioci }e imati priliku da otkriju naj-nepoznatijeg i najpoznatijeg slikara nasvetu - Du{ana Bogi}a i Pabla Pikasa.

O Du{anu Bogi}u, Gradi{tancu,u~esniku Velikog rata koji je kao slikarSa srpskom vojskom pre{ao Albaniju,a 1944. godine, nakon 2. Svetskog rata,streljan od oslobodilaca, zna se tek to-liko. O Pablu Pikasu skoro sve. Oveno}i, jedan od pet primeraka original-nih, ru~no potpisanih, litografija u ~i-

tavom svetu bi}e predstavljen gradi-{tanskoj publici.

Posetioce u No}i muzeja o~ekuje ipremijerno otvaranje izlo`be etno-grafskih predmeta iz zbirke Narodnogmuzeja Veliko Gradi{te, stru~no obra-}enih od strane etnologa Maje Paji}, saprate}im katalogom, i promocija stripalbuma „Jedna romanti~na gradi{tan-ska pri~a“, autora @ivorada Mi{i}a,koja }e Gradi{tance podsetiti na lepo-tu ~iste ljubavi.

Od 20 ~asova po~e}e promocijaknjige Miloja Vasi}a „Pinkum - Veli-ko Gradi{te“ o enigmi ~etiri kule i ma-lo poznatom `ivotu rimskog Pinku-ma. Program u Narodnom muzejupo~inje u 17 ~asova a vrata Muzeja bi-}e otvorena do 1 sat posle pono}i. Ulazje, kao i do sada, besplatan. Z. V.

Po`arevac - Milo{ Latinovi} je laureatpriznanja za tradicionalni „Esej oglumcu“ koji se dodeljuje povodompozori{nog festivala „Dani Milivoja@ivanovi}a“. Nagrade su uru~ene uSve~anim salonima Gradskog zdanja adodeljuje ih Kulturno-prosvetna zajed-nica Po`arevca.

Prva nagrada za „Esej o glumcu“pripala je Milo{u Latinovi}u za tekst„Izme|u zmaja i njegovog gneva“, dru-ga nagrada dodeljena je Nenadu Petro-vi}u za tekst „Izgubljeni u ogledalu“, atre}u su podelili Aleksandra Batini} zatekst „Lik Dorijana Greja u romanu ifilmu“ i Goran Jovanovi} za tekst „Ne-boj{a Glogovac: Gluma~ko izgaranje istrast u ekspresiji“. Odluku o nagra|e-nima doneo je iri u sastavu: Darko Da-ni~i}, Predrag Radonji} i Mileta A}imo-vi} Ivkov , predsednik irija.

U obrazlo`enju je navedeno: „ u tek-stu Milo{a Latinovi}a plodotvorno su sesusreli poznavanje duha tradicije, istori-je i savremenosti, u kome se vrednostikulture pomeraju i ni{te, sa stvarala~-kom sposobno{}u i snagom subjektivi-zovanog pronicanja u su{tinu problema.I jasnim stavom autorskog kriti~kog an-ga`ovana i zalaganja za to da „teatar op-stane u srcu izvo|a~a“. U tekstu je ostva-rena puna zna~enjska mera pro imanjateorijskih i istorijskih znanja, sa sna`nimizrazom autorske volje i kriti~kog stava.

Tekst Nenada Petrovi}a predstavljase kao autonomna pri~a; kao narativ-no-ispovedni opis glum~evog likasudbine i njegovih unutarnjih dilema;kao jezgrovito i `ivopisno, slikovito iuverljivo, svedo~anstvo o autorskomnastojanju da se u`ivljavanjem prodreu „lik glumca“. U svom poop{tenompristupu bezimenom glumcu, kojipersonifikuje ~itavu profesiju, autorsugestivno i bez patetike proni~e u slo-`en proces gluma~kog poniranja usopstvo u postupku nasu{ne potrageza autenti~no{}u, lepotom i smislom.

Aleksandra Batini} je posredstvomnau~no-teorijskog pristupa nastojalada predo~i izazove i mogu}nostiumetni~kog transponovanja junaka izknji`evnosti u svet i postupak filmskepri~e. Iz literarnog u filmsko; iz opi-snog i narativnog u vizuelno. To je ~i-njeno u~eno, postupno i pregledno.Jasno, pouzdano i vredno.

U tekstu Gorana Jovanovi}a do iz-raza je do{ao postupak publicisti~kogsagledavanja udela jednog vrsnogglumca, kao izabranog uzor-primeraza ispisivanje svojevrsne apologije ce-loj gluma~koj profesiji. Tako se ovajtekst javlja kao oma` glumcu i pohva-la glumi, kao jo{ jednom izrazu nasu-{ne ljudske potrebe za vrednostimakulture.

Z. V.

Malo Crni}e - U Malom Crni}u odr`a-no je knji`evno ve~e posve}eno pesni-ku Srboljubu Miti}u u ~itaonici biblio-teke koja nosi ime najpoznatijeg poeteiz Stiga. U novoj ~itaonici „Osam ni-jansi plave“ u biblioteci „Srboljub Mi-ti}“, u Malom Crni}u, pevala je „@uta‘tica“ - Srboljuba Miti}a, pesnika iz Cr-ljenca, a sa njom i pesnici iz op{tineMalo Crni}e, Kostolca, Po`arevca, Pe-trovca, Petke, Ku~eva, Beograda...

- Ne ~ine zidovi ni dvor, ni ku}u nibiblioteku, rekla je, tom prilikom, direk-torka ustanove Danijela Bo`i~kovi} Ra-dulovi}. - ^ine je ljudi, sa svojim misli-ma, emocijama, snovima, `eljama. Mismo sanjali i eleli. U snu se rodila iz e-lje nastala, stvarana sa puno ljubavi. Paneka tako `ivi - u ljubavi, zajedni{tvu islozi. Za{to „Osam nijansi plave?“ Zato{to je plava boja vode, vazduha, ljubavi,ose}anja, kreativnosti, zajedni{tva, pla-nete, neba, mira, pesnika, ne`nosti, po-verenja, slobode, boja Srbije. Osmica unazivu je simbol beskona~nosti, progre-sa, boljitka, i napretka. Ovo je prvo poet-

sko ve~e u ovom prostoru i posve}enoje na{em pesniku Srboljubu Miti}u. Na-{a `elja je da u budu}nosti ~itaonica„Osam nijansi plave“ bude dom svimljudima dobre volje, misionarima knji-`evnosti, umetnosti i kulture“.

Po~etak programa ozna~io je na-stup Slobodanke Mili}, narodnom pe-smom „Zapevala Sojka ptica“ i ZorkeStojanovi}, stihovima „@uta ‘tica“.

Svoje stihove i stihove barda srpske

knji`evnosti Srboljuba Miti}a govorilisu Ana Duda{, Zlatija Radovanovi},@aklina Peri}, Danijela B. Radulovi},@ivojka Mili}, Vojkan Ivkovi}, ZlatanPejki}, Jovan D. Petrovi}, Ivan J. Petro-vi}, Radmila Zori}, Svetlana Peri{i},Ljubisav Gruji} - Gruja, Slavica Jova-novi}, [pejtin Sojeva - Sole, KatarinaMutatovi}, Biljana Me{i} Jankovi},Katarina Lazi}, Radmila Nestorov, La-risa Martinovi}, Mili} Antonijevi},Aleksandra Petrovi}, Aleksandra Ob-radovi}, Dragan T. Jovi}, Rade M. Ob-radovi}, Sla|ana Sto{i}, Zorka Stoja-novi} i Boban Paunovi}. Z. V.

Knji`evno ve~e posve}eno pesniku Srboljubu Miti}u

Zapevala je „@uta tica“

Arheolo{ka izlo`ba u Zavi~ajnom muzeju Homolja

Ranovizantijskiperiod@agubica - U Zavi~ajnom muzeju Ho-molja u @agubici otvorena je izlo`ba„Ranovizantijski period u okolini@agubice“, gde je napravljen pregledarheolo{kih nalaza i predmeta iz oko-line @agubice. Autori izlo`be su arhe-olozi Olivera Filipovi} iz @agubice iMilan Milovanovi} iz Po`arevca. Po-zdravljaju}i goste i posetioce, autori sugovorili o samoj postavci i izlo`enimeksponatima, zahvalili lokalnom ru-

kovodstvu @agubice i Zavi~ajnomMuzeju na nesebi~noj podr{ci i sarad-nji, a lokalnom stanovni{tvu i poseti-ocima po`eleli da u`ivaju u izlo`bi ko-ja }e biti otvorena narednih godinudana. Postavku „Ranovizantijski pe-riod u okolini @agubice, pregled arhe-olo{kih nalaza“ otvorio je dr MiroljubManojlovi}. Z. V.

Milo{u Latinovi}u priznanjeza „Esej o glumcu“