Oblici i zakonitosti procesa Oblici i zakonitosti procesa uenja i njihova primena u uenja i njihova primena u

nastavi i vaspitanjunastavi i vaspitanjunastavi i vaspitanjunastavi i vaspitanju

DEFINICIJA UENJADEFINICIJA UENJA

UENJE JE RELATIVNO TRAJNA I PROGRESIVNA UENJE JE RELATIVNO TRAJNA I PROGRESIVNA UENJE JE RELATIVNO TRAJNA I PROGRESIVNA UENJE JE RELATIVNO TRAJNA I PROGRESIVNA PROMENA PONAANJA INDIVIDUE NASTALA PROMENA PONAANJA INDIVIDUE NASTALA KAO REZULTAT PRETHODNE AKTIVNOSTI KAO REZULTAT PRETHODNE AKTIVNOSTI INDIVIDUE.INDIVIDUE.

Analiza definicijeAnaliza definicije

Trajna promenaTrajna promena svojstvom trajnosti uenje se svojstvom trajnosti uenje se razlikuje od drugih promena ponaanja koje su razlikuje od drugih promena ponaanja koje su prisutne dok je prisutan inilac koji ih je izazvaoprisutne dok je prisutan inilac koji ih je izazvao

Relativno trajnaRelativno trajna ono to je jednom naueno ono to je jednom naueno Relativno trajnaRelativno trajna ono to je jednom naueno ono to je jednom naueno nekad se i zaboravljanekad se i zaboravlja

Progresivna promenaProgresivna promena u znaenju sve izraenija u znaenju sve izraenija kvantitativna promena u bilo kom pravcukvantitativna promena u bilo kom pravcu

Prethodna aktivnost individuePrethodna aktivnost individue ovim se uenje ovim se uenje razgraniava od promena ponaanja koje nastaju razgraniava od promena ponaanja koje nastaju sazrevanjemsazrevanjem

ta sve mogu biti ishodi uenja?ta sve mogu biti ishodi uenja?

Sticanje navikaSticanje navika

Motorne vetineMotorne vetine

Usvajanje znanja i informacijaUsvajanje znanja i informacija

Metode i tehnike uenjaMetode i tehnike uenja Metode i tehnike uenjaMetode i tehnike uenja

Usvajanje drutvenih pravila i socijalnih normiUsvajanje drutvenih pravila i socijalnih normi

Razvijanje interesovanja i motivaRazvijanje interesovanja i motiva

Formiranje socijalnih stavova, vrednosti, ideologijaFormiranje socijalnih stavova, vrednosti, ideologija

Razvijanje i menjanje osobina linostiRazvijanje i menjanje osobina linosti

ITD...ITD...

Neke klasifikacije oblika uenjaNeke klasifikacije oblika uenja

PremaPrema sloenosti procesa:sloenosti procesa:Jednostavno uenje Jednostavno uenje (klasino uslovljavanje, (klasino uslovljavanje, instrumentalno uenje)instrumentalno uenje)Sloeno uenje Sloeno uenje (uenje po modelu, uenje (uenje po modelu, uenje uvianjem)uvianjem)uvianjem)uvianjem)

Prema nameri:Prema nameri:Namerno uenjeNamerno uenjeNenamerno uenjeNenamerno uenje

Prema sadraju:Prema sadraju:Motorno uenjeMotorno uenjeVerbalno uenjeVerbalno uenje

KLASINO KLASINO USLOVLJAVANJEUSLOVLJAVANJEUSLOVLJAVANJEUSLOVLJAVANJE

KORAK 1 KORAK 2 KORAK 3

Bezuslovnadra

Bezuslovnareakcija

HranaSalivacija

Neutralna dra

Hrana

Neutralna dra

Bezuslovna dra Bezuslovna reakcija

Uslovna dra

Uslovna reakcija

Tok klasinog uslovljavanja

Bez efekta

dra

ZvonoZvono

dra

SalivacijaZvono

Salivacija

Emocionalno uslovljavanjeEmocionalno uslovljavanje

Vrsta klasinog uslovljavanjaVrsta klasinog uslovljavanja

Votson i sluaj AlbertVotson i sluaj Albert

Karakteristike uslovne emocionalne reakcije:Karakteristike uslovne emocionalne reakcije:Nastaje veoma brzoNastaje veoma brzo Nastaje veoma brzoNastaje veoma brzo

Lako se generalizujeLako se generalizuje Teko se gasiTeko se gasi

Uslovljavanje drugog redaUslovljavanje drugog reda

Pojava da uslovni refleks moe nastati i na Pojava da uslovni refleks moe nastati i na osnovu drugog, ve stvorenog uslovnog refleksa;osnovu drugog, ve stvorenog uslovnog refleksa;

Ukoliko se u paru sa uslovnom drai koja izaziva Ukoliko se u paru sa uslovnom drai koja izaziva uslovnu reakciju daje neka nova neutralna dra i uslovnu reakciju daje neka nova neutralna dra i uslovnu reakciju daje neka nova neutralna dra i uslovnu reakciju daje neka nova neutralna dra i njihovo zajedniko pojavljivanje se ponavlja njihovo zajedniko pojavljivanje se ponavlja dovoljan broj puta i na novu (neutralnu) dra e dovoljan broj puta i na novu (neutralnu) dra e se javiti uslovna reakcija. se javiti uslovna reakcija.

Uslovni refleksi drugog reda su slabiji i bre se Uslovni refleksi drugog reda su slabiji i bre se gase.gase.

Generalizacija draiGeneralizacija drai

Pojava formiranja uslovnog odgovora ne samo Pojava formiranja uslovnog odgovora ne samo na jednu dra, ve i na druge sline ili bliske na jednu dra, ve i na druge sline ili bliske drai;drai;drai;drai;

Posebno je izraena kod emocionalnog Posebno je izraena kod emocionalnog uslovljavanja;uslovljavanja;

to je slinost izmeu drai vea, to je jaa to je slinost izmeu drai vea, to je jaa generalizovana reakcija. generalizovana reakcija.

Diferencijacija Diferencijacija

Pojava suprotna generalizacijiPojava suprotna generalizaciji

Pri uenju novih oblika ponaanja procesima Pri uenju novih oblika ponaanja procesima uslovljavanja, postepeno se diskriminira uslovna uslovljavanja, postepeno se diskriminira uslovna dra od drugih srodnih drai.dra od drugih srodnih drai.dra od drugih srodnih drai.dra od drugih srodnih drai.

Dok su u poetku reakcije sline na drai bliske Dok su u poetku reakcije sline na drai bliske prirodnoj, kasnije se uslovni odgovor javlja samo prirodnoj, kasnije se uslovni odgovor javlja samo na pravu dra.na pravu dra.

Slabljenje i nestajanje uslovnog Slabljenje i nestajanje uslovnog refleksarefleksa

GaenjeGaenje uslovna reakcija koja se ne potkrepljuje uslovna reakcija koja se ne potkrepljuje (due vreme se daje uslovna dra bez bezuslovne) (due vreme se daje uslovna dra bez bezuslovne) poinje postepeno da se gasi, dok potpuno ne poinje postepeno da se gasi, dok potpuno ne nestane;nestane;

Pozitivno kontrauslovljavanjePozitivno kontrauslovljavanje vezivanje vezivanje Pozitivno kontrauslovljavanjePozitivno kontrauslovljavanje vezivanje vezivanje prijatnih emocija za uslovnu dra koja izaziva prijatnih emocija za uslovnu dra koja izaziva negativnu emocionalnu reakcijunegativnu emocionalnu reakciju

Negativno kontrauslovljavanjeNegativno kontrauslovljavanje vezivanje vezivanje negativnih emocija za osobi prijatne oblike negativnih emocija za osobi prijatne oblike ponaanja koji su drutveno nepoeljni ili za samu ponaanja koji su drutveno nepoeljni ili za samu osobu nefunkcionalni osobu nefunkcionalni

INSTRUMENTALNIO INSTRUMENTALNIO UENJEUENJEUENJEUENJE

ta je instrumentalno uenje?ta je instrumentalno uenje? Pri instrumentalnom uenju organizam je pokrenut na Pri instrumentalnom uenju organizam je pokrenut na

aktivnost nekom potrebom, a naueno ponaanje se aktivnost nekom potrebom, a naueno ponaanje se koristi kao instrument za zadovoljenje neke potrebe ili koristi kao instrument za zadovoljenje neke potrebe ili motiva.motiva.

D1D1 R (reakcija)R (reakcija) D2 (potkrepljenje)D2 (potkrepljenje)

Zakon efekta:Zakon efekta: Ponaanja bivaju uvrena ili eliminisana Ponaanja bivaju uvrena ili eliminisana u zavisnosti od efekta koji proizvode. Uvruju se one u zavisnosti od efekta koji proizvode. Uvruju se one reakcije koje su pozitivno potkrepljene, a reakcije koje ne reakcije koje su pozitivno potkrepljene, a reakcije koje ne sledi potkrepljenje se eliminiu iz repertoara ponaanja.sledi potkrepljenje se eliminiu iz repertoara ponaanja.

D1D1 R (reakcija)R (reakcija) D2 (potkrepljenje)D2 (potkrepljenje)

(stvara se asocijacija R(stvara se asocijacija R--D)D)

Potkrepljenje i kaznaPotkrepljenje i kazna Potkrepljenje Potkrepljenje je posledica po organizam koja se dobija iz je posledica po organizam koja se dobija iz

drai koje slede nakon nekog ponaanja.drai koje slede nakon nekog ponaanja. Pozitivno potkrepljenjePozitivno potkrepljenje izazivaju za organizam prijatne izazivaju za organizam prijatne

drai ije pojavljivanje za posledicu ima zadovoljenje neke drai ije pojavljivanje za posledicu ima zadovoljenje neke potrebe ili prijatnost.potrebe ili prijatnost.

Negativno potkrepljenjeNegativno potkrepljenje je povezano sa averzivnim je povezano sa averzivnim Negativno potkrepljenjeNegativno potkrepljenje je povezano sa averzivnim je povezano sa averzivnim draima; stanje koje nastaje kada organizam svojim draima; stanje koje nastaje kada organizam svojim ponaanjem sprei pojavu averzivne drai ili prekine ponaanjem sprei pojavu averzivne drai ili prekine njeno dejstvo (na pr., oseanje olakanja, redukcija njeno dejstvo (na pr., oseanje olakanja, redukcija napetosti).napetosti).

KaznaKazna je averzivna dra koja se ne moe izbei; ne slui je averzivna dra koja se ne moe izbei; ne slui eliminaciji nepoeljnog ponaanja, ve samo njegovoj eliminaciji nepoeljnog ponaanja, ve samo njegovoj inhibiciji.inhibiciji.

Reakcija beanja i reakcija izbegavanjaReakcija beanja i reakcija izbegavanja

Uenje reakcije beanjaUenje reakcije beanja organizam naui organizam naui neki oblik ponaanja koji dovodi do prestanka neki oblik ponaanja koji dovodi do prestanka dejstva, dejstva, prekida averzivne draiprekida averzivne draidejstva, dejstva, prekida averzivne draiprekida averzivne drai

Uenje reakcije izbegavanjaUenje reakcije izbegavanja organizam ui organizam ui reakciju ije izvoenje dovodi do reakciju ije izvoenje dovodi do spreavanja spreavanja pojave averzivne draipojave averzivne drai

Vrste potkrepljivaaVrste potkrepljivaa

Primarni potkrepljivaiPrimarni potkrepljivai objekti koji objekti koji neposredno zadovoljavaju neku potrebu (hrana, neposredno zadovoljavaju neku potrebu (hrana, voda, materijalne nagrade)voda, materijalne nagrade)

Sekundarni potkrepljivaiSekundarni potkrepljivai deluju kao uslovne deluju kao uslovne Sekundarni potkrepljivaiSekundarni potkrepljivai deluju kao uslovne deluju kao uslovne drai vieg reda; neke drai dobijaju status drai vieg reda; neke drai dobijaju status potkrepljivaa zato to su se ranije pojavljivale u potkrepljivaa zato to su se ranije pojavljivale u kombinaciji sa nekim primarnim potkrepljivaem kombinaciji sa nekim primarnim potkrepljivaem (nagrade, priznanja, ocene, isticanje postignutog (nagrade, priznanja, ocene, isticanje postignutog uspeha, odobravanje, osmeh...)uspeha, odobravanje, osmeh...)

Metoda aproksimacijeMetoda aproksimacije

U okviru instrumentalnog uenja razradio je U okviru instrumentalnog uenja razradio je Skiner.Skiner.

Njome se mogu uiti kompleksni oblici Njome se mogu uiti kompleksni oblici ponaanja.ponaanja.ponaanja.ponaanja.

Nagrauje se (potkrepljuje) jedan element Nagrauje se (potkrepljuje) jedan element ponaanja koji predstavlja prvu aproksimaciju ponaanja koji predstavlja prvu aproksimaciju celovitog kompleksnog ponaanja; kada se prva celovitog kompleksnog ponaanja; kada se prva reakcija uvrsti, kriterijum nagraivanja se reakcija uvrsti, kriterijum nagraivanja se poveava i tako sve dok se u celini ne izgradi poveava i tako sve dok se u celini ne izgradi eljeno kompleksno ponaanje. eljeno kompleksno ponaanje.

Povratna informacija u uenjuPovratna informacija u uenju

Ima dve funkcije : motivacionu i informativnoIma dve funkcije : motivacionu i informativno--korigujuu.korigujuu.

Vrste povratne informacije:Vrste povratne informacije: Inherentne i dopunskeInherentne i dopunske Inherentne i dopunskeInherentne i dopunske

Neposredne i odloeneNeposredne i odloene

Kontinuirane i diskontinuiraneKontinuirane i diskontinuirane

Izdvojene i sumiraneIzdvojene i sumirane

UENJE PO MODELUUENJE PO MODELU

Karakteristike uenja po modeluKarakteristike uenja po modelu Uenje po modelu predstavlja oblik uenja u kome osoba Uenje po modelu predstavlja oblik uenja u kome osoba

usvaja nove ili modifikuje ranije nauene oblike ponaanja usvaja nove ili modifikuje ranije nauene oblike ponaanja posmatranjem reakcija osobeposmatranjem reakcija osobe--modela. Osoba koja ui nije modela. Osoba koja ui nije sama nagraena za ponaanje sama nagraena za ponaanje potkrepljenje je vikarijsko.potkrepljenje je vikarijsko.

Za razliku od relativno sporog procesa instrumentalnog Za razliku od relativno sporog procesa instrumentalnog uenja, uenje po modelu se odvija brzo i tako se usvajaju uenja, uenje po modelu se odvija brzo i tako se usvajaju uenja, uenje po modelu se odvija brzo i tako se usvajaju uenja, uenje po modelu se odvija brzo i tako se usvajaju vei delovi ili celoviti obrasci ponaanja.vei delovi ili celoviti obrasci ponaanja.

Model esto nije svestan da njegovo ponaanje slui kao Model esto nije svestan da njegovo ponaanje slui kao uzor za druge.uzor za druge.

U osnovi ovog uenja su:U osnovi ovog uenja su: mehanizam imitacijemehanizam imitacije kod usvajanja jednostavnijih, spolja kod usvajanja jednostavnijih, spolja

vidljivih ponaanjavidljivih ponaanja mehanizam identifikacijemehanizam identifikacije kod usvajanja kompleksnijih kod usvajanja kompleksnijih

ponaanja (vrednosti, osobine linosti, sistem moralnih normi...)ponaanja (vrednosti, osobine linosti, sistem moralnih normi...)

Istraivanja A. BandureIstraivanja A. Bandure Uenje po modelu i usvajanje agresivnog Uenje po modelu i usvajanje agresivnog

ponaanjaponaanja

60

80

100

120

0

20

40

60

Efekti izlaganja modeluEfekti izlaganja modelu

Izlaganje modelu moe na tri naina uticati na Izlaganje modelu moe na tri naina uticati na ponaanje osobe:ponaanje osobe:

Uenje novog ponaanjaUenje novog ponaanja posmatra od modela ui posmatra od modela ui sasvim nove oblike ponaanjasasvim nove oblike ponaanjaPodsticanje ranije nauenog ponaanjaPodsticanje ranije nauenog ponaanja ponaanje ponaanje modela moe podstai da se kod posmatraa povea modela moe podstai da se kod posmatraa povea uestalost nekog ranije nauenog ponaanjauestalost nekog ranije nauenog ponaanjaInhibicija ili dezinhibicija ranije nauenog Inhibicija ili dezinhibicija ranije nauenog ponaanjaponaanja da li e neko ponaanje biti inhibirano ili da li e neko ponaanje biti inhibirano ili dezinhibirano zavisie od posledica koje trpi model dezinhibirano zavisie od posledica koje trpi model (vikarijsko potkrepljenje) (vikarijsko potkrepljenje)

Tok uenja po modeluTok uenja po modelu Uenje po modelu odvija se u 4 faze:Uenje po modelu odvija se u 4 faze:1.1. Faza usmeravanja panje na ponaanje modelaFaza usmeravanja panje na ponaanje modela neophodan neophodan

uslov opservacionog uenja; zavisi od karakteristika modela i uslov opservacionog uenja; zavisi od karakteristika modela i svojstava posmatraasvojstava posmatraa

2.2. Faza retencijeFaza retencije stvaranje i zadravanje reprezentacija modelovog stvaranje i zadravanje reprezentacija modelovog ponaanja u uenikovoj memorijiponaanja u uenikovoj memorijiFaza reprodukcijeFaza reprodukcije izvoenje novousvojenog ponaanja od izvoenje novousvojenog ponaanja od 3.3. Faza reprodukcijeFaza reprodukcije izvoenje novousvojenog ponaanja od izvoenje novousvojenog ponaanja od strane uenika i dobijanje korektivnog feedbacka je krucijalno za strane uenika i dobijanje korektivnog feedbacka je krucijalno za razvijanje ekspertnosti u nekoj vetinirazvijanje ekspertnosti u nekoj vetini

4.4. Faza motivacijeFaza motivacije pozitivne ili negativne konsekvence ponaanja pozitivne ili negativne konsekvence ponaanja nisu elementi samog uenja ve su samo motivatori za izvoenje nisu elementi samog uenja ve su samo motivatori za izvoenje nekog posmatranjem ve nauenog ponaanja; kod ove vrste nekog posmatranjem ve nauenog ponaanja; kod ove vrste uenja istie se znaaj medijacionih i kognitivnih aktivnosti koje uenja istie se znaaj medijacionih i kognitivnih aktivnosti koje omoguavaju da i vikarijsko potkrepljenje moe posluiti u omoguavaju da i vikarijsko potkrepljenje moe posluiti u oblikovanju ponaanja.oblikovanju ponaanja.

Determinante uenja po modeluDeterminante uenja po modelu

Posledice ponaanja modelaPosledice ponaanja modela

Emocionalni odnos uenika i modelaEmocionalni odnos uenika i modela

Slinost sa modelomSlinost sa modelom

Karakteristike modelaKarakteristike modela Karakteristike modelaKarakteristike modela

Karakteristike uenikaKarakteristike uenika

UENJE UVIANJEMUENJE UVIANJEM

Odreenje uenja uvianjemOdreenje uenja uvianjem

Predstavlja najvii i najei oblik uenja kod oveka.Predstavlja najvii i najei oblik uenja kod oveka.

Osoba se nalazi u nekoj problemskoj situaciji koju ne Osoba se nalazi u nekoj problemskoj situaciji koju ne moe da rei postojeim iskustvom, ve je potrebno da moe da rei postojeim iskustvom, ve je potrebno da nae nove naine ponaanja ili odgovore na datu situaciju.nae nove naine ponaanja ili odgovore na datu situaciju.nae nove naine ponaanja ili odgovore na datu situaciju.nae nove naine ponaanja ili odgovore na datu situaciju.

Do reenja problemske situacije dolazi se uvianjem Do reenja problemske situacije dolazi se uvianjem odnosa meu elementima problemske situacije.odnosa meu elementima problemske situacije.

Termini: uenje putem reavanja problema, reavanje Termini: uenje putem reavanja problema, reavanje problema miljenjem, inteligentno reavanje problemaproblema miljenjem, inteligentno reavanje problema

Eksperimenti na ivotinjamaEksperimenti na ivotinjama

Istraivanje Harloua i Setlarda na rezus Istraivanje Harloua i Setlarda na rezus majmunima majmunima problemi sa uzicomproblemi sa uzicom

3% 4,5% 9%3% 4,5% 9%

12% 14% 50%12% 14% 50%

Karakteristike uenja uvianjemKarakteristike uenja uvianjem

Problem se reava mentalno, a ne motorno.Problem se reava mentalno, a ne motorno. Iznenadnost pronalaenja reenja problemaIznenadnost pronalaenja reenja problema Kad je problem reen odmah dolazi do eliminacije Kad je problem reen odmah dolazi do eliminacije

pogrenih odgovora (nagla eliminacija greaka).pogrenih odgovora (nagla eliminacija greaka).pogrenih odgovora (nagla eliminacija greaka).pogrenih odgovora (nagla eliminacija greaka). Postoji veliki transfer uoenog principa Postoji veliki transfer uoenog principa

prenoenje reenja na iste ili sline situacije.prenoenje reenja na iste ili sline situacije. Uvid se javlja to bre to je neposredniji put do Uvid se javlja to bre to je neposredniji put do

reenja.reenja. Mogunost uvida zavisi od evolutivnog stepena Mogunost uvida zavisi od evolutivnog stepena

razvoja vrste.razvoja vrste.