127

FILO

ZOFI

JA I

DR

U

TVO

4/2

011

Vldimir Cvetkovi UDK: 14 Maksim Ispovednik, svetiDepartment of Systematic Theology 231.1University of Aarhus DOI:10.2298/FID1104127C

U PRILOG JEDNOJ FILOZOFIJI STVARANJA: MKSIM ISPOVEDNIK

Apstrakt: Rad nastoji da predstavi filozofsku argumentaciju u prilog hri-anskoj ideji stvaranja sveta izloenu u delu autora iz VII veka Maksima Ispoved-nika. Maksim Ispovednik je svoje uenje o stvaranju razvio prativi filozofske argu-mente svojih hrianskih prethodnika, pre svih Grigorija Niskog, Nemesija Emeskog i Dionisija Areopagita. Sr Maksimove argumentcije slina je uenju o stvaranju sveta aleksandrijskog filozofa Jovana Filopona (VI vek), ali njegovo uenje oboga-eno je i idejama pomenutih hrianskih autora koje on dodatno razvija. Neke od ideja koje ine strukturu Maksimove filozofije stvaranja jesu: petostruka podela bia, koja se vrhuni u podeli na stvorenu i nestvorenu prirodu, zatim pokret stvore-nih bia prema Bogu koji je jedini istinski cilj njihovog kretanja, predveno postoja-nje sveta u logosima kao izrazima Boanske volje, Boje promiljanje ne samo op-tih naela ve i individualnih bia i oboenje celokupne tvorevine kao prvenstvene svrhe stvaranja. Maksim svoje ideje veto oblikuje koristei se podjednako aristote-lovskim, stoikim i neoplatonistikim filozofskim vokabularom.

Kljune rei: Maksim Ispovednik, stvaranje, predveni logosi bia, kreta-nje, oboenje.

Hrinsko uenje o stvrnju svet iz niega (ex nihilo) bilo je predmet filozofskih debt izmeu hrin i predstvnik pgnskih filozofskih kol poev od drugog vek nove ere.1 Me-utim, pitanje stvaranja sveta i pre toga je zaokupljalo panju pr-venstveno jevrejskih mislilaca koji su hteli da starozavetno uenje o postanju sveta usklade s uenjima grkih filozofskih kola. Tako je najpoznatiji predstavnik te tradicije Filon Aleksandrijski ( ), inae istovremeno i batinik aristotelovske, platoni-stike i stoike tradicije (Wolfson 1948: 31920), pokuao da Moj-sijevo () stanovite iz knjige Postanja filozofski utemelji uz po-mo Platonovog () uenja o stvaranju sveta od Demijurga, i

1 Treb isti d postoje i miljenj d hrinsko uenje d svet im poetk, odnosno d je tvr nstl, poreklo nem u biblijskoj tradiciji ve u trdiciji srednjeg pltonizm. Videti Blumental 1982: 59.

128

Vl

dim

ir C

Ve

tko

Vi

uz pomo stoikog stanovita o periodinim poecima vremenskih ciklusa.2 Kasnije je stnovite o stvrnju svet imlo veom suptil-nu elborciju u delim hrianskih autora poput Irinej Lionskog ( ), Origen (), Atnsij Velikog ( ) i Kpdokijskih otc. Meutim, osnov-na karakteristika svih ovih stanovita jeste to to su ona ostajala u okvirim jedne hrinske pologetike ija je osnovna crta bila defnzivnost u filozofskoj rgumentciji. Potpuno filozofsko ute-meljenje stnovit o stvrnju svet dolo je iz per hrinskih predstvnik Aleksndrijske kdemije, koj nije prestl da rdi do poetk sedmog vek. Jedn od nesumnjivo njveih filozof-skih umov estog vek koji je preduzeo kontrnpd s hrinskog stnovit, prvo n Prokl (), ztim i n Aristotel (-), bio je Jovn Filopon ( ). Time je hrinstvo dobilo ssvim drugiju poziciju u odnosu n gr-ku filozofsku btinu, razliitu od one defnzivne koj je trjl vekovim.

1. Filozofsk rgumentcij uenj o stvrnju svet u VI veku

Jovn Filopon (490570) jo je 517. godine, krenuvi od ko mentr Aristotelove Fizike, tvrdio suprotno Aristotelu, u sglsnosti s hrinskim prednjem, d svet im svoj poetk. Filo-pon e prvo u svom delu Protiv Prokl o venosti svet (De Aeter-nitate Mundi contra Proclum) izneti neke od svojih glvnih dokz, ztim e u svom njznjnijem delu Protiv Aristotel o venosti svet (De Aeternitate Mundi contra Aristotelem), sstvljenom od VIII knjig, te dokze rzviti i dodti niz novih.

Osnovni Filoponovi rgumenti koji idu u prilog stnovitu o nstnku tiu se kretnj.3 Prvo, Filopon vidi kretnje ko posle-dicu podsticj, bilo d je poput tela stvljeno u pokret od due, bilo d ko poput neive prirode tj podsticj dolzi spolj. U ob

2 De opificio mundi 26, 4 (Cohn 1896): - ; De aeternitate mundi 4, 89 i 52, 57 (Cohn & Wendland 1915): .

3 Podrobnij nliz Filoponovih rgument dt je u Cvetkovi 2006: 507 523.

129

FILO

ZOFI

JA I

DR

U

TVO

4/2

011

sluj podstrek kretnj je Bog.4 Drugo, Filopon pridje pr-venstvo prvolinijskom kretnju nd ostlim vrstama, jer nije po-put krunog, z Aristotel svrenog kretnj, osueno n veno ponvljnje, ve dostie svoj cilj (Philoponus 1987: 52). Tree, povi od Aristotelove definicije kretnj ko kretnj k cilju, Fi-lopon vidi cilj, odnosno spokoj svkog kretnj, u Bogu. N osnovu tog on rzvij rgument o ogrnienoj sposobnosti () tel koj se kreu, jer u suprotnom bil bi sven Bogu i ne bi se kretl k njemu ko k cilju.5 Prem tome, z Filopon je Bog ko Tvorc podstrek svkog kretnj stvorenih bi. On je istovremeno taj koji dje prvc tom kretnju k sebi i predstvlj cilj tog kretnj u kome bi doivljvju svoj spokoj.

Iko ve od sredine VI vek vie nije bilo suprnitv izme-u hrinstv i novopltonizm, jer je poslednj pgnsk kol u crstvu, Aleksndrijsk kdemij, z rzliku od Atinske, gjil tolerntn odnos prem hrinim, u delim potonjih hrinskih utor moe se ni ne smo reminiscencij n Filoponove rgumente ve i rzvijnje dljeg pobijnj pgnskog stnovit po kome svet nije stvoren, ve veno postoji.

Jedn od utor u ijem su delu prisutn ne samo sv tri spekt Filoponove kritike uenj o venosti svet ve i novi rgumenti protiv tkvog stnovit, svkko je Mksim Ispovednik ( ) (580662). Iko nije teko nprviti vezu izmeu Mksim Ispovednik, koji prem grkom itiju s dolskom cr Irklij () n vlst 610, te ili nrednih godin postje nelnik crske kncelrije (protosikrit, )6 i Stefn Aleksndrijskog ( ), poslednjeg uprvnik Aleksndrijske kdemije koji iste godine dolzi n crski dvor d poduv filozofiji, cilj izlaganja koje sledi nije d poke uticj Filoponove rgumentcije ili argumentacije ostlih leksndrijskih

4 Heiberg 1894, 7, 78, 2879.2. Filopon e svoju rgumentaciju iznetu u II knjizi Protiv Aristotel o venosti svet rzviti u rsprvu o nstnku svet De Opificio Mundi, koj je inspirisn knjigom Postnj i gde e dlje rzviti teoriju podsticj. Videti Rabbe 1897: 28, 2029, 9.

5 Rabe 1899: 1.2.2, 1014. O Filoponovim rgumentim z nstjnje i nestjnje videti Judson 1987: 179196.

6 Mksim i sm govori d je bio u crskoj slubi (Ep. 12, 505b). Up. Lackner 1971: 635.

130

Vl

dim

ir C

Ve

tko

Vi

neopltonir n Mksim,7 ve d uke n osnovne postvke jed-ne filozofije metfizike stvrnja koj je svoj njdublji izrz dobil u Mksimovom delu.

2. Mksimovo uenje o stvrnju svet izmeu origenizm i ntiorigenizm

Svko ko se iole upozno s delom Mksim Ispovednik zn z njegovu uvenu trijdu stvrnje () kretnje (-) mirovnje ().8 Iko neodoljivo podse n Filopono-ve rgumente o Bogu koji ne smo to stvrnjem dje podsticaj kretnju stvorenih bi ve i o Bogu ko prvcu i konnom cilju svkog kretnja, ov trijd, prema ervudovom (Sherwood) milje-nju, zprvo predstvlj Maksimovo izokretnje Origenove trijde i ini okosnicu njegovog pobijnj origenizm (Sherwood 1955: 92), posebno onog del koji se tie originlnog pd stvorenih bi usled zsienj () u sozercvnju Bojeg bi (Origenes, De principiis 2, 1, 1).9 Postoje odreen rzmimoilenj u svremenim istrivnjim u vezi s Origenovim stnovitem. Tko, z rzliku od ervud, Lut (Louth) pominje jednu drugu trijdu koju Origen zstup, to je (Louth 1996: 67). Rzlog z ovo prividno neslgnje lei u injenici to se kod Origen moe govoriti i o dv stvrnj. Tko, prvo stvrnje je od venosti, gde je Bog veni tvorc bi koj sozercvju Boju su-tinu, dok drugo stvrnje predstvlj Boji odgovor n pokret stvo-renih bi, njihovo vezivnje z neosk, ljudsk ili demonsk tel Boju kznu z njihovo nruvnje prvobitnog jedinstv. Zto se Origenov trijd moe dvostruko predstviti. Ako se uzme u ob-zir veno stvrnje, ond bi bil u obliku , dok u sluju drugog stvrnj, poput onog ovekovog gde on biv

7 Tolefsen (Tollefsen) i Lut (Louth) smatraju d ukoliko treb istrivti Mksimove filozofske izvore, treba poeti od onih koji su imli direktn uticj n ivot Svetog Mksim, to je pre svih Stefn Aleksndrijski, preko kog je mldi crski slubenik mogo d stekne uvid u del hrinskih komenttor Aristotel. Videti Tollefsen 2000: 19 i Louth 1998: 6784.

8 Amb. 7, 1069b1073b.9 Grgemanns&Karpp 1976.

131

FILO

ZOFI

JA I

DR

U

TVO

4/2

011

ztvoren u mterijlno telo, stvrnje treb sgledvti ko posledi-cu pokret, i trijd bi bil u formi .

Bilo bi pogreno zkljuiti d je Mksimov trijd rzvijen n kursu pobijnj origenizm i d nem utemeljenje u njego-vom delu osim u Ambigvi 7, gde Mksim u njveoj meri pobij orige nistiko stnovite. S druge strne, ko se prihvti d je ov trijd okosnic Mksimove ontologije, i dlje sgledv u svetlu pobijnj origenizm, moe opet d se izvede zkljuk d je celo-kupno njegovo delo usmereno n pobijnje ove jeresi iz VI vek.

D bi se izbegle mogue zmke u razumevanju Mksimovog del, uputno je vrtiti se mlo u prolost i pogledti rzvoj s vremenih istrivnj ovog utor. U prvom izdnju svoje Kosmike liturgije iz 1941. godine, Bltzr (Balthasar) je Mksimovo delo interpretiro u svetlu origenistikog uticj (Balthasar 1941: 2735). Bltzr e tvrditi d Gnostiki stoslovi (Stoslovi o teologiji i ekonomiji ovploenog Sin Bojeg) pokzuju odreenu vrstu ori-genistike krize u Mksimovom monkom ivotu. Dom ervud e to osporiti, prvo u svom delu An Annotated Date-list of the Works of Maximus the Confessor (Sherwood 1952: 3), ztim i pokzti u svom ksnijem delu The Earlier Ambigua of St. Maximus the Confessor (Sherwood 1955) d je Mksim stjo n ssvim suprot-nim pozicijm od origenistikog uenja. Iko e Bltzr priznti ervudovo otkrie i u drugom izdnju svoje Kosmike liturgije redigovti svoj pristup, Mksimovo delo i dlje e se sgledvti u okviru dijlektikog pr origenizmntio