udruzenjenezavisnihpisaca.files.wordpress.com...Udruţenje Nezavisnih Pisaca 3 Alfabetni spisak objavljenih autora u zborniku „Melodija naših reči“ 01 - Alena Rais 02 - Amanda

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

MELODIJA NAŠIH REČI Zbornik pesama

Beograd

2017

Melodija naših reči

2


3

Alfabetni spisak objavljenih autora u

zborniku „Melodija naših reči“

01 - Alena Rais

02 - Amanda G. Zendeli

03 - Anika Vuletić

04 - Blaţenka Jukić

05 - Bogdan Jevtić

06 - Damir D. Ocvirk

07 - David Dimić

08 - Dragana Kolarik Bauer

09 - Dragana Miljković

10 - Dragana Miljković

Jovanović

11 - Dragana Petrić Đokić

12 - Dragovan Bogdanović

13 - Dušanka Vuĉenović

Raca

14 - Dušica V. Milentijević

15 - Dylan Horman

16 - Evica Ivanović

17 - Evica Kraljić

18 - Gabrijel Barišić

19 - Glorija Wolf

20 - Ifeta Hrnjić

21 - Indira Ĉolić

Vuksanović

22 - Ivan Gaćina

23 - Ivica Ušljebrka

24 - Jasna Šemiga Pintarić

25 - Jelena Babić Lazić

26 - Jelena Radojković

27 - Joo Wind

28 - Josip Matej Bilić

29 - Joţe Brenĉiĉ

30 - Katarina Kos-Velić

31 - Kristina Koren

32 - Leonida Marija Lesan

33 - Lidija Lazarević

34 - Ljiljana Lilien

Novaković

35 - Ljubodrag Ljumović

36 - Marat M’saev Daan

37 - Marica Ferhatbegović

38 - Marija Najthefer

Popov

39 - Marija Stojiljković

Marstoj

40 - Marija Tkalac P.

41 - Marijana Stevanović

42 - Marko Nestorović

43 - Mehmedin Nezirović

44 - Merima Handanović

45 - Milan M. Rajović

46 - Milica Bošković

47 - Milica Lesjak

48 - Milijana Mika

Golubović

49 - Miljana Vidosavljević

50 - Milo Đ. Vuĉinić

51 - Mira Pejĉić Ninković


4

52 - Mirjana Ĉabrilo

53 - Mubera Sabanović

54 - Mugdim Galijašević

55 - Natalija Novaković

56 - Nikola Vukoje

57 - Nikola Vušković

58 - Nino Bijelac

59 - Olga Dabović

60 - Olja Ristić

61 - Perka Brnović

62 - Predrag Lasica

63 - Radica Matuški

64 - Radmila Milojević

65 - Radmila Sandor

66 - Radojka Mugoša Petrić

67 - Radojka Radonić

68 - Radojka Rea Sartori

69 - Šahdo Bošnjak

70 - Sanela Hamzić

71 - SlaĊana Verićek

72 - Slavica Klein

73 - Slavica Turinski-Lazić

74 - Slobodan Mitrić

75 - Slobodanka Boba

Đukanović

76 - Sneţana Mirković

77 - Sneţana Šolkotović

78 - Sneţana Tomin

79 - Snjeţana Prlić

80 - Spomenka Denda

Hamović

81 - Stojan Marjanović

82 - Strahinja Lakić

83 - Suada Suljić Sokolović

84 - Svetislav Kuzmanović

85 - Svetlana Papaĉek

86 - Svetlana Stanković

Avakumović

87 - Svetlana Taletović

88 - Tanja Ajtić

89 - Teja Branković

90 - Tijana Radović

91 - Valentina Filipović

92 - Vedran Strmeĉki

93 - Vesna Andrejić

Mišković

94 - Zdenka Kirin

95 Ţeljko Ţele Jovanović

96 - Zlata Jovanović

97 - Zorka Ĉordašević

98 - Zvjezdana Ĉagalj


5

Valentina Filipović - Stara vremena

Našla sam naša pisma,

bile su skrivene od pogleda.

Prašina ih je pokrila.

Kao podsjetnik koliko je prošlo.

Naše uspomene su postale zaboravljene.

Postale su prošlost.

Nisam ih otvarala,

znajući što piše u njima.

Samo tuga,

bol.

Ali i izdaja.

Pisma su sada dio prošlosti.

Dio boli.

Naše.

Davna vremena su sada izgubljeni u prošlosti.

Reci mi što da radim sa njima.

Da ih ostavim,

da zaboravim na njih.

Znaš da nose bol.

Oprosti mi.

Izgubljeni su,

Oprosti mi!


6

Šahdo Bošnjak - Zvijezde

Bijah okruţen vama, zvjezdice mile,

i mišljah : vjeĉno će trajati naš blistavi sjaj,

ne shvaćah tada da i zvijezde nisu vjeĉe

da su kao sve drugo samo huda materija,

kojoj je dosuĊen neminovan kraj.

Zaboravljah tada na sve drugo

i samo uţivah u vašoj svjetlosti i toploti,

vašoj ljepoti i dobroti, iako bješe kratko,

meni se ĉinilo vjeĉnost, ĉinilo mi se dugo i slatko.

Vasiona bijaše naš dom, Mlijeĉni put, topli kut,

planete mlaĊane sestrice, a komete tanke nevjestice,

Univerzum, moćni ĉukundjed, ja momĉe mladoţenja,

opijeni gospodiĉić, bezbriţan i blijed.

Ali jedna po jedna, plavetnim stazama pošle ste, prijateljice,

do suĊenoga kraja, do kraja zvijezde padalice;

na nebu ostadoh samo ja, stari mjesec, oronuo i sijed,

s tugom se sjećajući hedonizma i vas,

oĉekujući neuništivih univerzumskih pravila slijed,

oĉekujući da i na mene doĊe red.


7

Šahdo Bošnjak - Jezivo

S toliko radosti povazdan pospremah ogrjev za zimu,

okopavah povrće u bašĉi, popravljah groţĊe, na kraju

napisah pjesmu na kompjuteru,

a duša mi nekako prostrana, kao nebo sinje,

i u srcu – med.

Pri polasku na poĉinak razgledah po radnoj sobi

i jezivo hladno mi se uĉiniše predmeti: knjige u mojoj

biblioteci,

namještaj, kalendar, kompjuter...

Obesmišljene stvari, kojima dajemo smisao,

e, da bi ţivot imao smisla,

i u duši osjetih pustoš,

a u srcu – led .


8

Šahdo Bošnjak - Ko će mene pohoditi

Ko će mene pohoditi

kad mi vijence lovorove

oko glave ţurno spletu

i na prijesto s pijetetom,

bez zavisti, vjeĉni metnu?

Ko će mene pohoditi

kad mi dani noći budu

i sve vrijeme rijeka neka

bez utoka i poĉetka,

kad granice ovozemne

išĉile mi sa vidika,

s vasionom kad se stopim

i slobodno kad poletim

kruţeć’ krugom zaĉaranim

bez raketa navikanih

―Dţelindţera‖ i ―Sojuta‖?

Ko će mene pohoditi,

vijesti meni donositi

s broda-Zemlje, majke naše,

kud mornari brod nam vode:

da li buri na puĉini

brod nam hoće potopiti,

ljudske nade sahraniti,

dušu moju rastuţiti;

il’ u luku sreće, spasa

brod nam ţele usidriti,

ljudske nade ostvariti,

srce moje razveselit’?


9

Milica Lesjak - Moja jednina

Kad jednom mnoţina ţivota

zauvijek ode,

kad se s teretom jednine

pokušava dalje,

puti su nepoznati,

pitanja u zraku vise:

što i gdje…

kada i s kim?

Traţi se nešto ĉega više nema,

sve je malo ,

i sve je mnogo.

Glumata spokoj,

tjeskoba se skriva,

luta se po puteljcima,

Nepovratno!

Ostaju praznine,

Nepopunjene!

Neizgovorene rijeĉi ,

Potisnute!

U ljudima zakljuĉane širine,

ne moţe se unutra zaviriti,

dušu ogrijati,

ne znaju mnoţine

kako jednina boli.

Polako se gasiš u beznaĊima,

nestaješ u tuzi nespokoja,

s teretom ţivota na plećima.


10

Milica Lesjak - Murski nokturno

IzmeĊu vrba, provlaĉi se

rijeka.

Na vjetru plešu srebrni valovi

njeni.

Blistave breze kite se

osmijehom dana,

sve mirnoćom diše.

Gutam tu ljepotu,

kradem snagu valova.

tiho šapućem, još tiše

hodam,

da ne povrijedim glasom ni

uzdahom,

pjesmu ptica, ni kreketanje

ţaba.

Mirno teĉe Mura,

od izvora do ušća,

od poĉetka do kraja.

Al* kraja zapravo i nema,

tek pad u zagrljaj

vodi većoj.

Sve je ovdje krik i pjesma,

smrt i ţivot.

Kad bih barem mogle vode

isprati sve grijehe svijeta

probuditi u ĉovjeku ,

ljubav za ĉovjeka.


11

Milica Lesjak - Godine stare, godine nove

Godine stare, godine nove,

utkanih niti u tepih ţivota,

dozivam vas u tišini noći,

da vam pokaţem ljepotu mjeseca

i dostojanstvo zvijezda,

porušite zidove nijemih daljina,

saĉuvajte za sutra sunce, zemlju i maslaĉke ţute,

još isti fenjeri svijetle nad nama.

Iz pješĉanog sata ţivota,

sve brţe teĉe vrijeme trajanja,

ostadoše mi stope u pijesku zarobljene.

Rijeĉi ću zapeĉatiti šutnjom

otupjelim srpom poţnjeti klasje vremena

konopima povezati snoplje stvarnosti,

ĉvorove ĉvrsto zabrtviti,

da ih vrijeme nikad ne raspetlja.

Već danima sastavljam i rastavljam,

krpam istrošene snove,

zavodim nedoĉekane osmijehe,

zatvaram kovĉege uspavanih zanosa i strasti,

otresam lelujave boli, uzdrhtale ĉeţnje,

htjela bih još malo trajati,

voljeti bez vremena i prostora.

Danas si ionako samo pepeo, a već sutra prošlost.

Godine stare, godine nove,

obrišite mi suzu za juĉer,

podarite zadnji osmijeh za sutra

već sutra ime će mi postati samo zamjenica :

Bila jednom ONA jedna.


12

Ivan Gaćina - Šaputanje noći

Kada ljubav mine caruje tiha noć,

u hladnome srcu koĉi otkucaje.

Razuzdana duša kad se gorko kaje

mjeseĉina guši podmukloj tami moć.

Kroz šapate noći kad duša koraĉa

poput vatre plamte osjećaji vreli,

kao nekad davno srce zacijeli,

na smiraju tuge ljubav je sve jaĉa.

Jesenju idilu ljepotica diše,

mjeseĉina krasi biserje kolajne

dok u tmini plove zabranjene tajne.

Radoznali vjetar šapat noći njiše,

izgubljena duša sklada verse sjajne

da oţive noćas ljubav djeve bajne.


13

Ivan Gaćina - Raskriljeni prozori

Kroz raskriljene prozore

misli putuju u nepovrat

pomiješane kristalima vjeĉnosti

u mirijadama nepojamnih struktura

neobiĉnih boja i maštovitih oblika

kreirajući jedinstvenu sliku

apsolutnog savršenstva

u oĉima tvoraca drugog kozmosa.

Daleko iza zrcalećih duga

vijugaju šarolike bajoslovne staze

preko nepremostivog umoumlja

fantazmagoriĉnih genijalaca

pokrećući u tajanstvenom umopolisu

mašineriju vremenskih kotaĉa

s idejama razbacanim kao kamenje

na dnu oceana prozirnog svijeta.

Ni najmudriji filozofi zabiljeţili nisu

orkansku prašinu razbuktale svijesti

nataloţenu iza sedamnaeste fusnote

i mreţnice svevidećeg oka galaksoumlja

mimo nedefiniranih povratnih margina

zaboravljenih u podrumu devetog sela

gdje se raĊaju buduća blistava kraljevstva

na pogrešnim skretanjima otvorenih prozora.


14

Mirjana Čabrilo - Vojnik na straži

Tamna i hladna je noć

Srce se zaledilo

Duša pobelela

Lice kao isklesano u kamenu

Oĉi kao dva bisera

Nemirno šetaju kao svetlo

Na svetioniku po noći

Usne stisnute u grc

Bez reĉi ...neme

Osluškuje tišinu ...

Dok hladan vetar šiba

Uvlaći se pod koţu

Pahulje bele lete

Kao jato ptica u begu

Noseći sa sobom

Uvelo lišće i grane ...

Napravi napred korak

Kao lopov šunajući se

a pod nogom zakrckase grane

Zasta na trenutak

Opipa pušku svoju

Pištolj oko pasa

I krenu dalje

Misli mu izmamiše osmeh

Seti se svoga sina

Koji bezbriţno spava

Dok je on na straţi


15

Doći ce on kući

Kad završi straţu

Zagrlice svoga sina

Zaboraviti svu hladnoću

Srce će veselo da zaigra

Dobiće crvenu boju

Osmeh na licu će biti

Oĉi zablistaće sjajem

Veselo razdragane i srećne

Dok ljubi svoga sina


16

Mirjana Čabrilo - Naga

Skinuo joj je zadnji deo odeće

Stajala je naga pred njim

Tuţnog pogleda

Bolna prebolna u svojoj duši

Gorela je u svojoj tišini

Vatra u njoj i oko nje

Bila je santa leda

Dok srela njega nije

Gorda ponosna nedodirljiva

Najlepši cvet

Bez mirisa otrovan

A onda ...desilo se ĉudo

Pojavio se ON

Brzinom vetra ušao u njenu dušu

Osvojio srce

Otopio led

Zagrejao srce

Upalio vatru ...

Veštica na lomaći

Gorela je ...

Ostala je naga pred njim

Postidjena ne znajuci kako dalje ...

Stoji u njegovoj senci

Pored njega je a tako daleko


17

Mirjana Čabrilo - Ti znaš

Ţelim tvoj poljubac

Ne onaj obiĉan

Ne onaj koji će izazvati crvenilo mojih obraza

Ne onaj koji će spojiti naše usne

Ne onaj koji će dodirnuti moju koţu

Oni će nestati kada se odmakneš od mene

TI ZNAŠ

Ţelim tvoj poljubac

Koji ću nositi stalno sa sobom

Da ostane i kada tvoje usne ljube druge ţene

Poljubac koji će da traje i kada odeš od mene

Ţelim poljubac koji će da ostane za zauvek u meni

Onaj sto dušu bez dodira dodiruje

Poljubac tvoje duše

Poljubi me poljupcem sudbine


18

Radmila Milojević - PredgraĎe naše

Februar već miluje oluje i lozu,

razvigorem budi kao i proleće...

U predgraĊu našem uvijenom

u bledo meseĉeve senke.

Zvezde sijaju kristalnim sjajem.

Ušla u nas sva zvezdana srca,

korakom neĉujnim,

oĉi su pune ţara,

ĉuje se daleki smeh,

jedan osmeh ţmirka,

iz radosti ĉiste.

Dvorišta svetla i otvorena,

na krovu crvena šerpa,

u njoj ĉuvarkuća.

Stojim na terasi svoje sobe

i gledam u nebu visoke jablane

kako se njišu.

A, kroz njih vidim krovove grada,

predgraĊa u kome smo odrasli.

Svuda oko sebe vidim tragove

srećnog detinjstva,

kao lelujav lepet daleki,

krade nam ţivot parĉe po parĉe dane.

A senke plešu obraz uz obraz,

kao da je neko otkljuĉao dveri

prošloga vremena –

sav veseo deĉiji razdragan ţivot

u našem predgraĊu Novom Selu.


19

Indira Čolić Vuksanović - Ostrvo

U moru ĉudnih ljudi

ja jedan otok traţim...

pusto ostrvo moje

sa zdencem bistre vode...

tu raskopĉam dušu,

sa sebe sperem laţi,

pobacam putokaze

što nikuda ne vode.

U moru hladnih duša

ja traţim samo tebe...

u dlanovima tvojim

noći julske, tople...

da me pomiluju

kad srce mi ozebe,

da led pod njima pukne

i snijegovi okopne.

Kad struje na dno vuku

i talasi mi prijete...

kad noć bi dan da skrati

i sunce da ukrade...

ja ogrnem se tvojim

naruĉjem, k’o dijete...

u moru beznadeţnih,

moj Rt si dobre nade.


20

Indira Čolić Vuksanović - Golgota

... A ĉemu bih te ja to

nauĉiti mogla,

ja... nevaţna, a gorda...

u vjeĉnost zagledana...

šta da ti kaţem, da u to

vjerujem i sama...

i ĉime da rastjeram

to jato crnih vrana,

graktavih i gladnih...

i zlokobnih...ko slutnja...

što kao olujni oblak

prate tvoj svaki korak...

osim da podsjetim te

da u vremena mutna,

i med umije biti

otuţan... i gorak...

I ĉime da te branim,

kad svi poniznost traţe...

a ja kleĉati ne znam,

ne umijem da molim...

osim da stanem pred te

okrvavljene straţe,

i golim rukama kaţem

da ne dam te... i volim...

i da u tebi i sebe

pomalo branim i ne dam,

sa vojskom malobrojnom

od deset prstiju mojih...

i da u tvojim i svoje

krvave bitke gledam...

... da ih iznova bijem...


21

i isto ih se ne bojim...

Šta mogu reći, ja...

svoja... i pomirena

da teţim putem idem

jer ne podnosim guţvu...

osim da radije ću

koraĉati usamljena,

nego da pratim korak

kroz tu gomilu tuţnu,

ubogih klimoglava

što znaju tek da slijede,

da misle što im se kaţe...

onih što ljube lance...

zar mogu moje rijeĉi

gluhima nešto da vrijede...

tim osedlanim... što nikad

nisu jahali vrance...

... Jedino tebi mogu

o slobodi da priĉam...

jedino tebe mogu

pratiti uz Golgotu,

i znati da uskrsnut ćeš...

jer si mi pomalo sliĉan...

... kad shvatiš da više se puta

umire u ţivotu..


22

Indira Čolić Vuksanović - Jedino ti

... Jedino ti u meni moja lutanja slutiš...

tišinu kojom najavim nijeme moje dane.

Jedino ti ĉuješ svaku rijeĉ koju prećutim...

proĉitaš sve moje priĉe, nikada napisane.

Jedino ti me voliš k’o što se voli dijete,

bezuslovno... sa blagim osmijehom i strepnjom,

da ne odlutam tamo gdje ni ptice ne lete,

u noć, koja ĉeka i vreba... bez svitanja... sa prijetnjom.

Jedino tvoja ruka moja je slamka spasa,

putokaz izgubljenom u lavirintu ţivota...

jedino ti se odazoveš kada te zovem, bez glasa...

s tobom me probudi ljubav... a uspava dobrota.

Jedino ti otreseš prašinu s mojih skuta,

kad padnem... podigneš me i poljubiš da ne boli...

jedino ti me ĉekaš na kraju svakog puta...

jedino tebe trebam... i samo tebe volim.


23

Lidija Lazarević - Istinita laž

Istinu govorim sebi,

A istina mi se u lice smeje.

Priĉa mi gorke priĉe i

Ne ţeli mi reći sreća tu gde je.

Zid oko srca gradim,

Vetrovi nade ga uporno ruše,

A kada razoruţana ostanem

Ledeni uzdasi mi srce guše.

Istinu govorim sebi,

Bojim je najlepšim šarama,

Ali u led se priĉa pretvara,

Pa spada sreća k’o od svile marama.

U šta moţemo verovati

Kad ništa ne vidimo jasno?

Ĉemu se duša sme nadati kad

I istina ume da laţe krasno?

Istinu ne govorim vise,

Pa joj maska laţi spade sama.

Sve što rekoh uzdiţe se,

Naša je laţ istina, skrivena u nama.


24

Lidija Lazarević - Poezija bola

U suton vreli

Sretnu se tragedija I muza,

Otimaju mi mir,

Pesmu pišu, brišu smisao dana.

Poezija kao bol,

Sliva se na papir k’o suza,

Dragi kamen

Što sa duše se kida i slama.

Ja ţivim da letim,

Uĉila me muza k’o mati,

A tragedija reĉe

Da iz ponora neću moći.

A suza u stihu

Kao reĉ na papiru će ostati,

Posle krvavog rata,

Borbe izmeĊu dana i noći.


25

Mira Pejčić Ninković - Ispunjeno obećanje

Znaš li rano moja,

krila sam u suze umoĉila,

a koljena su klecala pred

predajom srca.

Ponosom sam i sebe pregazila,

okićena ćutanjem

u kišnim vremenima.

Breme spoznaje mi je

visilo s leĊa, udarajući

u dušu još jedan klin izdaje.

A nikada jaĉa nisam,

kao kada krila suzama okupam

pa mokrim iscrtam dugu na nebu

krijući uvojcima sebe od svih.

Znaš li rano moja da ću ti

ime na usnama namjerno zaboraviti,

a sebe inatom nazvati.

Ostaće neki stihovi tuţni,hladni,

umirući i neke pjesme koje će

kliziti s usana što grohotom pjevaju,

oĉaravajući slabe u njihovom bolu.

Klecava koljena nisu klekla,

samo su mi boju oĉiju promijenila.

Hladno plave bez boje molbe.

Znaš, ubila sam sebe,

da bi nestao iz mene.


26

Mira Pejčić Ninković - Plava leptirica

I kada odem ostaće nešto,

miris kose podno proplanka

i vrbe tuţne, da zbore lišćem,

nenapisanu pjesmu rastanka.

Ne tuguj tada, što gora ćuti

usnama mojim nauĉena tako,

vjetrovi šta šapću,slušaj ih,

te rijeĉi neće ĉuti svako.

Snom dodirni,leptira plavog

krilo mu meko obraz ti ljubi,

ne brini dragi,što me tu nema

ljubav kad ode,ona se ne gubi.

Kada odletim,biću tu kraj tebe,

dal' u dašku, što toplo duva

pogledom njeţnim,odnekud tamo,

leptirica tvoja,tebe će da ĉuva.


27

Mira Pejčić Ninković - Kada sanjar krene

A kada krenem,

mjesec u obliku srpa kosiće

jednu po jednu zvijezdu ţelja,

ispred nogu padaće

i iz svake niknuće,

po jedan neostvareni san.

Hoćeš li ţaliti,

što su mi oĉi poprimile

boju mraka i što su mi krila

zakrpljena vjetrom, pala preko

grana osušenih nada.

Da li ćeš prijetiti tišini

na usnama mojim,

da ih pusti,

zbogom bar da kaţem.

Kada krenem,

hoćeš li ispruţiti ruke

da mi zaustaviš korake,

u beznaĊe i bezvjerovanje.

Hoćeš li...ne!

Sliĉni ćutanjem najviše kaţu.

Kada krenu,slomljeno srce bace

pobješnjelim vukovima ,

ego im nahrane.

Krenu, da im mjesec u obliku srpa,

suze ne uhvati i iz njih ne izrodi,

blesavo kajanje sanjara,

koji sopstvenim koracima

skriva staze od onih,

zbog kojih je na duši nikla,kopriva.


28

Leonida Marija Lesan - Oštrica noža

Veĉnost nije ono što sledi, prijatelju

Shvatićeš kada se kao i ja preneš

Na oštrici noţa debljine izmeĊu ţivota i smrti

Kada, kao i ja, se preneš i ugledaš

Preneš se i ugledaš Veĉnost za koju si svakodnevno

Plaćao ceh svakodnevici, a lice joj nisi znao

Ma koliko lepo, to utvarno lice videćeš

Kada se preneš na oštrici noţa

Pruţiće ti ruku kada budeš osetio da toneš

U provaliju rane koje telo zaceljuje

Postepeno

A sve manje uspešno

No preni se na oštrici kako bi video to lice

Prati ritam išĉeznuća u veĉnost bez negacije

Ĉini stvari što se nemogućim ĉine

Kao da je taj dan kada se pokleći mora

Već blizu

To

To je veĉnost

Ali preni se na oštrici kako bi je video

Jer bez toga ona ne postoji

A koji dan po tvome prenuću na oštrici noţa

Jasno ćeš videti da je problem sveta u tome što prodaje

Snove sna

I jednako prodaje snove jave

Umesto da nam dozvoli da se osvešćeni prenemo

Na oštrici noţa

Sećam se kao da je juĉe bilo

A bilo je i u osvit ove zore, i svakoga preturenog dana

U poludremeţu se odigrala promenada lica

Sa jedne i druge obale


29

Izmešana, nebitna razlika ţivota i smrti

U nekoga ko traga za licima koja je mogao biti

Koja je mogao dati

Preni se na oštrici noţa da bi video

Neka metaforiĉka posekotina treba

Predati deo energije onoga što si svetu u kome si

Drugu polovicu treba predati zemlji

A u tebi samo odjeknuće neka struna violine

Mir, prijatelju

Mir, kada se budeš prenuo na oštrici

Samo zbog toga što si se prenuo, videćeš

A još docnije, pošto se budeš na oštrici noţa

Prenuo, videćeš stvari sasvim ĉudne

Videćeš stvari sasvim strane

I ti ćeš im postati ogledalo

No nećeš se zaslepeti lepotom toga što si

Najednom nebo, ili nezagriţena jabuka

Ne, prijatelju, u veĉnosti ne postoji vreme za ogledanje

Na oštrici si koja useca, a telo zaceljuje sve sporije

Iza stvari ĉije si ogledalo drugi je okoliš

Drugi su ljudi

A da obrise paralelnog trajanja dosegneš

Moraš okonĉati na oštrici svoga noţa

Zato preni se

I ma gde god da se nalaziš

Uvek će to biti na oštrici noţa

Osim, prijatelju, osim

Ako se, naţalost

Preneš prekasno za oštricu koja ne useca

Ni horizontalno, ni vertikalno, ni koso

A opet na svaki od tih naĉina

Da, na svaki od tih naĉina useca oštrica

Koja nema odraza u ogledalu

Prijatelju.


30

Dragovan Bogdanović - Gubitnik

Umro je strah

Presahle

Suze u meni

Nekada sam verovao

Svima

Sad ne verujem ni

Sebi

Nekada je duša moja

Bila široka

Kao neka zvezdana

Poljana

A sada je

Samo staza uska

Što vodi

Do mog bezdana

Gubitnik sam postao

Bez namere svesne

Gubio mnogo

Ĉak i ono

Što se ne sme


31

Dragovan Bogdanović - Ruka me milosti

dotakla

Odakle suze noćas naviru

Iz kog izvora boli dolaze

Sve ove godine

Brojao sam samo poraze

Isplaĉi se dušo moja

Isplaĉi se napaćena

Ja sam blago

A ne kamena stena

Isplaĉi se dušo

Ruka me milosti dotakla

Istopi se led oko srca

A srce prepuklo

K’o da je od stakla


32

Radojka Radonić - Morska pesma

Penušavim morskim talasima,

po pesku poruke pišem, što samo more i ja ĉuvati i

nedodirom, brisati znamo.

Modrinom dubina, ĉeţnju

na crvenim koralima prekrivam, da mi do svitanja

nemir, s mirom prenoći.

U osvit, zenice, rumenilom sanjive puĉine,

zasjajim novom ţeljom

za vaskrsnućem prošlog,

nedoreĉenog ima'nja.

Iz belutaka, izlomljenog srca

kamena, cedim znoj Sizifa

i trajem u praznim koracima.

Tišinu bonace param krikom ljubavnog zova, usamljenog

galeba i sve prividno utihlo,

grmljavinom oslobadjam, na beskrajnom plavetnilu ĉekanja.


33

Radojka Radonić - Možda

Moţda si ti samo zamišljeni

biser iz prazne školjke,

beskonaĉna misao

sluĉajno zaustavljena,

slana morska kapljica u

vlasima kose zalutala.

Moţda te je bura,na pogrešan

greben, zo'vom ţelje prizvana,

na moj put izbacila.

Moţda si mi samo kroz san

prošetao i prosuo pesak po

oštrom kamenju ţivotne staze,

da bol ranjenim stopalima

ublaţiš.

Moţda sam te bezglasno dozivala a talasi šu'mom,

zov moj po puĉini rasuli.

Moţda u tvoj svet nikad ne

svratim, ĉekajući tebe

na morskom ţalu,

u cvet se, sa okamenjenim srcem, pretvorim.


34

Radojka Radonić - Ne rekoh

Ne rekoh ti, da mladost i sad

na mene osvetniĉki kidiše, da

svaku pomisao na novo sutra,

tvojim likom izbriše.

Ne priznadoh ti, da i danas

tragam za sobom nestalom

u tvom ima'nju, da godine

prošle oplakujem istim ţalom.

Ne rekoh ti, a trebalo je,

da sam se zaklela u list tuţne vrbe, što jedina tajne nam ĉuvaše,

da s tobom ću,medju zvezdama, sagraditi carstvo

zabranjene ljubavi naše.

Ne oprostih zvezdama, što

dušu tvoju od mene ukradoše

i što nam duše i u zvezdanom

carstvu, razdvojene ostadoše.


35

Milan M. Rajović - Noć ljubavi

Zamišljam nas dvoje negdje daleko

u kolibi koju šuma skriva,

na mjestu gdje nas ne moţe pronaći niko

tamo gdje duša najljepše snove sniva.

Bili bismo zagrljeni kraj starog kamina

koji bi veselo gorio u tami

iz kojeg se širi prijatna toplina

od dvoje zaljubljenih, što su u noći sami.

A zvjezde na nebu bi svom ljepotom sjale

u poljupcu svakom svjetlucale jako

i još bi veću romantiku dale

dok bi emocije rasle tiho i polako.

I sva bi sreća u taj trenutak stala

u trenutku ĉarolije koju srce piše

ljubavni ĉin o kome bi jedna zvijezda znala

koji se dešava jednom i nikad više.

Sjenke bi na zidu plesale naše

praveći prelijepe figure nas dvoje

dok se vino leluja na dnu kristalne ĉaše

u ritmu ljubavi moje i tvoje.


36

Milan M. Rajović - Čekanje

Što je drugo ţivot

Do ĉekanje?!

Od nemila do nedraga

Pred neĉijom kapijom

Ispred neĉijeg praga.

Pred neĉijim vratima

Grotlom ambisa ili pakla

Zasjedom ili rijekom

Pred krvnikom

Ili ĉovjekom.

Ĉekanje je

I kad ništa ne ĉekaš

Ako tebe ne ĉekaju

Ti ĉekaš njih

Ne znaš kako da se prepoznaš

IzmeĊu svih.

I kad ti mrkne

Ti ĉekaš da ti svane.

A za druge se zore raĊaju

I kad se izgubiš

Ĉekaš da te naĊu.

I kad do istine doĊeš

Koju svi znaju

Ti ĉekaš pravdu

Od nepravde se zaboravom braniš

I kad te njihova zloba rani

Kad ti smrt zaprijeti

Ti ĉekaš da se ponovo rodiš

I kad te ospore

Ĉekaš da te ime posvjedoĉi

I od bola pjesmu da sroĉiš.


37

Ţivot nije i ništa drugo

Do ĉekanje vjeĉito

Ĉekaš ljubav

Da te mrţnja ne ubije

Ĉekaš osmjeh da te ugrije

Da ti se nebo razvedri

Ĉekaš hiljadu malih stvari

Da meĊu njima tajnu ţivota otkriješ

Da te teška rijeĉ ne ukobi

Ĉekaš izgubljeno vrijeme

Da te prolaznost ne zarobi.

U ĉekanju tom

Misao putokaz izgubi

Pa duša bolno zazebe:

Zaboraviš da neko ĉeka i tebe

Ĉeka te majka, sestra, draga ţena

Ĉeka te moţda ljubav zaboravljena

Ĉeka te neko da mu se vratiš

Da mu na ljubav ljubavlju uzvratiš.

Ĉekaš

Da ti se dobrota dobrom vrati

Ĉekaš da rijeĉ okrilati

I poleti

S kraja na kraj svijeta

A i ne slutiš

Da te na kraju smrt ĉeka.


38

Radojka Mugoša Petrić - Pištolj i ruža

Nepogrešivi hitac prevarene ţene

u duši zakova otrovnu draĉu

ruţa u ruci, od tuge vene

pismo u torbi, prst na okidaĉu.

On masku nosi ko otrovnu strijelu

na meni haljina boje krvi

pred vratima sjenka u crnom odijelu

ţivot moj tuga kao barut mrvi.

Tišina vrišti, trepere duše

ko zvijeri gledaju krvave oĉi

ruţa u trnju uvenu od suše

niz ĉelo ledeni znoj toĉi.

Povuĉe oroz, al cijev prazna

ni plam otrova da izbaci

dobrota moja biće mu kazna

neka sjećanje na me u bezdan baci.

On gurnu pismo u njedra vrela

svjedok mi Bog da sam ranjena ţena

smjelo kazah sebi: nijesi ga ni srela

pištolj i ruţu prekri morska pjena.


39

Natalija Novaković - Ne gasi svetlo

Ne gasi svetlo u noći

ako se ne gasi radost

U nama,

Ako nam zvezde padaju

U krilo,

Umesto gorkih suza

Kad duša grca i pati.

Podigni glavu

Raširi ruke,

Jer nema praznine,

Dok drhtavo lisće pada,

I puni prazno srce gorĉine.

Zvuci lagano zamiru,

Negde u daljini,

Tiho jeca gitara,

Poslednju pesmu

O ljubavi jednoj

Sto poput sveće

Lagano dogoreva trepćuĉi.

U noći.

I dok se ona polako gasi

Istok se pali rumenilom,

Zora puca i blistavim smehom

Otvara vrata novom.danu.


40

Natalija Novaković - Ja bih

Ja bih

da zora tvoja budem,

da te telom

kao velom toplim pokrivam,

osmehom da ti razgalim dušu,

još sanjivu,

da zajedno lebdimo

iznad mojih bregova,

u virtuelnom plesu,

i beskrajnom zanosu.

Ostaviću na usnama tvojim

usana mojih trag,

i ne treba reĉi

da bi znao

koliko si mi drag.

Ljubavlju osvetli me,

rukama zagrli me,

i znaću da tako nemo

Izgovaraš

VOLIM TE.


41

Anika Vuletić - Kružna rijeka

Ponekad pomislim da rijeke teku u krug

donoseći vanvremeni val iznova

izbacujući damare kao plovke

I tad vidim Danicu u sred podneva

udvara se Suncu, svom vjeĉitom ţalu

krišom krade svjetlost od dana

A ponekad , ĉak i zima uhvati ljeto za ruku

prevarivši nekako proljeće i jesen

preskoĉivši aršine za trenutak vjeĉni

O, kako se ljubav meni tako smije u lice

demantuje svaku filozofsku misao

sve asove pokori jednim dţokerom

O, kako mi ţudnju da pruţim joj ruke

na tromeĊi srca, razuma i sudbe

hitro zgrabe virovi kruţne rijeke


42

Anika Vuletić - Bila je

Oĉima tvojim

Htjela je biti muza

Posebna rima na usnama

Ona dama

Zbog koje uzdahe pravdaš

I ĉiju sliku snovidiš

Venama tvojim

Htjela je biti izvor

Bujica vreve,damara,talasa

Jedina iskra u dubinama

Jutarnja kaplja

I vodilja kroz danak

Htjela je,a nije

Bila je rosa

Pred ţarom sunca

Usahli melem

Za nezacjeljenu ranu

Bila je nada

Neĉista molitva

Nevješt ikonopis

Uvijek djeveruša

Nevjesta nikad

Bila je

Bitna a nebitna

Bila je

Bila, nevoljena


43

Sneţana Mirković - Kraj

Reci još jdnom da je kraj,

jer je tako blizu, a ja ne verujem.

Reci još jednom da je kraj,

jer istina je tu,a laţ tako daleko.

Reci još jednom da je kraj

i ja ću poverovati I otići…

Otići u veĉnost bez ijedne reĉi, otići zauvek, iz tvog ţivota.

Nestati kao dan koji se jedanput raĊa,

nestaje iz tvojih oĉiju, tvog srca

i nikad više ne vraća.

Odneću sa sobom svoju ljubav u koferu sećanja

i nikada ga više otvoriti neću.

Ali moţda ću se ipak vratiti

Jednom, makar u mašti,

da dodirnem niti ljubavi stare,

što na strani tvoga srca spava.

Moţda ću se jednom stvarno vratiti.


44

Sneţana Šolkotović - Nekad nisu potrebne

reči

Nekad nisu potrebne reĉi

Pogled govori sam za sebe,

Nisu potrebana ubeĊenja

Da osmeh sve leĉi,

Odaju te oĉi

One su ogledalo raspoloţenja.

Ponekad je potrebna samo tvoja blizina

Nenametljiva, neposredna i tiha,

Sa tobom ţivot neki poseban smisao ima,prija,

Sliĉi ljubavnom odušku stiha...

Ponekad je dovoljno da si tu

Da u ćutnji delimo male stvari,

Da se ko deca radujemo proleću

Suncu koji se stidljivo divi

Svakoj cvetnoj šari...

Nekad nisu potrebne reĉi,

Pogled govori sam za sebe,

U njemu nalazim svoje mesto

potrebe

Dovoljan je samo pokret, mali gest

Da leptirići u svom carstvu lebde...

Tada pod plaštom ljubavi strahovi blede...


45

Sneţana Šolkotović - Nedostaješ...

Svakim danom praznina se u duši uvlaĉi

To mesto kao da je sveto,

Tvoje mi prisustvo sve više znaĉi

Nedostaješ mi ĉesto...

Oĉekujem da se iznenada pojaviš

I ljubav u oĉima iznenada bljesne,

U svakom pogledu mnogo mi fališ

Jer ti si rima moje pesme.

Neka me ĉeţnja sve više kopka,

Dok svitac u travi sklupĉan drema,

Ĉekam da se pojaviš pored starog plota

Da ugledam tvoja oka snena.

Svakim danom vetar isto ime ponavlja,

U sumrak talase reke uznemirava,

Skita kroz bokor cveća kao da se zabavlja

I ljulja vlati viţljastih trava...

Koliko mi nedostaješ kao da me preslišava...

A ja ĉekam kao i uvek puna ushićenja,

I svaki trenutak u ĉeţnji brojim...

Samo doĊi, to je moja ţarka ţelja

Radi tebe postojim...

Nedostaje mi tvoj glas, neţan dodir,

Ţelja me ista proganja,

Sa tobom nalazim blaţeni mir

Ispunjavaju me neţna osećanja...

Nedostaješ mi i ovog dana,

Ţivot kao da mi se pretvorio u ĉekanje,

Ti si ono o ĉemu duša sanja

Sa tobom imam sadašnost, budućnost i sećanje...


46

Svetlana Papaček - Vrtlog žudnje

Dan za danom prolazi

Isto je sve

Ali doĊe ono...

neko ti nedostaje.

Setiš se ljubavi davne

Vratiš se u vreme

Nostalgija polako vuĉe te

Ţivela sam za jedan tren

Znaš ti dobro koji

Onaj...

Krišom si mi vrata otvarao

sluteĉi da dolazim

Hodala sam tiho kako maĉka

pronalazeĉi put u mraku.

On me je do tebe vodio,

tvoga srca

Postelju tvoju.

Ubrzano disanje...

Ţudnja je postajala jaĉa

Bliţe tebi svakim korakom

Penjala se uz stepenice kao lopov

Od svih sam te krala.

A ti si ĉuvao tajnu tu

Gorela je vatra u nama

Tinjala je strast

Uzimao nas je vrtlog ţudnje

Vreme bi tada stalo

Momenat u vremenu bez vremena.

Pripijena tela

Vapaj i uzdah

Prvi zrak zore!

Morala sam otiĉi


47

Nisam htela...

Nisam

Ali ipak odeš

Odlaziš putem svojim.

A rastanak boli

I uvek boleĉe!

Ostavila sam tebi sebe

Moju ljubav

Sve moje

Volela sam te

Jedino vredno

Ništa drugo

"Mi" više ne postojimo

Nema pribeţišta našega

Ostavili smo sve u prošlosti

Ponekad se setimo svega...

Starimo i sedimo

Ali srce se nѐ da

LJubavi sve pamti

Posebno one istinske

Kada sebe daš drugome

I nikada...

Nikada nemoţeš vratiti taj deo sebi.


48

Svetlana Papaček - Boemska pesma

Voleo sam samo tebe

Pevao serenade pod prozore tvoje

Pevao i plakao.

Suze su pevale imenom tvojim,

a srce, htelo je da stane;

jer ti nisi volela mene.

Ĉekala si drugog da ti peva,

i sakrivena da sanjariš - kako te on ljubi.

Ţelela si njega, ne mene.

Odadoh se piću, htedoh tugu zaliti.

Nѐ suzama, već vinom crvenim.

Zalivah ĉašu za ĉašom.

Pevah serenadu praznome stolu.

Pevah serenadu nepoznatoj ţeni.

Razbijah ĉaše pune vinom i rakijom.

Razbijah tugu svoju sa zelenim stolom,

sa špilom karata kockarskim.

Izgubih sve, izgubih dušu svoju.

Ostaše mi tri pajtona bela.

U prvi pajton – ja i muzikanti.

U drugi pajton šešir.

U treći - bastun i rukavice bele.

Ispred kućom tvojom, zastaće sva tri.

Ja ĉu da pevam, muzika će svirati serenadu.

Šeširom sakrivaću lice.

Bastun će da me drţi – jer me vino opilo.

A rukavica bela...s njom brišem suze.

Kunem tebe, a i sebe.

Jer od bola postadoh BOEM.


49

Stojan Marjanović - Noćas

Sanjao sam noćas

da me neţno ljubiš

na livadi našoj

u zelenoj travi,

kako me vrelim

poljupcima budiš

dok vetar njiše

razliĉak plavi.

Sanjao sam

tvoje neţne ruke

strastan zagrljaj,

nemirnu dušu

kako uzdiše,

potok sreće

koji venama ţubori

i poljsko cveće

koje na tebe miriše...

Ali to beše san u snu,

san koji se kao na javi sanja,

preplavio me je ljubavni plam,

nesebiĉni osećaj

koje ume samo srce srcu

da poklanja...


50

Stojan Marjanović - Ne boj se

Ne boj se kiše, oluje i vetra,

Ne boj se munje koja nebo para

Nevreme u duši

Stvarnost bi da menja

Strah bi sreću samo da zavara...

Ne boj se teških reĉi u priĉi

Ne boj se senke koja te prati

To bojazan kroz stvarnost paniĉi

Izgubljenu nadu ţeli da vrati.

Ne boj se ruţnih snova i slika

U svakom trenutku ruku ću ti dati,

Moja je ljubav ko more velika

U tvoju odbranu uvek ću stati.


51

Bogdan Jevtić - Lepota dvojke

Krug dvojke davno

opevan i ispriĉan,

ima stvarnu magiju,

i sada mi budi nostalgiju.

Sve je tu velegradski,

gde se okreneš

lepota okolinu krasi,

Kada doĊeš na studije

iz provincije,

i budeš u srećnom krugu,

sa dvojkom ćeš

sklopiti ljubav dugu.

Dok stiĉeš znanje,

u krugu dvojke,

zaboravljaš zaviĉajne dane.

Sve je optimistiĉki,

kultno, oĉaravajuće,

tako dvojka

krugove okreće,

da blistaš od sreće!


52

Bogdan Jevtić - Kišni dan

Stajao sam na stanici

gradskog prevoza,

ispod kišobrana,

da se odvezem do stana.

Polako je devojka hodala,

nije joj smetalo

što je kiša padala.

Odeća sva natopljena,

ona je kiši prkosila,

dok joj se kapi

slivale sa lica.

Ponos je bio

privid spolja,

duša povreĊena do bola.

Pogled izgubljen

u daljinu,

nešto joj je

promenilo sudbinu.

Ponudio sam

kišobran kao spas,

mislio sam, nije

registrovala moj glas.

Zastala je

i ljubazno rekla „Hvala,

kiša mi je tugu sprala―.

Oseti se fluid obostrani,

ĉudni su kišobrani

i kišni dani,

postaju ponekad sjajni.

Zajedno smo šetali

ispod duge,

na njenom licu


53

više nije bilo tuge.


54

Olga Dabović - Sanak sreće

Lijepa je noć

i sanjam

kako sam stigla do toga pogleda

do tvoga srca

pa si uz mene ti

uz teba ja

i sve greške ispravljene su

i vjernost vrijednost ima

i od mene si pijan.

Lijepa je noć

i sanjam

kako sam tamo

gdje smo se dogodili

plamen plamsali

u slatkom zaklonu od svega

i svih

u slepoći strasti

i nasitosti ţelja lakomih.

Lijepa je noć

i probiram zlato i bisere

da sve što bi

moţe

oţivjeti.

U ovoj ĉeţnji za tobom

za davnim

u snu

sreću

traţeći.


55

Olga Dabović - Pejzaš u sumraku

Oĉi zatvaram

i preda mnom

pejsaţ u sumraku

i svijetla uliĉna

zovu me

da doĊem

prošetam

i eto me

a pejzaš mladosti moje

uznemirujuće promijenjen

hladan

sudi

zašto mi

tijesan bi?


56

Milo Đ. Vučinić - Jedno grčko ljeto

Jul,

i to Grĉko ljeto

ţivot su mi

sasvim promijenili

ljubav vrela

i sve što se desi

u srcu su

traga ostavili!..

Tu iznad mene

stvorila se ona

obuĉena suncem

u bakarnoj boji

pomislih da je

sirena iz vode

vidim ona

na nogama stoji.

Još trljam oĉi

od vode slane

i mislim kako

pobjeći od maštanja,

ona me njeţno

za ruku uze

osjetih dodir

njenih usana.

A onda veĉe

muzika, vino

prosto mi fino

vrisako bih od sreće.

Stavila je ruke

oko moga vrata


57

drhtale su,

usne šaputale

noge moje

nošene ljubavlju

uz buzuki

sirtaki igrale.

Pred zoru negdje

umornog od igre, vina

poljubaca njenih

i julskih vrelina

odvela me je

na obalu mora

gdje nas je gole

probudila zora.

I tako eto

zapoĉe moje

prvo Grĉko ljeto.


58

Milo Đ. Vučinić - Neobično moje

Sve mi se uklopilo

I tvoje ime

I tvoje rime

I lice tvoje

Osmeh i oke plave

Jedino moje.

I sad iznova

Prebiram svaku

Stranicu ţivota

Traţeći

Najbolje fraze

One iz snova

Što traţi

Tvoja lepota.

I naĊoh jednu

Poganu

I liĉnu

Pomalo neobiĉnu

Za ovo vreme

Najviše na svetu

Volim te

Bez dileme.

Tvoje mi ime

Vidike otvara

Lepota tvoja

Ţivot je novi

Spokoj u duši

Uzvišen pogled

I opet neki

Lepi snovi

Jedino moje!


59

Dragana Petrić Đokić - Igra u dvoje

Varniĉi spoj ponosa i srca

Taj nemio osjećaj

Sjećam se tog pogleda

Likovao si nad sopstvenim porazom

Tako siguran u sebe.

Pruţio si mi ispijenu ĉašu

Sa otiskom svojih usana.

Sam si vodio igru

Koju si nesvjesno gubio.

Prihvatih je kao izazov

Posmatrsjući te s osmjehom.

Kako si samo smjelo koraĉao

Ja pratila zamisao.

I da, sahranila sam taj osjećaj

Sada poĉiva u meni.

Ponekad zapalim svijeću

Da ne vaskrsne.

Odjednom tajac

Samo krik srca se ote.

Razbih onu istu ĉašu,

Posjeĉe te ono što sam ispi

A meni si nudio...

Kraj igre.

Mislima opet zaplesa stih

A ja pišem o tebi...nostalgija.


60

Dragana Petrić Đokić - Boem

Dok anĊeoska blagost budi dan

stari boem obećanje ruši

rijeĉ njegova u flaši dima

budno lutanje tišinom guši.

Neumoljiva spoznaja, sukob misli

gladna zvijer, umorna tuga

vijek mu satire svaka kap

prijatelj svima, a nigdje druga.

Luta rijekom neĉiste krvi

vidik nestaje u obmane plodu

otok mira slivan u ĉaši

potreban zrak kao talas brodu.

Dok ţivot navike budi

niti u oku suze pletu

nemira konce zubima grize

diţe ruke za pad u letu.

Varljiv je trzaj što u njemu niĉe

da opije uzdah što zakletvu cijepa

ĉednosti blago u srcu tinja

jedno Ne zabluda slijepa.


61

Perka Brnović - Ako

Ako ti nekad, iznenada

ptica na rame sleti,

nemoj je oćerati

poruka tebi izdaleka.

Ako ti nekad pĉela

mirisava sleti, nemoj se

uplašiti, to moje

ţedne usne traţe.

Ako ti jednom šareni leptir

na dlan poĉine ustreptao

nemoj pokušati da ga uhvatiš,

to moje ţelje lutaju.

Ako ti vedre veĉeri neke

zalutala kap lice ovlaţi,

prigli je, to moja

suza utoku traţi.

Ako ti jednom pauĉina

lice okrzne neprijatno,

znaj to ja oko tebe

mreţu pletem strahujući.

Ako ti nekad ĉeţnja

razum prevlada, kreni

naĊi me, moji nemiri

te ĉekaju, ĉekaju, ĉekaju…


62

Perka Brnović - Al je Ďavo

Sanjala sam da sam Zemlja,

a ti Mjesec.

Ţeljom sam ti obasjala

tamnu stranu.

U snu si mi Sunce bio

ne zalazi!

I snijevah mjeseĉarim

Širim ruke da zagrlim

mjesec mladi.

Ne ljubi me, ne budi me

drago moje snoviĊenje!

Moj daleki ne doprijeh…


63

Joo Wind - Postani stvaran

hej djeĉaĉe

ti koji ĉekaš uzvišene snove

hej ĉovjeĉe

ti koji ĉezneš za cvijećem slabosti

pogledaj u prošle dane

osvrni se u buduće snove

zakucaj klin odakle si pošao

i pruţi otpor tamo gdje si došao

odrasti samo za oĉi posmatraĉa

ne daj da snove uruše ti oni

odrasti samo da moţeš ustati

i reći dosta

ovo je sad moje

ostani budan dok sanjaš u javi

snovi će tada svoje lance steći

ostani pupoljak u koţi svojoj

samo tako cvijet ćeš postati


64

Ljiljana Lilien Novaković - Sjaj

Ono što je sada

u srcu mom

to ti necu reći...

al kad proĊu

dani mnogi,

samo će ti se reći!

Ono što je u venama mojim,

moţda ću ti reći,

al ne brini - duga će sama doći!

U pogledu mom

moţeš naći ono

što tama u noći govori.

Poneka zvezdica

neka zasvetli i,

u oku sjaj pomuti.


65

Ljiljana Lilien Novaković - Stranci

Stranĉe...

Šta je to strano u

oĉima tvojim,

gde se skrila duša

pod velom svojim.

Stranĉe neznani - kuda

vode puti tvoji, i

koje staze ti brojiš!?

Reci mi stranĉe,

tajne svoje,

najskrivenije i tebi samom strane!

Ţelim ĉuti sve tajne te, priĉaj mi priĉaj sada ti

i u njima ko smo ja i ti?

Stranĉe, stranĉe neznani...

u stazama tim da li lutaš ti,

hodaš li stazom

širokom i pustom, uskom il’ dugom

sve te staze kuda vode, i na kojoj stazi

sreli smo se mi?

Reci mi stranĉe, i

kad stazi izgubi se trag, da li

će lutanje naše prestati tad!

To ni ti ni ja nećemo znati..

jer vreme je sve

što će nam pokazati!

Pozdrav moj primi ti,

i kad proĊem

seti me se sa osmehom ti!


66

Ljiljana Lilien Novaković - Broj u srcu

Nemam ĉime da

Vas ljubim...

ali imam ĉime srce Vaše da

ispunim!

Imam ruke koje

Idu ispred i pruţaju se

daleko i moţda stvarno neće

stići i zagrliti Vas ikada!

Samo slike,

samo reĉi miluju

ono što ruke ne mogu stići!

Moţda stignu do Vas

i pomiluju zbilja... pomiluju

da sve reĉi izreĉene i slike viĊene

sada nestanu u

beskraj neĉujan!

I na posletku Vaša srca nek se

stope u ovo jedno moje

u što većem broju

numerisana mesta ne postoje

i

zato neka se veselo spoje!


67

Marat M’saev Daan - Zavoli me u prolazu

Maštam o tome da doĊu kiše

i pijem kafu pored prozora.

Da gledam u tvoje ime na staklu

ispisano crvenim karminom

koje me stalno na tebe podseća,

da ne zaboravim te letnje dane

kada smo trĉkarali po hladu

izmeĊu stabala šume daleko od ljudi.

Doći će i duge sneţne zime,

hladne kao naši zagrljaji iz daljine

da nas nauĉe kad se srce pocepa u deliće

da su to semenke ljubavi

što će iznići iz nade u proleće.

To su isprepletani koraci plesa

naša ĉetiri godišnja doba

kada se nekada opet sluĉajno sretnemo

i ponovo zavolimo u prolazu.


68

Marat M’saev Daan - I prošlost nekada

izbledi

I prošlost nekada izbledi

kao meseĉeva senka

na obodu šumarka

koji krije tajne

o zakasnelim sekundama

koje nismo primetili.

Treptaji oĉiju skrivaju istinu

o poloţenim suzama

na puteve kojima gazimo

kao vojnici što se ne vraćaju.

Te kolonade misli

u hramovima naših sigurnosti

neće se venĉati srećom,

onom što je bila,

onom što će doći.

Pisaćemo pisma duga

o nekim delima,

smelim,

koja radikalno naĉinismo

da na silu prekinemo muziku,

da nametnuti ples zauvek prestane.


69

Marat M’saev Daan - Šteta, sreća je samo

pretila

Zvukovi dirki na klaviru

sećaju na prošle dane,

na korake u pesku

koje su plima i oseka

pretvorili u veĉni zaborav

da smo nekada tuda koraĉali.

Naši zidovi stoje prazni

bez slika da nas podsete

o toj sreći koja nas je krasila

dok smo igrali zajedno

prkoseći vremenu i ljudima

koji su hteli da vide naš krah.

Snovi koje smo delili

spaljeni su kao uspomene o nama,

nestali su u treptaju uplakanog oka

koje je verovalo da će bol prestati,

da smo lek jedno drugome,

lek koji ubija teţinu ţivota

na našim preumornim plećima.

Darivali smo srca u rukama

sa osmehom na licu

moleći se da će dan svanuti

bez ogrtaĉa tuge

kojim smo se oblaĉili sve ove godine

tragajući jedno za drugim.

Šteta, sreća je samo pretila


70

Suada Suljić Sokolović - Naslov si svih mojih

misli

Naslov si svih mojih misli,

moj si vazduh koji dišem

i veliko slovo svega što pišem.

Ljepota si kojom je okićen

moje duše dvor,

moj si semafor

koji mi put ka zadovoljstvu

i sreći usmjerava.

Moj si san i kad se budno

i kad se spava.

Moj si svijet

u bašti mog srca

najljepši si cvijet.

Moja si pjesma , nova i stara

tvoje prisustvo

dušu mi odmara.

Moj si globus

i najljepša strana svijeta.

Svi moji datumi nose tvoje ime,

Nit si koja veze mojoj pjesmi rime.

Sve si,sve si moje,

iz tebe sijaju dugine boje..


71

Suada Suljić Sokolović - Riječi

Ja volim rijeĉi

koje toplinom zraĉe,

rijeĉi koje mogu

ljubavi da oznaĉe.

Volim rijeĉi koje mogu

poruke mira slati,

umiju srce da zagriju,

volim rijeĉi koje

istinu u sebi kriju.

Volim rijeĉi koje znaju

svakome osmijeh da izmame,

volim kad rijeĉi

stih ispletu same.

Volim rijeĉi koje miluju

k'o ljetnji vjetrići kad pire,

rijeĉi koje mogu

zavaĊene misli da izmire.

Volim rijeĉi koje mogu

razbiti mutnu misao u vazduhu,

rijeĉi koje ptice nose u kljunu,

pa zvijezde zatrepere

i galaksije se zakunu

da se neće sudarati.

Neka nas uvijek

lijepa rijeĉ prati.


72

Suada Suljić Sokolović - Kada godine u kosi

u srebro se obuku

Kada godine u kosi

u srebro se obuku

i u oĉima crveni

makovi posive,

pogled razastri

po stihovima mojim,

oni mogu sve isĉezlo

da vrate i oţive.

Kada pogled prostreš

po,mojim stihovima,

ispisanom papiru

vidjet' ćeš da pjesma

mojom dušom diše

dok svako slovo

na tebe miriše.

Poklonih ti

najljepše rijeĉi

satkane od ĉeţnjom

obojenih niti

da ti,kao zvijezde , s'jaju

da te podsjete na mladost

koja je na raĊanja mirisala,

dok ,tvojim uzdahom sam disala,

tragom ţelje koraĉala.

Tvoja sjenka me jaĉala.


73

Tanja Ajtić - Genetika

Šta da ti kaţem kad sve je u krvi.

Genetika.

Svašta su mi ostavili u nasledstvo.

Zar ne vidiš?

Ono moje šta je, vrlo je malo,

preplavljeno tuĊim.

Svoja nisam.

Misli moje nisu moje, nauĉene su.

Zar ne ĉuješ?

Šta da ti kaţem kad i onako više sebi priĉam?

Tebi je sve i jasno. Ja se ĉudim.

Ne ĉudiš se?

Šta sve ne ĉujem od ĉukunbaba i dedova,

da ne prepriĉavam.

Ne smeješ se?

Kaţem, pleme u meni vri neprestalno

a dvadeset prvi je vek.

Viĉem. Kreštim. Ko ptica, kreštim.

Lajem, ko pas lajem, zar ne ĉuješ?

Zar ne ĉuješ?

Sve huĉi u krvi, divlje.

Genetika.

Šta da ti kaţem kad nogama

igram iskonskim ritmom,

divlje uz vatru plešem.

Zar ne vidiš sve to iz oĉiju mojih?

Zar ne vidiš?

Genetika.

A kuda ću ja, pitam se?

Kuda ću ja?

Kad mene malo ima.


74

Tanja Ajtić - Zaključavamo se!

Zakljuĉavamo se!

Moţe nam se desiti da se izgubimo,

moţe nas neko ukrasti.

Zakljuĉavamo se!

Moţemo se otkriti, ako ništa i ne kaţemo,

pogledaće nam u oĉi i znaće.

Zakljuĉavamo se!

Prekinimo svaku vezu.

Moţe nas neko povrediti, moţe nas ubiti.

Zakljuĉajmo se u sebe, bacimo kljuĉ od kaveza u nepovrat,

u prošlost u vir, bezdan.

Zakljuĉajmo se i mirujemo.

Ĉekamo tamu.

Zakljuĉajmo se.

Zakljuĉajmo istinu o sebi.

Moţe nas neko oteti, moţe nas ucenjivati, moţe nas prebiti,

utući.

Zakljuĉajmo se iz predostroţnosti.

Zakljuĉajmo se iz straha za vlastitu misao, pokret, ego.

Zakljuĉajmo se, postaćemo ledeni, nepobedivi divovi izvan

vremena.

Naše je vreme došlo.

Tupo nam odzvanjaju koraci.

Ĉeta smo faraona.


75

Marija Tkalac P. - moje sve

jednom kad skinem okove svijeta

oslobodim se tuga i nedaĉća

i kroĉim stazama našim

i pokupim sve mrvice naših susreta

i spojim ih u jedan put

i bez pitanja i bez odgovora od svih

samo se pojavim milo moje,,najmilije

i krenem sa sjećanjem u srcu

i hrabrim koracima

i bosim nogama a štiklama u ruci

vlaţnih usana

spremnih na ljubljenje

i dignem svoje ruke visoko

i obgrlim tvoja ĉvrsta ramena

i tko zna koliko puta ponovim

volim te, volim te, milo moje najmilije

ni najviši snijegovi neće me sprijeĉiti da usne ti ljubim

na jesenja juta

i šuškanje lišća pod mojom štiklom ne razgrtati

samo hrabro hodati

ni lišće s njih neću skidati

voljet ću te milo moje najmilije, voljet ću te. voljeti

jednom kad jedino moje

milo moje

najmilije

kad skinem okove svijeta

i kroĉim stazama našim

i pokupim sve mrvice naših susreta

i spojim ih u jedan put


76

Marija Tkalac P. - Znaš li kako je teško otići

a tako bi htio ostati

još se jednom okrenuti

mahnuti

ali samo glavu visoko podigneš

i ko dama nestaneš

znaš li kako je teško otići a tako bi htio ostati

još jednom pogled baciti

u te oĉi sanjive, pospane.

samo još jednom

svaku crtu tog lica ponijeti

a samo glavu visoko digneš i išetaš

skriti oĉi sanjive

suzama orošene

u mrak krenuti

sve iza sebe ostaviti

znaš li kako je teško otići

ko sjena samo nestati

samo svoj ĉvrst korak ĉuti

da misli odvratiš

da sve zaboraviš

da sam sebe zavaraš

da ljubav nisi osjetio

da joj se ne bih predao

ali samo svoje ĉvrste korake ĉuješ

da snagu ti da

da misliš da se snovi ne ostvaruju

da krenuti moraš

i nastaviš samo svoje usamljene korake broji

i glavu visoko digneš i skriješ oĉi sanjive suzama orošene

znaš li kako je to samo išetati

u mrak krenuti

sve lijepo iza sebe ostaviti i ko dama otići


77

znaš li kako je teško otići a tako bi se htio vratiti


78

Marija Tkalac P. - Mirno spavaj ljubavi

moja

mirno spavaj ljubavi moja

i gledaj u mirnu rijeku

neka ti pogled seţe duboko u njezinu mirnoću

gledaj u prolaznike pokraj sebe

posljednje šetaĉe prije spavanja

ne osvrći se samo ih gledaj

moţda su tu i moji koraci

moţda zajedno koraĉamo

i gledamo u mirnu rijeku

smo nas dijeli daljina


i gledaj u tu mirnu rijeku

gledaj u prolaznike

moţda su neki koraci naši

moţda nas samo sjene dijele

posljednjih prolaznika prije spavanja

i neka ti pogled seţe duboko u njezinu mirnoću


i gledaj u mirnu rijeku

njezinu ĉistinu

moţda nas samo bistro nebo dijeli

i zvijezde rasute nadasvud

i sjaj mjeseca

moţda



79

SlaĎana Verićek - Melodija naših reči

Reĉju kad' progovorimo,

zlatne dveri otvorimo,

srce vatrom tad se ţari,

osmeh lica nam ozari.

Melodija naših reĉi,

što odzvanja i što jeĉi

nebom, sada nek' se širi,

nek' tugu i sreću miri.

Nek' pomiri crno, belo,

svetom nek' koraĉa smelo,

duše naše da umije,

nek' spoji što niko nije.


80

SlaĎana Verićek - Večita pitanja

Ĉovek k’o ĉovek veĉita pitanja,

od veĉeri rane pa do svitanja.

Ne znamo o sebi osnovne stvari,

ko smo, zašto smo tu, zašto se stari,

da l' smo maleno zrno u svemiru,

ima li leka nešem nemiru.

Kuda idemo, da li se vraćamo,

ako zgrešimo, da li plaćamo,

da li je ovo usputna stanica,

da li je zemlja il' nebo granica,

Što nam se ognjem i tminama preti,

Što se raĊamo kad moramo mreti.

Što je navek ĉovek ĉoveku vuk,

o zašto tišina i zašto muk,

zašto nekom smeha, nekome jauka,

niotkuda glasa, niotkuda zvuka,

Hiljadu zašto i hiljadu da li,

sve te odgovore neko zna li?


81

SlaĎana Verićek - Postoji li

Postoji li neka ruka meka,

koja će mi moj pad ublaţiti,

postoji li snaga veća neka,

koja će mi srce osnaţiti.

Postoji li neki razum mudar,

ili negde neka bujna mašta,

što shvata moga srca udar,

neka velika duša što prašta.

Postoje li neka lica koja,

svetlošću nekom jasnom zraĉe,

postoji li duša kao moja,

što se sa mnom raduje i plaĉe.


82

Dušanka Vučenović Raca - Kada radost,

strasti prodju

Poţelićeš jednog dana,da te neko pomiluje,

da ti nešto lijepo kaţe,da mu priĉaš,da te ĉuje.

Poţelićeš toplu dušu,njeţnu ruku,srce meko,

poţelićeš da sam nisi,da kraj tebe diše neko.

Jednom kada mladost proĊe,kad sumorni dani doĊu,

od sjećanja kad se ţivi,kada radost,strasti proĊu.

Kad uzdasi iz dna duše,u tamnoj se nići ĉuju,

»eh,da su mi tople ruke,da me stegnu,pomiluju.«

Al ostane samo suza,skamenjena,koja peĉe,

a lakše bi bilo srcu,da se slije,da poteĉe.

I ostanu tamne noći,bol u duši,hladne zime,

ni to malo što ostane,podijeliti nemaš s kime.


83

Dušanka Vučenović Raca - I drvo kraj puta

Kada umrem pusti suzu jednu,

samo jednu i nijednu više,

suza jedna neka svjedok bude,

da smrt ljubav ne moţe da briše.

I donesi jedan cvijet bjeli,

ostavi ga kraj uzglavlja moga,

nek na tvoju miriše mi dušu,

ostah ţeljna tamnog oka tvoga.

A kad prodješ pored groba moga,

ti zastani nikog se ne stidi,

i zapali jednu svijeću malu,

jer moţda se sa onog svijeta vidi.

Baci pogled ka kamenu sivom,

to je lice najtuţnije ţene,

voljela je i drvo kraj puta,

velike su sve ljubavi njene.

Srcu njenom miljenik si bio,

samo majka voljela te više,

za njom ţali i drvo kraj puta,

zaboravu ne daj da je briše.


84

Dušica V. Milentijević - Čežnja

Ne, ne ţelim te iskreno voleti,

ţelim za tobom od ĉeţnje goreti,

ne, ne ţelim ti ni lika znati,

zbog ljubavi se previše pati.

Reĉima bojiš rumen mi na lica,

reĉima dozivaš osmeh u oĉi,

daješ mi maleni deo sebe,

ulepšavaš reĉima besane noći.

Probudi mi nemire u duši,

teraj srce moje nek treperi,

reĉju pomiluj me neţno, plaho,

ţelim za tobom u ĉeţnji goreti.

Samo si moja malena tajna,

ponekad iskra u oku sjajna,

srećni si osmeh na licu mome,

ĉeţnju sad imenom tvojim zovem.

Reĉi tvoje ispisane neţne,

miluju mi dušu, greju srce moje,

znam da jedna sam u nizu,

u zaboravu tvome što se broje.

Odbrana je moje duše slaba,

ljubav ostvarena uvek srce slama,

zato ţelim samo reĉi ispisane,

misli svoje ĉeţnjom ogrejane.


85

Dušica V. Milentijević - Naši mostovi

Mostovi spajaju dve obale reke,

povezuju daleke puteve neke,

na mostu se dodiruju svetovi,

na ljubav se zaklinju parovi.

Ruke se spoje mostove grade,

povezuju dve duše, dve obale,

povezuju srca,veţu dva sveta,

pod njima teĉe ţivota reka.

Pruţi mi ruku most sastavi,

da jedno budu naši svetovi,

ne ruši mosta što nas spoji,

nek tvoji snovi budu i moji.

Daleko smo, mnogo je mostova,

medju nama tudjih svetova,

obala dalekih i nepoznatih,

reka ţivota uvek nas prati.

Nek oluje haraju, gromovi udaraju,

vetrovi duvaju, spone ne trgaju,

ĉvrst nek je most naše ljubavi,

jaĉi nego svi strašni vetrovi.

Spojimo ruke i naše svetove,

ĉvrsto me drţi ne daj nikome,

ne daj da nosi me nemirna reka,

na obali drugoj da ĉekam do veka.


86

Dušica V. Milentijević - Moj a njen

Na poĉinak leţem sa tobom se budim,

u snovima svojim volim te i ljubim,

kada mesec ţuti na nebu zasija,

ti si njena ljubav a ja sam niĉija.

Nisi moj i nikada nećeš biti,

od tebe ću tugu, suze i bol kriti,

izabrao nju si ti umesto mene,

vezuju nas samo davne uspomene.

Zavoleh te ludo od prvoga trena,

ali meni osta samo uspomena,

sećanja mi davna osmeh prizivaju,

a ti drugu ĉuvaš u svom zagrljaju.

Na poĉinak leţem sa tobom se budim,

i pitam se ĉesto što za tobom ţudim,

zašto svake noći snivam tvoje oĉi,

tvoje usne vrele da me ljubit ţele.

Nisi moj i nikad nećeš biti,

mesto sreće ja ću gorko vino piti,

u samotnoj noći ljubav ću ti dati,

nikad se ja mili tvojom neću zvati.

Zavoleh te ludo od prvoga trena,

ali nisam bila dovoljno voljena,

zato Boga molim ove tamne noći,

nek te ona voli kad ja neću moći.

Dala sam ti srce, poklonila dušu,

zaboravit neću ni sreću ni tugu,

iskreno se nadam i iz srca ţelim,


87

da te ludo voli s tobom sreću deli.

Voleti te neće ni silnije ni jaĉe,

niko osim mene što sad sama plaĉem,

zaboravi lik mi, moje tuţne oĉi,

ostavi me ljubavi u pustoj samoći.

Moje srce ludo jednom zavolelo,

mada nije smelo, nije ni ţelelo,

zaborav je traţilo u tamnim nićima,

tugu utapalo u vinu i oĉima.


88

Sanela Hamzić - Ako nekada navratim

Zakljuĉaj vrata i zavjese navuci

Ne ţelim tvoju ruku u njenoj ruci

Tragove za vama nek operu kiše

Nek se uz ime njeno tvoje prezime ne piše.

Staru postelju novom zamjeni

To vino i ruţe meni namjeni

Zbog mene svoju kosu popravi

I najljepši miris na tijelo stavi.

Taĉno u ponoć svijeću zapali

Nastavimo gdje smo davno stali

Probudi u meni ugašenu ţar

Pokloni mi sebe na dar.


89

Sanela Hamzić - Kafana

Ispit ću te u ovoj ĉaši gorkog vina

Ti zamisli da ja sam ti rodila sina

Njenim koracima ka tebi ići ću

Suzama ispijenu ĉašu donalit ću.

Veĉeras pijem najskuplje piće

I sve na vaš raĉun biće

Ti bit ćeš samo moj

Dok ona sa lica briše ti znoj.

Bit ću pored tebe a neću ti ni prići

Veĉeras iz ove kafane svugdje ću stići

Uz ĉašu mojih suza i pogled tvoj

Cijeli svjet bit će moj.

Ovdje će naša kuća biti

Usnama njenim ću te ljubiti

Znam neće ti biti svejedno

Što ja sam sama tu a vi zajedno.

I ne dozvoli da te odaju suze u oĉima

Reci joj da je to od dima

Samo ti i ja znamo što sam sama za stolom

Veĉeras ova kafana bit će ispunjena bolom.


90

Spomenka Denda Hamović - Miluj

Miluj me miluj i strasti budi

Da tonem snena u dalje ĉarne

Raspupala srţ gladne je ćudi

Vir će te gutat, maĊije jarne.

Mirišeš ţudno i vazduh igra

Svijaju se u jedan dah bila

Smeše se zvezde, vrti se ĉigra

Topoće nam krv, ĉara nas ĉila.

Kaplje po puti govor neĉuja

Crtam ti reĉi na ušne rese

Plave nas trnci, ton raste, buja

Školjka u uglu šumove pije.

Noću ti peva i poj donese

MaĊije moje od sna neţnije.


91

Spomenka Denda Hamović - Zeleno

Zeleno oko ponoćno prenu

Bosiljne ruke što vidati zna

Slavujski poj je sunce semenu

Koje u meni spava kô kazna.

Zelene kapi reke planinske

Otvaraju sve tajne vremena

Drhtavi eho svica su niske

Zaspala lira – vatra putena.

Zeleno je moć, rujne voćke slad

Magija reĉi, instrument rajski

Budi u meni eho rumen mlad

A deĉja duša, um ĉulni svemir

Moćna daljina pun zdenac gorski

Krote usamljen svetlaca nemir.


92

Spomenka Denda Hamović - Čuješ li je

Plišane si ljiljane

U dušu mi posadio

Raspevao ptice usnule

Razigrao ruke puste

I zvezde utkao u misli –

Volim te, i neću ti reći

Da dišeš mi u tamama

Strujiš u versama

Skriveno u svakom slogu

Da mi cvetaju kamene grudi

Od mirnog nemira tvog oka

I usana glasnog muka

Ulio si kap sunĉanu

U noć mi, samnu, bezdanu

Razgranao suve ruke –

Olistale su, razbeharale

Juţnjaĉkog ţara su pune

I majskih trešanja

Ţena je opet budna

U poznoj tišini sanja

I snove u stihove tka –

Tiho u njima violina svira

Ĉuješ li je u svom snu?

Ĉuješ li je?


93

Dragana Miljković Jovanović - Ispružila sam

ruke

Ispruţila sam ruke

i osetila hladnoću

trag

koji sipa

osetila sam bol

kroz rukavice

a u nozdrvi još uvek

miriše lipa

ispruţila sam dlan

i pahulja je pala

hladna

i radoznala

U vazduhu studen

a u srcu toplo

samo mi na tren

zasuzi

levo oko...


94

Dragana Miljković Jovanović - Zlatonosna

moja vilo

U zvezdi te ja pronadjoh

Svu blistavu, zlatonosnu.

Zasija mi jedne noći

Dade radost sladostrasnu...

U srce se radost utka

Pa i moje posta zlatno,

Prekrivenu velom tajne

Umotah te ţutim platnom.

Ne dam kiši da te rosi,

Ne dam dašku da te nosi,

Ĉuvaću te u dnu srca

Jer za tebe ono kuca...

Medj' zvezdama najsjajnija,

Razdragano nebom plutaš –

Na dlan si mi doletela,

Ne dam nigde da odlutaš!

Kao blago zasvetlucaš

I mirišiš nedodirom...

Dok na dlanu mome drhtiš

Otvaram ga, dišeš s mirom.

Poljubih te dahom svojim,

Medju prste mi se splete...

Nemaš ĉega da se bojiš,

Nevina si kao dete...


95

Zlatonosna moja vilo,

Krilo ti je lakokrilo...

Kao svila baršunasto,

Na mojoj se ruci svilo.

Najsvetlija zvezda pade

Najtamnije jedne noći,

Srećan što je prepoznade,

Davno usnih da će doći.


96

Dragana Miljković Jovanović - Štikla

Jednom sam zapala u rupu

Na drumu

Štikla mi se zabola do pola

Nekako sam izvukla nogu

I zajaukala od bola

Uvrnuti zglob me razbudio

Skroz

Pitala sam samu sebe

Kud si pošla na ovu kišu

Dok duša vene a srce zebe

Odgovor nisam mogla

Da nadjem

Pa sam u blatu

Pokušala da se snadjem

Od tuge koja me prekrila

Do pola

Obmotala me svojim velom

Osetila sam se potpuno sama

Na ovom svetu celom


97

Milijana Mika Golubović - Tajna

Vrisnem u vetar,

probaj me ĉuti.

Sećanja o tebi

do mene sleću.

Dodirneš mi srce

pa onda nestaneš.

Nedostaješ mi tako jako

da poţelim

da te izvadim iz misli .

Neka nebo ĉuva tajnu,

ispod meseĉevog kapka.


98

Milijana Mika Golubović - EINAI — Ima

trenutaka

Ispucalo vreme,

prokisli dani,

ošamućen vetar,

tumaraju misli u praznom hodu.

Dolazim , odlazim u trenutku

i tako prolazi ţivot,

surovo i laţno

u laţnom vremenu sadašnjosti.


99

Katarina Kos-Velić - Slaži me

Zar mrtva ja ţivim za pjesme i snove

zar grudi i usne uzalud drhte

otkucaj svaki što para mi grudi

srce mi umorno na ţivot još budi.

Nema ţivota mi bez ljubavi tvoje

njeţnih mi rijeĉi "o,milo moje"

preboljet ne mogu te isprazne snove

radije i mrijet ću neg da se zaborave.

Vjerovah slijepo u laţne ti zjene

pogledom isposnika jadne duše moje

zar boljet će toliko pogled do smrti same

što dugom kroz dušu za vjekove mi proĊe.

Ove ću noći preko svega prijeći

jer noćas me srce najjaĉe boli

slaţi još jednom da najviše ljubiš me

nek san laţ bude za koji se ţivi i mrije.


100

Katarina Kos-Velić - U svijetu mome sve je

moguće

Sklona idealiziranju snova

u isuviše

realnome svijetu

putujem sasvim sama

svojim astralnim dimenzijama

gradeći kule od karata

oko svakog srca

i pazim kako izvlaĉim

as iz toga špila

ne bih li koga povrijedila,

moţda ovakva završim

na naslovnici

nekog ţutog ţurnala

ili kao soĉan vic

o glupim plavušama

bez imena i prezimena

na blještavim izlozima

lutkica bez mozga

ili pritajena maćeha

bez ikakve ostavštine

svojim pokoljenjima,

ne dotiĉe me razum

ovog monetarnog svijeta

radije biram nerealne iluzije

i samo sklopim oĉi svoje

sanjajući svoje stvarne snove

jer dubinom svoje duše

vjerujem u ĉuda i anĊele

i da je sve

baš sve moguće,


101

moje zvijezde ne vode ratove

tek ovlaš

njeţno kad zatrepere

sa mjesecom ljubav vode.


102

Katarina Kos-Velić - Baršunasti san

Noćas bih

u modrine nedostajanja

utonula toplinom sjećanja

nezaborava,

odsanjala bih opet

plaviĉaste ulice

u tvojim njeţnim oĉima

i plesala bosonoga

tobom zagrljena,

noćas bih milovala

sanjivom ĉeţnjom

sve one

neotsanjane trenutke

na dlan ti ucrtane

mojom sudbinom,

tonem u san

putujem oslikanim nebom

gdje ĉekaš me ti

i pokrivaš baršunom

nebeskim

dok sanjamo

isti san ,moja ljubavi.


103

Evica Ivanović - Slutnja

Slutiš li?...

Moju samoću

u granama Tvojih vetrova

Dok mrtva hodim

stopama Tvojim...

Zamire dah - na ramenu

Studena Ti postelju greje

Slutiš li?...

Uzalud strah

Uzalud vreme...

Kule Ti - ledene stene

Odron kameni...

Klati se vreme - tromo

Na zidu okaĉen zastor

Vela neprobojnog

Slutiš li?...

Napušten bokor - belih ruţa

Sa latica - kap traziš

Tu ne zastajkuj...

Previše ĉistote,

Suza neisplakanih

To boţanstvo ne poznaješ

Slutiš li?...

Otvoren prozor - šibaju vetrovi

U grudima ti -

Prosuti moji cvetovi

Ĉuvaj ih!...


104

Evica Ivanović - Do poslednjeg daha

Sva si moja ćutnja - Radost si i seta

i etar si ruţi

Pod prozorom, pesma, u zvezdanoj noći

Ĉekanje, ti si, što se ĉeka dugo

Moja tiha patnja - u dugoj samoći

Nemirna si reka, što obale -

Razdvaja i spaja

Tvorac i Rušitelj - mojih ideala

Staza si putniku - predelima dugim

Sve ostani, moje, jer već, Sve i jesi

U šaci tvog praha Jesam!

Uzdah, izdisanje - Do poslednjeg daha

Sve jesi - što se silno Ljubi...

U iskonu, Svetlost si - ţarulje kroz tamu

Sve dok tebe ljubim - ljubim sebe samu.


105

Evica Ivanović - Čuvam te od stihova svih

IzmeĊu dva stiha

u praznom prostoru

Pesma si

U sjaju iskre daleke

oĉiju - vid

IzmeĊu redova

tri taĉke

Uzglavlje pesme

bez naslova

Brujanje talasa

ispod tišine

Pogled ti

razliven mastilom

Pera mi

Najlepša pesma

u praznom prostoru

izmeĊu dva stiha

Ĉuvam te

od stihova svih

jer Pesma si

nad Pesmama...!


106

Merima Handanović - Hiperprodukcija

„ljudi Napola“

Ironiziram osmijehom

savršeno napuštam trenutak,

dok me lijevoramena bol

odvlaĉi od ĉitanja

Prometejevog teksta o perzijskom Geniju.

Raskrinksavajući historiju

posljednji izdanak Ţene plemenite

vida didine rane,

postajući Nizamul-Mulk naših ţivotarenja.

Proţdiruća slova rijeĉi i nauke

ne lijeĉe,

jer Dobro vehne hiperprodukcijom

„ljudi Napola―.

Gušimo se u vlastitoj površnosti,

nesavršeno igrajući nemanje vremena

na napuklim daskama ubogih ţivota.


107

Merima Handanović - Teatarsko oživljavanje

Yeatsa

Nitne snova ti ostavljam

i trenutke što sretna dosanjati znaš.

Neka te ne ljuti što te nemanjem ljubim

i budim umornu da ti zborim

o teatarskom oţivljavanju Yeatsove

A Dramtic Poem.

Zauzvrat ti kikote ostavljam,

jer kikotati znaš na planeti samo ti.

Ostavljam ti sva htijenja drugih ljudi,

jer u Alefu samo ti skrito vidiš.

Kad vrane se smiju i reliogiozni starac

traţi duh Anne Gregory,

ti usklikni na moju radost,

jer ti ostavih svu šašavost

nezanimljivih ideja umornog djeteta.


108

Merima Handanović - Cinik u krevetu od

knjiga

Ostajem ti duţna nenastalih rijeĉi.

I, dana današnjeg u kojem ti zahvaljujem

na otkrovenju Servantesa i onoga što postah.

Duţna ti ostajem zvuka potpetica jureći sretna.

Zvuk nekadašnje muzike iz mog automobila,

dok se bori za svoj glas ti prošapuće

o onome što ti duţna ostah.

A, ja, lutalica vjeĉna, po daskama koje ţivot znaĉe

kujem svoju budućnost i nalazim svoj nemir,

svjesna bespovrtanog duga i nesvjesna sadašnjosti.

Cinik postah, što u krevet pun knjiga

tek ponekad se ugura i potrĉi za snom,

pa ti snatreći ispiše stih.

Oprosti,

pjesnici uvijek duguju rijeĉi.


109

Zvjezdana Čagalj - Gospodine stranče

Ja, ţena s povezom preko srca,

Sutrašnja gomila današnjeg buĊenja,

Apokalipsa odlutalih zaborava

U neka tuĊa ognjišta, u prašinu sunca,

Gledam u tebe i traţim odgovor,

Traţim odgovor , gospodine stranĉe:

Gdje sanjaju uvele latice kojima si se igrao,

Koje si kidao prstima ludosti i bacao okolo,

Gdje izdiše miris poljskih ljubiĉica,

Ubranih za nigdje, darovanih nikome...?

Gospodine stranĉe, zašto okrećeš dlanove

Prema kišom umivenim oĉima tek zalutalim

U magli oblaka što htjedoše obgrliti moja ramena

Teţinom umirućih kapi s podnevnih opijanja?

Kad pomisliš, kad pomisliš gospodine stranĉe,

Na brazdu kojom je krma zarezala bezdan,

Pa, bez kapi krvi, tek vrišti snagom demona,

Ne zaboravi stisnuti zvonce na imaginarnim

Vratima djetinjih godina. Samo jednom zazvoni

I reci mi zašto sam pustila strancu upliv

U davno zabranjene luke, ozidane mramorom,

Gospodine stranĉe, nije li njeţnost oiviĉena

Tek osmijehom ironije na rubovima straha,

Nisu li skladnosti pokidane igrom predveĉernjih sjena

I nisi li i ti, moj gospodine, tek stranac na ţici susreta

Što vibrira zvukom glazbenika vjetra...

Nisi li...gospodine stranĉe...?!


110

Zvjezdana Čagalj - Ja i moje ja

MOJE JA:

Priliĉi li ozbiljnosti ushit djeteta,

San o Sutra dok Sada pozdravlja zoru,

Romantiĉnost još jednog od prvih poljubaca,

Dok ţivot upisuje na ono malo mjesta

Novu, staraĉku boru?!

JA:

Koliko u djetetu ima bljeska,

Zar nije meni ostalo ništa,

U onim srušenim kulama od pijeska

Uz pepelom pokriven rub moga ognjišta?

Zar meni nije ostalo ništa???

MOJE JA:

Ne luduj bestidno po nebeskom svodu,

Ostavi poruke pod kamenom davnina,

Ti odlaziš sve brţe s istima na brodu,

Tvoja se knjiga predugo već lista,

I nisi kao nekad, nisi više ista!

JA

Znaš, da mi nije tebe, moje drugo JA,

Da mi nije lica s druge strane zrcala,

Da mi nije ironije u oĉima boje odlaska,

Sada ne bih zaustavljala dah, u ĉeţnjama grcala,

Da mi nije tebe s one strane zrcala...

MOJE JA: Ah, pogledaj ruke, bez kontrole drhte,

Pogled ti se gasi, mirišeš na povijest,

U vremenu tvome ne poĉinje ništa,

U vremenu ispred i zdravlje je bolest,

Zato tiho... pusti neka teĉe...neka teĉe ...

JA:

Briga me za tvoje pomraĉene misli,


111

Briga me za odraz oboljelog uma ,

U nutrini mene snovi su se stisli,

Duša mi se napaja tek od kišnog šuma,

I briga me za te- ti slobodno svisni...

Ozareno JA smrvi srcem zrcalo,

Ode zgrabit dan, mirisati more,

Poljubiti veĉe...

Poljubiti veĉe...

I pustiti ţivot

Neka samo teĉe...

Neka samo teĉe...


112

Zvjezdana Čagalj - Plače listopad

Ljubavi moja,

Oni hoće da te smjestim u pjesmu,

Da ti podneblja zasjenim njima,

Snove da ti prebojam kistom

Umiranja...

Ljubavi,

Ne znaju oni da sam ti postavila oltar

Na kome svijeće nikada ne trnu,

Na kome cvijeće ne gubi miris

Postojanja...

Ljubavi,

I ti misliš da si uspjela nestati u pomrĉini,

Negdje izmeĊu mjeseca i sunca,

Negdje ispod sjajnih zvijezda

Tišine...

I ti misliš

Da sam prokleta oduzimanjem tebe,

Da sam lutalica u paklu sagorijevanja,

Da sam tek poljubac na dlanu ţivota upućen

Vjetrom...

A ja...a ja, ljubavi...

Postojim zbog traţenja tebe pod dekom mora,

Pod plahtom nebeske igre susreta nas,

Pod krošnjama onih istih šuma gdje listopad šuti

I plaĉe...ljubavi moja...plaĉe listopad...


113

Predrag Lasica - Pijani udvarači

Bila jedna ţena u mom selu

i probali mnogi da je ljube

sve pijani udvaraĉi

Nije volela te momke grube

U mom vrtu je bila trešnja

Ali ne i od nje ljepša od nje slaĊa

Potrebne su bile reĉi

Što drugi nisu znali probao sam ja

ZAPEVO SAM POD PROZOROM

NE OD ŢELJE VEĆ OD SRCA

OSETILA

DRUGAĈIJE MI SRCE KUCA

I LICE MI POLJUBCIMA OBASULA

Šta vredi momci što ste jaĉi

Sa time ste pijani udvaraĉi

Dovoljna je bila jedna ruţa, jedna pesma

Dovoljne su bile reĉi


114

Predrag Lasica - Majka zmajeva (mother of

dragons)

Drţeći se da je poezija savršena

Majka zmajeva

Sanjiva i ranjiva laţne gaji iluzije

Ljubav je cvet samo uzmi ga

A ne zna da je celo polje bilo krvavo

Ne zna da sam tu ţivot izgubio

ne zna

da nisam tek tako otišao

ne zna

njeno je ime na usnama mojim bilo poslednje

ne zna

da nisam mogao da pomerim noge

ne zna

da sam joj slobodu osvojio..

MAJKA ZMAJEVA JE ĈEKALA VETAR

DA NA HORIZONTU VIDI KONJANIKA

BELU JE MARAMU OTRGO VETAR

MAJKA ZMAJEVA JE NAIVNO ĈEŠLJALA KOSU

JA SAM SE BORIO DA IZ TRBUHA

IŠĈUPAM KOPLJE

MAJKA ZMAJEVA JE VOLELA JUTRO I ROSU

JA NJU I ZEMLJU GDE SAM ROĐEN

MAJKA ZMAJEVA JE BILA SPREMNA ZA MENE

MAJKA ZMAJEVA JE VOLELA LJUDE ĈVRSTE KO

STENE

MAJKA ZMAJEVA U TRBUHU MAZILA MENE

Drţeći se da su romani istina

Da su oni koji pišu sve to doţiveli

Majka zmajeva je ĉitala moja pisma


115

Moje poslednje

Napisano krvlju napisano kada su mi creva prosuli


116

Predrag Lasica - Nikad nisam voleo samo

jednu

Sećam se bio sam sasvim proseĉan

i niĉim poseban..da mnome ulepšaš svoje snove

tek malo romantiĉan tek da se izdvajam

meĊu svim tim ljudima

gde svakakvih nas ima .

ja nikad nisam voleo ..samo jednu

Imao sam ih na Dorćolu i na obzorju

i uvek po jednu na svakom prozoru

ali za jednom nikakvu potrebu

I UVEK SAM IMAO SA KIM DA POTROŠIM DAN

I UVEK SAM MISLIO DA SVE MENI MNOGO ZNAĈE

I NIKAD NISAM HTEO SAMO JEDNU

A ONDA SAM SREO NJU

I hteo sam negde daleko sa njom

nebu pod oblake da napravim dom

negde gde su trave i maslaĉci

negde gde je pesma lepa kao trešnja

tu sam hteo..ali..nisam dalje od sna

Ţivot me je lomio samo jednu sam volio

i šta sam ja kad nje nema

kao grad bez svojih ulica

e da sam barem..jednom reko..

Volim te

I UVEK SAM IMAO SA KIM DA POTROŠIM DAN

I UVEK SAM MISLIO DA SVE MENI MNOGO ZNAĈE


117

I NIKAD NISAM HTEO SAMO JEDNU

A ONDA SAM SREO NJU

Po nekad noću slike dolete

i neko ludilo kruţi pa me ponese

i dobro me dobro drţi ko heroin

meni se ĉini da ne postojim

Postajem zrno i nosi me vetar

suviše mali da primetim stvari

da primetim jutro i primetim dan

koji snove kvari


118

Jelena Radojković - Znaš

Znaš ja bih te ĉekao

vekovima da znam

da ćeš se pojaviti.

Gledao bih u zvezde

svaku noć

i molio najveću od njih

da se pojaviš.


kao mesec kad na horizontu

pozdravlja sunce koje zalazi.

Tu na razmeĊi planina

ja bih te ĉekao,

tako svetlu, neosvojivu

kao planinsku reku

da se otopiš

i odvojiš od snega

i uploviš u okeane

i sedam mora.


kad zarudi zora

i rosa uĉini

da biljke plaĉu

baš za tobom,

kao da i one

ĉekaju zauvek tebe

da se u mom srcu pojaviš.


119

Jelena Radojković - Čekaj me

Ĉekaj me,

ja sigurno neću doć

pod prozor tvoj

u ovu divnu noć.

Spavaj mi

dok na nebu

zvezda je roj

samo zaţmuri

i podari osmeh svoj,

dok mesec sija

u ovu radosnu noć.

Sanjaj mi

kao slavuj poj

podari ovoj tihoj noći

glas svoj.

Maštaj mi

da u zagrljaju mom

kuca stari sat

i zuzori srca poj

u ovu beskrajnu noć.

Ĉekaj me,

ja sigurno neću doć.


120

Jelena Radojković - Snovi

Ne dozvoli snovima

da budu samo snovi,

naslikaj im stan

i tu ih udomi

u kutu srca

i zavoli.

Sa njima spavaj,

trĉi, ţivi.

Ne dozvoli da zauvek ţive

nedostupni, posiveli od prašine,

pusti ih da sunce na njih sine,

da se vinu u visine,

da ispune sve svoje krivine,

da budu od davnine

u sjaju ţarke ţelje,

da ţive i da se vesele.

Ne dozvoli da snovi

ostanu samo snovi,

tvojih misli robovi,

da ih steţu okovi,

okrutni i olovni.


121

Snjeţana Prlić - Aparatura djelovanja

Oprosti mi,

Jer sam preko tvojih vjeĊa

Kojima si me promatrao poput anĊela

Zaronila duboko do srca u tvojim grudima

I tamo napravila nered neviĊen,

Sve poriĉući namjeru da te potĉinim

Da samo za mene dišeš.

Oprosti, samo oprosti,

Jer ti svakodnevno opipavam bilo

Nakon što se koristeći ţenske ĉari

Poigram sa tvojim strpljenjem

Ali zanos strasti me posve ponese

Oduzmajući dar govora i vida

A slijepa, nijema i uzbuĊena

Za realnost osjećaj nemam.

Oprosti mi, dobri moj voljeni,

Što napetost dvostruku stvaram

Razarajući tvoje osjećajne i umne sfere

Jer sve što od tebe nekad trebam

Bez misticizma punog obmana

Je da visoko na tebi sjedeć'

Slavno i junaĉki odjašem

Do novih i visokih vrhunaca

Daleko od zbilje banalne.

Oprosti i doĊi.


122

Snjeţana Prlić - Ista

Stadoh pred zrcalo

U namjeri da vidim

Da li sam još ista ţena,

I da li slika odgovara

Onom, što o sebi ćutim.

Raznjeţilo me lice

Na kojem se nanizaše mjene

Od nataloţenih bora,

Poput mlade mahovine

Na tamnoj strani svijeta.

Primih se ţurno za prsa,

Znatiţeljna dal' još nešto

Mlado u njima ima

Ili je odrvenilo od toka vremena.

Sklopih oĉi od olakšanja.

Stanje mi se sviĊa.

I toĉno ocrtava

Stanje moga bića.

Starija sam, al' ista u grudima.


123

Snjeţana Prlić - Promjena

Nemam više volje

Dizati sebe iz zamora od iluzije

Koja vjeĉno obećava da biti će bolje.

Nemam više htijenja

Da osmjehom doĉekujem

Ljude što mi namrgoĊeni prilaze.

Jedina mi je teţnja

Napustiti stara uvjerenja

I kao Mjesec, ogledati se u vodi.


124

David Dimić - Sreća

I sreća se zida te cigle su teške

dovlaĉićeš ih iz najdubljih dubina sveta pravićeš ih od najsitnijih zrna vremena

i nosićeš ih sam - peške

Zidaćeš svoj hram neukaljan i ĉitav plavi svod neba biće ti oltar

a porta - trava zelena

Uvek sâm, sâm

zaboravljen sam, neznan i odbaĉen u crno oblaĉen

Neka crni trag ostane na svetloj, ĉisto beloj

nekoj drugoj stvarnosti

koja će praštati i platiti

i iznova uzimati nemilosrdno

svojim lancima, omĉama i kukama za neku drugu stvarnost

a neće ni znati šta drţi u rukama

Zato gradim sâm, sâm

zaboravljen, neznan i odbaĉen

u crno oblaĉen

i nosim svoje cigle teške gradim svoj hram puzeći il peške!

A kada zablista njegov sjaj i pokraj oltara spoznam

sve svete odgovore sveta


125

i misao šapne mi:

"Ovde leţi sreća" Tek onda ću moći otvoriti vrata

i primiti te kao brata


126

David Dimić - Pisanje

Imaš li dovoljno boli

da napišeš pesmu

razapetu izmeĊu duše i papira;

sna i jave?

Okrvavljenu reĉima svoga nemira

gde potapaš sve svoje

i puštaš ih da se dave

i gledaš ih kako odlaze

Ne, one više nisu tvoje!

―Nikada me nećeš imati‖,

šapnula mi je

pre nego što je pesma postala

pre nego što je nestala

sa prozora sedmoga sprata

i razlila se u stihove

koji me cepaju

koji u okovu nenapisanih sećanja ţive

sve dok ih nisam razbio

reĉima na papiru okamenio.

Šapnula je da me voli.

Niko te neće pitati

imaš li dovoljno boli

da napišeš pesmu


127

David Dimić - Tri

Perom smo spojili ruke svako sa svoje strane

krajevima najdubljih pomisli

Ne odvajaj ruku s papira

naša mastila ista su utapaju se u nezaceljene rane

Izgubljeni u reĉima stvaramo reĉi

naše stvarnosti

Zatoĉeni u nevinom liku obojenih zidova unutra

tu gde smo se stisli

Perom smo spojili ruke

svako sa svoje strane

krajevima najdubljih pomisli


128

Zorka Čordašević - Neobrana višnja

U avliji našoj gdje je orah bio

proljeća jednog, soĉnu i krupnu,

moj vrijedni otac višnju kalemio

pored nje postavi, astal i klupu.

Radovó se tata svome rukosadu

kad višnja procvati i plodove pruţi,

okupljao goste u njenom hladu

da za punom sofrom sa njima se druţi.

I mi smo se djeca višnji radovali

kad latice vjetar poĉne da raznosi,

kó pahulje snjeţne radosno skupljali

zanosni, trĉeći bacali po kosi.

Sasvim druga slika kad poĉne da zori.

Tada otac pred nas kó sudija stane.

„Plodove berite, ne lomite grane―.

Mi slušamo, ćutke dok nam tiho zbori.

„Ja sam za vas djeco oĉinskom promišlju

zasadio stablo što plodove daje,

kad ne bude mene da raĊa i traje

u blizini kuće kalemio višnju.

Ne traţite tuĊe, imaćete svoje

nije tuĊe voće uvijek i najslaĊe,

na dohvatu ruke neka vam se naĊe

sa njom će vam ostat´ dio duše moje―.

Godinama višnja rasla i raĊala

okupljala goste, ĉekala godove,


129

gledala u Sunce, njegove svodove

sprovode i svatove, sela ispraćala.

Al´ jednog aprila ispod svojih grana

okupi rodbinu i cijelo selo,

pod njom ocu mome drţaše opijelo.

Te godine osta, višnja neobrana.


130

Radmila Sandor - Moja ravnica

U srcu Panonskog mora rominja kiša.

Zelena polja pretvara u tepih natopljenog lišća.

U ţamoru vetra krik jeseni.

Nebo briše tragove leta.

Poslednjim titrajem zraka

umorno sunce obasjava ogoleli drvored.

Poţelim u letnjoj haljini

zaplesati sa otkinutom granom,

sandalama gaziti natopljeno lišće,

raspuštenom kosom obgrliti vetar.

Poţelim uplesti se u naruĉje jeseni.

Kad umorna od beskrajne šutnje košave

sednem na klupu,

na slikarskom platnu oslikaću

blatnjav put i konja vrana.

Pod strehom sktiveni par ptica,

gde ljube se na rastanku,

iz zagrljaja, lete put juga.

Nad mojim Sremom, tajanstvene sene

ne daju jutru da svane.

Šapuće jesen tišinom opalog lišća,

grli me ravnica

osećam, toplinom tvog naruĉja.


131

Radmila Sandor - Povedi me sa sobom

Kad kreneš ponesi ovaj grad,

ulice, trotoare, zgrade i ljude.

Ponesi i noći u kojima smo

goreli vatrom strasti.

Ponesi i dane u kojima smo drhtali

puni straha od rastanka.

Ponesi i mene kad kreneš!

Ne ostavljaj me samu.

Sprţiće me nemiri ĉekanja

duša će krenuti tragom tvojih koraka.

Povedi me.

Bojim se zalutaću

u ulicama ovoga grada

i maglovitim jutrima

Kad kreneš,

ako osetiš ruku na ramenu,

znaj, moja je,

jer ne mogu ostati tu

u nepoznatom gradu, bez tebe

oseĉajući prste ruku tvojih,

u prstima ruke svoje.


132

Radmila Sandor - Ispod kože

Verujem da za ljubav ne treba moliti.

U proţimanje, u vernost verujem.

Tvom osmehu sam se predala.

U pogled sneni sam se zaljubila.

A onda, rastrzana izmeĊu ţivota i ljubavi

u sebi sam ubila anĊela.

Suze nisam brojala dok svlaĉila sam odeću.

Sve neizgovorene reĉi

smestila sam u beli pretinac.

Neproţivljen dodir sam zapalila.

Prljavom odećom tuge

nemog svedoka povila sam u plamen.

Sve sad je kasno, uzalud...

Kasno je da traţim ti dozvolu da ubijem deo sebe.

Kasno je da mi brišeš obraze,

operes telo od griţe savesti.

Kasno je da traţimo grob neroĊenom,

da oplakujemo raĊanje.

Skrivena iza osmeha evo me

ĉekam te na peronu puste stanice.

Sa ţeljom da zagrliš me, da razumeš.

Iako znam, pritajena ispod crne haljine

u ćutnji zauvek ću plakati.


133

Kristina Koren - Izvor obojen buĎenjem

Poljubio si me

I svijet je stao

Ptice su zapjevale neobiĉan pjev

Na trepavicama

Ostavio si mirise svoje

I potegnuo maĉ Odisejev

Poljubio si me

Na izvoru obojenim buĊenjem

Gdje je zapoĉelo naše vrijeme

Utisnuta u naša postojanja

S tobom, na izvoru

Sjajile su krizanteme...

Ostani na izvoru

Pij vodu sa mnom...

Budi zauvijek tu

Podsjeti me uvijek na ljubav

Koja ţivi u koracima

I u našem dodiru...


134

Kristina Koren - Odana tišinama

Opet se ĉuje zvuk neumorne tišine

Traţila sam te u otkucajima

I nepomiĉno promatrala

Kazaljke na satu

Plesale su sjene u kutu postojanja

Pogledom nestrpljivim od ĉekanja

Pronašla sam te kako s osmijehom

Veţeš kravatu

Moţda će iz te tišine

Niknuti cvijeće...

Moţda te sretnem

Samo za sebe...

Sudarala sam pitanja u tišini

Kojoj sam vjerno odana

I koja je sebiĉno samo moja

Doĉekala sam sumrak boje ljeta

Poloţila svoje ţelje u jasle

Tamo gdje spava jedina tvoja


135

Kristina Koren - Ne ostavljam tebe

Ne

Ne ostavljam tebe

Ostavljam mirise bola i tugu

Taj prkos i inat

I sve ono što boljelo me...

Ne ţelim više biti

Zagrljena ĉeţnjom

I ĉekati nova jutra

Idem prije nego me

I posljednje tvoje rijeĉi slome...

Ne

Ne ostavljam tebe

Već zatvaram vrata

Svemu onome što je

Ubijalo moju njeţnost

Moju toplinu

Crpilo moje snove...

Idem tamo

Gdje poĉetak uvijek poĉinje

Gdje ĉeka one hrabre

Koji ustaju nakon svakog pada

Gdje sviću neke

Sretnije zore...

Idem..


136

Zlata Jovanović - Danas

Danas sam tražila srećne ljude

Osmeh odbegli da mi vrate

Kao da sam pogrešnim putem krenula

Svi zbog neĉega tuguju i pate

Danas sam htela da izbegnem tišinu

Setih se nekih buĉnih vremena

Naleteh na igru ĉudovišta osame

Sa glasom kukaviĉkim i zgrĉenih ramena

Danas mi iznova kroz žile dere

Rušenje snova hukom potmulim

Na ivici vidika tragovi opaljeni

Odjekuju istinu silama svemoćnim

Sa nemarom bezliĉnom ima nas u trenu

Po kratkom postupku vreme nas briše

Kandžama nevidljivim iza kapije zatvorene

Lekcije nesavladane grebu sve više

Oĉi ponižene pogled mi bacaju

U naruĉje svoda odavno smršenog

Karavani tame šušte nadaleko

Dok bežim u svetlost nadanja svog.


137

Zlata Jovanović - Reči dok bruje

Kada je nešto u meni

Jako važno i bitno

Poĉelo da beži Neznajući kuda

(Mesto da traži)

Pošla sam za njim

Tražeći kariku

U lancu života...

Kada nije imalo

Veze sa normalnim

Tražila sam

Svakodnevnicu

Bez gungule sanjarenja

Kao orijentir

Do odredišta

Bez granica

Gde razum ne pita

(I ne odgovara)

Za raspeća

Kojima misli lutaju...

IzmeĊu minute

Koja ne prašta

I stavljenog na kocku

Dijalog duše i tela

Reĉi dok bruje

Sa mirisom preterivalja.


138

Zlata Jovanović - Tovari

Ispod kože tovari

Nežnosti natrunjene

Nosam okolo grubosti

U sledu sopstvenom

Jedni na druge liĉe

Kao vagoni neistovareni

Kada banu niodkuda

Usred mukline prozraĉne

I ruku pruže za prvi ples

Padalice dokle promiĉu

Ispod meseca nakrivljenog...

Gutljaj istine prelivam

Sirupima protiv tuge

Na srcu jed na usnama med...

U zapletu unutrašnjem

Mrvica dobrote zagrcnuta

Snagom volje nastanjene

Kao statista sluĉajni

U ĉinu poslednjem

Prijatelj moj nevoljni

Podstiĉe me i bodri

U borbi svakoj iako znam

Da ništa nesalomivo nije...

U trenu trenutak grabim

Ni jedan veĉito ne traje.


139

Jelena Babić Lazić - Povorka u večnost

Bezglasje duše,

Daleki ugušen lelek,

Bat koraka prijatelja,

Uzdasi i suze.

I cvrkut ptica.

Povorka u veĉnost


140

Jelena Babić Lazić - Ruke

Travu su kidale,

Vodu su nosile,

Vatre su palile,

Strasti su davale,

Ĉedo su kupale,

Boga su molile.

Sklopljene na grudima,

Ostale


141

Jelena Babić Lazić - Umorna i blizu kraja

Umorna i blizu kraja

Kao nasukani brod na hridi

Okrećem jedra vetru,

Upijam tople zrake zalazećeg sunca,

Tumaram sećanjima po lavirintu ţivota.

Pogledom traţim put u veĉnost,

Napinjem snagu saĉuvanu za kraj.

Uplićem u kosu šapat vetra,

Bledi sjaj oka traţi oproštaj.


142

Olja Ristić - Prošla pored

Na taj veliki dan

u talasima su se njene ĉaure mrvile.

Svilena je uginula kao silikonska buba.

Tama u tim oĉima

jer su suve uvojke odsekle tako snaţne ruke

bez blagosti.

Pa zašto ste ljubili tako da su usne usahle?

Poljupci, rapava im senka.

Bolji su oni tajnoviti dani,

neoĉekivani kao kad padaš u snu.

U oblak ne mogu da stanu ako uzletiš,

obiĉni sati kao jeftini dţins,

kao susret na pešaĉkom prelazu,

kao razgovor uz šetnju psa,

kao miris starog kaputa na starcu koji sedi na klupi kraj tebe

a tvoja mladost naspram i pored

još ništa ne zna -

kako malo ostane u dţepovima tog kaputa …

kako sve stane u te oĉi koje se cakle …

jaĉe od tvojih.

U tom parku

prolazi par cokula, par modernih patika, par bosih koji se ljube

uz cerekanje

i dok se okrećeš i odlaziš

niko neće zapisati na klupi da se jedan grad

rušio na tebe ĉitavog dana a da te je starac nejakim rukama

pridrţao, snaţnije od svih strasnih šaka koje su te ĉešljale

peskom, kamenom, zemljom, razlivenim vinom te kupale…

jer anĊeli su ostarili.


143

Dok prolaziš pored svog velikog sna

ubrzaj bubo ušuškana svilom

beţi od njega

u svoju malu kućicu

ne dirajući prašinu sa svih tvojih sveća

dok ne upališ

novu vatru


144

Olja Ristić - Ugalj

Jednostavno je rekao:

„Nikada nisam video lice svoje majke―,

guţvajući u šaci koprive.

Nauĉivši da voli mleko i breskve, sam.

Srela sam ga još samo jednom.

Gledala sam…

pahulje su se pred njim otapale na kamenu.

Vrane su oštrile krila izmeĊu nas.

Razletele se kao raspršene ljuspice

presušenog uglja, potom

okupljajući se na drveću, ţicama.

Ĉupav i beo, pas

ispod drveta je zakopavao smrznutu kost u preostali sneg.

Brinuo, bez majke,

bez igde ikoga…

Ĉuvao kost,

ţivot,

i mahnuo nam repom.


145

Sneţana Tomin - Kiša sećanja

Opet te kroz sećanje vratila kiša,

stare rane,

nove kapi kvase,

i još osetim tvoje ruke

u mokrim pramenovima moje kose.

Ĉujem korake kroz pustoš vlaţnih ulica,

tvoje i moje,

ĉujem smeh,

munja preseĉe,

pa opet stvarnost izmeša boje...

Prede tuga ispod kišobrana,

izgubljeno vreme

ili..

izgubljena sreća.

Rasipa kiša perle po licu,

ko delove stakla sećanje

zariva po srcu

i podseća...

podseća.


146

Sneţana Tomin - Krila leptira

Plaši me ovaj mir

kao pamuĉna mreţa

kao meka krila leptira

što zatrepere preko lica.

Plaši me ovaj spokoj i ravnodušnost,

dok jesen u melanholiji plovi

ploĉnicima gradskih ulica.

Ne oĉekujem ništa,ne kajem se ni zbog ĉega

ali ipak uzdah svaki zagrebe preko grudi.

Zima,već,vetrove hladne sluti

plaši me više od ravnodušnosti

prisustvo hladnih ljudi.


147

Sneţana Tomin - Lik u oku

Od svega najlepše

i od svega je najpreĉe

u najdraţem oku videti

svoj nasmejan lik

i iskre svetlosti oka svog

u tom oku istom.

Sve što je stajalo do tad

krene kroz vene

kao pobesnela reka

lomi i ruši.

Ne meri se ni sa ĉim

taj spokoj u duši

i dodir drhtav blag.

Srcem kada se grli

jaĉe je od svakog zagrljaja

kao da vrata raja

otvori neko beskrajno drag.

Kada u najdraţem oku

vidiš svoj nasmejan lik.


148

Svetlana Stanković Avakumović - Bez nade

Kakav uţas i krajnja odvratnost,

prema ovom beznaĉajnom ţivotu.

Teško poverovati u tu stvarnost

ne nalaziti nekadanju lepotu.

Kakva tuga i nepregledan jad,

nosi se kroz ĉemerne dane.

Oĉekivati svoje duše poslednji pad,

proleća crne, ogolele grane.

Kakva misao u ovu sumornu jesen,

dok prošlost luta u sadašnjosti.

Otkucaj bila, poslednji zanesen,

ne ĉuti ga, u bića propasti.

Kakva ţelja i nada u ništa,

muĉno ĉekanje poslednjeg zraka.

Mladosti nekadanja poprišta,

ne mogu se videti više od mraka.

Kakav pokret sad moţe pokrenuti,

Niĉije telo iz ništavila.

Ništa neće kroz njega krenuti,

suva se stabljika pod zemlju savila.


149

Svetlana Stanković Avakumović - Izdaja

Poezija se sve manje piše, sve manje ĉita,

ostavljamo je olako, mi pesnici vrli,

kao nekoga, za koga se od srama ne pita,

a stihovi nam kao misli, obamrli.

„Poeziju niko ne ĉita više―,

reĉe pesnik koji sada prozu piše,

u pola glasa, dal’ moţe tiše,

kao da se plaši da misli, pomalo diše.

Nestalo je pesniĉkog zanosa, reĉi su gladne,

a misli grozniĉave, slave ţeljne, jadne.

Nikad ne priznaj da pesnik nisi više

sva poezija sveta, u trenu, prestaće da diše.


150

Svetlana Stanković Avakumović - Čuješ li

Kad te nešto toliko dotakne

toliko, da te razvali

zguli ti masku tu

pohabanu

odvali iz cipela

razbaca te na sve strane

toliko da ne ţeliš da se sastaviš ikada ikada

ono kad te nešto toliko digne

toliko te digne

da odjednom osetiš

sreću

shvatiš koliko je sloboda na dohvat ruke

samo treba da se pustiš

i shvatiš šta je sreća

da shvatiš ko si

i da su sve samo opravdanja

za ono što si sada

ono što nikada nisi smeo biti

ĉuješ li

osećaš li


151

Dragana Miljković - Zaboravljeni ne

zaboravljaju

Traţim te

noćas u svom nemiru,

traţim te u svojim snovima.

Prevrćem po uspomenama.

Ţeljna da te ponovo

osetim svim ĉulima.

Nema te,

samo pustoš i praznina

tamo gde si nekada ţiveo ti.

Gde si nestao?

Ko te je neĉujno ubio?

Od mene oteo?

Kakvo li si zlo poĉinio?

Pa te prognah iz sećanja...

sa kaznom se olako pomirio,

i otplovio u more zaborava...

Ovo je moj poslednji pokušaj

da te oţivim bar na tren.

Sa sobom bolni okršaj.

Al si davno zarobljen.

Tamo gde se snovi ne sanjaju i

zaboravljeni ne zaboravljaju.


152

Dragana Miljković - Kusur sudbine

Vratite mi kusur

uzaludno potrošenog vremena,

vi drski poreznici ţivota!

Znam da trudila sam se

ali nikad nisam bila dovoljno dobra.

Negde ste pogrešili,

ovo vreme prebrzo teĉe.

Nismo se još siti nauţivali

a godine same odleteše.

Znam ja, uvek malo kasnim.

Ali to nije velika stvar.

Svet se okrenuo sasvim.

Vratite mi jednu deceniju bar.


153

Zdenka Kirin - U naručju tvom

Sanjarim i gledam ozraĉja

dotiĉem nebo dareţljivog poja

i skupljam prameni splet boja,

lahora i struna u oĉi srca ...

Sanjarim i prebirem bogatstvo –

osjećam drhtaj u zagrljaju tvom

i slijedim neizrecivu radost

uzdignuta u ples bliskosti

i nadrastam trenutke buduće

kroz kristalni zvuk zvona u duši

posvećenoj i ovijenoj mirisom

vibracije zvuka u ĉitavom biću ...

Slušam ustreptalost šaptaja i ĉula

razigranih u dlanovima dodira i sna

i smiješim se opijena darom na dar

kroz harmoniju ljepote pripadanja

tom uzbibanom trenu na krilima –

osjećam toplinu u naruĉju tvom

i ispisujem najljepše arije bez rijeĉi

utkana u cvat proljetne šume s valom

što njiše i grli kapljice plavetnila

na izvoru ĉistog prelamanja duge

što nas je svezala nevidljivom srećom

kroz poljubac ostavljen na usnama ...

Post Scriptum:

Moj zaborav s tobom ljubljeni

snop svjetlosti rastvara u zagrljaj

pozlaćen visinom u nemirnim ĉulima

na leţaju od suza i smijehana putu...


154

Zdenka Kirin - Igra; plov i let

Na moru ustitralog vremena

kroz raĊanje nama za hod i poj,

ljubav se razdala biti poljupcem

s usana rumenih i zaljubljenih

kao dogaĊaj tajanstven i svet

neizrecivo s izvora ljepote ţive ...

Na moru razlistalog vremena

ĉudo i ĉudesnost podrhtava

kroz snagu zaljubljenosti u oĉima

cvatući strujanjem iskrica u srcu

kao najljepša pjesma u igri dodira

sred meĊusobnog oplemenjivanja u dan ...

Na moru uzbibanog vremena

neĉujna i paperjasta misao usplamsa

posvećena umijeću spoznajnog rasta

u pleteru tisuću niti utkanih za sreću

kroz plov i let na puĉinu svjetlosti

što neiscrpivo izvire i obasjava glas ...

Na moru uskovitlana vremena

moj pogled susreće bliskost i daljinu

ponekad se izgubim u oazi ţelja i slika

koje su se utisnule u misli i imaju snagu

iskre u pokretima, monologu i prepletima –

druţim se s prozraĉnim bojama i lelujam

izmeĊu osmijeha i suza rišući portret ...

Osjetilni govor moja je jakost i slabost

u prtljazi koju nosim i koraĉam dalje!

Post scriptum:


155

Ljubav kao neobjašnjiva sveĉanost sipi i gori

sjedinjujući njeţnost i ţrtvu za sreću ţivljenja

kroz dane rasule u srca da se vole i ostvaruju

u vremenu mira i oluja na moru svog vremena ...


156

Zdenka Kirin - Arija s koraka srca

Još uvijek ariju sebi svira

to srce moje od iskri,

pod svodom vode i vina

na usnama osjeta ţeĊi ...

Još uvijek cilik s promenade

sjaj mojih sati zrakom prede,

pod zvijezdama preĊe meke

kroz spletove pogleda u noć ...

Od daha ţivog s ĉarolijom

dodira na otvorene vjeĊe!

Kroz granje mjesec prebire sjaj,

vlasi struna i daha na uzglavlju sna

trepereći plamiĉcima sred tišine

što se sipeći rasklapa visoko s neba

i ostavlja baršunast prah ljepote

s neiscrpnog svjetlucaja i ritma u duši

oduvijek raskriljenoj ususret ljubavi

kroz tragove privlaĉnosti s poljupca ...

Pod prstima vibrira strast pretoĉena

u pregršt neodoljivih trenutaka!

Grgori rijeka u slapovima krvi

s arijom njeţnosti moje u tebi odraz

kroz pero ljubavi pišem osjećaje

što se šire, mirišu i cvatu danima

s rukopisom navještaja u vjeri i nadi

da plemenitost i vjeĉnost se susreću

iza ţalosne i teške suze u istini –


157

fališ mi govorim i hodam cestama ...

A note pletu treperave izriĉaje srca

stapajući me s pjesmom ţelja i ljepota!

Post scriptun:

Ţivot je neizmjerna igra svjetlosti i tame,

zagonetno putovanje, susret i uprizorenje

kroz pitanja i odgovore s danima u nizu

osjetilnog i stvaralaĉkog srca kroz misli

u neprestanoj ţelji ostvarenja sreće u dan

bliskosti ispunjenja sebe u drugom ...


158

Nikola Vušković - Potok

Na planini staroj, još se beli sneţna kapa,

a u dolini sneg, polako poĉeo da se otapa.

Svaka je kap, jednom bila bistra voda snena,

što se probudila sa leţaja, što njoj beše stena.

Probudila se iz snega, pa niz padinu krenu,

ide i hrli sa drugima, da naĊe putanju njenu.

No nije svima ista putanja, ali to je ona staza ţiva,

što posta potok bistri, u kojem svaka kap zapliva.

Tada sve te prozirne kapi jako bistre vode,

ubrzano se skupljaju u to malo ĉudo prirode.

Veselo one skaĉu u potoku što naprave,

da se zajedno otisnu na stalni put slave.

One samo taj put za svoje slavlje imaju,

da se sve zajedno u jedan potok proţimaju.

Mnogi se tada njihovoj slavi rado dive,

svi koji mogu od te bistre vode da ţive.

Sa njima bistri potok, nikada se ne umara,

jer mu nijedna kap vode, nije mnogo stara.

Potok ponekad skreće niz strmu padinu,

dok ne naĊe svoj put u predivnu dolinu.

A tamo u nekom delu, kroz mirnu ĉistinu,

jedan dragi kamen, ukrasio je istu dolinu.

Potok uliva se u jezero koje nije duboko,

i tamo napravio je divno planinsko oko.

Na njemu okupile se mnoge srne i jeleni,

zajedno se dive šumi, što nosi plašt zeleni.

Sve dok potok kroz prirodu ide na putu svome,

veselo ţubori jer ne polaţe raĉune nikome.

A kada jednom doĊe do prvoga sela,


159

njemu se tada preobrazi utroba cela.

Tada bistri potok prestaje kao takav da postoji,

kada mora sa tinjavom rekom da se spoji.

Svako u tome ĉinu, moţe jasno da vidi,

ono što se probuĊenoj duši do tada svidi.

I svako zna da potok stalno veseo je bio,

dok se u divnoj prirodi, ni od koga nije krio.

No svoju veliku tugu u mulju reke je sakrio,

onda kada mu se u velikoj reci sjaj izgubio.

U tome ĉinu, svako moţe sebe da prepozna,

i shvati ono što je svima postala gorka kazna.

Svaki potok dok je u ĉistoj prirodi mali bio,

svoju lepotu i veselost nikad nije izgubio.

A onda kada se u veliku reku nevoljno ulio,

na svoju sudbu, od tada stalno bi tuţno hulio.


160

Marica Ferhatbegović - Praistorija

S nebesa

uske mraĉne sobe

jedna završena mladost treperi

nad pustim godinama,

osvjetljava ih

infracrvenim zracima kiklopskog oka

traţeći krivca,

ubicu,

traţeći kaznu

uklesanu u zidove pećine.

Duša razapeta u praznim epohama

plutala je mojim tijelom

i jutros.

Moram ustati

već je sedam sati,

našminkati se

i krenuti niz ulicu.

Uvijek isti koraci

neposrtanja

nepostojanja,

povorka ljudi nakićenih laţnim draguljima

puzila je nasmijana

istom koordinatom

iscrtanom još u kenozoiku

kad su diosaurusi nestajali.


161

Marica Ferhatbegović - noćas si zaspao s

tugom

noćas si zaspao s tugom

okrenut ka prozoru kroz koji smo išĉezli

bolio te zagrljaj koji je ostao pust, znam to

suze su šuštale u vazduhu a ti si tek i jedva zaspao

ostavila sam ti ih kao steĉenu imovinu našeg neutješnog braka

ostavila sam ti i auto i stan

noćas je mjesec mlad i krhak

meĊa izmeĊu dvije ruke u bivšem dodiru

brazda snijega u sjećanju

grijeh tvog nevjerstva brisao je tišinu i nevinost

a još juĉe smo stojali nasred sobe

moja ruka na tvom ramenu

tvoja ruka na mom vratu

gledali se kao da nikad prestati nećemo

svjesni svoje potrebe da budemo u istom krugu

a onda su se ţelje otkinule od zidova stana

otkinule cvileći

ostavljajući okrunjeni malter da pada po podu


162

Teja Branković - A ti me nećeš

Kap vode na vrelom asfaltu

ja bi za tebe rado bila,

mutnu vodu na izvoru

otrovnom zbog tebe

ja bi bez pogovora pila.

A ti me nećeš.

Bosim nogama po trnju hodala,

na koljenima išla po stazi od stakla,

najveću bol za tebe bi podnijela,

nebi jaukala,nebi se pomakla.

A ti me nećeš.

Pred stolom punim sjedilabi gladna,

pred izvorom hladnim zeĊ bi trpila

za samo mrvicu ljubavi tvoje,

ţrtva moja nebi uzaludna bila.

A ti me nećeš.

Najveću kaznu za tebe bi podnijela,

trpila za tebe najveće boli,

tako silno tebe sam voljela

i još uvijek tako te volim.

A ti me nećeš.


163

Teja Branković - Volim te

Ti hoćeš da kaţem volim te

a ja ti to ţelim pokazati,

za mene ljubav nije samo rijeĉ,

ja ti je ţelim dokazati.

Pogledaj u moje oĉi

koje su boje plavog neba,

vidjet ćeš u njima svoj lik

i ništa drugo što mi treba.

Zaviri u moju dušu,

kao cijeli svijet široku,

u njoj ćeš naći istu sliku

koja se nalazi u mome oku.

Pokušaj onda da dodješ

do samog dna moga srca,

tamo naći ćeš svoje ime,

jer moje srce za tebe kuca.

Sve što mi treba u svakom trenu,

uvijek samo ćeš ti biti,

i znaj,dok god budem ţiva

to se nikad neće promjeniti.

Volim te svojim srcem,

volim te dušom svojom cijelom,

u krvi koja mi teĉe kroz vene,

ti teĉeš mojim tijelom.


164

Teja Branković - Danas doĎi

Nemoj danas ,kad te molim,

da kaţeš, ne vjerujem da ću doći,

jer bit ću sama i ĉekat ću te

sve tamo do iza pola noći.

Ugasit ću svijeće na torti

samo da mogu ţelju poţeliti,

a ţelja bit će da doĊeš mi

danas roĊendan ĉestitati.

Ne dozvoli da danas budem sama,

bar ovaj dan mi razveseli,

pojavi se na mojim vratima

za roĊendan sreću mi poţeli.

Nek ne bude suza u oku,

barem danas, na ovaj dan,

doĊi,donesi sreću i veselje

znaš da danas mi je roĊendan.

Ne trebaju mi nikakvi pokloni

umotani u papir šareni,

tvoj osmjeh i poljubacna vratima

bit ce najdraţi poklon meni.

Svi mi danas ĉestitaju

i najljepše ţelje šalju,

a moja jedina ţelja je

provesti dan u tvom zagrljaju.

Ako ti je do mene stalo

ispuni danas moje ţelje,


165

ako me bar malo voliš doĊi

uljepšaj mi roĊendansko veselje.


166

Joţe Brenčič - Bakreni lasje

Prav tiho stopim v tvoje sanje,

prikradel neopazno se bom v stih,

prek zvezd zašel bom v ţalovanje,

rodila boleĉina bo moj vzdih.

Ţari obraz, obdan z bakrenimi lasmi,

kot da kljubuje soncu, kot v posmeh;

bori se proti sencam, je izziv temi,

sled ţalosti zrcališ zdaj v oĉeh.

Svetile iskrice bodo v oĉeh spomina,

ko v njem odzvanjal bo odmev besed.

Korak vesti bo šel po stezi opomina -

tvoj, dokler bo še sveţih kaj razjed.

Pomlad bo novo upanje zbudila,

zelenje, cvetje spet bo tam in tod

in vzšla bo spet ţivljenja nova sila,

ţivahnost, vrveţ bosta vsepovsod.

Strmim v pomladno brstje prebujeno,

in mislim, oh, kako minil je ĉas,

ne bo vrnilo veĉ se zamujeno

in nimaš veĉ bakreno rdeĉih las.


167

Joţe Brenčič - Ogledalo

Volnene rokavice so tipale za toploto,

dotiki še prepojeni s trenutkom misli,

obliţ na grehu je še veliko veĉji greh,

z rdeĉo šminko si skrila sled poljuba.

Gibanje med plastnicami je zahtevno,

spet spopad s preveliko ekvidistanco,

moj zimzelen pa zeleni v mrzlih dnevih

in njena lepota mi je narekovala pesem.

Kdo se trudi umazati nekaj tako ĉistega?

Kot da ni meje s sanjami in resniĉnostjo

v pesmih rišem svet s kriĉeĉimi barvami

in se res trudim, da ne bi ugasnil sonca.

Oblekel bom ĉrno obleko, barvno srajco,

si zavezal rumeno kravato z biserno iglo,

obul rumene ĉevlje z rdeĉimi vezalkami,

zrl v oĉi, da se bom videl v tvojih zenicah.

Nosiš masko, da ne bi opazil ranljivosti,

spet se skrivaš za zaveso ravnodušnosti,

obleĉena si v rdeĉo oprijeto letno obleko

in bojim se, da razum ne bi preglasil srca.


168

Joţe Brenčič - Lucidne sanje

vĉasih so nepomembne

izginejo zjutraj ko se prikaţe sonce;

ljubezni groze izgube noĉ za noĉjo

podobne so si

nikoli kot nadaljevanja

vedno prekinjene

ne vem s ĉim bi jih povezal

ne analiziram jih

o njih ne sprašujem strokovnjakov

za sanjski svet

o pomenu in smislu

natrpani vlaki vozijo skozi noĉ

mimo beţeĉih luĉi

na oddaljene ţelezniške postaje

tam so moški utrujeni od ţivljenja

z obrazi kot preorana polja

motnih oĉi od cigaretnega dima

v bifeju skodelica ĉaja

pogreje odrevenele roke

ko ĉakam da se zdani

v prebujajoĉem mestu

resniĉni svet ni dorasel sanjam

ki sejejo ljubezen in nemir v polsnu


169

Milica Bošković - Priroda je u stalnoj mijeni

Priroda je u stalnoj mijeni

Ona stvara i ruši

Ţivot nam ona podari

Malo nas pazi i mazi

Onda nas gromom udari

I završimo u nekoj stijeni

Kad se svom silinom na nas obruši.

Iz jednog oblika prelazimo u drugi

Neprimijetno, kao boje u dugi.

Kako ući u tajnu SazvjeţĊa

Kako proniknuti u tajnu Postanja

Za tim ĉovjek stalno ţeĊa

Od roĊenja do Nestanja

Ali...

Nije nam dano

Da znamo

Po pustari misli

Lutamo samo.


170

Milica Bošković - Igra oblaka

Igra oblaka

Ţivot je san

Igra sjenki

Preobrazba

Privid

Ne prolazi vrijeme

Već mi

Izvan sna

Ţivot je varka

Samo lucidni imaju Spoznaju

Ne ţivimo mi u maju

Već maj u nama

Šta biva konaĉno s nama?

To je Tajna

Trebalo bi otkljuĉati devetora vrata

Kljuĉem kojeg nema

Putovati do nakraj svijeta

Preći Rijeku

Ne ubiti Sfingu

Otkriti zvijezda poĉetak

I dokonati naš Svršetak.

Prelivaju se oblici

Kao voda morska usred oluje

Treba nauĉiti jezik Simbola

Da bi se išĉitala Tajna

Našeg Bivstva

Našeg Jestva

I našeg Nestva

Ali nije nam dano

Da znamo

Bog je zabranio

Ubiranje plodova


171

Sa drveta Spoznaje

Odgovor nam ne daje.

Naša muka traje, i traje, i traje....


172

Milica Bošković - Istina nam je tako blizu

očiju

Istina nam je tako blizu oĉiju

Ali je ne moţemo vidjeti

Prolazimo slijepi i gluvi

Ne razaznajući suštinu

Treba nauĉiti Jezik Simbola

Treba pratiti Znakove

Treba zatvotriti oĉi da bi se vidjelo

Saznaje se Umom i Dušom

U haosu smo Zamki i Zagonetki

I, ako ne naĊemo Kljuĉ

U Lavirintu se nećemo snaći

Mrvice će pozobati ptice

Klupko će se prekinuti

Nikada nećemo izaći iz Mraka

Neznanja.


173

Amanda G. Zendeli - Ima li mene u kasnoj

smrti bez tebe

Ruke su mi kamene

trebala bih tebi poći

Ima li mjesta mili

u tvojoj prašnjavoj torbi

za jednu tugu da poneseš

za jedan bar mali trag

na dnu posljednjih tumaranja

da noţem mi izreţeš kost

ispisanu ljubavi za tebe

Ima li mene imalo

na stranicama tvojih snova

barem pod stopalima

makar i dušu da mi razgaziš

Prije nego li nestanem

i smrću ti pošaljem ostatak sebe

ima li mene u onome

što davno si mi u oĉi sipao...

Prije nego li izdahnem

posljednji pijesak

i progutam još malo otrova

ljubeći ti grudi poput zadnjeg

izdisaja ţivota...iz mene.


174

Amanda G. Zendeli - Umri muški ženo!

Dok još teturaš pijana od

praznih obećanja

i hraniš se laţima

što bješu poput torte

Ne pij iz te ĉaše

tamo su kurve umirale

poslije svakog gutljaja

i pretvarale se u princeze

Bez srama su te razapeli

poput krvnika i izdajice

dok vikala si ime

i dozivala slast ljubavi

Javno ti pokidali halje

i bacili te u blato

posuto ţarom i otrovom

izrugivanja šarlatanskih viteza

Lice ti je okamenjeno

tijelo drhti od boli

ustani djevojĉice i pokidaj samu sebe

išĉupaj zadnji strah za svoje dostojanstvo

Dok gledaš ih u oĉi

i u grudima drţiš za što gine svako biće!

Ti udri zadnji put gromoglasno

da ne daš je od sebe i umri muški

pored silnih ratnika!


175

Amanda G. Zendeli - Pokazat ću ti tišinu

mojih uzdaha

Opet si tu...

Kidaš moju haljinu

paraš po leĊima njene crvene niti

bedrima se prosipa

tajna slatkih boli

i pogubimo se

kao skitnice u ovu

nestvarnu noć

Pokidane plahte

i jastuci goli mirišu na sol...

Prokleta jutra

i dugi rastanci

drţim te za ruku

u mislima

I šapuĉem ti tiho

jesi li moj?

Igramo se skrivaĉa

demoni nas ĉekaju

tiho ti kaţem...

Demon sam ja

i ne postoji strah

u koţi moje duše...


176

Slobodanka Boba Đukanović - Ljuljaška sna

Na grudima neba

oslikan somot prošlozorja.

Rembrantov portret-

u orisu rebrastog uvojka oblaĉka:

pljunuti lik moga djeda sa slike.

IzmeĊu ''biti i ne biti...usnih

Bog se desi!''

-...Mamina molitva: ''Na nebesi!''

Kajanje otpoĉe kroz kap ispovjedi.

Zaglavljen u verigama

moj lik

slinãvi djetinjstvo bezubo.

Djedovi-djeca,

iz trnatih zaperaka neoranja,

gaĊaju pikada preko moje glave.

Nezaborav iz lukšije,

izvlaĉi osnovu raspale rubine.

Utonule zvijezde.

Još jednom me majka istukla

uţetom od junaĉkih pjesama.

Nije me boljelo.

Opet sam ocu ĉitala Jug-Bogdana

uz ĉaĊavu petrolejku

Digao je ruku na mjesec.

Otud je provirilo djedovo oko.

Otpoĉeo je ''Oĉenjaš.''

Veĉeras ,na panju lipovom

sjedim u tatinom krilu.

Opet sam njegova djevojĉica

u rubinici sa mirisom mente.

Probudi me... dodir pletenice

na duši.


177

Bila je to majka,

a i ko bi drugi?!

Mirisala je na tamjan.

Sve je mirisalo na tamjan.


178

Ţeljko Ţele Jovanović - Čovek priča sam sa

sobom posle rata

Gangrenom nagriţene noge kroz ruševine su se micale

Izvitoperena ulica ispustila je prašnjavi dah

Nagriţene, barutom osoljene usne reĉi su sricale

Na sasušenu krv mirisao je krah.

Iz zemlje su bojaţljivo virile rite poderane

Razbacan paramparĉad, udovi i umrtvljena nadanja

Miris truleţi opsedao je otvorene rane

dok su osoljene usne sricale reĉi duševnog stradanja.

Kako izmeriti strah, patnju i naĉinjeno zlo?!

Koliĉina zavisi od merioca, a ne od vage ili tasa!

Brada hodaĉa podrhtavala je kao što je to ĉinilo tlo

Poput belih zastava vijore se reĉi sa malo glasa.

Prenatovarena glava ka ranjivim nogama prenateţe

Kao da će se tako teška otkinuti sa svog vrata

Reĉi bez pameti, tiho, sa drhtaja usana beţe

Ĉovek priĉa sam sa sobom posle rata.


179

Ţeljko Ţele Jovanović - Miš-sivo platno

Naruĉio bih sliku kod Vas gosn’ slikaru

da otrgnem poglede sa pohabanog nameštaja,

sa masnih i neokreĉenih zidova

i od prozora koji gleda ka napuštenoj štenari.

Ne traţim sopstveni portret

niti ukoĉena lica porodice svoje.

Ne razumete,

ja ne ţelim vodopad da zaustavljam

niti jesenji vetar u ram da stavljam.

Umetniĉe dragi sa beretkom na glavi

pomešajte crnilo noći sa belilom dana.

Neka platno postane pepeljasto,

neka bude sivo poput miša

koji mi je lani sa okotom svojim pojeo šal

a ranije je od duvana i jedne pesme moje

napravio gnezdo sebi.

Razumem ja njegov kritiĉki stav

ali mi se ipak ocrtao osmeh na licu

kada sam ga zatekao mrtvog,

pokraj izgriţenog kabla od šporeta.

Neka ta pepeljasta, miš-siva boja

ĉini osnovu.

Naslikajte sveţe izliven beton

i trag ptiĉjeg stopala na njemu

kako bih u svom ramu slobodu uhvatio.


180

Ţeljko Ţele Jovanović - Smrt jednog

komarca

Novinskom hartijom

i jednim bombastiĉnim naslovom

podarih slobodu krvi svojoj!

Tvrdokrilac, vampirskog roda,

postao je podeljena liĉnost-

podeliše ga moj zid neokreĉeni

i iskolaĉene oĉi naslovnice.

NOVI ESTRADNI SKANDAL!

STRANE INVESTICIJE!

OBRAĈUN MAFIJE!

POSKUPLJENJE STRUJE

i na sve to-

jedna noţica

jedno ipo krilce,

i moja krv.

Zgroţen, zgaĊen

prizorom ukazanim

okrenuh leĊa mestu umorstva.

Okrenuh i krvavu naslovnicu.

Nokti podrupreti crnilom

ĉeškali su mesto uboda.

ĈITULJE!

Preko ĉitave strane jedna glava,

bez oreola ali ipak:

„AnĊele naš―

OBRAĈUN MAFIJE!

Novinska hartija lako krv upija.


181

Glorija Wolf - Dokaz

Nisam bila tvoja za sve,

bila sam tvoja samo za tebe,

u sećanje smo urezivali trenutke,

nizali vatru, strast i poljubce.

Skrivali tajnu,

a svi su znali,

nismo jedan drugom

VOLIM TE šaputali.

Nisu postojale zajedniĉke slike,

samo neke skrivene sitnice,

ono što se grli u samoći,

onaj osećaj da te neko voli.

To se ĉulo u delima,

to je zvonilo u zavodljivim osmesima,

to je plesalo u zraku,

to je bilo naše skriveno u mraku

Nisam nikada postala tvoja,

nisi nikada postao moj.

Dok mi dlanove greješ,

dahom si rekao

da ne moţeš bez mene.

Ljubav...

Ljubav mi nisi rekao,

a oĉima rekao si sve.


182

Glorija Wolf - Šalukatre

Pokrivam usne osmehom sumraka,

u pletenicu preplićem sve reĉi dana,

rastapam iluzije jedne laţljive ljubavi,

u oranicu sahranjujem naša svitanja.

Tek podojenu nadu sad gušim suzama,

u kofer prošlosti reĊam sve uspomene,

zaklinjem se ostavljena u sobi tuge,

ne gubim nadu, neko će voleti mene.

Maleni otvor za dušu moju ranjenu,

zatvaram šalukatrama od meseĉine,

plišanu noć grlim zaboravom uzdaha,

kog voleh nekada, on ne voli više mene.

Prekreĉila sam sive zidove maštanja,

u neku ljubav strasnu, u dugine boje,

ogrnule su me neke neţne ruke,

u novom danu, spokoj i ljubav za dvoje.


183

Glorija Wolf - Svetionik

Budi moj maleni svetionik,

topao sjaj u tami moje duše,

onaj trag nade po kojem letim.

Oćuti mi tišinom da me voliš,

dopusti da naslutim nekazano,

usnama vino i ljubavi da pomešam.

Dozvoli da oslušnem srce,

da osetim pod prstima predaju,

u oĉima celu simfoniju u plavom.

Grebem po površini osećanja,

zaranjam u dubinu tvog pogleda,

lepim ti se za srce, jer baš hoću.

TI...

moj svetioniku.


184

Slobodan Mitrić - Voleo je pesmu

Voleo je pesmu.

Pevao je kad god bi mu srce tako ištalo.

Jednostavno pustio bi glas ne gledajući gde bi se tad nalazio.

Nije se ustruĉavao.

U autobusu, u parku, na ulici...

Grunulo bi nešto u duši i jednostavno pustio bi pesmu iz pluća.

Kao pticu iz kaveza.

Kao letnji pljusak koji bi dugo lutao gradom u sivim oblacima.

Kao magla, sputila bi mu se nezajaţljiva ţelja da zapeva.

Voleo je pesmu.

Izvornu, onu pravu.

Kao paprat golicala bi mu dušu i nije mogao suzbiti ţelju za

pevom.

Sevdah mu je okovao um.

Umoran nije osećao umor kad bi zapevao.

Gladan ne bi osetio glad kad bi zapevao.

Ţedan bi pevao iako su mu usta bila suva.

Kad bi tuga pritisla mu grudi, e tad bi se setio nje.

Ţene kojoj je zaboravio ime. Ţene pored reke.

Ţene ĉiji lik mu je urezan već dvadeset godina.

ViĊao bi je svakog jutra u seniku, svakog dana u ruţiĉnjaku,

svake veĉeri u osoju...

Voleo je pesmu.

Pevao je kad god bi se setio te ţene.

Znala je da mu prodre u dušu nenajavljena i pokrene pesmu.

Stezala ga je kao molitva Gospodnja koju je morao da ispeva.

Pesma mu je pomagala.

Osetio bi molitve u pesmama koje je pevao.

Pevao je ne hajući gde se nalazio.

Pevao da zaboravi....


185

Marija Stojiljković Marstoj - I uporno

I uporno mu priĉam, ali on me ne ĉuje.

Inati se, okreće glavu.

Pravi se da me nikada neće shvatiti.

Misli da umišljam.

Oĉi mu pokazuju da smo daleko,

da izmeĊu nas crv sumnje buja.

Nepoverenje se podrazumeva.

Laţi meĊu nama caruju.

Da li je to ljubav? Ne, nije to ljubav.

Ništa to nije, ni veza ni spajanje.

To se usidrilo tu izmeĊu nas

samo slepilo i carstvo gluvih,

tu gde mi sedimo, krevet na kom leţimo,

ti na jednoj, ja na drugoj strani,

sasvim okrenuti i udaljeni.

Ništa to nije, ni ljubav, ni bol,

samo predaja višegodišnjih ratova.

– Ma pusti, pusti – kaţe mi,

sav u nerazumevanju.

– Ma pusti, pusti, stalno nešto umišljaš!

– Ne umišljam! – doĊe mi da vrisnem.

Naša je ljubav nestala.

Naše je vreme izgubljeno.

Naša je strast pala.

A tvoje ruke koje bi da me zagrle

sad su mi kamen oko vrata.

Sad su udarac u ponos.

Ništa tu nema. IzmeĊu nas sve je prošlost.

Ni ti ni ja nismo isti. Ti i ja nismo ništa.

Samo uspomena ljubavnog brodoloma

na nebu će razlupana da nas slama.


186

Marija Stojiljković Marstoj - Daljina

Daljina bez nade.

Bez tebe. Bez mene. Bez nas.

Sva ta daljina i sva njena praznina

u horu prostora pevaju u ţalosti.

Gde nas razdvoji? Gde nas porobi?

Daljino nemila, njega si odvela,

za sebe si ga uzela.

Tamo negde, van mog grada.

Tamo negde, van mojih oĉiju.

Iza horizonta u kom nema nade.

Tamo negde. Tamo svugde.

Samo ne sada, ne ovde.

Ne u mom prostoru.

Ne u mom vremenu.

Daljino, nisi bezgrešna.

Daljino, ti si mi ga otela.

Daljino, u smrt našu si ljubav

na prevaru odvela.


187

Marija Stojiljković Marstoj - Istina

Sve u svemu, varala sam sebe mnogo,

i traţila neki put za nedajboţe.

Da se spasim preko propasti.

Da se uzdignem preko pada.

I svuda putevi ukrštali bi me do tebe.

I svuda tvoje ime ispisala bih u srcu.

A sada vatra poţude sagorela je u meni sve.

I ko sad ukrao je moje vrele sne?

Da li ona ljubiti zna tebe?

Da li ona lagati zna sebe?

Da li u srcu san svoj veĉiti skriva,

ili briše uspomene kao rajska diva?

Da li znala sam pitati te nekad

kako to pogled tvoj razarao je u meni sve?

Kako usne tvoje poţudno su

slamale sve moje naivne sne?

I sada pustoš i nepovratna tišina. Da, tu je.

U meni jesen i zimu ćutnja skriva.

I sada tebi osmeh sreće krade ona.

A ja za poslednji dan ţivota starog se drţim.

I ne znam koliko ruke moje izdrţaće.

I ne znam koliko srce moje istrpeće.

I ne znam koliko duša moja potonuće,

još jednom, u plavetnilo tihe sudbine.

Da se skrije, da ne zebe. Da ojaĉa, da ne zaplaĉe.

I ne znam koliko nebitnih reĉi tebi napisaće.

I ne znam kada sebe zbog ljubavi nove izdaće.


188

Gabrijel Barišić - Koja tvoja stopa nosi ime

doma?

Imam veliku knjigu zemljovida

Na kojima pratim tvoje korake

I pitam se ĉemu ostavljaš tragove

MeĊu laveţom bez ograde

Samo mi nemoj reći

Kako misliš da nitko nema zube

Jer ti nisam pokazao svoje

Upravo sam otkrio svoju ljubav u tvojoj drskosti

Moţeš lutati

Moţeš otići i nestati

Moţeš ţivjeti posvuda

Ali…

Nije li ovo tvoj dom?

Sjeme je spušteno ovdje

U zemlju na kojoj ja poĉivam


189

Gabrijel Barišić - Još milja

Prolazio sam kroz zelene koprene

i zavjese dima u Sunĉevoj prašini

Nikada te ponovo nisam uspio naći

Sjeti me se

Bi li prešla hemisferu

da me spasiš?

Kada bih mogao sve ponoviti

prešao bih s tobom

još par milja


190

Gabrijel Barišić - Ima li tu i vatre?

Laju

Ponovo laju

I uglavnom sumracima

IzmeĊu su bespuća

s kojih uzimaju hranu

Progone

Sasvim izvjesne Volje

Moţda je baš zato i bolje

dragovoljno prihvatiti izgnanstvo

Vjetar je zavijao kroz prozor

dok sam teška srca polazio

Sasvim blizu proljeća

Bilo je to nestajanje s lica svijeta

brzinom vlastitog izobliĉenja

Gubili su se boje, dan i svjetla

Putevi su bili tvrdi

Kroz pod je ulazila prašina s ceste

Krĉme su i dalje

nesmetano izvlaĉile novac i pamet

Smetlišta su rasla

a dim se širio pravo, oštro i jednosmjerno

Ja sam bio jedan od aktera

Premda više nisam glumio

Nisam se klonio alkohola

niti bilo ĉega

Je li ti ikada bila potrebna

ljubav obiĉnog smrtnika?


191

Miljana Vidosavljević - Isplakana pesma

Svrbi me srce

neumorno i radoznalo

prebivalište retkih

a boravište mnogih

svrbi me jako

dok sklapam knjigu iz koje vire Mikine pesme

Mikin bol

koji opija

i ubija

Ne znam da li danas mrziš sebe

malo ili previše

ne znam koliko si cigareta zapalio

ni da li ćeš odrţati reĉ

I milion pesama ću napisati

pre

nego da ti se javim

I milion pesama ću isplakati

izvrištati ih na papir

a da za njih ne saznaš


192

Miljana Vidosavljević - BuĎenje

Divno bi bilo

buditi se pored tebe

na moru

Vidim:

bele ĉaršave gurka vetar

sunce se šunja po sobi

bude me

Ti jos ţmuriš

Kosa plavlja od leta

u pramiĉcima spava

ne diram je

Crtam po tvojim grudima

dlaĉice se ugibaju pa uspravljaju

Vrhovima prstiju te budim

Otvaraš oĉi

Sakrijem osmeh ispod jastuka

ali viri iz pogleda

Sporo

magla sna nestaje

tvoje usne se krive

okruţene zarezima

koji kaţu

Dobro jutro lepotice

i

Divno je što si tu

Rukama me grabiš


193

ljubiš me

grizeš

slepljeni smo

morska so meša se sa našom

Pretoplo je u tom trouglu

avgust-ti-ja

ali

ne puštaj me


194

Miljana Vidosavljević - Ampelmann

Neću za tvoj roĊendan nazdraviti

iako sam sa tobom popila to deseto pivo

posle koga se, kaţu, gubi pivska nevinost

Neću ti ni poţeleti magiju

da si je ţeleo

golicala bih ti kolena

stvarala zelene talase na ulicama

svetlucala dok me voliš

Znaš, nijedna ti ne bi ostavila

srce od krejona na vratu dok spavaš

pred prvi rastanak

i trag na obrazu

pred poslednji

Znam, nedostaješ

kad sam mazna od vina

kad prolazim pored tvog skretanja

i kad probam dobro pivo

Kad se umire sećanja mrzim

50 poruka za laku noć

prvi poljubac u Amsterdamu

poslednji u Beogradu

i toliko njih razbacanih izmeĊu

Suzdrţavam se da te ne obrišem

sa svih magiĉnih mesta

jer, prve uspomene nisu manje vredne

zbog poslednjih


195

Kaldrma u Parizu

zasluţuje naše korake

zasluţuješ da te podseća na mene

ali, prećuti to

Za tvoj roĊendan neću nazdraviti

iako sam sa tobom popila to deseto pivo

Poţeleću sebi nekog ko ispunjava ţelje

poţeleću nekog ko me ĉuva u slepooĉnici


196

Strahinja Lakić - Ikona

Naslikaću te rijeĉima.

Bićeš remek-djelo.

Moja ikona i osmijeh.

Da te gledaju svi slijepci

Da im zamutiš vid

Da zaćute...u nevjerici

Reći ću im da pjevaš dodirom;

Da miluješ pogledom;

Da vodiš ljubav govorom.

Vidjeće toplotu tvoje blizine,

Osjetiće miris tvoje dobrote.

Poţeljeće da te dotaknu. I oni.


197

Strahinja Lakić - Ne ćuti

Nisu li dovoljne moje iskrene pjesme,

Koje ljepše n'o što jesen, kad lišćem šarenim

Zemlju obaspu, potpišu

Osjećanja moja – koja hoću svijet da zna

Kao što ih ti znaš,

Kao što ih ja znam,

Da dišu?

Da opišu razuma vrtlog i osjećanja vaznesenje

Dok ţivot što struji kroz vene, kroz mene

Ne svene...

Zar nije dovoljno?

Jer Mjesec već zna.

Rekao je i Zvijezdama – izdajnik Mjesec.

Ali nema ni veze.

Istkao sam nebo ţeljama.

Pa nema ni veze.

Vjetar mi duva povoljno.

Nekad je premalo da voliš.

A premnogo da ĉutiš.

Zaviĉi

Zaurlaj

Zagrmi svemirom

Ne ćuti da voliš.


198

Strahinja Lakić - Nema ona...

Nema ona one plaĉne oĉi,

Vlaţne i tuţne.

Njene su sjajne. I vrele.

Ĉvrste i pruţe

Strast.

Nema ona ni srce za trošenje,

Mlako i meko.

Njeno je jako. I puno.

Ispod je njegove krošnje

Spas.

Nema ona onaj krešteći zvuk,

Za psovke i zlo.

Njen je mio. I topao.

Ispjevava suštinu i nauk,

Mioglas.

Nema ona ni osmijeh sjetni,

Napadan i laţan.

Njen je iskren. I briţan.

Isijava ljubav, na usnama je njenim

Slast.


199

Slavica Klein - Ljubav u pesmi zapisana

Pesmu bih da pustim iz grudi,

onako, na slobodu, kao pticu

iz kaveza – da ţivi!

Da bude slobodna,

da joj se dive, da oseti radost,

milost i ona milovanjâ

koja su u mojim sećanjima sada.

Ne, neću bezobrazno i garavo

da pogledam,

neću pijano, ni puno emocijâ,

bez uzdaha!!

Neću ni da priznam da te još volim

... kao nekada.

U stvari – ne smem!

Jer naš poĉetak uvek miriše na kraj.

A na tom kraju uvek tešim sebe,

da samo je navika ostala,

i po koja naša izbledela slika,

puna prašine zbog godinâ…

Ĉudna je to ljubav bila...

Sad ljubav naša ţivi u pesmi,

tebi napisanoj.

Pa je puštam na slobodu.

Jer jedino tako ostat’ ćemo

veĉno u ljubavi – na papiru zapisano.


200

Slavica Klein - Dižem ovu čašu

Nijedna bol, a da je zbog ljubavi,

nije beznaĉajna niti sluĉajna,

a leći se uz vino, muziku i cigana.

I zato pijem, i tek ću da popijem,

da isteram sve emocije

da tvoj lik spakujem

bez tuge u zaborav!!!

Da te uspavam kao pijanog pesnika.

Prijatelju stari!

I ţena zna, da u kafani,

uz ĉašu vina svoju tugu krije

da bol ljubavni sa vinom popije!!

I zato diţem ovu ĉašu

u ime ljubavi prave,

obeĉanja i nadanja...

da svakog od nas ljubav ponese

do oblaka, do zvezda sreće,

uz vino, kafane, muziku cigana i pesme,

a loše neuzvraĉene ljubavi...da se zaborave...


201

Slavica Klein - Ko pisca razumeti može

Pokušaj da se vineš u svet mašte.

Evo, dajem ti priliku,

volju ti dajem.

Opusti se, uţivaj i smej se

svakoj napisanoj reći

jer to mi je cilj;

da uspem,

da te razgalim,

da lepotu svakodnevnice

pogledaš iz ugla

mog ka tebi.

Oĉi mi tajnu odaju.

Jer znam, kad ĉitalac je srećan,

pesnik tad suzom kane,

tvoju bol dotakao je svojom,

tebi radost, njemu svake minute

ţivot manje.

Svetleći tako u pravcu ţivota

ja se divim piscu svaku!!!

Jer dušu ima trošnu od bola, a

opet punu kao sunćevu zraku,

kao akumulator neki nama nepoznat.

Zato ĉitaocu nagradu dajem,

ako stvarno razume kad pisac piše

javu il maštu!!!


202

Ivica Ušljebrka - Nesanica

noćas bih mogao napisati stihove

olovne, sive, teške k'o ova sparna noć

noćas bih mogao pisati o brigama što

pritišću torzo k'o betonski blok

i tjeraju san od oĉiju

o ljubavi što dušu na pola razvaljuje

neuzvraćena i daleka

o strahovima što nad posteljom u mraku sobe

plutaju k'o utvare

o kapljama slanim što iz ĉela izviru

i ne daju mi mira ...

ali – neću

jer brige tako teške ne pritišću mi noć

moja ljubav s druge strane postelje ravnomjerno diše

i dubok joj je san

(i ide mi na ţivce jer joj smeta klima)

strahovi rasplinuli se davno k'o magle u proljeće

noć je teška, ljepljiva i gusta

i sparinom grli me k'o pijana teta

mladoţenje na svadbi

i ne znam koju već po redu cigaretu pušim

na usku balkonu zatrpanom stvarima

koje ţao mi je baciti

bilo bi dobro prošetati psa

(ali, on spava na podu kupatila i hrče k'o čeljade)

a zrak je nepokretan, mlohav, beţivotan

ĉelo mi orošeno znojem

i ide mi na ţivce ova nesanica

dok pogled mi luta po istoĉnu nebu

ĉija tama blijedi


203

jer svanut će brzo


204

Ivica Ušljebrka - Lastavica

U seosku kuću moje bake

lastavice su unijele proljeće

i na trošnoj gredi

(što je svojim plećima drţala drven i onizak strop)

izgradile dom.

Pet velikih usta

malih goluţdravih ptića

bukom je zvonilo na glad.

Baki nisu smetali.

(iako je često mela zaprljan pod)

Nismo ih smjeli dirati.

-Nemoj ubiti lastavicu,

umrijet će ti majka!-

Rat je ĉudan arhitekt:

kuća na selu odavno je

tek srušena gromila kamenja.

Ja nikad nisam ubio lastavicu.

Je li je moja majka ubila?

Ne znam,

ali moja baka već odavno

nije s nama.


205

Ivica Ušljebrka - Crvene sandalice

ljetno podne ţegom naleglo na grad

s prozora, staklenih proĉelja, s automobila

oštrice svjetla prosijecaju omarinu što

leluja ulicama

crvene sandalice broje sitne korake vrelinom nogostupa

kosa uvojcima pada niz bjelinu haljinice

kao zlatan slap

što izvire pod svilenom vrpcom

okrugao osmijeh i krupne djeĉje oĉi:

„Sreća nosi lice djeteta.―

na štapiću srcolika lizalica k'o staklo Murana

ljeska se na suncu

mobitel zvonjavom pozva ruku majke u utrobu torbe

i krade joj paţnju

preko ceste bijelo maĉe

privlaĉno k'o velika pahulja snijega na ljetnoj sparini

sandalice mu pohitale ususret

reski vrisak guma

isparao zrak kao trulo platno

crvena je sandalica na vrelu asfaltu

crvena je mrlja što širi se bjelinom haljinice

razlio se zlatan slap po crnini ceste

rasprslo se srce lizalice


206

Marijana Stevanović - Sećanja

Neĉujno lutaš ulicama sećanja, a koraci duše tragove nemaju,

neĉujno koraĉaš u neke sunĉane dane, dok na javi oluje se

spremaju.

Dozivam te, ali ne odazivaš se, tvoj pogled izgubljeno seţe u

daljinu,

dozivam te, ali ne odazivaš se, ni ne slutiš u kakvu ponireš

dubinu.

Vuĉe te taj suncem okupan dan, vuĉe te u neka davna vremena,

vuĉe te taj suncem okupan dan, u kome leţe draga lica

prošlosti, skrivena.

Ostao si izgubljen negde na meĊi vremena, dok gledaš u sliku

prošlosti preslikanu,

ostao si izgubljen na meĊi vremena, dok ulaziš u suncem dolinu

obasjanu.

Koliko li sećanja mogu biti naivna kada duša postane, od

beskrajne boli, kivna?

Rekla sam ti davno, ne kreći putevima najlepših snova, jer sva

buĊenja bole,

rekla sam ti davno, pa mislio si da povratak u sećanja ta moţe

zameniti snove.

Mislio si da krećeš poznatim putevima, ali oni bivaju sve lepši,

kako java surovija biva,

mislio si da krećeš poznatim putevima, ali zaboravio si da kao i

san, svaki savršenu laţ skriva.

Sada ţeliš da se vratiš, ali povratak nosi previše boli,

sada ţeliš da se vratiš, ali srce od ţelje za još jednim obasjanim

danom gori.

Već dugo bespomiĉno sediš u tami, a svaki dan sve je kraći,

već dugo bespomiĉno sediš u tami, još uvek te dozivam, a

znam,

više te ne mogu naći, jer i dalje

neĉujno lutaš ulicama sećanja, a koraci duše tragove nemaju,


207

neĉujno koraĉaš u neke sunĉane dane, dok na javi oluje se

spremaju.


208

Marijana Stevanović - Odjek

Gde sam?

Govorim glasno reĉi u ĉijem odjeku sebe ne ĉujem,

pravim korake kojima tragove ne poznajem,

predajem se tuĊim mislima koje ne umem da dovršim, i

krećem putevima ĉiji kraj ne mogu da naslutim.

Deo su mene, ali da li ja njih deo sam?

Da li sam tvorac njihov ili moţda nadolaze neĉujno bez moje

volje i uplitanja, dok ja samo njihovo sklonište sam.

Moţda se greškom traţim u njihovoj glasnoći,

moţda samo sam tišina

kojom zjapi praznina meĊ’ njima.

Ali zar bitno je, dok gledaju me oĉi varke ţeljne, dok slušaju

me uši što sluha nemaju za stvari neĉujne.

U tim sam oĉima rob iluzije što od davnih reĉi satkana je, u tim

sam ušima samo melodija što rado slušana je.

Danas sve reĉi maska su što prikriva tišinu.

Gde sam?

Govorim glasno reĉi u ĉijem odjeku sebe ne ĉujem,

pravim korake kojima tragove ne poznajem,

predajem se tuĊim mislima koje ne umem da dovršim, i

krećem putevima ĉiji kraj ne mogu da naslutim.

Deo su mene, ali da li ja njih deo sam?

Moţda se greškom traţim u njihovoj glasnoći,

moţda samo sam tišina

kojom zjapi praznina meĊ njima.


209

Mehmedin Nezirović - Sa unutrašnje strane

lobanje

Sve što se dešava napolju,

meni je strano,

sve što izaziva nevolju,

meni je pravo.

Vjerujem da nije do mene,

dok šutim,

udaram u prazninu sebe,

i bol slutim.

Zatoĉen sam meĊu rijeĉima,

kad pišem,

zatoĉen izmeĊu inspiria

dok dišem.

Problem se pravi u mojoj glavi,

i svaki je sjajan.

ova se pjesma u suludosti davi,

a svaka je paravan.

Da pokaţem svijetu šta mislim,

svijeću palim,

a ĉitaoca smatram prisnim,

i unaprijed ga ţalim.

Zato misli moje vratite se,

u sigurnosti okrilje,

sa unutrašnje strane,

moje lobanje.


210

Mehmedin Nezirović - Pjesnik koji ubija

perom

Meni je pravedno priĉati o pravdi,

samo ako su pravedni procjenili

da si pravedan.

Tebi je iskrenost otkriti laţ,

laţljivaca koji sanjaju istinu

dok laţu?

Priĉaš da gladni siromah priĉa o bogatom

samo ako bogat(i) sit - šuti?

Ţališ djecu koja ne poštuju roditelje,

jer ni oni nisu poštovali svoje?

Sve je na gomilu, svako uzima šta hoće,

kako da znam šta je moje ?

Ne znam iz koje si drţave,

ni kako dijeliš ljude na moje i svoje,

daltonista sam u duši,

odavno u ljudima ne razlikujem boje.

Neću te ubiti ni poštedjeti,

graniĉim sa gradom i selom,

ali samo da znaš, ne kaĉi se

sa pjesnikom poput mene,

ovakav ubija,

perom.


211

Nino Bijelac - ***

i šutim jedan od boljih poraza

sa zarobljenim nebom

nema ranjenih

nema ostavljenih

nema spasonosnog kraja filma

sa moguĉim drugim dijelom

već su i statisti pokupili stvari

spakirali laţne kulise

i šutimo moj poraz i ja

bez snage ĉestitati pobjedniku...


212

Nino Bijelac - ***

rastuţiš ionako kišnu jesenju nedjelju

dok kesteni napuštaju sigurnost bodljikave školjke

i pucaju na betonu kao ove rijeĉi...

savršenstvo mira ostaje uklesano

rukama majstora

na pozornici sumraka mi smo sjene

što mjenjaju uloge nanesene svjetlom...


213

Nino Bijelac - ***

kad bih sad ugasio sva svjetla

sporednih puteva što su me

tajnim znacima mamile ka tvojoj

samoĉi

i utihnuo svaki šum praskozorja

kad hih skinuo ovo odjelo

oĉekivanja ljubavi

šta bi ostalo od mene?

moţda ova bura što mi donosi

onaj trag suze u predgraĊu

tvog oka..

kad nisam imao hrabrosti..

napisati novu pjesmu...


214

Damir D. Ocvirk - Vrba i hrast

Reĉe vrba mladolika starom hrastu

da pored potoka najljepša stabla rastu,

pa stade kosu jedru i njeţna stopala

namakati u viru sva ohola.

A hrast tiho jeĉi sa zaravni male,

nije mu do rijeĉi ni do samohvale;

već popeo bi se on još više,

do one vrleti daleke

- jer dolaze jesenje kiše

i bujice velike.


215

Damir D. Ocvirk - Usavršeni

Imaš glavu

u njoj dva ekrana;

dva programa,

obadva strana.

Imaš glavu

na njoj dva uha;

rupe goleme,

bez sluha.

Imaš glavu

u njoj jedna usta;

pećina mukla,

pusta.

Imaš glavu

te nosnice uske;

otvrdnute

stapke trske.

I svi zavide

na stameni

tebi, znanĉe,

usavršeni!


216

Blaţenka Jukić - Da ti vratim

Slane i slatke

Tebi suze pruţam

Da ti vratim

Što odavno

Ja sam tebi duţan

Nisam ovo htio

Ni znao da ću moći

Bacati ti prašinu u oĉi

Uzmi što još trebaš

Mene cijelog imaš

Mada nisam ĉovjek

Kakvoga me poznaš

Toĉit ću ti kapi

Sa svog lica na dlan

A ti stisni šaku

Kada sve ti ih dam.


217

Blaţenka Jukić - Pustila sam

Znala sam

To je pogreška

Da doći će

Dan rastajanja.

Pustila sam da odeš

Iz srca, pogleda iz ruku

To vrijeme da odneseš

Sjeĉanje da pobrišeš

Pustila sam da zaboraviš

Dodire i poljupce

Da odeš

Bez pogleda i ţaljenja

Pustila sam suzi

U oku da stane

Zaledila tugu

Prepustila se zaboravu.


218

Blaţenka Jukić - Suze poslije svega

I poslije svega

Potekoše suze

Prepune emocija

Neispunjenih

Ţelja, snova

Svaka teška kao kamen

Ponijela

Mene, tebe

Pretvorile se u rijeku

I otplovile u nepovrat

Svaka sljedeća

Sve manja

I svaka sljedeća

Sve laganija

Presušiše

U mojim mislima

Snovima, srcu

Izbrisalo se sve

Nema nas više

Nema više niĉeg.


219

Alena Rais - Biseri

Navuci bisere

i nosi njih stalno uza se.

Oni su skriveni u ladici,

i mirišu na tebe.

Biseri, biserĉići,

zatrepću samo jednom,

blještave na suncu,

kotrljaju se,

skakuću,

blještave i sjaje se.

Konopac od tih staklenih bisera...

Sjećanja ne blijede.

Moţda će se pitati:

kako ću ponovno ţivjeti bez tebe.


220

Alena Rais - Paučina snova

Zvijezde su se spustile na zemlju kao perje,

put vodi do cilja, već sam blizu njega.

Mjesec mi kaţe, neka idem dalje,

u mreţi snova meditiram.

Noć okruţila moj mir

i vani stoji mali maĊioniĉar

u mreţi mojih snova ...


221

Slavica Turinski-Lazić - Melodija večernje

kiše

Niz tvoje prste klize kapi vode

u melodiju ĉistu klize kapi vode

gipke poput flerta veĉernje krošnje

rastvorenim porama klize kapi vode

zvuĉan je i kliktav tvoj Danse Macabre

posrće lišće dok klize kapi vode

zatomi srce, veĉer je svjeţine

kad licem klize kapi vode

drhtim dok rukom prebireš tipke

a leĊima klize kapi vode

to je samo melodija veĉernje kiše

što posvuda pada; to klize… kapi vode...


222

Slavica Turinski-Lazić - Propala svitanja

Da je barem bila naivnost

da nije bila dubina...

Gdje propadaju moje suze

pitaš li ikad.

Ili se samo smiješ

prpošnim grohotima

jednome kralju i jednom prosjaku;

izgorjelom ljetu.

A sreću

Jutarnje Zvijezde

pusti nek' umre

i ne pjevaj je, ne pjevaj više.

Jer nisam ja kojoj si pjevao

ni kada me ushit nosio

k naivnosti ĉistoj

da pjevat ćeš vjeĉno.

Jer nisam ja koja je sjala

posljednja zvijezda

kamo si pogled uznosio.

Lica zauvijek nestala.

Tlapnjom u tvojim oĉima.

Propala svitanja.


223

Dragana Kolarik Bauer - Ptice selice

Još jedan let,

još jedan pad,

i šta sad?

Prekasno za poĉetak

prerano za kraj.

Na istom putu pakao i raj.

Još jedan let,

Još jedan pad

I šta sad?

Ništa.

Stisneš zube,

stegneš srce,

i ideš dalje.

Odboliš, preboliš

i opet voliš.

I opet letiš

i opet padaš,

al nikada, baš nikada

nemoj prestati da se nadaš.

Jer sve dok se svet okreće

naći će se i za tebe zrno sreće.

Osmehom porazi poraze.

Ljubavi su kao ptice selice

odlaze i dolaze.


224

Dragana Kolarik Bauer - Proleće

I opet mi duša o proleću sanja,

oĉi mi se opet boje u zeleno.

Gledam modro nebo što oblake valja,

maglovito jutro pospano i sneno.

I opet mi ruke na krila liĉe,

kao lasta mala ţelim da poletim.

U tiho jutro i mirisno veĉe

kad tišina ĉini i obiĉno svetim.

I opet mi srce puno srećom nekom.

Opet bh da ljubim naivno i slatko.

A godine stare ne ĉine me bednom.

Opet ja sam mlada; al samo na kratko.

Puštam da me nosi taj vetar prolećni,

da me raspe k'o maslaĉak po svetu.

Da se sa mnom stopi taj miris soĉni

bagremovog drveta u cvetu.

I opet mi duša sanja o proleću

k'o što devojĉe sanja momka mlada.

Osećam, opet, svu tu sreću.

Opet je proleće! Proleće je sada!


225

Dragana Kolarik Bauer - Fališ mi

Reci da l' i tebi fali

milion sitnica malih?

Kafa što smo je skupa pili

zajedno dok smo bili?

Moja kosa po tvom jastuku

u snu kad zagrlim ti ruku?

Poljubac što smrvio bi stene,

da l' ti fali atom mene?

Meni ovde ništa ne fali,

al kad tebe nije, sve mi fali.

Dal' bar malo mariš

što mi ovoliko fališ?


226

Jasna Šemiga Pintarić - 06. 06. u 06:06

Nabrijano nebo mišjesive boje

gavrani u strmoglavljujućem letu

i jutro.

Konkretnošću ispunjavamo zrak

milozvuĉnim maĉjim jaukom

i cvilenjem pasa.

Pogledom me pretvaraš u blud.

Zakopĉana do grla ćutim hroptajem

puceta svilene košulje na rubu prsnuća.

Uskipjele grudi i uzavreo mozak

kotrljaju uţareno kamenje

moje unutrašnjosti prema van.

Iz svemira si me dovukao

na ivice svojeg bezdana

i ljuljaš bjesomuĉno snagu mojeg uma k'o klatno.

Cijedim se agoniĉno i rukama hvatam dah

Skakućem snagom mlade srne na proplanku.

Milijun logorskih vatri gore

u klancu

šireći opojan miris pucketanja

uzavrelom dolinom.

Na rubu ponora, vrištećim te oĉima dozivam

grleći rukama zrakoprazan prostor

izmeĊu naših uznojenih jauka.

Jutarnje jedva probuĊeno sunce

svjedoĉi zmijama

što ljubuju isprepletene

mileći pustinjom.

Vilin konjic i vilenjakinja na listu

priljubljeni slave ţivot.

Priroda u buĊenju, ti i ja u nestvarnom snu

nestajemo zarobljeni.


227

Zakljuĉani u zlatnom kavezu

ne pokušavamo uzeti kljuĉ

ovješen tik do naših glava i otkljuĉati

svakodnevno, bezbojem obojeno, bezliĉno uobiĉajeno ništa

prepunjeno prazninom.

Ljubujemo vatrometom uzvrištalih boja

I uzdiţemo se do vrha titrajućim krilima.

Letimo besteţinskim stanjem berući plodove strasti

razgrtanjem zapaljenog busenja.

I da ne znam pjevati,

uz tebe bih propjevala.


228

Jasna Šemiga Pintarić - Vodopadi

sladostrasti

Trenutkom opijena

predajem se svemoćnom

premoćnom

nadmoćnom

htijenju

nezemaljski dobrom

rasprskavajućem vatrometu

ĉulnog doţivljaja stvarnosti

koji zapoĉinje

onog trena

kad se tvoji prsti

besramno zavuku pod moju koţu.

Razvlaĉiš mi se venama

i kuljaš prokljuĉalom krvi.

Svemir je premali

da pošaljem krik mu

uţitka, strasti

svoje slabosti

i preslatke boli

koju ćutim

kad mi bezobzirno

sebiĉno

grubo

divlje

znalaĉki

strogo odmjereno

kozmiĉki nestvarno

paraš tijelo.

Ćutim.

U kriku šutim.


229

Nabirem se

bujam

venem

umirem

i ponovo oţivljavam.

Ponirem

uzdiţem se

letim

i ponovo padam.

Uzdrhala od uţitka

strasti

svoje slabosti

i boli

ne ţelim da ovaj

razorni uragan

tornado nošen

sirovom poţudom

potrebom

za oslobaĊanjem

od spona

kojima smo sapeti

protkan dubokom njeţnošću

prikrivenom ljubavi

o kojoj šutimo

zmijski isprepleteni

divlje okupani

vodopadima

vrele sladostrasti

ne ţelim

da ikada prestane.


230

Ljubodrag Ljumović - ***

Ĉetir su mi zida - jutro u kavezu

O, šta li će danas tugi da me vrati

Lepo jutro penje se na brezu

Dok ţivota mladog lome se peĉati

Ĉarolijom li, igrom obavijen

Leţeći putujem u Persju

Il varkom tela u ĉas što razbijen

Razum pretvara u nemir - poeziju

Padaju kiše kao što Darije

Pade pred Aleksandrom Makedonskim

I smrt je nedovoljna da pokrije

Ţivot sa ništavilom Edenskim

I kada van mene (spasioĉe slika)

Petao u trubu svoju duva leto

Kurve i vojnici, grad, bioskop, vika,

Ćuran na podvarku - van mene je sve to

I ĉemu sada o srcu da se krije

Kad se, zlatousto, pomerilo ljupko

Ka samom vremenu, ĉija srţ nije

Nepotrebna vuna smotana u klupko

Samoća je ova ušima doţivljena

I u meni raste kao Vavilonski stub

U konzervu duše uvlaĉi se zima

- Ţivot izvaditi ko bolestan zub

I kako proći mimo, o kako pobeći

Od ljudi koji putem nose ţivote sramne


231

I muĉi ih sluĉaj - glavobolja reĉi

Zbog praznih ţivota i bezume tamne

Tamne nepogode sa nemirnim ţarom

Kad me kao bolest šĉepaju za tebe

Rasporedom stvari i logike darom

Pašću na dno kala, tiho na dno sebe


232

Vedran Strmečki - Umrijet će kafana

Umrijet će kafana

gutajući posljednji vrisak uţivanja

tuge isjeckane u kapljici rakije

to jedino mjesto gdje moţe da se sakrije.

Umiveni dimom,

nasamareni junaštvom,

u potrazi za pogledom anĊela u pregaĉi

nedoreĉenih priĉa postajemo besmrtni.

Umrijet će kafana

sve tiše u pjesmi silazeći sa usana

pomiješana sa suzama

potapajući brod natovaren brigama.

Stolice će zaplesati sa pauĉinom,

u ritmu tišine prašina će slikati

ovoj podmetnuti filmu bez nastavka.

MeĊu onima koji su mi nekad pjevali

okrenut leĊima govorit ću stihove

beskorisno u sebi

i tako uznemiren je gledati kako umire

ispred zakljuĉanih vrata

na koja više ne smijem kucati.

Umrijet će kafana

i ĉovjek u njoj,

tugujući neće da se osvrne

doĉekujući jutra posramljen

rukama pobjedniĉki domahivati utvarama,

dţepova izbušenih sjećanjima

pred ogledalom

zaboravljati sebe.


233

Vedran Strmečki - Čovjek

Taj ĉovjek u odijelu

Iznošenom, prokislom.

Ne od kiše.

Na trenutak uhvatim pogled kako nestaje,

misli u brutalnosti,

njegov osmijeh izmješten iz stvarnosti.

Jutro ga neće vidjeti na svojoj strani.

Duboke crte na licu

signaliziraju koliko je zahvalan.

Na niĉemu.

U ovome trenu

mir,cigareta,rakija

kasnije u nedovrsenoj noći

cesta, koraci, kapija.


234

Vedran Strmečki - Kiša je padala one noći

kad je umrla

U mojim mislima meĊu zidovima

crn kostur kreveta navlaţen suzama,

simbol manifestacije boli.

Suze su se svlaĉile

niz rubove nemira

privlaĉeći paţnju

na svjetlo i tamu,

grešnu igru jednostavnosti.

Kazna je ono što me obuzdava.

Kiša je padala one noći kad je umrla

Noć je zatrovana tugom,

glasni koraci samoće

dovode do sumanutosti

izmeĊu ideja,

tog blagog pokušaja

hvatanja realnosti.

Kapljice znoja

teku niz vrijeme,

tišina, umjetnost koja me ubija.

Da utješim sjenu,

biram nikoga,

daleko od ostavljenih tragova.

Kiša je padala one noći kad je umrla


235

Nikola Vukoje - Oprostiću

Sve srediću,

i lepo tebe ugostiću,

a ti povredi me,

ja oprostiću.

Zguţvaj mi srce,

baci u vatru,

vidi da kamen jaĉa uz plamen,

da mesec postoji i bez noći,

znam, dobro snaćiću se u samoći.

Pocepaj uspomene stare,

stvori nove oţiljke, rane,

na muku mi staj,

izneveri, izdaj,

smejem se, ćutim,

navikao sam, neću da se ljutim.

Bog nas uĉi,

Bog nam sudi,

al' malo je dobrih ljudi,

malo istine je,

malo pravde,

al' otići ćemo svi odavde.

Svaka rana peĉe,

i svaki taj oţiljak boli,

al' lepše je kad' se voli,

i svakim novim udarcem kad me ĉaste,

oprostiću, jer tako se raste.


236

Nikola Vukoje - Zagrljaj

Zavoliš lako, neţno i polako,

A u srcu sreća plete ljubavne sonete.

Glatko se hodnikom duše hodi kad' se emocija u srcu

Rodi.

Ljubav polako zri i sve jasnije miriše,

A meni treba samo

Jedan iskren zagrljaj i ništa više.


237

Mubera Sabanović - Čarobni pogled tvoj

Moje oĉi gledaju u tebe

i traţe mjesta, negdje

gdje davno je nekad

jako sijala blistava

ĉeţnja kao zvijezda

što bi poĉesto ostavljala

trag u oĉima i duši mojoj.

Gledam te i topim se

U tim poţudnim pogledima

ţelja što prosipaju

iskre te njeţnosti

što ih obasipaš, po meni

Voljeni...


238

Mubera Sabanović - Daleki

Gdje si ti moj najdraţi

tamo negdje daleki

mnogi su naši snovi

bili vreli nedosanjani

Na dalekim maestralima

duša naših,

što lutaše u zaboravu

da se ne izgube,

kao sjenka što noću

bi se pojavila,

a zorom nestala.

Teško je bilo

kad smo se sreli

pa mi nešto zasija u duši

i ne da da se sjetim tebe

sluĉajnog prolaznika,

na ulici

sretnog, nasmejanog

lica milog,

pa mi lijepo nešto

u mom srcu

radost razvedri se.

Traţi samo i tragaj

moli ove noći da ti se

u snove vratim mili

kao nekad neke noći

jer samo ćes ti

ljubav prepoznati


239

Kada ti ja dodjem

u kasne sate

i donnesem nemir

u tvojoj dusi..

ti zagrli me

i ne pusti me

u svitanje zore,

jer srce ce moje puci..


240

Mubera Sabanović - Vjetar

Vjetar si koji me nosiš

kao list sa grane,,,,

kao kišne kapi što piješ....

i ţelju moju ispunjuješ

A ja'

od radosti zatreperih

od poleta tvoje snage

vesela se nasmiješih......

Pod tvojim dlanom

ĉedna osta

Ne bacaj me na kamen

hladni,

jer tako tanka i njeţna

ću pasti i krila slomiti.

Ĉuvaj me sa ljubavlju

ĉvrsto ljubavi.

A znaš.

da si mi uvijek govorio

Volim te, Moje maleno.

Ma vrjednija si mi

od suhog zlata

i više od toga

nego da imam

i stotine dukata

i dragog kamenja.

Vrijednija si od sunca

što sja i mjeseca bjeloga

i od stotine dalekih


241

mora.


242

Josip Matej Bilić - Zbog ljepote tvoje

Zbog ljepote tvoje, sve slabije stvaram

stihove i baláde, romantiĉne sonete.

– Htio bih te zavesti, ali još sam dijete,

i toliko zaljubljen da, evo, izgaram.

Htio bih veĉeras s tobom provoditi sâte,

udisati s tobom svaku minutu što mine.

Htio bih se s tobom skriti u one daljine,

gdje cjelov ljubovanja ĉuvam samo za te.

– Dugo smo se traţili. Propustili toliko!

Zagrli me i poljubi dok zvijezde trepere.

Dvije duše izgubljene konaĉno se srele;

kao što sam ja patio, znam da nije ni'ko.

Crna sjenka mog ţivota polako se gubi.

Ti si moje novo Svjetlo. Zagrli me, ljubi.


243

Josip Matej Bilić - Na otoku samoće

Naša sjajna zvijezda na nebu ne blista;

u noći ju promatram: polako se gasi.

– Više te ne poznajem! Tko si? Nisi ista!

Glavom mi prolaze sumnjiĉavi glȁsi.

– Da, još te volim! I mrzim te i volim!

Sada si djèvica, veĉeras bit ćeš drȍlja.

Na otoku samoće neprimjetno stojim

i krikom se javljam: – O, ljubavi moja,

ja te oboţavam, k'o samòću nȍću,

kada sâm sa sobom nalazim mirnoću

i posve sam sretan u tom divnom sklȁdu.

– Eh, da opet snene te usnice tvoje,

kao gdjegod prije, prisloniš uz moje,

gušio se ne bih u samotnom jȁdu!


244

Josip Matej Bilić - Zagrli me...

Tvoje ruke na mom vratu;

kao da je stalo vrijeme.

Baš k'o kazaljke na satu,

dodiruju se dvije sjene.

Puste snove budan snivam

u noći što nema kraja.

– Kad bi znala, sve bih dao

za trenutak zagrljaja!

Kad bi znala kako boli

sudba što je kruta bila

prema srcu – koje voli –

odmah bi me zagrlila.

– Kad bi znala kako boli,

odmah bi me zagrlila!


245

Svetlana Taletović - Tvoja

Otvorenim prozorom

pustila sam

ravnicu poţude u sobu

... uvela

planine vrhova strasti

u kutove skrite

... izbrisala

sazvjeţdjima

pristalu tjeskobu

... išĉupala

svjetlošću

ogoljene tajne

i na javi skrite...

Mi...

Nikada se nismo sreli...


246

Svetlana Taletović - Zaključana

Priĉala sam priĉu

... o ţivotu,

jeseni jednoj...

uokvirila je u isušene kapi

rose sumraka

prostrla joj na dlanu

smreţuranu boru

ţednoj

da se u prostranoj haljini

prošlosti

napije zraka...

A onda

... dala sam joj,

Njoj

... jeseni jednoj,

noćiju dane besane

pletene

propalom nadom

i pustinju

jutara razdjeljenih

u meni led'noj

nemoćna da ĉujem pobjedu

Tebe

nad mojim padom...

Zatvaram vrata...


247

Svetlana Taletović - Puštam da odeš

U

... svim strahovima

baršunastih dodira

obnaţenoj radosti

na pomolu

raspuštenih pokreta,

u

... skinutim treptajima

ivica zamišljenih kreveta

odbjeglim

od ljepote

izlivenih nemira

... na

pomolu gutljaja

ĉednosti uhvaćene u mrvi

izvoru

zadnjega bila

na klasu jutra izašla

... iza

svih lavirinata

u kojima sam te pronašla

sterem ti

što imam

... sebe... svu

i u trunu krvi!

Ne ... ne vrijedi...


248

Svetislav Kuzmanović - Ne budi tvrda da mi

sebe daš

Ne budi tvrda da mi sebe daš!

Jer ti si moja ljubav

Koju nisam ni imao.

Ali ja nemam ni sebe

Moţda bi nas zajedno

Srećno vrijeme imalo.

Moţda!

To moţda što naslućujem

Veće je od svih "sve".

Volim da ti se radujem i kad sam tuţan

Jer ti si moje jedino proklestvo

Kojem blagodarim,

I nećeš se prenjeti na druga

Koljena,

Neka ostaneš zarobljena

U mome krilu,

Na mojim koljenima.

Ispovijedaću te vremenu,

Što dolazi,

Kroz pjesme.

Kajaću se što te ne

Upoznah

I prije raĊanja!

Oplakaću te svojim ćutanjem

I reći ću ti na kraju

Kao na poĉetku:

Budi moja

I ne budi tvrda,

Jer niĉeg nema u sebiĉnosti!

Sve je u sabiranju duše i


249

Mnoţenju nada.

A ako hoćeš nešto da mi oduzmeš

Oduzmi mi,

Po ko zna koji put,

Dah

I nedozvoli da se isti dijele,

Jedan nikome nije dovoljan!


250

Svetislav Kuzmanović - Pokriću te da bi te

otkrio

Mirno spavaj u mojim stihovima, Ċavole.

Vrijeme je da te zarobe sjećanja,

Dosta si i ti porobljavala njih.

Preći ću i na narednu stranicu

Da te imam ĉim pokriti

I okretaću te svako malo

Da ne misliš da si u zatvoru vezana

Probudiću te šapatom

I uvjeravati:

Ti si mila samo u pjemama ostala!

Ne boj se.

Imaćeš pravo da biraš,

Hoćeš li da ti prvo saopštim lošu ili

Dobru vijest?!

Reći ćeš: 'Daj prvo lošu'.

- ostaćeš vjeĉno moje slovo i lanac moji misli kojim ću nas

vezati za hartiju.

A šta je onda dobra vijest, pitaćeš zbunjeno?!

Reći ću ti, dobra vijest je

- da ćeš preţivjeti i neće te boljeti leţenje.

Maziću te svojim perom

A ti ćeš osjećati bol koja nije tvoja.

Drţaću te zatvorenu u staklu

Jer ţelim da tvoja haljina bijela

Ostane netaknuta u mom muzeju

Gledaću te krišom

I diviti svemu

Jer rijeĉi okuju istine

I prebrišu ĉeznju.

Dok leţiš smjelo ne prebacuj nogu


251

Da mi ne poguţvaš davno prećutane misli

I bilo bi stvarno sramota

Da neko sluĉajno zaviri u našu ispovijest

I tamo te vidi ogoljenu,

Zato se dobro pokrij,

I neotkrivaj neznancu

Kroz nevinost nestašluke

Niti kakvo rublje nosiš,

Sve je ljepše kad se naslućuje, Ċavolice.

Hoću da ti dignem ţivoj spomenik

I tvoj nemir da uhvatim I osjetim kako me umiruje.

Već sam prešao na drugu stranu

Vrijeme je, pokrij se.

Da bi se ljepše vidjela.


252

Svetislav Kuzmanović - Povratak negdje

zapisanih

Vremenu

Gorki peplu

Ti ubijaš trnovitom

Omĉom

I ono što je nekad

Voštanim tragom duše

Zapisano.

Klatiš se nad sudbinom

Dok Boţija promisao,

Upropaštena

Najezdom gluposti naše,

Visi i plaĉe.

Ljigavi crvi ljubavi

Brzo u svojoj ekstazi sagore

Izobliĉe stvarnost k'o apstrakcija

Da bi smisao bio jaĉi.

I ugašena vatra

Ima ţivi pepo.

Ĉudno je kako

Tamnice nemaju svijetlo

A ĉesti imaju nevidljive zapise!

Jasno se vidi samo ono što se ne gleda

U tom izoštrenom vidu sibolike

Nikad nema obmana.

Spojili smo se tamo gdje smo se

Razišli

Primjetili smo se

Kad nismo ni svoju oholost primjećivali

I sagoreli smo baš onda

Kada smo bili "skoz" hladni.


253

Postojimo negdje

Kada smo navodno nestali!

Zato se tako pamte,

Vole

Urezuju i oplakuju

Nemirna zgarišta.


254

Evica Kraljić - Poput igre leptira

Iskidani oblaci iznad mojih ruku

raspršuju se dahom

u nepovratne niti ishodanih

staza

Sve sam uĉinila

da se zarotiraju tvoje misli

k pukotinama moje nedoreĉenosti

Upalila nebodere krijesnica

da padaju po nama

u razdaljinama vremena

kad smo izgubljeni tonuli

k snovima isfasadiranih misli

Crne su munje prodrle

u skrivena skloništa

tuĊih nedodira

Poletjela sam pjesmom

za tvojim rasutim tragovima

Bosonoga jutra

isplela su svoju nemoć

kroz rešetke buĊenja

Stignem li do neba

bacit ću se dahom

kroz valovite oblake

skupljati njihov iskidani hod

Pokriti se pjesmom

ispletenih rijeĉi

što nam dlanove iznova

ranjavaju dodirom

Samo traĉak tvojih misli

okamenit će me srećom

Ostat ću u tebi

poput igre leptira


255

na tek procvaloj ruţi

novoga dana


256

Evica Kraljić - U tebi utkana

Tvojim osmijehom pletem

ljepljivost naših misli

na rubovima prolaznosti

Iskradam se neprimjetno

iz krletke tvog toplog srca

Skupljajući sve tone

rasutih dodira naše ljubavi

Jutros sam silno plaĉljiva

ranjiva poput hladnih vjetrova

Naše ruke pune njeţnosti

oslikava pauk u svojoj mreţi

Tvoje sam lutajuće korake

sakrila u zakljuĉane ladice

Skrivena u radoznalim sjenama

otapam odaje ledenog srca

U tebi sam jedino utkana

i ne bojim se gramzljivosti ţivota

Teĉem ti po licu s mirisima godina

dok te dodiruje moja kosa srebrena


257

Evica Kraljić - Trebam te noćas

Glazba mi kroz misli

teĉe

Neĉija tuţna pjesma

ranjava dušu

Osmijeh mi lebdi

daljinama

Zagrljajem ubirem

dah vjetra

Pretaĉem drhtaj ruku

kroz

mreţaste niti noći

Pretvaram se

kako ne boli

zataknuta misao

na krilima

pogoĊene ptice

Traţim mrvice ljepote

ispod usnulih

zvijezda

Gledam kako ljube se

razbacane sjene

razigranih

ĉekanja

Sjurile se

znatiţeljom

budni leptiri

u moja njedra

Trebam te noćas

svim mirisima

ţivota


258

Radica Matuški - Ljubiš mi se

Ljubiš mi se moje milo,

usne gorke, vino slatko,

sve mi ovo traje kratko,

eh kada bi duţe bilo.

Svi su sati mi sekunde,

a sekunde prah obiĉni,

kad' se sretnu dvoje sliĉnih,

svašta - nešto, ništa bude.

Ljubiš mi se, usne bride,

noć me muĉi, snova nema,

budno oko, ni ne drema,

snovi mi se sebe stide.

Što te sanja san na javi,

i poziva ĉeţnja jaka,

što se javi još pre mraka,

razum gubi, ljubav slavi.

Ljubiš mi se, drago moje,

sanjam svoje glave poraz,

crveni je bulka - obraz,

da li moţda ljubav to je!?


259

Radica Matuški - Čežnja jedne ljubavi

Boluju oĉi danas,

nešto ih ţicka i seĉe,

mislim na tebe, na nas,

suza tiha poteĉe.

A opet u meni radost,

zar ljubav moţe biti tuga,

zar nije i ovo mladost,

kad' kucaju srca nam luda!?

Boluju usne ţeljne

da usne tvoje dotaknu,

tebe k'o vina su ţedne,

ĉeţnjom traţe romansu.

A opet u meni sreća,

zar nije i ţelja zlato,

zar ĉeţnja nije slatka,

kad' gore srca nam ţarno!?

Boluje srce neţno,

boli ga vena svaka,

i sve je neizbeţno,

otkucaj kao od stakla.

A opet u meni ti si,

zar nisam puna miline,

zar mi na usnama ne visi,

uzdah i tvoje ime!?


260

Radica Matuški - Dobra ili ne

Pretvorim se u srĉu, u ĉašu, u lom,

pretvorim se u srnu, u jagnje, u dom,

pretvorim se u vodu, u dah, u zrak,

pretvorim se u pahulju, u sneg, u mrak...

Pretvorim se u ljubav, u ţivot, u sve,

pretvorim se u srce, u ranu, u sećanje...

A onda me zgaze, sruše mi sne,

a onda me kazne, bace, polome...

A ja kao srĉa reţem, bodem, seĉem,

a ja kao voda, nosim, rušim, teĉem,

a ja kao zrak sušim, topim sve,

a ja kao mrak krijem najgore...


261

Marko Nestorović - Vitraž

Gde mozak je stao a srce jos trĉi

Još samo tu sanjam i boljem se nadam

Nervozan, usamljen i pomalo luĊi

Ustao bih samo da nastavim da padam...

I oĉi već molim da ne cure više

Al’ nemoć ne popušta taj stisak ĉvrsti

Pa vrist'o bih iz glasa... al’ ĉujem se sve tiše

I krv se pušta da pritisak popusti

Ovako izgledaju bolesti gore

Nem da izgovorim da telo se grci

I bez trunke volje za dane bolje

Jer mozak je stao, a srce još trĉi...

Gde je sada svako ono obećanje?

"K'o malo vode na dlanu"... al’ klizavi prsti...

Umesto da ĉuvaš... ti kidaš gde je tanje

I krv poteĉe da pritisak popusti

Kad boli sve ono što nisam znao da moţe

Kad ne kuca već puca... ja bosonog na toj srĉi

Kada ne seĉe samo spolja jer to već radi ispod koţe

Kad mozak kaze stani

Zašto srce opet trĉi?


262

Marko Nestorović - Parče moga neba

Zaboravim te ponekad...

Al’ kratko to traje

Jer postojiš u meni i u mestima za koje ne znam,

Onda ţmarci protrĉe.

Ja na tren se upitam "šta je?"

I skapiram,

Ti si!

Znam i gde si...

Znaš li gde sam?

Ĉujem te ponekad...

Šapućeš mi ime...

Pa šapat proputuje vecnost

I na rame ga spusti vetar,

Zadrhti telo...

Ne branim se!

A i ĉime?

Već ponesu me te plime...

Bar tako si tu...

Na manje od metar.

Osetim te ponekad...

Mada ĉešće nego što treba...

Zagrljaj snaţan i ruke stisak,

I sve redno dalje (što mozes da slutiš...)

Delimo isto sunce jer si parĉe moga neba.

Znaš li da znam?

Znam i ono što ćutiš!!!

Jer tu si...

(Na ţalost) ponekad

Dovoljno da nemam,


263

Dovoljno da pamtim,

Dovoljno da volim,

Da pustim da odeš...

I dovoljno da ĉekam...

Da se vratiš,

Da opet protrĉe ţmarci

Jer dlanovi grubi su postelja meka,

Jer tu smo, savršseni stranci..

Znaš li gde sam?

Znaš li da te ĉekam?...


264

Marko Nestorović - Šapat

Ti si ono sve moje

Moja tama i prizme boje

Moje najbolje i moje gore

Moje noći i nocne more

Ti si ono moje što mi vredi,

Slika što bledi, dlaka što sedi

Moja snaga i jastuk meki

Poneki izdah, jecaj poneki.

Da, ti si ono što volim

I kad me boli za još da molim.

Jedini pupoljak ruţinog grmlja

Opojnog mirisa, prepuna trnja...

Ti si ona kojoj oĉi su sjajne

Kad priĉa mi priĉe il’ ĉuva mi tajne

Jer si u svakom mom zloĉinu i kazni

Da zapreti prst al’ ruka pomazi

Neko ko sa mnom kocke kotrlja

Kad sijam k’o zvezda il’ kada sam nula

Ko sa malo reĉi, al’ delima uvek

Kaţe "bila sam tu, i biću zauvek"

I opet ti kaţem

Jesi... ta si

I tu sam kad si najgora il’ najbolja kad si...

Uvek tu za mene, uvek tu za tebe

Moje najbolje i najbolje od mene...


265

Vesna Andrejić Mišković - Sezona kiša u

mojoj sobi

Imam osjećaj

da sam u ĉašu izlila

zidove svih hladnih soba.

(Desert sam preskoĉila).

I da tvoj pogled ispijam,

obješen o ulazna vrata

ovog ludog srca,

nadajući se

da će lišće bezbolno otpasti

s tvojim poljupcima.

I da ću artritis u ramenu

osjetiti samo ja

a ne i stoljetna šuma,

(koja ti je kolijevku podarila)

i sad u zgarištu drhti

pod najezdom

ledenih leptira,

skrivenih iza tvog osmjeha.

Niz grlo lagano klizi

stup srama,

kao kapljica Traminca

koja naviješta kišnu sezonu,

niz ledene zidove

moje turobne sobe.


266

Vesna Andrejić Mišković - Nisam više cvijet

nevena

Prestala sam biti cvijet nevena

onog nesretnog dana

kad si me ubrao,

pod izlikom da dolazi zima

i poĉinju padati vlaţni snjegovi.

Progutao si me poput najmraĉnije noći

i mirise razbacao

po humci u svojoj utrobi,

koja je postala moj novi dom.

Kaješ li se ikada

ti koji se hraniš nevinošću latica

gazeći bezbojne vlati trave

spremne na ustupke,

kako bi me odrţao na ţivotu?

Ili ti je potpuno sve jedno

jer si podigao toliku prašinu.

I nitko ti ne prepoznaje lice

osim mene.

Ali ja znam !

I ti znaš da ja znam!

Izvirujem iz tvoje utrobe,

dok te cesta vodi

kroz uţareni prolaz

na vrhu Vezuva.

Je li to tajni prolaz za pakao?

Šuti !

Uskoro ću i sama saznati .


267

Vesna Andrejić Mišković - San je moja

stvarnost

Voljela bih imati

svoja ĉetiri zida ,

od uredno ošišane ţivice.

I da me nitko kroz kljuĉanicu ne špijunira,

dok budem uzgajala

konoplju

(u medicinske svrhe).

Prozori bi bili od ebanovine

kraj kojih bih mogla

sitnim bodom vez vesti

i gledati kako pahulje

prekrivaju pijane korake

moreplovaca.

Voljela bih imati

i samo svoj planinski vrh ,

na kojem bi se vijorila

pjesniĉka zastava

s najljepšim ikada smišljenim rimama .

I more svoje,

na ĉijem bih dnu otvorila

luna park za školjke.

I nebo svoje

na kojem bih

bez straha

širila svoja krila.

I tebe bih nauĉila letjeti

uzdajući se u snove

u kojima je

san moja stvarnost.


268

Tijana Radović - Rat

Misteriozno krilato sunce me gleda,

Ona je nema, ali sija.

Ona hoće da vozi fluroscentni auto,

dopuštam joj u sred rata.

Hlorni i metalni osećaj, na mojim zubima i noktima.

Braon dzemper i stvari baĉene preko stolice,

Pitam je „Zar ne ideš na krstarenje?―

More plavo, blede ptice ispod krila,

Razumeti ili ne ovo monstruozno mesto,

Tiho krstarenje, voda se peni, pĉele svuda.

Nehajno pucam jednom ili dva puta samo da utihnem buku,

Uobiĉajno kaţu, ali ja ne vidim tako.

Na ovom mestu se ĉuje šuštanje,pokrivam uši, bombe.

Galebovi vrište, plavo nebo tutnji.

Pogrešan zaokret kaţem joj,

Udaramo u drvo,

Sama splaĉina postajemo.


269

Tijana Radović - Kiša

Kiša vuĉe dole, sipa,

Isušuje glavu, teško pritiska,

vlaţni osećaj grmi.

Zatvaram oĉi, prepunjene gnezdom,

teška kiša, davi lotos.

Ona je zaspala sa trnom u svojim ustima,

slatko i sveţe voće.

Grmljavina munje dole u dolinama.

Dole u Brajtonu, put od kamena.

Ona sanja polja ţita,

pokošenu travu u proleće.

Kiša pada u talasima,

prelazeći reku.

Siva svetlost budi oĉi,

zaslepljujuće plavo-sivo.

I još više i više,

padavine zlatnog mora.


270

Tijana Radović - Animalni instinkt

Familija rogatih do susednih vrata,

Gledaju kako da probodu drvo ili ţuti mesec,

Zavijanje hijena, nije Afrika, već moja soba.

Dragi Dţordţ i njegova knjiga, nije Mali Princ, nego Farma,

Moja majka i njena, moj otac i njegov,

Milioni godina evolucije,

Ne ovde, samo Darvin, ne Jung.

Aligatori su ostali u kuhinji, ja sam dovukla bivola,

Detlić ţuti mesec, ne sunce, samo beba.

Hijene su takodje ovde, roze i mirisne,

Familija, ne moja, njihova.


271

Ifeta Hrnjić - O, čovječe

Svijet je...

napuĉena kuća,

poplavljena kišom

sunovraćenih misli,

usijana glava,

razbijena bijesom

neostvarenih ţelja

besciljnih izletnika,

rasplakani gleĉer,

od bola izgubljen

na nestalim obalama

uzavrelih teţnji,

kolona lutajućih sjenki,

što se neĉujno lomi

o zidove svijesti

istrulog saosjećanja,

egoistiĉno lice

moćnih otpadnika,

što grohotom sije

uţiţeno sjeme

u grudi nesretnika...

O, ĉovjeĉe, gdje si?

Kamo nesta ti?


272

Ifeta Hrnjić - Crkavica

Nepregledni red...

ljuljaju se

bezliĉna tijela

pognutih glava,

stigao je sudnji dan.

Nekad diĉni

rudari i brodari,

metalci i stolari

i mnogi drugi

isluţeni neimari,

stoje

jedna do druge

potrošene priĉe,

u kojim se kidalo

meso do kostiju,

prolivao znoj

od jutra do mraka,

zagledane oĉi

ćute prazninu

skamenjenih suza

zaraslih u korov

na dnu ponora

boljeg sutra,

kad konaĉno

crkavica stigne,

krţljava i jadna,

mala i gladna,

bezglasno


273

na dno dţepa pada,

ako drhtava ruka

dţepu krene,

na po puta stane,

zagrcnuta mišlju

kako sutra,

kako dalje...?


274

Ifeta Hrnjić - Boje u igri

U nekoj priĉi

i pticama

broje perje,

ono zelenkasto,

ono ţućkasto,

ono crvenkasto.

A ptica, ko ptica,

ĉini jedno tijelo,

duginim bojama

obuĉeno.

Sunce se zrakom

poigrati zna,

milovati boju

neku više,

pa se uĉini

da samo ona sja,

a kad se okrene

bojama drugim,

bljesak se otme

lomeći ogledala

svevidećim oĉima.

Kad se naoblaĉi,

u spektru kosmosa

preovlada tama,

svi vjetrovi zašute,

tjeskobom se

zagrle grane,

rijeka se ne ogleda,

samo teĉe i teĉe...

kad joj sva boja


275

sa lica nestane.


276

Mugdim Galijašević -Kad duša plače

Nema je više,

nema moje ljepotice,

otišla je.

Već dvije godine,

preselila, a ja danas saznao.

Na nebu sam vidio dvije zvijezde,

rahmetli oca i majke.

Zapazio sam i treću,

što se od skoro pojavljuje.

Ko li je ona, pitao sam se,

Sada znam.

Moja prva ljubav.

Više od deset godina,

ujutro me poljupcima budila.

Ona što smo u istu školu išli,

ona što smo bili jedno,

nas dvoje i naša ljubav,

sami mi i naša sreća.

Staviše birokrate taj muhur,

rastava braka piše.

I šta bi.

Ne znam.

Ne zna ni ona.

Odosmo kao dva stranca.

Svako svojim putem.

Eto sada je ona

jedna od tih zvijezda.

Znam da me gleda.

Gledaću i ja nju.

Ovu vijest podijelih s vama,

Ali tugu i bol neću,

ne mogu,


277

one su moje,

i samo moje,

kao i sve dosadašnje.

Tuga se uselila u moju dušu,

Sjećam se prvih dodira njenih ruku,

prvih poljubaca,

Sjećam se, a duša plaĉe.

Ponovo pogledah u nebo,

vidjeh onu zvijezdu,

zove se moja prva ljubav,

ljepotica kakve nema.

Niko mi ne treba,

sada hoću samoću.

A zvijezda svijetli li svijetli.

Dobio sam poruku.

Otišla sam daleko,

htjela sam da ne znaš,

znala sam da ćeš tugovati,

Tugujem i ja gledajući te,

moj ljubljeni,

lijep meni kao i uvijek,

Da ti zakaţem sastanak?

Gdje?

Kod Ĉumurije mosta,

moţe i ispod Alifakovca,

ispred Prve gimnazije.

Na Drveniji, bilo gdje,

ti i ja.

Ja i ti, tuga i bol,

što peĉe kao ţar.

I zvijezda.

Poznam je.

To je ona.


278

Marija Najthefer Popov - BuĎenje

Smiri se !

Ne maši rukom

iznad pospane

glave.

Nije to ništa !

To zrak sunca,

pozdravlja te

pozdravom

Dobrog jutra.

Toplinom skinutom

sa moga lica

i zrakom iz mog'

tek probudjenog oka.

Probudi se!

Seti se !

Nasmeši se !

Raduj se !

Rekoh ti,

poslaću ti pozdrav

rosom okupani

jutarnji...

Ne, nije to rosa

To je sok ljubavi

iz rose moga srca.

Pije se pre koraĉanja

u dnevna stradanja

ovog surovog ţivota.

Iskapi me !

Po sreći pozdravi me !


279

Obraduj me !


280

Marija Najthefer Popov - Ako me voliš....

Ako me volš

Idi !

Ne traţi vatru u oku

Ne osluškuj otkucaje srca

Ni trzaj nogu

od grĉa u stomaku

Ako me voliš

Idi !

Pusti da zadrţim suzu

i ruke pored tela

udostoji me ponosa

da ostanem uspravna

i ni malo ogoljena

Ako me voliš

Ne ĉekaj

da ti otkrijem tajnu

Ja sam više puta

proĉitana knjiga

na više mesta podvuĉena

obeleţena

poguţvana

savijena

izbledela

Nedostaje mi

nekoliko strana

ĉak su mi i kraj istrgnuli

zbog lošeg svršetka


281

I zato

Ako me voliš

IDI !

ostaneš li

ostaće knjiga

bez poĉetka

i kraja !!!


282

Marija Najthefer Popov - Sunce moje

pospana sam

Pospana sam shvati

Raširi zagrljaj zapadni

da me uljuljkaš ljubavi

dok istok nam jutrom preti

imaš dovoljno vremena

da mi objasniš

kako te uzalud traţim

na juţnim stranama sna

dok hodaš putem severnim

ostajem budna od studeni

Pospana sam ljubavi

Dodji mi sa Istoka

i privi na tople grudi.


283

Dylan Horman - Kada te nemam samo jedan

dan

Znaš… kada te nemam jedan dan

Onda je to najgori dan u istoriji svih dana koji

Su postojali

Kada te nemam jedan dan

Onda je bolje da ga kao stari lopov

Svima ukradem,

Kao da nije postojao,

I prodam ga nekom kolekcionaru ruţnih dana

Ili ga zamenim za jedan više tvoj osmeh sutra.

Ako mi ne uzmeš pogled samo jedan dan

I pustiš ga da istruli na nekom mestu

Koje nisi ti,

Taj dan ću biti slep,

Ćorav kao gavranovo krilo kada ga pogode metkom.

Kada me oduzmeš od sebe samo jedan dan

Tad ne postoji ulica kojom znam proći,

Ne postoji put do sopstvenog sebe

Kojim znam doći.

I sutra da sastaviš dva dana umesto tog jednog

Ne moţe pomoći.

Kada izgubim samo jedan dan da te ne vidim,

Ja taj dan poklonim vragu,

I on mi srećan peva o danu

Kada nemam dragu.

Kada te nemam samo jedan dan,

Ja ne mogu da se oporavim,

Već odjedared sto godina ostarim.


284

Dylan Horman - Noć

Evo me noći

Kao i svaki put

Te ĉekam da legnemo zajedno

Kao dve ostarele sestre

Evo me noći i kao svaki put

Te molim da me uzmeš za ruku

i ispriĉaš mi priĉu pre nego što odeš

O krastavoj Ţabi što na leĊima

Nosi poglede onih što su svirali u prste.

Ne trudi se noći

Da me odbraniš od senki,

Ja sam tvoje vrste

Hranio sa svog tanjira.

Evo me noći

Kao svaki put te ĉekam

Niz put

Gde laţima potkivaju kopita

I vezanih oĉiju siroĉad puštaju u ţivot

Znam taj ukus

Kada mi stomak napuniš tobom

I ja poĉnem da govorim kao ti

Naše su pesme svirali u prste

Naše su mrtve zvali u goste

po našim tajnama su pišali iza kuće.

Ne trudi se noći

Da pravdaš svoj mrak

Ne pokušavaj noći, da se vojnicima

Predstavljaš kao dan

Na našim ledjima su veţbali

Maturski ples


285

Ponavljaĉi Ċaci

U tvom oku se zagubio njihov san

Evo me noći

Krevet je namešten

Leći ćemo kao dve neudate ostarele sestre

I sećaćemo se koga je prvog jesen poljubila u usta

Ne trudi se da mi se setiš imena

Pod tvojim kolenom se ti i ja isto zovemo

Isto dišemo

Neka je i tvoja kuća

Kao moja pusta

Evo me noći...

naše ime po jastuku pišemo.


286

Radojka Rea Sartori - Prepoznavanje

Setila sam se sasvim sluĉajno

dok sam ĉitala jednu priĉu o smrti

kako sam te prepoznavala u svemu

Crne rupe se dogode

kad ĉovek hoće da se odbrani

od uţasnih sećanja

Crne rupe se dogode

kad ĉovek hoće da se odbrani

od belih rupa i prejake svetlosti

u trenutku kad mu se dogodi

a zatekne ga nespremnog

Tad sam se setila i kako si ti mene prepoznao

Setila sam se onog praznika pokolja

o kojem si mi s osmehom priĉao

kao da me zadirkuješ i odgovaraš od tog

Znao si da smo zajedno

na istom mestu sebe sahranili

pre nego što smo se i poznavali

Znao si da smo se na iste stvari gadili

i na isti naĉin prezirali

tu poganu ljudsku nezainteresovanost

za sebe same

za šumu reku polje

za lešinare kost i krv

za obiĉnog crva što rije zemlju nakon nas

Znao si sve

Sve sam ti nehotice ispriĉala

Sve si mi nehotice ispriĉao

mnogo pre upoznavanja

Htela sam da te pitam sad

kad sam se već setila

Od ĉega mi onda beţimo


287

Zar smo se prepali jer smo jedno u drugom

sami sebe videli

Zar smo se zaista toga prepali

istog bola i iste ljubavi


288

Radojka Rea Sartori - Osvetoljubiva bol

metka u slepoočnici

Livada razrovana teškim ĉizmama

crveni umorni cvetovi

bulke prosute krvi

i jata belih ptica što nadleću u panici

prvu liniju odbrane

Pala je ptica u blato

i dugo mahala naprslim krilima

Lupalo je srce

i ĉinilo se da oluja njiše rumene bokore

Nebo gori

Zemlja se prevrće kao da je ore

moba gorostasa

Dim i crna prašina

Dim

Tišina

Samo ptica plaĉe dok seljak kolje prase

Samo ptica plaĉe


289

Sadržaj

Alfabetni spisak objavljenih autora u zborniku „Melodija naših

reĉi― ........................................................................................... 3

Valentina Filipović - Stara vremena .......................................... 5

Šahdo Bošnjak - Zvijezde .......................................................... 6

Šahdo Bošnjak - Jezivo .............................................................. 7

Šahdo Bošnjak - Ko će mene pohoditi ...................................... 8

Milica Lesjak - Moja jednina ..................................................... 9

Milica Lesjak - Murski nokturno ............................................. 10

Milica Lesjak - Godine stare, godine nove .............................. 11

Ivan Gaćina - Šaputanje noći .................................................. 12

Ivan Gaćina - Raskriljeni prozori ............................................ 13

Mirjana Čabrilo - Vojnik na straţi .......................................... 14

Mirjana Čabrilo - Naga ........................................................... 16

Mirjana Čabrilo - Ti znaš ....................................................... 17

Radmila Milojević - PredgraĊe naše ........................................ 18

Indira Čolić Vuksanović - Ostrvo ............................................ 19

Indira Čolić Vuksanović - Golgota .......................................... 20

Indira Čolić Vuksanović - Jedino ti ......................................... 22

Lidija Lazarević - Istinita laţ ................................................... 23

Lidija Lazarević - Poezija bola ................................................ 24

Mira Pejčić Ninković - Ispunjeno obećanje ............................ 25

Mira Pejčić Ninković - Plava leptirica .................................... 26

Mira Pejčić Ninković - Kada sanjar krene ............................... 27

Leonida Marija Lesan - Oštrica noţa ...................................... 28

Dragovan Bogdanović - Gubitnik ........................................... 30

Dragovan Bogdanović - Ruka me milosti dotakla .................. 31

Radojka Radonić - Morska pesma ........................................... 32

Radojka Radonić - Moţda ....................................................... 33

Radojka Radonić - Ne rekoh ................................................... 34

Milan M. Rajović - Noć ljubavi ............................................... 35

Milan M. Rajović - Ĉekanje .................................................... 36

Radojka Mugoša Petrić - Pištolj i ruţa ................................... 38


290

Natalija Novaković - Ne gasi svetlo ........................................ 39

Natalija Novaković - Ja bih ...................................................... 40

Anika Vuletić - Kruţna rijeka ................................................... 41

Anika Vuletić - Bila je .............................................................. 42

Sneţana Mirković - Kraj .......................................................... 43

Sneţana Šolkotović - Nekad nisu potrebne reĉi ....................... 44

Sneţana Šolkotović - Nedostaješ... ........................................... 45

Svetlana Papaček - Vrtlog ţudnje ........................................... 46

Svetlana Papaček - Boemska pesma ....................................... 48

Stojan Marjanović - Noćas ...................................................... 49

Stojan Marjanović - Ne boj se ................................................. 50

Bogdan Jevtić - Lepota dvojke ................................................ 51

Bogdan Jevtić - Kišni dan ........................................................ 52

Olga Dabović - Sanak sreće ..................................................... 54

Olga Dabović - Pejzaš u sumraku ............................................ 55

Milo Đ. Vučinić - Jedno grĉko ljeto ......................................... 56

Milo Đ. Vučinić - Neobiĉno moje ............................................ 58

Dragana Petrić Đokić - Igra u dvoje ....................................... 59

Dragana Petrić Đokić - Boem ................................................. 60

Perka Brnović - Ako ................................................................ 61

Perka Brnović - Al je Ċavo ...................................................... 62

Joo Wind - Postani stvaran ....................................................... 63

Ljiljana Lilien Novaković - Sjaj ............................................... 64

Ljiljana Lilien Novaković - Stranci .......................................... 65

Ljiljana Lilien Novaković - Broj u srcu ................................... 66

Marat M’saev Daan - Zavoli me u prolazu ............................. 67

Marat M’saev Daan - I prošlost nekada izbledi ...................... 68

Marat M’saev Daan - Šteta, sreća je samo pretila ................... 69

Suada Suljić Sokolović - Naslov si svih mojih misli ............... 70

Suada Suljić Sokolović - Rijeĉi ................................................ 71

Suada Suljić Sokolović - Kada godine u kosi u srebro se obuku

................................................................................................. 72

Tanja Ajtić - Genetika .............................................................. 73

Tanja Ajtić - Zakljuĉavamo se! ................................................ 74

Marija Tkalac P. - moje sve .................................................... 75


291

Marija Tkalac P. - Znaš li kako je teško otići ......................... 76

Marija Tkalac P. - Mirno spavaj ljubavi moja ........................ 78

SlaĎana Verićek - Melodija naših reĉi .................................... 79

SlaĎana Verićek - Veĉita pitanja ............................................. 80

SlaĎana Verićek - Postoji li ..................................................... 81

Dušanka Vučenović Raca - Kada radost, strasti prodju .......... 82

Dušanka Vučenović Raca - I drvo kraj puta ............................ 83

Dušica V. Milentijević - Ĉeţnja ............................................... 84

Dušica V. Milentijević - Naši mostovi ..................................... 85

Dušica V. Milentijević - Moj a njen ........................................ 86

Sanela Hamzić - Ako nekada navratim ................................... 88

Sanela Hamzić - Kafana .......................................................... 89

Spomenka Denda Hamović - Miluj ......................................... 90

Spomenka Denda Hamović - Zeleno ....................................... 91

Spomenka Denda Hamović - Ĉuješ li je .................................. 92

Dragana Miljković Jovanović - Ispruţila sam ruke ................ 93

Dragana Miljković Jovanović - Zlatonosna moja vilo ............ 94

Dragana Miljković Jovanović - Štikla ..................................... 96

Milijana Mika Golubović - Tajna ............................................ 97

Milijana Mika Golubović - EINAI — Ima trenutaka .............. 98

Katarina Kos-Velić - Slaţi me ................................................. 99

Katarina Kos-Velić - U svijetu mome sve je moguće ........... 100

Katarina Kos-Velić - Baršunasti san ..................................... 102

Evica Ivanović - Slutnja ........................................................ 103

Evica Ivanović - Do poslednjeg daha .................................... 104

Evica Ivanović - Ĉuvam te od stihova svih ........................... 105

Merima Handanović - Hiperprodukcija „ljudi Napola― ........ 106

Merima Handanović - Teatarsko oţivljavanje Yeatsa .......... 107

Merima Handanović - Cinik u krevetu od knjiga .................. 108

Zvjezdana Čagalj - Gospodine stranĉe .................................. 109

Zvjezdana Čagalj - Ja i moje ja ............................................. 110

Zvjezdana Čagalj - Plaĉe listopad ......................................... 112

Predrag Lasica - Pijani udvaraĉi ........................................... 113

Predrag Lasica - Majka zmajeva (mother of dragons) ......... 114

Predrag Lasica - Nikad nisam voleo samo jednu ................. 116


292

Jelena Radojković - Znaš ....................................................... 118

Jelena Radojković - Ĉekaj me ............................................... 119

Jelena Radojković - Snovi ..................................................... 120

Snjeţana Prlić - Aparatura djelovanja ................................... 121

Snjeţana Prlić - Ista ............................................................... 122

Snjeţana Prlić - Promjena ..................................................... 123

David Dimić - Sreća ............................................................... 124

David Dimić - Pisanje ............................................................ 126

David Dimić - Tri ................................................................... 127

Zorka Čordašević - Neobrana višnja ..................................... 128

Radmila Sandor - Moja ravnica ............................................. 130

Radmila Sandor - Povedi me sa sobom ................................. 131

Radmila Sandor - Ispod koţe ................................................. 132

Kristina Koren - Izvor obojen buĊenjem ............................... 133

Kristina Koren - Odana tišinama ........................................... 134

Kristina Koren - Ne ostavljam tebe ....................................... 135

Zlata Jovanović - Danas ........................................................ 136

Zlata Jovanović - Reĉi dok bruje ........................................... 137

Zlata Jovanović - Tovari ........................................................ 138

Jelena Babić Lazić - Povorka u veĉnost ................................ 139

Jelena Babić Lazić - Ruke ..................................................... 140

Jelena Babić Lazić - Umorna i blizu kraja ............................ 141

Olja Ristić - Prošla pored ....................................................... 142

Olja Ristić - Ugalj .................................................................. 144

Sneţana Tomin - Kiša sećanja ............................................... 145

Sneţana Tomin - Krila leptira ................................................ 146

Sneţana Tomin - Lik u oku .................................................... 147

Svetlana Stanković Avakumović - Bez nade .......................... 148

Svetlana Stanković Avakumović - Izdaja ............................... 149

Svetlana Stanković Avakumović - Ĉuješ li ............................. 150

Dragana Miljković - Zaboravljeni ne zaboravljaju ................ 151

Dragana Miljković - Kusur sudbine ...................................... 152

Zdenka Kirin - U naruĉju tvom .............................................. 153

Zdenka Kirin - Igra; plov i let ................................................ 154

Zdenka Kirin - Arija s koraka srca ......................................... 156


293

Nikola Vušković - Potok ........................................................ 158

Marica Ferhatbegović - Praistorija ....................................... 160

Marica Ferhatbegović - noćas si zaspao s tugom ................. 161

Teja Branković - A ti me nećeš ............................................. 162

Teja Branković - Volim te ..................................................... 163

Teja Branković - Danas doĊi ................................................. 164

Joţe Brenčič - Bakreni lasje .................................................. 166

Joţe Brenčič - Ogledalo ........................................................ 167

Joţe Brenčič - Lucidne sanje ................................................. 168

Milica Bošković - Priroda je u stalnoj mijeni ........................ 169

Milica Bošković - Igra oblaka ................................................ 170

Milica Bošković - Istina nam je tako blizu oĉiju ................... 172

Amanda G. Zendeli - Ima li mene u kasnoj smrti bez tebe ... 173

Amanda G. Zendeli - Umri muški ţeno! ............................... 174

Amanda G. Zendeli - Pokazat ću ti tišinu mojih uzdaha ....... 175

Slobodanka Boba Đukanović - Ljuljaška sna ........................ 176

Ţeljko Ţele Jovanović - Ĉovek priĉa sam sa sobom posle rata

............................................................................................... 178

Ţeljko Ţele Jovanović - Miš-sivo platno ............................... 179

Ţeljko Ţele Jovanović - Smrt jednog komarca ...................... 180

Glorija Wolf - Dokaz ............................................................. 181

Glorija Wolf - Šalukatre ........................................................ 182

Glorija Wolf - Svetionik ........................................................ 183

Slobodan Mitrić - Voleo je pesmu ........................................ 184

Marija Stojiljković Marstoj - I uporno .................................. 185

Marija Stojiljković Marstoj - Daljina .................................... 186

Marija Stojiljković Marstoj - Istina ....................................... 187

Gabrijel Barišić - Koja tvoja stopa nosi ime doma? ............. 188

Gabrijel Barišić - Još milja ................................................... 189

Gabrijel Barišić - Ima li tu i vatre? ....................................... 190

Miljana Vidosavljević - Isplakana pesma .............................. 191

Miljana Vidosavljević - BuĊenje ........................................... 192

Miljana Vidosavljević - Ampelmann ..................................... 194

Strahinja Lakić - Ikona .......................................................... 196

Strahinja Lakić - Ne ćuti ....................................................... 197


294

Strahinja Lakić - Nema ona... ................................................ 198

Slavica Klein - Ljubav u pesmi zapisana ............................... 199

Slavica Klein - Diţem ovu ĉašu ............................................. 200

Slavica Klein - Ko pisca razumeti moţe ................................ 201

Ivica Ušljebrka - Nesanica ..................................................... 202

Ivica Ušljebrka - Lastavica .................................................... 204

Ivica Ušljebrka - Crvene sandalice ........................................ 205

Marijana Stevanović - Sećanja .............................................. 206

Marijana Stevanović - Odjek ................................................. 208

Mehmedin Nezirović - Sa unutrašnje strane lobanje .............. 209

Mehmedin Nezirović - Pjesnik koji ubija perom .................... 210

Nino Bijelac - *** .................................................................. 211

Nino Bijelac - *** .................................................................. 212

Nino Bijelac - *** .................................................................. 213

Damir D. Ocvirk - Vrba i hrast .............................................. 214

Damir D. Ocvirk - Usavršeni ................................................. 215

Blaţenka Jukić - Da ti vratim ................................................. 216

Blaţenka Jukić - Pustila sam .................................................. 217

Blaţenka Jukić - Suze poslije svega ...................................... 218

Alena Rais - Biseri ................................................................. 219

Alena Rais - Pauĉina snova .................................................... 220

Slavica Turinski-Lazić - Melodija veĉernje kiše .................... 221

Slavica Turinski-Lazić - Propala svitanja .............................. 222

Dragana Kolarik Bauer - Ptice selice .................................... 223

Dragana Kolarik Bauer - Proleće .......................................... 224

Dragana Kolarik Bauer - Fališ mi ......................................... 225

Jasna Šemiga Pintarić - 06. 06. u 06:06 ................................ 226

Jasna Šemiga Pintarić - Vodopadi sladostrasti ..................... 228

Ljubodrag Ljumović - *** ..................................................... 230

Vedran Strmečki - Umrijet će kafana ..................................... 232

Vedran Strmečki - Ĉovjek ...................................................... 233

Vedran Strmečki - Kiša je padala one noći kad je umrla ....... 234

Nikola Vukoje - Oprostiću ...................................................... 235

Nikola Vukoje - Zagrljaj ......................................................... 236

Mubera Sabanović - Ĉarobni pogled tvoj .............................. 237


295

Mubera Sabanović - Daleki ................................................... 238

Mubera Sabanović - Vjetar ................................................... 240

Josip Matej Bilić - Zbog ljepote tvoje ................................... 242

Josip Matej Bilić - Na otoku samoće ..................................... 243

Josip Matej Bilić - Zagrli me... .............................................. 244

Svetlana Taletović - Tvoja ..................................................... 245

Svetlana Taletović - Zakljuĉana ............................................ 246

Svetlana Taletović - Puštam da odeš ..................................... 247

Svetislav Kuzmanović - Ne budi tvrda da mi sebe daš .......... 248

Svetislav Kuzmanović - Pokriću te da bi te otkrio ................. 250

Svetislav Kuzmanović - Povratak negdje zapisanih ............... 252

Evica Kraljić - Poput igre leptira .......................................... 254

Evica Kraljić - U tebi utkana ................................................. 256

Evica Kraljić - Trebam te noćas ............................................ 257

Radica Matuški - Ljubiš mi se ............................................... 258

Radica Matuški - Ĉeţnja jedne ljubavi .................................. 259

Radica Matuški - Dobra ili ne ............................................... 260

Marko Nestorović - Vitraţ ..................................................... 261

Marko Nestorović - Parĉe moga neba ................................... 262

Marko Nestorović - Šapat ...................................................... 264

Vesna Andrejić Mišković - Sezona kiša u mojoj sobi ............ 265

Vesna Andrejić Mišković - Nisam više cvijet nevena ............ 266

Vesna Andrejić Mišković - San je moja stvarnost ................. 267

Tijana Radović - Rat .............................................................. 268

Tijana Radović - Kiša ............................................................ 269

Tijana Radović - Animalni instinkt ....................................... 270

Ifeta Hrnjić - O, ĉovjeĉe ........................................................ 271

Ifeta Hrnjić - Crkavica .......................................................... 272

Ifeta Hrnjić - Boje u igri ........................................................ 274

Mugdim Galijašević -Kad duša plaĉe .................................... 276

Marija Najthefer Popov - BuĊenje ........................................ 278

Marija Najthefer Popov - Ako me voliš.... ............................ 280

Marija Najthefer Popov - Sunce moje pospana sam ............. 282

Dylan Horman - Kada te nemam samo jedan dan ................. 283

Dylan Horman - Noć ............................................................. 284


296

Radojka Rea Sartori - Prepoznavanje .................................... 286

Radojka Rea Sartori - Osvetoljubiva bol metka u slepooĉnici

............................................................................................... 288


297


MELODIJA NAŠIH REČI

Prvo izdanje

CreateSpace

Prvi put objavio CrateSpace u Sjedinjenim Ameriĉkim

Drţavama u 2017.

Copyright © 2017 Udruţenje Nezavisnih Pisaca

Odabir i sortiranje pesama

Marat M’saev Daan

Tehniĉka priprema i obrada

Marat M’saev Daan

Korice

Marat M’saev Daan

ISBN-13: 978-1979328869

ISBN-10: 1979328862

Documents

udruzenjenezavisnihpisaca.files.wordpress.com...Udruţenje Nezavisnih Pisaca 3 Alfabetni spisak objavljenih autora u zborniku „Melodija naših reči“ 01 - Alena Rais 02 - Amanda