13. april 2019. godine

U poslednje dve godine samo u Nemačku iselilo se oko 50.000 osoba

Koordinaciono telo za migracije ima zadatak da zaustavi talas iseljenja i pokuša da vrati one koji su otišli

Iz Srbije se od 2000. godine iselilo 654.000 ljudi, što u

statističkom smislu znači da smo izgubili stanovništvo Niša i

Novog Sada. Podaci nemačke Savezne službe za migracije

govore da je u prvoj polovini 2018. godine gotovo 19.000

radnika iz Srbije imalo dozvolu boravka u Nemačkoj, što je za

2.000 više nego u istom periodu prethodne godine. Procene

govore da se u poslednje dve godine iz Srbije u Nemačku

iselila više od 51.000 ljudi. Rekordan broj mladih emigrirao je

2015. godine – samo u zemlje članice Organizacije za

ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) otišlo je čak 60.000

osoba. Najveći broj njih (45.200) iselio se u Nemačku, a Austrija je bila druga „obećana zemlja” za naše

emigrante, u koju se te godine odselilo 7.800 osoba. Iz vizure statistike OECD-a, Slovenija je bila treća

najpoželjnija destinacija za naše sugrađane – 2.400 mladih migranata se tokom 2015. godine preselilo u

„deželu”. Slede Švedska, u koju se odselilo 1.800 građana Srbije, i SAD, koje su primile novih 1.278

migranata.

Sve su to bili razlozi zbog kojih je Vlada Srbije formirala Koordinaciono telo za ekonomske migracije, u

kojem se nalaze akademici SANU, univerzitetski profesori i resorni ministri, a kako je juče istakao ministar

rada dr Zoran Đorđević nakon prvog radnog sastanka, prvi i jedini zadatak tog tela jeste da se promene

okolnosti i uslovi pod kojima se dešavaju migracije, kako bi se naši sugrađani zadržali u Srbiji, ali i vratili

oni koji su otišli. „Na strategiji sprečavanja ekonomskih migracija radiće i tim eksperata koji će imati

logističku podršku vlade, bez političkog uticaja. Naša želja je da promenimo način razmišljanja, odnos

države i okolnosti zbog kojih mladi odlaze. Zbog toga ulažemo u prekvalifikaciju i dokvalifikaciju radnika,

kako bi oni bili što konkurentniji na tržištu rada. Imali smo na umu iskustvo zemalja regiona iz kojih je

došlo do masovne emigracije mladih nakon ulaska u EU i shvatili da ovim problemom moramo da se

pozabavimo pre nego što postanemo deo evropske porodice”, rekao je Đorđević.

Analiza dr Vladimira Grečića, profesora Ekonomskog fakulteta u penziji i člana Koordinacionog tela za

ekonomske migracije, pokazala je da svaki osmi emigrant ima visoko obrazovanje – drugim rečima, odlaze

oni koji su našoj zemlji najpotrebniji. Skoro petina osoba koja je emigrirala u SAD ima visoko obrazovanje,

a mladi stručnjaci najčešće odlaze u Njujork, Ilinois, Floridu i Kaliforniju. U Švajcarsku i Sloveniju iselio se

veliki broj lekara i stomatologa, dok u Nemačkoj postoji najveća potražnja za inženjerima i srednjim

medicinskim kadrom.

On je nakon jučerašnjeg radnog sastanka Koordinacionog tela izrazio zadovoljstvo što se pitanje migracija

pozicioniralo visoko na lestvici političke agende.

„Kakav će biti rezultat našeg rada, ne mogu unapred da kažem. Nismo razradili metodologiju, više

institucija je uključeno, ali u timu sam jer verujem da nešto može da se uradi. Sve zavisi od nas”, istakao je

Grečić. On je dodao da su migracije intenzivirane nakon ekonomske krize 2008. godine, o čemu ilustrativno

svedoči podatak OECD-a da je 2008. godine iz Srbije otišlo 27.000 ljudi, da bi 2015. godine taj broj bio

dupliran.

Predstavnica Republičkog zavoda za statistiku Gordana Bjelobrk ocenila je da su poslednjih godina

intenzivirane migracije, zbog čega sve institucije treba da budu maksimalno angažovane, kako bi se stvorio

ambijent da mladi ljudi nakon završenog fakulteta ostanu u zemlji. „Time bismo uvećali broj stanovnika, ali

bi se obezbedila i zamena generacija”, rekla je Gordana Bjelobrk.

S obzirom na to da se u Koordinacionom telu za ekonomske migracije nalaze akademici SANU,

univerzitetski profesori, vrhunski autoriteti iz oblasti demografije i migracije i ministri Dačić, Mali,

Šarčević, Ružić, Udovičić i Đukić Dejanović, kao i predstavnici Privredne komore Srbije i sindikata, veliko

interesovanje novinara izazvala je pojava Lava Pajkića, studenta montaže, koji je prisustvovao sastanku tima

i pres-konferenciji. Na pitanje koja je njegova uloga u Koordinacionom telu, predstavnici Pres-službe

Ministarstva rada nisu imali odgovor.

Poslovodstva i sindikati na liniji vatre

Predsednik Samostalnog sindikata „Zastava oružja” Dragan Ilić, vođa prošlogodišnjeg štrajka, biće saslušan

u Osnovnom javnom tužilaštvu, a zbog uslova rada se bune i radnici u preduzeću „Fijat plastik”

Samostalni sindikat „Zastava oružja” obratio se

juče javnosti saopštenjem u kome se navodi da se

nastavljaju pritisci na njihovog čelnika Dragana

Ilića, vođe prošlogodišnjeg štrajka u ovoj vojnoj

fabrici. Saslušanje Ilića, protiv koga su

predstavnici aktuelnog i bivšeg rukovodstva

preduzeća podneli prijave, trebalo bi da se održi

danas u Osnovnom javnom tužilaštvu u

Kragujevcu.

Istovremeno, saopštenjem za javnost obratili su se i

predstavnici Samostalnog sindikata preduzeća

„Fijat plastik”, napominjući da poslovodstvo

jednog od najvećih dobavljača kompanije „Fijat–Krajsler automobili Srbija” (FKAS) već duže vreme ne

poštuje dogovor sa zaposlenima.

Predsednik Nadzornog odbora „Zastava oružja”, pukovnik Vojske Srbije Ivica Marjanović tereti Ilića za

fizički nasrtaj i nanošenje povreda tokom protesta u fabrici maja prošle godine, a protiv ovog sindikalnog

lidera bivši generalni direktor „Zastava oružja”, pukovnik u penziji Milojko Brzaković podneo je prijavu

zbog navodne zloupotrebe prava na štrajk i ugrožavanja bezbednosti same fabrike.

Ilić se tereti i da je neistinitim informisanjem radnika o stanju u fabrici uznemirio javnost, a predstavnici

Samostalnog sindikata „Zastava oružja” podsećaju da je njihovog dugogodišnjeg lidera, povodom

prošlogodišnjeg štrajka, ranije saslušala i policija.

„Stalnim optuživanjem za krivična dela, Dragan Ilić se već duže vreme nalazi na udaru državnih institucija,

upravljačkih i bivših rukovodnih struktura fabrike, u težnji da se suzbije iznošenje činjenica i istina o

poslovanju preduzeća koje je dovedeno u vrlo složenu situaciju”, navodi se u sindikalnom saopštenju.

U Samostalnom sindikatu „Zastava oružja” tvrde da je pritisak na njihovog čelnika u suprotnosti ne samo sa

kolektivnim ugovorom, već i sa međunarodnim načelima koja garantuju autonomiju jedne sindikalne

organizacije u odnosu na poslodavca.

Podsećanja radi, Ilić je sredinom prošle godine, tokom višenedeljnog štrajka, optužio poslovodstvo fabrike

za loše poslovanje, gomilanje dugova i nemaran odnos prema zaposlenima kojima, kako je govorio, nije

obezbeđena adekvatna zaštita na radu. Iako je tadašnje rukovodstvo u više navrata demantovalo Ilićeve

tvrdnje, u vrhu „Zastava oružja” je ipak došlo do promena, pa ovo preduzeće sada, umesto Brzakovića, vodi

Mladen Petković, nekadašnji direktor valjevskog „Krušika”.

I Samostalni sindikat preduzeća „Fijat plastik”, koje se bavi proizvodnjom i isporukom branika za „Fijatov”

model „500-L”, ima niz primedaba na ponašanje rukovodstva ove firme koje se od maja prošle godine nalazi

u vlasništvu kompanije FKAS.

„Već duže vreme tinja sukob zbog nezakonito sprovedenih pregovora o novom kolektivnom ugovoru i

donošenja pravilnika o radu koji nije u skladu sa zakonom, kao i zbog neregularnih uslova rada na

ekstremnim temperaturama”, navedeno je u sindikalnom saopštenju.

Tekuće aktivnosti Samostalnog sindikata u Kragujevcu i česta saopštenja za javnost, u kojima se poslodavci

i rukovodioci fabrika pozivaju na poštovanje prava radnika, podsećaju na devedesete godine prošlog veka,

ali i na dešavanja s početka tranzicije, kada su u ovom gradu organizovani brojni protesti i protiv političkog

režima.

PREDLOG IZMENE ZAKONA: Izvršitelji uteruju i poreze?

NALED predlaže da, umesto poreske uprave, prinudna naplata dela prihoda pređe na izvršitelje. Reč je o

poreskim obavezama, taksama i naknadama, koje nastaju u prometu nepokretnosti

JAVNI izvršitelji poslednjih godina dokazali su svoju

efikasnost u naplati dugova za komunalne usluge,

izgubljene sudske sporove, neizmirene alimentacije...

Često smo bili svedoci i njihove velike revnosti, slepe

za porodice čije su domove prodali zarad višestruko

manjih potraživanja. Dosad su im van domašaja bili

neplaćeni porezi, ali bi i to moglo da se promeni.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj predlaže dalje reforme, a jedan od predloga je i da se

prinudna naplata poreskih obaveza, taksa i naknada, koje nastaju u prometu nepokretnosti, poveri javnim

izvršiteljima. Smatraju da država nema dovoljno kapaciteta da to efikasno obavlja sama. Ukoliko bi se

njihov predlog usvojio, izvršitelji bi zašli i u dosad nepristupačnu evidenciju poreskih dužnika.

- Primetili smo da je naplata javnih prihoda "na lokalu" prilično loša. Da li je su u pitanju ljudski resursi, ne

znamo - objašnjava Jasmina Radovanović iz NALED-a. - Od 2016. godine javni izvršitelji su nadležni i za

naplatu sudskih taksa, koje su ranije naplaćivali poreznici. Iz tog aspekta i smatramo da bi oni mogli da

preuzmu i prinudnu naplatu lokalnih prihoda. Nije ideja da se prebaci sve u njihovu nadležnost, već samo

prinudna naplata. Oni imaju dobro iskustvo i brzo sprovode postupak. Potrebna je izmena Zakona o

poreskom postupku i poreskoj administraciji. Za početak verujemo da treba da preuzmu naplatu neporeskih

prihoda, pa tek onda poreskih. I znamo da to neće moći brzo da se sprovede. To je naš predlog. Istovremeno

se pripremaju izmene Zakona o izvršenju, radna grupa pri Ministarstvu privrede već radi na njima. One će

preciznije regulisati i načelo srazmere.

A načelo srazmere javnih izvršitelja u Srbiji trenutno izgleda tako da se stan od 48 kvadrata u centru

Beograda proda za 26.000 evra i to zbog duga od 6.500 evra. Za srazmeru izvršitelji mnogo ne mare ni kad

naplaćuju od poslodavaca.

- Izvršitelji su aktivni kada su u pitanju tužbe radnike za zaostale plate, jubilarne nagrade, ali nisu baš mnogo

uspešni - kaže Zoran Vujović iz Saveza samostalnih sindikata. - Imamo nedavni primer u Fabrici kablova u

Jagodini. Bivšim radnicima, koji su uz socijalni program otišli, poslodavac je ostao dužan nekoliko plata i

tužili su ga. Došli su izvršitelji sa namerom da zaplene mašine. Radnici koji su ostali da rade i sindikati,

međutim, nisu ih pustili da uđu u fabriku. Pa, bez mašina bi oni ostali bez posla i plata. Uz veći pritisak na

poslodavca postiglo se da se deo zarada isplati iz tekućeg poslovanja. To je problem, treba uputiti izvršitelje

da nije rešenje to što rade. Oni dođu i zaplene najkvalitetnije i najvrednije mašine i alate i prodaju ih

budzašto. A šta će biti posle njih, hoće li propasti firma, ljudi ostati bez plata, to njih ne zanima. One treba

da plene. Oni hoće da završe posao što brže, ponašaju se kao lešinari. Šta će biti sa radnicima, njih to ne

zanima. Treba da rade u dogovoru sa radnicima i sindikatima i da traže najoptimalnije rešenje. Mi moramo

da štitimo i radnike koji ostaju da rade.

NOVI ZAKON

NOVI Zakon o izvršenju, koji je u pripremi, trebalo bi da otkloni bar neke nedoumice i nepravilnosti koje su

se dosad dešavale u izvršnim postupcima prinudne naplate. Počev od nepravovremenog obaveštavanja

(“Okačili smo rešenje na oglasnu tablu suda”), preko nepoštovanja načela srazmere (isterivanje dužnika na

ulicu i prodaja jedinog stana zbog duga koji iznosi 10 odsto od vrednosti nekretnine), do prodaje zaplenjenih

stvari i kvadrata u bescenje (za manje od polovine tržišne vrednosti).

PRIŽELjKUJU ODAVNO

NAPLATA poreskog dinara odavno je u sferi interesovanja javnih izvršitelja. Još u junu 2015. godine

njihova komora saopštila je da su izvršitelji “sposobni da efikasno naplaćuju i poreske dugove, ali je

neophodno izmeniti određene propise”. Kao obrazloženje Komora izvršitelja tada je navela da bi

“poboljšanje finansijske discipline u postupku naplate poreskih dugovanja znatno doprinelo stabilizaciji

sistema javnih prihoda i vraćanju poverenja u državne institucije”.

Udruženje Efektiva apsolutno protiv ideje NALED-a o javnim

izvršiteljima

Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva saopštilo je da se apsolutno protivi ideji Nacionalne alijanse za

lokalni ekonomski razvoj (NALED) da se javni izvršitelji ovlaste za prinudnu naplatu poreza na nivou

lokalne samouprave, što uključuje porez na imovinu građana.

Naplata na „lokalu“ je, kako prenose mediji,

navodno loša. Jedan od razloga je loša

evidencija koliko ima nekretnina i ko im je

vlasnik, a i Poreska uprava navodno nema ni

tehničke ni ljudske kapacitete da to sve

pokrije, navodi se u saopštenju Efektive.

Hvatanje za manjak „tehničkih i ljudskih

kapaciteta“ je već dobro poznata

argumentacija iz vremena kada su privatni,

sada „javni“ izvršitelji, preuzeli nadležnost za sprovođenje izvršenja od sudova, dodaje Efektiva.

Kako se ističe u saopštenju, umesto da je 2011. godine povećan sramotno mali broj sudskih izvršitelja i da

su unapređeni njihovi kapaciteti za sprovođenje izvršenja, lek za njihovu neefikasnost nađen je u

rasterećenju sudova i prebacivanju poslova izvršenja na profesionalne izvršitelje-preduzetnike, koji ne rade

za platu nego za nagradu, čija visina zavisi od stepena naplate duga.

Dok su pobornici uvođenja izvršitelja tvrdili, i još tvrde, kako je prelaskom na novi sistem izvršenja

ostvarena značajna ušteda u budžetu i da je izvršni postupak postao brži i efikasniji, notorna je činjenica da

su troškovi postupka enormno uvećani i to ne obavezno samo zbog problematičnog tarifnika već i neretko

zbog pumpanja iznosa troškova i nagrade i da je za rasterećenje sudova i ubrzanje postupka plaćena izuzetno

visoka socijalna cena, čije posledice svakodnevno vidimo i koje su postale vruća tema, navodi u svom

saopštenju Udruženje za zaštitu potošača Efektiva.

Iz Efektive pitaju :“Da li je tu paprenu socijalnu cenu potrebno dodatno uvećavati davanjem izvršiteljima da

naplaćuju poreze na imovinu, u situaciji galopirajućeg siromaštva i socijalnih previranja? Da li je samim

izvršiteljima, koji imaju krupan problem u javnosti, potreban novi razlog da budu omraženi kod građana?Da

li je u javnom interesu da se, davanjem nove nadležnosti izvršiteljima i to u korist lokalne samouprave,

uvećavaju ionako visoke zarade javnih izvršitelja?“

Takođe se pitaju da li je u javnom interesu da se novac poreskih obveznika sliva u džepove izvršitelja-

preduzetnika, na ime predujma bez kojeg oni ne rade – i to samo zato što Poreska uprava navodno nije u

stanju da kvalitetno radi posao za koji je plaćaju ti isti plaćaju poreski obveznici, kao i da li je zaista

potrebno da se problem navodno nedovoljnih tehničkih i ljudskih kapaciteta organa nadležnih za prinudnu

naplatu ponovo rešava svojevrsnom privatizacijom.

Da li je Vladi Srbije, pita Efektiva, i to usred vruće javne polemike zbog načina sprovođenja izvršenja na

nekretninama, izbacivanja građana na ulicu i potpune nezaštićenosti prava na dom, potrebno da

osiromašenim građanima uputi poruku kako će oni sada biti u još većem problemu, jer će problem njihovog

kašnjenja sa plaćanjem previsokih iznosa poreza na imovinu „lečiti“ izvršitelji kroz prinudnu naplatu?

„Duboko smo uvereni da je odgovor na sva ova pitanja negativan odnosno da treba da bude negativan, pa

pozivamo Ministarstvo pravde i Vladu Srbije da odbiju predlog NALEDA“, zaključuje Efektiva s obzirom,

kako dodaju, da je taj predlog socijalno neodgovoran i da će, sasvim izvesno, dovesti do pojačanih tenzija u

društvu.

Radnici Kliničkog centra u Kragujevcu i dalje bez plata

Zaposleni na određeno vreme u kragujevačkom Kliničkom centru, njih 134, već tri meseca ne primaju plate.

Nekolicina njih koji su se tim povodom javno oglasili, tvrde da im je nedavno ukinuta i nadoknada za

prevoz.

Radi se, inače, o nemedicinskom osoblju, odnosno

pomoćnim radnicima čije plate se, za razliku od stalno

zaposlenih, finansiraju iz kase Kliničkog centra, a čiji je

račun, kao što je naš list već i pisao, u blokadi još od

sredine decembra prošle godine.

– Poslednji put, deo zarade isplaćen nam je početkom

decembra, i od tada nas nedeljama, sada već i mesecima

obmanjuju u vezi sa našim platama. Najgore je što ne znamo kad ćemo da počnemo ponovo da ih primamo –

ističu pomoćni radnici, koji, u najvećem broju, sa tom zdravstvenom ustanovom imaju ugovore o radu na

rok od 24 meseca i koji ovih dana apeluju na medije da im pomognu da izađu iz, kako kažu, lavirinta i

besparice, u kojoj su se našli mimo svoje krivice. Napominju da je njihove navode nedavno potvrdila i

Inspekcija rada kojoj su se obratili za pomoć.

U kragujevačkom Kliničkom centru našem listu danas je potvrđeno da radnicima zarade nisu isplaćene od

decembra, te da je razlog tome blokada računa. Ističu i da se novac za isplatu zarada nalazi na zaštićenom

računu te da će im zaostale zarade biti isplaćene čim račun bude odblokiran.

– Račun naše zdravstvene ustanove u blokadi je od 18. decembra prošle godine zbog dugova kompaniji

Velefarm koji datiraju iz 2010. i 2011. godine. Očekujem da će račun naše ustanove da bude deblokiran u

najskorije vreme – rekao je juče našem listu v. d. direktora Kliničkog centra u Kragujevcu dr Predrag

Sazdanović, napominjući da blokada računa nije ugrozila osnovnu delatnost te ustanove. Kragujevački KC,

prema njegovim rečima, uprkos blokadi redovno pruža sve zdravstvene usluge.

Ukupan dug Velefarmu narastao je sa 88,6 na 182,76 miliona dinara, koliko je iznosio sredinom decembra.

Vlada Srbije je, krajem decembra, Kliničkom centru uplatila 99,5 miliona dinara za otplatu dela tog duga.

Vučić: Minimalac sa 27.000 ide na 30.000 dinara

Predsednik Srbije najavio je da će ove godine biti još jedno povećanje minimalne cene rada i da će sa

sadašnjih 27 doći do 30 hiljada dinara.

On je objasnio da je to važno za one koji imaju najniža primanja kao što su radnici na poslovima održavanja,

poput čistačica.

- Minimalac u Srbiji od početka januara iznosi nešto više od 27.000 dinara, i reč je o rastu minimalca od 42

procenta u odnosu na period kada je bio 15.000 - rekao je predsednik.

Svečani početak koncesije aerodroma "Nikola Tesla"

Kompanija Vansi erports Srbija danas će svečano obeležiti početak koncesije i preuzimanje upravljanja

beogradskim aerodromom "Nikola Tesla".

Svečanosti na aerodromu prisustvovaće predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, a očekuju se i ostali najviši

državni zvaničnici.

O planovima za razvoj aerodroma govoriće, na Terminalu 1, generalni direktor "Vansi koncesije" i

predsednik kompanije Vensi erports Nikola Notbar.

Predstavnici Vlade Srbije, aerodroma "Nikola Tesla" i francuske korporacije Vensi su, nakon sprovedenog

tendera, potpisali 22. marta ugovor o koncesiji na 25 godina za beogradski aerodrom.

Međunarodni tender je sproveden od 10. februara 2017. kroz fazu pretkvalifikacija, fazu neobavezujućih

ponuda i fazu obavezujućih ponuda, a odluka je doneta 5. januara 2018. godine.

Vansi je ponudio da uloži u aerodrom 1,46 milijardi evra, a u ta ulaganja spadaju jednokratna naknada,

minimalne godišnje koncesione naknade i kapitalna ulaganja.

Aerodrom "Nikola Telsa" će biti centrala Vansija u jugoistocnoj Evropi, sa kojeg će razvijati svoj

međunarodni saobraćaj, a naročito interkontinentalne letove.

U Srbiji, promet na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla", koji je kompanija Vensi erports preuzela

krajem decembra 2018. godine na 25 godina, porastao je u četvrtom kvartalu za dva odsto na 1,2 miliona

putnika.

Tokom čitave godine, saobraćaj na beogradskom aerodromu porastao je za 5,4 odsto na 5,6 miliona putnika.

U Rojtersovom tekstu podsećaju da je Vensi erports 27. decembra prošle godine potpisao ugovor o

preuzimanju 50,01 odsto akcija u londonskom aerodromu Getvik.

DW/ALO

NEMAČKA TRAŽI RADNIKE, ALI NE BILO KOJE Treba im

260.000 ljudi godišnje! Evo koja im struka treba!

Potreba za radnom snagom u Nemačkoj će se u razdoblju 2017-2035. smanjiti za gotovo 1,13 miliona.

Digitalizacija ipak, ne ukida onoliko radnih mesta koliko se to mislilo - mnogi poslovi nestaju, ali se zato

otvaraju novi, vrlo zahtevni. Sve to sa sobom donosi i veće doseljavanje u Nemačku – iz Evropske unije, ali

i iz trećih zemalja.

To je zaključak najnovijeg istraživanja Fondacije ''Bertelsman'' pod nazivom "Doseljavanje i digitalizacija",

piše Dojče Vele.

Autori istraživanja prognoziraju da će se u budućnosti

čak oko 80 odsto dodane vrednosti u prerađivačkoj

industriji, kao i u sektoru usluga, ostvarivati na

digitalnim temeljima.

Posebno masovna bi trebala da bude digitalizacija

mašina u prerađivačkoj industriji – mašinekojima će

ljudi u budućnosti samo uslovno upravljati. Pritom će

kompanije biti primorane da osiguraju IT servis za te

mašine, i to po vrlo visokim cenama.

Istovremeno, kompanije će morati znatno više da ulažu

u dodatno obrazovanje i obuku.

Autori ocenjuju da nemačko tržište nije dovoljno pripremljeno za takav razvoj.

"Najveće usko grlo trenutno je nedostatak visokokvalifikovanog kadra. Već sada je potražnja za

visokoobrazovanim osobama daleko veća od ponude. Taj trend će nastaviti i idućih godina", navodi se.

U globalu, potreba za radnom snagom u Nemačkoj će se u periodu od 2017. do 2035. smanjiti za gotovo

1,13 miliona. I to je umereni pad, ocenjuju autori ovog istraživanja i istovremeno naglašavaju da će se

povećati potražnja za stručnjacima i specijalistima.

"Nasuprot tome, izgledi za niskokvalifikovane radnike već danas su vrlo nepovoljni. Tako je u četvrtom

kvartalu 2017. godine za 421. nezaposlenog s niskom stručnom spremom bilo ponuđeno samo oko 100

slobodnih radnih mesta", piše Dojče Vele.

Izazov se, ocenjuju autori, može rešiti samo doseljavanjem, i to samo ukoliko godišnje u Nemačku bude

dolazilo oko 260.000 ljudi.

Međutim, kvalifikacije onih koji trenutno dolaze ne zadovoljavaju buduće potrebe nemačke privrede. U

poslednjih osam godina migracije radne snage iz trećih zemalja su više nego udvostručene, ali je pritom od

ljudi koji su u 2017. došli u Nemačku iz zemalja koje nisu članice EU više od trećine njih bilo bez stručne

kvalifikacije.

Oko 65 odsto ljudi iz zemalja iz kojih najviše dolaze azilanti, rade na pomoćnim poslovima.

Doseljavanje bi, međutim, moralo zadovoljiti kvalitativne zahteve tržišta rada, jer, ocenjuju autori

istraživanja, samo imigracija ljudi s odgovarajućim kvalifikacijama omogućava njihovu brzu integraciju na

tržište rada i sprečava nedostatak kvalifikovane radne snage.

S druge strane, migracija nekvalifikovanih osoba predstavlja probleme za obe strane. Njen rezultat su

„doseljenici koji ne mogu da pronađu (adekvatan) posao i kompanije koje ne mogu da nastave da

popunjavaju slobodna radna mesta".

Brnabić: Smanjen rizik od siromaštva

U Srbiji su gotovo iskorenjeni ekstremni vidovi siromaštva i smanjena je stopa rizika od siromaštva,

istaknuto je u saopštenju kabineta premijerke Ane Brnabić.

Brnabić je prisustvovala predstavljanju Trećeg nacionalnog

izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva

u Srbiji za period od 2014. do 2017. godine, koji je vlada

usvojila 27. decembra 2018. godine.

Ona je naglasila da podaci iz trećeg kvartala 2018. godine

pokazuju da je stopa nezaposlenosti 11,3 odsto i dodala da

je cilj vlade da ona bude jednocifrena.

„Vlada Srbije primenila je niz mera u cilju smanjenja

siromaštva, a to su pre svega borba protiv sive ekonomije, povećanje penzija i minimalne cene rada. Ono što

je najvažnije je da su te mere dale konkretne rezultate. Danas možemo da kažemo da je stanje bolje nešto je

bilo, što nas obavezuje da nastavimo u istom pravcu sa još više energije, jer stvari očigledno mogu da se

promene“, istakla je premijerka.

Ona je posebno izdvojila i reformu sistema socijalnih davanja i reformu obrazovnog sistema, uključujući

inkluzivno obrazovanje.

Predstavljanju izveštaja prisustvovao je i ambasador Švajcarske u Srbiji Filip Ge, koji je rekao da Švajcarska

podržava Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva od njegovog formiranja pre deset godina.

Menadžerka Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Dragana Jovanović Arijas rekla je da su

u procesu konsultacija za izradu Izveštaja bili su uključeni predstavnici vlade, Narodne skupštine i drugih

institucija na nacionalnom i lokalnom nivou, civilnog društva, socijalnih partnera, naučnih i međunarodnih

institucija, nezavisni eksperti, kao i šira javnost.

Izveštaj obuhvata period od 2014. do. 2017. godine i sadrži pregled zakonskog, strateškog i institucionalnog

okvira relevantnog za procese socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva, analizu trenutnog stanja u

relevantnim oblastima, pregled realizovanih mera i programa, zaključke i osnovne pravce delovanja za

naredni period.

Đorđević: Povećaćemo broj zaposlenih u ustanovama socijalne

zaštite

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije u narednom periodu radiće na

povećanju broja zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite kako bi kvalitet rada i usluga u njima bio

unapređen, izjavio je ministar Zoran Đorđević.

On je na sastanku o osnaživanju centara za socijalni rad u Srbiji kazao da su ti centri ključne institucije

sistema socijalne zaštite i da zato treba da imaju najstručniji kadar i najbolju organizaciju rada.

"Reforma centara za socijalni rad započeta je u julu

2017. Prva faza završena je prošle godine i tada smo

dobili kompletnu sliku šta treba da se promeni i kako

bi trebalo da izgledaju centri za socijalni rad u

budućnosti. Druga faza se odnosi na sprovođenje tih

predloga, a sprovodi se uz podršku ambasade

Norveške i Kancelarije UN za projektne usluge

(UNOPS)", objasnio je Đorđević.

Ministar je kazao da je neophodna potpuna kontrola nad finansijama kojima raspolažu ustanove socijalne

zaštite kako bi se potrebna pomoć građanima pružila na najbolji mogući način.

"Insistiranje na tome da sve bude u skladu sa zakonom ostaje naša jedina direktiva koje moramo da se

pridržavamo", naveo je Đorđević i dodao da je Ministarstvo za rad u prethodnoj godini "dosta radilo na

obučavanju zaposlenih u centrima za socijalni rad".

Ambasador Norveške Arne Bjornstad kazao je da će se kroz osnaživanje centara za socijalni rad u Srbiji

pomoći ljudima kojima je pomoć neophodna, kao i onima kojima je potrebno zaposlenje.

"Nekada je potrebno i samo malo podrške da bi se neko vratio na pravi put, a to je upravo uloga centara za

socijalni rad", rekao je on.

Šefica UNOPS-a Mikela Telatin navela je da je zadatak te organizacije da uradi procenu kapaciteta koji

postoje u ustanovama socijalne zaštite kako bi se identifikovali nedostaci i pronašla inovativna rešenja za

izgradnju kapaciteta ljudskih resursa.

"Želimo da nakon završetka ovog projekta vidimo da centri za socijalni rad imaju bolje i profesionalno

okruženje, da su opremljeniji i da pružaju bolje uloge, kao i da poboljšamo pristup ovih ustanova

najranjivijim društvenim grupama", rekla je Telatin.

Vršilac dužnosti pomoćnika ministra u Sektoru za brigu o porodici i socijalnu zaštitu Suzana Mišić ocenila

je da je socijalna zaštita kompleksan sistem koji nameće veliku odgovornost u poslu i zahteva poštovanje

utvrđenih standarda.

"Bez dobrog planiranja i finansiranja nema ni usluge. A kvalitet i dostupnost usluge je ono na čemu

insistiramo", kazala je Mišić.

Dodala je da ustanove socijalne zaštite međusobno sarađuju s ciljem da se "unapredi sistem i da se na

adekvatan način približi korisnicima".

Komisija za zaštitu konkurencije odobrila Telekomu Srbija

kupovinu još jednog kablovskog operatera

Komisija za zaštitu konkurencije je objavila da je odobrila kompaniji Telekom Srbija kupovinu kablovskog

operatera Masko iz Beograd.

Telekomu je odobrena kupovina 100 odsto udela u Masku,

koji je bio u vlasništvu Momčila Đuričića, navodi se na

sajtu komisije.

Masko je svojim korisnicima, isključivo na teritoriji

Beograda, pružao usluge kablovske televizije, kablovskog

pristupa internetu i fiksne telefonije, a u 2017. godini imao

je ukupan prihod od oko 90 miliona dinara.

Telekom Srbija je početkom novembra 2018. kupio

kablovskog operatora Kopernikus, a u januaru ove godine još dva kabloska operatera, Radijus vektor i

Avkom (Avcom).

Predstavnici kompanije su tada najavili da pregovaraju o kupovini još pet manjih kablovskih operatera, što

je deo razvojne strategije "Milion plus", čiji je cilj da nacionalni telekokomnikacioni operater dođe do

milion korisnika televizije i interneta.

Većinski vlasnik Telekoma Srbija je država koja poseduje 58,1 odsto kapitala, 20 odsto ima sam Telekom, a

ostatak je u vlasništvu malih akcionara, građana i zaposlenih koji su dobili besplatne akcije.

Nova prodaja: Stečajni upravnik traži kupca za TK "Raška"

Stečajni upravnik Tekstilnog kombinata "Raška" iz Novog Pazara oglasio je novu prodaju fabrike za preradu

otpadnih voda po po;etnoj ceni od 15,2 miliona dinara.

Javno nadmetanje održaće se 15. marta u 11 časova, a pravo učešća imaju svi zainteresovani kupci koji

otkupe dokumentaciju i uplate depozit od šest miliona dinara, objavio je radio Sto plus.

Objekti koji su oglašeni na prodaju nalaze se na parcelama 10897/9, 10897/46, 10897/48 i 10897/49, a koje

je lokalna samouprava predvidela za izgradnju toplane na biomasu.

Prva licitacija za prodaju tih objekata održana je početkom decembra prošle godine, a ponudom od 84

miliona dinara, skoro šest puta većom od početne cene, pobedio je Grad Novi Pazar.

Međutim, lokalna samouprava je ubrzo odustala od kupovine, a imovina TK "Raška" ponuđena je drugom

učesniku licitacije, Novopazarcu Ameru Hadžifejzoviću koji je ponudio 78 miliona dinara.

On je sa stečajnim upravnikom potpisao kupoprodajni ugovor, ali nije u zakonskom roku isplatio sav novac,

zbog čega je prodaja poništena.

Insajder/Beta

Insajder: Država jeftino prodala zemljište PKB-a, a skupo će ga

platiti zbog proširenja puta

Država će zbog planiranog proširenja Zrenjaninskog puta morati da otkupljuje zemljište koje je nedavno

kao imovinu PKB korporacije prodala arapskoj kompaniji Al Dahra za u proseku 4.700 evra po hektaru,

objavio je danas portal Insajder.

Istraživanje Insajdera je pokazalo da je država zbog izgradnje

autoputa Koridor 11 vlasnicima zemljišta u Jakovu i Boljevcu

2016. godine morala da plati nadoknadu u iznosu od 25 do 50.000

evra po hektaru, dok je za hektar poljoprivrednog zemljišta u

Surčinu isplaćivano čak 130.000 evra po hektaru.

Prema dokumentaciji Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i

infrastrukture Srbije i Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine

planirano je, kako je naveo Insajder, da se Zrenjaninski put gradi

preko parcela nekadašnjeg PKB-a.

Portal piše da su predstavnici vlasti u Srbiji u samo sedam dana različito govorili o trasama tog puta i da nisu

odgovori na pitanje ko je odgovoran što nadležne institucije nisu vodile računa o tome koje je zemljište

trebalo da bude izuzeto prilikom prodaje nekadašnje imovine PKB-a, i za to što će građani morati da plate

propust države.

Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović je, kako piše Insajder, nedavno tvrdila da je odlučeno da se

odustane od planova objavljenih na sajtu ministarstva prema kojima će se do Zrenjanina graditi autoput, na

"drugoj lokaciji", a nekoliko dana kasnije, predsednica Vlade Ana Brnabić je rekla da još nikakva odluka

nije doneta.

Predsednik države (Aleksandar Vučić) je, kako je naveo Insajder, u nedelju pred građanima Opova obećao

izgradnju auto-puta, a sudeći prema kilometraži o kojoj je govorio praktično je ukazao da će trasa puta biti

baš ona koja prolazi preko zemljišta koje je prodato Al Dahri.

Vučić je, naveo je taj portal, rekao "da je činjenica da će država graditi autoput Beograd – Zrenjanin kao i

Zrenjanin – Novi Sad, i precizirao da će se put Zrenjanin- Beograd graditi u dužini od 56 kilometara".

"Auto-put te dužine može se graditi samo na postojećoj trasi, a ne na nekoj 'drugoj lokaciji' o kojoj je

govorila ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović", naveo je Insajder.

Napominje se da je moguće da se veza između Beograda i Zrenjanina uspostavi preko Pančeva, ali bi ta

trasa bila znatno duža, a samim tim i skuplja za izgradnju.

Odgovarajući na pitanje novinara Insajdera zbog čega je Al Dahri prodato zemljište obuhvaćeno planom za

izgradnju brzog puta do Zrenjanina, Zorana Mihajlović je pre samo nedelju dana rekla da je u međuvremenu

doneta odluka da se, umesto postojećeg projekta proširenja puta, gradi auto-put koji, kako tvrdi, neće ići

kroz parcele prodate Al Dahri.

"Na pitanje gde bi uopšte mogao da se gradi autoput a da zaobiđe parcele nekadašnjeg PKB-a, Mihajlović je

odgovorila da ne zna", piše Insajder.

Samo nekoliko dana kasnije, od premijerke Ane Brnabić građani su mogli da čuju da, kako je naveo

Insajder, nije poznata trasa eventualnog auto-puta i da, suprotno tvrdnji ministarke Mihajlović, još nije

doneta ni konačna odluka da li će biti građen auto-put ili brza saobraćajnica.

Na osnovu zvanične dokumentacije, vidi se da je država Srbija mesecima pre prodaje zemljišta PKB-a

kompaniji Al Dahra planirala proširenje Zrenjaninskog puta, odnosno izgradnju brze saobraćajnice od

Beograda do Zrenjanina.

"Prodato je najmanje 27 parcela obuhvaćenih postojećim projektom, a nalaze se odmah pored Zrenjaninskog

puta i obuhvaćene su Prostornim planom Ministarstva građevinarstva za izgradnju brze saobraćajnice

Beograd-Zrenjanin.

Na osnovu tog plana, pre tri meseca Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodina sprovela je tender za izradu

tehničke dokumentacije za izgradnju brze saobraćajnice do Zrenjanina, a tender je raspisan neposredno

nakon što je oglašena prodaja imovine PKB-a, podsetio je Insajder.

Закон о занатству у чекаоници већ десет година

Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) недавно је уручила Влади Србије „Сиву

књигу” с препорукама привредника, а једна у низу препорука је доношење закона о занатству и

формирање занатске коморе Србије.

НАЛЕД-ова препорука је у јавности поново покренула питање зашто се на доношење тог закона чека

већ десет година.

Привредна комора Србије већ годинама је става да

закон треба донети, али да занатску комору Србије не

треба формирати. Сматрају да би то значило дуплирање

комора јер једна већ постоји при ПКС-у.

По речима извршног директора Удружења занатлија и

предузетника „Београд” Душана Брајовића, Нацрт

закона о занатству је предат још 2009. године тадашњем

министру економије Млађану Динкићу, међутим,

никада није стигао у Скупштину већ је остао у једној од

фиока у Немањиној 11.

Осим тога, каже он, нови закон детаљно би регулисао област занатства, дефинисао које су то

занатске делатности и ко може бити занатлија јер, истиче, данас се сви баве занатством, а да за то

нису обучени. Док у Немачкој, да би најмлађи кандидати добили звање занатлије, мајсторско писмо

и лиценцу за радњу, објашњава Брајовић, они дуги низ година стичу знање кроз 30 одсто теорије и 70

одсто праксе.

Председник Асоцијације малих и средњих предузећа и занатлија Србије Зоран Вујовић каже да све

земље у окружењу и 95 одсто земаља Европске уније имају закон о занатству и занатске коморе, док

Србија нема ни закон ни занатску комору.

Законом хоћемо да дефинишемо ко је знатлија, ко је пријављен у занатској комори, да се води

централни регистар занатлија, као и да се законски регулише како се добија мајсторско писмо, али и

како се губи, навео је Вујовић.

На тај начин, додао је, корисници занатских услуга знаће ко им долази у кућу и да ли је стварно

мајстор, или се само тако представља.

По његовим речима, доношењем закона и формирањем коморе добијају сви – држава добија уређени

систем где су све занатлије пријављене и плаћају порезе и доприносе, чиме се смањује сива

економија, а корисници одговарајућу услугу, коју ће у случају да није задовољавајућа моћи да

пријаве занатској комори.

Запело око имовине

Мислим да је основни проблем што ће законом о занатству и формирањем јединствене коморе бити

постављено питање имовине коју је некадашња занатска комора имала до 1962. године, када је њен

рад насилно донетим актом прекинут, имовина одузета и проглашене привредне коморе у истим

објектима, указао је Душан Брајовић.

Каже да су међу тим објектима зграда Радио Београда, где је некада био Занатски дом, али и многе

друге зграде, међу којима је и зграда Привредне коморе Београда.

Доношењем закона променила би се ситуација с појединим некретнинама за које држава има

интерес, тврди Брајовић.

Вујовић каже да доношење закона и формирање коморе „кочи” ПКС, који, наводи, жели да направи

занатско удружење у свом оквиру.

То није у реду, ПКС се бави привредом и малим и средњим предузећима, а занатска комора треба да

се бави занатлијама, закључио је Вујовић.

Рођаци спискали највећи део новца из дијаспоре

Српска дијаспора унела је у протеклих осам година у Србију више од 25 милијарди евра. Међутим,

највећи део тог новца нису инвестиције намењене за покретање бизниса и отварање нових радних

места, већ новац који је отишао на дневну потрошњу грађана.

Да би се Срби који живе и раде у иностранству

охрабрили да улажу у земљу порекла, потребно је да се

изради нова национална стратегија за дијаспору, којом

би се јасно дефинисали приоритети државе и понудили

конкретни пројекти у које би дијаспора могла улагати.

Уколико се у наредном периоду не донесе план за

јачање веза с дијаспором, трећа генерација српских

миграната – млади рођени ван Србије – неће више имати

родбину у Србији којој шаљу новац, а данас су своте

које се шаљу рођацима и највеће које стижу из дијаспоре јер њихови родитељи већ планирају да

пензионерске дане проведу у земљи у којој су радили деценијама, сматра председник Заједнице

српских клубова у Бечу Борислав Капетановић.

Али, међу привредницима српског порекла у Аустрији, каже Капетановић за Тањуг, постоји воља да

се инвестира у Србију и Републику Српску. Само у Бечу, каже, има више од 7.000 Срба који у том

граду држе мала и средња предузећа.

Иако нема тачне бројке колико грађана Србије годишње оде из земље у потрази за послом, њиховим

одласком се ствара нова генерација која би дознакама могла помагати своје рођаке у земљи порекла.

Међутим, члан скупштинског Одбора за дијаспору Александар Чотрић каже да то није начин за

јачање сарадње матице и дијаспоре, већ је потребно израдити националну стратегију за дијспору.

Треба понудити нашим успешним привредницима у иностранству повољне услове за инвестиције,

као што је то понуђено неким страним инвеститорима, сматра Чотрић.

Подсећа на то да су Италија и Ирска, али и Индија и Кина, израдиле националне планове за повратак

својих грађана у матичну државу.

С тиме да је потенцијал за улагање у Србију из земаља у којима живе исељеници велики али

неискоришћен, сагласан је и руководилац Центра за подршку инвестицијама и јавно-приватно

партнерство у Привредној комори Србије Ђорђе Андрић.

Од 2010. до 2018. године у Србију је мимо званичних канала ушло више од 25 милијарди евра,

процењује Андрић.

Како додаје, зато је потребно да се део тих пара преусмери из потрошње у инвестиције.

С друге стране планете

С другог краја планете, из Аустралије, где, по званичним подацима аустралијског Бироа за

статистику, има око 74.000 Срба, у Србију је за првих девет месеци претходне године стигло 32

милиона евра.

Тај износ је двоструко већи од укупне спољнотрговинске робне размене Србије и Аустралије, која је

до новембра прошле године била 15,6 милиона евра.

У сарадњи с Међународним центром за развој и миграционе политике (ИЦМПД) из Беча а уз

финансијску подршку Аустријске развојне агенције, ПКС припрема пројекат „LinkUp! Serbia –

подстицање инвестиција дијаспоре”.

Пројектом ће се проценити пословно окружење за инвестиције дијаспоре у Србију, а Србима у

расејању ће се понудити готови пројекти у које могу улагати, каже Андрић.

Традиционално, највише новца путем дознака у Србију долази из Немачке, око 900 милиона евра

годишње, затим из Швајцарске, Аустрије, Француске...

По подацима НБС-а, за првих девет месеци 2018. године, прилив по основу дознака само из

Аустрије, у којој има око 120.000 српских држављана, износио је 216 милиона евра.