6
UNIVERZITET U NIŠU FAKULTET ZAŠTITE NA RADU PREDMET: ODRŽIVI RAZVOJ TEMA: U SRBIJI 100.000 LJUDI ŽIVI ISPOD GRANICE SIROMAŠTVA MENTOR: STUDENT: Nemanja Živković

U Srbiji 100.000 Ljudi Živi Ispod Granice Siromaštva

Embed Size (px)

DESCRIPTION

U Srbiji sto hiljada ljudi zivi ispod granice siromastva.

Citation preview

UNIVERZITET U NIU

FAKULTET ZATITE NA RADU

PREDMET: ODRIVI RAZVOJ

TEMA: U SRBIJI 100.000 LJUDI IVI ISPOD GRANICE SIROMATVA

MENTOR: STUDENT: Nemanja ivkoviIvana Ili-Krsti BROJ INDEKSA: 13xxx

Ni, 2014- Siromatvo. Zastupljeno je svuda, u svim delovima sveta, na svim kontinentima, skoro svim dravama, izuzev nekolicine napredno razvijenih zemalja severne Evrope. Najvea stopa siromatva je u Africi, gde gotovo 70% celokupnog stanovnistva ovog pustinjskog kontinenta ivi u oajnim uslovima, borei se svakim danom samo za hranu i pijau vodu. Oni nemaju prevelike zelje, mobilne telefone, automobile. Njima je, svakog dana, jedina elja da doekaju sledei dan, da imaju hranu i vodu, i neke osnovne, humane uslove za ivot. ive u bedi, uglavnom sa mnogo dece, a starijih ljudi gotovo da nema, jer u tim uslovima retko ko pregura etrdesetu.Nasuprot njima, siromatvo je, u dravama severne Evrope, pre svega u nordijskim dravama, vetskoj, Norvekoj, pa i Danskoj, skoro iskorenjeno. Deca imaju pravo na besplatno kolovanje, besplatne knjige, ekskurzije, odrasli ne plaaju komunalije, srednja klasa gotovo da ne osea porez, veoma je malo kriminalaca, ubistava, samoubistava. U vetskoj, na primer, radi samo jedan zatvor, i u njemu ima vise od 50% slobodnog kapaciteta. Prosjaenje se veoma retko moe videti u tim zemljama, a ukoliko ga i ima, im organi koji su zadueni za to spaze nekog ko prosi na ulici, odmah ga odvode sa ulice, daju mu posao i osnovne uslove za ivot. Spavanje ispod mostova ili na klupama u parku je gotovo nemogue videti, a ostavljanje bakia konobaru u kafiu se smatra poniavanjem.Naa drava Srbija je neto izmeu ova dva gorepomenuta primera. Nije siromana kao drave afrike poput Etiopije, Sudana, Nigera, ali je veoma daleko i od naina na koji siromatvo reavaju napredne drave poput Norveke i vedske. Kod nas, kako pokazuju odreena ispitivanja, oko 100.000 ljudi ivi ispod donje granice siromatva, i to su najpogoeniji stari, ljudi koji ive sami, seoska domainstva i deca, i to posebno u junoj i istonoj Srbiji.

- ta treba drava da preduzme da se taj problem rei? Danas u Srbiji novanu socijalnu pomo prima preko 80.000 osoba, dok deiji dodatak meseno prima oko 400.000 dece. Novana socijalna pomo se kree od 6.774 dinara do 21.500 dinara u zavisnosti koliko lanova broji domainstvo koje prima pomo. Za jednolano domainstvo novana pomo je neto vie od est hiljada dinara, a za estolano domainstvo oko 21.000 dinara. Deiji dodatak se prima u iznosu od 2.280 dinara, a uveano dodatak je 2.960 dinara.Postavlja se pitanje, ta moe, i kako moe da ivi jedna estolana porodica sa 21.500 dinara meseno? Ukoliko je domainstvo na selu, a uglavnom su takva domainstva seoska, tih 21.500 ne mogu da izmire trokove za kolski pribor, knjige, sveske, mesene karte ukoliko deca putuju, i osnovne higijenske potrebe. A ta je sa hranom? Sa komunalijama? Strujom? Grejanjem? Niko na to od odgovornih vam nee dati odgovor.Navode da osim socijalne pomoi i dejeg dodatka, Ministarstvo rada obezbeuje sredstva za 72 narodne kuhinje, koje u ovom trenutku imaju oko 32.000 korisnika. Ovo jeste humano, i mnogo znai tom nekom ko se hrani u narodnoj kuhinji, ali svakako da bi svako od njih voleo da moe da priusti tri obroka dnevno u svojoj kui, sebi i svojoj porodici. Hou rei da postoji mnogo bolji nain da se zaustavi i smanji siromatvo u naoj zemlji. Sav taj novac koji je namenjen za pomo tim ljudima, porodicama, deci, da je uloen u neke odredjene fabrike, izgradnje novih, ljudi bi radili i zaradjivali mnogo vie nego to primaju danas u tim paketima socijalne pomoi. Sve je vie takvih koji ne zele da rade, misle lako emo, drzava daje pomo, imaju po 3-4 deteta i ne misle na njihovu budunost. Ta deca, koja rastu u takvim uslovima, esto postaju slini svojim roditeljima, i ne ine nita da promene svoj status, nego i dalje ive u toj bedi, uz naviku da primaju tu socijalnu pomo.. Najvie ovakvih primra ima u romskim naseljima i meu romskom polulacijom, ali je sve ee zastupljena i kod Srba i drugih nacionalnih manjina, pogotovo na Jugu i Istoku zemlje. ast izuzecima koji iz svega ovoga izvuku pouku i izbore se za bolji ivot, i sutra dan bolji ivot svoje dece. Ti ljudi, koji izvuku takvu pouku, uglavnom su dobri suprunici, jos bolji roditelji, vredni na poslu, znaju da vaspitaju decu i da ih naue da cene dinar, jer oni najbolje znaju kako izgleda odrastati u bedi i siromatvu.- Najcenjeniji ljudi su oni koji su iz nieg stvorili sve. Porodicu koju mozda nikada nisu ni imali, obezbedili sebi ivot, svojoj deci, imaju donekle pristojan posao, ili su na samom vrhu. Naravno, ne moemo biti svi na vrhu, ali oni koji do njega dodju, uglavnom potiu ili i veoma bogate porodice, urbane sredine, velikog grada, ili iz sute suprotnosti: roditelji bez posla, sav svoj ivot usmerili ka tome da decu izvedu na pravi put. - Zakljuak.Ovaj poslednji pasus moda nije direktno vezan za temu, ali veoma slikovito objanjava poloaj u naem drutvu, to znai: Ili imas, ili ne. Zbog onih koji nemaju, zbog svih nas, za dobrobit ove drave, nae budunosti, potomstva, svima je u interesu da u Srbiji bude to manji broj siromanih. Za to treba da se borimo svi, poevi od svakog pojedinca, pa sve do ministarstava zaduenih za ovaj ne tako naivan problem. Ne moemo zauvek sedeti skrtenih ruku i ekati bolje vreme, da se problem sam rei, ili neto tome slino. Ali, problem se ne reava preko noi, za dan ili dva. Mora se reavati strpljivo, korak po korak, da se zasuku rukavi i da se radi! To treba izdvojiti kao poruku ove kritike. Rad i samo rad. Kako ree jednom jedan veliki mislilac, rad je i stvorio oveka. I samo radom moemo postii eljene rezultate, a to nije lako. Moramo biti svesni da ovaj problem nije samo problem tih 100.000 ljudi, ve svih nas.