М:аrс Stefan Peters, И sjeni ubijenog nadvojvode: Karlo Tersztyansky i Stjepan Sarkotic Prilozi, 34, Sarajevo, 2005., str. 39-48.

UDK: 323.285(497.6)"1 914":930.25 929 Tersztyanszky,K:929 Sarkotic,S.

Jzlaganje sa naucnog skupa

U SJENI UВIJENOG NADVONODE: КARLO TERSZTY ANSKY I STJEPAN SARКOTIC

Marc Stefan Peters Evropski Institut- Budimpesta

AbstJ:act: Јп this work, tће author examines court cases as presented in Bosnian and Herzegovinian newspapers from tће First World War and sћows how some speculators abused the wartime situation for their personal wealtћ. It also slюws how the Aиstro-Hиngarian court administration fouglzt against the Ыасk market.

Кеу words: Bosnia and Herzegovina, First World War, Scandals, Scams, Cout·t Process

Abstt-akt: Cilj ovoga rada jeste da па temelju ostavstine baruna Stjepana SarkoЩa, posebno pisama koja ти је upuCivao Karlo Tersztyanszky, general-pukovnik i madarski plemic, pruii temeljne informacije о Karlи Tersztyimszkom i Stjepanи Sarkoticи: rasvijetli dimenzije njihovog prijateljskog odnosa и kontekstu politickog i vojnog zЫvanja и Prvom svjetskom ratи, te analizira vainost umrlog nadvojvode Franje Ferdinanda za Tersztyanszkog i Sarkotica.

Кljucne rijeCi: Bosna i Hercegovina, Sarajevski atentat, Prvi svjetski rat, Karlo Tersztyanszky, Stjepan Sarkotic, Franz Ferdinand, Istvan Burijan

Ј

Licnost austrougarskog prestolonasljednika Franje Ferdinanda, koji је prije de­vedeset godina postao zrtva mladog srpskog atentatora Gavrila Principa, izazivalaje ogromnu pafuju и krugovima europskih povjesnicara. Iza te paznje stoji interes za

39

Marc Stefan Peters, И sjeni ubijenog nadvoj\юde: Karlo Tersztyimsky i Stjepan Sш·kotii: Prilozi, 34, Sarajevo, 2005., str. 39-48.

politicara Fraпju Ferdinanda, koji se па razmedu XIX. i ХХ. stoljeca bavio raznovr­snim koncepcijama preustrojstva drzavnopravпe arhitekture Dvojne monarhije, kao i interes za vojnika kojije od 1898. djelovao kao zamjenik cara Franje Josipa 1. u vr­hovnoj komandi nad austrougarskom vojskom. U pozadini svega toga stoji sama ci­njeпica da zlokobni atentat 28. lipnja 1914. oznacava pocetak citavog niza katastro­falnih dogadaja; od Prvog i Drugog svjetskog rata u Europi, sve do Bosanskog rata izmedu 1992. i 1995.

Devedeset godina poslije sudbonosne pucnjave u Sarajevu valja baciti tocniji pogled па dva visoka gene1-ala bivse habsburske vojske koji su, svaki па svoj naCin, djelovali u sjeni ubijenog nadvojvode: Rijec је о manje pomatom Karlu Tersztyan­szkoш, dugogodisпjem pouzdaniku nadvojvode-prestolonasljednika, koji је za vri­jeme Balkanskih ratova 1913. skoro postao nace1пikom glavnog stozera austrou­garske vojske pod protekcijom Franje Ferdinanda i о pomatijem Stjepaпu Sarko­ticu od Lovcena, koji је cetiri godine radio па mjestu sarajevskog atentata u teskoj funkciji pos1jednjeg austrougarskog zapovijedajuceg generala, te пacelвika zemalj­ske vlade Bosne i Hercegovine izmedu 1915. i 1918. Konkretaп povod koji pt·epo­rucuje i opravdava usporedbu spomenutih licnosti је proucavanje ostavstiпe baruna S~ерапа Sarkotica u Hrvatskoш dr:lavnom arhivu. Uпutar zbirke raznovrsпih prilo­ga u Sarkoticevom dпevniku, nalazi se osobito velik fond do sada neistrazenih pisa­ma Karla Tet·sztyaпszkog bosanskom guvemeru koji donosi sliku dubokog prijatelj­skog odnosa izmedu пavedenih casnika. U njegovim izlaganjiшa svom hrvatskom drugu Sarkoticu, madarski plemic Tersztyanszky је jako iskren, sto omogucuje rea­listican uvid u sveukupпu predodZЬu i drustveno vladanje austrougarskih politickih i vojnih elita prije kraja monюblje 1918. Cilj ovog kratkog priloga је teшeljna infor­macija о Kю·lu Tersztyanszkom i Stjepanu Sarkoticu, rasvjetljavanje dimenzije nji­hovog prijateljskog odnosa и kontekstu politickog i vojnog zbivanja u Prvom svjet­skom ratu, te analiza vaznosti щmlog nadvojvode Fraпje Ferdinanda za Tersztyan­szkog i Sarkotica.

1. Tersztyanszky i Sarkotic

О generalpukovniku Karlu Tersztyanszkom koji se rodio 28. listopada 1854. kao potomak starog madarskog roda u mjestu Szakolczu, u daпasnjoj Slovackoj Re­puЫici, nije bilo puno znanstvenih publikacija do pocetka XXI. stoljeea. Nakon no­viпskog с1апkа iz pera Rudolfa Kiszliпga iz 1924. izasla је veca monografija tek 2003. godine. Radi se о djelu шadarskog pisca Pollma1111a Ferenca pod naslovorn "Balszcrencse, semmi mas?" ["Losa sudЬina, nista vise?"]. lzabranim naslovom Po­llmaпn upucuje na mogucnost da se Tersztyanszkyjev zivotni put пюzе razumjeti na

40

Магс Stefan Peters, И sjeni ubijenog nadvojvode: Karlo Teгsztyiшslcy i Stjepan Saгkotic Prilozi, 34, Sarajevo, 2005., stt·. 39-48.

prvi pogled kao niz slиcajno propи~tenih sansi: 1913. godine је skoro postao nacel­nikom glavnog stozera, onda је и proljecи 1915. skoro oslobodio tvrdavи Przemysl i и jesen iste godine је skm-o osvojio Beograd1

•

za vrijeme djetinjstva i mladosti madarski zlosretnik Karlo Tersztyanszky је Ьiо socijaliziran и njemacko-aиstrijskom aшЬijentu vodecih krugova Habsbur~ke mo­narhije. U toku skolovanja na Vojnoj akadeшiji и Beckom Novom Mjestu izmedи 1873. i 1877. postao је odanim casnikom "cmozиtog tipa" koji se cijeli zivot odlиc­no protivio sovinistickim i separatistickim tendencijama nacionalno orijentiranih po­liticara и madarskoj domovini. Na covjeka s ovakvim misljenjem skrenиo је svojи pa-Znjи nadvojvoda-prestolonasljednik Franjo Ferdninand kojem је borba protiv na­vedene antidinasticke madarske tendencije Ьi1а prva briga и svim politickim plano­vima. Onda dolaze godine иосi Prvog svjetskog rata: nadvojvoda cijeni vojne spo­sobпosti Karla Tersztyanszkog, koji za to vrijeme vrsi slиzbи zapovijedajиceg gene­rala bиdiшpestaпskog armijskog korpиsa zajednicke с. i k. vojske. Skoro је logicno da poиzdaпik prestolonas1jednika Franje Ferdniпaпda- Tersztyanszky ро profilи lic­nosti jako razdrazljiv covjek do.Zivljava риnо neprijateljskih sиkoba и drustvenom zivotu madarske metropole. О орсој sklonosti nadvojvode Fraпje Feidiпanda mogи­cem nacelniku glavnog stozera Каrlи Tersztyanszkom vec је Ьilo rijeci. Cinjenicaje da и konla:etnoj povijesnoj situaciji па vrhиncи Balkaпskill ratova 1913. nadvojvoda пе moze sprovesti svoje amЬicije zato sto је strucпjak za balkanske poslove (Conтad von Hotzendorf) neoplюdan и navedenoj poziciji. Tersztyansky, unatoc svemи jos uvijek uZivajиCi и Ьlagonaklonosti nadvojvode, treba cekati drugu mogucnost иspi­njanja, ра dolazi do sarajevskog atentata 28. lipnja 1914. GиЬitak protektora doЬiva dimenziju zivotne katastrofe za Tersztyanszkog, koji ostaje nadvojvodi vjeran i po­slije njegove srnтti2 •

Stjepanи Sarkoticu, prijateljи Tersztyanszkog, nije Ьilo nepoznato da је Franjo Fei"dinand и svoje vrijeme ћtio vidjeti Tersztyanszkog na poziciji пacelnika glavnog stozera. U okviru hipoteticne igre misli о tome sto Ьi bilo bez sarajevskog atentata i svjetskog rata, Stjepan Sarkotic је 25. veljace 1916. zapisao и svoj dпevпik da Ьi Fra­njo Ferdiпaпd sigиmo isposlovao imenovaпje Tersztyanskog za пacelnika glavnog stozera, prvenstveno zbog nezadovoljstva s dићоm koji је vladao и stozeru pod Соп­rаdош.3 U veljaCi 1915., Sarkotic је dosao do spomeпиtog zakljиcka о Tersztyaп-

1 POLLMANN, Ferenc: Balszerencse, semmi mas? Tersztyanszky Karoly cs. es kir. vezerez­redes elete es palyafutasa [Losa sudbina, nista vise? Zivot ј karjjera с. ј k. generalpukovnjka Кarla Tersztyanszkog]; Budapest 2003; str. 149. 2 lsto, str. 61. 3 Konkretno је napisao Sarkotjc: ,.

41

Marc Stefan Peteгs, U sjeni ubljenog nadvojvode: Karlo Tersztyansky i Stjepan Sarkotic Prilozi, 34, Sarajevo, 2005., str. 39-48.

szkom. То је Ьila pocetna faza Sarkoticeve djelatnosti kao sefa zemaljske vlade Bo­sne i Hercegovine. VaUa spomenuti djela Signe Кleina iz 1969. i Ernesta Bauera iz 1988. kojimaje predmet ta Sarkoticeva djelatnost.4 Sarkoticevom pocetku u Saraje­vu prethodila је sjajna vojna karijera ovog potomka stare, granicarske oЬiteqi koji se rodio 4. listopada 1858. u Sincи, na podrucjи danasnje RepuЫike Hrvatske. Sarko­tic је slu.Zio и svim granama oruzanih snaga Ьivse Austro-Ugarske monarhije: u za­jednickoj с. i k. armiji i momarici te и с. k. aиstrijskom i k. ugarskom odnosno ugar­sko-hrvatskom domobranstvu. I Sarkotic је, svojedobno (izmedu 1875. i 1879.) po­hadao Vojnu akademiju u Beckom Novom Mjestu. То znaci da su Tersztyanszky i Sarkotic proveli otprilike dvije zajednicke godine na spomenиtoj instituciji, а moze se slutiti da korijeni njihovog dugotrajnog prijateljstva poticu iz doba tog zajednic­kog skolovanja.

2. Tersztyanszky, Sarkotic i juznoslavenska politika madarske vlade grofa Tisze

Nakon zajednickog skolovanja, znatno kasnije, slijedio је i zajednicki kosmar Tersztyanskog i Sarkotica u toku Prvog svjetskog rata. Radi se о njihovim iskustvi­ma sa stavom madarskih politicara premajиZnoslavenskom pitanju u Madarskoj i ci­tavoj Austro-Ugarskoj monarhiji. S obzii"om na juznoslavensko pitanje u Habsbur­skoj monarhiji u ratu, treba najprije istaknuti da о jedinstvenom politickom pokretu ju:lnih Slavena Ьivse Aиstro-Ugarske monai"hije, na pocetku svjetske bol"be ne moze

.. "Nun kшn CONRAD. Ј Die tiiglichen Meldungen der Generalstabsoffiziere, die nach Wien kamen, blieben aus, Emp­fange wurden seltener und seltener, der Kontakt mit dem Chef ging mel1r oder weniger ver­loren, die Offiziere waren sicl1 mehi odeJ" weniger se!Ьst i.iberlassen, alles wurde lockerer, dabei die Prapotenz einzelner, weil CONRAD hiefiir keine Augen hatte, immer grбsser. Jn Leistungen wurde das Korps zwar nicћt scћlecћter, aber entschieden im Geist und Zusam­mengehбrigkeitsgefiibl. Dies entging auch dem Erzl1erzog FRANZ FERDINAND nicht und ware er am Leben geЬlieben und der Weltkrieg nicht gekommen, so wiire heute Chef des Gene1·alstabes der G.d.K von TERSZTYANSZKY, rein aus dem Grunde, uш dieses etwas ausser Rand und Band gekomшene Korps zu disziplinieren und ihm den Grбssenwahn auszu­treiben, den sicl1 einzelne- unbeeinflusst durcl1 CONRAD - angeeignet hatten"; Sarkoticev dne1mik, 25.11.1916.: АН- OfSS 3.1.1 (fol 25/26). 4 КLEIN, Signe: Freiherr Sarkotic von Lovcen; Die Zeit seiner Verwaltung in Bosnien-Her­zegowina von 1914 bis 1918; disertacija, Вес 1969. i BAUER, Emest: Der letzte Paladin des Reicl1es; Generaloberst Stefan Freiћeп Sarkotic von Lovcen; Graz!Wien!Кбln 1988.

42

Marc Stefan Peters, И sjeni ubijenog nadvoj\юde: Kar·lo Tersztyansky i Stjepan Saгkotic Prilozi, 34, Sarajevo, 2005., str. 39-48.

biti rijec. Iako је cinjenica da sи predstavnici najvaznijih politickih pokreta t·aznovr­snihjиfuoslavenskih naroda cesto tezili za suradnjom i krajnjim иjedinjenjem s osta­lorn takozvanom "jиznoslavenskom bracom" (ponekad vise а ponekad manje iskre­no), ne moze se osporiti da prakticno nije doslo do socioloskog fenomena nekog za­jednickog izraza politicke volje и okviш cjeline habsburskih jиznih Slavena. Dalje, treba vidjeti da sи spomenиti jиznoslavenski narodi s njihovim raznovrsnim inten­cijama zivjeli и svim dijelovima Habsburske monarhije koji sи se razlikovali ро dr­zavnopravnom statusи; и konstitutivnim zemljama takozvanog dиalistickog sиstava: Aиstriji i Madarskoj (s Hrvatskom i Slavonijom), te и kondominijи Bosne i Herce­govine. Razumljivo је da је jиznoslavensko pitanje и toj situaciji bilo najkomplicira­niji proЬlem dvojne monarhije izmedи 1914. i 1918., osobito s obzirom na Cinjenicи daje naslijedena drzavnopravna arhitektura Ьivse monarhije Ьila stavljena na dispo­zicijи vec dиgo vremena prije izЬijanja rata 1914.

Sto se tice posebnog odnosa madarske politike prema jиznoslavenskom pitanjи na pocetku хх. stoljeca, presиdtla је bila cinjenica da је ministar predsjednik grof S~epan Тisza bio fakticki ovisan od Ьlagoпaklonosti srpskog staпovnistva и jиznoj Madarskoj. Za razlikи od drugih narodnosti pod krunom Sv. Stjepana, Srbi sи cesto pripadali gradanskom slojи, sto znaci da sи cinili vazan dio glasackog korpиsa Тis­ziпe liberalпe "partije rada". Као posljedica toga, шadaiska se vlada шorala obzirati na raznovrsne srpske interese иnиtаг иzeg okvira vlastite zemlje, zatim и Hrvatskoj i Slavoniji, te konacno и Bosni i Hercegoviпi, и sviш prilikama kada је madarska vla­da mogla пeposredпo иtjecati па zЬivanje и kondoшiпijи- sto је konkretno slиcaj za vrijeme djelatпosti Madara Istvaпa Buriana и fuпkciji zajednickog miпish-a financi­ja (1903.-1912. i 1917.-1918.). Moze se tvrditi da је Istvan Buriaп ispипjavao svo­ju zadacи и odaпosti svoш meпtoru giofu Tiszi- sto koпkretno znaci da se i оп mo­rao obzirati па srpske iпterese и Bosni i Hercegoviпi. А, пaposljetku,jasпo је da ova­kva politika, паrаvпо, пiје bez opasпosti za tешеlјпе iпterese cjelokupne moпarhije. MoZda је dovoljna ириtа na sаrпи cinjeпicи da srpski нacionalпi pokret шоzе sigur­пo racипati na рошос s ове strane graпica monarl1ije.

Potpиno је jasno da se jos moze staviti риnо detaljnih, ра i kritickih pitanja о ovoj slici шadarske politike prema jиznoslavenskoш pitanjи, te о koпkretnoj иlozi politicara Тisze i Buriana и navedenom koпtektstu kao i о njihovim zajednickim od­пosiшa5 . Za ova izlaganjaje vazno daje sрошепиtа slika potpиno odgovarala svije-

5 Jako је zanimljivo, na primjer, pitanje о tome koliko su madarski politicari cijenili stvamo opasniш djelovanje srpsko-juznoslavenskih politickih ambicija, te pitanje о infonnacijskim izvorima budimpestanskil1 vodecill krugova u vezi s oviш рrоЬlешош. U tom kontekstu valja citirati recenicu iz pisma bivseg Hrvatskog bana Raucћa (1908.-191 0.) шinistru Bшianu od 2.П.1915.: "De nеш csak а szerbseg az, ше! у vesze!yezteti benniinket, lшnеш talan шеg јоЬ- .,.

43

Marc Stefan Peters, U sjeni ubljenog nadvojvode: Каг/о Te1·szryimsAy i Stjepan Sa,.kotic Prilozi, 34, Sarajevo, 2005., str. 39-48.

sti Tersztyanskog i Sarkotica, koji sи u toku velikog rata dozivjeli neugodnosti s ma­darskom politikom.

Proиcavanje arhivskih fondova pokazuje da sи prijatelji Tersztyanszky i Sarko­tic pocetkom 1915. godine dijelili isto misljenje о Stjepanи Burianи: i jedan i drugi se poslиzio nazivom "Tisziпe lиtke" kada је Ьila rijec о ondasnjem с. i k. zajednic­kom ministru vanjskih poslova6• Za razliku od toga nisи se podudarali stavovi dvaju prijatelja prema licnosti grofa Тisze. Dok Tersztyanszky и njemи prvenstveno prepo­znaje "silnika" [="Gewaltmensch'T, Sarkotic ga opisиje s vecim postovanjem, sto s druge strane naravno ne znaci da је Sarkotic pozdravio Тiszinu politicku liniju, koju је jednom komeпtirao rijecima: "Gott erleuchte Тisza"8•

а) Ter-sztyimszkyjeva takozvana "Talliim-afera " и Novom Sadu 1915.

Sa "silnikom" Tiszom Tersztyanszky se sukoЬljavao u toku njegove djelatno­sti и funkciji vojпog komandanta, u Novom Sadu 1915. godine. Tersztyanszkyje­ve stroge иpravne mjere izazvale su neraspolozeп.je civilnog srpskog stanovnistva juzne Madarske, раје kao posljedica toga doslo do zlovolje madarske vlade koja је Ьila usmjerena protiv komandanta Tersztyanszkog. Sve је to razumljivo iz cinjenice da sи madat'Ski Srbi иZivali u роsеЬпој pazпji budimpestaпskog rezima. Dokje Ter­sztyaпszky govorio Sarkoticu о seljacima koji sи za vrijeme zetve "plaпdovali ро se-

... ban аша e!vetemedett horvatsag, mely ... tisztan csak а nagyszerb eszmet szolg:i!ja" ["Aii nije sашо srpstvo koje nas ugrozava, nego mozda i vise pokvareno ћrvatstvo koje ... iskljucivo sluzi velikosrpskoj misli"]. Spomenutiш pismшn шadarski orijentiran Pavao Raucl1 cestitao је Burianu novu funkciju с. i k. zajednickog ministra vanjskih poslova. Pismo Pavla Rauclla с. i k. zajednickom ministru vanjskih poslova Buricmu od 2.11. Ј 915.: MREZSLT - fond 45/33 (Raucl1levelei Burianlюz Martijanecbбl). 6 Sarkotic је 20.1.1915. notirao и svojem dnevniku: "20./1. Es fallt mir gerade ein, dass wir jetzt einen neuen Aussenminister llaben: BURIAN [sic]. Uber Bosnien haben er und BIТT­NER viel Ungli.ick gebracllt. Wird es BURIAN [sic] nicћt auch ube1· das Reich bringen? Gott behйte uns davor. lcl1 lюffe nicht, da icl1 ihn Љr eine Puppe in ТlSZAs Hiinden lшlte .... "; Sarkoticev dnevnik, 20.1. Ј 9 Ј 5.: АН- OtSS 2.1.1 (fo1 16). Onda је Tersztyanszky pisao prija­telju Sarkoticu 24.VI. iste godine: "Burian [sic] ist seine Puppe, darum wurde er Minister des Aul3eren! [rijec ,seine' se odnosi na grofa Tiszu; Peters]";pismo Tersztyimszkog Sarkoticu od 24. VJ.J915.: АН- OtSS 2.2.18 (fol264). 7 Pismo Tersztyanszkog Sarkoticu od 24. VJ.J915.: АН- OtSS 2.2.18 (fol 264). 8 Sarkoticev dnevnik, 2.1. Ј915.: АН- OfSS 2.1. Ј (fol2).

44

Marc Stefan Peters, V sjeni ubijeлog nadvojvode: Кт·! о Tersztyansky i Stjepan Sarkotic Prilozi, 34, Sarajevo, 2005., str. 39-48.

Jima" [::"in den Dorfem lagen sie аиf der faulen Haut'Ћ madarski sи vodeci kru­govi pripremali intrigu na beckom dvoru kojom sи u rujnu 1915. odstranili nevo1je­noga Tersztyanszkog. Ро imenи madarskog kra1jevskog komesara baruna Talliana­zastupnika madarske vlade koji је promatrao dje1atnost Кю·Ја Tersztyanszkog u No­vom Sadu- spomenиta se intriga zove i "Tallian-afera". Nakon afere Tersztyanszky boravi osam mjeseci u Bиdimpesti. Bez bilo kojeg slиzbenog zadatka i bez drustve­nog zivota, madarski zlosrtenik pada u sjetnost. U korespondeniciji sa Sarkoticem zali zbog kraja svojeg zastitnika Franje Ferdinanda u Sarajevu kad istice: "Seit dem Tode F. F. 's war ich stets auf eine solche Tiicke gefasst, ware der Кrieg nicht gekom­men, ich wiirde schon lange nicht mehr dienen; ich hatte noch eine heilige Aиfgabe zu erfullen, auch diese wurde mir verwehrt!"'0• Tersztyanszky dolazi do uvida da iza afere stoji, iskljuCivo, Тisza, ра se ovom misljenju prikljиcuje i Sю·kotic koji и soli­darnosti s prijateljem stavUa pitanje: "Und wer wird Tisza stiirzen?" 11

•

Cinjenica је da Sarkotic nije oborio grofa Тiszu, ali је iz fondova Hrvatskog dr­fuvnog arlliva ocevidno da је stari granicar u Sarajevu mo:lda u znacajnoj mjeri do­prinio rehabllitaciji svog "ranjenog" prijate1ja12

• U lipnjи 1916. godine Tersztyan­szky pгeuzima novи komaвdи па istocnom bojistu, gdje и1azi и niz novih sukoba s njemackim generalima. Poslije poraza Tersztyanszkyjevihjedinica tokom sovjetskih napada u srpnjи 1917. generalpиkovnik se mora odreci svih odgovomih vojnih za­dataka. Umire 7. ofujka 1921. и Becu.

Ь) Sarkoticev sukob s Вигiапот 1917.

Tersztyanszkyjevoj aferi slijedio је Sarkoticev sukob s grofom Burianom nakon njegovog ponovnog imenovanja zajednickirn ministrom financija. Razlike izmedu Sarkoticevog i Buriaпovog stava prema juznos1avenskom i osoblto srpskom pita­nju su Ьi1е stvamo fundamenta1ne. Od pocetka rata Sarkotic је zagovarao rjeseвje juznos1avenskog pitanja u Monarhiji и smislu prosirenja podrucja Hrvatske i S1avo-

9 Pismo Terszty(mszkog Sarkoticu od 15. VI1.1915.: АН- OfSS 2.2.21 (fol 299). 10 Pismo Terszty(mszkog Sarkoticu od ЗО.!ХЈ915.: АН - OfSS 2.2.33 (fol363). 11 Sa~·koticev dnevnik, 29.Х 1915.: АН- OfSS 2.1.3 (fol 119). 12 Кrajem sjecnja 1916. Tersztyanszky је pisao Sarkoticu: "Dein Einsc11!'eiben an das А. О. Kdo vощ 23.12.915 wшde von dieseш in1 Wege der M1t. Kanzlei S. М. zur Kenntnis ge­bracћt, und viel darauf die А. Н. Entsch1ieBung, da/3 iсћ шiсћ аuсћ weiter zur Ubemahme [sic] eines А. Kdos bereit zu ha1ten habe- infolge dessen hat К. g1eich шein Pensionirungs­gesuch vош 11. d. М. gar nicl1t S. М. vorgelegt, es wurde ш1r als gegenstandslos riickge­schlossen";pismo Tersztyanszkog Sarkoticu: АН- OfSS 3.2.3 (fo/154).

45

Marc Stefan Peters, И s}e11i ubljenog пadvojvode: Karlo Te,·sztyansky i Stjepan Smkotic Prilozi, 34, Sarajevo, 2005., str. 39-48.

nije- пajprije ш1 Dalmaciju, ра kasnije i na Bosnu i Hercegovinu. Pri tоше Sarko­ticeva је koncepcija zahtijevala preustrojstvo madarsko-hrvatskog drzavnopravno odnosa. Umjesto "nejednake realne unije" takozvane "ugarsko-hrvatske nagodbe iz 1868. Sarkotic је predlozio ravnopravan madш-sko-hrvatski odnos unutar ~ istoc ne polovine dvojne monarhije; ili drugim rijeCima: obnovljen subdualizam u sm1 slu "jednake madarsko-hrvatske realne unije". OslanjajuCi se na promjene u politic kim i vojnim zЬivanjima, Sarkotic је u toku velikog rata par puta modificirao роје

dine detalje spomenute koncepcije. Za razliku od njega zajednicki ministar financi ја Burian se strogo pridrzavao budimpestanske linijejuznoslavenske politike- sto ј

svojedobno impliciralo obranu zahtjeva neugodnog partnera - Hrvatske, te obzir n neke srpske interese.

Imenovanje Buriana ministrom financija krajem 1916. godine stvamo је prepla silo Sarkotica. Obavijest о ovom dogadaju prenijeli su mu supruga i sin. Sarkotic ir је odgovorio kratkim pitanjem ''Macht ihr Witze?"~3• Pl"ijatelj Tersztyanszky mu si gumo govori iz duse kad istice: "Ich kann mir Deine Stitmnung vorstellen, denn Ti sza ist ein Serbenfreund, uпd Burian [sic) dessen willeпloses Werkzeug«~4• Naime Sarkotic se plasio nastavka politicke linije prema Bosпi i Hercegovini koju је slije dio Burian izmedu 1903. i 1912. i kojuje na banjaluckom veleizdajnickom proces1 komentirao optuzeni Kosta Bozic slijedecim rijeCima: "Wir Serbeп in Bosnieп un1 der Hercegovina haben die Freiheit el"st empfunden, als das libet-ale Regime des Mi пisters Burian [sic] ur1d Baron Pitner in dieseв Liindem апs Ruder kam"~5• Prigo dош prvog Buriaпovog posjeta Sarajevu, za vrijeme Saikoticeve djelatnosti u Bosn 1917. sef. zemaljske vlade stjece dojam da Buriaп prelazi na novu politicku linij koja odgovara Sarkoticevim iпtencijaшa. Iznenadeп Sarkotic pise: "Ich freue m1c dass aus BURIAN-Saulus ein BURIAN-Paulus geworden ist"16

•

Ali vec u ljeto iste godine dolazi do ponovne dominacije starog Sarkoticevo nepovjerenja prema Burianu kad је с. i k. zajednicki ministar finat1cija naredio · spekciju kaznenog zavoda u Zenici (gdje је uhapseнo puno Srba). U pismu sefu Vo ne· kaпcelai"ije Martereru, Sarkotic naglasava nezadovoljstvo nadvojvode Fгааје Fe

13 Sшkoticevdnevnik, 22.XII.1916.: АН-OfSS 3.1.1 (fo189). 14 Pismo Љ·sztytinszkog Saгkotic!l od 12.1.1917.: АН-OfSS 4.2.4 (folll4). 15 Sarkotif:ev izvjestaj С. i k. zajednickom ministru financije Koerbent od 28 .. }(]1.1915: лв· - ZMF Priv Reg 1916/32, str. 2. Sarkotic istice da је navedena izreka bila citirana и Hrva kom Dnevni/..11 od 8JCI.1915., ali ро naredbi cenzure bez rijeci: "des Ministers Bшian [sic Usp. isto. 16 Sarkoticev dпevnik, 12.Jl.I917: АН- OfSS 4.1.1 (folll).

46

Marc Stefan Peters, И sjeni ubijeпog nadvojvode: Km·lo Te1·sztyimsky i Stjepan SOТ'kotic Prilozi, 34, Sarajevo, 2005., st.r. 39-48.

dinanda Burianovom politikom u Bosni i Hercegovini do 1912. godiпe17, а na vrhun­cu rezultirajuceg konflikta sa zajednickim ministrom skoro dolazi do ostavke Stjepa­na Sarkotica, koju је samo car Karlo 1. mogao sprijeciti. Naposljetku, detaljпф uvid и dnevnik baruпa Istvana Buriaпa pokazuje da su Sarkoticeve brige о ponovnoj pro­mjeni Burianove politike i te kako Ьile opravdane. Biljeske о razgovoru s politica­rom Dimovicem rasvjetljuju cinjenicu daje Burian u najmaju rukujako ozЬiljno raz­misljao о povratku starom usmjerenju svoje bosanske politike.

Grof Burian 4.IX.l917. pise konkretno: "D.[imovic]t elhittam, б kifejti, hogy а dolog sikerenek (?) elбfeltetele: В. Н. ban а szerb auton. viszzaallitasa, а szabor Ьehivasa, а cyrilliea [sic] visszahelyezese. Tudomasul vettem. Nem igertem semmit, de megfontolandб" ["Zvao sam Dimovica k seЬi, razlozio је da (је) uslov uspjeha: Ponovna uspostava srpske autonomije u B(osni) i H(ercegovini), sazivanje saЬora (te) vracanje cirilice na staro mjesto. Uzeo sam to na znanje. Nista nisam оЬесао, ali valja razmisljati о tome"] 18.

3. Zakljucak

Za ove Burianove Ьiljeske Sarkotic nije znao nista. Cinjeпica је da su njegovi odnosi s Burianom ostali prepuni napetosti, cak i poslije careve inicijative о pomire­nju u kolovozu 1917. Sto se tice usporedbe Tersztyanszkog i Sarkotica, valja na kra­ju spomenuti da је bilo i puno znatnih razlika izmedu dvaju prijatelja. Najvaznija od tih razlika је, moZda, ona da је Karlo Tersztyanszky prvenstveno Ьiо vojnik koji је odlucno odЬijao svaki napad na "cmofutu rnisao", osoЬito od strane madarskih пaci­onalista, dok u strukturi licnosti politickog generala Sarkotica prevladava konstrukti­van element. Na taj nacin Tersztyanszky i Sarkotic predstavljaju dvije karakteristic­ne znacajke licпosti ubijenog nadvojvode-prestolonasljednika Franje Ferdinada; Te­Zпju Habsburgovca za borbom protiv prekomjemih madarskih politickih zahtjeva te nadvojvodino traganje za prigodnim uzorom obnove drZзvnopravnih odnosa. •

17 Usp. pismo Sarkotica Martereru od 18. VII.l917: АН- OfSS 4.2.22 (fol 236): "Weiland Erzherzog FRANZ FERDINAND gelang es endlich, der ungliicklichen Politik ... BUIOANs ein Ende zu bereiten". 18 D11evnik Stjepana Buгiima, 4.IXJ917.: MAGYARORSZAGI REFORМATUS EGYНAZ ZSINAТI LEVELTARA (izd.): Ваrб Burian Istvan Naplбi 1907-1922; Ваrб Burian Istvan Пvirati Kбnyvei 1913-1915 [Dnevnici baruna Stjepana Buriana 1907.-1922.; Knjige brzoja­va baruna Stjepana Buriana 1913.-1915.]; Budapest 1999; str. 208.

47

Marc Stefan Peters, U sjeni ubljenog nadvojvode: Karlo Tersztyimsky i Stjepan Saгkotii: Prilozi, 34, Sarajevo, 2005., stt·. 39-48.

Кratice:

ABiH= АН=

MREZSLT=

OfSS = ZMF Priv Reg =

Arhiv Bosne i Hercegovine - Sarajevo, Arhiv Hrvatske - Zagreb, Magyaюrszagi Reformatus Egybl.z Zsinati Leveltara - Budimpesta, Osobni fond Stjepana Sarkotica, Zajednicko ministarstvo financija- privatna registratura.

SCANDALS AND SCAMS IN ВIН 1914- 1918

Summary

Finding itself incorporated in Austria-Hungary, Bosnia and Herzegovina shaгed the unfortunate fate of the central powers during the First World War. Being the poorest part of the dual monarchy - it could not take care of its grain needs even in peacetime - Bosnia and Herzegovina had severe food slюrtages during the war because of military requisitions, the draft of а large number of working-age men, and the devastating effects of war in the region, particularly the gгeat drought in 1917. Govemment шeasures to procure food for tће population did not alleviate the matter.

The food shortages led to exceptional price inflation, and average eamings did not follow suit. Altlюugll the government set maximurn prices for the most iшportant food goods at the beginniпg of the war, various speculators апd smugglers easily broke these regulations. All kinds of thieves emerged. Citizens were constantly exposed to diffeгent robberies and scaшs. As the standard of living drastically declined, the Austro-Hungarian bureaucracy in Bosnia- а pillar of tl1e Monarcb's administratioп- grew iпclined to coпuption. The possiЬility of getting ricb ovemight not опlу attracted various mercbaпts, but also some high goverшnent officials wbo fouпd t11emselves on trial during the war. •

48