Udžbenici i priručnici

Izuzetno značajna nastavna sredstva predstavljaju udžbenici i priručnici. Iako se u nastavi

koriste raznovrsne dopunske i pomoćne knjige, ipak je osnovna školska knjiga – udžbenik, koji

mora zadovoljiti odredjene kriterijume i biti namenjen učeniku. Osnovna funkcija udžbenika je

da služi samostalnom usvajanju gradiva koje se obradjuje tekst-metodom, a pored toga, služi i za

usvajanje i sistematozovanje već obradjenog gradiva.

Da bi udžbenik bio kvalitetan, mora zadovoljiti odredjene kriterijume koji se tiču

sadržine, načina obrade i tehničke opreme. Udžbenik koji zadovoljava kriterijum sadržine, mora

biti napisan po odgovarajućem nastavnom programu, sme da sadrži samo naučno verodostojne

činjenice i mora biti sažet, jer najčešće, obim gradiva koji učenici moraju savladati obično zavisi

od udžbenika na koji se nastavnik oslanja, pa je tako neophodno zaštiti učenike od

preopterećenosti.

Ako je gradivo u udžbeniku izneto sistematično i pregledno, onda je takav udžbenik

zadovoljavajući po načinu obrade gradiva. To podrazumeva da je tekst raščlanjen na veće celine

– odeljke i pododeljke, da je pregledan, napisan gramatički korektnim i pristupačnim jezikom, da

tekst nije suvoparan, štaviše, udžbenički tekst mora da podstakne radoznalost i misaonu aktivnost

učenika, kako bi se učenici zainteresovali ne samo da steknu odgovarajuća znanja, već i da ih

primene u praktičnom životu.

Ni tehnička opremljenost udžbenika nije nebitna: povez mora biti takav da se knjiga ne

raspadne pri savijanju, hvalitet papira i štampe barem prosečan, a istaknute definicije, pravila i sl

moraju biti napisane drugačijim slovima od ostalog tekste. Takodje, grafikoni i tabele moraju biti

na stranici teksta na koji se odnose.

Što se tiče priručnika, postoje dva stanovišta o tome šta sve oni podrazumevaju. Jedni

smatraju da su samo one knjige i bošure u kojime se učenicima daju uputstva za u nastavu

uklopljen rad, a drugi podrazumevaju svu dopunsku i pomoćnu literaturu kojom se učenici služe

u svom učenju. U drugu grupu bi trebalo da spadaju samo one knjige koje učenici često koriste:

razne enciklopedija, atlasi, logaritamske tablice itd, ali ne i one knjige pripovetaka i romani koji

su deo lektire. U priručnike spadaju i radne sveske koje predstavljaju brošure u kojima se

učenicima daju uputsva za rad koje je povezan sa nastavom. I na njih se primenjuju kriterijumi

kvaliteta kao i za udžbenike.

Didaktička vrednost nastavnih sredstava

Nijedno nastavno sredstvo samo po sebi nema didaktičku vrednost, nezavisno od uslova u

kojima se koristi. Didaktička vrednost svakog nastavnog sredstva zavisi od toga kada se ono,

kako i zašto koristi. Na primer, jedno isto nastavno sredstvo u odredjenoj prilici može biti

najpogodnije i najvrednije dok u nekoj drugoj prilici će biti bez ikakve didaktičke vrednosti.

Pored svega navedenog, odredjena nastavna sredstva mogu biti većinom efikasnija od drugih

sredstava kao što je npr. audio-vizuelno očigledno sredstvo kojim se postižu bolji rezultati nego

npr samo pomoću auditivnih ili vizuelnih. Takodje i za ovo važi, da navedeno didaktičko

sredstvo ne obezbedjuje uvek bolji didaktički efekat.

Funkcija nastavne očiglednosti upravo daje mogućnost da se učenik uključi u aktivno

saznavanje stvarnosti. Zato didaktička sredstva moraju biti u službi misaone aktivizacije učenika.

O didaktičkoj vrednosti nastvanog sredtsva sudi na osnovu toga da li ono i koliko doprinosi

misaonoj aktivizaciji učenika. Na nastavniku je da proceni da li su za obradu nekog gradiva

potrebna nastavna sredstva i koja, i kako ih treba koristiti. Samo korišćenje nastavnog sredstva

nikada samo po sebi ne sme biti cilj.