Poslovno udruženje „Pijace Srbije“

NACRT ZAKONA O PIJACAMAIzrada Nacrta zakona o pijacama je

jedna od naznačajnijih aktivnosti Poslov-nog udruženja “Pijace Srbije” u 2019. go-dini, zaključeno je na zajedničkoj sednici Upravnog odbora i Grupacije za pijačnu delatnost pri Udruženju za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije, koja je početkom jula održana u Beogradu.

Nakon razgovora na ovu temu, člano-vi Upravnog odbora Poslovnog udruženja “Pijace Srbije” su usvojili predlog dinami-ke i modela rada Radne grupe za zakono-davstvo, a potom i informacije o Konfe-renciji Svetskog udruženja veletržnica i aktivnostima Udruženja vezanim za upis

pijaca i vašara u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

Sednicom Upravnog odbora je pred-sedavao Dejan Ljubisavljević, direktor JKP “Subotičke pijace” i potpredsednik Upravnog odbora Poslovnog udruženja “Pijace Srbije”.

Republički zavod za statistiku

RAST PROMETA ROBA NA PIJACAMAUkupna vrednost prometa poljopri-

vrednih proizvoda na pijacama u Repu-blici Srbiji u prvom tromesečju 2019, u odnosu na isti period 2018. godine, veća je u tekućim cenama za 22,1%, objavio je Republički zavod za statistiku.

U strukturi vrednosti prometa poljo-privrednih proizvoda na pijacama tokom prva tri meseca 2019. godine najviše uče-stvuju sledeće grupe proizvoda: povrće (26,3%), mleko i mlečni proizvodi (17,8%), voće i grožđe (17,1%) i živina i jaja (14,5%).

U istom periodu je zabeleženo i da je ukupna vrednost prodaje i otkupa proi-zvoda poljoprivrede, šumarstva i ribar-stva, u odnosu prvo tromesečje 2018. go-dine, u tekućim cenama veća za 10,0%.

Prema objavljenim podacima tržišni udeo pijaca u ukupnoj prodaji i otkupu proizvoda poljoprivrede, šumarstva i ri-barstva je 26,21%, što znači da se nešto više od jedne četvrtine poljoprivrednih proizvoda u Srbiji proda na pijacama.

XIX godina • 7. broj • 26. jul 2019.Besplatan primerak

Osnivač Informatora JKP „Subotičke pijace”. Izdaje i štampa Grafičko preduzeće „Grafoprodukt”. Odvogorni urednik Savo Duvnjak. Prevod na mađarski jezik: Kéménczy Versegi Márta.Rešenjem Ministarstva pravde i lokalne samouprave Informator je upisan u Registar sredstava javnog informisanja pod brojem 3186.JKP „Subotičke pijace”, 24000 Subotica, Đure Đakovića 23/I, tel.: 0254/555-013, www. supijace.co.rs, e-mail: direkcija@supijace.co.rs

1

U ovom broju

PIJACE NOVOG DOBA

Madridska pijaca San Miguel je i pored bogate istorije, tradicije, vrhunske lokacije i atraktivnosti, tokom poslednjih desetak godina prošla kroz nekoliko faza prilago-đavanja novim potrebama tržišta. Danas je većina posetilaca doživ-ljava kao hram gastronomije jer su u ponudi San Miguela originalni specijaliteti iz cele Španije.

strane 2-3

PIJAČNA PONUDA IZ DRUGOG UGLA

Iako se u ishrani većinom ko-risti kao poslastica, dinja u kombi-naciji sa pruštom je tradicionalni specijalitet u italijanskoj gastrono-miji. Predjelo od dinja i prušte je u ovoj zemlji toliko cenjeno da mu je posvećen festival koji se u julu svake godine održava u Padovi.

strana 4

LUBENICA - CELA ILI NA KRIŠKE?

Da postoji top lista artikala koji su najtipičniji za pijace, lubenica bi svakako bila u samom vrhu. Svi vole da kupe domaću, od “komši-je”, da je kucnu kako bi joj ocenili kvalitet, da izaberu najveću jer je najslađa itd. Međutim, tokom po-slednjih desetak godina lubenica se sve češće prodaje i na kriške.

strana 3

2

Pijaca San Miguel u Madridu se nalazi u najužem centru grada, koji ima više od 10 miliona posetilaca godišnje. Postoji od 1916. godine, ima tradiciju dugu više od 100 godina i jedini je sačuvani objekat ove vrste u Španiji koji ima orginalnu če-ličnu konstrukciju.

Danas je većina posetilaca doživljava kao hram gastrono-mije jer su u ponudi San Miguela originalni specijaliteti iz cele Španije. Od najboljeg iberijskog pršuta, svežih morskih plodo-va koji svakodnevno pristižu iz Galicije, vina iz niza španskih vinarija, do vrhunskih zanatskih sireva iz Kastilje, Asturije ili Baskije. Uz specijalitete ove vrste San Miguel svojim poseti-ocima na više od 20 štandova nudi pripremljenu hranu koja se ovde može pojesti ili poneti, najčešće tapase različite vrste.

I pored bogate istorije, tradicije, vrhunske lokacije i atrak-tivnosti, ova pijaca je tokom poslednjih desetak godina prošla kroz nekoliko faza prilagođavanja novim potrebama tržišta. Zahvaljujući sredstvima iz fondova Evropske Unije i ulaganji-ma grada Madrida, pijaca San Miguel je 1999. godine građe-vinski rekonstruisana, značajnim delom joj je vraćen prvobi-tan izgled, a dobila je i savremenu opremu.

To, ipak, nije bilo dovoljno da pijaca bude uspešna i u ko-mercijalnom smislu, jer se većina prodavaca na njoj nije mo-gla takmičiti sa supermarketima i trgovačkim centrima. Zato je tokom 2018. godine San Miguel doživeo još jednu veliku promenu. Sa ciljem da sačuva prostor i tradiciju prodaje na njemu, grupa pojedinaca je formirala društvo pod nazivom

“El Gastronomo de San Miguel”, koje je danas većinski vla-snik pijace.

Pod sloganom “više od pijace”, novi vlasnici su se fokusirali na ponudu, radno veme i organizaciju događaja koji su u funkci-ji privlačenja posetilaca i poboljšanja prodaje. Osnov ponude je visokokvalitetna hrana različite vrste, od sezonskog voća i povr-ća do suhomesnatih proizvoda, sireva, vina itd. a značajan deo prodavaca na ovoj pijaci nudi i pripremljenu hranu u dijapazo-nu od tapasa i pica do ceđenih sokova. Ponudu prate reklamne kampanje u kojima se naglašavaju prednosti kvalitetne hrane, naročito u odnosu na grickalice i takozvanu “brzu hranu”. Kam-panje prihvataju i prodavci na pijaci koji posetiocima u većini slučajeva omogućuju da probaju ono što će kupiti.

Radno veme pijace je produženo, pa je San Miguel tokom godine najčešće otvoren od 10 do 24 časa, a prostor pijace od 1.200 kvadratnih metara (na dva niova) se veoma često koristi za organizaciju različitih događaja, u dijapazonu od kultunih programa do prezentacija i degustacija sa savetima stručnjaka o zdravim načinima ishrane, pravilnoj pripremi hrane i slično.

Madriski San Miguel je zanimljiv primer transformacije pijaca i prilagođavanja ponude na njima novim zahtevima ku-paca. List “Informator” će i u narednim brojevima nastaviti da objavljuje priče o pijacama novog doba koje su uspele da sačuvaju značaj i atraktivnost, kako za kupce tako i prodavce, i postale nezaobilazni deo turističke ponude gradova u kojima posluju.

Pijace novog doba

SAN MIGUEL - MADRIDI pored bogate istorije, tradicije, vrhunske lokacije i atraktivnosti, ova pijaca je tokom poslednjih desetak godina prošla kroz

nekoliko faza prilagođavanja novim potrebama tržišta. Danas je većina posetilaca doživljava kao hram gastronomije jer su u ponudi San Miguela originalni specijaliteti iz cele Španije.

3

Lubenica – cela ili na kriške?

OD TAMNO ZELENE DO KOCKASTEDa postoji top lista artikala koji su najtipičniji za pijace,

lubenica bi svakako bila u samom vrhu. Svi vole da kupe do-maću, od “komšije”, da je kucnu kako bi joj ocenili kvalitet, da izaberu najveću jer je najslađa itd.

Međutim, tokom poslednjih desetak godina lubenica se sve češće prodaje i na kriške. Počelo je u supermarketima, a više nije neuobičajeno ni na pijacama, jer se prodavci ove nezaobilazne i popularne letnje poslastice pokušavaju prila-goditi zahtevima i potrebama kupaca.

Naime, sve veći broj ljudi se opredeljuje za parče ume-sto za celu lubenicu. Jedni jer nemaju potrebu za velikom lubenicom, drugi jer žele da uvek jede svežu krišku, a treći iz nekog svog razloga. Za sve je tipično da kupuju onoliko koliko im je potrebno, što pre par decenija nije bilo tako jed-nostavno.

Sedmadesetih godina, na pijaci u ulici Matije Gupca (fotografija 1), sa trotoara su se prodavale domaće lubenice tamno zelene kore, koje su u proseku imale od 5 do 7 kilo-grama, odnosno otprilike koliko treba za manju porodicu. Višečlana domaćinstva su kupovala dve ili tri.

Verovatno su i tada proizvođači priželjkivali da im lu-benice porastu bar duplo, a danas je to, pa i više od toga, realno moguće (fotografija 2) zahvaljujući intezivnoj poljo-privrednoj proizvodnji, novim sortama, raznim tretmani-ma lubenica tokom rasta itd.

Ali, kome ih i kako prodati?

Lubenica, kao i dinja, na primer, danas se u svetu masovno prodaje na kriške, kako u marketima, tako i na pijacama (fo-tografija 3), a više nije neobično da preduzimljivi proizvođači na frekventnim pijacama širom sveta svojim kupcima na mestu prodaje ponude i sok od lubenice (fotografija 4).

Ipak, najdalje su otišli japanci. U nastojanju da smanje troškove transporta i olakšaju čuvanje lubenice u frižideru (fo-tografija 5) neki proizvođači gaje kockaste lubenice. I one se u prodaji seku na kriške ali su, kako tvrde u Japanu, lakše za upakovati i poneti.

Iz ponude pijace San Miguel

ZANATSKI SIREVI

“Mia Valdalo” je prodajni štand na pijaci Mercado de San Miguel specijalizovan za zanatske sireve iz Španije i drugih zemalja. U stalnoj ponudi je oko 200 vrsta originalnih sireva, španskih, francuskih, italijanskih, švajcarskih i engleskih proizvođača, koji se kupcima nude u optimlanoj fazi sazrevanja.

ITALIJANSKE PICE

Na štandu “Tonda” posetiocima pijace San Miguel se nude autentične italijanske pice napravljene od vrhunskih sastojaka, na zanatski način koji ima tradiciju od 1958. godine, kada je porodica Rikardo Ciferni otvorila svoju prvu piceriju u Peskari (Italija).

IBERIJSKA ŠUNKA

Porodična firma “Karasko Guijelo” radi sa najkvalitetnijom svinjetinom od 1895. godine. Najpoznatiji su po iberijskoj šunki, a na prodajnom štandu pijace San Miguel, nude i svoje autentične kobasice proizvdene po originalnoj recepturi.

4

Predjelo od dinja i pršute je u Italiji toliko cenjeno, da mu je posvećen festival koji se svake godine u julu održava u Padovi

Dinja (latinski Cucumis melo) je jednogodišnja biljka koja se ubraja u porodicu Cucurbitaceae, što bi trebalo da znači da je povrće. To, međutim, nije opšte prihvaćeno, jer postoje i oni koji smtraju da je dinja voće. Plod dinje je valjkastog oblika, obično je dug od 15 do 22 cm, a težak od 1 do 2 kilograma. Dinja ima specifičan miris i ukus. Jestivi deo je najčešće na-randžaste ili svetlozelene boje, a šupljina je ispunjena semen-kama. Upotrebljava se u ishrani u gotovo svim zemljama sve-ta, sadrži veliku količinu vode, a relativno malo kalorija, tako da je pogodna za dijetalnu ishranu, kao diuretik i za čišćenje organizma, a sadrži i niz drugih korisnih sastojaka.

Poreklo i proizvodnja

I poreklo dinje se tumači na različite načine jer, prema ne-kim teorijama, potiče iz Azije a po drugim iz Afrike. Zna se da je u Kini bila poznata hiljadu godina pre nove ere, a poznato je i da je čuveni antički lekar Hipokrat, osobama sa lošim vare-njem savetovao da posle obroka obavezno pojedu krišku dinje prelivene vinom. Prva evropska zemlja u kojoj je dinja počela da se gaji je bila Francuska, pre oko 300 godina.

Prema podacima iz 2017. godine, najveći proizvođači dinja u svetu su bili Kina, Turska i Iran, gde je proizvedeno 65% od ukupno 32 miliona tona ove poznate poslastice.

Zanimljivosti

Iako se u ishrani većinom koristi kao poslastica, dinja u kombinaciji sa pruštom je tradicionalni specijalitet u italijan-skoj gastronomiji. Dve naizgled potpune suprotnosti, italijan-

Ovo možda niste znali - pijačna ponuda iz drugog ugla

DINJA

ski kulinari u kombinaciji sa maslinama, ekstra devičanskim maslinovim uljem ili slanim štapićima, pripremaju kao savr-šeno predjelo sa idelanom kombinacijom hranjivih materija. Dinja se najvećim delom sastoji od vode, ostatak čini pulpa koja sadrži jednostavne šećere i vlakna, dok je narandžasta boja pokazatelj visokog sadržaja beta karotena. Pršuta je, sa druge strane, bogata hranljivim materijama kao što su vita-mini B kompleksa i proteini. Ovo jelo je u Italiji toliko cenjeno da mu je posvećen festival koji se svako godine u julu održava u Padovi.

Uzgoj

Dinja je veoma zahtevna biljka u pogledu temperature, To-kom vegetacije temperature ne bi smele biti ispod 15 °C. Op-timalne temperature za rast i razvoj dinja su od 20 do 27 °C, a u periodu dozrevanja od 25 do 28 °C. Razvoju dinje pogoduje niža relativna vlažnost vazduha od 45-60 %, a za rast je po-trebno od 300 do 400 m3 vode po hektaru. Vlažnost je izuzet-no važna u vremenu rasta plodova, ali i od 15 do 20 dana pred zrenje. Dinja se gaji na lakim i rastresitim tipovima zemljišta, a dobar predusev mogu biti paprika, paradajz, krompir, legu-minoze i trave.

ZdravljeU piramidi ishrane dinja je u ravnopravnom odnosu sa

svim ostalim voćem, zbog čega je poželjno da se servira i do četiri puta tokom dana. Bez bojazni mogu da je konzumiraju i osobe sa viškom kilograma, jer u sto grama ima samo 34 ka-lorije, malo šećera bez obzira što je slatka, i čak 91 gram vode. Istovremeno dinja sadrži mnoštvo vitamina A, neophodnog za ten i vid, kao i vitamina C.

Ova dva antioksidansa zajedno štite organizam od kardi-ovaskularnih bolesti i starenja. Od minerala sadrži gvožđe, magnezijum, bakar, kalijum, mangan i fosfor.

Biljna vlakna iz dinje povoljno deluju na čišćenje organiz-ma od štetnih materija i predstavljaju pravi recept za lečenje nadutosti stomaka. Kalijum, koga ima čak 300 miligrama u sto grama dinje, pomaže organizmu da se oslobodi od viška natrijuma i na taj način snižava krvni pritisak. Voda i kalijum iz dinje podstiču rad bubrega i pomažu uklanjanju štetnih ma-terija.

U narodnoj medicini dinja je poznata i kao sredstvo za uklanjanje upale žučnih i mokraćnih puteva, a sok od dinje se koristi i kao terapija kod uboda ili opekotina.