55

VLATKO ILIĆ

55

Fakultet za inženjerski menadžment, Beograd

UDK 73/76:316.774

LIKOVNA UMETNOST U VREMENU NOVIH MEDIJA

O NASLEĐU, STATUSU I ULOZI LIKOVNIH UMEĆA DANAS

Sa­že­tak: Li kov noj je umet no sti tra di ci o nal no do de lji va na ona ulo ga ko ju da nas pri pi su je mo me di ji ma ma sov ne ko mu ni ka ci je, a u skla du sa te o re ti za ci jom spek ta kla kao ak tu el nog mo de la kul tu ral ne vi dlji vo sti. To­je­mo­gu­će­uvi­de­ti­usled­po­nov­nog­raz­ma­tra­nja­pa­ra­dig­mat­skih­dela­iz isto ri je umet no sti, ali i tre nut no mar gi na li zo va nog me sta li kov nih ume­ća­u­okvi­ri­ma­dru­štve­nog­ži­vo­ta.­U­ovom­tek­stu­na­sto­ja­će­mo­za­to­da­lo­ci­ra­mo­uslo­ve­ta­kvog­pre­u­zi­ma­nja­’ovla­šće­nja’,­od­no­sno,­po­sle­di­ce pre no sa funk ci ja ko mu ni ka cij ske raz me ne i po jav no sti iz po lja umet­nič­kog­do­ži­vlja­ja­ u­ sfe­ru­ no­vih­ elek­tron­skih­ plat­for­mi,­ i­ post­va­re­nog­me­dij­skog­am­bi­jen­ta­ko­ji­one­ge­ne­ri­šu.­Jer,­u­pi­ta­nju­ni­je­pro­sta­za­me­na­te­re­na,­po­što­sva­ko­me­dij­sko­okru­že­nje­od­li­ku­ju­dru­ge­za­ko­ni­to­sti.­Pro­ble­mi­ko­je­će­mo­shod­no­to­me­oslo­vi­ti­ti­ču­se­pre­sve­ga­na­sle­đa­li­kov ne umet no sti u da na šnjem vre me nu i nje nog tre nut nog sta tu sa, a u od no su na sve op štu este ti za ci ju stvar no sti. Na de lu je is pi ti va nje no vih, ne­is­crp­nih­mo­guć­no­sti­ko­je­se­otva­ra­ju­pred­li­kov­nim­stva­ra­la­štvom,­a­na­su­prot­ im­pe­ra­ti­vi­ma­ spe­ci­ja­li­za­ci­je­ nje­go­vih­ ume­ća­ ko­je­ po­sta­vlja­

tre­nut­no­do­mi­nan­tan­po­re­dak­glo­bal­nog­tr­ži­šta.

Ključ­ne­re­či:­ li­kov­na­umet­nost,­ kri­tič­ke­prak­se,­pa­ra­lak­sa,­ spek­takl,­no vi me di ji

Uče sni ci u pro ce si ma i či no vi ma ko je iden ti fi ku je mo kao i/ili ime nu je mo za umet nost iz no va se su o ča va ju sa istim sum­nja ma: da li je, i na ko ji na čin, ona da nas mo gu ća? Na de lu su efek ti kon ti nu i ra nog tran sfor mi sa nja pri li ka stva ra nja i opa ža­nja umet no sti u spe ci fič nom vre me nu, ili dru gim re či ma, si ste­ma evi den ti ra nja i me ha ni za ma ve ri fi ka ci je sve ta (od no sno sli­ke sve ta) za ko ji umet nost na sta je ili u ko jem de lu je, pri če mu su oni da nas uslo vlje ni is ku ša va njem uvek no vih tehnoloških

56

VLATKO ILIĆ

do stig nu ća, tj. no vim me di ji ma1 i nji ma po sta vlje nim impe­ra ti vi ma for ma ti ra nja (sim­bo­li­za­ci­je) re al no sti. Dok ve ći na tra di ci o nal no ute me lje nih umet nič kih me di ja kao da uz mi če pred sop stve nim di gi tal nim ’pre vo di ma’, ili, sa dru ge stra ne, te ži spe ci ja li za ci ji usled ka pi tu la ci je pred teh no lo škim raz­vo jem, pro ble mi sa ko ji ma se po je di ne umet nič ke di sci pli ne su o ča va ju, po put onih ko je pre po zna je mo kao li kov ne, pred­sta vlja upra vo iz ve snost nji ho ve to tal ne asi mi la ci je ka da je

prak sa sva ko dnev nog ži vo ta u pi ta nju.

Na i me, ka da je li kov na umet nost u pi ta nju, či ni se kao da je ak tu el ni mo del kul tu ral ne vi dlji vo sti u pot pu no sti pre u zeo one funk ci je ko je su njoj tra di ci o nal no do de lji va ne. U jed nom od svo jih tek sto va, Žak Ran si jer /Jac qu es Ran ci e re/2 na vo di da Zapad nu tra di ci ju, ka da je umet nost u pi ta nju, od li ku ju tri ve li­ka re ži ma nje ne iden ti fi ka ci je.3 Pr vi od njih je etič­ki­re­žim­sli­ke, ko jim ob u hva ta mo dvo stru ko pi ta nje nje nog po re kla (ili oslon ca nje ne isti ne) i nje ne na me ne. Po ve zu ju ći ga sa pla to nov skom po­le mi kom usme re nom pro tiv si mu la kru ma, po mi šlje nju Ran si je­ra, etič ki re žim po kre će / po kri va pi ta nje „sli ka bo žan stva, pra va ili za bra ne nji ho va stva ra nja, sta tu sa i zna če nja ko je im pri pi su­je mo“,4 od no sno po sto ja nje sli ke po ve zu je sa na či nom po sto ja­nja po je din ca i za jed ni ce. Dru gi re žim ko ji Ran si jer iz dva ja, a ko ji je za slu žan za ute me lje nje kon cep ci je le pih umet no sti to­kom kla sič nog do ba, je ste po­e­tič­ki ili re­pre­zen­ta­tiv­ni­re­žim. U pi ta nju je re žim kla si fi ka ci je ko ji, pre ko pa ra po i e sis / mi me­zis, iz dva ja po je di na ume ća (iz op šteg po lja ume ća) ko ja vr še spe ci fič ne ope ra ci je u ve šti ni opo na ša nja (mi me tič ki prin cip), i ujed no, od re đu ju ći na či ne stva ra nja, tj. na či ne do­brog stva ra­nja, us po sta vlja vred nost opo na ša nja (po e tič ki prin cip) na me stu pro ve re nje ne upo tre blji vo sti. Ova kva ide o lo ško­in ter pre ta tiv­na ope ra ci ja iz vr še na po mo ću ari sto te lov skog tu ma če nja mi­me zi sa, omo gu ći la je raz gra ni če nje po lja opo na ša nja i nje go vo uklju či va nje u po re dak dru štve nih de lat no sti, shod no če mu, po mi šlje nju Ran si je ra, mi me zis ne bi tre ba lo raz u me ti kao za kon

1 Na ovom me stu pod no vim me di ji ma pod ra zu me va mo sa vre me ne elek­tron ske ko mu ni ka ci o ne plat for me, ko je kao ta kve do mi nant no uslo vlja va ju uređi va nje i pre do ča va nje dru štve nog ži vo ta. Vi de ti: Vuk sa no vić D., Fi lo zo­fi­ja­me­di­ja:­On­to­lo­gi­ja,­este­ti­ka,­kri­ti­ka, Fa kul tet dram skih umet no sti, Či go ja štam pa, Be o grad 2007., i Ma no vich L., The Lan gu a ge of New Me dia, MIT Press, Cam brid ge 2001.

2 Ran si jer Ž., „Ras po dje la čul nog – este ti ka i po li ti ka“ u: Tre­ći­ pr­o­gram, br.127­128, III­IV, Be o grad 2005, str. 319­342.

3 Vi še o isto rij skim sme šta nji ma poj ma umet no sti kod Haj de ge ra /He i deg ger/, He ge la /He gel/ i Get man­Zi fer to ve /An ne ma rie Get hmann­Si e fert/, vi de ti u: Gru bor N., „Kul tur no­po ve sna ulo ga umet no sti“ u: Umet nost u kul tu ri, Vuk­sa no vić D., Gru bor, N., (prir.), Este tič ko dru štvo Sr bi je, Be o grad 2008., str. 147­168.

4 Ran si jer Ž., op. cit., str. 325.

57

VLATKO ILIĆ

potčinja va nja umet no sti na če lu slič no sti, već kao prin cip ras po­de le na či na stva ra nja ko ji umet nost či ni vi dlji vom, omo gu ću ju ći joj auto no mi ju u op štem po ret ku za ni ma nja, pri če mu je, ta ko đe, uvo di u glo bal ni ana log ni od nos „s ci je lom jed nom hi je rar hij­skom vi zi jom za jed ni ce“.5 Tre ći, nji ma su prot sta vlje ni, re žim, ko jim se vr še raz li ke / iden ti fi ka ci je po vr sti ili pri pa da nju vr sti čul no sti, Ran si jer će na zva ti estet skim. Estet skim re ži mom iden­ti fi ko va će mo po je di nu umet nost po tvr đu ju ći nje nu auto no mi ju, ali ne usled nje nog iz dva ja nja / uklju či va nja pre ko mi me tič kog prin ci pa, već pu tem sta nja či­ste­na­pe­to­sti, ili, ka ko Ra sni jer pre­ci zi ra: „Ši le ro vo ’estet sko sta nje’ što je pr vi – i, u ne ku ru ku, ne nad ma ši vi – ma ni fest tog re ži ma, do bro ozna ča va taj te melj ni iden ti tet su prot no sti. Estet sko sta nje je či sta na pe tost, tre nu tak u

ko jem se ob lik po tvr đu je sam za se be“.6

Pra te ći Ran si je ro ve te ze, mo gli bi smo za klju či ti da post var ni me dij ski am bi jent, ili no vo­me dij ska po jav nost na se be pre u­zi ma ove ulo ge, shod no če mu sa jed ne stra ne eks plo a ti še na­sle đe umet no sti (ona uve re nja, pret po stav ke i oče ki va nja ko ja smo tra di ci o nal no ula ga li u is ku stvo umet no sti), dok sa dru ge, isto vre me no uki da njen sa da šnji sta tus, od no sno, nje nu sa vre­me nu mo guć nost. Na i me, oslo ni mo li se na te o re ti za ci ju tra di­ci je iden ti fi ko va nja umet no sti ko ju pred la že Ran si jer, vi de će mo da su nje ni re ži mi po sta li pri me nji vi na efek te me di ja ma sov­ne ko mu ni ka ci je, ko jim da nas pri pi su je mo i ri tu al nu vred nost (kao u slu ča ju ču ve ne fo to gra fi je cr nog fran cu skog voj ni ka ko­ji sa lu ti ra za sta vi o ko joj pi še Ro lan Bart /Ro land Bart hes/)7 i/ili na­ro­či­tu­ čul­nu na pe tost (ko ju su, iz ve sno, iza zi va li snim ci te ro ri stič kih na pa da na ku le bli zna ki nje, ili pri rod nih ka ta stro­fa), dok su oni ne sa mo u ana log nom od no su, već i do mi nant no ob li ku ju hi je rar hij sku vi zi ju za jed ni ce (po put in ter ak tiv nih vir­tu el nih on li ne za jed ni ca i dru štve nih mre ža). Za umet nost ta­ko sve re le vant ni ja po sta je nje na sklo nost ka ’pre vo đe nju’ (ili ka te go ri ja pre vo di vo sti), dok nam se, shod no ak tu el nim teh­no lo škim im pe ra ti vi ma, nje ni razli či ti (tra di ci o nal ni) me di ji

či ne ma nje ili vi še ugro že nim.8

Ka da je li kov no stva ra la štvo u pi ta nju, nje go va je ugro že nost uslo vlje na po god no šću u od no su na ak tu el nu kul tu ru spek­takla, o ko joj još po lo vi nom pro šlog ve ka pi še Gi De bor /Guy

5 Ibid., str. 327.6 Ibid., str. 328.7 Vi de ti: Bart R., Knji­žev­nost,­Mi­to­lo­gi­ja,­Se­mi­o­lo­gi­ja, No lit, Be o grad 1979. 8 O če mu sve do či i, ka ko je Ma no vič /Ma no vich/ na zi va, ’gr o zni ca di gi ta li­

za ci je’, ka rak te ri stič na za de ve de se te go di ne dva de se tog ve ka, od no sno ma­sov no pre ba ci va nje me dij ski raz li či tih ma te ri ja la u od go va ra ju će di gi tal ne for ma te. Up. Ma no vič L., Me ta me di ji, iz bor tek sto va, Cen tar za sa vre me nu umet nost, Be o grad 2001.

58

VLATKO ILIĆ

Debord/.9 Na i me, po nje go vom je mi šlje nju sa vre me no dru­štvo – dru štvo spek ta kla, pri če mu spek takl ne bi tre ba lo shva­ti ti kao skup slika, već kao od nos iz me đu po je di na ca, ko ji je po sre do van sli ka ma. Shod no to me je i pa ra dig mat ska de la iz isto ri je umet no sti mo gu će raz u me ti upra vo pu tem nje go ve te­o re ti za ci je. Ta ko, na pri mer, Že ri ko o vu /Ge ri ca ult/ sli ku „Splav me du za“ Šu va ko vić raz ma tra na sle de ći na čin: „Že ri ko o va sli ka ni je ’spek takl’ sa mo zbog svo je mo nu men tal ne dra ma­tič no sti, već zbog aku mu li ra nja vi dlji vo sti mo der nog ro man ti­čar skog mi ta o ras ce pu prirode i kulture u svakodnevni život običnih građana bur žo a skog dru štva.“10 I da lje, na vo de ći ka ko je ona pri ka zi va na u Fran cu skoj, kao i raz li či tim gra do vi ma En gle ske, on za klju ču je: „Tra u ma tični ose ćaj stra ha pred ne­sa vla di vim je aku mu li ran do vi dlji vo sti ko ja se nu di lju di ma kao dru štve ni do­ga­đaj­ za­ gle­da­nje.“11 S dru ge stra ne, da nas, ta kvu aku mu la ci ju vi dlji vog o ko joj De bor pi še, a na ko ju se Šu va ko vić po zi va, u pot pu no sti omo gu ću ju i uslo vlja va ju no ve teh no lo ške ko mu ni ka ci o ne plat for me,12 i to pre sve ga in ter net,

či ji sa dr žaj či ne upra vo ’sta ri’ me di ji.

Da li bi u tom slu ča ju tre ba lo pri hva ti ti pret po stav ku o kra ju li kov ne umet no sti, ili dru gim re či ma, o nje noj to tal noj asi mi­la ci ji, tj. ras pli nja va nju ili ko mo di fi ka ci ji, ili je mo gu će nje no na sle đe mo bi li sa ti na na čin ko ji bi iz no va ute me ljio i njen sta­tus? Uko li ko je ču ve nu He ge lo vu /He gel/ te zu o kra ju umet no­sti mo gu će raz u me ti kao pre o kret ka raz ma tra nju nje nih no vih ne is crp nih mo guć no sti, na šta nam uka zu je Gru bor,13 ta da bi i ak tu el no ’uki da nje’ li kov ne umet no sti, od no sno, pre u zi ma nje tra di ci o nal no po sta vlje nih funk ci ja, tre ba lo pri hva ti ti kao po ziv na te melj no i ra di kal no is pi ti va nje nje nih gra ni ca i mo guć no sti,

a u kon tek stu tre nut ne or ga ni za ci je dru štve nog ži vo ta.

Na ovom bi me stu tre ba lo za to pre ci zni je po sta vi ti od red ni cu ’li kov ne umet no sti’, po što ona da nas ope ri še kao je zič ka kon­ven ci ja ko jom ob u hva ta mo mno go broj ne i me đu sob no na iz­gled svo di ve ra do ve – one ko ji se po ja vlju ju i de lu ju na te re­nu ocrtanom iz me đu tra di ci o nal nih ’aka dem skih’ (pre sve ga

9 De bord G., So ci ety of the Spec tac le, Re bel Press, Lon don 2006.10 Šu va ko vić M., Dis kur ziv na ana li za, Uni ver zi tet umet no sti u Be o gra du, Be o­

grad 2006., str. 496. 11 Ibid.12 Vi de ti De bo rov film So ci ety of the Spec tac le iz 1973. go di ne, http://www.

ubu.com/film/debord_spectacle.html. 13 Osla nja ju ći se n a inte rpretac ije Hegelovih teza od s tr ane Ge tman­ Zi fe rt ove,

Grubor p iše: „T ako št o j e umetnost izg ubila svoju sa mo ra zumljivu , pr ere­fleks iv nu smešten os t u društveni život , oslob ođena je subjekt ivn a pove sno st umetnika, da se sl už i svakim stilom koji je istorijski nastup io ka o i svakim sad rž ajem .“ Gr u bo r N., op. cit . , s tr. 15 8.

59

VLATKO ILIĆ

ob ra zov nih) in sti tu ci ja, za tim ra di kal nih iz la gač kih stra te gi ja i is ku sta va, kao i onih ve šti na (ume­ća) ko je svo ju vi dlji vost ostva ru ju u okvi ri ma no vo­me dij ske hi per pro duk ci je sli ka.14 S jed ne stra ne, mo gu će je za dr ža ti se na kri ti ci ova kve uklju či­ve (i pa ci fi kuju će) te ri to ri ja li za ci je ra zno rod nih li kov nih ume­ća. Ipak, ume sto to ga, na pra vi će mo iz bor jed nog (mo gu ćeg) re ži ma raz u me va nja li kov ne umet no sti, a u ci lju is pi ti va nja nje nog na sle đa i tre nut ne sta tu sne uslo vlje no sti. Shod no to­me, pred la žem da, u na stav ku tek sta, pod ter mi nom ’li kov na umet nost’ raz ma tra mo, pre sve ga, one či no ve iz la ga nja umet­nič kih ra do va, ko je, kao ta kve, pre po zna je mo u kon kret nim pro sto ri ma nji ho vog do ga đa nja – pre sve ga ga le ri ja ma, ali i dru gim me sti ma ko ja mo bi li šu nji ma odgo varaju će kon ven ci je

pro iz vo đe nja i opa ža nja umet no sti.

Pri to me, u pi ta nju ni je uve re nje da is klju či vo pro sto ri po put ga le rij skih kon sti tu i šu od re đe ni rad kao li kov ni (umet nič ki), već pret po stav ka da njih mo že mo ime no va ti za spe ci fi čan i tra di­ci o nal no us po sta vljen te ren li kov ne umet no sti. Na i me, ta kvi iz la gač ki pro sto ri ope ri šu kao već sprem na / ugo vo re na me sta do ga đa nja sa vre me ne umet no sti u okvi ri ma dru štve nog ži vo ta; i da lje, mo že mo za klju či ti da je za njih ka rak te ri stič na po vi še­na gu sti na ula ga nja uve re nja i oče ki va nja od stra ne umet ni ka, ku sto sa, ali i po se ti la ca, kao i po ten ci jal nih ku pa ca. Dru gim re­či ma, iz la gač ki su pro sto ri (kao pro sto ri do ga đa nja sa vre me ne li kov ne umet no sti) ti ko ji po de ša va ju naš ni vo per cep ci je i tre­nut no mo bi li šu kul tu ral ne prak se ve ri fi ka ci je umet nič kih ume­ća, ujed no ih uvo de ći u svet tr ži šta. Pri če mu, to što na šu pa­žnju ov de za o ku plja ni je sa mo me sto,15 već pra vi la, kao i za da ci igre umet no sti, ko ju ono omo gu ću je i uslo vlja va; po što se u / na nje mu i od i gra va ukr šta nje li kov nih prak si i re ži ma nji ho­ve iden ti fi ka ci je, a ti me i te ri to ri ja li za ci je te la jed ne di sci pli ne,

i to (uvek iz no va) sa pu bli kom.

Dru go pi ta nje ko je bi ta ko đe tre ba lo raz ja sni ti gla si: da li je nu­žno li kov nu umet nost raz ma tra ti u si tu a ci ji nje nog su sre ta sa pu­bli­kom? Iako se po re đe nja mo gu po ka za ti kao ko ri sna, na de lu ni je ana log no po ve zi va nje sa po zo ri štem ili dru gim umet­nič kim me di ji ma, po što su za sva ko od po lja umet nič kog de­lo va nja ka rak te ri stič ni raz li či ti pro to ko li i pro ce du re nji ho vog

14 O vde referi šem na mnog obrojne pr of es ije tzv. kreat iv nih industri ja ; na pri­me r, web­ di za jn , br endiran je , ra d u marketinški m a ge nc i ja ma , ve likim inter­na ci onalnim ko rporac ij ama, itd.

15 Institucion al izova no mesto d oga đanja ume tn os t i n ikada nij e ‘ samo’; o no prip ada p or etku u me tničkih i tradicionalno n eu metničk ih tr žišnih i nstitucija, odno sn o, kako Hol /Ha l l/ predla že , b loku moći. V id eti: H ol , S., „ Be leške o dekonstruisa nju ’popu larnog’“ u: Studije kulture, Đorđević, J . (prir )., Službe­ni gla snik, Be ogr ad 2008. , str. 3 17 ­328.

60

VLATKO ILIĆ

do ga đa nja.16 Raz log ova kvog iz bo ra je to što se te ren iz la ga nja pro iz vo da li kov ne de lat no sti (ko ji ob u hva ta pro ce se pri pre me, or ga ni za ci je i re a li za ci je iz­lo­žbe), usled svog for ma ta i ope ra­tiv ne lo gi ke, od no sno od go va ra ju će eko no mi je raz me ne i efe­ka ta pre ko mer ja, po ka zu je kao naj po god ni ji za spro vo đe nje ra di kal nih an ta go ni stič kih stra te gi ja bor be za op sta nak umet­no sti. Na i me, tra di ci o nal no us po sta vlje na li ni ja po de le na raz­li či te dru štve ne gru pe, ko je na nje mu de lu ju, je tom pri li kom naj i zra že ni ja, a ti me i moguć nost da se pro­ble­mi te re na igre ak ti vi ra ju kroz prak su. Za to će mo pod li kov nom umet no šću u ovom tek stu raz ma tra ti prak se sa mo­iz la ga nja, ili iz la ga nja ar­te fa ka ta, od no sno iz­vo­đe­nja izlaga nja kao či na in kor po ri ra nog

u te lo sva kog li kov nog ra da.

Kao što je to slu čaj sa dru gim tra di ci o nal nim umet nič kim medi­ji ma, či tav dva de se ti vek obe le žen je pre i spi ti va njem mo guć no­sti us po sta vlja nja no vog le gi tim nog re fe rent nog apa ra ta ka da je li kov na umet nost u pi ta nju. Tra di ci o nal ni re ži mi nje nog opaža­nja te melj no su za ra že ni pr vo is ku stvi ma (gle da nja) fo to gra fi­je, a ka sni je do ne kle i fil ma i te le vi zi je (do ne kle, jer je nji ma ima nent no, iz me đu osta log, i pro iz vo đe nje na ra tiv nih ob ra za ca). Vra ti mo li se Ran si je ro voj te o re ti za ci ji na sle đa Za pad ne ci vi li­za ci je, a ka da je iden ti fi ka ci ja umet no sti u pi ta nju, pa ra dig ma li kov nih umet no sti (ko ju nje ne prak se i dis kur si to kom dva de­se tog ve ka na sto je da pro ble ma ti zu ju) ure đe na je pu tem po e tič­kog i mi me tič kog prin ci pa pre po zna va nja i ve ri fi ka ci je va lja nih li kov nih ume ća. Opa ža nje li kov ne umet no sti za sni va lo se ta ko na pret po stav ka ma ve šti ne uver lji vog pri ka zi va nja re al no sti, čak i on da ka da je nje go va isti ni tost, od no sno ide o lo ško­po li tički

16 O v ak vo smeštanje ra zmi šl janja o li kovno j um etn ost i m oguće j e raz um et i i kao č i n povlačen ja određen e me đudiscip li narne lini je povez iv anja. N aime, z a razliku od poz or išne um et nos ti , za koju je na i zgl ed ja sno , odnosno pr­ih vatljiv ije pretp o staviti da ju j e neopho dn o postav iti u s pe cifičan (fi zički ) p rostor, tj . uporedo sa č in ov ima njenog opaža n ja od stra ne publ ik e (u p oz­orišni m i ns tituci ja ma ili d ru gi m prosto rima koj i u svajaju njihove ko nvencije gle danja i p ona šanja), k ada j e likov na u met nost u pi ta nj u, n jen dodir s a p ub­likom zahtev a nešto komple ksniju p rob lemat iza ciju. A li, post avimo t o na s le de ći način: ka da razm atramo likovn u um et nost, mes to nj enog događanj a (njen teren) m ogao bi da podr a zum eva (i pri h vatimo to kao grub u, radn u pre­tp ostavk u) više prostora : ( i) prostor ra d a, ili at el je, ko ji takođe im enuje ra d z a u metnički, i (ii) pr os tor i zlag anja ko ji g a kao tak vo g konstit ui še, ka o i (i ii) njegovo na knadno objavl ji vanje ( katalozi, kri tike, antologij e). Ipak, svaki od ovih terena od re đe n je ukr štanjem , d ok je s u sret pra ks e i r ežima nj en e ide nt­ifi kacije (č iji ov lašćeni nosi oci ne moraj u bit i različ it i pojedinci ) naj vidljivij i usled v rem enskog i pros tor nog ogran ičenja. Shodn o to me, za d al ja razm at­ranj a biramo prvenstveno teren n jeno g izv ođ enja izl aganja. Z animljiv o je, pr i tom, d a ovi m nogo struki tere ni lik ovn e umetno sti uj ed no omogućuju nje nu del ot vo rnost i u v iše vr em en skih epoha, o dn os no i pr i na kn adnom izla ga nju.

61

VLATKO ILIĆ

proje kat ana log nog za stu pa nja, do vo đen u pi ta nje.17 Shod no to­me, Šu va ko vić na vo di: „Še fer i Ro tar u se mi o lo gi ja ma sli kar­stva po ka zu ju po ve za nost em pi rij ske ra zi ne vi zu el nog i ide o lo­ške nad de ter mi na ci je ko ja vi zu el no pre tva ra u ma te ri jal ni kul tu­ralni tekst“18, od no sno, ne što ka sni je, „iko nič ki kod, tj. zna kov ni po re dak ko ji vi zu el nom slič no šću po ka zu je ne što, ni je di rekt ni iz raz per cep ci je ne go spe ku la tiv ni vi dik sli kar stva kao umet no sti

i re to rič kog li kov nog go vo ra.“19

Pre i spi ti va nje le gi ti mi te ta re pre zen ta tiv nog re ži ma pri ka zi va nja i iden ti fi ka ci je li kov ne umet no sti, po kre nu lo je mno go broj ne te­o rij ske i prak tič ne pro ble me, ali je ujed no uka za lo i na mo guć­no sti nje nog no vog pa ra dig mat skog ute me lje nja. Je dan od po ku­ša ja us po sta vlja nja ta kve, no ve in ter pre ta tiv ne pa ra dig me ka da je sli kar stvo u pi ta nju, pred sta vlja i te za Ro za lin Kra us /Kra­uss/ o umet no sti in dek sa.20 U svom tek stu „Be le ške o in dek su: umetnost u Ame ri ci se dam de se tih“ /“No tes on the In dex: Se ven­ti es Art in Ame ri ca“/21 za da tak ko ji pred se be po sta vlja Ro za lin Kra us je ste in ter pre ta tiv no (i kri tič ko) po ve zi va nje ra zno rod ne ame rič ke umet nič ke pro duk ci je se dam de se tih go di na pro šlog ve ka, a u ci lju iz vo đe nja plat for me ko ja bi omo gu ći la kon cep tu­a li za ci ju po sto je ćih prak si – vi dea, iz vo đe nja, body­art­a, kon­cep tu al ne umet no sti, i dru gih. Od ba cu ju ći tra di ci o nal nu ide ju o je din stve nom ’sti lu’ vi še umet ni ka, Ro za lin Kra us tra ga (ka ko to nje no pi sa nje pred la že) za dru ga či jim za jed nič kim ime ni te ljem prak si od vo je nih ’in di vi dua’. Kao po god nu za to, ona pre po zna­je lin gvi stič ku ka te go ri ju in dek sa ko ji, za raz li ku od, na pri mer, sim­bo­la, svo je zna če nje us po sta vlja pre ko fi zič ke ve ze sa svo­jim re fe ren tom – u ka te go ri ju in dek sa ta ko ula ze fi zič ki tra go­vi, po put tra go va sto pa la, me di cin ski simp to mi, sen ke, i dru gi;22 te svo ju te o re ti za ci ju Ro za lin Kra us i za po či nje pro gla ša va ju ći ra do ve Mar se la Di ša na /Mar cel Duc hamp/ za umet nost in dek­sa. Shod no to me, Di ša no vu sli ku „Tu m’“ iz 1918. go di ne ona na vo di kao pri mer pa no ra me in dek sa, a slič no či­ta­nje spro vo di ka da su u pi ta nju i nje go vi dru gi ra do vi: „Rro se Se lavy and I“,

17 V id et i: Šuvakovi ć M., „O i zvođen ju pr ikaziva nj a i efektima prikazivanja“ u: Studije­slučaja, Mali N emo , Pa nč ev o 2006. , s tr. 1 9­29.

18 Ib id., str . 25.19 Ib id.20 P ro blema tizac ija p re dsta vljač ke paradig me likovn ih umet nosti sv ak ak o nije

karakt e ris tična j ed in o za Rozalin Kr aus. Ra zlog ispi tivanj a njenog te orijskog de lo vanja, na ov om mest u , j este i n j en a uloga , kao jednog od uredni ka, u kre­ir an ju (t eo rijske, id eološke, po litičke) plat forme u tic aj nog časopisa Oc­tober.

21 Kr auss R., „Notes o n the Index: Seventies Ar t in America“ u: October, The First Deca de, 1976 – 1986, Michelson A., et . all. ( pr ir.), MI T Pr ess, C am br­idge 19 87. , str. 2­ 15 .

22 Kr ausova se poziva na teorijsko delovanje lingviste Jakobsona /Ro man Jakobso n/.

62

VLATKO ILIĆ

„Machi ne Op ti que“, i „Lar ge Glass“. Po mi šlje nju Ro za lin Kra­us, ovi ra do vi pred sta vlja ju tra go ve ne pri sut nog umet ni ka, i tu in­ter pre ta tiv nu li ni ju ona pro gla ša va od lu ču ju ćom za razumevanje

njoj sa vre me ne umet no sti.

Ipak, ovaj po ku šaj za sni va nja no ve pa ra dig me (li kov ne umet­no sti) ot kri va ne ko li ko sla bih me sta, pri če mu bi bi lo po gre šno pot ce ni ti pro nic lji vost autor ke, ili mo guć nost pri me ne iz ve de nih te za u kon tek stu raz li či tih umet nič kih prak si, kao i po ten ci jal ni uti caj te o re ti za ci je na njih. Pro blem ko ji Ro za lin Kra us ne oslo­vlja va je sle de ći: da li je mo gu će us po sta vi ti efek tiv nu je din stve­nu (u svo joj pri me ni) in ter pre ta tiv nu ma ši nu, i da lje, za ko ga se ona pro iz vo di. Ili, dru gim re či ma, da li je i da lje po treb no je din stve nim ob ra scem ob u hva ti ti: vi deo, iz vo đe nja, body­ art, kon cep tu al nu umet nost, i dru ge umet nič ke for me, i to upr kos spe ci fič nim uslo vi ma nji ho ve pro duk ci je i re cep ci je? Ova kve, eks pli cit ne na me re us po sta vlja nja op šte de lu ju će, uklju­či­ve pa­ra dig me, mo gu će je iden ti fi ko va ti, i kri ti ko va ti, kao ka rak te ri­stič no a­po li ti zu ju će i de­kon tek stu a li zu ju će ka da su u pi ta nju kon kret ni ra do vi. Upr kos to me, te ze Ro za lin Kra us zna čaj ne su usled ne ko li ko pre sud nih okol no sti ko je pri pa da ju na sle đu li kov ne di sci pli ne, a na ko ji ma ih ona za sni va. Na i me, svo ju te o re ti za ci ju Kra u so va vo di ujed no pre i spi tu ju ći efek te me di­ja fo to gra fi je, i po sle di ce nje go vog raz vo ja. Po zi va ju ći se na tekst An dre Ba zi na /Ba zin/ „On to lo gi ja fo to graf ske sli ke“ /“The On to logy of Pho to grap hic Ima ge“/, ona uka zu je na zna čaj pro­me ne pa ra dig me po sma tra nja (po mi šlje nju Ba zi na „sli ka nje je, na kon sve ga, in fe ri or ni na čin pra vlje nja slič no sti“),23 ali in si sti ra da je i: „sva ka fo to gra fi ja re zul tat (...) fi zič kog oti ska pre ne se nog

svetlo snim re flek si ja ma na ose tlji vu po vr ši nu.“24

Ti me do la zi mo i do pro ble ma ka rak te ri stič nog za na sle đe li kov­ne umet no sti. Tekst Ro za lin Kra us pred sta vlja pri mer od u zi ma­nja sta rih i utvr đi va nja no vih pra vi la igre, jer, po što su raz voj i ma sov na upo tre ba ta da no vih me di ja (fo to gra fi ja, film) ugro zi li isto rij ski kon stru i sa nu i teh no lo ški us po sta vlje nu (sli kar sku) pri­ka zi vač ku ma tri cu, no voj umet no sti po treb ni su no vi pa ra me tri, ka ko za stva ra nje, ta ko i za nje no raz u me va nje, od no sno kri ti ku. Svo ju te o re ti za ci ju ona po tvr đu je ta ko za vr šnom ana li zom Di ša­no vog de la „With My Ton gue in My Che ek“ (1959), za klju ču ju­ći sle de će: „Ka ko sam ga pred sta vi la, Di ša nov rad ma ni fe stu je vr stu tra u me, iza zva nu dva ma do ga đa ji ma: raz vo jem, u nje go­vim ra nim go di na ma, ap strakt nog (ili ap stra hu ju ćeg) pik to ral­nog je zi ka; i uz di za njem fo to gra fi je.“25 Ovom iz ja vom, Ro za lin

23 Ibid ., str. 9. 24 Ibid.25 Ib id., st r. 12 .

63

VLATKO ILIĆ

Kra us iz dva ja i pret po sta vlje ni osnov ni uslov za čet ka ma tri ce (a ne sti la), ko joj od go va ra iz ve den in ter pre ta tiv ni apa rat. Ipak, ka ko bi tre ba lo raz u me ti ova kve, na iz gled pa ra dok sal ne učin ke tog tra­u­ma­tič­nog su sre ta, ko ji je, po nje nom mi šlje nju, od re dio

sa vre me ne mo de le li kov nog stva ra la štva?

U jed nom od svo jih tek sto va, Ži žek pi še da oslo ba đa nje od kli šea (sa mo ra zu mlji vih kul tu ral nih ob ra za ca), ne pod ra zu me­va ne u vo đe nje no vih; šta vi še, je di no što se uki da je sa ma ili pret po sta vlje na du­bi­na.26 Dru gim re či ma, is pi tu ju ći gra ni ce hi­po te za ko je po sta vlja Ro za lin Kra us, mo že mo pret po sta vi ti da pre u zi ma njem mi me tič kih kon ven ci ja i po li ti ke re pre zen ta ci je, kao i do mi na ci jom u okvi ri ma pa ra dig me in dek sa, me dij fo to­gra fi je ugro ža va li kov nu umet nost, i to pre sve ga uki da njem nje­nog pret po sta vlje nog bi­ća (nje ne on to lo ške ute me lje no sti), dok su upra vo no vo me dij ski ge ne ri sa ne sli ke te ko je je pro ga nja ju (kao što po zo ri šte pro ga nja efek tiv nost me di ja fil ma). Ta ko se su ko blja va nje (tra di ci je shva ta nja) li kov ne umet no sti sa me­di jem fo to gra fi je (pri če mu ga sa vre me ni te ren li kov ne umet­nost vi še nu žno ne is klju ču je) po ka zu je kao od lu ču ju će za nje­no kri tič ko pro mi šlja nje, ko jim na sto ji mo da us po sta vi mo njen

odr ži vi sta tus da nas.

Tra­u­ma­tič­no is ku stvo na ru ša va nja do mi na ci je li kov nih umet­no sti u po lju dru štve ne re pre zen ta ci je do vo di nas do pi ta nja nje nih ak tu el nih pro ble ma. Na i me, li kov na je umet nost su o če­na sa spe ci fič nim iza zo vom ka da je sa vre me na epo ha u pi ta nju. Nje no je te lo u pot pu no sti asi mi li o va no od stra ne ak tu el nog po­ret ka spek ta ku la ri zo va ne po jav no sti i nje mu od go va ra ju će tr ži­šne ope ra tiv ne lo gi ke; šta vi še, ono go to vo da de lu je kao njen osnov ni te ren. De bo ro va te za o kul tu ri spek ta kla ta ko do dat no po tvr đu je po ni šte nu mo guć nost an­ta­go­ni­stič­ke li kov ne de lat no­sti, i pi ta nje je da li je ona kao ta kva uop šte i mo gu ća u okvi­ri ma tre nut no do mi nant ne pa ra dig me teh no lo ški po sre do va ne

i este ti zo va ne re al no sti.

Do sa da smo lo ci ra li dva od lu ču ju ća uslo va sa vre me nog pro­iz vo đe nja li kov ne umet no sti. S jed ne stra ne, to je tra u ma tič no se ća nje na gu bi tak svog tra di ci o nal no us po sta vlje nog sop stva, dok s dru ge, ima mo do vr šen i us pe šan pro ces pre vo đe nja, od­no sno, to tal no ras pli nja va nje nje nog do sa da šnjeg na­ro­či­tog sta­tu sa, ko je ot po či nje još po čet kom dva de se tog ve ka, raz vo jem

26 Žižek s e osl a nj a na d iskurs (l akanovske) teorijske psi hoanali ze , i svoj u teoret izaciju usmerava, pr e sve ga, na probleme ’ lič no st i’. Vi de ti: Žiže k S ., „Ono što ub ija život daje“ u: Preispitivanje rea lno g, Akademska k nji ga, N ovi Sad 20 08., str . 171­20 2.

64

VLATKO ILIĆ

no vih teh no lo gi ja pri ka zi va nja.27 Pi sa nje Ro za lin Kra us su ge ri še da su u pi ta nju dve stra ne istog pro ce sa. Ta ko đe, Ži žek, pri li kom svo jih na sto ja nja da iz no va či ta He ge la (kao la ka nov ca, oslo­ba đa ju ći ga, pri tom, tra go va mno go broj nih in ter pre ta ci ja), u ve zi sa tre nut nim sta tu som li kov ne umet no sti, i vi zu el no sti kao osnov nim me di ju mom iz ra za, pi še: „sa mo uki da nje umet no sti u fi lo zof skim na u ka ma (u poj mov nom mi šlje nju), či nje ni ca da umet nost vi še ni je du žna da slu ži kao osnov ni me di jum iz ra za du ha, oslo ba đa je i omo gu ća va joj auto no mi ju i sop stve ni stav,“ i za klju ču je: „ona vi še ni je pod re đe na za dat ku pred sta vlja nja du hov ne re al no sti“.28 Ipak, pret po sta vi mo da ovo ’oslo ba đa nje’ li kov nu prak su usme ra va na ’sa mu’ re al nost, ona i ta da ne uspe­va da ostva ri, usled raz vo ja me di ja fo to gra fi je, na­ro­čit od nos

pre ma svom re fe ren tu.

Shod no Ži že ko voj te zi da Ma lje vi čev „Cr ni kva drat na be loj po vr ši ni“ otva ra pro stor Di ša no vom ready­ma de­u,29 mo že mo pret po sta vi ti da je upra vo ta kvo us kra ći va nje du bi ne i sta tu sa ’po lja du hov nog iz ra za’ li kov noj umet no sti, kao i nje nog ana lo­škog (isti ni tog) od no sa sa onim što se re pre zen tu je (dru gim re či­ma, gu bi tak tran sce dent nog re fe ren ta i dis kur sa) stvo ri lo uslo ve za slo bod nu i le gi tim nu ma ni pu la ci ju sli kom,30 nje nu ’ras te re će­nu’ pro duk ci ju i cir ku la ci ju, od no sno, za ak tu el no dru štvo spek­ta kla. Shod no to me, bi lo bi po gre šno pret po sta vi ti da, na pri mer, mi ni ma li stič ka, ap strakt na (li kov na) umet nost pred sta vlja me sto raz la za sa nje nom tra di ci jom31 – ona je pre simp tom na sto ja nja nje nog raz ma tra nja iz no va, i to u kon tek stu dru gog i dru ga či jeg (čul nog, tj. estet skog na me stu etič­kog) pre ko mer ja ula ga nja i po tro šnje (’sa go re va nja’) na ših uve re nja i oče ki va nja. Mo gu će je ta ko za klju či ti da li kov nu umet nost pro ga nja ju sa­bla­sti onog po ti snu tog (pri če mu ov de ter mi nom ’po ti snu to’ re fe ri še mo na pra zno, ne­ob­ra­đe­no i/ili ne­ob­ra­di­vo, me sto unu tar se ća nja), ili iz­gu­blje­nog, od no sno du bi ne du hov nog iz ra za kao i ver no sti (va lja no sti) pri ka zi va nja, a pri nje nom to tal nom ras pli nja va nju; pri če mu, učin ke ta kvog pro ga nja nja mo že mo pre po zna ti u de­lu ju ćem utvar nom te lu di sci pli ne u okvi ru ko je i da lje ope ri še­mo. Dru gim re či ma, li kov nu umet nost (ili nje no biće) da nas, kao

27 Up . B enj ami n, V., „Umetni čk o d el o u razdo bl ju njego ve tehnič ke rep r odu­ktivno s ti“ u: O­ fotografiji­ i­ umetnos­ti, Kul turni centar B eo grada, B eog rad 2007 ., str. 98­129 .

28 Žiž ek svoju pažnju u sm ereva ka li ko vnoj umetnosti, je r, kako o n navodi, takav se akcenat p rv o pomer a s a nje na poezi ju i muz ik u, da bi s e kasni je u pot punosti ras pl in uo kada su polja umetnosti u pitanju. Videti: Žižek, S., Ispitivan­je­­realnog , op. cit., str. 40 9.

29 Ibid., s tr. 3 66.30 N a šta uka zuju i mnogobro jne sve pris tu pačnije i prisutnij e sof t war e al atke

koje s e osl anjan ju na današnj u podlož nos t slike programiranju.31 Videt i kako Ž ižek p iš e o visok om moderniz mu . Ibid., str. 1 66 .

65

VLATKO ILIĆ

ta kvu, ve ro vat no ne mo že iz no va kon sti tu i sa ti od re đe na tra di­ci o nal no iz vo đe na ide o lo ška ma tri ca, ali upra vo sve one i da lje ocr ta va ju te ri to ri ju, ili, njen ho ri zont. I to pred sta vlja od lu ču ju­ći uslov sa da šnjeg mi šlje nja i de la nja u nje nim okvi ri ma, i kao ta kvo ga mo ra mo pri hva ti ti. An ta go ni stič ke stra te gi je li kov ne prak se, pre i spi ti va nja uslo va nje ne pro iz vod nje, tre ba lo bi za to za sno va ti na utvar nim na zna ka ma nje nog te la, ne za vi sno od pi­ta nja da li ula že mo (na ša ve ro va nja) upr kos pret po stav ci o na ro­

či­tom svoj stvu li kov nog de la, ili upra vo usled nje.

Usred sre di mo se za to na one prak se ko je mo že mo pre po zna ti kao pro blem ske, a ka da je u pi ta nju iz ve snost vla sti tih uči na­ka, kao i uči na ka po ret ka no vo me dij ske po jav no sti. Za to će nam po slu ži ti iz dva ja nje eks ce snih ukr šta nja, ko je Ži žek na zi va krat kim spo je vi ma. Kao pri me re ta kvih, ne mo gu ćih po ve zi va nja on na vo di dve pri če (u pi ta nju su no vin ski član ci) o mo gu ćim ve za ma iz me đu avan gard ne umet no sti i mu če nja, i Be nja mi no­ve /Be nja min/ smr ti i Sta lji no vih age na ta. Na i me, u pi ta nju je, ka ko Ži žek pi še, do vo đe nje u ve zu raz li či tih ’vre me na’. Ova­kvo struk tur no ne mo gu će po ve zi va nje mo že se je di no shva ti­ti, po Ži že ko vom mi šlje nju, gle di štem pa ra lak se; jer, ka ko on da lje raz vi ja pret po stav ku pa­ra­lak­tič­kog­ ja­za, na de lu je po­me ra nje per spek ti ve iz me đu dve tač ke, me đu ko ji ma ni su mo­gu ći ni sin te za ni po sre do va nje, pri če mu se, i to je zna čaj no,

pred met na še pa žnje me nja.

Oslo ni mo li se da lje na ovu Ži že ko vu mi sao ka da je umet nost u pi ta nju, tre ba lo bi pro­iz ve sti do ga đaj či tljiv isto vre me no i/ili je di no u dva (ili vi še) me đu sob no ne svo di va re gi stra; pret­po sta vi mo ov de tra di ci o nal no (i) umet nič kom (od re đe nom nje go vim na sle đem) i (ili) ne u met nič kom. Pri to me, do ga đaj nje go vog iz vo đe nja ne sme mo raz u me ti kao sin te zu, kao pri­li ku spa ja nja dve raz li či te po zi ci je gle da nja, već on mo ra kao ta kav bi ti sa gle div je di no (ne mo gu ćim) za u zi ma njem obe po­zi ci je isto vre me no; pri če mu u pi ta nju ni je lo ci ra nje i pre po zna­va nje on to lo škog svoj stva umet no sti, već ute me lje nje te o rij­ske plat for me, ko ja bi kon ti nu i ra no pro iz vo di la uz ne mi ru ju ću ne­iz ve snost, a na me sto ’is tro še no sti’ umet nič kog do ži vlja ja. Vra ti mo se za to Ži že ko voj te zi o pa ra lak tič kom ja zu, u skla du sa ko jom mo že mo po tvr di ti i za što je neo p hod no di sci pli nar­no pre stup nič ke (umet nič ke) prak se ne svo di ti pod po mir lji vi

ime ni telj in ter di sci pli nar no sti.

Mo gu će je pret po sta vi ti da je sa vre me na li kov na prak sa do mi­nant no uslo vlje na ja zom, i to ja zom iz me đu, ka ko smo ra ni je na ve li, nje nog ne po vrat nog sta tu snog ’pa da’, tj. gu­bit­ka vla sti te kul tu ral ne funk ci je i, sa dru ge stra ne, nje ne in te gri sa no sti. Pri tom, tre ba lo bi pod vu ći da jaz ne od li ku je su prot nost, na pri­mer, par gu bi tak / do bi tak, već pa ra doks – jer, bi lo bi oče kiva no

66

VLATKO ILIĆ

da gu bi tak sop stva vo di ugro že no sti li kov ne prak se, što, ka ko smo po ka za li, ni je slu čaj. Ta kav je jaz us po sta vljen iz me đu na­sle đa li kov ne umet no sti i iz ve sno sti nje nog pre vo đe nja, i raz li­či tih uve re nja ko ja se shod no nji ma ula žu ka da je njen sa vre­me ni sta tus u pi ta nju, i on se ne mo že ’pre mo sti ti’ nji ho vim

me đu sob nim is klju či va njem.

Ipak, mo gu će je i obr nu ti vred no sni pred znak ove pret po stav ke; jer, uko li ko li kov na prak sa da nas de lu je u dva ili vi še re gi stra, ona nu žno pro iz vo di i vi šak, ko ji, kao ta kav, uvek iz mi če po gle­du sa je din stve ne po zi ci je – ta da ona de lu je kao neo bra di vo is­ku stvo, od no sno ne svo di vo, a ti me i po ten ci jal no kri tič ko. Dru­gim re či ma, ta kva (stra te ška) ne­svo di vost pred sta vlja osnov nu po tent nost li kov ne prak se, da pri is ku ša va nju umet no sti uka že na ne iz ve snost uči na ka sa mog gle da nja. U pi ta nju je obrt u raz­ma tra nju eko no mi je po gle da, iza zvan za o kre tom u raz u me va nju tre nut nog sta tu sa li kov ne umet no sti, i mo guć no sti nje nog iz vo­đe nja. Shod no to me, pi ta nje ko je sle di gla si: šta­bi­na­ovaj­na­čin­po sta vlje na pret po stav ka pod ra zu me va la ka da go vo ri mo, pi še­mo i/ili mi sli mo sa po zi ci je stva ra la ca li kov ne umet no sti? – ali

za nje ga ne mo ra mo ima ti je din stven od go vor.

Ume sto od go vo ra, osvr ni mo se sa da na ra do ve sa lo kal ne li kov­ne sce ne, ko ji su već usme re ni ka tra že nju iz la za iz spe ci fič ne po zi ci je u ko joj se li kov na umet nost na šla, a u okvi ri ma ak tu­el nog or ga ni zo va nja dru štve nog ži vo ta. Ta kav pri mer de lo va nja u / kroz vi še re gi sta ra pred sta vlja prak sa Ta nje Osto jić,32 kao i „Kra lje vi na Ko re ta“ Vo ji sla va Kla ča ra.33 U oba ova slu ča ja, umet nič ki ra do vi ko ji do la ze kao re zul tat kon ti nu i ra nog umet­nič kog de lo va nja, uklju ču ju i dru ge, ne­li kov ne pro ce du re nji­ho ve re a li za ci je (scen ske, ili de li mič no scen ske), te je nji hov pre stup mo gu će iden ti fi ko va ti i kao me đu di sci pli nar ni. Ipak, ta­kvi (di sci pli nar ni) pre stu pi ni su in ter ven ci je ko je bi ov de tre ba lo raz u me ti kao kri tič ke, po što se u tom slu ča ju i da lje za dr ža va mo u re gi stri ma po lja umet no sti. Na ve de ne prak se ope ri šu na me­stu ja za usled nji ho vog do sled nog spro vo đe nja na me đu sob no ne svo di vim ni vo i ma. Kon kret no, kod na ve de nih pri me ra, u pi ta­nju je ne do volj nost nji ho vog mi šlje nja kao ’sa mo’ umet no sti, ili ’sa mo’ po li ti ke. Svo đe njem na je dan od re gi sta ra, u oba slu ča ja, pro iz vo di mo utvar ne tra go ve onog is klju če nog, iako naj če šće uspe šno opred­me­ću­je­mo prak su (kao umet nič ku ili po li tič ku)

ka ko joj je svo đe nje usme re no.

32 O seriji nj enih radova pod naz iv om „Strateg ije uspe ha “ videt i više u: Ostojić T. (pr i r.) Strategies of Success, Curators Series, 2001­2003, SKC, Beograd 2004.

33 Videti: www.koreta­making.info.

67

VLATKO ILIĆ

Na i me, uko li ko ove dve prak se po sma tra mo kao umet nič ke ili po li tič ke, nu žno nam pre o sta je ne za hva će ni vi šak; pri če mu on ni je sup stan ci ja lan (nji ho vo Re al no), već pred sta vlja vi šak ma­te ri ja la, ko ji ne od go va ra jed nom od mo gu ćih re ži ma mi šlje nja i is ku ša va nja. U pi ta nju je vi šak sva ke od mo gu ćih po je di nač nih iga ra. I upra vo je kao ta kav, on i sub ver zi van, jer, iz me đu osta­log, uka zu je na ne i sti ni tost pret po stav ke o iz ve sno sti to tal nog pre vo đe nja no vo me dij skim ko dom, i da lje, ho mo ge ni za ci je svih dru štve nih de lat no sti. Ta kav vi šak vi dljiv je i uko li ko po me nu­te prak se na sto ji mo da sve de no na nji ho ve ’či sto’ vi zu el ne po­jav no sti. Kao in di ka tor to ga, ov de nam mo že po slu ži ti on li ne pre zen ta ci ja Kra lje vi ne Ko re te, či je su raz li či te ver zi je iz la ga ne sa mo stal no i na grup nim iz lo žba ma.34 Na i me, iz la ga nje na taj na čin teh no lo ški iz ve de nog vi zu el nog ra da na iz gled de lu je kao po tvr da nje go vog do vr še nog re ko di ra nja. Ipak, to je slu čaj sa mo uko li ko se za dr ži mo na nje go voj po jav no sti, jer, iako se ova kva (on li ne) pre zen ta ci ja mo že shva ti ti kao li kov ni rad, ona je do­sled na si mu la ci ja pre zen ta ci je jed nog / sva kog mo gu ćeg dr žav­nog apa ra ta. Ti me ona i da lje do sled no (ne sa mo pre stup nič ki), i to u vre me nu, ope ri še u vi še re gi sta ra. Slič no is pi ti va nje je mo gu­će spro ve sti i ka da su u pi ta nju ra do vi Ta nje Osto jić.35 Rad „Bi ću tvoj an đeo“ /“I’ll be your an gel“/, iz 2001. go di ne, pod ra zu me­vao je nje no če tvo ro dnev no po ja vlji va nje sa ku sto som ve ne ci­jan skog bi je na la, a u ulo zi ne de fi ni sa ne dru ge (že ne, pra ti lje, is­toč no­evrop ske umet ni ce, itd.), či me su te melj no pro ble ma ti zo­va ne rod ne i ge o po li tič ke po zi ci je u okvi ri ma sa vre me nog sve ta umet no sti, od no sno, kul tu ral ne prak se nji ho vog ute me lje nja

(pre ne go prak se ve ri fi ka ci je umet nič kih ume ća).

Ipak, va lid no pi ta nje je ste da li se ov de za dr ža va mo na ra do vi­ma ko ji ta kav jaz pro­iz vo de, kao i da li on od go va ra nji ma ili uslo vi ma nji ho ve re cep ci je; i da lje, da li ta kva ne svo di vost ope­ri še sa mo na re la ci ji umet nost – po li ti ka, ili i ka da su u pi ta nju, na pri mer, umet nost – me di ci na, umet nost – teh no lo gi ja, umet­nost – eko no mi ja? Mo gu će je na ovom me stu iz dvo ji ti dru ge prak se ko je pre po zna je mo kao na sli čan na čin pro blem ske,36 ali, ta ko đe, mo že mo i za klju či ti da je ne svo di vost o ko joj go vo ri mo pri sut na (na­sle­đe­na) kao ge ne ra tor uslo va do ga đa nja li kov ne umet no sti uop šte. Na i me, u skla du sa pret po stav ka ma te o rij ske psi ho a na li ze, mo gu će je pret po sta vi ti da te melj ni (osnov ni) pa­ra­lak­tič­ki­jaz, ko ji je od pre sud ne ulo ge pri per cep ci ji li kov nog

34 Ibid. 35 Vid et i: Ost oj ić, T., o p. cit.36 Za p rakse k oje op er išu u poredo u na veden im registrima m ogući p rimeri bili

bi : radovi Di nos i Džejk Če pman /Dinos, Ja ke Chap man/, Eduardo Kaca /E duardo K ac/, S tel arka /Stelarc/, ili Lor i Anderson /Laurie Anderso n/, kao i dr ug i.

68

VLATKO ILIĆ

de la, pred sta vlja ne us kla đe nost iz me đu nje nog mi šlje nja (dis­kur sa, ide o lo ške nad de ter mi na ci je) i nje ne sa me ma te ri jal no sti (ka da je tra di ci o nal na li kov na umet nost u pi ta nju, to su di men­zi je de la, ma te ri jal, teh no lo gi ja, i dru go, ili, u već iz dvo je nim slu ča je vi ma – pri sut na te la, kre ta nje, go vor, po stav ka). Jer, čak i uko li ko ve ru je mo da se nji ho va ma te ri jal nost ne mo že is ku si ti kao sa ma po se bi, iz van već sprem nog dis kur sa (ili ide o lo gi je), od no sno, da je estet ska spo zna ja ne mo gu ća iz van este­tič­ke, uvek

se već pro­iz vo di i od re đe ni vi šak onog neo bra di vog.

U skla du sa Ga da me ro vom te o re ti za ci jom umet no sti kao igre,37 njen je cilj (is ho di šte) upis u po lje re pre zen ta ci je, i on, kao ta­kav, ne tr pi dvo smi sle no sti. Shod no to me, do mi nant ni (in sti tu­ci o na li zo va ni) po re dak po jav no sti ot kri va se upra vo u či no vi ma pre­mo­šća­va­nja ta kvih ra zi la že nja, ka ko mu nje go va efek tiv nost ga ran tu je ute me lje nost. Dru gim re či ma, mo že mo za klju či ti da je pa ra lak tič ki jaz uvek pri su tan, kao nu žnost i uslov sva ke umet­nič ke de lat no sti, shod no če mu, uvek de lu je mo nad ta kvim ras­ce pom; te ga od re đe ne (one ra ni je iz dvo je ne) prak se ne pro­iz­vo de, ali na taj uslov vla sti tog de lo va nja uka zu ju, ugro ža va ju ći ti me ide je ce lo vi to sti i do sled no sti te la ma tič nih di sci pli na, kao i pret po stav ku sve o bu hvat no sti ak tu el nog po ret ka po jav no sti. U pi ta nju je, dru gim re či ma, uve re nje u kri tič ki po ten ci jal pre i­spi ti va nja kon kret nih uslo va pro iz vod nje, a sa ci ljem afir ma ci je

neiz ve snog (po li tič kog) de lo va nja.

Vra ti mo se sa da on li ne pre zen ta ci ji fik tiv nog dr žav nog apa ra ta Kra lje vi ne Ko re te. Oslo ni mo li se na Kre ri je ve /Crary/ te ze o učin ci ma spek ta ku la ri za ci je,38 mo že mo pret po sta vi ti da se jed­na po ten ci jal no sub ver ziv na prak sa pre vo di u sli ke i/ili obje kat (ar te fakt), i to u skla du sa ope ra tiv nom lo gi kom no vo me dij skih (in ter net) pro to ko la, te ona po sta je otvo re na, pod lo žna pro gra­mi ra nju, i um no ža va na, po što je isto vre me no do stup na mo gu­ćem bes kraj nom bro ju ko ri sni ka; i kao ta kva, ne de lu je kri tič ki, u skla du sa, na pri mer, ide o lo gi jom hak ti vi stič kih on li ne prak si. Ipak, njen se sub ver ziv ni po ten ci jal ot kri va u pro iz vo đe nju vi­ška, pri če mu je (ima ju ći na umu ope ra tiv nu lo gi ku vir tu el ne re al no sti) pi ta nje ko je se po sta vlja sle de će: da li vi šak u ovom slu ča ju pri pa da po lju umet no sti ili po li ti ke? Na osno vu tog pi ta­nja, ovaj se rad mo že raz u me ti kao pa­ra­lak­tič­ki. Jer, ne za vi sno od iz bo ra re gi stra nje go ve ob ra de, ovaj se rad do sled no iz vo di i

37 Gadame r H­G., „T rut h and Method“, u : C ontinent al Aesthetic s, R omanticism to Postmod ernism, K earney R., Rasmussen, D. (prir.), Blackwel l, Oxford 20­01, str. 3 21­338 .

38 Crary J ., „Spectac le, Att en tion, Counter­Memo ry“, October: The Second Decade, 1986­19 96, Krauss R., et. all. (prir.), MIT Pr es s, Cambr idge 199 7., str . 414­426.

69

VLATKO ILIĆ

po ja vlju je i u dru gom re gi stru.39 Shod no to me, na ve de ni se pri­mer web ra da po ka zu je kao pa ra dig mat ska mo guć nost de lo va nja u skla du, a ne upr kos, pro to ko li ma no vih me di ja, ali na sub­ver ziv ni na čin, po što čin raz me ne sa iz lo že nim (u ovom slu ča ju web) ma te ri ja lom, iza zi va naš po gled i na šu mi sao na ne mo gu ću je din stve nu po zi ci ju, a usled nje go vih ne pre mo sti vih i ne po mir­lji vih uči na ka. Ka kav je zna čaj ta kvih uči na ka u kon tek stu or ga­ni za ci je sa vre me nog ži vo ta? Ži žek na vo di: „zam ka uni ver zal no­sti, ta ko re ći, po či va u onom što pre ćut no is klju ču je“.40 Ili, pri­la go di mo li nje go vu te zu na šim po čet nim pret po stav ka ma, pret­nja ak tu el nom uni ver za li zu ju ćem po ret ku po jav no sti, po či va u onom što se pre ćut no is klju ču je. No vi me di ji, s jed ne stra ne, pre ćut ku ju tra di ci o nal no pret po sta vlje nu du­bi­nu (on to lo ški za­sno va nih di sci pli na, a shod no to me i svoj stva, na pri mer, umet­no sti), dok kao svoj simp tom pro iz vo de no vu ne u pit nu (na iz gled ra zu mlji vu po­se­bi) me dij sku re al nost, dok s dru ge stra ne, a u skla du sa iner ci jom ka sop stve nom to ta li zu ju ćem i sve o bu hvat­nom pri su stvu, oni is klju ču ju i sva ku mo guć nost ne iz ve sno sti,

od no sno, vla sti te ne e fi ka sno sti.

Dru gim re či ma, da bi se uspeh pre vo đe nja po ka zao kao iz ve­stan, neo p hod no je iz bri sa ti tra go ve sva kog uki da nja ne mo gu­ćeg svo đe nja, na pri mer, po ret ka umet no sti na no vo me dij ski po re dak po ja vlji va nja re al no sti. Na de lu je, ka ko to Ži žek na­zi va, skri va nje na si lja za ko na,41 neo p hod no (po put sa mo za bo­ra va u igri, ka ko to Ga da mer pred la že) ra di efi ka sno sti po ret ka ko ji te ži svo joj na tu ra li za ci ji. Jer, na su prot pri vi du do bro volj­ne sa mo re gu la ci je, ugro že nost (na pri mer, po zo ri šne di sci pli­ne) ili to tal na asi mi la ci ja (na pri mer, li kov ne di sci pli ne) po sle­di ce su ta kvog kon ti nu i ra nog na si lja spek ta ku la ri za ci je. Ži žek,

o ta kvom na si lju za ko na pi še:

„Ne le gi tim no na si lje ko jim se za kon odr ža va mo­ra da se pri kri je po sva ku ce nu, po što je skri va nje po zi ti van uslov nje go vog funk ci o ni sa nja. Za kon de lu je je di no uko li ko su nje go vu su bjek ti za lu­đe ni, uko li ko auto ri tet za ko na do ži vlja va ju kao

39 Naime, posetil ac site ­a , s as vim moguće, i s a punim pr avo m, može pretpostaviti d a j e u pitanj u i u me tnički rad, ali i (ili) prez en tacija je dn e držav e, čime i za s va ku dr ugu online pr eze ntaciju drža ve može pre t pos ta vi ti da je umetnički rad.

40 Žižek S., P re ispitivanje r ealnog , op. c i t. , str. 88.41 Uko li ko na ovom me stu za kon raz u me mo kao skup re gu la tiv nih pra vi la, mo­

že mo ga za me ni ti sa tre mi nom pro to ko la, pri tom ima ju ći na umu Ga lo ve jo ve /Gal lo way/ te ze o sa vre me nom de cen tra li zo va nom dru štvu i nje mu od go va­ra ju ćoj ope ra tiv noj lo gi ci. Vi de ti: Galloway A., Protocol, How­Control­Exists­after Decentralization, MIT Press, Cambridge 2004.

70

VLATKO ILIĆ

auten­ti­čan­ i­ ve­čan, i ne shva ta ju isti nu ve za nu za nje go vu uzur pa ci ju.“42

I do da je, „za pa zi mo ov de da ni je mo guć po vra tak po re klu za ko­na za to što se to ne sme“,43 a ne za to što to ni je i mo gu će.

Ipak, ne bi tre ba lo pret po sta vi ti da sa vre me ni umet nič ki rad mo že ili tre ba da nu žno pre i spi tu je na si lje za ko na ili nje go vo po re klo, ka ko bi u tom slu ča ju, kao prič­ljiv (usled te oretizacije ili na ra ti vi za ci je) on na se be pre u zeo pro ble me po sta vlje ne u okvi ri ma dru gih dru štve nih de lat no sti. Prak se ko je smo iz­dvo ji li, one ko je mo že mo iden ti fi ko va ti kao ne svo di ve, de­lu ju ta ko što uka zu ju na me sto pro ce pa, i da lje, me ha ni zme na si lja či ne vi dlji vim pri vla sti tim ob ra da ma, ka ko se upra­vo oni ak ti vi ra ju ne bi li od re đe ni do ga đaj (umet no sti) uči ni li

pod lo žnim na šem is ku stvu.

Na kra ju, vra ti mo se ne ko li ko ko ra ka una zad. Po jam umet no sti, mi sao (o) umet no sti, i/ili umet nič ki atre fak ti (is ku stva) po sta­ju ili mi sti fi ko va ni ob jek ti / sli ke, ili ono is­klju­če­no od stra ne no vo me dij skog ko da, usled nje go vih na po ra da se be us po sta­vi kao ap so lut no he ge mo ni zu ju ći uslov po sto ja nja; pri če mu se iz ve de ne ope ra ci je is klju či va nja / uklju či va nja umet no sti iz dru štve nog ži vo ta, osla nja ju na na tu ra li zo va ne pred sta ve teh­no lo škog na pret ka, esen ci ja li stič kih uslo va (pret po sta vlja se da su u pi ta nju učin ci sa vre me nih uslo va ži vlje nja), i/ili prin ci pa ne čit ko sti. Umet nost, i nje ne raz li či te pa ra dig me, ta ko se pre ra­đu ju, ili po ste pe no uki da ju nji ho vim sme šta njem u ba ze po da ta­ka, kon cep tu a li zo va ne u ci lju ko mo di fi ko va nja poj mo va i ide ja iz pret hod nih epo ha. Pri tom, ume sto pre ćut nih či no va na si lja, me ha ni zmi spek ta ku la ri za ci je na me ću se kao sa vre me ni dis kurs de ter mi ni zma – na si lje ne sa mo da se spro vo di do bro volj no, već mo bi li še i uve re nje u nu žnost uči na ka ’pri rod ne’ se lek ci je. S dru ge stra ne, umet nič ke prak se ko je iza zi va ju na (isto vre me no) za u zi ma nje raz li či tih po zi ci ja per cep ci je či ne ta kvo po me ra nje

ne sa mo nu žnim, već zna čaj ni je, i mo gu ćim.

U skla du sa svo jim či ta njem Mark sa, Ži žek pi še: „vred nost se stva ra u pro ce su pro iz vod nje, ali, ta ko re ći, sa mo po ten ci jal no, po što se kao vred nost ostva ru je ka da se pro iz ve de na ro ba pro da i ka da se za tvo ri krug.“44 Slič no, ka da je u pi ta nju umet nič ka prak sa, njen se an ta go ni stič ki po ten ci jal mo že pro iz ve sti to kom stva ra nja, ali on svo ju pu nu vred nost ostva ru je tek u upo tre bi, tj. na te re nu umet no sti, to kom nje nog is ku ša va nja – on da ka­

42 Žižek S., ibid., str. 147.43 Ibid.44 Žižek, S., ibid., str. 262.

71

VLATKO ILIĆ

da se pro gla si ne­mo­gu­ćim (eks ce snim) is ku stvom. Iz dvo je ne prak se mo že mo pre po zna ti (ka da je u pi ta nju lo kal na umet nič ka sce na) kao te ko je pro iz vo de, ili tran spo ni ra ju is ku stvo ne u sa­gla še no sti, iza zva no pa ra lak tič kim ja zom; pri če mu sa vre me­no kri tič ko umet nič ko de lo va nje ne mo že mo za sno va ti sa mo na pre po zna va nju na si lja no vo me dij skog ko da, i uz ne mi re no sti ko ju ono pro u zro ku je. Sa vre me na plat for ma li kov nog stva ra la­štva, ko ju bi ono ge ne ri sa lo a ko ja bi isto vre me no stva ra la po­tre bu za njim, po slu ži la bi ta ko in dek sa ci ji sva kog par ti ku lar­nog či na ma te ri ja li za ci je tog ne mi ra, pro u zro ko va nog nji ho vim na sil nim svo đe njem; od no sno, ma pi ra nju ostva re nja po ten ci ja la pro iz ve de nog to kom pro ce sa stva ra nja, kao i to kom či no va per­cep ci je, i to ne u ci lju ute me lje nja no vog uni ver zal nog prin ci­pa, već ra di nji ho vog po ve zi va nja, či me bi se, s jed ne stra ne, pru ži la lo gi sti ka sa vre me nom umet nič kom de lo va nju, a s dru­ge, omo gu ći la po treb na ’si li na’ nji ho vim na po ri ma usme re nim

ka re a fir ma ci ji umet no sti da nas.

LITERATURA:

Bart R., Knji­žev­nost,­Mi­to­lo­gi­ja,­Se­mi­o­lo­gi­ja, No lit, Be o grad 1979.

Be nja min V., „Umet nič ko de lo u raz do blju nje go ve teh nič ke re pro duk­tiv no sti“ u: O­fo­to­gra­fi­ji­i­umet­no­sti, Kul tur ni cen tar Be o gra da, Be o­grad 2007., str. 98­129.

Crary J., „Spec tac le, At ten tion, Co un ter­Me mory“, October:­The­Se­cond­De­ca­de,­1986­1996, Kra uss, R., et. all. (prir.), MIT Press, Cam­brid ge 1997., str. 414­426.

De bord G., So ci ety of the Spec tac le, Re bel Press, Lon don 2006.

Ga da mer H­G., „Truth and Met hod“, u: Con ti nen tal Aest he tics, Ro­man ti cism to Post mo der nism, Ke ar ney, R., Ra smus sen, D. (prir.), Blac kwell, Ox ford 2001, str. 321­338.

Ga ll oway A. , P­rotoc­ol­,­How­C­ontrol­­Ex­ists­after­D­ecentraliz­at­ion, MI T Pr ess, Cambrid ge 2004.

Grubor N., „Ku lturno ­povesn a uloga u metnosti“ u: Umetnost u kulturi, Vuksa no vić, D., Gr ubor N. , (prir .) , E stetičko dru št vo Srb ij e, Beog ra d 2008., str. 147­16 8.

Hol S ., „Bele š ke o dekonstruisanju ’popularn og’“ u: Stu dije kulture, Đorđev ić, J . (prir)., Sl už beni glas ni k, Beograd 2008., s tr. 317­328.

Krauss R. , „Notes on the Index: Seventies Art in A meri ca“ u: OCTOBER,­The­Firs­t­­Decade,­1976­–­1­98­6­, Michelson, A., et. all. (prir .), MIT Press, C am bridge 198 7. , st r. 2­1 5.

Man ovi ch L., The Langu age o f New M edia, MI T Press, Cambridg e 2001.

Manovič L. , Me­tamediji,­­izbor­t­ek­stova, Ce ntar za savremenu umet n­ost, Beograd 20 01 .

72

VLATKO ILIĆ

Ostojić T . (pr ir.) S trategies of Succes s, C urators Se ries, 2001­2003, SKC, Beograd 2004.

Ransijer Ž., „Raspodjela čul no g – estetika i p ol itika “ u: Tre­ći­­p­ro­gram, br . 127­128 , III­IV , B eograd 2 005, str. 3 19­342.

Vuksano vić D. , Filozofija­me­di­ja­:­Ontologija,­­e­st­etika,­­kr­it­ik­a, Fakulte t dramsk ih u me tnosti, Čig oj a štam pa , Beog rad 2 007.

Š uv aković M., „O izvođenju p ri ka zivanja i e fek tim a prik az ivanja“ u: S­tudije­s­lu­čaja, Ma l i N emo, P a nčevo 2006., st r. 19­29.

Šuvaković M., Diskur zivna anal i za, U ni verzit et umetnos ti u Beogra­du, Be ograd 2006.

Žižek S., „Ono što u bij a život daje“ u: Preispitivanje realnog, Akademska knjiga, Novi Sad 2008., str. 171­202.

Vebografija:http://www.koreta­making.info

http://www.ubu.com/film/debord_spectacle.html

Vlatko IlićBeograd Faculty of Engineering Management

VISUAL ARTS IN THE TIME OF NEW MEDIA

Abstract

The fun cti ons that ha ve been tra di ti o nally ascri bed to vi sual arts, to day be long to the mass com mu ni ca tion me dia, when it co mes to the the o­re ti za tion of the spec tac le as a pre sent mo de of cul tu ral vi si bi lity. This as sump tion is pro bably due to the new un der stan ding of pa ra dig ma tic pi e ces from the hi story of art, as well as the cur rent mar gi nal pla ce of vi sual arts in so cial li fe. In this pa per we will try to lo ca te the con di­ti ons of such an over ta king of the ‘aut ho ri za ti ons’ or el se, the con se­qu en ces of the tran sfer of fun cti ons of com mu ni ca tion ex chan ge and ap pe a ran ces from the fi eld of ar ti stic ex pe ri en ce to the sphe re of new elec tro nic plat forms, and em bo died me dia am bi en ce that is be ing ge ne­ra ted by them. This is not just a plain chan ge of the fi eld, sin ce every me dia sur ro un ding brings its own po li ci es. The re fo re, the pro blems we are go ing to ad dress deal with the he ri ta ge of vi sual arts in the pre sent ti me and the ir cur rent sta tus in re la tion to the exi sting aest he ti za tion of the re a lity. Thus our goal is to qu e sti on new, un li mi ted pos si bi li ti­es gi ven or im po sed to the vi sual cre a ti vity, dis pi te the im pe ra ti ves of its spe ci a li za tion bro ught abo ut by the con tem po rary do mi nant or der

of glo bal mar ket.

Key­ words: vi sual arts, cri ti cal prac ti ces, pa ral lax, spec tac le, new media